Univerzitet u Nišu

Elektronski fakultet

PREDMETI
Laboratorijski praktikum –
Elektronske komponente
i
Elektronske komponente

Uputstvo za korišćenje
programa LTspiceXVII

Danijel Danković
Miloš Marjanović
Zoran Prijić

Mart 2020. godine

1
 1. Uvod

Pre praktične realizacije laboratorijskih vežbi potrebno je teorijski proveriti njihovu

funkcionalnost. To podrazumeva da se računskim putem odrede naponi u karakterističnim tačkama
nekog električnog kola, struje kroz određene grane, snage koje se disipiraju na pojedinim
komponentama, pojačanje nekog stepena, frekvencije signala, prenosna karakteristika kola itd. Za
jednostavna električna kola, poznavajući parametre elektronskih komponenata od kojih su ta kola
sastavljena i korišćenjem elementarne matematike, provera funkcionalnosti se vrši za vrlo kratko
vreme. Međutim, sa usložnjavanjem strukture električnih kola, broj nepoznatih veličina koje treba
izračunati se drastično povećava, pa je za proveru funkcionalnosti potrebno uložiti značajno vreme,
koje je vrlo često duže od nekog razumljivog vremena. Pošto su električna kola koja se realizuju sve
složenija, a ako se pri tome ima u vidu i činjenica da se koriste komponente sa nelinearnim
zavisnostima nekih veličina, kao i to da se koriste složena integrisana kola, onda je sasvim jasno
zašto je u ovakvim situacijama neophodno oslanjanje na simulatore električnih kola. Postoji veliki
broj softverskih paketa koji su razvijeni za simulaciju električnih kola, a najveći broj njih je baziran
na SPICE-u1, programu koji opisuje analogna i digitalna električna kola koristeći modifikovanu
metodu potencijala čvorova. Većina softverskih paketa sadrži biblioteke elektronskih komponenata
sa realnim parametrima što je bitno zato što se rezultati simulacija približno poklapaju sa
rezultatima dobijenim praktičnom realizacijom. Kompletno poklapanje rezultata nikada nije
moguće, a uzrok tome je: nemogućnost izjednačavanja svih parametara realnih komponenata i
komponenata u simulatoru; simulacijom nisu obuhvaćeni svi efekti koji postoje u praktičnim
realizacijama (na primer smetnje); pretpostavke koje čini softver u simulaciji i numerička
ograničenja. Sa druge strane, značajne pogodnosti ovih softverskih paketa su: omogućavaju da se
komponentama u simulatorima menjaju parametri i prilagođavaju svakoj pojedinačnoj komponenti
koja se koristi; mogu da se zadaju početni uslovi rada; omogućeno je simuliranje rada kola pri
različitim temperaturama; omogućena analiza kola u frekventnom domenu itd. Takođe, postoji i
mogućnost kreiranja novih komponenata i njihovog ugrađivanja u simulator, što je vrlo bitno zato
što se u bibliotekama simulatora nikada ne nalaze sve komponente.
LTspice2 je jedan od najčešće korišćenih programa koji omogućava crtanje električnih šema,
simulaciju rada kola i prikaz rezultata simulacije. Program je jednostavan za korišćenje, korisnički
orijentisan, omogućava izmenu električnih šema i brzo eksperimentisanje i pogodan je za
odrađivanje uobičajenih tipova analize kola:
- analiza radne tačke kola (na engleskom Operating Point),
- analiza kola za DC režim (režim jednosmernog signala, na engleskom Direct Current),
- analiza kola u vremenskom domenu (na engleskom Transient),
- analiza kola u frekventnom domenu (analiza malih signala, na engleskom AC Analysis).

1
SPICE (od izraza Simulation Program with Integrated Circuit Emphasis).
2
Program LTspice razvijen je od strane kompanije Linear Technology koja je 2017. godine postala sastavni deo
kompanije Analog Devices. https://www.analog.com/en/design-center/design-tools-and-calculators/ltspice-
simulator.html#.
2
 2. Primer analize radne tačke kola

Kao primer na Slici 1 prikazana je električna šema elementarnog kola (naponski razdelnik sa
tri otpornika) i rezultati analize njegove radne tačke. Korišćenjem ove analize vrlo jednostavno se
određuju naponi u čvorovima (u odnosu na liniju referentnog potencijala, masu) i struje koje protiču
kroz pojedine komponente u kolu.

Slika 1. Električna šema elementarnog kola i rezultati analize radne tačke.

3. Instalacija LTspice programa

Instalacija LTspice programa je vrlo jednostavna i odvija se kroz nekoliko uobičajenih

koraka za instalaciju svakog programa. Na adresi https://www.analog.com/en/design-center/design-
tools-and-calculators/ltspice-simulator.html je omogućen download najnovije verzije LTspiceXVII
(41.9 MB), kao što je ilustrovano na Slici 2.

Slika 2. Download programa LTspiceXVII.

3
 4. Radno okruženje

Nakon pokretanja programa otvara se radna površina kao što je ilustrovano na Slici 3.

Slika 3. Radna površina programa LTspiceXVII.

Izborom meni opcije File/New Schematic (Slika 4.a) ili direktno iz trake sa alatima (Slika
4.b) otvara se radna površina za crtanje električne šeme.

a) b)

Slika 4. Otvaranje radne površine LTspiceXVII za crtanje električne šeme iz: a) meni
opcije File/New Schematic; b) iz trake sa alatima.

4
 Nakon otvaranja radne površine pristupa se crtanju električne šeme. Komponente se mogu
uneti izborom meni opcije Edit i izborom komponente iz padajuće liste (Slika 5.a), ili direktno iz
trake sa alatima (Slika 5.b).

a)

b)

Slika 5. Izbor komponente iz: a) meni opcije Edit; b) trake sa alatima.

U oba slučaja direktno se mogu selektovati samo najčešće korišćene komponente: otpornici,
kondenzatori, kalemovi i diode. Do svih ostalih komponenata dolazi se preko ikone Component
(Slika 6).

5
a) b)

Slika 6. a) Ikona za pristup komponentama; b) komponente dostupne u bibliotekama

LTspiceXVII (kao primer izabrana je dioda).

Kako bi nacrtali električnu šemu prikazanu na Slici 1 potrebno je za početak nacrtati

otpornike R1, R2 i R3. Postavljanje otpornika na radnu površinu vrši se kroz nekoliko koraka:
pritisnemo levi klik miša na ikonu otpornika, zatim pozicioniramo kursor na mesto gde želimo da
postavimo otpornik R1, i na kraju pritisnemo levi klik miša kako bi postavili otpornik na radnu
površinu. Nakon toga pozicioniramo kursor na poziciju otpornika R2, pritisnemo levi klik miša, pa
na poziciju otpornika R3 i pritisnemo levi klik miša (ilustrovano na Slici 7.a). Kada smo postavili
željeni broj otpornika pritisnemo desni klik miša ili ESC na tastaturi nakon čega se kursor vraća u
početni oblik (znak +). Na Slici 7.a prikazane su oznake otpornika R1, R2 i R3, ali ne i njihove
vrednosti. U nameri da postavimo parametre otpornika pomeramo kursos (znak +) do otpornika dok
ne promeni izgled u “šaku”, nakon čega pritisnemo desni taster miša. Postoje dva načina da
unesemo vrednost otpornika (i ostalih parametara): unosom vrednosti u polje Resistance [Ω] (Slika
7.b); klikom na dugme Select Resistor i izborom odgovarajućeg otpornika iz liste (Slika 7.c). Na
Slici 8 prikazan je spisak prefiksa koji se koriste u programu LTspiceXVII.

6
a) b) c) d)

Slika 7. a) Postavljanje otpornika na radnu površinu; b) unos parametara otpornika; c) izbor

otpornika iz ponuđene liste; d) otpornici sa unetim vrednostima otpornosti.

K = k = kilo = 103 M = m = milli = 10-3

MEG = meg = 106 U = u = micro = 10-6
G = g = giga = 109 N = n = nano = 10-9
T = t = terra = 1012 P = p = pico = 10-12

Slika 8. Spisak prefiksa koji se koriste u programu LTspiceXVII3.

Ako želimo da izvršimo rotiranje otpornika (u ovom slučaju to nije bilo neophodno)
potrebno je da pre postavljanja na radnu površinu pritisnemo Ctrl+R. Ako je neka komponenta već
postavljena na radnu površinu potrebno je da iz trake sa alatima selektujemo “šaku” Move ili
“šaku” Drag (Slika 9), pritisnemo komponentu koju hoćemo da zarotiramo, zatim pritisnemo
Ctrl+R, izaberemo željenu poziciju gde hoćemo da postavimo komponentu i levi klik miša.

a) b)

Slika 9. Selektovanje komponente “šakom”: a) Move; b) Drag.

Crtanje komponenata u električnoj šemi delilmično je pokazano kroz primer otpornika, a

važno je napomenuti da se isti princip primenjuje kod svih komponenata. Baterija V1 se nalazi u
Edit/Component/Misc/battery. Nakon postavljanja svih komponenata vrši se njihovo povezivanje
u kolo. Korišćenjem alatke Draw Wire koju biramo iz padajućeg menija Edit ili iz trake sa alatima
(Slika 10) vrši se povezivanje komponenti u kolo. Poznato je da LTspice prilikom analize kola
koristi metodu potencijala čvorova, pa je samim tim masa, odnosno linija koja predstavlja referentni
potencijal, neophodna. Izbor mase je iz menija Edit ili iz trake sa alatima (Slika 11), Place GND.

3
Obratiti pažnju na mega i mili.
7
a) b)

Slika 10. Draw Wire iz: a) meni opcije Edit; b) trake sa alatima.

a) b)

Slika 11. Izbor mase iz: a) meni opcije Edit; b) trake sa alatima.
8
 Poželjno je označiti tačke u električnoj šemi u kojima se mere jednosmerni naponi ili talasni
oblici signala. Izbor test tačke, Label Net, vrši se iz padajućeg menija Edit ili iz trake sa alatima
(Slika 12). Nakon dodeljivanja imena testnoj tački moguće je podesiti njen tip (ulazna, izlazna,
bidirekciona), kao što je ilustrovano na Slici 13. Nakon postavljanja testnih tačaka završeno je
crtanje kompletne električne šeme i pristupa se simuliciji kola. Kao što je na početku napomenuto
postoje različiti tipovi analize kola, a u ovom slučaju koristi se analiza radne tačke kola (na
engleskom Operating Point).

a) b)

Slika 12. Label Net iz: a) meni opcije Edit; b) trake sa alatima.

Slika 13. Postavljanje testne tačke Label Net.

9
 5. Simulacija električnog kola

Pokretanje simulacije kola vrši se jednostavnim klikom na ikonicu “trkača” Run iz trake sa
alatima, kao što je ilustrovano na Slici 14.a. Otvara se prozor kao što je ilustrovano na Slici 14.b,
gde iz ponuđenih tipova analize kola biramo DC op pnt, pritisnemo OK, na samoj radnoj površini se
pojavljuje direktiva za ovaj tip simulacije (.op) i otvara se novi prozor sa rezultatima simulacije.
Električna šema i rezultati simulacije prikazani su na Slici 15.

a) b)

Slika 14. a) Pokretanje simulacije korišćenjem “trkača” Run iz trake sa alatima; b) izbor DC
op pnt tipa simulacije

Slika 15. Električna šema i rezultati simulacije.

10
 6. Analiza kola u vremenskom domenu (na engleskom Transient),

Kako bi pokazali analizu kola u vremenskom domenu krećemo od električne šeme

elementarnog kola (naponski razdelnik sa tri otpornika) koja je prikazana na Slici 1. Umesto
baterije V1 postavićemo naponski izvor V2 (koji može da da naizmenični signal). Naponski izvor
V2 se nalazi u Edit/Component/voltage, pritisnemo OK, pozicioniramo ga na određeno mesto
(Slika 16), pritisnemo levi klik miša kako bi ga postavili na radnu površinu, a zatim desni klik miša
ili ESC na tastaturi nakon čega se kursor vraća u početni oblik. Potrebno je ukloniti bateriju V1.
Uklanjenjanje komponenata s radne površine vrši se “makazama”, alatka Delete iz meni opcije Edit
(Slika 17.a), ili direktno iz trake sa alatima alatka Cut (Slika 17.b).

Slika 16. Postavljanje naponskog izvora V2 na radnu površinu.

a) b)

Slika 17. Uklanjanje komponente “makaza” iz: a) meni opcije Edit; b) trake sa alatima.

11
Selektujemo alat za brisanje, kursor se menja u makeze, postavimo makaze iznad baterije V1,
pritisnemo levi klik miša kako bi izvršili brisanje, a zatim desni klik miša ili ESC na tastaturi nakon
čega se kursor vraća u početni oblik. Na mesto baterije V1 potrebno je postaviti naponski izvor V2.
Iz trake sa alatima selektujemo “šaku” Move ili “šaku” Drag, levim klikom miša pritisnemo
naponski izvor V2, izaberemo željenu poziciju gde hoćemo da ga, pritisnemo levi taster miša, a
zatim desni klik miša ili ESC na tastaturi nakon čega se kursor vraća u početni oblik. Treba
napomenuti da se funkcije alata Move i Drag razlikuju. Alatkom Move pomeramo samo
selektovanu komponentu, a alatkom Drag pomeramo selektovanu komponentu, ali ona ostaje
vezana za linije (Slika 18).

a) b)

Slika 18. Korišćenje alatke za pomeranje komponenti: a) Move; b) Drag.

U nameri da postavimo parametre naponskog izvora pomeramo kursos (znak +) do

naponskog izvora dok ne promeni izgled u “šaku”, nakon čega pritisnemo desni taster miša. Otvara
se prozor kao na Slici 19.a, a klikom na Advanced otvara se prozor kao na Slici 19.b. U tom
prozoru selektujemo oblik signala (SINE) i podešavamo njegove parametre (DC offset, Amplitude i
Freq). Treba napomenuti da uz brojnu vrednost nije neophodno unositi jedinice. Naponski izvor je
podešen sa sledećim parametrima: VA = 5 V, Voffset = 0 V, f = 50 Hz (T = 20 ms). Imajući u vidu da
se signali menjaju u vremenu potrebno je uraditi analizu kola u vremenskom domenu. Kako je kolo
na Slici 1 bilo podešeno za anlizu radne tačke kola (na engleskom Operating Point), potrebno je
promeniti tip analize kola u vremenski domen (na engleskom Transient). Promena tipa analize kola
vrši se iz padajućeg menija Simulate i izborom Edit Simulation Cmd iz padajuće liste (Slika 20).
Perioda signala je 20 ms, i u nameri da vidimo signal tokom 5 perioda podešavamo vreme trajanja
simulacije na 100 ms (Stop time), levim klikom miša pritisnemo OK, pojaviće se tekst oblika
“ .tran 100ms ” koji pozicioniramo na željeno mesto i levim klikom miša postavljamo na radnu
površinu. Možemo primetiti da je prethodna direktiva za DC op pnt tip simulacije (.op) postala
komentar (;op), odnosno umesto tačke ispred op pojavila se tačka-zarez. Nakon pokretanja
simulacije, pritiskom na ikonicu “trkača” Run, otvoriće se novi prozor kao što je ilustrovano na
Slici 21. Na Slici 21 se može primetiti da je otvoren prozor za prikaz rezultata simulacije ali da
nijedan rezultat nije prikazan. Merenja napona u karakterističnim tačkama električnog kola ili struja
kroz pojedine grane vrši se korišćenjem “naponskih” ili “strujnih” sondi, kao što je ilustrovano na
Slici 21 (merenje napona tačke VOUT1 i merenje struje kroz otpornik R3). Nakon pokretanje
simulacije pomeranjem kursora iznad određenih tačaka ili komponenata automatski se postavljaju
“naponske” ili “strujne” sonde, a aktiviraju se levim klikom miša. Rezultati su prikazani na Slici 23.
12
a)

b)

Slika 19. Podešavanje naponskog izvora: a) jednosmerni signal; b) signal različitog oblika.

a) b)

Slika 20. Promena tipa analize kola: a) otvaranje prozora; b) podešavanje parametara analize
kola u vremenskom domenu.

13
 Slika 21. Prikaz prozora za simulaciju kola u vremenskom domenu.

a) b)

Slika 22. Merenje: a) napona; b) struje.

Slika 23. Rezultati simulacije (napomena: plava linija se nalazi ispod crvene).
14
Nakon svakog klika levim tasterom miša (“naponska” ili “strujna” sonda) u prozor sa rezultatima
simulacije dodaju se novi rezultati (nova zavisnost nekog napona ili neke u struje). U slučaju da je
nanešen rezultat koji nam nije neophodan brisanje je omogućeno “makazama”. Takođe, levim
dvoklikom miša neke “naponske” ili “strujne” sonde omogućeno je brisanje svih prethodnih
rezultata iz prozora, a automatski se postavlja samo rezultat mesta poslednjeg dvoklika.
Na Slici 23 sa y-ose levo mogu se očitati vrednosti napona, a sa y-ose desno mogu se očitati
vrednosti struje u određenom trenutku. Za precizno očitavanje vrednosti napona i struja poželjno je
koristiti kursore. U prozoru gde su prikazani rezultati simulacije kursor miša (znak +) pomeramo do
natpisa V(vout1) dok ne promeni izgled u “šaku”, nakon čega pritisnemo levi taster miša. Pojaviće
se horizontalna i vertikalna isprekidana linija, kao i novi prozor sa vrednostima gde se te dve linije
seku (Slika 24). Postavljanjem kursora miša (znak +) iznad isprekidanih linija pojaviće se broj 1, u
tom trenutku levim klikom miša hvatamo isprekidanu liniju, pomeramo je na željenu poziciju i
očitavamo vrednosti iz prozora.

Slika 24. Očitavanje vrednosti koriščenjem kursora.

Kursore možemo aktivirati i postavljanjem kursora miša (znak +) iznad natpisa V(vout1)
dok ne promeni izgled u “šaku”, nakon čega pritisnemo desni taster miša. Aktiviraće se prozor kao
na Slici 25.a, a na ovaj način moguće je aktivirati i dva kursora istovremeno, čime se omogućava
detaljnija analiza rezultata (Slika 25.b).

a)
15
b)

Slika 25. a) Aktiviranje dva kursora istovremeno; b) rezultati simulacije.

7. Zaključak

Ovo uputstvo namenjeno je studentima kako bi lakše rešavali električna kola. Prikazani su
svi koraci od crtanja električne šeme pa do prikaza rezultata simulacije. Broj opcija koje
omogućava LTspiceXVII je veliki, a u ovom uputstvu prikazan je samo malo broj opcija neophodan
za analizu dva konkretna električna kola.

16