МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ – СКОПЈЕ

ИНСТИТУТ ЗА ХИДРАУЛИЧНО ИНЖЕНЕРСТВО И АВТОМАТИКА

ПРЕДМЕТ:

МЕХАНИКА НА ФЛУИДИ
(Предавање -3: Пакалов закон; Сили од притисок на рамна површина)

Предметен наставник

Проф.д-р Валентино Стојковски

11.Март, 2020
СТАТИКА НА ФЛУИДИТЕ-Паскалов закон; Сили од притисок на рамна површина Година: 2020
Предавање -3 Семестар: IV

B.6. MEREWE NA PRITISOK SO STOLB NA TE^NOST

Mo`nosta za definirawe na pritisokot vo dadena fluidna sredina preku stolb na

te~nost e iskoristeno za merewe na pritisokot. U -cevkata se smeta kako osnovna forma
na hidrostatski manometar. Izraboten e od proyirni materijali (staklo, plasti~ni
materijali i sl.) oblikuvani vo U -forma i ispolneti so manometarska te~nost (voda,
`iva, alokohol i sl.). Izborot na manometarskata te~nost e vo zavisnost od intenzitetot
na pritisokot koj se meri preku stolbot na te~nost.

So pomo{ na U -cevkata mo`e da se meri pritisokot vo odnos na atmosferata

(nadpritisok ili podpritisok), dokolku edniot krak od cevkata e otvoren prema
atmosferata (okolinata) ili razlika na pritisoci (diferencijalno povrzuvawe) dokolku
na dvata kraka od cevkata se dovede pritisok ( p  p1  p2 ).

Vo uslovi koga dvata kraka od U -cevkata se otvoreni prema okolinata, toga{ na

manometarskata te~nost so koja e ispolneta U -cevkata deluva samo nadvore{nata
volumenska sila od Zemjinoto zabrzuvawe. Nivoto na te~nosta vo dvata kraka }e bide vo
edna horizontalna ramnina, odnosno na ista visina (nulta polo`ba). So doveduvawe na
pritisok na kracite od U -cevkata, toga{ na manometarskata te~nost }e deluvaat
dopolnitelni povr{inski sili od pritisok, a kako rezultat na toa }e dojde do
pomestuvawe na nivoto na te~nosta, odnosno nivoto na manometarskata te~nost vo dvata
kraka od U -cevkata }e bide razli~no.

pa pa p1 pa

g g 4

0 0

1 3

m m
2
Sl. Manometarska U- cevka

Dokolku se dovede natpritisok na leviot krak od U -cevkata, toga{ nivoto na

manometarskata te;nost vo desniot krak (koj e otvoren prema atmosferata) }e se poka~i za
nekoja visina (nivo) y vo odnos na nulatata polo`ba, a istovremeno vo leviot krak ‘e se
simne za nekoja visina (nivo) x vo odnos na nulatata polo`ba. Za vaka postavena polo`ba
na manometarskata te~nost, mo`e da se napi{at-definiraat pritisocite vo poedini
to~ki od te~nosta:
- pritisok vo to~ka 1: p1  pI
- pritisok vo to~ka 2: p2  p1   m gz
- pritisok vo to~ka 3: p3  p2  m gz
- pritisok vo to~ka 4: p4  p3  m g x  y 
a od druga strana pritisokot vo to~ka 4 e pritisokot koj sejavuva vo okolinata, odnosno
p4  pa .

Предметен наставник: 2-12

Проф.д-р Валентино Стојковски
СТАТИКА НА ФЛУИДИТЕ-Паскалов закон; Сили од притисок на рамна површина Година: 2020
Предавање -3 Семестар: IV

So redosledna zamena pome|u raventite se dobiva

- pritisok vo to~ka 1: p1  pI
- pritisok vo to~ka 2: p2  pI  m gz
- pritisok vo to~ka 3: p3   pI  m gz    m gz  pI
- pritisok vo to~ka 4: p4  pI  m g x  y ; p4  pa

toga{ se dobiva
pa  pI  m g x  y ; pI  pa  m g x  y 

intenzitetot na apsolutniot pritisok doveden od levata strana na krakot, odnosno

iska`an kako nadpritisok iznesuva:

pmI  m g x  y   m gh

Od gornata dobiena zavisnost mo`e da se zabele`i deka intenzitetot na pritisokot mo`e

da se izka`e so visina na stolb na te~nost, odvosno pritisokot se definira kako razlika
nivoata na manometarskata te~nost.

B.7. SVRZANI SADOVI

a) Nivo na slobodnata povr{ina od te~nosta

Ako se razgleduva poleto na pritisoci vo fluid koj miruva vo pole na Zemjinata te`a i vo
sklop na toa specijalnata izobarska povr{ina na koja pritisokot e ednakov na
atmosferskiot ( p  pa ) toga{ taa izobara se narekuva nivo na slobodnata povr{ina od
te~nosta. Ovaa izobarska povr{ina pri re{avaweto na prakti~nite primeri mo`e da
ima zna~ajna uloga, zatoa e potrebno da se obrne posebno vnimanie.

Postojat tri karakteristi~ni slu~ai na polo`bata na nivoto na slobodnata povr{ina od

te~nosta, i toa:
 rezervoarot koga e otrvoren vo odnos na atmosferata
 koga rezervoarot e zatvoren i nad nivoto od povr{inata dejstvuva podpritisok
 koga rezervoarot e zatvoren i nad nivoto od te~nosta vladee nadpritisok.

Ako rezervoarot A e otvoren prema atmosferata toga{ nivoto na te~nosta vo rezervoaor

istovremeno go pretstavuva i nivo na slobodnata povr{ina od te~nosta.

Ako rezervoarot B e zatvoren, i ako nad nivoto na te~nosta vo rezervoarot vladee

potpritisok pv , toga{ mo`e da se zamisli deka od rezervoarot B mo`e da se izvle~e
piezometriska cevka i tamu kade {to }e zastane nivoto na te~nosta vo piezometriskata

Предметен наставник: 3-12

Проф.д-р Валентино Стојковски
СТАТИКА НА ФЛУИДИТЕ-Паскалов закон; Сили од притисок на рамна површина Година: 2020
Предавање -3 Семестар: IV

cevka istovremeno go pretstavuva i nivoto na slobodnata povr{ina od te~nosta. Bidej}i

vo rezervoarot vladee potpritisok, toga{ nivoto na slobodnata povr{ina }e bide pod
nivoto na te~nosta vo rezervoarot na rastojanie x . Ova rastojanie se odreduva od
ravenkata na hidrostatska ramnote`a postavena za izobarskata ravnina I-I:

pa  pa  pv    g  x

pv
od kade za x se dobiva: x  .
g

Ako vo rezervoarot C nad nivoto od te~nosta vladee natpritisok, toga{ nivoto na

slobodnata povr{ina od te~nosta }e bide nad nivoto na te~nosta vo rezervoarot i toa na
rastojanie y . Ova rastojanie se odreduva od ravenkata na hidrostatska ramnote`a
postavena za izobarskata ravnina II-II:

pa  pm  pa    g  y

pm
od kade za y se dobiva: y  .
g

Vo praksata e ~est slu~aj da vo rezervoar se nao|aat dve ili pove}e te~nosti koi ne se
me{aat. Toga{ e osobeno va`no da se zabele`i deka na sekoja od te~nostite i pripa|a
sopstveno nivo na slobodnata povr{ina od te~nosta.

b) Svrzani sadovi

Neka vo dva me|usebno povrzani sada (svrzani sadovi), so povr{ina A1 i A2 soodvetno, se

nao|a te~nost vo miruvawe pod dejstvo samo na silata na Zemjinata te`a. Koga vo sadovite
se nao|a ista te~nost (so gustina  ) pod ist - atmosferski pritisok pa , toga{ nivoto na
te~nosta vo dvata sada }e bide na ista visina.

g
A1 A2
pa pa

0 0
h1 h2

A B


Koga dvata sada se zatvoreni, ispolenti so ista te~nost (so gustina  ) i neka nad nivoto
od povr{inite od te~nosta vo dvata sada vladee pritisok p1 i p2 , pri {to p1  p2 , vo toj
slu~aj sekoja horizontalna ramnina pretstavuva ekvipotencijalna, odnosno nivovska
povr{ina.

Предметен наставник: 4-12

Проф.д-р Валентино Стојковски
СТАТИКА НА ФЛУИДИТЕ-Паскалов закон; Сили од притисок на рамна површина Година: 2020
Предавање -3 Семестар: IV

g
A1 p2 A2
p1
0 h 0
h2
h1

A B


Vo to~kite A i B {to le`at vo ista horizontalna ramnina vladee ist pritisok, t.e.
p A  pB . Od druga strana, pritisokot vo to~kite A i B iznesuva:

p A  p1    g  h1 i pB  p2    g  h2

kade {to so h1 i h2 se ozna~eni dlabo~inite na koi se nao|aat to~kite A i B vo odnos na

nivoto na povr{inata na te~nosta. Poradi ednakvosta p A  p B , i so zamena na gornata
ravenka, za razlikata na pritisocite nad povr{inite od te~nosta se dobiva:

p2  p1    g  h1  h2     g  h

kade {to so  h e ozna~ena nivovskata razlika na povr{inite vo sadovite.

Koga vo sadovite se nao|aat dve te~nosti so razli~na gustina  1 i  2 ( 1   2 ),

te~nostite ne se ma{aat i nad nivoto na te~nosta vladee ist pritisok (atmosferski),
toga{ delbenata horizontalna linija pome|u dvete te~nosti (ravninata I-I) pretstavuva
ekvipotencijalna povr{ina, i istata neka se nao|a na dlabo~ina h1 vo odnos na
slobodnata povr{ina na te~nosta so gustina  1 , odnosno na dlabo~ina h2 vo odnos na
slobodnata povr{ina na te~nosta so gustina  2 .

g
A1 pa A2
pa

0 0
h1 h2
1
I I

2

Od uslovot za ednakvost na pritisocite na ekvipotencijalnite linii se dobiva

ednakvosta:

Предметен наставник: 5-12

Проф.д-р Валентино Стојковски
СТАТИКА НА ФЛУИДИТЕ-Паскалов закон; Сили од притисок на рамна површина Година: 2020
Предавање -3 Семестар: IV

pa  1  g  h1  pa   2  g  h2

odnosno zavisnosta:
 2 h1 h
 ili  2   1 1
 1 h2 h2

{to mo`e da se koristi za definirawe na gustinata na nekoj te~en fluid, dokolku vo

sadot e postavena te~nost so poznata gustina, a pritoa dvete te~nosti ne se me{aat i imaat
izrazena delbena linija.

B.8. PASKALOV ZAKON

Paskaloviot zakon glasi: sekoja promena na pritisokot vo koja i da bilo to~ka na fluid
{to miruva se prenesuva na drugite nejzini to~ki od prostorot na fluidot vo ist iznos
(intenzitet), a pritoa ne se naru{uva nejzinata ramnote`a.

Za da se doka`e svojstvoto na Paskaloviot zakon }e se postavi sledniot sistem. Vo eden

sad (so golena povr{ina) neka e postavena te~nost so gustina  i neka na dlabo~ina h1 i
h2 od slobodnata povr{ina na te~nosta, na yidot od sadot, se postavat dve piezometriski
cevki. Te~nost so gustina  gi ispolnuva dvete piezometriski cevki. Vo sadot te~nosta
miruva pod dejstvo na Zemjinata te`a. Toga{ nivoto na te~nosta vo piezometriskite
cevki }e bide isto so nivoto na te~nosta vo sadot (ekvipotencijalni povr{ini).

Dokolku sadot se zatvori i nad slobodnata povr{ina se dovede natpritisok, toga{ nivoto
na te~nosta vo piezometriskite cevki }e se poka~i za vrednost proporcionalna na
soop{teniot natpritisok. Poka~uvaweto na nivoto na te~nosta kaj dvete piezometriski
cevki }e bide isto, {to doka`uva deka poka~uvaweto na pritisokot na dvete razli~ni
nivovski linii e isto, odnosno soop{teniot nadvore{en natpritisok vo te~niot fluid
ravnomerno se prenesuva niz site to~ki od te~nosta {to miruva, a pritoa ne e naru{ena
ramnote`nata sostojba na te~nosta (i ponatamu e vo miruvawe).

Toa zna~i deka soop{teniot pritisok predizvikan na te~nosta (fluidot) {to miruva se
prenesuva nenamalen i ravnomerno vo site pravci. Ovoj zaklu~ok vsu{nost go poka`uva i
Paskaloviot zakon.

pa pa pa pa

hm
pa pm
0 0 0 0
h1 h1

h2 h2

g g

 

Sl.8.

Предметен наставник: 6-12

Проф.д-р Валентино Стојковски
СТАТИКА НА ФЛУИДИТЕ-Паскалов закон; Сили од притисок на рамна површина Година: 2020
Предавање -3 Семестар: IV

B.9. SILA OD PRITISOK NA RAMNA POVR[INA

Koga vo prostor ispolnet so fluid {to miruva e poznata promenata na pritisokot

p  p( x, y, z ) , toga{ silata {to ja predizvikuva pritisokot na zadadena povr{ina
A  A( x, y, z ) se presmetuva soglasno so izrazot:

 

P   pdA
A


kade {to pdA e elementarnata sila na pritisok, koja {to dejstvuva vo pravec na
normalata na zadadenata povr{ina vo to~ka {to ja opfa}a elementarnata povr{ina dA .

Rezultantnata sila od pritisokot P se dobiva so vektorsko sobirawe na elementarnite
sili na pritisok koj dejstvuvaat po celata povr{ina.

Neka zadadenata povr{ina A  A( x, y, z ) pretstavuva ramna povr{ina od zakosen станичен

yid na eden rezervoar, koja e zakosena prema povr{inata na te~nosta za agol  .
Страничниот yid, za koj se presmetuva silata od pritisok, }e go „soborime” vo ravninata na
crtawe i }e gi vovedeme koordinatnite oski x i y taka {to:
 oskata x ja pretstavuva dopirnata (prese~nata) linija na yidot so slobodnata
povr{ina od rezervoarot (над течноста во садот дејствува атмосферски притисок)
 oskata y e vo pravec po kosinata na bo~niot yid so nasoka po dol`inata na yidot
kon delot koj e vo dopir so te~nosta.

pa

O

z x
dP
zs s x
D x
g y
s dA
y
D
 S
D
y

A
Sl.

a) Rezultantna sila od silata na pritisok

Vo koja i da bilo to~ka M od nakvasenata povr{ina na yidot koja se nao|a na dlabo~ina z

od slobodnata povr{ina, apsolutniot pritisokot iznesuva p  pa    g  z , kade {to so p a
e obele`an atmosferskiot pritisok. Za delot od povr{inata koj e vo dopir so fluidot
(vnatre{na strana od rezervoarot) na elementarnata povr{ina dA {to ja opfa}a to~kata
M }e dejstvuva elementarnata sila pdA   pa    g  z dA ~ij pravec e normalen na
elementarnata povr{ina i so nasoka kon povr{inata. Dokolku od nadvore{nata strana na
yidot od rezervoarot vladee atmosferski pritisok, toga{ na istata elementarna
povr{ina, od nadvore{nata strana, }e dejstvuva elementarna sila od atmosferskiot
pritisok p a dA koja ima ist pravec, a e so sprotivna nasoka vo odnos na elementarnata

Предметен наставник: 7-12

Проф.д-р Валентино Стојковски
СТАТИКА НА ФЛУИДИТЕ-Паскалов закон; Сили од притисок на рамна површина Година: 2020
Предавање -3 Семестар: IV

sila od vnatre{nata strana. Toga{, rezultantnata elementarna sila na pritisok {to

dejstvuva na elementarnata povr{ina dA se dobiva kako razlika na vnatre{nata i
nadvore{nata elementarna sila od pritisok, odnosno:

dP   pa    g  z dA  pa dA    g  z  dA

koja dejstvuva normalno na ramniot yid so nasoka od te~nosta kon ramniot yid.

Vkupnata rezultantna sila od pritisokot se dobiva so integrirawe na gorniot izraz po

celata povr{ina A za koja se presmetuva silata od pritisokot (za nekompresibilen
fluid   const . ):

P    g  zdA
A
Vo gorniot izraz, integralniot del:

 zdA  z A
A
s

pretstavuva stati~ki moment na povr{inata A vo odnos na slobodnata povr{ina na

te~nosta. So z s e ozna~ena dlabo~inata (vertikalnoto rastojanie) na koja se nao|a
te`i{teto S od povr{inata A vo odnos na slobodnata povr{ina.

Spored gornite ravenki se dobiva deka intenzitetot na rezultantnata sila od pritisok P

na ramnata povr{ina e ednakva na proizvodot od nadpritisokot {to vladee vo te`i{teto
na taa povr{ina p s    g  z s i goleminata na povr{inata A :

P    g  z s  A  ps  A

b) Napadna to~ka na rezultantnata sila

Napadnata to~ka na rezultantnata sila P ne pominuva niz te`i{teto S od povr{inata

A , bidej}i pritisokot ne e ramnomerno rasporeden po povr{inata A . Neramnomernata
raspredelba na pritisokot po povr{inata e rezultat na linearnata promena na
pritisokot so promena na dlabo~inata z vo odnos na slobodnata povr{ina. Vo op{t
slu~aj, napadnata to~ka D od rezultanatnata sila na pritisok P e izmestena od
te`i{teto i sekoga{ se nao|a pod te`i{nata to~ka od povr{inata.

Koordinatite na napadnata to~ka D  D( x D , y D ) se opredeluvaat vo odnos na usvoen

koordinatniot sistem xOy preku ravenkite za momentot na silata P vo odnos na oskata x
i y . Dokolku oskata x e sovpadnata so linijata na presekot pome|u slobodnata povr{ina
na te~nosta i povr{inata na ramniot yid, a oskata y e postavena vo ramninata na ramniot
yid i e normalna na x - oskata, toga{ so primena na Variwonovata teorema za ednakvost na
momentot na rezultantnata sila i zbirot na momentite na komponentalnite sili vo odnos
na koordinatnite oski, se dobivaat slednite ednakvosti:

a) vo odnos na x -oska: 
M x  P  y D  y  dP
A

P  ps  A ; dP    g  z  dA

Предметен наставник: 8-12

Проф.д-р Валентино Стојковски
СТАТИКА НА ФЛУИДИТЕ-Паскалов закон; Сили од притисок на рамна површина Година: 2020
Предавање -3 Семестар: IV


ps  A  yD    g  y  z  dA
A
ps
g A

 A  y D  y  z  dA


z s  A  y D  y  z  dA
A

z s  y s  sin  ; z  y  sin 

toga{: 
ys  sin   A  yD  y  y  sin   dA
A

se dobiva izrazot:


A  y s y D  y 2 dA
A

kade {to integralniot ~len od izrazot pretstavuva aksijalen moment na inercija J x na

pritisnata povr{ina A vo odnos na x -oskata J x  y 2 dA . 
A

Toga{ za koordinatata na y D od napadnata to~ka na rezultanatnata sila D  D( x D , y D ) se

dobiva:

 y dA
2

Jx
yD  A

A  ys A  ys

b) vo odnos na y -oska: 
M y  P  xD  x  dP
A

P  ps  A ; dP    g  z  dA


ps  A  xD    g  x  z  dA
A

ps
g A

 A  x D  x  z  dA


z s  A  xD  x  z  dA
A

z s  y s  sin  ; z  y  sin 

Предметен наставник: 9-12

Проф.д-р Валентино Стојковски
СТАТИКА НА ФЛУИДИТЕ-Паскалов закон; Сили од притисок на рамна површина Година: 2020
Предавање -3 Семестар: IV

toga{ od ednakvosta


ys  sin   A  xD  x  y  sin   dA
A

se dobiva izrazot


A  y s xD  x  y  dA
A

kade {to integralniot ~len vo ravenstvoto pretstavuva centrifugalen moment na

inercija J xy na pritisnata povr{ina A vo odnos na koordinatnite oski x i y , odnosno


J xy  x  y  dA ili A  ys xD  J xy
A

Toga{ za koordinatata na xD od napadnata to~ka na rezultanatnata sila D  D( x D , y D ) se

dobiva:

 x  y  dA J xy
xD  A

A  ys A  ys

Od gornite ravenki se dobivaat koordinatite na napadnata to~ka D  D( x D , y D ) na

rezultantnata sila od pritisok koja dejstvuva na ramna povr{ina t.e.

J xy Jx
xD  ; yD 
A  ys A  ys

So primena na [tajnerovata teorema (aksijalniot moment na inercija na ravna

povr{ina za nekoja od oskite e raven na zbirot od sopstveniot moment na inercija za
paralelnata te`i{na oska i polo`beniot moment na inercija) za aksijalniot moment
na inercija J x va`i ednakvosta:

J x  J xS  A  y s2 ; odnosno A  y s  y D  J xS  A  y s2

od kade se dobiva otstapuvaweto e na napadnata to~ka D od rezultantnata sila od

pritisok vo odnos na te`i{teto S od povr{inata A , vo odnos na ordinatnata oska y :

J xS
e  yD  yS 
A  ys

Od dobienite rezultati mo`e da se konstatira deka polo`bata na napadnata to~ka od

rezultantnata sila na pritisok ne zavisi od agolot  {to povr{inata go zaklopuva so
horizontot, tuku samo od oblikot na povr{inata i od polo`bata na te`i{teto od
povr{inata vo odnos na slobodnata povr{ina na te~nosta.

Предметен наставник: 10-12

Проф.д-р Валентино Стојковски
СТАТИКА НА ФЛУИДИТЕ-Паскалов закон; Сили од притисок на рамна површина Година: 2020
Предавање -3 Семестар: IV

Sopstven moment na inercija za te`i{na oska

Polo`bata na te`i{teto vo odnos na ordinatnata oska y s mo`e da se izrazi preku

пritisokot koj dejstvuva vo te`i{teto na povr{inata A t.e.

zs   g ps
ys  
sin    g   g  sin 

od kade se dobiva izrazot za opredeluvawe na otstapuvaweto na napadnata to~ka D vo

odnos na te`i{teto S vo nasoka na ordinatnata oska y :

J xS
e
ps
A
  g  sin 

Ovoj oblik na ravenka za presmetka na otstapuvaweto e e popovolen vo slu~aite koga nad

nivoto na te~nosta vo rezervoarot dejstvuva nadpritisok ili podpritisok.

Vrz osnova na izrazite za definirawe na koordinatite na napadnata to~ka D na

rezultantnata sila od pritisok, mo`e da se iznesat slednite zakлu~oci:

 Ako povr{inata A ima oska na simetrija, koja e normalna na oskata x , i ako ovaa
oska na simetrija se usvoi za oska y na koordinatniot sistem, toga{ napadnata
to~ka D }e le`i na taa oska, bidej}i va`i J xy  0 , odnosno x D  0 ;

 Za razgleduvana povr{ina, nezavisno od dlabo~inata na koja se nao|a, va`i

A  const i J xS  const . Koordinatata ys se menuva so zgolemuvawe na dlabo~inata
na postavuvawe na ramnata povr{ina, od kade sledi deka se menuva i

Предметен наставник: 11-12

Проф.д-р Валентино Стојковски
СТАТИКА НА ФЛУИДИТЕ-Паскалов закон; Сили од притисок на рамна површина Година: 2020
Предавање -3 Семестар: IV

odstapuvaweto e . Spored toa, so zgolemuvawe na dlabo~inata na postavuvawe na

ramnata plo~a, ys se zgolemuva, a odstapuvaweto e se namaluva. Vo grani~en,
slu~aj koga y S   toga{ e  0 , odnosno doa|a do poklopuvawe na te`i{nata
to~ka S i napadnata to~ka od rezultantnata sila od pritisok D .

 Poklopuvawe na napadnata to~ka od silata od pritisok D i te`i{nata to~ka na

povr{inata S se slu~uva i na kone~na dlabo~ina, dokolku razgleduvanata ravna
povr{ina e postavena paralelno so slobodnata povr{ina na te~nosta. Toga{
presekot na ovie dve ramnini e vo beskone~nost, i imaj}i vo predvid deka ys se
meri od nivniot presek, toa zna~i deka ys e beskone~no golemo, odnosno y S  
{to predizvikuva da odstapuvaweto e  0 .

Предметен наставник: 12-12

Проф.д-р Валентино Стојковски