MOŽDANI UDAR (MU) je bolest koja je treći uzrok smrti u svetu, a prvi u nasoj sredini.

Osim visokog stepena smrtnosti, to je i bolest sa najvećim stepenom invaliditeta u

odnosu na sve druge neurološke bolesti, pa zato predstavlja ne samo medicinski već i
socioekonomski problem. Osim toga vaskularna bolest mozga je i drugi uzrok
demencije po učestalosti.
Mozdani udar je posledica zapusenja ili prskanja krvnog suda . Zapusenje nastaje
ugruškom koji je stvoren na tom mestu ili na nekom drugom mestu i krvotokom dospeo
do mozga. Do prskanja najčešće dolazi usled naglog skoka krvnog pritiska i popustanja
aterosklerotski izmenjenog krvnog suda ili urođenog ili stečenog defekta krvnog suda.

Zbog zapušenja ili pucanja krvnog suda dolazi do oštećenja i izumiranja dela mozdanog
tkiva. U zavisnosti od zahvaćenog dela mozga ispoljava se različita klinička slika.
Početak najčešće bude nagao, bolesnik je svestan, mada moze biti i sa poremećajem
svesti. Dolazi do slabosti ili oduzetosti pojedinih delova tela, trnjenja, poremećaja
govora, ispada pojedinih vrsta osećaja, smetnji u koordinaciji pokreta i hoda, vida
,raznih psihičkih ispada, a u skoro 33% dolazi do smrtnog ishoda. Oporavak posle
infarkta mozga zavisi od preostalog zdravog dela mozga.
U cilju postavljanja dijagnoze primenjuju se različiti dijagnostički postupci: -anamneza
(postavljanje pitanja bolesniku ili rodbini). Vazno je znati vreme nastanka tegoba radi
razmatranja mogućnosti primene fibrinolitičke terapije. Zatim neurološki pregled,
neuroradiološke metode – kompjuterizovana tomografija (CT)- magnetna rezonanca
( MR). Važno je uraditi kardiološki pregled jer bolesti srca vrlo često mogu biti u osnovi
MU (atrijalna fibrilacija, veštačka valvula). Uraditi laboratorijske analize krvi, ispitati
krvne sudove vrata i mozga.
LEČENJE– Osnovni cilj lečenja je poboljšanje metabolizma ćelija koje su u neposrednoj
okolini žarišta koje ne funkcionisu ali nisu izumrle. Tako se sprečava proširivanje
oštećenja moždanog tkiva, spasava život i smanjuje mogućnost invaliditeta. Posebno je
bitno sprečavanje i lečenje komplikacija od strane nervnog sistema (moždani edem,
epileptički napadi) kao i prevencija pojave novog mozdanog udara.
Najdragocenija su prva tri sata (tzv „terapijski prozor“) kada je moguća primena
trombolitičke terapije. Posle akutne faze, kada se metabolizam mozga stabilizuje
nastavlja se sa fizijatrijskim tretmanom u za to specijalizovanim Ustanovama. Ustvari
jos u akutnoj fazi se započinje sa ranom rehabilitacijom ciji je cilj odrzavanje pasivne
pokretljivosti u segmentima zahvacenih ekstremiteta, pozicioniranje istih, promena
polozaja tela i druge mere radi sprečavanja pojave dekubitalnih promena.
Taj nastavak fizikalne terapije sprovodi se u Specjalnoj Bolnici . Pacijent se prima
najranije posle nedelju dana od početka bolesti. Lečenje se obavlja timski. U timu
učestvuju fizijatar, neurolog, internista, kardiolog, fizioterapeuti, medicinski tehničari). Po
prijemu pacijenta obavlja se pregled radi sagledavanja njegovog neurološkog statusa
kao i opšteg zdravstvenog stanja. Po potrebi se rade dodatne analize, konsultacija
specijalista. Plan rehabilitacije pravi fizijatar u zavisnosti od tezine posledica AMU.
U sprovodjenju plana rehabilitacije učestvuju fizioterapeuti kroz pasivne, aktivno-
potpomognute ili aktivne vezbe za odrzavanje-povećanje pokretljivosti u segmentima
zahvaćenih ekstremiteta, kao i vezbe za jačanje snage, vezbe koordinacije, hoda. Sa
vezbama hoda započinje se po ostvarenoj vertikalizaciji, najpre u razboju, kasnije uz
pomoć hodalice i raznih vrsta štapova. Ako se radi o poremećaju govora u
rehabilitacioni tretman se ukljucuje logoped. Veliki značaj u uvežbavanju koordinacije
ima radna terapija.

S obzirom da se po procentu smrtnosti mozdani udar nalazi na trećem mestu odmah

posle bolesti srca i karcinoma, a kod nas na prvom mestu, da posledice mozdanog
udara čine najveću i najtežu grupu invalidnosti. Treba ozbiljno misliti i raditi na
otklanjanju faktora rizika na koje se može uticati kao sto su hipertenzija, sećerna bolest,
pušenje, hiperlipidemija, kardiološki poremećaji, gojaznost…