43.

Pojam i osnovne karakteristike ortačkog društva

Prema ZOPD ortačko društvo je provredno društvo koje osnivaju 2 ili više fizičkih i/ili pravnih lica
u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim
emenom.
Prema našem ZOPD ortačko društvo ima pravni subjektivitet, koji stiče momentom registracije
osnivačkog akta. Pravi subjektivitet pretpostavlja i odvojenost imovine društva od imovine ortaka,
što za posledicu ima i svoje pravne konsekvence:
• društvo za svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom
• između poverilaca društva i ortaka ne postoje neposredni pravni odnosi, iako po samom
zakonu ortaci odgovaraju svojom celokupnom imovinom za obaveze društva, i to solidarno
• privatni poverioci ortaka ne mogu se namiriti iz imovine društva
• OD je poreski subjekat, i stečajni subjekat
ZOPD izričito određuje da je minimalni broj ortaka ovog društva 2, te otuda ako društvo iz bilo
kog razloga spadne na samo jednog ortaka ono više ne može opstati u tom svojstvu, u toj
pravnoj formi.
Iako zakon izričito ne određuje maksimalan broj ortaka, zbog ugovornog načina nastanka kao i
zbog karaktera intuitu personae, po pravilu se radi o društvu sa relativno malim brojem ortaka.
U našem pravu ortaci ovog društva mogu biti kako fizička tako i pravna lica, bilo domaća bilo
strana.
Budući da se radi o društvu koje obavlja privrednu delatnost, ono mora da zadovolji sve
pretpostavke koje se traže uopšte za poslovno ime. Posebno, uz opšte elemente, poslovno ime
ortačkog društva mora da sadrži i imena svih članova, više njih ili jednog uz oznaku "i ostali", kao
i oznaku oblika društva ("o.d.").
Ortačko društvo nastaje simultanim osnivanjem (izuzetno može nastati i na osnovu promene
oblika) i to ugovorom o osnivanju. U našem pravu bitna je pisana forma ovog ugovora (forma
ad solemnitatem). ZOPD određuje minimum obaveznih elemenata ovog ugovora:1) puno ime i
prebivalište svih fizičkih lica ortaka i poslovno ime i sedište pravnog lica svakog ortaka, 2) poslovno ime i sedište društva, 3)
delatnost, 4) označenje vrste i vrednosti uloga ortaka. Ovim ugovorom ili posebnim aktom treba odrediti i zastupnike društva.
Pored ovih bitnih elemenata osnivački akt može da sadrži i fakultativne elemente.
Pored osnivačkog akta u formi ugovora ortačko društvo može da ima i poseban akt – ugovor
ortaka društva, koji se ne prilaže uz registracionu prijavu. Ugovor ortaka društva se sačinjava u
pisanoj formi i njime ortaci uređuju svoje međusobne odnose, poslovanje i upravljanje društvom.
U slučaju nesaglasnosti osnivačkog akta i ugovora ortaka prednost imaju odredbe osnivačkog
akta.
Osnivački akt se menja saglasnošću svih ortaka, osim ako u tom aktu nije drugačije predviđeno
(npr. promene nekih odredbi koje ne diraju u prava ortaka mogu i većinom glasova da se izvrše).
OD je privredno društvo te kao takvo može biti osnovano u principu za obavljanje bilo koje
privredne delatnosti. Izuzetno, obavljanje nekih delatnosti u ovoj formi društva je isključeno
posebnim zakonima: delatnost berzi, delatnost banaka, osiguravajućih društava, investicionih
fondova i dr.

44. Princip slobode ugovaranja i prava i obaveze ortaka u od

Regulisanje internih odnosa između ortaka u društvu, kao i odnosa ortaka društva i društva je u domenu
ugovorne materije, tj. važi princip slobode ugovaranja.
Princip slobode ugovaranja primenjuje se prilikom: 1. uloga u društvo , 2. raspolaganja ortačkim udelom među
ortacima , 3. odlučivanja ortaka , 4. poslovođenja i zastupanja , 5. naknade troškova ortaka , 6. dobiti i gubitaka.
Osim kod internih odnosa, princip slobode ugovaranja se primenjuje i kod zastupanja kao odnosa ort.društva
prema trećim licima.
PRAVA I OBAVEZE ORTAKA- ortaci društva su obavezni da uloge na koje su se obavezali ugovorom o
osnivanju društva unesu u imovinu društva. početna imovina društva se formira od uloga osnivača, i ulozi mogu
biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili uslugama (kako izvršenim tako i budućim).
Ako ugovorom nije ništa drugo predviđeno, ortaci društva ulažu uloge jednake vrednosti (princip jednakosti uloga
i ravnopravnosti ortaka). Ako ugovorom nije ništa drugo predviđeno, ortak nije u obavezi da naknadno poveća
svoj ulog ili da ga dopuni u slučaju gubitka. Isto tako, ako nije drugačije ugovoreno, ortak svoj ulog ne može
smanjiti bez saglasnosti svih ostalih ortaka.
Prenos udela među ortacima, budući da nije regulisan zakonom, u principu je slobodan, ako drugačije nije
određeno osnivačkim aktom.

1
Ortačko društvo zbog svoje prirode u osnovi nema organe društva, pošto su u toj funkciji po pravilu svi ortaci.
Tako da i neke funkcije skupštine društva obavljaju svi ili samo neki ortaci. Učešće u odlučivanju je pravo, a pod
određenim pretpostavkama i obaveza. U principu pravo glasa imaju svi ortaci društva.
Pošto je reč o društvu lica a ne društvu kapitala, pravilo je ako nije drugačije ugovoreno, da svaki ortak društva
ima pravo na jedan glas - glasanje po glavama a ne po kapitalu. Naš zakon predviđa odlučivanje po glavama i to
jednoglasno, ako drugačije nije ugovoreno. Pravo glasa se realizuje davanjem tzv. glasačke izjave, kao
jednostrane izjave volje koja pravno obavezuje njenog izdavaoca, ali sama ne može da proizvede novo pravno
stanje. Glasačka izjava proizvodi pravno dejstvo kada je primi poslednji ortak ovlašćen na odlučivanje ili
poslovođenje., a do tog trenutka se može i opozvati.
Poslovođenje ortačkim društvom obuhvata obavljanje pravnih poslova koji spadaju u red tzv. redovnih delatnosti
društva (pravilo je da su to poslovi iz registrovane delatnosti), dok je za druge poslove potrebna saglasnost svih
ortaka.
Prema ZOPD ortačkim društvom mogu upravljati, tj. na poslovođenje mogu biti ovlašćeni:
1. svi ortaci ako ugovorom o osnivanju nije drugačije predviđeno
2. ugovorom o osnivanju može upravljanje da se poveri jednom ortaku, nekolicini ortaka, nekom posebnom
organu, ili posebnom licu koje nije nije ortak društva- prokuristi
Svi ortaci ovlašćeni na poslovođenje imaju pravo i obavezu da učestvuju u donošenju odluka za koje je zakonom
ili ugovorom predviđeno da ih donose ortaci ovlašćeni za poslovođenje.
Poslovođenje se može oduzeti po tužbi društva ili ostalih ortaka društva, privremeno ili konačno, u slučaju teže
povrede dužnosti ili nesposobnosti za poslovođenje.
Zastupanje - pravilo je da se u OD-u funkcije poslovođenja i zastupanja poklapaju, te da ih obavlja isto lice, ali to
ne mora biti slučaj. Kao i vođenje poslova, tako i zastupanje ortačkog društva može biti od strane svih ortaka,
nekolicine ili samo jednog od njih, ili od strane posebnog organa ili posebnog lica-prokuriste. Pravilo je da
zastupnici imaju neograničena ovlašćenja u poslovima iz delatnosti društva.

45. Odgovornost ortaka za obaveze od-a

ZOPD je usvojio sistem solidarne odgovornosti ortaka za obaveze društva, osim ako sa pojedinim poveriocem
nije drugačije ugovoreno (dozvoljeno je odstupanje in concreto, ali ne in abstracto za sve slučajeve). Što se tiče
odgovornosti novog ortaka društva (koji nije osnivač, već docnije stupa u društvo) on odgovara na isti način kao i
ostali ortaci, odnosno odgovara solidarno za sve obaveze društva pa i za one koje su nastale pre njegovog
stupanja u isto.
Ortak OD-a koji izmiri obaveze društva stiče poveriočeva potraživanja prema društvu, tj. pravo regresa. Ako se
ortak društva ne uspe regresirati od društva, ima pravo regresa prema ostalim ortacima prema pravilima
osnivačkog ugovora. Ako osnivačkim ugovorom nije ništa predviđeno, pretpostavka je da se regres vrši
srazmerno udelima u društvu, pri čemu ortak koji zahteva regresnu isplatu mora da odbije od onoga što je platio
srazmerni deo koji otpada na njega.
Kada poverioci društva traže naplatu iz lične imovine ortaka oni nisu privilegovani u odnosu na privatne
poverioce ortaka društva, već konkurišu za naplatu sa tim poveriocima prema opštim pravilima ugovornog prava.

46. Prenos udela u od-u

Ortak ortačkog društva može preneti svoj udeo trećem licu samo uz saglasnost ostalih ortaka. U slučaju prenosa
udela trećem licu ostali ortaci ortačkog društva imaju pravo prečeg sticanja tog udela. Ako ortaci ortačkog
društva ne daju saglasnost na prenos udela trećem licu, a ne iskoriste pravo prečeg sticanja, ortak društva može
preneti svoj udeo trećem licu i bez te saglasnosti.
Prenosom udela na treće lice smatra se i zalaganje udela kao i poklanjanje udela, i na ove slučajeve se
primenjuju pravni režim za prenos udela trećem licu.
Prenosom udela trećem licu ne smatra se prenos udela na naslednike i pravne sledbenike.

47. Prestanak svojstva ortaka i prestanak ortačkog društva

Ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka nije drugačije predviđeno, svostvo ortaka u ODu prestaje u slučaju:
1) smrti ortaka
2) otvaranja stečaja nad nekim od ortaka
3) otkaza nekog ortaka
4) donošenja odluke ortaka
5) u drugim slučajevima određenim osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva
ZOPD propisuje mogućnost isključenja ortaka ODa u slučaju postojanja opravdanih razloga (trajna
insolventnost, neizvršavanje ugovornih obaveza...) i to na osnovu sudske odluke po tužbi drušzva ili ostalih
ortaka društva.
Udeo ortaka koji istupi iz ortačkog društva raspodeljuje se ostalim ortacima društva na jednake delove. Ako u
ogovoru nema odredbi o obeštećenju ortaka koji istupa ili se isključuje iz društva, primenjuje se pravilo ZOPDa
prema kome su ostali ortaci dužni da isplate ortaku koji istupa iz ortačkog društva u novcu ono što bi on dobio
kada bi u tom času društvo bilo likvidirano.

2
Ortačko društvo prestaje:
1) istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja
2) odlukom ortaka o prestanku
3) stečajem društva
4) neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine - tzv.spavajuće društvo
5) sudskom odlukom o prestanku
6) statusnom promenom
7) svođenjem broja ortaka na jednog
8) nastupanjem bilo kojeg drugog događaja određenog osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva koji ima za
posledicu prestanak društva
Prećutno produženje društva - Ako je ortačko društvo osnovano na određeno vreme ili za ispunjenje određenog
cilja, a protekom tog vremena ili ispunjenjem cilja osnivanja nastavi da posluje, smatra se da je društvo prećutno
dobilo saglasnost svih ortaka da je osnovano na neodreñeno vreme.
U slučaju da OD spadne na samo jednog ortaka, ZOPD ostavlja rok od 3 meseca da društvo obezbedi potrebni
minimum ortaka, a ako to ne učini pribegava se njegovoj likvidaciji, ili transformaciji u AD ili DOO ili u
preduzetnika ako je preostali ortak fizičko lice.
U slučaju postojanja opravdanih razloga po tužbi nekog ortaka društva sud može doneti odluku o prestanku
društva. Opravdani razlozi postoje ako sud nađe da neki od ortaka povređuje svoje ugovorne obaveze, ili je
ispunjavanje takve dužnosti nemoguće, ili ako nije moguće da društvo nastavi poslovanje u skladu sa zakonom
ili autonomnim aktima.
Svi slučajevi prestanka ortačkog odnosa, nezavisno od osnova, upisuju se u registar, radi dejstva prema trećim
licima. Prijavu za upis podnose preostali ortaci ovlašćeni na zastupanje.
Prijavu za upis prestanka društva u registar podnosi likvidator, odnosno stečajni upravnik, a u slučaju prestanka
sudskom odlukom, sud po službenoj dužnosti.

48. Pojam i osnovne karakteristike komanditnog društva

Prema ZOPD komanditno društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više fizičkih i/ili pravnih
lica, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim imenom, od kojih najmanje jedno lice
odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva (komplementar), a rizik najmanje jednog lica je
ograničen na iznos ugovorenog uloga (komanditor).
Atraktivnost ovog društva proizilazi iz činjenice da je komanditor zainteresovan za dividendu iz
uloženog kapitala, a ne za upravljanje društvom, dok je komplementar zainteresovan za ulog
komanditora i za vlastito upravljanje društvom.
ZOPD prihvata koncepciju francuskog prava da je komanditno društvo, kao i svako drugo privredno
društvo, pravno lice (u nemačkom i engleskom pravu nije priznat pravni subjektivitet KDu). U sistemu
priznatog pravnog subjektiviteta imovina KDa je odvojena od personalne imovine ortaka, pa čak i onih
koji odgovaraju svojom personalnom imovinom neograničeno za obaveze društva.
Pravi subjektivitet stiče upisom u propisani registar. Prijavu za upis u registar podnose lica koja su u
osnivačkom aktu označena kao zastupnici društva (ako nije ništa drugo određeno pretpostavka je da
su to svi komplementari). Prijava mora da sadrži podatke za svakog komplementara, kao i
komanditora