Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Trening Uma I Pamenja Vud PDF

    Uploaded by

    Breaking Bad
    23 views78 pages

    Original Title

    kupdf.net_trening-uma-i-pamenja-vud.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    23 views78 pages

    Trening Uma I Pamenja Vud PDF

    Uploaded by

    Breaking Bad

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 78
    ERNST VYUD TRENING UMA I PAMCENJA Preveo i priredio: Dragan Paripovieé (© Copyright na prevod iibor za Jugostaiju IPBABUN ‘va prava objeviivanja za Jugostaijuzadr2avaiadavat Tadavat: IP "BABUN” Za iadavata Dragan Paripovie ‘Ana Bete Preveo iprredio: Dragan Paripovie Lektura: Ana Bettie dejo reSenje naslovne strane:Dragan Paripovié Kompjutersi slog i prelom:BABUN Stampa: Zuhra, Beograd “ira: 500 Prvo indanje Beograd 1996 SADRZAS. Prodgovor itavata ODELJAKI LUM INJEGOVA KONTROLA Magigna kuija Putevi mist Koncentracja wma [Nekoliko saveta za koncentracjy ODELJAK IL KORISCENJE IMAGINACUE Mentalne slike Povezivanje Povezivanje oblika Poverivanje ret Projekelja memorje Simbolizaija i uproseavanje ODELJAK IIT ‘VESTINA MISLIENIA Natini poredenja Logic nizov 9 0 14 at 7 st 56 2 Koraei mist tea raspotozenja| Ekspanaij deja ODELJAK IV VRECATRIKOVA Razlaganj brojeva i dijagrami Brojevireei Poricionianje memorije [Ljudi-kompjuter ix ndife ODELJAKV UMNADELU Citanjeiweenje Pisanje i govori Visi kurs koncentracije Meditacja os 13 120 129 139 132 19 PREDGOVOR IZDAVACA Gitalac kome ova kajga Ernsta Vada dode do ruke treba da ima u vidu da se radio krajnje priruénom i praktgnom stivu, U njoj nema nikakeih éudesa | fenomena, nepotrebnih mistiikacija iresivnh ubedivanja u superiornost vlatitog sistema. Postedi je, zapravo, jedna od retkih studija 0 funkcionisanjIjudskog uma rnastala iskljutivo na liénom iskustvu i praks. Iz svog bogatog s- kkustva prikupljenog na Zapadu ina Istoku, autor nam nescbiéno ‘otkriva nizinteligentnih vei za hezopasno manipulisnje umom, koje su od nesumnjive upoteebne vrednosti kako w praktiénon koi uduhovnom Zivotu. Sistem Ernsta Vuda od praktikanta ne za- htova da se prihvatl ma kakvih’ dogmi, ni reigioznih ni nauénih. (Ono sto se ovde nud jesu goe Cnjenice o naginu delovanju uma i mogucnostima njegovog teninga. Sve ostalo je stvarprakse i volje da se prione na nimalo lagan, ali zavalanzadatak, S druge strane, Ctalac mode da se zapita demu trening paméenja pored tolikog broja reznoraznih ra¢unara koje danas g0- tovo da svaki Eovek posed, Odgovor se verovatno krie w ajno- ‘jim nauénim istrazivanjima vezanim za Jeew i desnw hemiseru rmozga, Skorainja nauena otkriéa, naime, nedvosmisleno govore w prilog imaginativnog nacina razmisljanja Sto je vezano za desnu, kod vetine judi nedovoljno razijens hemiserw mozga. Ona je, kako se tdi, neophodan faktor Ijudske kreativnosti. Trening uma i paméenja iznet o ovoj kn, ako nastao mnogo pre ovih otkri¢a, ‘u potpunosti sledi preporuke danasnje nauke o sinhronizovanom radu lve idesne hemisfere mozga, Skoro da se mote reti da je po- 7 ‘eaivanjeanaltikog i imaginativnog dela uma poenta ove knige Tako da Gitalac moze da se nada dae, kada prode kroz niz ove ilozeni sistematskih vedbi,njegova Kreaivnost biti u znatnom stepenu razijena Tz navedenih naucnih otkiéalako je odgonetnutl da su mo- .uéaostiudskog uma u poredenju sa jednim kompjuterom ne- slugene, gotov beskonagne, Stave, mora se prizati da su kompjuteri samo ogranigeni pokusj ajegove imitacije. Primera za {0 ima mnogo, ali mozemo spomenuti da jo nijedna kompjuterska kompanija nije izumela kompjuter kof i, recimo, jgra0 Sah nani vou velemajstora Sto se tte oniheitalaca Kojima ova materia nije strana i vee imaju neka ikustva sa adicioalnim sistemima duhovnog razsoja kao Sto su Kabala, Tarot, Alhemije, Ji Ding, Rada Joga, praktiene ‘vee iz ove knjigejednostavno mogu da postuke kao nadgradnja i ‘so se tge memorijskog teniga ito se tie razofa koncentracje | vizwaizaie. Vedbe il, kako th autor naziva, “tikov", koje te ‘owe naGi neophodni su za visu obuk uma i koncentracijy, retko se sretu, a Sto je najvazije neéete ih nigde matt tako sistemas stedene, Na kraj krajeva, svakom duhovnom aspirant je velo do bro zaano da kontrola uma lei w osnov svih dukownihpravaca, ‘Dragan Paripové, Beograd, 1996 ODEUAK 1 UM I NJEGOVA KONTROLA IPOGLAVLIE MAGICNA KUTIJA amislte dase nalazte sa grupom prijatelje na nekom ori jentalnom trgu, ili pak w vetu nekog dvorea, Tw se pojaluje rmadioniar sa maginom kuijom. Cudnovat govek prostire ary, 2 vatim na njega svetano postavja obojenu pletenu kuti, osn0 otprilte osam inéa. Cust je posmatrajusi on nesto memo ‘djeinom vadi iz kui, st narocitom pazajom, jos devet kuti of oj su sve ite veliine, ai raz bo, "Taman pomislite da fe rik gotov. Al ne; on owvara jednu od novih devet kia {vad i ne jo devet nowih;zatim otvara i pre- ‘stl sam, vad jo po devet iz wake -se to uz urodenu smi- Tenostitognjaka, Medutim, njegova tack jok nije zavefena: on potine da vad tose genera kui, sve dok se na Garkava ne fade velika gomila kuti. Devet kus pve generale fosamdeset jedmu kuti druge generac prekila je hrpa kuija tee generac je. Vee ste gotov da poverujete kako je madionitarw stanju da is- tim tempom nasties unedogled ~ pa £4 stoga zaustaate, ‘Stokogrado se magi za nowanik ‘Ova zamitljena madioniarska predstavapostuita mi je kao primer kojim sam Zeleo da doéaram sve ono $10 se zhiva nafim fumovima, Nesto nama je kadeo da posmatra ono sto se # umn bia, | to nefto nazivamo posmatraem, Pole imaginacije wma tmotem uporediisa posit casavom, Saka ieja koja eax w {ume je poput magiéne kui. Ima js neSto w nama, 80 je sposo- bo da upravjaidejama w um, ato je madiongat. Posmatraé | rmadioniar su wistina edn, ukupnos sega Sto mi "jesmo” No, ‘owe se necem bavitidefiniijom Sta mi jes, jer na sada za- {atak nije pronicane w duboke tajnepsibotgie, vee mi Zlimo da un vidimo Sta mofemo dt utinimo da bismo od sebe sivorli bole Imadionicae, sposobae da nave kuti vadimo brao - {to Sto vise atija, boi katja, katja koje su tno onakve kakve treba da bt «du da bismo pobolai nas proces msijenjs, ‘Made umovt svi judi rade prema istim zakonima, njhov rad se razlkuje po stepenu snage i uspesnost Neki rade reo, dew 1 sporo; neki imaju mnogo toga da pruze, drugi malo. Usenicima, nn primer, utej zada pismeni zadata na temu maCaka. Kod ne skin ucenika 6 mist obiato nadolazt iz resursa uma, dok éedrugi, pre nego Sta im se pokrene misioni tok, dugo sede grcksjugi krax Jove olovk [Neki umovi su bist od drugih vi Zelite da upravo vas um bude bistar i snazan, Zeleibste da razmisjate o mnogim idejama, i to dobeo { originalno. Zetelibiste da 0 neko} temi razmishate svestrano, a ne jednostrano, kao to to Eine Boj | pristrasnt istic, Dok bistite svoj um, medutim, treba da preduzmete mere ‘opreznosti da bist ibegll opasnosti Eoje posvuda vrebaju iavtsne Iislioce, Vestom mistioew koji je resi da napise nest 0 kakvo) drusiveno} temi, kao Sto je, recimo, reforma kazneno-popravni, tstanova il skolstva, mis Ge velikom Deeinom naviati uum, pase ‘moze dogoaiti da ga ponesu prve idee koje mu padnv na pamet, a ‘née ih sleit, Stave, napsut nesto brijantno nadahnut wpravo tom prvobitnom strom mis. No, na taj natin on éenajverovatn je izostaviti nesto od nave vagnosti za razumevanje same materi- Je, Duduci da je mapustio stedisnju ideju pre nego Sto ju je ‘uzmorio sa suih strana ‘Kao primer mozemo wet Saistu koji, o8aran nekim svojim ‘odvaznim planom, zaboravi dase pobrine za svoju odbranu, pa se ianenada nade u Sah-mat poziij Ponckad je manje bstar il, pak, porij um, bolje uravaotezen, Samim tim, blz itn Prema tome, mada Zlitebr2 um, a ne nck Koji tesko pal poput starog automobilskog motora na prokladnom zimskom ju fru, treba da imate u vidu da vam nije potreban ni um koji ge nepo> sluSno odjuiti | igubiti se u nepoznatom praveu, ama je 2 potreban um koji Ce uspett da na izabranom predmetu pociva do- ‘oljno dugo Kako bi ga sagledao iz svih perspektiva pre nego sto nastav sa daljim misaonim istraZivanjima, ‘Nastaijajuti poredenje sa motorom, mogl bismo rei da su za dobar rad nate misaone masinerje potrebne tr stark: ei¢enje, podimazivanje kontrola B POGLAVLIE PUTEVI MISLI Kontrolisino usmeravanje mii na neki predmet zove se oncentracija, Hajde da 2a posetak izvrimo jedan jednostavanek- speriment kako bismto viel sta se pod tim padrazumeva, ‘Seditena tho mesto, zauzmite udoban polo i predstaite sebiideju nekog obicnog predmeta, Paljvo ga posmatrajuG, na- ‘kon inesnog vremena primetigete da on u sei sadr mnoge ideje koje ce se ili postusno odazivati vaSoj 2ejt da ih izdyoite I po- redate, ili ée, pak, nepostusno iskakati iz predmeta i igratl oko jess Pretpostaimo da ovog tenutka mislim o stebrnom novticu Sta nalazim dok zaviryjem w tu "kutiju”? Vidim fedna indijsku eu piju, brtansk ing, ameridki cent, Vidim noveie okrugle i uglas- fe, neobradene i uglacane, male i velike, debele { tanke. Vidim rudnik srebraw Boliyi | radnju v Sangaj gue sam razmenio neko liko stebrajaka, Vidim kovnicu novea u Bombaju (koju sam je {dnom posetio) dese kuje meta) novac za éitavu Indi, Vidim rake metal kako prolaze kroz maSine, Iz nj ispadaju nowt, ‘ostaju mate okruglerupe. sad je dost, moram da se zaustavim, jr 6e inate ov fas- WE, U svakodnevnom fvotu se od nas najésee tradi da upamiimo { povezemo dva pojms, U wim se ne moze nesto doiavati na nist jam koji treba da naugimo mora bit uporeden sa nekim drugim, ‘nama poznatim pojmom, ednosno treba ga pridodati vet poznatom pom. ‘cen strani jezik il imena bljaka ill drug tak ta. 1, podrazumeva istovtemeno povezivanje dva pojma w uu, To “nati da ukoliko wim grékiallabet i dodem do znaka7@ i kaze mi Seda je to slovo "p?, ja ove cijenicu mogu upantii samo tako sto {64 zajedno sa posnerim: 7wukom "pl" upaniiti nepoanati obik7%. Potrebno je, dake, da vdruzim poznato sa nepoznatim. Cetokupan proces usenj zapravo se sasojt u zblzavanju prethodno neporna- {og sa prethodno poznatim. Na osnovu svojthrszmatranja Major Bjenowski je formal sao ono Sto je nazvao ti nagina paméenja, a0 su (dy Povezivanje poznatog sa poznatin, kao, na primer, lam papas, ili govek i eka (2) Poverivanje poznatog sa nepoznatim, kao w primerima sravafobelus, ele lst hor {@) Povezivanje nepoanatog s¥ nepoznatim, kao na primer scutatam i periantjum isl Billo bi 2godno na ovor mestu citrat lusteaivmu prisew tmajora Bjenovskog u vez sa tri natina paméenja:"Uzmimo 2a pri- mer nekog londonskog indavata koji godinama pratt Stampu, Ne~ 39 moguce je zamislt da takvom éoveku nisu poznata mena vodeeih poslanika Donjeg Doma. On za sve o biogratijama, pisanim deli- ‘ma, i poltckim prineipima dr Bourings, ser Roberta Pila, lorda Metter it. ‘Sa druge strane, pretpostavimo takode da jew mnogim pili- kama lino video ove osobe, prilikom nedeljnih bogosturenja, ‘yedernjih itizaka w operu, poscta muzejima itd, te da suse njhove ficionomije, njihovo deZane, i sve ostalo Sto je za nh karakters- tiéno, savtSeno urezali 1 njegovo paméenje. Noon jednostayno nije {e iste lkove povezao sa dobro poznatim imenims. Pretpostavimo stage da su oni ak | povremeni kup ne sovih izdanja, mada on j daje ne sluti da su ajegowe musterje upravo ona imena éje govore proucav,cje polite stavove hvall ii ku td. ‘Njemu su dobro poznatanjihova imena; zna podosta io do- _gidajma veranim za nj. Dok su kupoval njegove knjige on ih je ‘duo isa nj razgovarao. Medutim, jo8 uvek nif imao pritike da wid Kako iza imena nasih postanika stoje ikovi kof su mu tako dabeo pornat Priikotn posete galerij i koje se vidi Donji Dom, tokom :asprave o nekom vsinom pitanj, deSava se da po prvi put imena i linosti koje stoje ia nih bivaju dovedeniu vera uw njegovom um. Predsedavajuc, Koji Je ujedno i ajegova muster, upravo staje a _govornicu, na Sta na iadavae uavikne: "Pa dal je moguce da to ni Jedva moze da povervje da je gospodin koga je vidso tako esto ij su mu ime {pojava godinama bili poznat, zapravo pred- sedavajuet Donjeg Doma [Njegovo iznenadenje je ogromno dok posmatra kako se dr Bowring, set Rober Pil Jord Melburn i drug obtataju Doma. Jer, on ih sve poznaje, vida thw svoj knjzari,razment po koju tesa njima, nine sluteio koji se imenima radi ‘Sada je konaéno poveza0 njihova imena se ajihovim fi 0 Poredajega sedi neki drug iadavae koje tek doputovao iz Kvebeka. Ova) gospodin poznaje imena ovih istaknutih postanika, ali sve do tog trenutka nie imao prilik da sid nijednog od nik ( takode pokusava da zajedno upamtiimens i fizionomije govornika na ovom skupu. U jednom ugiu Doma sedi Kinez, koji je upravo stigao u London, i koji takode Zoi da upamt mena, lic, ponatanje, olecu, ‘ostale obiaje "varvara” koji pred njegovim ocima govore i igla- savajuzakone, Londonski adavat, indavac iz Kvebeka i Kinez imaju da pane ista kolitiny informacija, Londonski iadavaé ima da se izbori sa prvim problemom vezanim 2a pamsenje:tcha da povede ime koje je 24 njega poznar pojam, sa iénoseu koja je isto tako 23 njega poznar pojam, prema tome’ sa ‘Goxpodin iz Kvebeka stoji pred drugim problemom vezanim za paméenje: on mora da povede ime koje 72 njega poznat pojam ‘st linoseu koja je za njega nepoznat pojam - dake sa. Kine stoji pred trecim problemom vezanim za paméenje: ‘on mora da poveze ime koje je 72 njega nepozrato sa fiionomijom Tignosti ja mu je sto tako nepoonata to jest sa. Pred Kinezom Stoji natezi zadatak, zadatak pred kojim se nalaz vecina ucenika, Zamislte muku studenta botanike koji mora sto puta da povere'o sa, izgled nepornate biljke st mepoznatim ‘meno, Post samo jedan nan da Se ihavi i eskose, ato je da nepoenatu star prewori u poznatu, da preworiu%, I razmisiia- jem o ajo, il ajenim prouavanjem it uotavanjem njene slignos- Usa notim vee poznatim. "Ni kom shu nije pozeljo pokusavatl pamtit star ko- je niu poanate, Prema tome, prvo uotite da Ii je vas problem prvog, drugog, ili teceg reda, pa ako je drugog ili treceg reds, tada preworite nepoznato w poznato. Dijggrami na strani 42, objajavaju kako se to radi Sada Cu vam pokazatijzvanredan primer process prewara- nja nepoznatog u poznato koji je dao sam major Bjenovski U ranom detinjstva, moj otac, fica i istaknutilingvists, a inicio me jeu (ane nekolicine memoriskih "caka". Kod wtenja jezika stalno sam korstio povezivanje pojmova. U tome sam imao foliko uspeha da me je ota, kada sam napunio trinast godin, o- ‘lao u Vilnu & Pojskoj na studije medicine ostanjajui se na moju ivanrednu memoriju ‘Drug problemnepoznato sa pornatim — ° “Treti problem:nepozato sa nepoznatim Vee nakoa ackoliko meseciodigno sam ovladao svim pre dmetima, i tako sve do proleca kada jena red doslo ueenje botani- kk, U ovome, ne stmo da nlsam prevaziseo moje kolege, nego sam ‘za0sta0 i za ona kojisu bil ispod proscks. Sovari su ovako stale: pored toga Sto su pohadall tasove botanike,studentima je bilo dorvaljeno dvaput nedeljno da posete botanigku basta, Tu bi nazi lke ispod kojih suse malazte me- talne etkete sa brojevima: taj broj bi poste trail u Katalog da bt pronaii ime bljke, 4 nazive bilki elevli su u sveskw na sledect natin: Br. 1798. Valriana ofcinalis Br 9780. Nepeta Cara ie. 2 | posto bi na ovaj natin proms imena tuceta bfjaka oni bi pokusavali da ih upamte kak najboljeznaju i ume, Svako fe na lazio da je zamorno, neugodno i dosadno gledatl prvo velike broje ve na etiket, onda na esnowunjih trait imena biljaka w katalogs, pa zattn spelovatiimena, pa ih zapisivatiu svesku, dok je posth svega bilo dezvoljeno dolzit u vet samo dvaput nedeljno ito po jedan sat Pritom bi samo jedno urimanje nekog lst bilo kanja- ‘ano stalnom zabranom ulaska w boranigk bast Bio sam ojaden jobeshrabrea, Dolaio sam do via umoran. ‘od drug lekeja, Pad miskom sam nosio sijsetsvezaka, zat je- dan prastariraskupusan katalog; ako tome jos dodamo Kifobran evo) rai, pero u desno,jednu mastionicu okacenu o rupicu za d= ‘ame na mom prstuku, {najpose, jad obeshrabrenog deka, do- bicetejasne slikuo moi tetkocama Prohujale bi nedele dok ne bih uspeo da ‘nabuban mena rckolicine bljaka, Kada bi kod kuCe owvorio sveska, na brain ‘efrljana imena nisu sivarala vai biljaka w mojo) mist; s druge strane, kada bi oto do baste, pri pogledu na kak bij, nika- zo se ne bin mogao sei ajenog mens. ‘U meduvremenu, moje Kolage su dosta napredovale u ovo, 1 mene, nesaviaivoj nau; a ubr20 sam saznao i 7a80 - onl st svakog jutra w pet iw poet sakuplal bile, ozatavalinjihova mena, stavijali iu herbarium, id, regu, oni sw botanici po sveGival ipo fest éasova na dan. Nisam ima vremens za tako Sto. Pored toga, nisam mogao da podnesem bubanje, sto drugima nije prada tsko, Preimuésivo koje sam stekao zatwvaljujudi metodima paméenja u drugim pojima nauke, pak me je na kraj obodrilo da posratim ncko resenje ia boraniku Desilo se da st moja gaadarica i njene dve keer! poksavale veka 2natzeju u veri studenata kof su prolzili pokta} prorora nyihove dnevae sobe, koji se nalari w biziniulazaw univeraitetskt kkompleks, Jedva da bi me pustle da na miru sednem ako ne bi 72- 8 vim an a nafih eda lg en, oS asc atin foveanjen cot pee ven Gni ape0 5 ‘devet mogucih vera izmedu pojmova. Navedenih sedam fogickin vera suze proensiveno da bi se jesnije uotli Putevi Misi koji po- vezuju dve ideje. U praksi Ge, medutim, uglavnom biti dovoljno ikovatl veze kao da pripadaju jednom od éetti osnovna Puta rsa, deo, kvalitet, il asoeijation povezivanje. 6 XII POGLAVLIE LOGICKI NIZOVI esto se od wsenika zahteva da wpa odredentniz pe- dameta i ej, Protas vemena kaa od doe tail da abo je imena sin kraljvn il kala Laracl i Engleske, odnosno sin Toka na obalama Evrope, Aj, Afrke it Amerie. Medutim, js danas se uée stun el | veoma testo je potrcao memoria ‘Save nizovestranih ret Setimo se da smo vet pominjliformalu lakog paméenja ret kada su one poveane nekim od Puteva Mist kau nase Slutaju: matka-mieko-miekara-grada kro h-glava-f- ane Ini popit-belo meseeance-slava-sja, te da je bezmalo nemo- fuce upamtiti iz nesumigno pobrojanih rei kao w primera, mescemickara-glave pap how mleko-tavaot-belo- Cane za da-slavamagkacrhsuncednjiga, prema sew oba pomenuta za talze ise re toga ponovimo pen Koj se tao pati 0.0 parovima uocvajtpritom Puteve Ms Kft su ova) zadatak ‘nl akin = “Macka i mleko (ascii); rmeko i mlekaa aso; falekara grata (usta); radia throw (0), Iroviveh ates vi laa alte va Lot (deo), G4 taj aso ‘itanjetknjiza (asoeijaclja)s ‘aia papi eos api beo atte n eto Lmesee date) rmeseci sunce (esta); sumer sj kvalite); sjajistava (rata). Sve ove vere mogu se izaziti na jos neposredniji natin je- Anostavnim formiranjem reéenica koje poveruju svaki od navede- nih parova redi, Neko ée na primer formiratisledetu recenicu, Mesee je beo, ne razmiljju da se tw radi w kvaliter it mje dnigkom svojstvu ova dva pojma odnosno ideje, Medutim, mnogo Je bolt nagin da uéenik, posmatrajuétdve reéi ruzmisija 0 Put "Misi koji ih spaja jr 6 se one tako snataije urezatl wnjegov wm. 'No, oni kojima je naprosto 2godnije da wore retenice treba dase dre stededa da pravl: 1. Kada poverujete de idee, uvek pronadit asan razlog 28 ovo poveivanje. 2, Nikada ne amisljate neko neprirodau vez Sada Eu iasteovai ova pravila ma primerustededeg nza rei Zato-atno-gvotde-ine-pruga-para-voda-led-sneg-meko- ‘ano -kota-ruka-olovka-papt. Zauto i latns zat 10 je ato Zute boje. “Zlatno i metano, jer je lato meta Metal gvoie; jer je pvo2de metal ‘Gvoide i sine; er su Sine sadnjene od svorda Sine prugs rsa ne deo pruge rua i para jersuse nckadfokomotivekrctale na paru, Para i voda je su oni dv obtika isto jedinjenja ‘Voda ted jer su ont takode da oblka istog jedinjena Led i sneg; jer su oni oblici vode, i predstaijaju zimske pojave. SSnegi mek; je je sneg mekan; “Meko i rzno; ere krzno veoma meko, Krzno i kota er dlaka raste iz kode Bvotnja, Kova rua jr je Koza do ruke. oka olova; er drimo pero w rei kad piemo, ‘Olovka i papi, jer olovkom obigno piemo po pape jo drugaijiredosied nai como se pred esto ted zadatkorn: Voda-papit-progs-lato-para-krzno-olovia sneg.metal-kofa. Povezivanjebi moglo bit sledece: List papa gladak je popu miene povrsine vode Ti, voda se oristi za dabjanje smese 2a hari, Koja je vera izmede papira i rage? Svaka Zelezni¢ka stanica ima tafike sa novinama. Zatim olaziYeleznica | zlato, Ovde bi bilo neprirodno mislti kako su sine optogene atom; bolje bi bilo primetti da su Zlemnitke kom- panije beskrajno bogate i da mnogo zata protazi kroz njhove eu ke, U kakvom su odnosu para i ato? Koriscenje energje pare neverovatno je wvecalo bogatsvo Covozanstva, a hogaswvo je pred stavljenozlatom, Seed par je para krano. Krzno odrfavatelesna tploty; toplota Gini da voda isparava iz ela. Zatim, para nastaje ra vrelim mestima, kao Sto su na primer vulkanska podrugja, cok se najotednij veste krzna dobijju iz polarih krajeva, a 0 su de ej koje se mogu povezati puter kontast, Prelazimo na olovku i krano, Zivotinske dlake se korste (imedu ostalog) za pravijenje kitica za sikanj, ii "umetnicke olovke" 2 kicca i olovka su sro- «dne, posta i jedna i drug sve w ist suru 10 jest a pisanje odno- sno etanje, Ove dve ideje mozemo povezati{ na drugi natin Krano i perje prektvaju fla Zvotinja{ plica, a pero za pisanje ‘iginjono je od gusejeg pera. Sto se tive pera i snega, mozemo ret {a je starinsko pero za psanje belo kao sneg, Postujui pravilodva (ikada ne izmisijajte neprirodnu vezu) moramo, naravno, fbeti ije kao sto su "nafao sam pero u snego”, ii "vidim kako Snesko Bolié jode penkslo”. Takve gluposti nemaju veze sa istinskom vestinom paméenja, Sneg se moze povezati sa metalom jer je neg, rmekun dok je metal 1rd (kontrast, zakon vest). Metal se moze povezati sa kozom na bazi toga So su vtezov iz stare nos me- {alni oklop i mada on po pravilu nije dodirvao kodu, predstalj0 je, takored, nek vastu metalne kote za tel, Kao iustraiju Koricenja Puteva Misli za paméenje veceg broja edi iskorstgu dole navedene parove ret. Da bib maglsio ‘vaénostladvajanja svakog para idea i istoveemenog razmisianja samo 0 dve ideje, parove ideja predstavio sam w Kolonl, Kasnije oo emo objasnit za8to su vazni parol ret PPovedi zabsabesailom (asocljacia)s ‘besnil sa szaljenjem (asocijactja; sadaljenje sa milostdem (vests) milosrde sa krajem (asoejacljay ‘rasa irom (asoeiacija) Ini sa zakonom (asoejacja); zakon sa verom (vrsta); vera sa velinom (sta), ‘rlinu sa prijatelstvom (vests prijatelstvo sa nacijom (asocyjacja); naciju sa rodom (vest Tod sa mravom (vest); ‘mrava sa migem (sta); foveu sa skakutanjem (asocljcije i kvalitet; over skakutanje sa kobilom (asocjact obi sajarebicom (vest jarebicusaSumom (asocijacijays Neka uvenik za slededi ni ri sam pronade Puteve Misi ove lik sa vodom; vodu sa pivanjem; plivanje sa kastjanjem; asljanjesa Zea; ed sa gaa; lad sa smrcu; smrt sa kosom; osu sa rukom; ruku sa kozom; oda sa vlaznoseo; laznost sa ladom, Sada ste mozda vee nestrpjivi da Gujetezaito sam toliko in- sistrao na sparivanju deja. Kod paméenja ovakvih nizva, ato vadi {za paméenje uopite, pogresno je svar polusvesno dréati na umu. [Na taj natin sigurno nefete modi maogo stvari da upamtite. Tek So upamtite nekoliko ret, a veé morate da se vatite na podetak da waite) 80 tise presi eprekidno pokutavaju da usvesti artes S10 treba opamtit.Sposohnost i, rekao bi, samopouzdanje, da se vai prvemeno zaborave,odnosno Smet sua susinska fe 28 dabro paméenje. Ako Pete da zapamtite neo nove morate, bs fem za wena, dase skoneeteiSte{uporedite to novo sa netin §o vam je ve poznato. Takvu koncetraiju nemoguce Je olrat ako se pritom napretete kako ne bi zaboravil esto tebe, Neka nam sede eda prailng pameen)anza ide postu kao jsan pokazatel|neophodnosti chai priremenoy zaboranfanja: “ivotna i kava (ost), ahoravte votnj ‘avai sogov (de), zaboraite kr rogovi nod (rsa aso), zboraite ogo, nod kaka (vet, zaboravite no ask) (asoeductj,zaboravite kay {aj ibudnost(asocjacj),aboravte twudost isan (ort), zaborvite Budo san snag (soda, zaboravite sam snag Herkul (kale), zaoravite snags Heri Grka (eo); zoravte Herkulas Greta Kaj (rsa, zaboravite Grek; Talia vehunska obuca (aso, zaoravite Kal, ‘thunska obu i dramskivabojnik ast, zaboraite rhunska obuet drums azhojnik i on) asoeljcj), zaboraite drumskog rao on} rein hvalted,zaboravite kon brzna{orao kvalitet), zaboraitebrznts ‘rao ith (asia), zaboravite rls vt seg (asocjacia,zaboravite vi nee pamuk asl, zaboravite segs ‘amok gas (kate, zaborvite pamuks pas i tecaost (vst), zboravite ga; tetnost bila sok (wate), zaboravte tetnost bij sok kore (eo), borate bl so; ora koa (eta, aboraite ora at [akon Sto ste ove odnose proutili, zaklopiteknjigu i pono- vite nz, lagano unapred i unazad. Ako imate neki poteskoca da se sette neke reti, oprobajte sve moguce postupke pre nego 80 fodluite da vienete w listu. AKO ive unapred dodete do zastoja, robajte da poénete od kraja dite tako sve dok ne dodete do pro- blematitne ret orpozadi. Ako vam ni to ne bude od kort, wzmite re koja ie pre one koje ne mozete da se stite i zapitaje se da i se vera sa njom odnosila na vrstu deo, kvalitet il asocijacju. Na ‘ovaj natin éete se sigurno sei ide. Ne bi valjalo prepusit se slabostigledanjau stu kao priznanju newspeha ili (0 je ok gore) ‘kao kapitulaiji pred lenjoséu uma, Um treba évrsto uvezbatt da pokazuje potpunu postusnost. Kada ponavijate rect ne treba da ‘braatepaznju na odnose ili vez, izuzevkada dode do prekida abi praviino shvatli metod uparivanja ideja neophodno Je 2X Bani, bor, itd. 3. Godina, veligina, vrednost, itd. DRVO > 4. Grm, Zivica, alat, z Eikee, grana, kora, D> 7 Seme,’ evetanie, voce, id. ‘Da sam farmer moja misao bi se mogla kretati dud sede li nije sve do ideje vosa, Voce bi onda postalo zatetak drugog niza idja, dok bi one ideje koje pripadaju inijama od jedan do Set os- tale skoro sasvim nezapaene. Um bi zatim mogao dase nade kod » leje trgovine vosem, a to je misto koja nema direkine veze sa koji fomnatava inkviziciju, a drugi deo “ded” koji predtavlja godinu 2). Gregor fon Fainegl (1812) je poboljao ovaj nedovoljno ra- _xadeni sistem tako Sto je brojéane vrednost davao samo sues ‘ima, a samoglasnicima nije, ko da su se samogisnict moglt slobodno umetnuti bilo gde izmedu suglasnika olakssvajuGi na taj ws natin formiranje dobro pornatih ret. Njegov sistem brojnih ek valenata bio je Kai hv. 9p Oms.z. Na osnove ovih ebvivaleata bro} S12 se, primeries, moze predsavitirecima "heton”, "butan, odnosno Votan” 1 drugiuitelji memoijskih sistema -narodito Fransis Goro, ‘dr Edvard Pik ost, adil su na ovo ie brojéanih ekvivatenata, ‘unoseti tu i tamo ménja pobolisanja- sto se poglavito svodilo na /pokuss} da se prilikom odredivanja brojaih elvivalenata povede ‘ie raCuna o ucestalostipojaljvanja neki suglasnika u dato je- ziku, Jer, otigedno Je da se neka slova u engleskom jezik pojv- juju dee nego drugs. Stoga one suglsnike koji se reltivno malo koriste treba grupisai, da bi svaki taka skup retkih suelasika predstavijao jedan br. Proutavao sum mnoge o ovih sistema, {kao rezaltat tog proucavanja doiao sam do sopstvenog sistema, 2a koji verujem da predstavja makar malo poboljsanje cak jw odnost na najolje dru ze sisteme. Pre skoro dvadeset pet godina bolst me je prikovala a ppostelju za duze veeme, i dok sam se oporavijao morao sam da lefim posse mirno Gitavih Sst nedela.Iskorsto sam ovw priiku dda proutim kombinacje slova u svim engleskim tetima koje se najfese korise w govoru, Pre no sto objsnim ovaj metod, ko} abjedinjuje sve ono Sto je najolje i sarin sistema, moram spomtenuti da je “plodonosna 'ajna” bila odavno poznata’Hindusins. Pred sobom imam tabelu ntinog komenta- U sistemy koji je nazvan "kajapadi” brojéani ekvivalenti ednosil suse takode Samo na suglasnike kako je po sano na tabeli Teys]*]*]¢)’]*]°]° w fief fontoofenfem) i nf tlmtofafafe la lal ae p | omfo | an] m 106, ‘Owu tabelu iznosim samo kao karioztet za evropeske & ‘ce, toga nije nzno da owde objasnjavam jos i fonetku sanskit- skogalfabeta (Ova) sistem moze se pronaci iu Komentary Ramajane, uko- jem su neki stihovi dati w mnemonikoj form Tw movemo magi ret koje (barem danas) otigledno nsta ne znage, a zartavaju se sa mana” (mera), kao na primer garamana, koja bi prema gornjoj ta bli trebala da oznacava beoj 32. Ova sistem se takode pojavjue 1 ‘na maogim drugim mestima u inijsko} knjzevnost ‘Vratimo se Sida na sistem koji ja zagovaram. On je pro= {aso iz wida dase brojev1,2.3456,7,890koristeverovatno po- tod brojeva-et, jr je njegova primena dalekose?na, Sto Gemo vi- deti w kasnijim poglavjima kada se budemo bavi neverovatnim uu podvizima paméenj ju-kompjutera i Indie Resenja Plavi dem (913); famoza pies, famtastieno pige($96); él va baba, esti pop (699); enja buva,ladno pivo (598); in XVII POGLAVLIE POZICIONIRANJE MEMORIJE U desetom poglavia spomenuo sam kako je grkipesnikSi- mionida dosao na ieju da slozene ili apsrakine idee simboliryje ‘da bi ih Sto lake upamtio Primer! koje sam w2eo su iz hipotetine rasprave u kojoj su vlads, finansje, pomorsko pitanje i potreba za vodenjem mudre politike, predstavjent krunom il skiptrom, rnowicem u opticaju, slikom broda ifigurom Minerve. [Njemu takode dugujemo metod staranja odredeni mesta ii posiijaw koje sew okviru uma sklaiste odredeni pojmov i ide- jes st nacin kao Sto papire i dokumente drZimo w fokama.( savremeno dob tz datotekama kompjutera, prim.prev) Nata Ge se mesta nalaziiu jednoj kuti ja nam je unutrs- ‘jost dobro poznata, Priikom ulaska u kucu kroz predaja vrata ‘mozemo pobrojai sve predmete koje w prvi mah vidimo - oat l, prag I, sika I, eviluk TV, mesto a ostavljanje kigobrana V itako dalje Sada (mao solidnu hazu za paméenje velikog broja sta prema odredenom rasporedu. Sada se opet 28 c4sak vratimo na gore spomenute simbo: litne predstave krune ii skipta, novia w opticaju, slike broda i statue Minerve. Tako Gemo na mestootiracastavti Krum, na mes ‘to praga stati nove, na mesto slike stat rod, na mesto posude 274 odiaganje kXobrana statuu Miner, itd. Na taj natin nesemo ‘aboravti da pomenemo aijednu od ove Ceti tne tari w nekom ‘govoru il axprav. To je ivanredan nagin da apstakine Klee po- ‘veZemo sa nama poznatim idejama, pojmovima i star NNevesell dogadaj koji je Simonidu inspirisao na ovaj mne~ ‘moni postupak pzicionirana opisao je Cceron: Cove po imenu Skopa, iz Kranona u Tesi, jednom jena 13, pravio vel gozbu u Cat nepobedivog gladijatora, Medu gosta se nau i pesnik Simonida, koji je, za vreme obeds,rectovag neke shove napisane v éastheroja gozbe. Nakon njegove rectacje ne ko ga je pozvao da izade napolje, no taman Sto je kro iz sobe, ‘Stave plafon obrusi na domatina Skopu i njegove goste. Kada st ‘se pojvili rodaci poginulh da bi saheanlinjihove posmrine estat ke, nasi su na tako smuskane i zobligene leseve da nis mogli da razluge ko je ko. Desilo se, medutim, da je Simonida uparmtio tno mesto na Kome je sedco svaki od gostiju. Pa je prema tome bio u stanju da sa sigurmoscu identiikuje sva tela. Ovo jew njem vivestilo uverenje da nsta ne pospesuje paméenje kao kad w ume ‘dredimo neka mest, ju nj odloximo, uz poms imaginacje, sve ‘n0 St Zetimo da zapamtimo, Sledeciivod iz Kvintiljanovihzapisa pokazaje kako su ov ‘deja Kors ual i staine "zaber vlo prostrano i raznovrsno uredeno mesto- veliku kucu, a primer, ideljenu u nekoliko prostoria. Urefi w um pai- vo sie sto Je w nj) votive, tako da um moze da protel kroz sve Aelove kuge ber oklevanja i zasajkvanja Jer, sustina nije w tome da zistanes oklevajue spred nekog objekta koji, budud da sli ‘kao podsetnik, treba kasnije da pomogne da pouzdano upamtimo | nicke drug stvar. Nadalje, da bi podsetio um na ono S10 si pribe- lezio il 0 Gemu si razmislag, pomoci Ge sebi tako Sta ek uvek {advojitl neki simbo! iz oblast Koju 2elis da obradis. Dakle, ako je {aj simbol navigacj,njen simbol ée bili sro; a wkoiko fe rat, = dda ncka vsta rude, ada postupi na slede¢i main: postavt prvw ideju a pre= \évorje, drugu u salon, {tako dalje sa svim ostalim idejams, preta- ‘efi preko prozora, soba, statua j sliémih objekata, Kada si o¥0. ‘radio taj redosted Ges zapamtit tko Sto eS w mast pregledati sve prostorije, pocev od prve, prisotaju se kod svake slike idee koja joj pridodata. Tako dae, ma koliko da je puno podataka koje treba da upamtis, sv oni biti kao pod konae poredani, da bi obra zovali neku vstu lanca koji sprefava konfuziju koja se obavezno jaulja kad wei napamet. Kuéa koja et za ovo poslurid moze biti a 1 | stvara il i2misjena.” Na jednom drugom mestu, Kviaijan napominje da ako smo odatbralikue koja moda ne sadr3tdoveljno start koje bi po slufile kao oznake ili mesa (u njegovo vreme to je bilo mogute, mada je 10 danas malo verovatno), mode se uzetl nek javna _graevina ii dobro poznati pu, ge Sve nave simbole mozemo da postavimo gue god pozelimo. Metrodor je korstio zodijacki krug podeljen aa 360 od- seéaka, ali po meni, ovakva osnova nije dovolno #iva | stikovis, ‘Obiene stvari dnevnog ?vot, ili mitoloski odnosno istorii do- ‘gadai su mnogo 2s), slikovtij odnosno upotrebljivij za vecine Tj, sem ako se ne radio nekom i2wzetno razvijenom umu. Proces lociranja deja (pomocu simbola il drugatije) ma po- ‘anata mesta odnosno w pozmate objekte pretrpeo je broje zmene 1 kasnijim stolesima, Ne bib se dugo zadriavao na tome, zadovo Ijcu se samo kratkim opisom adaptacje koju je izumeo Gregor fon Fainege. U kasnijem, dakl,razvoju postupka pozicioniranja uzeta je jena zamislena kuca sa vetim brojem soba, ade je u svakojsobt ‘mateo pedeset mesta na sledes| natin: Pod je podejen na devet, Jednakin kvadrata. Saki zd je podejen isto tako na devetjednakit kvadrata Sto ukupno ein tedese pet kvadeata, Osta pet kva- ‘rata je rasporedeno na plafonu na sledet natin, Na mestu ge se spaja zamisljena simetrala vakog.7ida sa plafonom nazi se jo po jedan kvadrat, dok je poslednji pedeseti kvadrat postaviien u ‘Udete u sobu {pred sobom ugledate devet kvadrata na po- ‘du; zatim, opazite sa vase lve strane zid sa sa devet kvadrat ide ‘sotim kvadratom na plafonu, koi predstavjaj kvadrate od 10, do 19. na zidy; pred vas je signa skupina kvadrata od 20. do 29; sa desne strane, od 30, do 38s za vas jo8 jedan zid sa kvadratima od 40, do 49, dok 30, kvadrat vis iznad vas w sreditnjem delu pltona. Posto ste osmotil zidove, bole je da prosetate sobom w maginaci, nego da samo stoite po strani ispituete ib na opisaat natin us Sada nam ot prose da ova odlenanaslio jana sonst aos noe atin mtenating Fon Fuinege fe boito melo aot obi, fst, one waco presuve koje po tema ge na sme brojeve rata tno maa, Na pol pe soe je tak posavo eons tie] tata | Pongal cams — | tom | rapttie U slutaju broja 4, oblik je asta simbotican, mada ogledato oista ima gti ugla, al su drug slike zamisliene tako da obikom konkretno podsecaju na brojeve Ja bi samo dodao ovde niz od devel bvadrata zt koje mi slim da_predstaviiaju pobolfanje w odnosu na fon Fainegclov Jabor: 1 je kula, 2 je labud, 3 jo morski konji, 4 fe ada, S fe zmij, 6 jemajmun, 7 je truba, 8 je mrav, a9 je eve, Sada vals jos jednom raglasitt da ove ideje predstavljaju konsante, one wvek ostaj na zadatim mestima, Slike na dijagram istry ove ej: | 16 ob ednako praktiéno, makar 7a manjebrojeve, dase ko- riste homofoni, i ree koje sligno zvute, sto Je vee spomenuto ¥ prethodnom poglavju, Tako broj jedan moze da bude - edo, va ‘devas bro) ti = en, bro) eet - etka it Jo bol metod, po mom misljenju,jeste da udenik iskorst ike brojeva-tti koje koje smo odredili v prethodnom oglu U tom siucajuu prvom kvadratu mozemo da imamo ad, drugom rnoja, w treéem mich, w Getertom aru, w petom halju itd. Prednost ‘voy metoda jeu tome Sto prufa velo velikiizbor sith objekata ‘ji moge da popune dve sobe 10 jeststokvadrata ‘Useniku ée bit lakie ukolikoiskorst veé nauteno gradivo iz prethodnog pogiaslja | poslui se tabelom po Kojo} se broje pretaraju u ret. Svaku grupu kvadratajedaog zda teba popuniti Stvarima koje pripadau istoj kategorii | to tako Sto potetno slovo ieje odgovara broju kvadrata prema vee razradenoj Semi kao na primer: ‘Gradovis 1 - Tokio, 2- Nju Jork, 3 = Mancester, 4 - Rio de Zaneiro, 5» London, itd. Za broj 10 grad kof! potinje na $8, Zi %- Zeneva, Primecujete da su gradovi poredani po vee spomento} {abeli pomocu koje smo prevaral brojeveu ri. Takae se simo- slasigi na potetku resi ne ratunaju, Zatim dolaze sedese moguce ategorie notin: 1 -doga, 2 no}, 3 -majmun, 4 ri, $a, td ‘Materijais 1 -drvo, 2 nik, 3- mermer, 4 «rd, 5 ~olovo, W Rase: I -Tibetanae, 2 Indus, - Madar, 4 - Rus, $ -Lieri- fac, itd {judi 1 - Hitler, 2» Nebr, 3« Mao, 4 - Rembrant, 5 - Lex niin, itd, (ovde sam dao istorijske lenosti, all olje je da ode tuzmete ude koje liéao poznajee, jer éete i bole zapamtt Zamoiu sada wcenika da zapazt kako sam w "gradovima", “vivotinjamal, "mateijalima”, itd, dao brojeve-tett za 1,23 itd (Ova metod moze da posi za velo dugadke nizove, Dudu da sad ‘moze da popuini mesta od 11 do 20 gradovimna, od 21 do 30 zivoi- ‘jma, itd, Da bi dobio punu "kucu” sa sto kvadrata moze js da 7 ‘Goda ekstra serju od 1 do 10, koja bi bila sistavljena od, rec, ‘evukova: I~ tresak, 2 ~ nitanje, 3- muzika, 4-retane, 5 ~ lupka ye, ‘Smatram da ova) moj metod spada meu najbolje - naakse se pam, objekti su vlo poanai, Neka ucenikizmisli svoje nizove ‘aziitin poznatih objekata na osnovu ovog metoda i bic v sanju da iavede ono Sto vecina Ijudi smatra Cudesnim podvizima me- mori. Za koje go slike da se odlutikorisno Ge biti da napravi seri- jn malih ered ma kako da su grub il nespretai oni ce wseliko po bola njegova imaginaij, ‘Odabranu grupu mesta neophodno je upamit, ali ova 2a- datak je ak, jer objekt ii ice na brojeve koje predstavtaju ise ‘vaki zd mote ispuniti odredenom kategorjom objekata Ci pocetna slova odgovaraju tabeli za peewaraaje brojeva vrei oS jedan plan zaispunjavanje 25 kvadrata (da svaki2id rei ‘mo ima po eetrt kvadrata ida ih na plafonu ima pet) hex puno ra ‘zmisljanja jeste da se postuzite slovima abocede (izostavlajuct x ‘buduci da nema reti Koja pocinje i x) uzimajuct za konstane to kode odredemu kategorii stows objet, kao na primer Av tinj,drzave il zanimanja, Tako w kategorii zanimanja mozemo da stvorimoslede¢i niz po abecednom redu: arhiteka,bojadzija, cera der, doktor, elektriéar, farmer, gradevinr, hemigat, industrialist, jotgandaija,kelner..veterinay, id Prednost ovog slikovnog sistema nad sstemom pavezivanja agin nizova ideja Koji smo raztadivalw prethodnim pogtay|jina jeste u tome Sio owe mozete "preko reda” da ianesete bilo koji Heju ne remetet Gta niz, odnosno ne morate dae posetka na- brajate ceo nz da bi dost do nekeieje sa seedne ana, Njegova, ‘mana eu tome sto moratenaizgled dase opterctite sa vise podata- x nego Sto je pottebno. Ipak ovaj nedstatak nije velikt ako se tuzme uw obzir da ova sistem doista osposobljava goveka da faved rcke stati koje se metodom poverivanja ne mogu izesti. Uz po- ‘mos ovog metoda mogu se ives zadiljujudi podvizi pamenja, [eke od ovih sistema su Koristilskoro svi oni koji su se us stemena na vreme pojavjval srednjem veku u Evropt | izvi podtvige paméenja velikih heojeva red ili brojeva Koji bt im bili sa ‘mo jedanput procitan,Jedaa od najistaknutijih pojava bese izvesa TLamber Senkel, koji Je putovao po vecim zemljama Evrope u sesnaestom vekt, i svuda Su gu sll priznavali, ako jew svojim rladim danima, kao i mnogi drug, bio opturen za navodn sara- Aju sa davolom, Njegov ueenik, Somer, ujedno} rasprav na ltine skom napisao fe o tome sledece "Advokat, Kojima da vodi sto Ive slugajeva, wz pomot ‘moje mnemonike move tako snaZno da ib utisne u memorju da ce ‘nat sta treba da kaze svakom klijonty, bez prseéanja iu bilo koje ‘rem, sa toliko precizmosti kao da je upravo pregledao svoje be- letke, Stas, ne samo da ée u malom prstu ima dati suéaj Tanga mente odbrane, nego 6e znati | Kontraargumente protivnicke ‘Nadamn se da ste ix prethodnih pogtavja nautli Kako treba da povedete promenfve objekte sa odgovarajucim mestina gde se nalaze konstane, Pretpostavimo da u jednom dugom nizu ideja na sedamnaestom mestu treba da uparttenoja. Neka ste w sedans so) kuciei odredili dase nazi grad Koji pacinje nak, gil ng, na primer Kiel Ne bik povezivan noja sa Kielskim Ranalom tak Sto bi predstavio slik tog istog noja kako gn prelai. Pre bih se po- slufio racionalnom asocijacijom, Kocentrisao se na nju 78 trenu- tak i zatim je pustio da otplosi u nesvesno s punim poverenjem da {ue se ponovo prisetiticim pomislim na Kiel, U tom slucaju mo tgao bih da dadem do sledege asocijacje:noj-pesak-voda-kanal Kiet 9) XIX POGLAVLIE LJUDI- KOMPJUTERIIZ INDIE India je wek bila emia éadesa, modu Kojima su podsii stranjaka 2 veitina paméena fStavadhana) dug vai 28 nai laknutije,Clanak uteoaoshom magazina i 886 esta o tome ako je ujednoj pri jedan trunk za pamenje dao na un invoiojedanaest stat istovremeno, akon ga je jo jednom po novo sve jeu pri mah urado, 1 Odirao fe par sha na sep. 2 Vadiojeraegowr raz tema 3. Dovtsio je sanskrisku pesmu na esnovu zadatg fenog veda 4. Pomnozio je rojo pet lfta sa mnotiocem od eit site. 5. Subraojesumu bojev i Kolone sa osm edo 6, Upamti je th ma sanskeity satan ie Sesnaest rei - ‘ojesu mu bile ingovorene beta zd, po vo pitas. 7. Kompletiraoje"magien’ karat wKojem raz bro. ‘iw vadraticima daj eaeni2bie ilo horizontals vertkano, 8. Ne gledajulSahosku abl upravijoo f kreanjm tvca ‘ji je imao da obideploeu unutar poja Ko fe Komeoisao Koa, ne ilzepritom izadatog Kr. 9. Kompletra je drusi"magién kata” sa drug rs poredom beojva od gore pomenatog. 10. ebrojo je weno ware zona 1. Zapamtoje de regenice na Spanskom,prmasisem ic zadatka br 6 Pisac ovog lanka, pukovnik H.S.Otko,w daljem teksty je naglasio da je €a9 da nek ud mogu da parte po peeset star 120 1a ovaj natin, Jednom pritikom, dk je fveo u Bombaju, na sedelj- iu uel jednog istaknat indjskog gospodin, jedan taka éovek- Kompjuter demonstrirao je svoju moe upamtivs| ni manje ni vise nego stotinu shai koje su mu bile zadate. ‘Kako je to moguce? Autor teksta smatra da ov Yjudi-kom- pjuteriimaju sposobnost da za svaku pojedinu stvar w umu store posebnu memorijsku tacku, olnosno misaonicentar, oko kojeg on tha gropisu i sabiaju idee Kojesu v vers njim “Mesta koja sim opisao u prethodnom poglaiu dine tkve fa jedno} demonstracji na Kojoj sam imo zadovolstvo da prisustvujem, w drévi Morel w Kathiavara, ekspert za paméenje, NNaturamn P. Subla, apamtio je stotinw podataka. Nalazio sam se u velikoj grup jad, st smo sede na jednom prostranom cilinw w predvoru. Preko puta ucenjaka sedeto je dvadeset nasumigno oda branih Wud. U ukupno pet tra, on je redom priazio svakom od jt, dobijajuisvak put po mekl novi zadatak. 'Neki su mu davai w zadatak da upamd regenice od pet rett nna raliiim jezcima » gudurat,engleski, sankri,persisk,indj- ‘ki, mabrat,francusk latins ~w Kojima su sve rei bile ispre- Tumbane bez lopickog red, Jedan mu je zidavao poteze w sahowsko} igri. Neki su mu dikticalicifre koje je bal da pom. nofi i saber Fedan je vodiotazgovor sanjan 0 razliitim temama, Drugi je rtmicki udarao u zvonce, a wenjak je trebalo da kaze ko liko je puta uario, Bio je tu js zanimijoih zadaaka, kao Sto su faracunavanja datums, Kompletiranja kratkih poema 1 drogih [akon Sto je dobio sto zadataka ucenjak je seo, neko vreme meditirao, 8 onda odgovorio na svazadata pitanja, da bina kraj jos jednom sve ponovio w ela [Nakon ivesnog vremena imao sam steée da i ligao upornam tog eksperta u dréai Limba. Tokom mog horavka proveli smo sa- te caskanj, ion je bio tolko Hubazan da mi objasnineke od me- toda paméenja, koje eto, sada izlazem u ove} kn. Tako ov knjgu nisam napisao da bihistakao spektakularne m podvige paméenja, nego za dobrobit usentka i svih onih koji le dda usave svoj um i paméenje u eelini, ate} moze, uz raze kolisinu praktiénograda, a na osnovu veé opisanih metod, relat no ako da izvede mnoge neverovaine podvige aSavadhane, “Medutim,valja se drdatinekolicine upustava. Teening uns u ovo- ‘me treba da je postupan, a enik bi tebalo da voi raguna o uk ‘pnoj stot njegovog Zvota i njegovih mis, Od vel waenost fe ‘pst smirenost, sabranost i opustenost, jr inage preti opasnos od prenaprezanja, Podubate ovakvog obima aikako ne Bik prepo: tio deci j oman, Objasnicu ncke osnovne postavke skladistenja velike ko: ligne podataka u uma. Na esnovyajih svako moze lako da razradi v0) sopstveni sistem, U prvom redu, napravite u umu 100 mesia, Pretpostaijan da ste vee usw suvladali moj sistem Zvukova, Gradova, Zivoti- nj, Material, Rasa id, te da svar ova mesa dobro ponata Pred vama se nalazi dvadeset judi vi ete stakome pric, Pet puta, Dakle, za svakog od tih Hud treba da advojite po pet Pretpostavimo da vam je etl Govek zadao da upamtite secenicu od pet engleski rei. Ouredii ste da ajegovikvadrati Ba du na 7idu gde su smeSteni gradov. A to je sledecin pet gradova: Tokio, NjuJork, Mangester, Rio de Zancio i London, 'U proom krugu gospadin kaZe: "Moja trea ree “ledati™ Mozete u sebi storitsiku Coveka zagledanog u daljnu, it moda siku Coveka Koji gleda w mikroskop, Meni i blo lako da +e“ sledati” povezem sa Manéesterom, de sim stadirao geoloiju o esto posmatrao strukturu kamenja pod mikroskopom, ‘U arugom krugu on kate: "Moja peta ree je “gona”. Zs dna dena ée sasvim odgovarati mentalnoj scl Koju treba da sv 1m, Peti grad je London, pa ja tako mou da zamislim Oksford str Redent sti gde dame najéesce kupuju lepe sari. U trecem krugu kaze: "Moja druga ree je vr, Sada re re ‘reba poverati sa Nju Jorkom. Ja liéno bi pomistio na vrove koji se nalaze na krovovina sjujorskih aebodera. 2 LU cetvrtom krugu on kaze: "Moja Getta ret je 'rlo™ Sada, re *vrlo” nema nikakvog smisla, tako da moram da je poverem sa nekom slinom rei, kao, na primer, ere, so Je francuska reo 78 Staklo, Koja mi se prva pojvjuje v uma. Nju treba povezti sa gro ‘dom Rio de Zanero, Prlikom jedne moje poscte tom gradu odseo ‘sum w nekom hotel koji je mao velike staklene prozore. Sada dolazi pet i poslednji krug: "Moja peta ret je ‘moj Ponovo besmistenareé: preworigu jeu ret "maj", Da bih je pose ‘40 s8 Tokijom priseéam se kako sam jednom ba u maju dr2a0 predavanje u Toki [Naravno, vase veze j vai gradovl bse sasvim drugaiji od oji ‘Na ovom stupnjy procesa pamsenja vi jo uvek nemate mika kv idju 0 reenict koja ce da nastane. Nite a pokusal (i nemo} te pokasavati) da uparniteprvu re dok idee po drugu. Povezast fdredenu ret sa odrednim gradom, vio tome vie ne ramijate = 10 jeimperatn!. “Tek na kraj eksperimenta,kada ste doblivaih sto podsta~ ka, vi ete prota kroz gradove, Nju Jork, Tokio, London itd i fonda éete lako promagiveze i srovit pravu retenicu: "Moj vt ile «a vo lepo”, ak j kad su w pitaju vama tu jez, sledite stu proce- Guru, Kaa se radio ez koi js nste saviadalt, moracete da tre- tirate reti samo kao iz zvukovs, | da nadete odgovorajuce hhomofone -poznate rot koje zwuce isto. Preipostavimo da vam je devetiCovek po redu zadao jedan bro), o@ petnaest fara, podeljenih u pet skupova. Nlegowa mesta Dice recimo prvih pet rasa: Tihetanac, Hindus, Amerikanae, Rus, Lanse. U prvom krugu gospodin br. 9 vam kage: "Cetwrttskup je 364", Mozete ga odmah presworiti u "mado, Fonda povezat: Ru ‘ija-sbirskitigar-mavor. LU drugom krugu on kaze: "Moj drugl broj je S89." Move ‘vam postu ret “labo” Koja jeu vezt st prunjem, Ovu ret zatim povezajem sa estim rtualnim kupanjem u rei Gang je obi 3 koji je na mene ostavio ogroman utisak prilikom moje prve posete Indij. ako dale, swe do potog bra. Na kraju procedure vi ete ‘ao iz kava ponovi svi petnaestbrojeva Hajde da sada zamislimo da vam je jedan oo judi postavio zadatak da pomnozite éetvoroctteni sa petocifrenim brojem, aa primer, 47352 x 9463. Maoienje modete ostait za kasnije, jer za ‘reme davanja podataka dobijate samo cife recimo ovim redom, 47,3, 52, 94163 koje stavjate na adedena mesta, Ona} koj vam postavija zadstak moze da vam kaze, na primer, "Druga era mop -mnozenika je 3, dve postednje cite mog mnodioca su 63". Kako insti ovo komplikovano mnodenje? Postjinekoliko ‘metoda, Predstaviu vam meni poznati hindu sistem po imenu i vat w kombinaej sa brojevima-retima. Proo pomaorite 52 $2 63, (62x 60 = 3120, dodsjte 52 x 3 = 156; ukupao 5276), Upamite | ‘diotite u stranu ret kaue (naravno da znate kako smo ov re do bill k=7 i €=6, | upamtite 32 (uman) da biste mogli da nastavite dalje. Onda pomnozite 3 si 63 i dodajte 32 (189 + 32 = 221, ‘Upamtite i ostavite po strani 1 (to) i upamtite 22 (nana) da bste rasta dalje. Na treéem mestu pomnozite 47 sa 63 (47 x 60 = 2820; dodajte 47x 3 = L4l;ukupan 2bir je 2961) i dodajte 22 cime ‘obyjate 2983. Sada ste dobili 2983176 -u retima nebo (29), fama ($8), 10 (1), KE (76). Upartite ove Ctiri ret, | zaboravite sve costal, ‘Sada modete mastaviti sa drugim delom vateg zadath, 47352 ‘reba da se pono sa 94 a sti magia ($2 90 = 4680; dodat 52x 44 = 208; ukupno 4888). Ostaite po strani 8S (viva, i prenesite 48, (eo). Kao drugi korak, pomnovite 3 sa 94, | onda dodajte "row" (282 + 48 = 330), Ostavite po strani, éprenesite 33 (mama), Kao tri korak, pomnodite 47 sa 94 (37x 90 = 4230, 47 x4 188; ukupno 4418; plus 33 = 4451). U ovom drugom dela imate “#451088 - i to u retima: urar (44), led (51), so (0), viva (88). Za pamiite ove Ceti ret, a zaboravite sve ostalo, Sada treba da saberemo nebo-Lama-to-ki sa urar-led-so-vi- ‘4, All et kit urar ostavljamo po stan, posto je drugo mnozenje ma 2s (6447352) bio u stotinama, Tako saberite nebo-fama-to (25881) sa retima vata-so-vva (SUOSS) | dobicete: 0919 w retima: faba ioboa, ‘Ukupan rezulat je, dake, "urar-taza-bata-oboa KiG” U da tom trenutku preveséete ove ret u broj 448001976, Ovi pet rei rmodete postavti da "sede" w ptagovih pet "mesa", posto vam nj ‘go originalnibrojew vise isu potreb ‘Ragunske operacije Koje se ivode w umu, a ne na papiru, ‘apravo nisu toliko teske, all zahtevaju_ mnogo prakse. Samo faveabani, vehunski eksperti paméenja ukljucuju ovakve racunske ‘operacije w krug od deset ili vadeset pitas. Bs ODEUAK V UM NA DELU XXPOGLAVLIE, CITANJE 1 UCENJE Gitanje je zgodna prilika za razvijanje snage uma. Erekat citanja je veoma cesto sasvim obratan, jer gotovo da ne postojl esto razornie po ustrojstwo uma i sposobnost razmisljanja nego Sto je to navika ctanja svega i svaega bez odredenog ci i pretho- {dnog ili naknadnog razmijanja 0 onome sto se cts, ‘Ako poznajete nekog ko ne ume da ita il ita retko, prime- tigote da je stane uma takve osobe testo superiornije nego kod Ij {i koji Giaju. Ono Sto takva osoba zn za dobro; ene idee st ve, { uwek joj se nadu na raspolaganju onda kada su jo potrebne - ali uprkos ovakvom prelmucstvu kod Hud Koji ne citaju uogava set veliko pomanjkanje umn sadr2a, Nema, medutim, razloga da ostanemo wskraceni va savtenu jasnoga j krepkost uma samo zato sto tefimo da prosirimo hori- zonte svog manja. U avome vodeen ulogu igra prailno Gtanje. ‘Moz Gemo tako EitatineSto manje nego Sto smo ctl ranij, alt ‘emo svakako ctatipravine. Posluzicemo se, da bi ovo bolje objasall, Emersonovim sa vetom: "Citaj rad spravnost suda, a ne radi informacije:” Dru im retima,prvo promi a potom protit}. Nek judi prvoditaju 8 potom razmisiaju © prostanom, Sto je dobro, ali ne najali; ali, plasm se da vesing Ij samo Cita, 4 vopste ne ne razmisla, dale etki pojedine! Koji zaista imaju korist od itanja su 0 ojo tiv 2a dtanje najprerazmise, pa tek onda Gtaju. ‘Ako a raspolaganju imate pola sata za Gtanje,ulrosite ba rem deset minuta da bi prteesisvojeznanj 0 predmmetu io njemu amis -cak ¢ ako mislite da 0 datoj mater ngta me znate - a 29 oe zatim narednih dvadeset minuta urosite na étanje, Hi ko imate 1a raspolaganju smo éeturt asa zaGtanje,ostavite 7a rarmiijanje pel, a a tan deset minut, To konkretno znati da, kada uzmeteneku knjigu da dita, ¢ naletite recimo na neko poglavie o slonovima, vi negate smesta 24- ronit Ctanje. Prvo ete sesti sa zatvoreniom knjigom i zapitat se: "Sia ja znam o slonovima?" To moze biti mnogo ii malo toga, it skor0 niga, ali kako god, vi morate pretest vase zmanje o tome pre nego sto posnete da ga prosrujete, Tada modete da otvorite knjig i potnete da citate, a rezltat toga €e biti daleko vece raz rmevanje nego obiéno; a sigurno éete zapamtiti maogo vite, doista, skoro sve od onoga sto ste proétal, ‘Vas um je datom praksom podstaknut da mist o tojtemi [Njegovo znanje je preuredeno na pravilan nan, i mnoga pitanja, Dodredena i magiovita, pojavila su se na vidiku. Réekivanje podsta- knuto razmifjanjem pre éitanja naoruzava um mnogim kukama koje de zakaciisijast deja koje bi inave jedva bile zapazenc, a preuredivanje vatey starog zanja napravice mesta za svaki delis ovopridostog zmanie, (Ova praksa dri kucu uma u redu, oWara i dovodi u red vecinu nekoriséenih joka i kui, | priprema um za prosvetjenj, §o se ne moze resi za ma koji dugt vid Gitanje, Na prvom mest Vi imate vaSe vlastite ideje - zatim ih ispravjate, prosiryjete 1 ‘weéavate putem Citanja. Time ne samo da stiete novo znaaje i skladno uredcn um, nego ujedno vezbate snagu uma i vole ak i ako samo titate neku prev if novel, 2a8t0 ne bste asta noko vreme promozgali o novonastalo) sitacii? Sta biste Wi ural da ste se naSliu opisanom polozaju? Pa onda, da ste autor prite, kako biste opis dal razvoj dogadaja? ‘Ovakay nacin citanja ima Jos jednu velika prednost, On pri prema foveka za plodne staratke dane. Ko god Zel da svoje men laine snage sacuva neoste¢ene nakon opadanja Gzicki Eula, treba 4a ime jedan takav mentalni hobi kome ée posvecivati neo vre~ ‘mena, na primer od tri do pet puta nedeljno ne svaki da, jer bi to Adovelo do zamora 130 rr [Najbote je da vam se pri ruc nade neka dobra kaj, 0 flo- oii, istorii, putovanju, navel it ma kojoj drugoj tem, Kojo) motete da se okrenete nekoiko puta u nedelj radi mentaine re ‘reacije.Pritom ne bi valjalo da vam se provlati ona idan ml- 40 tom koliko je kajiga debela sl Sa knjigom se reba sazveti, 8 metod éitanja koji sew ovom slucaju primenjuje este raz je pre chanja reporvcujem svakom mladom voveku da, Kada napus f kulte, neki od svojih predmetastudiranja zadeZi kao mentalni ho- bi, ili da mozda azme neki drugh predmet Koji mu je trenutno interesantan. Uostalom, nije btno koji je predmet u pitanju - nek zrana matematie, itor, biologje, geotogie,psihologf,floz0- fije, ekonomije, politickih. nauka, astronomije, heme, religije, tumetnost, To moze da bude bilo ta od pobrojanog. Najvaznija stvar w veri sa ovakvim proucavanjem jeste da enik Korist $80} um pod konolom vole, to Ge ret wz pomoe ‘umutragnje odluke, ne samo kao odgovor na podsticaje dnevni do dana i potrea, kao $10 je sluts) kada razmisljamo o svetovnim postovima. ‘Ako je neki Sovek u Zivotu razmisljo samo u odgovoru na spoljasnje podsticae,skoro je sigurno da Ce kod njegs, kaa fztke roc sluha, vida, id. pognu da opadaju ispoljasnje start prestana da izazivaj padnju kao pe, mentalna aktivnost takode iit Ali, aka je covek Koristio svoj um iznutra, ako ga je svikao 4a deluje na zapovestnjegove volje, nema razloga 780 njegove ‘mentaine mocine bi nastavile da se razvjaju Ck i onda kad fT. zitko telo zamakne u poodmaklo dota Ima jo nekih prednosti koje pruza mentalnt hobi. Pre ilk snije ete se zadovoljstvom osetiti da ste majstor nekog pravea ra- ~zmuljanja ili predmeta ijudskog saznanja. Sada skoro da niko nije "upoznat sa tim predmetom kao vi. Ovo vam daje samopouzdanje, + ste ispunjeni snagom é neopisvim blagenstvom ovog unutrajeg ‘oseaja voli, U cilju ovog razmatranja kajige se mogu podeiti a te ste: (I) novele | prige, namenjene za opustanje I imaginativno 131 uaivanje, 2) knjige © putovanjima, biografj,Istorliske knjige 0 politic

    You might also like