46. POSLOVNO IME – pojam, značaj, upotreba i elementi poslovnog 1) ako one čine ime, tj.
1) ako one čine ime, tj. poslovno ime ortaka, člana ili akcionara,
imena
a) Poslovno ime - pojam značaj i upotreba
- Prema našem Zakonu o privrednim društvima, reč “firma” iz Zakona o
preduzećima
zamenjena je izrazom “poslovno ime”. Naš zakonodavac poslovno ime
definiše kao naziv
pod kojim privredno društvo posluje. Međutim, “naziv” i “firma” u
uporednom pravu
nemaju istu namenu, te je korektnije reći da je firma ime pod kojim
preduzeće posluje,
a ne naziv.
Reč naziv je rezervisan da označi: ustanovu, udruženje, ogranak,
radnju…,
dok je reč firma rezervisana za privredne subjekte.
- U određivanju poslovnog imena privrednog duštva osnivači su slobodni u pogledu
njegovog
izbora. Bitno je da svako društvo mora imati svoje poslovno ime, koje je
obavezni element
osnivačkog akta svakog privrednog društva. Ono mora biti takvo da na tržištu
ne dovede
do zabune u pogledu identiteta i delatnosti kojom se bavi privredno
društvo.
- U načelu poslovno ime može biti: stvarno, realno (reč koja proističe iz predmeta poslovanja
koja ima neko realno značenje, npr. Preporod, Čelik…), može biti izmišljeno, kreirano (npr.
Emaj, Bagi…), može biti lično, tj. ime osnivača (npr. Maja, Todor…) i može biti mešavina
pomenutih imena (npr. Matija-Produkt, Mina-Model…). Što je veća mašta u kreiranju imena,
to je njegov nosilac prepoznatljiviji na tržištu.
- U našem pravu poslovno ime obavezno sadrži oznaku za
pravnoorganizacioni model
(npr. akcionarsko društvo) ili skraćenicu (a.d. ili ad). Takođe, ako je nad privrednom
društvom pokrenut postupak stečaja, uz poslovno ime se dodaje “u
stečaju”, a ako je
pokrenut postupak likvidacije, “u likvidaciji”.
- Poslovno ime se može menjati, ali se promena mora izvršiti na propisan
način, u aktima
društva, njegovim dokumentima i u registru privrednih subjekata.
- Naš zakonodavac nalaže da se poslovno ime privrednog društva piše na srpskom
jeziku i
pismom koje je u Službenoj upotrebi.
Dopušteno je da poslovno ime bude i na stranom jeziku, odnosno može da sadrži i
pojedine
strane reči, u sledećim slučajevima:
2) ako su uobičajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema
odgovarajuće reči u srpskom jeziku (kafić, market…),
3) ako se radi o rečima na mrtvom jeziku (latinskom, starogrčkom),
4) poslovno ime može biti na stranom jeziku ako je reč internacionalna.
- Poslovno ime služi za:
1) određivanje lica sa kojim se stupa u pravni odnos, tj. zaključuje
posao;
2) da se tačno utvrdi lice koje preuzima prava i obaveze,
3) poslovno ime je od značaja i za državne organe (sudski, fiskalni,
upravni…)
4) od značaja je i zbog registracije društva u Registar,
- Privredno društvo ima pravo i obavezu da se služi svojim poslovnim
imenom.
Ono mora biti istaknuto na vidnom mestu, najčešće na poslovnim
prostorijama.
Označava se na fakturama, objavama, dokumentima koja izlaze iz
društva.
- U našem pravu poslovno pismo (memorandum) i drugi dokumenti nužno
je da sadrže
sledeće podatke: poslovno ime društva; pravnu formu društva;
sedište; registar u koji je
društvo registrovano i broj njegove registracije; poslovno ime i
sedište banke kod koje
ima račun; broj računa, PIB (poreski identifikacioni broj).
b) Elementi poslovnog imena
1) Obavezni elementi – propisuje ih zakon.
Tu spadaju: ime, oznaka delatnosti, sedište, oznaka pravnog oblika društva...
– Prvi element izbor imena pripada osnivačima, naravno uz ograničenja pravna i
moralna.
Prvo, se ograničenje odnosi na nemogućnost izbora imena koje vidno
odudara od delatnosti društva, te upućuje na delatnost kojom se društvo ne
bavi.
Drugo, za subjekte koji se bave određenom delatnošću,
uz ime mora da stojireč koja tačno upućuje na vrstu delatnosti (npr. banka).
Pogrdne i moralno neprihvatljive reči ne mogu da se koriste kao ime.
– Drugi obavezan element jeste delatnost.
Ona mora biti uneta u poslovno ime.
Delatnost i ime ne mogu biti jedno drugom suprotstavljeni
– Treći obavezan element je oznaka pravnog oblika društva (ad, doo…)
– Četvrti obavezan element je sedište. Mesto iz koga se upravlja poslov društ.
– Peti obavez elem je označavanje poslovnog statusa društva (u likvidaciji ili u stečaju).

2) Fakultativni elementi – oni bliže i detaljnije označavaju privredni subjekt.
Što je poslovno ime upečatljivije to je i privlačnije.
U fakultativne elemente mogu se ubrojati: godina osnivanja, crtež, karakterističan broj,
logotip, slika, zaštitni znak…
3) Elementi pod posebnim pravnim režimom – to su elementi koji se mogu uneti u
poslovno ime uz dozvolu, u skladu sa propisima strane države.
U te elemente spadaju tri kategorije imena, tj. naziva:
Prvu čine: naziv domaće države ili jedinice lokalne samouprave, kao i njen grb, zastava.
Drugu čine: simboli stranih država ili međunarodnih organizacija.
Treću čini ime ili deo imena fizičkog lica (živa ili druga znamenita ličnost)
4) Zabranjeni elementi – to su oni elementi koji ne smeju ući u poslovno ime.
Tu spada ime drugog privrednog društva, neistiniti podaci, pogrdni i nemoralni izrazi,
znakovi za kontrolu proizvoda…
47. ZAŠTITA POSLOVNOG IMENA I NJEGOVI PRINCIPI
a) Zaštita poslovnog imena – Poslovno ime privrednih društava u uporednom pravu
uživa pravnu zaštitu po osnovu pravila iz više oblasti prava:
- po pravilima trgovinskog prava,
- o nelojalnoj konkurenciji,
- o industrijskoj svojini,
- autorskih prava i
- po pravilima krivičnog prava.
To samo govori o značaju poslovnog imena.
- U našem pravu poslovno ime privrednog društva uživa višestruku zaštitu:
na osnovu zakona,
po osnovu podnošenja tužbe od zainteresovanog lica,
po osnovu nelojalne konkurencije
i krivičnopravno.
- Po osnovu Zakona o registraciji privrednih subjekata, nakon prijema registracione
prijave, Registrator je dužan da proveri, da li je pod istim nazivom registrovan drugi
privredni subjekt, odnosno da li je taj naziv već rezervisan.
- Zaštita poslovnog imena ogleda se u sledećim mogućnostima:
- odbijanju prijave za registraciju istog ili sličnog poslovnog imena i iste ili - -
- konkurentske delatnosti;
- brisanju kasnije registrovanog poslovnog imena;
- zabrani upotrebe tuđeg poslovnog imena;
- naknadi pričinjene štete.
- U uporednom pravu kod zaštite poslovnog imena postoje dve teorije:
 teorija firme kao subjektivnog prava, po kojoj se smatra da je reč o zaštiti
subjektivnog prava, zbog čega samo lice čiji je subjektivni interes povređen
može podneti tužbu,
 teorija firme kao objektivnog prava, po kojoj je reč o zaštiti objektivnog prava,
objektivnog interesa, zbog čega tužbu može podneti svako ko je ovlašćen da
štiti javni interes.
b) Principi (načela) poslovnog imena – Na načelima se temelji pravni režim
poslovnog imena, štiti njegova namena i stvara pravna sigurnost učesnika na tržištu.
Načela koja se propisuju i koja se redovno navode u pravnoj literaturi su:
1) Načel o istinitosti – podrazumeva da podaci uneti u poslovno ime odgovaraju
stvarnom stanju stvari, odnosno da su podaci uneti u poslovno ime tačni, istiniti.
Unošenje neistinitih podataka u poslovno ime ili Registar smatra se krivičnim
delom. Da bi se ispoštovao princip istinitosti, sve promene u vezi subjekta koje
zahtevaju promenu poslovnog moraju biti uneti u Registar.
2) Načel o javnosti – podrazumeva javno objavljivanje poslovnog imena, kako bi se
treća lica obavestila o njenom postojanju i njenom nosiocu. Stoga se ono prilikom
osnivanja privrednog društva javno objavljuje na veb sajtu Agencije za
privredne registre, javno ističe na poslovnim
3) Nacelo obaveznosti – svako privredno drustvo, pa i preduzetnik mora imati poslovno
ime. Ono je oznaka individualnosti, bez koje se ne moze izvrsiti registracija u registar
privrednih subjekata, niti steci status privrednog subjekta. Nosilac poslovnog imena je
obavezan da se njime sluzi i da se pod svojim imenom pojavljuje u pravnom prometu.
4) Nacelo prioriteta – pri registraciji privrednih subjekata, ako se ispostavi da postoji sukob
interesa u vezi sa registracijom poslovnog imena, zakonom je po nacelu prioriteta pravo
prvenstva dato ranije podnetoj registracionoj prijavi. Prvi u vremenu jaci u pravu.
49. SEDIŠTE PRIVREDNOG DRUŠTVA
a) Pojam sedišta – Privredno društvo mora imati sedište i to samo jedno.
Sedište privrednog društva uređuje se osnivačkim aktom i obavezno se registruje.
- Naš zakonodavac sedište definiše kao “mesto iz koga se upravlja poslovima
društva”. To je mesto u kome društvo ima organe uprave i administrativne službe.
Sedište se određuje osnivačkim aktom i registruje se u Registar privrednih subjekata
- Kad društvo obavlja svoju delatnost na više mesta, sedištem se smatra ono koje je
upisano u Registar.
b) Određivanje sedišta – moguće je uočiti tri sistema određivanja sedišta društva:
Sedište po mestu osnivanja – određuje se tako što se uzima da je mesto osnivanja društva
sedište društva, pa se po njemu vrši registracija društva, a time i njegovo sedište.
Pritom, društvo može obavljati delatnost u drugom mestu ili upravljati poslovima društva iz
drugog mesta. Ono može menjati mesto upravljanja ili mesto delatnosti, ali to ne utiče na
sedište društva.
Sedište po mestu upravljanja ili obavljanja delatnosti – određuje se tako što se društvo
opredeljuje ili za mesto iz koga upravlja društvom ili za mesto u kome obavlja delatnost.
Sedište po osnovu uprave ili po osnovu delatnosti naziva se realno sedište.
Sedište po mestu označenom u osnivačkom aktu ili statutu – je ono mesto koje je
određeno kao sedište društva, pa se pretpostavlja da je ono istinito (realno, stvarno).
Prema mestu koje je određeno kao sedište društva vrši se registracija društva.
Sedište određeno na ovaj način naziva se statutarno sedište.
Realno i fiktivno sedište – mesto kao sedište društva koje je označeno u pravnim aktima ne
korespondira uvek sa mestom u kome je realno sedište društva smešteno.
Da bi se treća lica zaštitila, pruženo im je pravo da biraju između statutarnog sedišta
(sedište koje je utvrđeno u pravnom aktu) i realnog (stvarnog ) sedišta.
– Kad je reč o odnosu realnog i fiktivnog sedišta treba poći od principa realnosti:
prvo, privredno društvo može imati samo jedno sedište;
drugo, priv dru mož imati sed u onom mestu u kome je sedište zakonom propisano;
treće, sedište se obavezno mora uneti u odgovarajući registar privrednih subjekata;
četvrto, u slučaju da postoji realno (stvarno) i fiktivno (u sudski registar upisano),
merodavno je u sudsko registar upisano sedište.
c) Način promene sedišta – Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim
aktom, uz utvđivanje organa koji je ovlašćen da donese odluku o takvoj promeni.
U osnivačkom aktu donošenje odluke o promeni sedišta društva može se usloviti davanjem
saglasnosti osnivača. Bez takve saglasnosti do promene sedišta se ne može doći. Svaka
promena sedišta mora biti uneta u Registar privrednih subjekata.
d) Značaj – značaj sedišta sa pravnog aspekta je višestruk:
prema sedištu privrednog društva određuje se mesto zaključenja ugovora, ako
ugovorne strane nisu ugovorile mesto zaključenja ugovora; zatim, prema sedištu društva
određuje se: mesno nadležan organ za registraciju društva, mesna nadležnost sudskih i
upravnih organa, u parničnom i vanparničnom postupku; mesna nadležnost organa za
izmirivanje fiskalnih obaveza…
50. ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA – izvori prava, pojam i vrste
a) Izvori prava – Materiju o zastupanju reguliše više zakona:
Zakon o obligacionim odnosima,
Zakon o privrednim društvima,
Zakon o stečajnom postupku,
Zakon o opštem upravnom postupku…
Primarnu ulogu ima Zakon o privrednim društvima.
b) Pojam – Šire shvatanje zastupanja obuhvata istupanje u ime i za račun zastupanog, kao i
ono zastupanje putem koga se deluje za račun drugog lica, a u svoje ime.
Uže shavatanje zastupanja smatra se samo ono istupanje kod koga je zastupnik ovlašćen, po
bilo kom pravnom osnovu, da svojom izjavom volje preuzima prava i obaveze.
– Zastupanje je stoga pravno istupanje u ime i za račun privrednog društva, što podrazumeva
zaključivanje pravnih poslova, vršenje pravnih radnji, istupanje pred sudom i drugim
nadležnim organima na osnovu ovlašćenja o zastupanju i u granicama datih ovlašćenja.
Lice koje vrši zastupanje naziva se zastupnik, a lice koje se zastupa naziva se zastupani.
– Pravni osnov za davanje ovlašćenja za zastupanje proizilazi iz:
1) zakona,
2) akta privrednog društva,
3) akta nadležnog organa ili
4) izjave volje zastupanog.
– Prema Zakonu o privrednim društvima, privredno društvo zastupa direktor,
ortačko društvo-ortaci, komanditno društvo-komplementari,
doo i ad-jedan ili više direktora (predsednik ili članovi upravnog odbora).
– Zastupanje privrednog društva se može zasnovati na izjavi volje zastupanog (punomoćje),
punomoćju po zaposlenju i aktu nadležnog državnog i nedržavnog organa.
– Zakonom o privrednim društvima stavlja se u dužnost zastupniku privrednog društva da
poštuje sva ograničenja ovlašćenja na zastupanje utvrđena aktom, ugovorom ortaka ili
članova društva, statutom ili odlukom nadležnog organa društva.
U slučaju da zastupnik prekorači ograničenja ovlašćenja, odgovoran je za štetu koja se time
prouzrokuje.
– Lice koje ima status zastupnika registruje se u Registar privrednih subjekata.
c) Vrste – U zavisnosti od pravnog osnova postoji više vrsta zastupnika:
1) Zakonski zastupnik – status zakonskog zastupnika po sili zakona ima direktor, odnosno
predsednik upravnog odbora. On zastupa privredno društvo kao organ koji obavlja funkciju
poslovođenja. Međutim, osnivačkim aktom ili statutom može se ovlašćenje zakonskog
zastupnika ograničiti na određene pravne poslove.
2) Zastupnik na osnovu osnivačkog akta ili statuta – osnivačkim aktom ili statutom
može se odrediti da pored direktora privredno društvo zastupaju i druga lica.
Ta druga lica se određuju prema funkciji koju vrše u društvu (npr. sekretar društva,
poslovođa ogranka, šef pravne službe…) I ovim licima se mogu ograničiti ovlašćenja u
osnivačkom aktu ili statutu. Svako ograničenje ovlašćenja kao i prestanak ovlašćenja mora
se registrovati. Time se štite pravni interesi zastupanog, trećih lica i obezbeđuje se sigurnost
pravnog prometa
3) Punomoćnik na osnovu ugovora o punomoćju – pod punomoćjem se podrazumeva
“ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku”.
Punomoćnik može biti fizičko i pravno lice.
Zastupnik privrednog društva može dati punomoćje drugom licu za zastupanje
društva smo pod dva uslova:
1) da je preneto ovlašćenje iz kruga njegovih ovlašćenja, i
2) da je zaključen ugovor o punomoćju koji mora biti u pisanom obliku, potpisan, a potpis
overen kod suda.
– Davalac punomoćja naziva se vlastodavac, a primalac ovlašćenja naziva se Punomoćnik.
– U Zakonu o obligacionim odnosima uređeno je pet oblika punomoćja:
- opšte (generalno),
- posebno (specijalno),
- poslovno,  Obavezna pismena forma na osnovu odluke nadležnog organa PD.
- punomoćstvo po zaposlenju  Davanje i prestanak prokure upisuje se u registar PS.
- i punomoć trgovinskog putnika.  Upis u registar ima deklaratorni, ne konstitucioni karakter.
 Prilikom upisa prokure, deponuje se potpis prokuriste.
- Zakon poznaje i još jedno PROKURA.
Vrste prokura: pojedinačna i zajednička.
– Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica u svojstvu Punomoćnika, odnosno
smrću Punomoćnika.
Pojedinačna prokura: daje se jednom ili više lica; svako lice ima sva zakonski
propisanaovlašćenja za prokuristu.

Zajednička prokura: može se dati za dva ili više lica; pravni posao prokuriste
punovažan,samo ako postoji saglasnost svih lica nosilaca kolektivne prokure.

Izjave volje ili saopštenja prema jednom nosiocu zajedničke prokure imaju dejstvo kao da su
učinjena svim nosiocima prokure.

Prokura
4) Prokura – na osnovu Zakona o privrednim društvima, prokura se definiše kao
zakonska forma ovlašćenja kojim privredno društvo ovlašćuje jedno ili više lica za
zaključivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošću društva. Prokurista potpisuje privredno društvo sa punim imenom i prezimenom, sa oznakom pp.
Posebno ovlašćenje koje se izdaje naziva se prokura, a fizičko lice kome se daje Prokura se ne može preneti na drugo lice.
prokura naziva se prokurista. Društvo u svako doba može opozvati prokuru.
Reč je o najširem ovlašćenju iz Zakona o obligacionom odnosima. Društvo se ne može odreći prava da opozove prokuru

– Po zakonu prokurista je ovlašćen :

1) da zaključuje ugovore, 12) IMOVINA DRUŠTVA
2) da preduzima pravne radnje, 1) POJAM IMOVINE DRUŠTVA.
3) da obavlja pravne poslove.
Imovina: skup subjektivnih imovinskih prava koje imaju novčanu vrednost i
Prokura se daje u velikim privrednim društvima radi rasterećenja direktora od pripadajudruštvu.
velikog broja obaveza. Imovina društva je jedinstvena
– stvari i prava koja pripadaju jednom društvu ne mogu istovremeno pripadati drugom
– Prokura može biti pojedinačna, a to znači može se dati jednom licu ili većem broju lica, ali fizičkom ili pravnom licu.
svaki prokurista ima sva ovlašćenja koja prokura sadrži po zakonu. Prokura može biti i Imovina je trajno vezana za društvo: postoji dok pravno postoji i društvo.
zajednička kada se daje većem broju lica zajedno, zbog čega oni vrše prokuru zajedno.
Osnovno pravilo: celokupna imovina društva u pravnom prometu – društvo može
– Prokura ne prestaje na osnovu smrti ili prestanka jednog člana ili akcionara društva koje je trećimlicima prodavati sredstva koja su deo njegove imovine, davati ga na korišćenje,
dalo prokuru. – Prokura se obavezno registruje u Registar. opterećivati(zaloga, hipoteka itd).
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Posebnim zakonom može se ograničiti ili isključiti iz prometa određeni deo imovine društva.
 Oblik punomoćja čiji je obim i sadržina određena zakonom. Imovinska prava:
 Najširi oblik punomoćja: stvarna prava (pravo svojine, pravo službenosti, retencije i zaloge);
ne može se ograničiti, dati za određeno vreme, niti vezivati za određene uslove; pravaintelektualne svojine (patenti, licence);
obligaciona prava (potraživanja prema trećimlicima).
 Obim ovlašćenja: zaključivanje ugovora i vršenje pravnih poslova i radnji u vezi
sadelatnošću društva (izuzetak: promet nepokretnosti); zastupanje društva u sudskim i 13) ULOZI U PRIVREDNOM DRUŠTVU 
drugimpostupcima.
 Eventualna ograničenja nemaju dejstva prema trećim licima. Ulozi članova predstavljaju početni (osnovni) kapital
 Daje se za celo društvo, ili njegov ogranak (ako ogranak ima neka ovlašćenja u Upravljačka prava u društvu srazmerna su visini uloga članova.
pravnomprometu). ulozi se ulažu u skladu sa osnivačkim aktom

Mogu biti novčani i nenovčani.
Nenovčani ulozi: stvari, prava, rad i usluge.
Kod društava lica, d.o.o. i zatvorenog a.d. procenu vrednosti nenovčanih uloga vrše osnivači.
Kod otvorenog a.d. procenu vrednosti nenovčanih uloga uvek vrši ovlašćeni procenjivač, ili
sud u vanparničnom postupku.
14) UDELI U PRIVREDNOM DRUŠTVU  • Ortaci i komanditor;
Udeo je ukupnost prava i obaveza koje osnivač stiče po osnovu uloga (srazmerno vrednosti
uloga), njime se izražava članski odnos prema društvu.
Svaki član može imati samo jedan udeo u društvu. Ukoliko ih stekne više oni se spajaju u
jedan, ali jedan udeo može posedovati veći broj lica (suvlasnici)
Prava koja se mogu ostvariti po osnovu udela su prava prema društvu (pravo na dividendu) ili
unutar društva (pravo upravljanja).
15) OSNOVNI KAPITAL PRIVREDNOG DRUŠTVA
Institut društva kapitala.
Ostvaruje se ulozima osnivača i kasnijih članova.
Prava osnivača i članova u i prema društvu srazmerna visini njihovih uloga u osnovnom
kapitalu
Definicija: ukupnost nominalne vrednosti akcija ili udela.
Funkcija:minimalna zaštita za poverioce.
Posebni pravni režim za osnovni kapital:
Princip očuvanja vrednosti osnovnog kapitala (zabrana upisivanja akcija ispod pari, zabrana
društvu da potpuno ili delimično oslobodi akcionara ili člana obaveze uplate akcije ili udela,
dividende i posebne naknade ne mogu se isplaćivati iz vrednosti osnovnog kapitala).
Po pravilu, osnovni kapital se poklapa sa imovinom društva samo u trenutku osnivanja
(izuzeci: poklon koji nije deo osnivačkog udela, izdavanje akcija ili udela iznad pari).
15) ODGOVORNOST ZA OBAVEZE PRIVREDNOG DRUŠTVA
Dve vrste odgovornosti: solidarna i supsidijarna.
• Solidarna: poverilac može tražiti ispunjenje obaveze od bilo kog (solidarnog) dužnika.
• Supsidijarna: poverilac može tražiti ispunjenje obaveze od supsidijarnog dužnika, samo ako
nije uspeo da se namiri od glavnog dužnika.
Dva obima odgovornosti:
•Neograničena i ograničena.
Osnovno pravilo: za obaveze u pravnom prometu društvo odgovara celokupnom imovinom.
Razlika između društva lica i društva kapitala.
• Društva lica : za obaveze društva u pravnom prometu odgovaraju i osnivači i članovi
solidarno i neograničeno.
• Društva kapitala: za obaveze društva ne odgovaraju osnivači i članovi.
Akcionari, članovi, komanditari – izuzetak probijanje pravnog subjektiviteta:
A) zloupotreba društva za nezakonite ili prevarne ciljeve;
B) ako sa imovinom društva raspolažu kao sa svojom imovinom
16) DUŽNOST PAŽNJE ZA LICA SA POSEBNIM OBAVEZAMA
2) LICA SA POSEBNIM OBAVEZAMA:
• Zastupnici društva;
• Članovi upravnog, izvršnog i nadzornog odbora;
• Lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima društva.
• Likvidacioni upravnik.
 
POSEBAN STANDARD PAŽNJE: sve poslove obavljaju u interesu društva, savesno, sa
pažnjom dobrog privrednika; Postupanje ovih lica ceni se na osnovu okolnosti konkretnog
slučaja.
17) OBAVEZA LOJALNOSTI LICA SA POSEBNIM OBAVEZAMA
NAVEDENA LICA NE SMEJU:
• Koristiti imovinu društva u ličnom interesu;
• Koristiti privilegovane informacije dobijene u društvu za lično bogaćenje;
• Zloupotrebljavati položaj u društvu za lično bogaćenje;
• Koristiti poslovne mogućnosti privrednog društva za lično bogaćenje.
• Lice za koje važi obaveza lojalnosti ne sme zaključiti ugovor kojim se vređa pravilo o
sukobuinteresa, osim ako je pravni posao odobren bona fide (uz saglasnost ostalih članova).
Pravni posao u kojem postoji sukob interesa, a koji nije odobren u skladu sa odredbama
zakona i opštih akata društva ništav – ne proizvodi nikakve pravne posledice; društvo ima
pravo nanaknadu štete.
Izuzetak: ako lice sa posebnim obavezama dokaže da je u trenutku zaključenja ili ispunjenja
pravni posao bio u interesu društva.
lica sa posebnim obavezama prema društvu i članovi njihove porodice: povezana lica.
18) ZABRANA KONKURENCIJE LICA SA POSEBNIM OBAVEZAMA
Lica sa posebnim dužnostima ne mogu direktno ili indirektno biti angažovana u drugom
društvu koje obavlja istu ili sličnu (konkurentsku) delatnost, osim ako za to nisu dobili
odobrenje društva.
Obuhvata: zaposlenje u drugom društvu, svojstvo preduzetnika ili člana, svojstvo
članaorgana, zastupnika, likvidacionog upravnika ili lica koje ima ugovorna ovlašćenja da
upravljaposlovima drugog društva.
PRAVNE POSLEDICE:
• Pravo društva na naknadu štete;
• Pravo na preuzimanje novčane dobiti koje je to lice ostvarilo;
• Poslovi koje je to lice izvršilo za svoj račun, smatraju se poslovima za račun društva;
• Sva potraživanja iz posla koje je lice zaključilo ustupaju se privrednom društvu.
ZABRANA KONKURENCIJE.
•Lica ovlašćena da traže naknadu štete prouzrokovane društvu po osnovu nelojalne
konkurencije: društvo; ortak; član ili akcionar koji ima ili zastupa najmanje 5% osnovnog
kapitala društva.
Zahtev za naknadu štete: u roku od 60 dana od dana saznanja za povredu zabrane
konkurencije, odnosno 3 godine od dana kada je povreda učinjena.
19) OBAVEZA ČUVANJA POSLOVNE TAJNE LICA SA POSEBNIM OBAVEZAMA
Poslovna tajna: svaka informacija o poslovanju određena osnivačkim aktom ili statutom za
koju je očigledno da bi prouzrokovala štetu ako dođe u posed trećeg lica.
Ne obuhvata: informacje koje su dostupne u skladu sa zakonom, ili dobrom poslovnom
praksom i principima poslovnog morala (npr. Sumnja na korupciju).
Pravo društva na naknadu štete.
20) INDIVIDUALNA TUŽBA
Član društva ima pravo da podnese individualnu tužbu u svoje ime protiv lica koje ima
obaveze prema društvu, za naknadu štete koje mu to lice povredom obaveza prema društvu
prouzrokuje.
Tužbu podnosi jedno lice u svoje ime, ili više lica zajedno u njihovo ime.
Kod ortačkog društva, obaveze prema duštvu istovremeno obaveza prema ortacima, ako
osnivačkim aktom nije drugačije uređeno.
21) DERIVATIVNA TUŽBA
Komaniditor, akcionar ili član d.o.o. ima pravo da podnese tužbu u svoje ime a za račun
društva protiv lica koje je povredom dužnosti koje ima prema društvu prouzrokovalo društvu
stetu.
Ortaci – pravo na derivativnu tužbu, samo ako je tako uređeno osnivačkim aktom.
Instrument zastite manjinskih interesa: podnosi se kada u društvu ne postoji većinska volja da
se protiv nekog lica podnese tužba.
U slučaju uspešnog okončanja spora po derivativnoj tužbi, dosuđena naknada pripada
društvu.
Lice koje je podnelo tužbu ima pravo na naknadu sudskih troškova.
22) POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA PREDUZETNIKA
Fizičko lice koje je registrovano i koje na tržištu, u vidu zanimanja, a radi
sticanja dobiti, u svoje ime samostalno obavlja zakonom dozvoljene delatnosti uključujući
Umetničke i stare zanate te poslovi domaće radinosti.
Preduzetnik je i fizičko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim
propisima, ako je tim propisima tako određeno.
Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik.
Preduzetnik se registruje saglasno propisima kojima se uređuje registracija privrednih
subjekata.
Može da obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica, ili
posebnim poslovnim imenom.
Uz ime nad kojim posluje obavezna skraćenica: preduzetnik, ili pr.
23) ODGOVORNOST PREDUZETNIKA ZA OBAVEZE KOJE JE PREUZEO U
PRAVNOM PROMETU 
Za obaveze u pravnom prometu odgovara celokupnom svojom imovinom.
24) PRESTANAK STATUSA PREDUZETNIKA
Briše se iz registra u slučaju:
• Odjava.
• Smrt, ili gubitak poslovne sposobnosti.
• Nevršenje delatnosti neprekidno jednu godinu.
• Istekom vremena, ako je delatnost registrovana na određeno vreme.
• Povreda zabrane privremenog obavljanja delatnosti.
• Kažnjavanje, više od tri puta, za obavljanje delatnosti koja ne ispunjava zakonom propisane
uslove.
• Izricanje mere zabrane obavljanja delatnosti.
• Promena pravne forme obavljanja delatnosti u privredno društvo.
• Stečaj ili likvidacija
25) POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA ORTAČKOG DRUŠTVA
Društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih ili pravnih lica u svojstvu ortaka (članova) radi
obavljanja određene (privredne) delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.
Delatnost se obavlja samo pod zajedničkom firmom (poslovno ime i ime jednog, više ili svih
ortaka) – član ne može obavljati poslove društva pod svojim imenom.
OD odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.
Solidarna i neograničena odgovornost članova za obaveze društva;
Osniva se Osnivačkim aktom iliUgovorm ortaka OD-a.
Ulog ortaka može biti novčani i nenovčani, unose jednake uloge.
26) OBAVEZA UNOŠENJA ULOGA U ORTAČKO DRUŠTVO
Ulozi članova mogu biti jednaki ili nejednaki;
Nije propisan minimalni nominalni iznos uloga (pravilo o neograničenoj i solidarnoj
odgovornosti);
Predmet uloga: stvari, prava, novac, ali i rad i usluge koji imaju novčanu vrednost ( 
razlika u odnosu na društvo kapitala).
Procenu vrednosti nenovčanih uloga vrše osnivači.
Prenos udela među ortacima je slobodan
27) OBAVEZA LOJALNOSTI PREMA ORTAČKOM DRUŠTVU  nije predviđeno većinsko odlučivanje.
Proizilazi iz načela savesnosti i poštenja, ali je šira od tog načela.
Odnosi se na sve članove društva;
Lojalnost prema društvu i prema drugim članovima društva;
Pozitivni aspekt: da štiti interese društva;
Negativni aspekt: da se uzdrzava od radnji kojim se može društvu naneti šteta.
 
Granice obaveze lojalnosti - privatni interes člana koji imeprativnim zakonskim odredbama i
ugovorom o osnivanju nije podređen interesima društva.
Lojalnost nije isto što i solidarnost!
Pravo na naknadu štete za povredu obaveze lojalnosti ima društvo, ali i članovi u imedruštva
(akcio pro socio).
28) OSNOVNA PRAVILA ODLUČIVANJA U ORTAČKOM DRUŠTVU 
Društvom upravljaju svi članovi;
Svaki član društva ovlašćen je na vođenje poslova i zastupanje društva
(ako ugovoromo osnivanju nije drugačije uređeno).
Osnovno pravilo: svaki član po jedan glas, nezavisno od veličine uloga;
Ugovorom se može predvideti i nejednak broj glasova (npr. Odlucivanje srazmerno ulogu).
Odluke iz redovne delatnosti donose se prostom većinom od ukupnog broja članova;
Druge odluke (uključujući i prijem novih članova) – konsensusom (saglasnost svih ortaka).
Ugovorom o osnivanju mogu se predvideti druga pravila odlučivanja.
Ortaci kod kojih postoji sukob interesa u odnosu na odluku koju se donosi ne učestvuju u
glasanju
29) OPŠTA PRAVILA POSLOVOĐENJA ORTAČKIM DRUŠTVOM.
Svaki član društva ima pravo i obavezu da vodi poslove društva, ako ugovorom o osnivanju
to pravo nije dodeljeno jednom ili više članova;
Poslovođenje od strane više ortaka može biti samostalno i zajedničko;
Samostalno poslovođenje: svaki član društva vodi poslove društva samostalno, nezavisno od
drugih članova osim ako se najmanje jedan član usprotivi tom pravu;
Prednost samostalnogposlovođenja je brzo donosenje odluka
Zajedničko poslovođenje: članovi društva vode poslove društva na osnovu zajedničke
saglasnosti osim ako bi odlaganje u donošenju odluke prouzrokovalo društvu štetu i istupaju
kao korisnici jednog ovlašćenja;
30) OBIM POSLOVOĐENJA ORTAČKIM DRUŠTVOM.
Obuhvata samo pravne poslove i druge radnje uobičajene za delatnost društva;
Poslovi i pravne radnje koji nisu uobičajeni za delatnost društva obavljaju se samo uz
saglasnost svih članova društva (ne samo onih ovlašćenih na poslovođenje), ako ugovorom
31) POJAM I VRSTE ZASTUPANJA U ORTAČKOM DRUŠTVU 
Svaki član ima pravo zastupanja društva, nezavisno od toga da li ima i pravo
poslovođenja,ako ugovorom o osnivanju nije drugačije uređeno;
Pravo na poslovođenje ne povlači automatski pravo na zastupanje i vice versa;
Zastupanje može biti pojedinačno i kolektivno;
Zakonska pretpostavka kod kolektivnog zastupanja: svaki zastupnik je ovlašćen da
samostalno zastupa društvo.
Zastupnici se obavezno upisuju u registar.
Prestanak zastupanja: otkazom ili oduzimanjem.
32) RASPODELA DOBITI I SNOŠENJE GUBITKA U ORTAČKOM DRUŠTVU 
Osnovno pravilo: dobit iskazana godišnjim obračunom raspodeljuje se na jednakedelove,
osim ako ugovorom nije drugačije predviđeno.
Pripadajući deo dobiti mora se isplatiti članu, ili se pripisati njegovom udelu, u roku od tri
meseca, od dana usvajanja godišnjeg finansijskog izveštaja, ako ugovorom nije drugačije
uređeno.
33) OSNOVNA PRAVILA RASPOLAGANJA ULOGOM I UDELOM U
ORTAČKOM DRUŠTVU 
Član društva ne može povući ulog bez saglasnosti svih članova društva
Prenos udela između članova je slobodan, osim ako ugovorom o osnivanju nije
drugačijeuređeno;
Prenos udela na treće lice, samo uz jednoglasnu saglasnost svih članova;
Ugovorom se može isključiti prenos udela na treća lica.
U slučaju prenosa udela, prenosilac i sticalac odgovaraju solidarno za sve obaveze koje je
prenosilac imao prema društvu u trenutku prenosa, osim ako se članovi društva nisu
drugačije sporazumeli.
34) ODGOVORNOST ORTAKA U ORTAČKOM DRUŠTVU 
Član društva odgovara i za obaveze društva nastale pre njegovog članstva.
Za obaveze društva prvo odgovara društvo svojom imovinom.
Pored toga, za obaveze društva odgovaraju članovi društva solidarno i neograničeno.
Da bi poverilac društva mogao da naplati potraživanje od člana, nije dovoljno da ima izvršni
naslov protiv društva, već i protiv tog člana.
Član društva može prema poveriocu isticati kako lične prigovore, tako i prigovore koje ima
društvo.
35) ISTUPANJE I IZ ORTAČKOG DRUŠTVA
• Smrt;
• Istupanje iz članstva;
• isključenje iz članstva;
• Prestankom društva;
• Drugim slučajevima utvrđenim ugovorom
36) POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA KOMANDITNOG DRUŠTVA
Društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih ili pravnih lica za obavljanje određene
(privredne)delatnosti pod zajedničkom firmom, od kojih najmanje jedno lice odgovara
neograničeno isolidarno za obaveze društva (komplementar), a drugo lice snosi rizik
poslovanja drustva dovisine njegovog udela u društvu (komanditor).
Na komanditno društvo analogno se primenjuju pravila o ortačkom društvu
(osnivanje,zastupanje, ulog, udeo, odgovornost komplementara, itd)
1. POJAM OSNIVANJE I OSNOVNE KARAKTERISTIKE ORTAČKOG DRUŠTVA
Prema ZOPD ortačko društvo je provredno društvo koje osnivaju 2 ili više fizičkih i/ili
pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim
poslovnim imenom.
Prema našem ZOPD ortačko društvo ima pravni subjektivitet, koji stiče momentom
registracije osnivačkog akta.
Pravi subjektivitet pretpostavlja i odvojenost imovine društva od imovine ortaka, što za
posledicu ima i svoje pravne konsekvence:
· društvo za svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom
· između poverilaca društva i ortaka ne postoje neposredni pravni odnosi, iako po samom
zakonu ortaci odgovaraju svojom celokupnom imovinom za obaveze društva, i to solidarno
· privatni poverioci ortaka ne mogu se namiriti iz imovine društva
· OD je poreski subjekat, i stečajni subjekat
ZOPD izričito određuje da je minimalni broj ortaka ovog društva 2, te otuda ako društvo iz
bilo kog razloga spadne na samo jednog ortaka ono više ne može opstati u tom svojstvu, u toj
pravnoj formi.
Iako zakon izričito ne određuje maksimalan broj ortaka, zbog ugovornog načina nastanka
kao i zbog karaktera intuitu personae, po pravilu se radi o društvu sa relativno malim brojem
ortaka. U našem pravu ortaci ovog društva mogu biti kako fizička tako i pravna lica, bilo
domaća bilo strana.
Budući da se radi o društvu koje obavlja privrednu delatnost, ono mora da zadovolji sve
pretpostavke koje se traže uopšte za poslovno ime. Posebno, uz opšte elemente, poslovno ime
ortačkog društva mora da sadrži i imena svih članova, više njih ili jednog uz oznaku "i
ostali", kao i oznaku oblika društva ("o.d.").
Ortačko društvo nastaje simultanim osnivanjem (izuzetno može nastati i na osnovu promene
oblika) i to ugovorom o osnivanju.
U našem pravu bitna je pisana forma ovog ugovora (forma ad solemnitatem).
ZOPD određuje minimum obaveznih elemenata ovog ugovora:
1) puno ime i prebivalište svih fizičkih lica ortaka i poslovno ime i sedište pravnog lica
svakog ortaka,
2) poslovno ime i sedište društva,
3) delatnost,
4) označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.
Ovim ugovorom ili posebnim aktom treba odrediti i zastupnike društva.
Pored ovih bitnih elemenata osnivački akt može da sadrži i fakultativne elemente.
Pored osnivačkog akta u formi ugovora ortačko društvo može da ima i poseban akt – ugovor
ortaka društva, koji se ne prilaže uz registracionu prijavu.
Ugovor ortaka društva se sačinjava u pisanoj formi i njime ortaci uređuju svoje međusobne
odnose, poslovanje i upravljanje društvom.
U slučaju nesaglasnosti osnivačkog akta i ugovora ortaka prednost imaju odredbe osnivačkog
akta.
Osnivački akt se menja saglasnošću svih ortaka, osim ako u tom aktu nije drugačije
predviđeno (npr. promene nekih odredbi koje ne diraju u prava ortaka mogu i većinom
glasova da se izvrše).
OD je privredno društvo te kao takvo može biti osnovano u principu za obavljanje bilo koje
privredne delatnosti. Izuzetno, obavljanje nekih delatnosti u ovoj formi društva je isključeno
posebnim zakonima: delatnost berzi, delatnost banaka, osiguravajućih društava, investicionih
fondova i dr.
2. Ulog, Udeo i prenos udela u od-u
Početna imovina društva formira se iz uloga ortaka osnivača, koji mogu biti u:
1) novcu,
2) stvarima
3) pravima.
4) roba i usluga,kako izvršenih tako i budućih.

Ako je reč o nenovčanim ulozima, potrebno je da njihovu procenu obave sami osnivači.
Naše pravo izričito propisuje da je dozvoljeno da se ulozi mogu sastojati i samo iz roba i
usluga,kako izvršenih tako i budućih.
Ulozi po pravilu ulaze u imovinu društva koja se ne upisuje u registar (za to služe poslovne
knjige društva i druge javne knjige ), jer nije reč o društvu kapitala, a ulagači dobijaju
svojstvo ortaka društva, sa određenim udelom u društvu ("svojina nad društvom" ).
Ako ugovorom nije drugačije utvrđeno ortaci ulažu uloge jednake vrednosti (princip
jednakosti uloga i ravnopravnost ortaka ).
Ortak ortačkog društva može preneti svoj udeo trećem licu samo uz saglasnost ostalih ortaka.
U slučaju prenosa udela trećem licu ostali ortaci ortačkog društva imaju pravo prečeg
sticanja tog udela. Ako ortaci ortačkog društva ne daju saglasnost na prenos udela trećem
licu, a ne iskoriste pravo prečeg sticanja, ortak društva može preneti svoj udeo trećem licu i
bez te saglasnosti.
Prenosom udela na treće lice smatra se i zalaganje udela kao i poklanjanje udela, i na ove
slučajeve se primenjuju pravni režim za prenos udela trećem licu.
Prenosom udela trećem licu ne smatra se prenos udela na naslednike i pravne sledbenike.
3. PRAVA I OBAVEZE OD-a
ZOPD je usvojio sistem solidarne odgovornosti ortaka za obaveze društva, osim ako sa
pojedinim poveriocem nije drugačije ugovoreno (dozvoljeno je odstupanje in concreto, ali ne
in abstracto za sve slučajeve).
Što se tiče odgovornosti novog ortaka društva (koji nije osnivač, već docnije stupa u društvo)
on odgovara na isti način kao i ostali ortaci, odnosno odgovara solidarno za sve obaveze
društva pa i za one koje su nastale pre njegovog stupanja u isto.
Ortak OD-a koji izmiri obaveze društva stiče poveriočeva potraživanja prema društvu, tj.
pravo regresa. Ako se ortak društva ne uspe regresirati od društva, ima pravo regresa prema
ostalim ortacima prema pravilima osnivačkog ugovora. Ako osnivačkim ugovorom nije ništa
predviđeno, pretpostavka je da se regres vrši srazmerno udelima u društvu, pri čemu ortak
koji zahteva regresnu isplatu mora da odbije od onoga što je platio srazmerni deo koji otpada
na njega.
Kada poverioci društva traže naplatu iz lične imovine ortaka oni nisu privilegovani u odnosu
na privatne poverioce ortaka društva, već konkurišu za naplatu sa tim poveriocima prema
opštim pravilima ugovornog prava.
Prednosti
 Participacija i fleksibilnost u upravljanju - svaki ortak ima jednako ovlašćenje da
upravlja poslovima društva.
 Niski troškovi organizacije i osnivanja društva
 Ne postoje zahtevi u vezi propisanog minimalnog kapitala za osnivanje društva
 Poreske pogodnosti - ortačko društvo se oporezuje na isti način kao i individualni
preduzetnici.
 Raznovrsni izvori kapitala - ova forma ima širu osnovu za pribavljanje dodatnog
kapitala, jer više od jednog lica doprinosi preduzeću.
Nedostaci
 Neograničena odgovornost - ortaci su lično ogovorni za dugove, obaveze i štete
izvršene od strane ili u ime društva. Svi ortaci odgovorni su za radnje bilo kojeg
ortaka koji deluje u ime društva.
 Činjenica da svaki ortak može delovati u ime društva može prouzrokovati probleme
kad se ortaci ne slažu oko fundamentalnih pitanja.
 Neizvesnost trajnosti.
 Ograničena sposobnost povećanja kapitala - ortačko društvo ne može emitovati
akcije da bi povećao kapital za obavljanje delatnosti. Kapital društva se obično
sastoji od uloga njegovih ortaka i kreditnih sredstava dobijenih po osnovu
obezbeđenja ličnom imovinom ortaka ili imovine društva.
56. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
a) Nastanak, svojstva i značaj
- Doo i AD ne samo što se smatraju društvima kapitala, već i modernim formama trgovačkog
društva.
- Mada je naziv Doo skoro opšteprihvaćen, smatra se da nije najsjanije rešenje, jer se stiče
utisak da društvo odgovara ograničeno za svoje obaveze.
- Pravno i stvarno, društvo odgovara celokupnom svojom imovinom bez ograničenja, dok
njegovi članovi imaju vid ograničene odgovornosti, jer odgovaraju za obaveze
društva samo do visine svog uloga. Unoseći ulog, čija je namena da donese njegovom članu
dobit, član rizikuje da izgubi uneto, ako društvo loše posluje.
- Broj ovih društava u odnosu na AD je tri puta veći, s tim što po obimu kapitala, po
broju zaključenih ugovora na tržištu i po broju zaposlenih zaostaje za AD.
- Karakteristika Doo jeste da pokazuje sličnost i sa društvom lica i sa društvom kapitala, a
svrstava se u oblike društva kapitala.
Sa društvom kapitala su sličnosti:
društvo odgovara svojom imovinom, a ne članovi društva, a na članu društva je da snosi rizik
unetog (ograničena odgovornost).
Sa društvom lica pokazuje sličnost, jer ga osnivaju lica koja vezuje uzajamno poverenje, a
pristup novog člana, prenos udela i prestanak društva, vezano je za saglasnost članova.
- U Doo se unose manji ulozi, pa je oblik pogodan većem broju fizičkih lica.
Autonomija članova je šira nego u Ad, a manji broj članova omogućava veću kontrolu u
pogledu raspolaganja udelima, čime se izbegava izigravanje manjine.
Unutrašnja organizacija prilagođena je potrebama članova koji svoje odnose zasnivaju na
poverenju. Međutim, u cilju zaštite trećih lica, nije dozvoljeno osnivanje ovih društava u
oblasti bankarstva, pa i osiguranja.

- Opšte karakteristike društva su:
 to je oblik društva sa statusom pravnog lica, koji stiče to svojstvo momentom
registracije.
 imovina društva odvojena je od lične imovine članova društva, te ono odgovara
za svoje obaveze svojom imovinom, a ne njeni članovi društva.
 ulozi članova mogu biti u svemu što ima svoju vrednost, koja se može izraziti u
novcu.
 zbir vrednosti uloga članova društva čini osnovni kapital društva.
 svaki član ima jedan udeo u društvu po principu “jedan član jedan udeo”, mada
može da se desi “jedan član, više udela”.
 posluje pod zajedničkim poslovnim imenom uz obavezno unošenje skrać doo.
 oblik je pogodan za sve vrste delatnosti, osim za finansijske i bankarske
 broj članova je ograničen i kreće se od jednog člana do 50.
 osnovni kapital u novčanom iznosu fiksiran je zakonom, udeli članova su po
pravilu jednaki.
 osnivači mogu biti kako fizička tako i pravna lica.
 upravljanje vrše po pravilu vlasnici.
b) Pojam, osnivanje i pravni status
Pojam – Doo, naš ga zakonodavac definiše kao privredno društvo koje osniva jedno ili
više pravnih lica i/ili fizičkih lica, u svojstvu članova društva, radi obavljanja određene
delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.
- U pravnoj literaturi ono se definiše kao društvo u koje se udružuje više lica sa ciljem da
pod zajedničkom firmom, uz odgovornost unapred ograničenu na osnovni dug,
učestvuju u privrednom poduhvatu radi koga se društvo osniva.
Osnivanje – Doo može se osnivati samo simultanim načinom, tj. bez javnog poziva i upisa
uloga. Osnivači društva mogu biti pravna i/ili fizička lica, domaća i strana, koja
osnivanjem stiču svojstvo članova društva. Dok su osnivači društva ujedno i članovi,
dotle lica koja kasnije pristupe društvu imaju samo svojstvo člana društva.
- Naš zakonodavac maksimizira broj članova ovog društva na 50 članova. Ako se broj
članova poveća do 100 i održi u periodu dužem od godinu dana, tada je društvo dužno
da promeni postojeći pravni oblik u zatvoreno AD. Ovo društvo ne može da posluje sa
većim brojem članova, zbog njegovo pravne prirode (lične osobine osnivača, međusobno
poverenje, način upravljanja, rapolaganje udelima).
- Osnivanje društva započinje donošenjem osnivačkog akta, koji sadrži minimum
zakonom utvrđenih obaveznih elemenata. Osnivački akt je pojedinačni pravni akt i
predstavlja pravni temelj društva, njime se određuje jedna ili više delatnosti koje će
društvo obavljati, kao i sedište društva.
- Troškove osnivanja društva snosi društvo, ili njegovi osnivači što se bliže uređuje
osnivačkim aktom.
- Doo može imati i ugovor članova društva, kojim oni naročito uređuju poslovanje
društva i upravljanje. To je pojedinačni pravni akt. Ugovor se sastavlja u pisanoj formi i
ima zakonom utvrđenu sadržinu.
Pravni status – Posle sprovođenja svih neophodnih pravnih radnji u postupku osnivanja
društva, ovlašćeno lice podnosi registracionu prijavu uz koju obavezno prilaže:
1) dokaz o identitetu osnivača;
2) osnivački akt (odluku ili ugovor) sa overenim potpisima osnivača ;
3) potvrdu banke o uplati novčanog uloga na privremeni račun;
4) sporazum osnivača o procenjenoj vrednosti nenovčanog uloga;
5) odluku o imenovanju zastupnika, ako nije određen osnivačkim aktom;
6) overeni potpis zastupnika.
- Naš zakonodavac nalaže društvu da čuva veći broj dokumenata i akata:
osnivački akt, ugovor članova društva, rešenje o registraciji, knjigu odluka, finansijske
izveštaje…
Društvo je dužno da dokumente i akte čuva u svom sedištu ili mestu koje je poznato i
dostupno članovima društva (osnivački akt i ugovor članova društva čuva se trajno,
a ostala dokumenta i akte namanje 5 god, a zatim se arhiviraju, u skladu sa propisima o
arhivskoj građi).
57. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
a) Osnovni kapital, ulozi i udeli
Osnovni kapital – formira se od uloga članova. Osnivači unose uloge u društvo, gubeći
pravo svojine nad unetim.
Nad uloženim, društvo stiče pravo svojine, a član društva stiče pravo svojine nad
društvom, tj.udeo u društvu srazmerno unetom ulogu (npr. 1/8, 1/3,1/2)
- Ulog može biti u:
1) stvarima (pokretnim i nepokretnim),
2) novcu, hov, pravima (obligacionim i drugim imovinskim pravima),
3) kao i u izvršenom radu i pruženim uslugama društvu.
Nenovčani ulozi se procenjuju u novcu, kako bi se znao procentualni iznos udela u
osnovnom kapitalu. Ulozi su po pravilu međusobno jednaki.
Jedan udeo može imati više vlasnika, ali jedan vlasnik (titular) ne može imati više udela u
društvu.
- Zakonom o privrednim društvima utvrđuje se minimalni novčani deo osnovnog kapitala
društva, koji iznosi, na dan uplate, najmanje 500 eura.
- Osnovni kapital ima tri funkcije:
1) služi kao svojevrsni garantni fond za poverioce;
2) predstavlja imovinsku vrednost pomoću koje se određuju udeli članova društva;
3) služi kao početna imovina za poslovanje društva posle njegovog osnivanja.
Ulozi – ulozi osnivača Doo mogu biti novčani i nenovčani, uključujući izvršeni rad i
pružene usluge društvu. Upis uloga članova društva i njihova uplata (ulaganje u imovinu)
vrše se u skladu sa osnivačkim aktom, odnosno zaključenjem ugovora ili donošenjem
odluke o osnivanju društva.
- Naš zakonodavac ne reguliše zakonski minimum novčanog uloga i prepušta da ono bude
uređeno osnivačkim aktom.
- Svi ulozi moraju biti upisani do podnošenja prijave za registraciju društva, a novčani
deo uplaćen na privremeni račun najmanje 50% od novčanog dela osnovnog kapitala, a
ostatak na račun društva, u roku od 2 godine od dana registracije.
- Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva može biti predviđeno donošenje odluke
o unošenju dodatnih uloga. Dodatnim ulozima se omogućava društvu da stiče sopstvena
sredstva od svojih članova (bez zaduživanja društva), a njihova namena najčešće služi za
pokrivanje gubitaka društva, ostvarivanje određenog poduhvata u procesu proizvodnje,
širenju tržišta…
Dodatni ulozi mogu biti novčani i nenovčani. Pretpostavka je da članovi društva ulažu
dodatne uloge u društvo srazmerno visini njihovog udela.
Udeli – Zakonom o privrednim društvima uspostavljen je princip “jedan udeo jedan
član” u doo. Član društva može imati jedan udeo, a ako naknadno stekne još jedan ili više
udela, oni se spajaju sa postojećim i zajedno čine jedan udeo člana društva. Udeli mogu
biti jednake vrednosti, ali i ne moraju. Sticanjem udela članovi stiču članska prava u društ.
- Udeo može pripadati jednom titularu ili većem broju titulara (suvlasnici udela).
Suvlasnici udela se u odnosu na društvo smatraju jednim članom društva, a u knjigu
udela upisuje se puno ime i adresa svakog od suvlasnika.
- Treba praviti razliku između uloga i udela.
Ulog je ono što se unosi u društvo, a udeo je srazmerni (procentualni) deo koji član društva
ima u odnosu na osnovni kapital društva. Ulog predstavlja osnov za sticanje udela u društvu i
ogleda se u određenoj imovinskoj, novčanoj ili nenovčanoj vrednosti, dok se udeo ogleda u
skupu imovinskih, upravljačkih i drugih prava koja član društva ima u odnosu prema drugim
članovima društva.
- Doo obavezno vodi knjigu udela članova društva i dužno je da je drži u svom sedištu.
Obaveza društva je da podnese registru prijavu i potrebna dokumenta za svaku promenu
podataka upisanih u knjigu udela, radi registracije i objavljivanja.
Članovi društva imaju pravo na uvid u knjigu udela.
- Povlačenje unetog uloga u društvo nije dopušteno, ali može biti predviđeno u osnivačkom
aktu ili ugovorom članova društva na dva načina:
1) dobrovoljno, po osnovu istupanja člana iz društva i
2) prinudno, po osnovu isključenja člana iz društva.
Odluku o povlačenju i poništenju udela donosi skupština članova društva.
Povlačenjem udela prestaju članska prava u društvu, a član čiji je udeo povučen i
poništen ima pravo na naknadu njegove vrednosti.
- Ciljevi koji se postižu povlačenjem udela su: sprečavanje prinudnog namirenja
poverilaca na imovini člana nad kojim je otvoren stečaj; radi povećanja rentabilnosti
ostalih udela u društvu; pojačavanja samofinansiranja društva; sprečavanja ulaska u
društvo nepoželjnih lica po osnovu nasleđa i poklona…
b) Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala – Doo može da vrši povećanje i smanjenje
osnovnog kapitala, kao i AD. Povećanje se može izvršiti na osnovu donete odluke
skupštine i izmene osnivačkog akta na dva načina:
1) novim ulozima članova društva ili
2) pretvaranjem raspoloživih rezervi za ove namene u osnovni kapital.
Osnovni kapital društva može se i smanjiti na osnovu odluke skupštine ali ne ispod
zakonom predviđenog minimalnog iznosa.
- Zakonodavac obavezuje društvo da izvrši registraciju izvršenog povećanja ili
smanjenja osnovnog kapitala, po pravilu jednom godišnje, u roku od 30 dana od dana
održavanja godišnje skupštine članova društva.
58. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU – organi društva
a) Skupština društva – Doo ima skupštinu, koju čine svi članovi društva.
Zakonom se regulišu pitanja o:
Nadlež nosti – skupština članova društva odlučuje o:
1) odobravanju poslova zaključenih u postupku osnivanja, a pre njegove registracije;
2) izboru i rešavanju direktora ili članova upravnog odbora i uređivanju njihove naknade,
tj. zarade;
3) odobravanju finansijskih izveštaja, donošenju odluke o vremenu i iznosu plate
članovima društva;
4) imenovanju internog revizora;
5) imenovanju likvidacionog upravnika;
6) povećanju i smanjenju osnovnog kapitala društva;
7) odlučivanju o dopunskim ulozima od strane članova društva;
8) isključenju člana društva, prijemu novog člana;
9) statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku društva…
Postupak sazivanja i o državanja skupštine – sednice skupštine se sazivaju po potrebi.
One se obavezno sazivaju samo kada je to zakonom, osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva određeno. Dužnost njenog sazivanja je na direktoru ili upravnom
odboru.
– Sednice skupštine se sazivaju pozivom, u pisanom obliku. Poziv članu društva može se
uputiti i elekronskim putem, pod uslovom da postoji njegova pisana saglasnost o tome.
– Skupština se održava u mestu sedišta društva, a izvan njega, kada su članovi društva
tako ugovorili ili kada sama skupština donese odluku o tome.
– Skupština se može održavati: sazivanjem sednice i bez sazivanja sednice.
Skupština se održava uz dva ispunjena uslova:
1) ako se sa tim saglase svi prisutni članovi i
2) ako se o tome u pisanoj formi ne usprotive odsutni članovi.
Vrste skupštine – zakonodavac poznaje dve vrste skupština članova društva:
89
1) Redovna skupština – zakazuje se jednom godišnje (godišnja skupština), a njena sednica
mora da se održi najkasnije u roku od šest meseci posle završetka poslovne godine.
Zakazuje se radi donošenja odluke o dva pitanja: odobravanje finansijskih izveštaja i
raspodela dobiti.
2) Vanredna skupština – zakazuje se i održava između godišnjih skupština.
– Zahtev za sazivanje sednice skupštine podnosi se direktoru ili upravnom odboru u bilo
koje vreme od zakonom ovlašćenih lica: član odbora, direktor društva ili član upravnog
odbora. Vanredna sednica skupštine mora se sazvati, ako je zahtevaju članovi društva koji
imaju ili zastupaju 10% glasačkih prava.
Postupak donošenja odluka – za održavanje skupštine i ponovno odlučivanje potrebno je
da postoji kvorum. Pod kvorumom se podrazumeva neophodno potreban broj glasova
članova društva. Za prvi saziv skupštine zakonodavac zahteva “većinu od ukupnog broja
glasova članova društva” (prosta većina), za drugi saziv, zakonski kvorum predstavlja
“1/3 od ukupnog broja glasova članova društva”, osim ako članovi društva nisu
ugovorili veći broj glasova. Skupština donosi svoj poslovnik kojim bliže uređuje način
rada i odlučivanje.
– Skupština članova društva odlučuje donošenjem odluka. Skupština odluke donosi
prostom većinom glasova od utvrđenog kvoruma. Zakonodavac je uspostavio dva
izuzetka: prvi, kada članovi društva odlučuju o pojedinim pitanjima jednoglasno
i drugi, kada se donosi odluka skupštine koja umanjuje prava jednog ili više članova u
odnosu na prava bilo kog drugog člana društva.
– O toku sednice skupština vodi zapisnik koji mora da sadrži minimum zakonom
utvrđenih podataka. Odluke koje donosi skupština obavezno se unose u zapisnik.
– Glasanje na skupštini članova društva je po pravilu javno, a može i pisanim putem ili na
drugi način (tajno putem glasačkih listića).
Član ne može da glasa ako postoji sukob interesa sa društvom – isključenje prava glasa.
b) Direktor ili upravni odbor – Doo može imati direktora ili upravni odbor, što se
utvđuje osnivačkim aktom društva. Po Zakonu o privrednim društvima direktor i
upravni odbor se tretiraju kao jedan organ.
U praksi po pravilu mala društva imaju direktora, a srednja i velika upravni odbor.
- Direktora i članove uprvnog odbora bira skupština na svojoj sednici, a izuzetno samo
prvi direktor ili članovi upravnog odbora mogu biti određeni osnivačkim aktom
društva. Broj članova upravnog odbora određuje se osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva i mora biti stalan.
- Upravni odbor ima predsednika, koji je kao i u slučaju direktora, zakonski zastupnik
društva. Predsednika biraju članovi upravnog odbora većinom od ukupnog broja, osim
ako nije ugovorena druga većina.
- Direktor ili upravni odbor isključivo su nadležni za ova pitanja:
1) zastupanje društva i vođenje poslova društva u skladu sa osnivačkim aktom i ugovorom
članova društva;
2) utvrđivanje predloga poslovnog plana;
3) sazivanje sednica skupštine i utvrđivanje predloga dnevnog reda;
90
4) sprovođenje odluka skupštine;
5) zaključenje ugovora o kreditu…
Direktoru ili upravnom odboru je dozvoljeno da vršenje poslova delegira na druga lica
ali ne i odlučivanje.
- Upravni odbor društva radi i odlučuje na sednicama. Može da odlučuje i bez sazivanja
sednice, ako su dali pisanu saglasnost svi članovi upravnog odbora koji imaju pravo glas
o tom pitanju.
- Skupština može razrešiti direktora, člana ili sve članove upravnog odbora u svako
doba, bez postojanja razloga za razrešavanje. Naš zakonodavac ne predviđa razrešenje
direktora ili člana upravnog odbora od strane suda.
c) Interni revizor ili odbor revizora – interni revizor je fizičko lice, a odbor revizora je
kolektivno telo koje mora imati neparan broj, najmanje tri člana. Interni revizor i
članovi odbora revizora moraju da ispunjavaju uslove utvrđene Zakonom o
računovodstvu i reviziji.
- Internog revizora i članove odbora revizora bira skupština, osim ako nije drugačije
ugovoreno između članova društva. Prvi interni revizor ili član odbora revizora određuju
se osnivačkim aktom ili posebnim aktom osnivača.
- Zakonska ovlašćenja internog revizora i odbora revizora su kontrolne i nadzorne prirode
u pogledu zakonitosti rada društva. Oni su dužni da izveštavaju skupštinu o sledećem:
računovodstvu, izveštajima i finansijskom poslovanju društva, usklađenosti poslovanja
društva sa zakonom, kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti revizora, ako ga
društvo ima… (Ako oni nisu dovoljno stručni za kontrolu i nadzor nad društvom, mogu
angažovati druga stručna lica).
- Takođe, interni revizor ili odbor revizora ovlašćeni su da: pregledaju sva dokumenta
društva i izvrše proveru njihove verodostojnosti i podataka koji se nalaze u njima;
zahtevaju izveštaje i objašnjenja od direktora ili upravnog odbora i zaposlenih i da
pregledaju stanje imovine društva.
59. PRAVA I OBAVEZE ČLANOVA DOO, PRESTANAK DRUŠTVA I
PRESTANAK SVOJSTVA ČLANA
a) Obaveze članova društva
- Članovi doo imaju sledeće obaveze: unošenje uloga; ispunjavanje drugih obaveza
imovinske prirode; dopunske uplate; lojalno postupanje prema društvu.
- Obaveza unošenja uloga u društvo je osnovna obaveza, koja se izvršava saglasno zakonu
i osnivačkom aktu društva. Pojedini ili svi članovi društva mogu da preuzmu obavezu da
izvrše i druge obaveze imovinske prirode (npr. zaposlenje društva, pružanje usluga
društvu…).
- Za razliku od našeg prava u pojedinim zemljama dopušteno je da se članovi društva
sporazumeju o dopunskim uplatama, njima se pokrivaju nastali gubici društva, ali se
91
mogu namenski usmeriti i za osvajanje novih tržista, novih proizvoda i sl. (Unošenjem
uloga članovi obrazuju osnovni kapital društva, dok unošenjem dopunskih uplata uvećavaju
ostalu imovinu društva.)
- Radi izgradnje odnosa poverenja, članovi društva su dužni da se lojalno ponašaju prema
društvu.
b) Prestanak društva i prestanak svojstva članova društva
Prestanak društva – do prestanka Doo dolazi na oznovu zakona i na osnovu osnivačkog
akta ili ugovora članova društva.
Zakonski osnov za prestanak društva su:
1) istek vremena određenog osnivačkim aktom;
2) doneta odluka skupštine članova društva ;
3) izvršene statusne promene koje vode prestanku društva;
4) stečaj (bankrotstvo);
5) doneta pravnosnažna odluka kojom se utvrđuje da je registracija društva bila ništava
i određivanje brisanja društva.
- Doo može prestati i po zahtevu manjinskih članova društva, a na osnovu odluke
nadležnog suda.
- Društvo može prestati i smrću ili gubitkom poslovne sposobnosti jednog člana društva,
ako društvo ima dva lica. Ako dođe do istupanja članova iz društva, doo ne može opstati
sa preostalim jednim članom.
Prestanak svojstva člana društva – prestanak članstva ne znači i prestanak društva.
Zakonodavac je utvrdio najčešće razloge za prestanak svojstva člana društva:
1) usled smrti fizičkog lica (člana);
2) prestankom pravnog lica (člana);
3) istupanjem (povlačenjem), u skladu sa osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva;
4) istupanjem (povlačenjem), uz povredu osnivačkog akta ili ugovora članova društva;
5) istupanjem (povlačenjem), u skladu sa sudskom odlukom;
6) isključenjem, u skladu sa sudskom odlukom;
7) isključenjem u skladu sa osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva;
8) prenosom udela drugom licu.
- Svojstvo člana prestaje na osnovu njegove volje ili nezavisno od njegove volje, te su
osnov za prestanak: izražena volja člana i objektivni osnov za prestanak svojstva člana.
- Član društva može istupati iz društva iz opravdanih razloga:
1) ako mu članovi ili društvo svojim radnjama i postupcima nanose štetu;
2) ako je sprečen u ostvarivanju svojih prava u društvu;
3) ako mu neki članovi društva ili društvo nameću nesrazmerne obaveze…
- Zakonom su predviđena tri osnova za istupanje člana iz društva:
1. nastupanjem razloga koji su predviđeni osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva;
2. zbog povrede osnivačkog akta ili ugovora članova društva
92
3. na osnovu sudske odluke.
- Istupanje i isključenje člana iz društva ima za posledicu prestanak njegovog članstva u
društvu i gubljenje drugih prava iz tog članstva, ali pripada pravo na naknadu tržišne
vrednosti njegovog udela. Međutim, nema pravo na naknadu ako je na njegovo mesto
stupio njegov naslednik, kada je prouzrokovao štetu društvu po osnovu istupanja iz
društva bez opravdanih razloga ili kada je isključen iz društva iz opravdanih razloga.

55. INDIVIDUALNI PREDUZETNIK (INDIVIDUALNI TRGOVAC)

Zakonska definicija i zakonsko regulisanje individualnog preduzetnika

- Prema Zakonu o privrednom društvu, preduzetnik se definiše kao “fizičko lice koje je
registrovano, i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom
dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti”.
- Ova zakonska definicija može se rasčlaniti na sledeće, preduzetnik:
1) je fizičko lice, 2) je registrovano fizičko lice, 3) može obavljati sve zakonom dozvoljene
delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti,
4) obavlja delatnost trajno, samostalno, neposredno, lično kao glavno i redovno zanimanje,
5) obavlja delatnost radi sticanja dobiti.
Pored navedenih elemenata koje sadrži zakonska definicija, pojam individualnog
preduzetnika obuhvata i druge elemente: poslovno ime, sedište, uslove za obavljanje
delatnosti, zastupanje, odgovornost, zastarelost, likvidaciju…
Vrste individualnih preduzetnika
- U kontinentalnom pravu pravi se razlika između dve vrste trgovaca, odnosno fizičkih lica:
1) individualni trgovac i 2) imalac radnje (mali trgovac). Osnovne razlike između ove dve
vrste trgovaca ogledaju se u: načinu njihove registracije; pojedinim elementima njihovog
pravnog statusa; vrsti delatnosti koje mogu obavljati; obimu njihovog poslovanja;
različitom načinu vođenja poslova; različitom načinu oporezivanja…
Pravna forma individualnog preduzetnika
- Preduzetnik je pravna forma privrednog subjekta, koji nema svojstvo pravnog lica.
Reč je o fizičkom licu sa svojstvom preduzetnika, koji registruje, odnosno evidentira
preduzetničku delatnost kod nadležnog organa. U našem pravu individualni preduzetnik preko radnje preduzetnik vrši samozapošljavanje što je značajno u tranzicionom
organizuje radnju za obavljanje samostalne delatnosti ili neki drugi oblik poslovanja: periodu. Stvara materijalna dobra i kulturne vrednosti. Zadovoljava one potrebe
radionicu, kancelariju, biro, servis, agenciju, studio, apoteku… stanovništva koji se ne mogu zadovoljiti preko privrednih društava, čime učestvuje u
- Fizičko lice u svoje preduzeće ne unosi ulog i ne izdvaja poseban deo svoje imovine radi 84
obavljanja registrovane delatnosti. Individualni preduzetnik za preuzete obaveze u razvoju privrede.
pravnom prometu odgovara neograničeno, celokupnom svojom imovinom. Korisnik je bankarskih kredita, čime učestvuje u razvoju bankarstva.
- Uslovi za organizovanje radnje od strane fizičkog lica su sledeći: 1) da ima opštu
zdravstvenu sposobnost, 2) da je poslovno sposobno, 3) da mu pravnosnažnom sudskom
odlukom nije zabranjeno obavljanje određene delatnosti, 4) da ima opremu i kadrove koji
su propisani za obavljanje delatnosti, kao i odgovarajući prostor.
- Individualni preduzetnik neposredno vodi radnju u svoje ime i za svoj račun.
U radnji mogu raditi zaposlena lica i članovi porodičnog domaćinstva, koji ne moraju da
zasnuju radni odnos (roditelji, bračni drug i deca).
83
- Dva ili više fizičkih lica mogu organizovati ortačku radnju pod zajedničkim poslovnim
imenom. Reč je o pravnom obliku kolektivnog preduzetništva, na koji se primenjuju pravila
za individualnog preduzetnika.
- Individualni preduzetnik obavlja delatnost pod nazivom koji predstavlja njegovo poslovno
ime. Poslovno ime može da sadrži njegovo lično ime, ime nekog drugog lica ili poseban
naziv
uz obavezan dodatak “preduzetnik” ili skraćenicu “pr”. Poslovno ime mora biti istaknuto na
vidnom mestu na svakom objektu u kome se obavlja delatnost.
- Individualni preduzetnik mora imati sedište. To je mesto u kome obavlja delatnost. Ako
za njegovu delatnost nije potreban poseban prostor, onda je sedište radnje njegovo
prebivalište sa adresom stanovanja.
- Poslovođenje individualni preduzetnik vrši lično. On zastupa i upravlja radnjom.
Međutim, ako privremeno prestane lično da vodi radnju, ona ne prestaje sa radom, jer se rad
nastavlja preko poslovođe (zaposleni ili član porodice), uz ovlašćenje preduzetnika u
pisanom
obliku.
- Preduzetnik se registruje u Registar (registraciona prijava i prilaže dokaz o identitetu –
kopija lične karte ili pasoša).
Prestanak individualnog preduzetnika
- Prestaje brisanjem iz registra, a to se vrši podnošenjem zahteva za odjavu
preduzetničke delatnosti. Do brisanja neće doći ako je nad individualnim preduzetnikom
pokrenut postupak stečaja, kako ne bi došlo do izigravanja poverilaca.
- Individualni preduzetnik se briše iz registra u slučaju:
1) odjave, 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti, 3) neobavljanja delatnosti
neprekidno jednu godinu, 4) isteka vremena, ako je registrovan na određeno vreme,
5) obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida po odluci nadležnog organa,
6) kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane
uslove, 7) stečaja i likvidacije…
Značaj individualnog preduzetnika
- Individualni preduzetnik je pogodan pravni oblik za tržišnu privredu, u kojoj
preovlađuje sitna robna proizvodnja. Kada razvijena tržišna privreda posustaje,
individualno preduzetništvo dobija na značaju, jer jednim delom pokreće nove privredne
procese a drugim delom održava postojeće. On je pravna forma koja je prilagodljiva
tržištu. To je čest pravni oblik jer ne zahteva značajniji kapital, jednostavan je oblik za
poslovođenje i upravljanje (odlučivanje je u rukama vlasnika, ne pretpostavlja dvojno
knjigovodstvo, ne podleže dvojnom oporezivanju, postupak registracije je krajnje
pojednostavljen)
- I u našoj poslovnoj praksi značaj individualnog preduzetnika je višestruk. Poslovanjem