UNIVERZITET U NOVOM SADU

Ekonomski fakultet u Subotici

Odeljenje u Novom Sadu

SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA „PRIVREDNO PRAVO”
TEMA: ORTAČKO DRUŠTVO

Novi Sad, 2008.

 SADRŽAJ

1. Uvod.......................................................................................................3

2. Osnivanje ortačkog društva....................................................................4

3. Pravni odnosi između ortaka i ortaka sa ortačkim društvom…………..5

4. Upravljanje ortačkim društvom………………………………………..6

5. Pravni odnosi društva i ortaka prema trećim licima…………………...7

6. Prava i obaveze ortaka ortačkog društva………………………………8

7. Prestanak ortačkog društva i istupanje ortaka………………………....9

8. Literatura……………………………………………………………..11

2
 1. UVOD

Ortačko društvo je privredno društvo i ima svojstvo pravnog lica. Ortačko društvo je
društvo koje se osniva ugovorom dva ili više fizičkih lica koja se obavezuju da, uz
sopstvenu neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva, obavljaju
određenu delatnost pod zajedničkim poslovnim imenom.

Osnivači se prilikom osnivanja obavezuju da za sve obaveze društva odgovaraju

solidarno celokupnom svojom imovinom. Izuzetak od odgovornosti osnivača za
obaveze društva postoji u slučaju da je sa poveriocima drugačije ugovoreno, mada, u
praksi nisu poznati slučajevi da su poverioci isključili odgovornost ortaka za obaveze
društva.

Ortačko društvo, zbog ovakve odgovornosti njegovih ortaka i drugih obeležja,

predstavlja vrlo povoljan oblik statusnog organizovanja ortaka za obavljanje određene
privredne delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.

Trećim licima ortačko društvo je privlačno zbog visokog stepena jemstva ortaka
društva (solidarna odgovornost) za obaveze društva, što ovakvom društvu daje veliku
kreditnu sposobnost.

Unutar sebe, ortačko društvo predstavlja čvrstu zajednicu rada, kapitala i poslovnog
rizika ortaka, kao osnivača društva.

Ortačko društvo je nastalo u ranom srednjem veku, početkom razvoja trgovine. Najpre
je nastalo u gradovima severne Italije u IX i X veku, da bi se kasnije razvijalo i u
drugim gradovima i drugim zemljama sveta.

3
 2. OSNIVANJE ORTAČKOG DRUŠTVA

Ortačko društvo mogu osnovati najmanje dva lica, i to: dva ili više fizičkih lica, dva
ili više fizičkih i pravnih lica, ili dva ili više pravnih lica. Ortaci ortačkog društva
mogu svoje međusobne odnose, kao i odnose sa ortačkim društvom urediti slobodno,
osim ako je zakonom drukčije uređeno.

Osnivački akt ortačkog društva sadrži:

1) puno ime i prebivalište svih fizičkih lica ortaka i poslovno ime i sedište pravnog
lica svakog ortaka;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) delatnost;
4) označenje vrste i vrednosti uloga ortaka.

Osnivački akt ortačkog društva može da sadrži i druge elemente od značaja za društvo
i ortake društva. Izmene i dopune osnivačkog akta vrše se uz saglasnost svih ortaka
društva, ako tim aktom nije drukčije određeno.

Pored osnivačkog akta ortačko društvo može da ima i ugovor ortaka društva kojim
se određuje naročito poslovanje društva i upravljanje.Ugovor ortaka ortačkog društva
ne prilaže se uz prijavu za registraciju, sačinjava se u pisanoj formi i potpisuje ga
svaki ortak. Ugovor ortaka ortačkog društva, odnosno njegove izmene i dopune imaju
pravno dejstvo među ortacima od dana kada ga potpišu svi ortaci, ako tim ugovorom
nije drukčije određeno.

U slučaju neusklađenosti između osnivačkog akta i ugovora ortaka, primenjuje se

osnivački akt društva.

Zakonom nije predviđena obaveza ulaganja novčanog dela osnivačkog kapitala koji bi
osnivači mogli uložiti, dok je ta obaveza predviđena kod društva sa ograničenom
odgovornošću i akcionarskog društva.

Zakonom je uređeno šta ortak društva može, a ne mora uneti u ortačko društvo. To
može biti: novac, stvari, prava, rad ili usluge. Vrednost nenovčanog uloga iskazuje se
u novčanoj vrednosti. Ako se u društvo ulaže nenovčani ulog, ortaci društva, a ne
ovlašćeni procenjivač, sporazumno procenjuju taj ulog i iskazuju ga u novčanoj
vrednosti. Ortaci ortačkog društva ulažu uloge jednake vrednosti.

4
3. PRAVNI ODNOSI IZMEĐU ORTAKA I ORTAKA SA ORTAČKIM
DRUŠTVOM

Pravni odnosi između ortaka i ortaka sa ortačkim društvom uređuju se ugovorom o

osnivanju društva, kao osnivačkim aktom, i ugovorom ortaka društva. Ugovor o
osnivanju društva je obavezan, međutim, ugovor ortaka nije. To znači da odnose, koji
se uređuju ugovorom ortaka, ugovorne strane mogu urediti po svojoj volji.

Prema Zakonu o privrednim društvima:

Ortak ortačkog društva koji u imovinu društva ne unese svoj ulog, u skladu sa
osnivačkim aktom društva, koji novac primljen za društvo ili drugu imovinu ne preda
u određenom roku društvu ili koji za sebe uzme novac ili drugu imovinu društva bez
ovlašćenja, dužan je da društvu plati ugovorenu kamatu počev od dana kada je morao
uplatiti ili uneti ulog, odnosno od dana kada je morao predati novac ili drugu imovinu
ili kada je uzeo novac ili drugu imovinu.

Ortak društva nije dužan da poveća ulog iznad iznosa određenog osnivačkim aktom,
niti je dužan da poveća ulog određen osnivačkim aktom radi pokrivanja gubitaka
društva. Ortak ne može smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka. Prenos
udela među ortacima je slobodan.

Odluke ortaka o pitanjima koja predstavljaju redovnu delatnost ortačkog društva

donose se većinom od ukupnog broja glasova ortaka. Saglasnost svih ortaka potrebna
je za odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti društva, kao i za odluke o
prijemu novog ortaka društva.

Ortaci ortačkog društva donose odluke na sednici, što važi i za ortake koji su
ovlašćeni na poslovođenje.

Ortak ortačkog društva ima pravo na naknadu svih troškova koje je imao u vođenju
poslova društva i koji su s obzirom na okolnosti slučaja bili neophodni.

Na kraju poslovne godine ortaci usvajaju finansijski izveštaj kojim se utvrđuje dobit i
gubitak ortačkog društva i učešće svakog ortaka u dobiti i gubitku. Dobit i gubitak
ortačkog društva raspodeljuje se ortacima na jednake delove. Deo dobiti koji pripada
ortaku u dobiti ortačkog društva, isplaćuje se najkasnije u roku od tri meseca od dana
usvajanja finansijskog izveštaja. Ako osnivački akt ortačkog društva sadrži odredbu
kojom se određuje samo udeo u dobiti ili samo udeo u gubitku, smatra se da se ona
odnosi i na dobit i na gubitak. Ovo se primenjuje, ako osnivačkim aktom ili ugovorom
ortaka ortačkog društva nije drukčije određeno.

5
 4. UPRAVLJANJE ORTAČKIM DRUŠTVOM

Ortačkim društvom upravljaju ortaci neposredno i putem poslovođenja. Funkciju

poslovođenja može vršiti jedan ortak, više ortaka ili svi ortaci društva, što se uređuje
osnivačkim aktom. Međutim, ako je osnivačkim aktom ortačkog društva ili ugovorom
ortaka društva određeno da je poslovođenje preneto na jednog ili više ortaka, ostali
ortaci društva nemaju pravo na poslovođenje.

Ako pravo na poslovođenje imaju dva ili više ortaka, svaki od tih ortaka ima pravo da
postupa samostalno, osim ako se najmanje jedan ortak usprotivi tom pravu.

Ako je osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva određeno da ortaci društva
ovlašćeni na poslovođenje mogu da postupaju zajedno, za svaki posao potrebna je
saglasnost svih ortaka društva ovlašćenih na poslovođenje, osim ako bi odlaganje
donošenja te odluke prouzrokovalo štetu društvu.

Ako je osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka ortačkog društva određeno da je, u
slučaju poslovođenja od strane više ortaka, svaki ortak ovlašćen na poslovođenje
dužan da postupa po instrukcijama drugih ortaka ovlašćenih na poslovođenje, svaki
ortak dužan je da obavesti ostale ortake ovlašćene na poslovođenje radi donošenja
zajedničke odluke o pravnoj radnji ili poslu.

Poslovođenje obuhvata ovlašćenje za obavljanje pravnih poslova i drugih radnji koji

se redovno vrše pri obavljanju delatnosti ortačkog društva.

Ortak ortačkog društva ovlašćen na poslovođenje može preneti pravo na poslovođenje

na treće lice, ako se sa tim saglase svi ortaci društva. Ortak ortačkog društva koji
prenese pravo na poslovođenje na treće lice koje nije ortak, odgovara za izbor lica na
koje je preneo pravo na poslovođenje i za radnje tog lica u izvršavanju poslova
poslovođenja.

Otkazivanje poslovođenja

Ortak ortačkog društva može odustati od poslovođenja u otkaznom roku koji je

određen osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva, ako za to postoji opravdan
razlog, što cene ostali ortaci.

Ništava je odredba osnivačkog akta ili ugovora ortaka društva kojom se ortak unapred
odriče od prava na poslovođenje.

Ako postoji opravdan razlog za hitno odustajanje od poslovođenja, ortak može od tog
ovlašćenja da odustane i u kraćem otkaznom roku. Ortak ovlašćen na poslovođenje,
pisanim putem, blagovremeno obaveštava sve ostale ortake društva o nameri da
odustane od poslovođenja, radi omogućavanja kontinuiteta nezavršenih poslova od
ostalih ortaka ovlašćenih na poslovođenje.

Ako se ortak odrekne ovlašćenja poslovođenja suprotno stavovima člana, dužan je da

ortačkom društvu nadoknadi time prouzrokovanu štetu.

6
Ovlašćenje za poslovođenje može se odlukom nadležnog suda oduzeti po tužbi
društva ili preostalih ortaka društva, ako se utvrdi da ortak nije sposoban da vodi
poslove društva ili da čini težu povredu dužnosti poslovođenja.

5. PRAVNI ODNOSI DRUŠTVA I ORTAKA PREMA TREĆIM

LICIMA

Pravo za zastupanje

Ovlašćenje za zastupanje ortačkog društva ima svaki ortak, ako osnivačkim aktom
društva nije drukčije određeno. Ako su dva ili više ortaka ovlašćeni da zastupaju
ortačko društvo, svaki od ortaka ovlašćen je da postupa samostalno, ako osnivačkim
aktom nije drukčije određeno. Osnivačkim aktom društva može da se odredi da ortaci
društva mogu zastupati društvo samo zajedno.

Ako su ortaci ortačkog društva ovlašćeni za zajedničko zastupanje, mogu da ovlaste

jednog ili više ortaka ovlašćenih za zajedničko zastupanje da preduzimaju određene
poslove ili određene vrste poslova, a izjava volje trećih lica učinjena jednom od ortaka
ovlašćenih da zajedno zastupaju društvo, smatra se da je učinjena ortačkom društvu.

Osnivačkim aktom ortačkog društva može da se odredi da ortaci društva mogu

zastupati društvo samo zajedno sa prokuristom.

Podaci o ortacima koji zastupaju ortačko društvo, o promeni lica ovlašćenih za

zastupanje ili određivanje novih ortaka za zastupanje ortačkog društva, kao i promene
obima ovlašćenja ortaka koji zastupaju ortačko društvo, registruju se u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Otkazivanje ovlašćenja za zastupanje

Ortak ovlašćen za zastupanje može otkazati ovlašćenje za zastupanje u otkaznom roku

koji je određen osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva, ako za to postoji
opravdan razlog, što cene ostali ortaci.

Ništava je odredba osnivačkog akta ili ugovora ortaka društva kojom se ortak unapred
odriče ovlašćenja za zastupanje.

Ako postoji opravdan razlog za hitno odustajanje od zastupanja, ortak može od

zastupanja da odustane i u kraćem otkaznom roku.

Ortak ortačkog društva ovlašćen za zastupanje, pisanim putem, blagovremeno

obaveštava sve ostale ortake društva o nameri da odustane od zastupanja radi
omogućavanja kontinuiteta nezavršenih poslova od ostalih ortaka ovlašćenih za
zastupanje.

Ako se ortak ortačkog društva odrekne ovlašćenja za zastupanje suprotno stavovima

člana, dužan je da ortačkom društvu nadoknadi time prouzrokovanu štetu.

7
Ovlašćenje za zastupanje može se odlukom nadležnog suda oduzeti po tužbi društva
ili preostalih ortaka društva, ako se utvrdi da ortak nije sposoban da zastupa društvo ili
da čini težu povredu dužnosti zastupanja.

Ortak ortačkog društva može podneti kako lične prigovore, tako i prigovore koje
može istaći i društvo prema trećim licima.

Potraživanja trećeg lica od ortaka ortačkog društva mogu se prebijati sa

potraživanjima ortaka prema društvu.

6. PRAVA I OBAVEZE ORTAKA ORTAČKOG DRUŠTVA

Ortak ortačkog društva ima pravo učešća u raspodeli dobiti, kao i obavezu u snošenju
rizika. Dobit i gubitak društva raspodeljuju se ortacima u jednakim delovima.

Ortak društva ima pravo da učestvuje u upravljanju društvom, ima pravo na

poslovođenje društva, da učestvuje u radu drugih organa, ako su izabrani, i da bude
obavešten o radu i poslovanju društva.

Ortak ortačkog društva može preneti svoj udeo trećem licu samo uz saglasnost ostalih
ortaka. U slučaju prenosa udela trećem licu ostali ortaci ortačkog društva imaju pravo
prečeg sticanja tog udela.

Ako ortaci ortačkog društva ne daju saglasnost na prenos udela trećem licu, a ne
iskoriste pravo prečeg sticanja, ortak društva može preneti svoj udeo trećem licu i bez
te saglasnosti.

Davanje u zalog udela ortaka ortačkog društva smatra se prenosom udela. Prenos
udela na naslednike i pravne sledbenike ne smatra se prenosom udela trećem licu.
Prenos udela trećim licima može se osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva
drukčije odrediti.

U svim slučajevima prenosa udela, prenosilac udela i sticalac prenetog udela

odgovaraju solidarno prema društvu za sve obaveze prenosioca udela prema društvu u
trenutku prenosa, osim ako se ortaci ne sporazumeju drukčije.

Ortak društva, u vršenju poslova društva, dužan je da postupa s pažnjom i to pažnjom

koju poklanja svojim stvarima i poslovima. U vršenju poslova društva ortak društva
odgovoran je društvu za štetu koju prouzrokuje namerno ili grubom nepažnjom.

Za obaveze ortačkog društva prema trećim licima odgovara u prvom redu to društvo
svojom imovinom. Ako naplata potraživanja nije uspela od društva iz njegove
imovine, onda u drugom redu supsidijarno, odgovaraju i svi njegovi ortaci. Njihova
odgovornost je i solidarna i neograničena. To znači da svako od njih odgovara za
obaveze društva celokupnom svojom ličnom imovinom, a poverilac slobodno bira od
kojeg će se ortaka društva naplatiti: od jednog, više njih ili od svih njih istovremeno.

8
 7. PRESTANAK ORTAČKOG DRUŠTVA I ISTUPANJE ORTAKA

Ortačko društvo prestaje u slučaju predviđenim članom 80. Zakona o privrednim

društvima:

1) istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja;

2) odlukom ortaka o prestanku;
3) stečajem društva;
4) neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine;
5) sudskom odlukom o prestanku;
6) nastupanjem bilo kojeg drugog događaja određenog osnivačkim aktom ili
ugovorom ortaka društva koji ima za posledicu prestanak društva.

Ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije određeno, svojstvo
ortaka u ortačkom društvu prestaje u slučaju:

1) smrti ortaka;
2) otvaranja stečaja nad nekim od ortaka;
3) otkaza nekog ortaka;
4) donošenja odluke ortaka u skladu sa osnivačkim aktom, ugovorom ortaka društva i
ovim zakonom;
5) u drugim slučajevima određenim osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva.

Ako je ortačko društvo osnovano na određeno vreme ili za ispunjenje određenog cilja,
a protekom tog vremena ili ispunjenjem cilja osnivanja nastavi da posluje, smatra se
da je društvo prećutno dobilo saglasnost svih ortaka da je osnovano na neodređeno
vreme.

Ortak ortačkog društva može da se povuče dobrovoljno iz društva, podnošenjem

pisanog otkaza o povlačenju.

Po tužbi nekog od ortaka ortačkog društva, sud donosi odluku da društvo prestaje
kada za to postoji opravdan razlog.

Odluku o isključenju ortaka ortačkog društva donose preostali ortaci.

Posledice istupanja ortaka iz društva

Udeo ortaka koji istupi iz ortačkog društva raspodeljuje se ostalim ortacima društva
na jednake delove. Ortaci koji ostaju u društvu dužni su da isplate ortaku koji istupa iz
ortačkog društva u novcu ono što bi on primio na osnovu obračuna koji bi se napravio
kada bi u vreme njegovog istupanja društvo prestalo da postoji, ne uzimajući u obzir
tekuće nezavršene poslove.

Ako vrednost imovine ortačkog društva nije dovoljna za to da se pokriju obaveze

društva, ortak koji istupa iz društva plaća društvu deo nepokrivenog iznosa srazmerno
njegovom učešću u gubitku društva.

9
Ortak ortačkog društva koji istupa iz društva, učestvuje u dobiti i gubitku iz poslova
koji u vreme njegovog istupanja još nisu bili završeni sa stanjem na dan njegovog
istupanja, ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije određeno.

Postupak u slučaju kad ostane jedan ortak

Ako iz bilo kog razloga ostane jedan ortak ortačkog društva, taj ortak je dužan da
preduzme sve neophodne mere da uskladi poslovanje društva uslovima propisanim
zakonom ili da nastavi poslovanje kao preduzetnik, najkasnije u roku od tri meseca od
dana kada je ostao jedini ortak društva.

Ako u roku jedini ortak ortačkog društva ne uskladi svoj položaj sa odredbama
zakona, ortačko društvo prestaje likvidacijom.

Nastavljanje društva sa naslednicima

Ortačko društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, ako je tako

određeno osnivačkim aktom i uz saglasnost naslednika.

Naslednici mogu izvršavati svoja prava od dana saznanja za nasleđivanje ili od dana
imenovanja zastupnika nasledniku koji nema poslovnu sposobnost, zavisno od
okolnosti slučaja.

Registracija prestanka društva

Preostali ortaci ovlašćeni za zastupanje ortačkog društva prijavljuju prestanak društva

i istupanje ortaka iz društva, radi registracije i objavljivanja.

U slučaju prestanka sudskom odlukom, sud po službenoj dužnosti prijavljuje registru

prestanak ortačkog društva.

10
 8. LITERATURA

1. Prof. dr Slavko Carić, prof. dr Miroslav Vitez, doc. dr Janko P. Veselinović:

Privredno pravo, Privredna akademija – Novi Sad, Novi Sad, 2006.

2. Zakon o privrednim društvima («Službeni glasnik RS» br. 125/04)

3.http://portal.komora.net/pksweb/servlet/pksweb.XMLProcesor?
i_sys=pks&i_xml=a10&i_xsl=s50506&i_pagenumber=1&i_numberrecords=5

4. http://www.informator.co.yu/informator/tekstovi/tema600.htm

5.http://www.sec.sr.gov.yu/index.php?
option=com_content&task=view&id=414&Itemid=62&limit=1&limitstart=8

6.http://www.economy.co.yu/vesti/biznis_mali/index.php?
action=kako_poceti&subact=full&id=6

7. http://www.kombeg.org.yu/poslovanjebg/osnivanje_priv_sub.htm#od

8.http://www.siepa.sr.gov.yu/site/sr/home/1/kompletan_vodic/registracija_i_osnivanje
_preduzeca/podela_preduzeca/

11