МАТЕМАТИКА3

# Правила за полагање усменог испита

# Испитна питања за први део усменог испита
# Испитна питања за други део усменог испита

ПРАВИЛА ЗА ПОЛАГАЊЕ УСМЕНОГ ДЕЛА ИСПИТА ИЗ МАТЕМАТИКЕ 3

1. Садржај питања одговара садржају одговарајућих наслова и поднаслова у важећем

уџбенику из Математике 3.

2. Сви студенти полажу два питања из групе основних питања – једно питање из првог
и једно питање из другог дела испита.

3. За положени део усменог испита (први или други) на основна питања студент
добија најмање 12, а највише 18 поена, зависно од нивоа показаног знања. Студенти
који су освојили 15 или више поена могу наставити одговарање за већу оцену тако што
одговарају на једно допунско питање које им испитивач постави. Максималан број
поена који студент може остварити на овај начин је 25. Студент није обавезан да
одговара на допунско питање.

4. Усмени део испита могуће је полагати по деловима у јануарском или фебруарском

испитном року, а положен део усменог испита важи током целе школске године. У
испитним роковима који следе после фебруарског, студенти који нису положили ни
један од делова усменог испита, усмени испит могу полагати искључиво као целину.

5. Студент је положио испит ако је укупно (писмени+усмени+активности) освојио

најмање 51 поен.

6. Закључна оцена за положени испит изводи се у складу са документом

МАТЕМАТИКА 3 - правила полагања.
 ПИТАЊА ЗА ПРВИ ДЕО УСМЕНОГ ИСПИТА ИЗ МАТЕМАТИКЕ 3

Основна питања (до 18 поена)

1. Појам диференцијалне једначине. Решење диференцијалне једначине, опште,

партикуларно, сингуларно решење.
2. Једначине с раздвојеним променљивим.
3. Хомогена диференцијална једначина првог реда.
4. Једначина првог реда која се своди на хомогену једначину.
5. Линеарна диференцијална једначина првог реда.
6. Бернулијева диференцијална једначина. Рикатијева диференцијална једначина.
7. Једначина с тоталним диференцијалом. Интеграциони фактор код једначине са
тоталним диференцијалом.
8. Диференцијалне једначине вишег реда. Свођење диференцијалних једначина вишег
реда на диференцијалну једначину нижег реда.
9. Линеарне диференцијалне једначине другог реда.
10. Хомогена линеарна диференцијална једначина другог реда с константним
коефицијентима.
11. Метода неодређених коефицијената за решавање нехомогене линеарне
диференцијалне једначине другог реда са константним коефицијентима.
12. Метода варијације константи за решавање нехомогене линеарне диференцијалне
једначине другог реда са константним коефицијентима.
13. Хомогене линеарне диференцијалне једначине вишег реда и детерминанта
Вронског.
14. Линеарна диференцијална једначина n-тог реда с константним коефицијентима.
15. Линеарна нехомогена диференцијална једначина n-тог реда.
16. Пикарова теорема о егзистенцији и јединости партикуларног решења
диференцијалне једначине првог реда.
17. Појам система диференцијалних једначина. Егзистенција и јединост решења
проблема с почетним условом за систем диференцијалних једначина.
18. Свођење диференцијалне једнчине n-тог реда на n диференцијалних једначина
првог реда.
19. Први интеграли система диференцијалних једначина.
20. Налажење општег и Кошијевог решења система помоћу првих интеграла.
21. Системи диференцијалних једначина вишег реда. Снижавање реда.

Допунска питања (за више од 18 поена)

1. Теорема о потребним и довољним условима да P( x, y)dx  Q( x, y)dy буде тотални

диференцијал неке функције.
 
2. Извођење формуле за интеграциони фактор, случај P ' y  Q' x Q  f ( x) .
3. Решавање линеарне хомогене једначине другог реда ако је познато једно решење.
4. Метода варијације константи за решавање линеарне нехомогене једначине n-тог
реда.
5. Свођење система n диференцијалних једначина првог реда на диференцијалну
једначину n-тог реда.
 ПИТАЊА ЗА ДРУГИ ДЕО УСМЕНОГ ИСПИТА ИЗ МАТЕМАТИКЕ 3

Основна питања (до 18 поена)

1. Системи линеарних диференцијалних једначина. Разни записи ситема.

2. Хомогени системи линеарних диференцијалних једначина.
3. Фундаментална матрица хомогеног система диференцијалних једначина.
4. Нехомогени системи. Опште решење нехомогеног система.
5. Метода варијације констаната за нехомогени систем.
6. Решавање хомогеног система са константним коефицијентима. Једноструки реални
корени.
7. Решавање хомогеног система са константним коефицијентима. Једноструки
комплексни корени.
8. Решавање хомогеног система са константним коефицијентима. Реални вишеструки
корени.
9. Елементарне функције комплексне променљиве. Граничне вредности и
непрекидност функције комплексне променљиве.
10. Извод функције комплексне променљиве.
11. Интеграл функције комплексне променљиве.
12. Кошијева теорема за једноструко и вишеструко повезану област.
13. Неодређени интеграл функције комплексне променљиве.
14. Кошијеве формуле за функције комплексне променљиве.
15. Сингуларитети функције комплексне променљиве. Резидуум функције комплексне
променљиве.
16. Дефиниција Лапласове трансформације и довољни услови за постојање.
17. Лапласове трансформације функција f(t) = ebt , f(t) = sin bt, f(t) = cos bt, f(t) =tn.
18. Лапласова трансформација јединичне одскочне функције f(t) = u(t-b). Доказати
L{f(t-b)u(t-b)} = e-bsF(s), Re s > a, b > 0, ако је је L{f(t)} = F(s), Re s > a.
19. Особина линеарности за Лапласову трансформацију. Доказати L{f(bt)} = 1/b F(s/b),
Re s > ab, L{ebtf(t)} = F(s-b), Re s > a+b, ако је L{f(t)} = F(s), Re s > a.
20. Особина извода и особина интеграла за Лапласову трансформацију.
21. Дефиниција конволуције, комутативност конволуције и особина конволуције за
Лапласову трансформацију.
22. Инверзна Лапласова трансформација. Једнозначност.
23. Егзистенција инверзне Лапласове трансформације и Мелинова формула.
24. Налажење L-1{P(s)/Q(s)}, где је P(s)/Q(s) проста рационална функција.

Допунска питања (за више од 18 поена)

1. Теорема о потребном и довољном услову линеарне независности решења хомогеног

система (Теорема 3.2.3).
2. Теорема о потребним и довољним условима да матрица (t ) буде фундаментална.
3. Потребан услов за диференцијабилност функције комплексне променљиве (Теорема
5.5.1.).
4. Довољан услов за диференцијабилност функције комплексне променљиве (Теорема
5.5.2.).
5. Извођење прве Кошијеве формуле.
6. Рачунање резидуума функције када је z 0 пол n-тог реда.

7. Доказати L{tf(t)} = -F’(s), L{f(t)/t} =  F( p)dp , Re s > a, ако је L{f(t)} = F(s), Re s > a.
s
8. Одређивање инверзне Лапласове трансформације ако функција F(s) задовољава
додатне услове (Теорема 6.5.2).