Roland Barthes: Mitologije – Mit danes

Rolan Žerar Bart (fr. Roland Gérard Barthes; Šerbur Oktevil, 12. novembar 1915. - Pariz 25. mart
1980) bio je francuski teoretičar književnosti, filozof, književni kritičar i semiotičar. Njegovo
polje interesovanja bilo je široko. Izvršio je snažan uticaj na razvoj strukturalizma, semiotike,
egzistencijalizma, marksizma, antropologije i poststrukturalizma.

Okosnicu Barthesovog dela Mitologije, koje se prvi put pojavilo 1957. godine, čine kratki
tekstovi koji su objavljivani u časopisu Les Lettres Nouvelles od 1954. do 1956. Godinu dana
kasnije, Bart će im pridružiti opsežan teorijski esej Mit danas. Eseji u Mitologijama spadaju
među Bartove najzabavnije i najšarmantnije tekstove, a ujedno važe i za jedan od najznačajnijih
doprinosa tumačenju medija, popularne kulture, malograđanskog ukusa i ideologije u 20. veku.

U Mitologijama Barthes analizira brojne mitove francuskog građanskog društva iz sredine

pedesetih godina 20. veka. Razmišljajući sta je to lično i u strukturi mitsko u predmetima
svakodnevice i kulturnim fenomenima — od vina i mleka, deterdženta, ili novog modela
Citroena, do Einsteinova mozga, striptiza ili Tour de Francea — on iznosi kritiku same ideologije
građanstva. Tačnije iznosi kritiku građanskog Poretka i građanske Norme, koji se zasnivaju na
ustaljenim principima poput naturalizacije.

Na početku poglavlja koje je predmet našeg interesovanja Mit danas, Barthes postavlja pitanje
“Šta je mit danas?” I odmah na početku daje vrlo jednostavan odgovor, koji je u potpunosti u
skladu sa etimologijom: Mit je vrsta govora.

I DEO: Bathes definiše Mit kao sistem komunikacije, poruku. Dakle, mit ne može biti objekt,
pojam, ideja - on je način označavanja forma, oblika. Mit ne odredjuje predmet poruke, nego
način na koji prenosi tu poruku, stoga navodi kako su granice mita formalne. Postavlja pitanje:
Može li sve biti mit? Barthes vjeruje da može jer je svet beskrajno uvjerljiv (podsticajan) -
smatra da svaki predmet na svetu može preći u govorno stanje gde je na raspolaganju društvu.
Mitski govor predstavlja odredjenu poruku, ta poruka ne mora biti samo usmena, mitski govor
može biti sastavljen od pisma, slika, fotografija, filma, sporta, priredbe, reklama, I sl.

II DEO: Mit spade u područje semiologije. Barthes podseća da semiologija pretpostavlja odnos
izmedju dva člana označenog i označitelja i taj odnos obuhvata predmete različitih vrsta i zato
predstavlja ekvivalent, a ne jednakost. Nadalje govori da u svakom semiološkom sistemu
postoje 3, a ne dva, različita člana: označitelj, označeni i znak.

III DEO: Barthes definiše mit na sledeći način: mit je tip govora – štaviše, semiološki sastav –
obeležen upravo svojom sekundarnošću, svojom izvedenošću iz primarne strukture. On je
semiološki sastav drugoga reda, jer se izgradjuje od već postojećega semiološkoga lanca: ono
što je znak u prvom sastavu (prirodni jezik, jezik znanosti, fotografija, slikarstvo, rituali,
predmeti...), u drugom postaje tek označitelj. Označitelj mita, naime, predstavlja se na
začudjujući i vrlo dvosmislen način: on je istovremeno i smisao i forma, prazan s jedne i pun s
druge strane.

IV DEO: Značenje je sam mit. Motivacija - je još jedan element značenja, a mitsko značenje je
uvek delomično motivisano, u njemu uvek sudeluje izvesna analogija. Motivacija je
fragmentirana, nije prirodna.

V DEO: Barthes navodi 3 tipa čitanja mita:

- sistem u kojem značenje postaje doslovno—polazimo od pojma i tražimo za taj pojam

odgovarajuću formu
- sistem u kojem jasno razlikuje smisao od forme, te tako razbija značenje mita,
odgonetava mit
- sistem u kojem stvara dvosmisleno značenje - dolazi do prave biti mita, odgonetava
njegovo potpuno značenje

VI DEO: Osnovno svojstvo mita je da pretvara smisao u formu, mit je uvek prisvajanje jezika.
Pesnički jezik se takodje opire mitu. Barthes govori o savremenoj poeziji kao o regresivnom
semiološkom sastavu. Poezija nastoji da znak opet pretvori u smisao, njen ideal je dostizanje
smisla stvari, a ne reči. Ona oslabljuje vezu izmedju označitelja i označenog.

VII DEO: Barthes se ograničava od izučavanja savremenih mitova istovremeno jer smatra da je
savremeno društvo vrlo pogodno za mitska značenja. Njegovo obrazloženje je to da je današnje
društvo, iako svim tehnološkim, ekonomskim i drugim istorijskim promenama, još uvijek
buržoarsko. Buržoazija se danas stapa s ostalim narodom i isključuje nepoželjene elemente, te
se tako brojčano povećava.

VIII DEO: Funkcija mita je da odstrani stvarnost. Barthes piše kako je semiološko odredjivanje
mita u buržoarskom društvu to da je mit depolitizirani govor. Važno je napomenuti da mit ne
poriče stvari, nego je njegova funkcija da govori o stvarima ali na način da ih pročišćava, zasniva
na temeljima prirode i večnosti, daje im jasnoću zaključka, ali ne i objašnjenje.

IX DEO: Barthes smatra da revolucionarni jezik ne može biti mitski jer revolucija treba otkriti
politički naboj svijeta: ona gradi svet i njegov jezik, te stoga isključuje mit. Mit levice nastaje
kada se revolucija preobraća u levicu, odnosno onda kada prihvati da se preruši, prikrije.

X DEO: Statistički promatrano, mit je “desno”. Tamo je bitan, obuhvata gotovo sve (pravdu,
moral, estetiku, diplomaciju, domaćinstvo, književnost...). Neke od retoričkih osnovnih figura
su: vakcina, oduzimanje istorije, poistovećivanje, tautologija, ninizam, kvantifikacija kvaliteta,
zaključak. Na kraju svega, Barthes piše kako je retoričke figure izložio bez nekog reda, da ih
može biti i više jer neke mogu izaći iz upotrebe, pa druge ući. Te retoričke figure je podijelio na
dve velike skupine: 1.Suština i 2.Ravnoteža.

XI DEO: Mitologija saradjuje u izgradnji sveta, ona je slaganje sa svetom, ali ne onakvim kakav
on zaista jeste, već sa svetom kakavim teži da postane. Takvo slaganje mitologije sa svetom
opravdava mitologa, ali ga ne odredjuje do kraja. Zadatak mitologa uvek ostaje dvosmislen i
opterećen njegovim etičkim poreklom. On se odvaja od ostalih “potrošača” mita i sarkastično
gleda na svet. On je isključen iz istorije i zbog negativnosti sadašnjice ne vidi pozitivnu
budućnost. Mitolog je osudjen na metajezik (mit).

Građanstvo svoje mitove stvara pomoću medija, masovne kulture, popularnih politika itd., pa
Barthesu kao signal za ulazak u mitsko služi podjednako i naslovnica Pariš Matcha s mladim
crncem koji salutira u francuskoj vojnoj odori, i izložba predmeta od plastike, i novinski tekst o
suđenju za ubistvo, i reportaža s krstarenja kraljevskih porodica. U prvom delu knjige u nizu
kraćih eseja, prvotno napisanih za novine, on razobličuje mitove građanske svakodnevice, dok u
drugome delu, naslovljenome Mit danas, teorijski analizira jezične mehanizme mitizacije na
tragu Saussurevih postavki. U Mitu danas analizira transformaciju istorije u prirodu kroz
„naturalizaciju istorije“ i znatno pre Luja Altisera artikuliše interpelacijski karakter mita,
odnosno ideologije.

Barthesove Mitologije su za današnjeg čitatelja višestruko dragocene — reč je o knjizi koja je

uzor žanra mini-eseja o fenomenima svakodnevice, potom o uticajnoj semiološkoj studiji koja
jedinstveno spaja stvarnost i teoriju, te o još jednom genijalnom Barthesovom zavirivanju "iza
zastora jezika". Na kraju, reč je i o kritici (malo) građanštine, imperijalizma, masovne kulture i
potrošačkoga društva koja je i dalje (ili pak iznova?) izuzetno važna za razumijevanje naše
današnjice.

MILENA STANKOVIĆ