Primi svaki posao kao iz ruke Božije

(sveti Teofan Zatvornik)

 
Pitaš: „Kako pri radu mogu da imam Boga u svesti“. Možeš, ukoliko svaki posao
obavljaš misleći da ti je od Boga poveren. Međutim, nećeš ništa postići ako na Boga
misliš, a zanemaruješ svoje dnevne dužnosti.
Kako održati unutrašnju sabranost pri velikoj dnevnoj zaposlenosti? Radi svoj posao
pažljivo i marljivo, postojano i bez žurbe, kao Božije delo, i tvoje će misli biti
u Njemu. Obavljaj sve velike i male zadatke pred Božijim licem, primaj svakog ko te
sretne kao od Boga poslanog, i pri svemu se pitaj o volji Božijoj.
Da bi postigao taj cilj, najbolje je da čovek verno stoji na svom mestu i da ispuni
sve ono što samo mesto zahteva. Kroz verno, poslušno delanje čovek se postavlja u
korene hrišćanskog života. Napredovanje u delatnom životu vodi ka stepenu
sagledavanja. Sve je to unutrašnje uzrastanje koje zahteva svoje vreme. U duhovnom
životu je isto kao i kod svakog zanimanja, i u svakoj umetnosti. Ništa ne može da
se preskoči, i ništa da doda što ne odgovara unutrašnjem sazrevanju.
Uvek se upravljaj po svojoj savesti sa svom revnošću i pažnjom. Ipak, izbegavaj
mnogobrižnost koja srcu ne dozvoljava da nađe mir. Mnogobrižljivost je bolest palog
čoveka, koji pokušava da sam uobliči svoju sudbinu, pa stoga juri na sve strane. To
rasejava misli i ne dozvoljava im da se saberu, čak ni na sam predmet brige.
Prognaj te brige, radi revnosnosvoj posao. posveti Bogu sav svoj trud i predaj sve
u Njegove ruke.
„Ne bacaj se neumereno na posao, budući da je dobro i korisno samo ono što se čini
sa merom i po redu (prepodobni Jefrem Sirin). Neumeren rad zamagljuje pamet i
ohlađuje srce. Uči se da sve obavljaš tako da se zagreje tvoje srce. Drži se tako
kod čitanja, kod molitve, u poslu, a takođe i u opštenju sa ljudima. Neka ti
obrazac bude Hristovo držanje, i trudi se da uvek činiš samo dobro. Tako ćeš na
svome putu sticati sve savršenije sopstveno životno iskustvo, dok najzad ne
postaneš obitalište Božije.
Imajući mnoge obaveze koje ti smetaju da prema želji odvojiš vreme za molitvu, ne
daj se zbuniti. Dužnost koja se po savesti obavlja, čoveka priprema na revnosnu
molitvu, čime se količina nadoknađuje kakvoćom. Ništa ne unapređuje molitvu toliko
koliko dobra savest sa bogougodnim delanjem po Božijoj volji.
Ne samo moljenje kao takvo, nego i svako obraćanje srca i uma Bogu – pri svemu što
se čini, takođe sačinjava molitvu. To vodi u neprestano bogomislije. Posveti Bogu
sve životne korake i upravljaj ih prema Njegovim zapovestima. Možeš da koristiš
svaku priliku sve čineći po Božijem zahtevu, i sve Njemu posvećujući. Tako će ceo
tvoj život biti posvećen Bogu.
I to je sve. To je tako jednostavno (sveti Teofan Zatvornik).