БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА НА

РАДУ У ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИЦИ
Национални систем БЗР
 Садржај
• Развој безбедности и здравља на раду код
нас
• Нормативно уређивање БЗР
• Систем безбедности и здравља на раду
• Правна акта за уређивање националног
система БЗР
• Устав Републике Србије
• Закон о безбедности и здрављу на раду
• Опасности од дејства електричне струје
2
1. Развој безбедности и здравља на
раду код нас
• Почетком законодавног регулисања заштите здравља радника у
Србији може се сматрати Закон о рудницима Деспота Стефана
Лазаревића(1389-1427). То је документ који обухвата заштиту
рудара и њихових породица, као и околине рудника у тадашњој
Србији.
• У периоду до појаве капитализма Србија је била под турском и
аустроугарском окупацијом и у поданичком положају, тако да
се о заштити радника и занатлија није водило рачуна.
• Након ослобођења од турске и аустроугарске окупације, Србија
је била заостала аграрна земља са неразвијеном индустријом.
• Средином 19. века, под утицајем индустријски развијених
европских земаља долази до развоја капиталистичке
производње и законске регулативе из области радних односа и
заштите на раду по угледу на европске прописе.
• Мраовић 1825.г. објављује дисертацију о тровању живом, a
Лазаревић 1888.г. описује болести изазване оловом и тровање
фосфором.
3
1. Развој безбедности и здравља на
раду код нас
• Први акт којим Србија утемељује правне норме о заштити на
раду јесте Уредба о еснафима донета 1847. године.
• Овом Уредбом утврђена су извесна правила о заштити живота и
здравља радника и занатских ученика. Уредба садржи и једну
одредбу која се односи на заштиту житеља. Њоме се забрањује
обављање послова и израда предмета у насељима или близу
њих, као и њихово држање без одговарајућих предострожности
ако су по природи такви да загађују воду и ваздух, односно, "на
који год начин здрављу и животу људи шкоде".
• Одредбе о хигијенској и техничкој заштити радника у Војводини
садржао је акт из 1893. године. То су први прописи који су се
односили на заштиту права деце, омладине и жена, на
ограничавање радног времена, наднице и инспекцију.
• Недостатак адекватне заштите радника крајем 19. века условио
је врло тежак положај радника. Радно време је било преко 12
часова дневно, а у фабрикама је било доста смртних повреда на
раду.
4
1. Развој безбедности и здравља на
раду код нас
• Народна Скупштина Краљевине Србије 1910.г. доноси Закон о
радњама, који је по својој конструкцији и садржини у то време
био савремен. Закон уређује питања о оснивању и одржавању
радњи, о помоћном особљу у радњама, о безбедности радника и
друга.
• У одељку о оснивању и одржавању индустријских, занатских и
трговачких радњи прописано је да се за радње могу користити
локали који нису оглашени за нездраве и неудобне. Власници
радње морају се старати да се радионички простор, машине и
материјал тако одржавају да се обезбеђује здравље и живот
радника. Власници су дужни да пропишу радионичка правила,
која морају бити доступна радницима и с којима се радници
морају упознати пре ступања на рад. Закон садржи и друге
одредбе које се односе на смештај, исхрану, здравствену заштиту,
плате, инспекцију, казне, отказе, надокнаде у случају повреде или
смрти радника и друга питања која се тичу радника.

5
1. Развој безбедности и здравља на
раду код нас
• После Првог светског рата, након доношења Видовданског устава
из 1921. године, уједначена је законска регулатива за Краљевину
СХС и касније Краљевину Југославију доношењем више прописа:
Закона о инспекцији рада и Правилника о хигијенским и
техничким мерама о безбедности у предузећима 1921. године,
као и Закона о заштити радника и Закона о осигурању радника
1922. године.
• Kраљевина Југославија је била чланица Међународне
организације рада и потписник скоро свих конвенција и
препорука из ове области.
• После Другог светског рата разликујемо три значајна периода
различитиог друштвеног уређења у Југославији и Србији, који су
својим специфичностима утицали на развој БЗР и процес
хуманизације рада и живота радника:
 Социјалистичко самоуправљање (1946-1987),
 Привредна реформа (1988-2003),
 Припрема за придруживање ЕУ (2004-). 6
1. Развој безбедности и здравља на
раду код нас
• Први је период социјалистичког самоуправљања у којем су
постављене основе југословенског система заштите на раду,
доношењем низа закона и прописа.
• Прва стручна институција формирана је 1960.г. у Нишу као
Завод заштите на раду.
• При Вишој техничкој школи у Нишу основан је 1965.г. Одсек
заштите на раду, који је 1972.г.прерастао у Факултет заштите на
раду Универзитета у Нишу.
• У предузећима се приступа формирању стручних служби
заштите на раду, у којима се запошљавају инжењери заштите
на раду, као и други стручњаци високог и вишег образовања.
• Други послератни период у развоју заштите на раду почиње
усвајањем уставних амандмана на Устав СФРЈ 1988.г., чиме је
извршена привредна реформа. Након тога је уследило
доношење неколико значајних закона, међу којима су Закон о
предузећима и Закон о основним правима из радних односа.
7
 1. Развој безбедности и здравља на
раду код нас
• Ти закони су из основа изменили систем правне регулативе из
подручја рада, тако да се положај радне организације, односно
послодавца и радника одређује сагласно условима тржишног
привређивања и својинских трансформација. Успостављен је
привредни систем у којем се равноправно третира друштвена,
задружна, приватна и мешовита својина, што је захтевало
нормативно регулисање у основи истог и равноправног положаја
радника, без обзира у каквој организацији раде. То је створило
основу за настанак колективних уговора, које закључују синдикати и
привредна комора. Њима се ближе утврђују права запослених и
обавезе послодавца у обезбеђивању одговарајућих мера заштите на
раду.
• Трећи период развоја заштите на раду почиње у оквиру припрема за
придруживање Европској Унији доношењем Резолуције о
придруживању ЕУ Републике Србије 2004.г.
• Овом резолуцијом се Народна скупштина Републике Србије
обавезала да приоритетно изврши усклађивање законодавства са
правним тековинама Европске Уније. 8
1. Развој безбедности и здравља на
раду код нас
• Сходно резолуцији, током 2005.г. донето је низ закона у области
регулисања процеса рада и права и обавеза из радних односа. То
су: Закон о раду, Закон о здравственој заштити, Закон о
здравственом осигурању и Закон о пензијском и инвалидском
осигурању.
• Такође, створена је могућност и обавеза да се легистатива у
области безбедности и здравља на раду у потпуности усагласи са
захтевима који проистичу из докумената МОР-а и ЕУ. У складу са
овим Скупштина Републике Србије донела је 2005.године Закон о
безбедности и здрављу на раду.
• Суштина овог закона јесте стварање безбедих и здравих услова
рада увођењем процене ризика и утврђивањем превентивних
мера за отклањање или смањење опасности и ризика на радном
месту и у радној околини, како би се заштитили живот и здравље
запослених спречавањем повреда на раду, професионалних
обољења и обољења у вези са радом.

9
 2. Нормативно уређивање БЗР
• БЗР је друштвено организована активност која има за циљ да
кроз хуманизацију рада заштити човека од опасности по
безбедност и здравље присутних у процесу рада.
• Хуманизација рада значи радну средину без физичких и
психичких стресова и опасности на раду, радно место на којем су
познате све опасности за које постоје заштитне мере и средства о
којима су упознати запослени и организацију рада у којој постоји
заједничко одлучивање о питањима БЗР, организовано
образовање и обука запослених, уважавање мотивације,
задовољства на раду и економске сигурности радника,
осигурање од свих врста незгода на раду и слично.
• Тежња да се омогуће безбедни и хумани услови рада је
императив савременог друштва, при чему се има у виду и
економски утицај незгода на раду, повреда и обољења.
• Отуда друштвено организована делатност БЗР подразумева
свестрано настојање да се отклоне сви узрочници повреда и
оштећења здравља на раду.
10
 2. Нормативно уређивање БЗР
• Суштина овог питања је да се све опасности на раду које
познаје савремено друштво, спрече, односно предупреде путем
строгих прописа и процедура, а ако до њих и дође да се
угрожени заштите и обештете, а проузроковачи казне.
• Уређивање БЗР представља систем друштвених норми којима
се:
 дефинишу одређена добра која се штите,
 регулишу начини и облици њихове заштите (кроз одређене
процедуре, нормативе, стандарде, накнаде и санкције),
 уређују права и дужности појединаца у том систему,
 оснивају институције са надлежностима у области заштите,
 утврђују одређена финансијска средства и фондови, као и
 дугорочно планирају и усклађују све те активности.

11
 2. Нормативно уређивање БЗР
• Уређивање БЗР, према томе, обухвата у најопштијем смислу
систем друштвених норми којима се обезбеђују и штите
поједина човекова права, добра и друштвене вредности а
конкретно представља скуп превентивних мера и услова
понашања, коришћења и употребе ресурса, унапређивања,
контроле и примене корективних мера заштите.
• Под нормом подразумевамо одређено правило понашања
људи у друштву, прецизније у одређеној друштвеној средини.
Норма је настала на одређеном ступњу развоја друштва, када
су људи постали свесни да им је заједнички живот и напредак
могућ једино уколико имају одређена правила понашања.
• Друштвени живот се уопште не би могао замислити када не би
било одређених правила понашања, када не би било норми.
• Друштвене норме можемо поделити на више врста, по
садржини, по циљу, по форми итд. Најзначајнија је подела на
техничке норме и друштвене норме у ужем смислу, тј.
"друштвене прописе".
12
 2. Нормативно уређивање БЗР
• Техничке норме су оне које одређују понашање човека према
природи, као што су технички прописи и стандарди. Оне по правилу
немају санкцију, јер се њиховим неизвршењем непосредно трпи
штета, због тешкоћа у реализацији технолошког и других
производних процеса. Пошто су оне непосредно корисне за
друштво и појединца, људи се труде да их у свом интересу поштују.
• Друштвене норме у ужем смислу регулишу понашање човека у
друштву, међусобно понашање људи, при чему је интерес
појединца изражен посредно. Оне се могу поделити на
материјалне (економске) које проучава политичка економија и
идеолошке (вољне). Идеолошке норме се деле на: политичке,
моралне, обичајне, правне, религиозне и др.
• Под правном нормом подразумевамо друштвену норму која је
заштићена друштвеним апаратом принуде. Правне норме, тј. право
које представља скуп правних норми, су правила понашања иза
којих стоји држава са ауторитетом принуде. Правне норме су
свакако најбројније и најзначајније јер регулишу највиталније
односе у савременом друштву. 13
 3. Систем безбедности и здравља
на раду
• Национални систем БЗР представља инфраструктуру
за спровођење мера заштите и побољшавање стања
БЗР.
• Све државе се обавезују да успоставе, одржавају,
преиспитују и унапређују национални систем БЗР у
договору са организацијама послодаваца и радника.
• Национални систем БЗР обухвата:
 законе, прописе и колективне уговоре о БЗР,
 органе надлежне за БЗР,
 контролу и инспекцију,
 трипартитно деловање на унапређивању
превентивних мера.
14
 3. Систем безбедности и здравља
на раду
• Међународне организације (УН, МОР, СЗО, ЕУ и др.) преко
својих органа доносе одређене препоруке о неопходном
минимуму захтева за спровођење БЗР ради елиминисања
опасности и ризика који могу да угрозе безбедност и
здравље запослених и за подстицање побољшања БЗР.
• Препоруке се доносе у виду стратегија, повеља, резолуција,
конвенција, директива и слично, које државне чланице
ових међународних организација прихватају
ратификацијом и усаглашавањем својих закона и прописа
са тим међународним препорукама.
• Национална тела на нивоу држава (скупштина, влада,
министарства, управе и други), у складу са ратификованим
међународним прописима, доносе националне прописе,
политику, стратегију, уставе, законе, правилнике и
слично,којима регулишу надлежности, обавезе, активности
и мере за спровођење и унапређење система БЗР. 15
 3. Систем безбедности и здравља
на раду
• Систем БЗР подразумева интеракцију више субјеката на
националном нивоу, који у складу са прокламованим и
прописаним захтевима извршавају одређене активности у циљу
свеобухватног обезбеђења и унапређења безбедности и
здравља запослених.
• Субјекти носиоци БРЗ на националном нивоу, по својим
функцијама, могу се сврстати у три следеће групе:
1. Државни органи који воде политику заштите и врше
нормативну, контролну и репресивну функцију чији основни
видови су предузимање активности на унапређењу БЗР и
организације надзора над применом прописа.
2. Стручне и научне организације које се баве пословима у вези
са спровођењем и унапређењем БЗР.
3. Радне организације као основни носиоци функције БЗР су
реализатори послова и задатака организовања и спровођења
мера заштите на раду у радним процесима.
16
 3. Систем безбедности и здравља
на раду

Слика 1. Шема структуре нациопналног система БЗР

17
 3. Систем безбедности и здравља
на раду
• Државни органи имају посебну улогу у организовању и унапређењу
БЗР. Њихови најзначајнији задаци у области БЗР су:
 дефинисање и усмеравање политике,
 прописивање мера и активности,
 организовање надзора над спровођењем прописа.
• На основу уставних овлашћења и одредби позитивних закона
предузећа и установе доносе своја општа акта којима уређују и
конкретизују поједина питања у својој радној средини.
• Најважнија општа акта радне организације су: Статут, Правилници,
Пословници, Колективни уговори, Уговори о раду, Одлуке,
Програми рада, Планови и мере заштите и спашавања, Упутства за
безбедан рад, Програми за обуку и информисање, Финансијски
планови и др.
• Сви ови акти морају међусобно да су усклађени, што се обезбеђује
вршењем укупног правог система и правним институцијама.

18
 3. Систем безбедности и здравља
на раду
• Радној организацији поверени су сви послови у вези спровођења и
унапређења БЗР, осим послова који су законом стављени у задатак
државним институцијама и другим одговарајућим организацијама.
• Основни носиоци послова и задатака БЗР у радној организацији су:
 Послодавац је обавезан да спроведи све прописане мере БЗР и да
обезбеди финансијска средства за њихову примену. Обавезе
послодаваца представљају права запослених у вези са спровођењем
мера БЗР.
 Запослени има права и обавезе да се упозна са прописаним мерама
БЗР на пословима и радном месту, да се оспособљава за њихово
спровођење, да се информише о стању БЗР, да примењује прописане
мере, да предлаже унапређењеБЗР и да одбије да ради ако му прети
непосредна опасност по живот и здравље.
 Представник запослених или одбор за БЗР остварују сарадњу са
послодавцем по свим питањима БЗР, при чему заступају интересе
запослених који су их изабрали.
 Лице за БЗР именује послодавац из реда запослених са положеним
стручним испитом или ангажује правно лице са лиценцом за обављање
послова из области БЗР у складу са Законом и осталим прописима. 19
 4. Правна акта за уређивање
националног система БЗР
• У формалном смислу изворе права чине многобројни прописи, који
се могу класификовати и груписати по више критерија. Основна
подела је на:
а) међународне изворе права и
б) националне изворе права.
• Међународни извори права су: међународне конвенције и
препоруке, билатерални и мултилатерални међународни уговори и
одлуке међународних организација. Најпознатије организације које
стварају ове изворе су Организација Уједињених Нација(ОУН) и
Међународна организација рада (МОР), УНЕСКО, Европска Унија и
њени органи итд.
• Најзначајнији међународни правни извори у области безбедности и
здравља на раду су:
• Правни извори УН и МОР-а:
1) Општа декларација УН о правима човека,
2) Међународни пакт о економским, социјалним и културним
правима,
3) Глобална стратегија за БЗР,
4) Конвенције и препоруке МОР-а (187, 155, 161, 81). 20
 4. Правна акта за уређивање
националног система БЗР
• Правни извори ЕУ:
1) Уговори о оснивању ЕУ:
a. Уговор о оснивању ЕЕЗ, потписан 1957. године у Риму, члан 100.
и 118.;
b. Јединствени европски акт, потписан 1987. године у
Луксембургу, члан 118А.;
c. Уговор о оснивању ЕУ, потписан 1992. године у Мастрихту, члан
136. и 137.;
d. Уговор о ЕУ, потписан 2004. године у Ници, члан 209. и 210.
2) Европска социјална повеља (члан 3.),
3) Резолуција Савета ЕУ о безбедности, хигијени и здрављу на раду,
4) Нова стратегија ЕУ у области здравља и безбедности на раду 2002. -
2006. године;
5) Стратегија ЕУ о БЗР, Побољшање квалитета и продуктивности на
раду, 2007.–2012;
6) Директиве Савета ЕУ о минималним захтевима и мерама у области
БЗР (Општа директива 89/391 и 18 појединачних).
21
 4. Правна акта за уређивање
националног система БЗР
• Домаћи извори права могу се груписати у три групе:
1) нормативни акти које доноси држава,
2) општи акти организација, предузећа и установа и
3) колективни уговори.
• У прву групу извора спадају Устав Републике Србије и
републички закони. У другу групу спадају статути,
правилници, пословници, одлуке итд. Колективни
уговор је основ за закључивање уговора о раду којим
настаје радни однос а који закључују послодавац,
синдикат и запослени.
• Уређивање националног система БЗР подразумева да се
постојећа легислатива у области безбедности и здравља
на раду у потпуности усагласи са захтевима који
проистичу из докумената МОР-а и ЕУ.
22
 4. Правна акта за уређивање
националног система БЗР
• Основ за успостављање система БЗР у Републици Србији чине
следећа правна акта:
1. Међународна документа из области БЗР.
2. Резолуција Скупштине Србије о придруживању ЕУ.
3. Стратегија Србије за приступање ЕУ.
4. Политика Србије у области БЗР.
5. Устав Републике Србије.
• Резолуција Народне скупштине Републике Србије о
придруживању Европској унији чини основ за успостављање
система БЗР у Републици Србији. Тим документом се као
стратешки и национални циљ поставља опредељење за убрзани
улазак у пуноправно чланство у ЕУ и приступање партнерству за
мир. Изражава се пуна спремност да се испуне сви предуслови
потребни за убрзану интеграцију, при чему се посебно указује на
обавезе:
• поштовања права човека и мањинских права,
• усклађивање законодавства РС са прописима ЕУ. 23
 4. Правна акта за уређивање
националног система БЗР
• Национална стратегија Србије за приступање Србије и
Црне Горе Европској Унији коју је донела Влада Републике
Србије 2005. године даје анализу стања и проблема,
поставља циљеве и препоруке и истиче захтеве у циљу
хармонизације прописа са ЕУ. За област БЗР значајна је
стратегија економског и социјалног развоја, а посебно
социјална заштита и заштита радне средине.
• Област БЗР уређена је директивама ЕУ. Основна директива
89/391/ЕЕЗ прописује увођење мера за побољшавање БЗР и
садржи опште принципе превенције од
професионалних ризика, елиминисања ризика и опасности
које могу да изазову незгоде на раду, принципе
информисања, консултовања, балансираног учешћа у
складу са националним законима и праксом, обуке
запослених и њихових представника за безбедан рад, као и
опште смернице за примену поменутих принципа.
24
 4. Правна акта за уређивање
националног система БЗР
• Националну политику БЗР у Републици Србији
предложио је Савет за БЗР на основу Конвенције
МОР-а бр. 155 о заштити на раду, здравственој
заштити и радној околини из 1981. године и члана
3, Европске социјалне повеље из 1996. године,
којима је утврђено да се у консултацијама са
репрезентативним социјалним партнерима
формулише, спроводи и периодично ревидира
јединствена национална политика о БЗР.
• Циљ политике је унапређивање и очување здравља
радника, унапређивање услова рада, уклањање
професионалних ризика или свођење на најмању
меру ради спречавања повреда и обољења на раду.
25
 4. Правна акта за уређивање
националног система БЗР
• Функционисање система БЗР обезбеђује се легислативом која се састоји
од закона, подзаконских прописа (правилника), аката послодаваца,
колективних уговора, техничких прописа, стандарда, опште признатих
мера и друго.
• У току 2005. године донето је 6 важних закона којима се уређују радни
односи, здравствена заштита, здравствено, пензијско и инвалидско
осигурање, област БЗР и то:
1. Закон о безбедности и здрављу на раду (СГ РС бр. 101/2005),
2. Закон о раду (СГ РС бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i
75/2014),
3. Закон о здравстеној заштити (СГ РС бр. 107/2005, 72/2009, 88/2010,
99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon i 93/2014),
4. Закон о здравственом осигурању (СГ РС бр. 107/2005, 109/2005 -
испр., 57/2011, 110/2012, 119/2012 i 99/2014),
5. Закон о пензијском и инвалидском осигурању (СГ РС бр. br.
34/2003, 64/2004 , 84/2004, 85/2005, 101/2005 , 63/2006 , 5/2009,
107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 i 75/2014),
6. Кривични законик (СГ РС, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 -
испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014)) 26
 5. Устав Републике Србије
• Устав је основни политичко-правни документ и највиши
извор права који одражава основе друштвено
политичког система, уређује питања политичке власти и
истовремено је средство ограничавања власти.
• То је највиши општи правни акт у некој земљи који
садржи правне норме којима се регулишу основни
принципи друштвено-економског уређења, слободе,
права и дужности грађана, уставност и законитост,
судство и јавно тужилаштво и организација државе.
• Уставом Републике Србије (Члан 21, 25, 26, 55, 60, 61,
68, 83, 86 и 97.) гарантују се једнакост и интегритет
личности, основна људска и политичка права и слободе
и утврђено је право запослених на безбедне и здраве
услове рада и потребну заштиту на раду.
27
 5. Устав Републике Србије
УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ("СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РС" БРОЈ 98/06)

 Забрана дискриминације -Члан 21.

 Неповредивост физичког и психичког интегритета - Члан 25.
 Забрана ропства, положаја сличног ропству и принудног рада -
Члан 26.
 Слобода удруживања-Члан 55.
 Право на рад - Члан 60.
 Право на шрајк - Члан 61.
 Здравствена заштита - Члан 68.
 Слобода предузетништва - Члан 83.
 Равноправност свих облика својине - Члан 86.
 Надлежност Републике Србије - Члан 97.

28
 6. Закон о безбедности и здрављу
на раду
• Закон о БЗР ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005) третира БЗР
као стручно-научну дисциплину која се спроводи
превентивним деловањем на основу процене ризика, а
усмерена је на отклањање свих узрока опасности и
спречавање нарушавања здравственог стања
запослених у вези са радом.
• Јасно се намеће тенденција да се пре почетка рада
морају створити објективно безбедни услови рада
предузимањем свих превентивних мера. То значи да
пре почетка рада, услови рада морају бити усаглашени
са нормама безбедности.
• Мере за безбедан рад прописане су низом
међународних и националних прописа, а пре свега
Законом о БЗР.
29
 6. Закон о безбедности и здрављу
на раду
Усаглашавање са међународним прописима дало је низ
квалитативних новина у области уређивања БЗР у нас, а
пре свега:
 да је послодавац одговоран за примену БЗР у свим
аспектима везаним за рад у радној околини,
 обавезу послодавца да донесе акт о процени ризика
свих радних места и да утврди начин и мере за
њихово отклањање,
 одређивање лица за БЗР које мора да има положен
стручни испит и/или лиценцу,
 право запослених да изаберу једног или више
представника за БЗР,
30
 6. Закон о безбедности и здрављу
на раду
 обавезу пријављивања повреде на раду надлежним
органима и достављање Извештаја о повреди на
раду, професионалном обољењу и обољењу у вези
са радом, запосленом и организацијама за
здравствено, пензионо и инвалидско осигурање,
 обавезу достављања извештаја о стању БЗР на
захтев инспектора рада или представника
запослених,
 увођење обавезног осигурања од повреда на раду,
професионалних оболења и оболења у вези са
радом ради накнаде штете настрадалом,
 обавезу утврђивања права у области БЗР
колективним уговором, општим актом послодавца,
или уговором о раду. 31
 6. Закон о безбедности и здрављу
на раду
У Закону о безбедности и здрављу на раду, чланови су
груписани по тематским целинама:
1. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
2. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ
3. ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ПОСЛОДАВЦА
4. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ЗАПОСЛЕНИХ
5. ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОСЛОВА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
6. ПРЕДСТАВНИК ЗАПОСЛЕНИХ ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА
РАДУ
7. ЕВИДЕНЦИЈА, САРАДЊА И ИЗВЕШТАВАЊЕ
8. СТРУЧНИ ИСПИТ И ИЗДАВАЊЕ ЛИЦЕНЦИ
9. УПРАВА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
10. НАДЗОР
11. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
12. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ 32
 ЛИТЕРАТУРА
• Д. Угарак, Безбедност и здравље на раду правни
извори и национални систем БЗР, скрипта Висока
школа струковних студија Београдска политехника,
Београд, 2010.

33