POJAM I CILJ

¾ Ljudska prava predstavljaju tekovinu

EKONOMSKO viševekovne borbe za ograničavanje
SOCIJALNA PRAVA državne vlasti, odnosno despotizma i
samovolje vladara, grupa i pojedinaca, u
korist građana.
¾ okosnica svakog modernog ustava i
¾ najvažniji stub pravne države

DEFINICIJA LJUDSKA PRAVA

¾ OSNOVNA PODELA:
1. građanska
¾ «skup etičkih sloboda, zahteva, moći i
2. politička
imuniteta koji zajedno konstituišu jedan
3. ekonomska
sastav etičke autonomije pojedinca kao
4. socijalna
ljudskog bića protiv države».
kulturna
[1]

5.
¾ PRAVA I, II i III generacije
¾ danas uživaju i nerođena ljudska bića, biljke i
životinje

SOCIJALNO-EKONOMSKA Pojam socijalno-ekonomskih prava

PRAVA
¾ prava druge generacije (treće su npr. pravo
na razvoj, životnu sredinu, zaštita potrošača)
¾ rezultat solidarističkih tendencija
¾ dok se kod prve generacije traži
neuplitanje, ovde je obrnuto – potrebna je
obimna i trajna delatnost država u cilju
njihove realizacije.
¾ Skup ustavnih, zakonskih i drugih
pravila i principa usmerenih ka
zadovoljenju egzistencijalnih
(socijalnih) potreba građana i
unapređenju socijalne kohezije i
solidarnosti.
CILJEVI:
¾ 1) minimalna ekonomska sigurnost
¾ 2) pravo na punopravno učešće u
društvenom životu.

1
 Dve grupe prava – socijalna i
ekonomska
1. Ekonomska prava - vezuju se za
ovlašćenja nad faktorima rada (kapitala,
radne snage, zemlje), tako što ovlašćuju
subjekta da ulaganjem kapitala ili radne
snage ostvaruje dobit ili zaradu kao
sredstvo za život.
2. Socijalna prava - prava koja služe
obezbeđenju socijalne sigurnosti.
¾ ISPREPLETANOST prava – zajedničko
regulisanje
Utuživost
¾ Česta zaštita pred evropskim, ustavnim i
nacionalnim sudovima
¾ npr. kod: diskriminacije u zapošljavanju, ograničenja
prava na rad, prinudnog rada, zaštite zdravlja
zaposlenih, prava na bezbedne uslove rada,
uskraćivanja prava iz socijalnog osiguranja ili prava na
školovanje, kod zloupotrebe rada dece, životne sredine
itd.
¾ U 2004. godini pred Evropskim sudom pravde u
proceduri je bilo više od 1100 slučajeva - među
svim parnicama sporovi u vezi sa socijalnom
politikom Unije su po broju bili na trećem mestu.
¾ U tom smislu javlja se podela s-e prava na
1) TVRDA – zakonska (utuživa)
2) MEKA – instruktivna (teže utuživa).
Komitet za ekonomska, socijalna i
kulturna prava UN - 1987. godine
¾ Prati realizaciju ovih prava
¾ pominje niz slučajeva sudske zaštite kod pojedinih prava
utvrđenih Paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima, naročito kod:
prinudnog oduzimanja imovine, diskriminacije,
poštovanja jednakih prava muškaraca i žena, zaštite
dece i regulisanja dečjeg rada, slobode sindikalnog
organizovanja, neosnovanog otkazivanja radnog
odnosa, povrede prava na obavezno i besplatno
osnovno obrazovanje i prava roditelja da izaberu škole
za svoju decu, namernog zagađivanja vode i hrane,
prava na adekvatan smeštaj, lečenja, slobode naučnog
istraživanja i stvaralaštva.
PROBLEM UTUŽIVOSTI
¾ neki smatraju da nisu utuživa Isticalo
se da su ova prava
z «puki ideali»
z «neostvarljive utopije» (Cranston),
z da se «daju ali ne jamče» (Leibholz),
z da su pre političke proklamacije, nego
pravo, kao i da nisu utuživa.
¾ Krenston takođe kaže za zahteve kao što su
socijalno osiguranje ili plaćeni godišnji odmor,
da su divni kao ideal, ali ideal pripada jednoj
sasvim drugačijoj logičkoj kategoriji, a ne pravu.
PRESUDIVOST - primer
¾ U izveštaju Komiteta od 18. maja 2008. godine,
posebno je pohvaljen Vrhovni sud Indije zbog
svog proaktivnog tumačenja Ustava Indije, čime
je doprineo presudivosti socijalno-ekonomskih
prava.
¾ npr. na osnovu tužbe koje su pokrenule
nevladine organizacije, Vrhovni sud Indije
osudio državu zbog nepoštovanja «prava na
hranu», izdajući joj privremeni nalog da
preduzme napore radi obezbeđivanja prava na
rad, a onima koji nisu sposobni za rad, da
obezbedi pristup hrani.
ZAKLJUČAK
¾ moderna država i društvo ne bi mogli
zamisliti bez socijalno-ekonomskih
prava
¾ KOMITET ZA EK-SOC. PRAVA
z zalaže za „progresivno ostvarivanje“,
z za države u početku znači bar minimum
obaveza tako što bi se garantovao nužni nivo
svakog prava kod svakog pojedinca,
z postepeno u skladu sa mogućnostima ići na
viši nivo u obezbeđivanja socijalnih prava
2
 OBAVEZE DRŽAVE u vezi sa
ZNAČAJ SOC-EK. PRAVA
socijalno-ekonomskim pravima
1. da se pravo poštuje 1. pomoć slabijim članovima zajednice
2. pretpostavku sigurnosti i dostojanstva čoveka,
(negativna obaveza – uzdržavanje od povrede 3. osnov društvene i «ekonomske» demokratije (naročito u
prava, naročito diskriminacije) domenu rada),
4. obezbeđuju balans moći i interesnu ravnotežu u društvu
2. zaštita prava (zaposlenih i poslodavaca, siromašnih i bogatijih
(pozitivna obaveza – obezbeđenje pravnih slojeva),
uslova da se pravo realizuje) 5. doprinose smanjenju društvenih tenzija i sukoba – čime
se neguje socijalni mir,
3. ispunjenje prava 6. iskorenjuju uzroke socijalne patologije i kriminala,
(ustanovljavanje faktičkih – materijalnih i 7. predstavljaju zaštitu od socijalnih nesigurnosti i nepravdi
obezbeđuju socijalnu jednakost,
drugih uslova da bi pravo zaživelo) 8. osiguravaju ekonomsku nezavisnost pojedinaca od
države

KLASIFIKACIJA PRAVA KOLEKTIVNA PRAVA

¾ pripadaju pojedinim kolektivitetima, a uživa ih svaki
pojedinac koji pripada određenoj društvenoj grupi
¾ 1. KOLEKTIVNA
¾ 1) pravo države da bira ekonomsko i
¾ 2. INDIVIDUALNA socijalno uređenje
¾ opredeljuje interes koji preovlađuje ¾ 2) pravo na bogatstvo i prirodne izvore
¾ VIŠE PODRGRUPA: ¾ 3) pravo na razvoj
1. prava zaposlenih ¾ 4) pravo na međunarodnu saradnju
¾ 5) prava na: sindikalno organizovanje,
2. prava celokupnog stanovništva kolektivno pregovaranje, kolektivnu akciju,
3. prava osetljivih kategorija (majki, učešće u odlučivanju
dece,hendikepiranih, migranata, starih osoba,
porodice)
¾ 6) pravo na zdravu životnu sredinu

INDIVIDUALNA PRAVA - ne pisati OSOBINE LJUDSKIH PRAVA

¾ 1) pravo na posedovanje imovine
¾ 2) na rad
¾ 3) na pravične, zdrave i bezbedne uslove rada
¾ 4) zaradu ¾ univerzalnost,
¾ 5) životni standard (uključujući i pravo na stan)
¾ 6) dostojanstven život
¾ 7) socijalnu sigurnost ¾ neotuđivost
¾ 8) zaštitu zdravlja
¾ 9) obrazovanje ¾ međusobna povezanost (korelativnost).
¾ 10) autorsko pravo
¾ 11) pravo na zaštitu porodice i dece

3
 DVA PRETHODNA USLOVA za
ostvarivanje drugih prava
¾ 1. PRAVO NA SAMOOPREDELJENJE -
da su narodi i nacije iskoristili
¾ 2. NA SUVERENU JEDNAKOST sa
drugim državama
¾ 1) SAMOOPREDELJENJE - da se
država konstituiše kao samostalan
međunarodni subjekt – u protivnom
podređeni drugim narodima (potvrđeno
Deklaracijom o nezavisnosti kolonijalnih naroda i
zemalja – 1960. i Paktom o ek.-soc. pravima)
2. Pravo na bogatstvo i prirodne
izvore
¾ Pakt o ek.-soc. pravima u čl.1 – “Jedan narod ne
može ni u kom slučaju da bude lišen svojih
vlastitih sredstava za život”.
¾ Poveljom o ekon. pravima država 1974 -
posedovanje, korišćenje i raspolaganje svojim
bogatstvom i prirodnim izvorima
¾ BOGATSTVO = vrednosti stvorene radom
¾ PRIRODNI IZVORI = prirodni uslovi za život i
rad
¾ isključen transfer ovih vrednosti bez saglasnosti
matične države
– jer su ta prava osnov ekonomskog i socijalnog razvoja
– bez toga nema samostalnosti ni nezavisnosti
3. Pravo na razvoj
¾ priznato Deklaracijom Generalne
skupštine OUN iz 1986. – kao neotuđivo
pravo svakog čoveka
¾ ODNOSI SE na ekonomski, socijalni,
politički i kulturni razvoj
¾ označeno kao USLOV, tj. osnova za
ostvarivanje ljudskih prava
1. Pravo države da bira svoje
ekonomsko i socijalno uređenje
¾ priznato Poveljom o ekonomskim
pravima i dužnostima država – 1974. - čl.
1. (izvedeno iz Opšte deklaracije)
1. neotuđivo
2. bez mešanja drugih država i
međunarodnih institucija
3. u skladu sa voljom naroda
Pravo na bogatstvo i prirodne
izvore
¾ Rezolucija UN o stalnoj suverenosti nad
prirodnim izvorima – 1962:
z pravo naroda i nacije nad prirodnim bogatstvima mora
da se vrši u interesu društvenog i ekonomskog
razvitka države
z strani kapital može da se angažuje pod uslovima i sa
pravima ulagača koje odredi nacionalna država
z nacionalizacija, eksproprijacija i rekvizicija može da
se izvrši samo u javnom interesu - uz naknadu
vrednosti vlasniku
¾ (utvrđuje i Povelja o ekonomskim pravima i dužnostima država –
1974.)
...pravo na razvoj
¾ SADRŽI:
z pravo da planira i programira ukupni
materijalni i duhovni razvoj
z utvrđuje ciljeve koje želi da ostvari
z vrši reforme i
z sarađuje sa drugim državama.
4
 4. Pravo na međunarodnu
saradnju
¾ RADI USPEŠNOG RAZVOJA država ima
pravo da:
¾ to je uslov i metod ostvarivanja ciljeva Povelje
1. propisuje režim stranih investicija i OUN (koja sadrži poglavlje o međunarodnoj
režim rada transnacionalnih ekonomskoj i socijalnoj saradnji
kompanija, ¾ CILJ - stvaranje uslova stabilnosti i blagostanja
2. kontroliše njihovu aktivnost koji su neophodni za miroljubive i prijateljske
odnose među narodima
3. nacionalizuje ili ekspropriše stanu
¾ saradnja na GLOBALNOM,REGIONALNOM I
imovinu, uz odgovarajuću naknadu BILATERALNOM planu

PRINCIPI ...PRINCIPI
¾ 1) UNIVERZALNOST – obaveza svih
¾ 3) PRAVIČNOST – da se u međunarodnim
država, a naročito sa zemljama u razvoju i odnosima ne koristi politička, ekonomska ili vojna snaga
između njih i da se države ne služe pretnjom, silom ili
- sa ciljem da efikasnije i racionalnije iskoriste prirodne iskorišćavanjem
resurse i potencijale ¾ 4) PREDUSRETLJIVOST – u korist zemalja u
razvoju
¾ 2) SUVERENA JEDNAKOST – z da im se obezbedi nerecipročni i preferencijalni

ravnopravan tretman – nenametanje volje tretman

z olakša transfer kapitala prema zemljama u razvoju
– odluke kosenzusom
z omogući da koriste dostignuća moderne nauke i
– isključuje pravo postavljanja političkih i vojnih tehnike i da razviju sopstvenu tehnologiju
uslova ¾ pominje se i RACIONALNOST korišćenja resursa -
osnov ekonomskog i socijalnog razvoja

Ključni - akti MOR

PRAVO NA ORGANIZOVANJE
¾ priznato još Opštom deklaracijom – pravo
zbora i udruživanja – radi raznih ciljeva
(političkih, ekonomskih, socijalnih,
strukovnih) (čl. 23. st. 4.)
¾ smatra se fundamentalnim ljudskim pravom
uopšte i nije izostavljeno ni u jednom značajnom
međunarodnom dokumentu o ljudskim pravima:
- Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, iz 1966.
godine,
- Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, iz 1966. godine (čl.
22.),
- Evropska socijalna povelja, iz 1961. godine (čl. 5.),
- Evropska povelja o fundamentalnim socijalnim pravima radnika, iz 1989.
godine (čl. 11.)
- Evropska konvencija o ljudskim pravima - 1950., Povelja EU 2000,
¾ Spada u red četiri fundamentalna principa MOR
- moraju poštovati u svim članicama ovie
organizacije, bez bilo kakvih rezervi ili izuzetaka
– prema Deklaracija o osnovnim principima i
pravima na radu – 1998.
¾ NAJZNAČAJNIJI:
¾ Konvencija br. 87 o sindikalnim slobodama i
zaštiti sindikalnih prava, iz 1948. godine,
¾ Konvencija br. 98 o pravu organizovanja i
kolektivnog pregovaranja, iz 1949. godine
(ratifikovane kod nas 1958. godine),
¾ Konvencija br. 135 o radničkim predstavnicima –
1971 (rat. 1982. godine)
¾ Preporuka br. 143 o radničkim predstavnicima -
1971. godine (nije usvojena kod nas)

5

POJAM
¾ Pravo zaposlenih da organizuju sindikate,
kao i slobodu poslodavaca da uspostave
svoja udruženja radi zaštite i ostvarivanja
zajedničkih ekonomskih i socijalnih
interesa, ciljeva i potreba vezanih za rad.
Konvencija br. 98
¾ radnici imaju pravo na zaštitu od svih oblika
diskriminacije u oblasti zaposlenja koja može da
bude štetna po sindikalnu slobodu (uslovljavanje
zaposlenja neučlanjivanjem u sindikat ili otpuštanje ili nanošenje
druge štete radniku zbog članstva ili učešća u sindikalnim
aktivnostima)
¾ sindikalne organizacije bi trebalo da budu
zaštićene od uplitanja u njihov rad organizacija
poslodavaca (npr. finansiranje ili kontrola sindikalnih
organizacija od strane poslodavaca)
¾ neophodna efikasna zaštita radničkih
predstavnika
¾ iz ovog režima prava na organizovanje mogu da
se izuzmu pripadnici armije i policije
STRADANJA SINDIKALISTA
¾ PORAST STRADANJA poslednjih godina:
¾ 2005. ubijeno 115 sindikalista
¾ 2006. - 144
¾ Mnogo više nestalo, hiljade uhapšeno
¾ prednjači Kolumbija (ubijeno 2006-78 ljudi)
¾ Izvor:
International Trade Union Confederation website, September 2007
Title: “2007 Annual Survey of Violations of Trade Union Rights”
Konvencija br. 87:
¾ pravo zaposlenih i poslodavaca da, bez
prethodnog odobrenja, obrazuju svoje
organizacije
¾ da im slobodno pristupaju (i pravo radnika da ne bude
član sindikata)
¾ organizacije ne mogu da budu raspušene
¾ vlasti moraju da se uzdrže od svake intervencije
koja ima za cilj ometanje prava na organizovanje
¾ pravo udruživanja organizacija u federacije i
konfederacije
¾ dužnost organizacija da u svom delovanju
poštuju zakonitost
STRADANJA SINDIKALISTA
¾ Prema izveštaju MOR (Komitet za
sindikalne slobode) za poslednjih 10
godina preko 2.000 sindikalnih aktivista
oslobođeno je iz zatvora na inicijativu
Komiteta za sindikalne slobode. Godine
2001. bilo je 223 ubistva ili nestanka
sindikalista. Zatim, 4.000 ih je bilo
uhapšeno, 1.000 povređeno, 10.000
otpušteno zbog sindikalnih aktivnosti.
Danas i sindikalno organizovanja
izvan države
¾ Evropska konfederacija sindikata – ETUC
“European Trade Union Confederation”
okuplja 62 nacionalna saveza sindikata iz 28
evropskih zemalja, sa 58 miliona članova iz
celog sveta
¾ Svetska konfederacija rada - “World
Confederation of Labour”) – došlo do
spajanja dve svetske sindikalne centrale u
Svetsku konfederaciju sindikata
6
 PRAVO NA KOLEKTIVNO
PREGOVARANJE
¾ novije socijalno-ekonomsko pravo,
¾ Pravo da se zaposleni sa poslodavcima
DOGOVARAJU O SVIM VAŽNIJIM PITANJIMA
OD ZAJEDNIČKOG INTERESA kroz
institucionalizovani i redovan dijalog
¾ koristan demokratski instrument za
prevazilaženje sukoba između zaposlenih i
poslodavaca
SVRHA
¾ Kolektivno pregovaranje omogućava da
zaposleni kroz institucionalizovani i redovan
dijalog sa poslodavcima na različitim nivoima
zajednički odlučuju o svim pitanjima bitnim za
njihov socijalno-ekonomski položaj u vezi sa
radom.
¾ Štiglic npr. ističe ulogu prava na udruživanje i
kolektivno pregovaranje za vraćanje
poremećene ravnoteže u modernom
„globalizovanom“ društvu i jačanje ukupne
ekonomske efikasnosti,kao i obezbeđenja
pravičnog, održivog i demokratskog razvoja).
NIVOI
¾ važi i izvan preduzeća – čak i nadnacionalni nivo
¾ KOLEKTIVNI UGOVORI – nivoi pregovaranja:
z međunarodni
z nacionalni
z granski
z lokalni
z preduzeća
z pogoni
...pravo na kolektivno pregovaranje
¾ izuzetno bitno za funkcionisanje tržišne
ekonomije.
¾ uslovi rada brzo menjaju i moraju se stalno
prilagođavati
¾ promene donose veliku mogućnost
konflikata zaposlenih i poslodavaca, koje
se najefikasnije mogu izbeći kroz socijalni
dijalog putem kolektivnog pregovaranja.
POJAM
¾ Proces kolektivnog raspravljanja o
uslovima rada između zaposlenih i
poslodavaca na različitim organizacionim
ili teritorijalnim nivoima čiji je krajnji
rezultat zaključenje pismenog dokumenta -
kolektivnog ugovora.
SUBJEKTI
¾ SINDIKATI
¾ POSLODAVCI (UDRUŽENJA)
¾ DRŽAVA (kao poslodavac)
¾ BITNE OSOBINE SUBJEKATA:
¾ samostalnost (nezavisnost)
¾ reprezentativnost
7
Revidirana Evropska socijalna povelja u čl. 6
- Pravo na kolektivno ugovaranje
¾ ...obaveza država potpisnica da:
1. promovišu zajedničke konsultacije između radnika i
zaposlenih;
2. promovišu, kada je neophodno i prihvatljivo, mehanizam
za dobrovoljne pregovore između poslodavaca ili
organizacija poslodavaca i organizacija radnika, sa
ciljem da se regulišu uslovi i pogodnosti zapošljavanja
putem kolektivnih ugovora;
3. promovišu uspostavljanje i upotrebu odgovarajućih
mehanizama za pomirenje i dobrovoljnu arbitražu za
rešavanje radnih sporova;
4. da priznaju pravo radnika i poslodavaca na kolektivnu
akciju u slučaju sukoba interesa, uključujući pravo na
štrajk, u skladu sa obavezama koje mogu da proisteknu
iz kolektivnih ugovora kojima su prethodno pristupili.
Evropska socijalna povelja, čl. 6.
¾U okviru prava na kolektivno pregovaranje
predviđa se obaveza država da priznaju:
«...pravo radnika i poslodavaca na
kolektivnu akciju u slučaju sukoba
interesa, uključujući pravo na štrajk, u
skladu sa obavezama koje mogu da
proisteknu iz kolektivnih ugovora kojima su
prethodno pristupili».
Ostali vidovi kolektivne akcije:
1. bojkot (proizvoda, usluga ili snabdevanja poslodavca
čiji su zaposleni u štrajku)
2. piketing (štrajkačke straže) - mirno okupljanje
zaposlenih u krugu radnog mesta i patroliranje
članova sindikata oko prostora poslodavca koji
je u štrajku, obično u svrhu dobijanja ili
davanja informacija o štrajku ili mirnog
uveravanja lica koja ne rade da se priključe
štrajkačima ili ih podrže.
3. lokaut (“lock-out”) = štrajk poslodavaca tj. zatvaranje
preduzeća
4. kampanje (mediji, internet)
PRAVO NA KOLEKTIVNU
AKCIJU:
¾ u slučaju nezadovoljstva da izvrše pritisak
¾ prvenstveno - ŠTRAJK
¾ (“bez tog prava se radnici svode na nivo kolektivnih prosjaka” -
Grozdanić )
¾ POJAM: organizovani kolektivni prekid rada od
strane zaposlenih, prilikom koga oni odbijaju da
izvršavaju svoje poslove i radne zadatke kako bi
poslodavca prinudili na ispunjenje određenih
ekonomskih i socijalnih zahteva u vezi sa radnim
odnosom.
OSNOVNA PRAVILA – uslovi
legalnosti štrajka
1. štrajk mora biti nenasilan
2. proporcionalan (sredstva, u odnosu na
okolnosti)
3. legalan (ciljevi i procedura)
4. legitiman.
z PITANJE POLITIČKOG ŠTRAJKA -
dozvoljeni samo ukoliko se sporna pitanja
odražavaju na ekonomsko-socijalni položaj
zaposlenih - zaposlenima se mora dati mogućnost
da se izjasne o određenim bitnim pitanjima socijalne
i ekonomske politike.
Dozvoljenost kolektivne akcije
¾ dozvoljeni pod uslovom da:
z nisu nasilni,
z ne ometaju javni red i ne ugrožavaju mir
z ne ometaju i zaposlene koji nisu u štrajku da
rade
¾ LOKAUT: često nedozvoljen
¾ ponekad dozvoljen defanzivni i retorzivni
(naknadni – da bi poslodavac organizovao rad bez
velikih gubitaka posle štrajka), ali ne i ofanzivni
8
 PARTICIPACIJA:
¾ POJAM: neformalni i formalni procesi
ustanovljeni u preduzećima, delatnostima
ili na regionalnim nivoima kod kojih
zaposleni ili njihovi predstavnici učestvuju
sa rukovodstvom preduzeća u rešavanju
pitanja od zajedničkog interesa.
¾ Izraz “EKONOMSKE DEMOKRATIJE”
¾ SADRŽAJ:
¾ informisanje
¾ konsultovanje
¾ saodlučivanje
¾ NIVOI:
¾u preduzeću
¾ na regionalnim i profesionalnim nivoima
¾ BITNE INSTITUCIJE
z socijalno-ekonomski saveti
z saveti zaposlenih
6. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU
SREDINU
¾ nijebilo uređeno Opštom deklaracijom
¾ sada uređeno sa preko 400 multilateralnih
ugovora (samo u EU preko 300
dokumenata)
¾ POJAM: Pravo na zdravu životnu sredinu
podrazumeva zdravo ljudsko okruženje,
što naročito uključuje čistu vodu, vazduh i
zemljište, koji su oslobođeni otrovnih ili
opasnih materija i dejstava kojima se
može ugroziti ljudsko zdravlje.
¾ umesto „autoritarnog rukovođenja“, uvodi
se tzv. konsensualni menadžment.
¾ Zaposleni postaje subjekt, a ne objekt
procesa rada - „građanin preduzeća“.
¾ Doprinos:
z poboljšava se motivacija i produktivnost
radne snage
z donosi se pravednija i kvalitetnija
regulativa.
Dobre strane participacije
1) bolja motivacija zaposlenih,
2) povećanje kvaliteta i produktivnosti rada,
3) efikasnije prilagođavanje promenama,
4) kvalitetnije upravljanje,
5) „razotođenje“ radne snage,
6) bolja integracija radne snage i povećanje
lojalnosti preduzeću,
7) prevencija sukoba - negovanje „socijalnog
mira“ i društvene stabilnosti,
8) donošenje socijalno pravednijih propisa i
izbalansiranija socijalna politika.
NAJZNAČAJNIJE PRAVO
¾ Pravo sadašnjih i budućih generacija
¾ vremenski i prostorno univerzalno
¾ Njegovom povredom direktno ili indirektno
ugrožavaju se mnoga prava npr:
pravo na život,
z
z na zdravlje,
z na rad,
z na obrazovanje,
z pravo na objektivno informisanje,
z pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života,
z na mirno uživanje svojine.
9
 Poremećaji u prirodi izazvanim
ljudskim dejstvom
¾ 1) uništavanje divljeg života,
¾ 2) ugrožavanje biološke raznovrsnosti (biodiverziteta),
¾ 3) genetsko manipulisanje biljnim i životinjskim
organizmima,
¾ 4) teška hemijska i fizička zagađenja svih delova
planete,
¾ 5) izazivanje promena u globalnim i lokalnim klimatskim
uslovima,
¾ 6) nerazumno trošenje prirodnih dobara i sirovina,
¾ 7) ekološki neodrživi rast stanovništva.
¾ Negativna pojava i “ekološki rasizam”.
Destruktivan odnos prema prirodi
odražava se i na čoveka.
¾ U periodu između 1994. i 2003. godine, više od 255
miliona ljudi godišnje na planeti trpelo je posledice
prirodnih katastrofa nastalih zbog narušavanje životne
sredine i ekološke ravnoteže.
¾ U istom periodu, život je izgubilo godišnje u proseku
58.000 osoba, a materijalne štete su u toku poslednje
dekade iznosile godišnje oko 67 milijardi $.
¾ Godine 2003. usled velikih vrućina u Evropi je umrlo
35.000 ljudi.
¾ Neobjašnjeno naglo smanjenje muških reproduktivnih
ćelija na Zapadu - prema jednom tekstu u Britanskom
medicinskom časopisu muškarci rođeni posle 1970. godine imaju za
25% slabiju oplodnu moć od onih rođenih 1959. godine, sa
prosečnim opadanjem od 2,1% godišnje.
¾ od OPŠTE DEKLARACIJE DVA PROCESA:
z 1. ustanovljavanja pravnih normi kojima će se
sprečiti ili usporiti degradacija životne sredine
z 2. saznanje o odnosu čoveka i prirode – njen
deo, a ne suprostavljeni činilac
¾ PRVE ODREDBE - Dopunski protokoli iz 1977. uz
Ženevske konvencije o zaštiti žrtava oružanih sukoba iz
1949.
• čl. 54. - zabranjeno je da se napadnu, unište, uklone ili
učine nekorisnim objekti neophodni za preživljavanje
civilnog stanovništva (kao što su: namirnice, poljop. objekti za
proizvodnju hrane, žetve, stoka, instalacije za vodu za piće, postrojenja za
navodnjavanje)
• čl. 55. – u ratovanju se mora voditi računa da se prirodna
sredina zaštiti od obimnog, dugotrajnog i ozbiljnog
oštećenja
PODACI – STANJE ŽIVOTNE
SREDINE (nije potrebno učiti)
¾ Brzina izumiranja pojedinih vrsta postala je veća od 100
do 1000 puta u odnosu na period kada čoveka nije bilo
na zemlji.
¾ Svake godine nestane 27.000 vrsta ili negde oko 3 vrste
svakog sata.
¾ Ako se tako nastavi, polovina živih vrsta na Zemlji do
kraja 21. veka biće istrebljena ili na granici opstanka.
¾ Izčezavanju vrsta naročito doprinosi uništavanje
prašuma kao najbogatijih kopnenih biotopa – u Brazilu
30.000 km2 = površina Belgije.
¾ Prema geološkim pokazateljima izčezavanja vrsta u
ranijim periodima, vreme potrebno za potpuno
uspostavljanje biodiverziteta nakon katastrofa, kao štu je
udar meteorita iznosi između 10 i 100 miliona godina.
NEOPHODAN NOVI ODNOS
ČOVEKA PREMA PRIRODI
¾ Evolucija od „antropocentričnog“ ponašanja
čoveka ka prirodi, ka „kosmičkom“ pristupu.
¾ Pominju se tri modela ponašanja čoveka
prema prirodi:
1. „etika granice ili kauboja“ (egocentrično i
bezobzirno izravljivačko osvajanje prirode koja se
shvata kao neiscrpno sirovinsko blago),
2. „etika čamca za spasavanje“ (briga za spas svog
naroda u razumnom korišćenju prirode) i
3. „etika svemirskog broda“ (briga za sve narode,
odnosno za svaki život).
¾ Deklaracija Konferencije UN u Stokholmu –
1972.
z KONSTITUIŠE SE PRAVO NA ŽIVOTNU SREDINU -
čovek ima pravo na odgovarajuće životne uslove u
sredini čiji kvalitet omogućuje život u dostojanstvu i
blagostanju;
z države se obavezuju da štite i poboljšavaju tu
sredinu za sadašnje i buduće generacije;
¾ Povelja o ekonomskim pravima i dužnostima
država - 1974.
z dužnost država da štite, čuvaju i unapređuju životnu
sredinu i da obezbede da svojom delatnošću unutar
njihove jurisdikcije ne nanose štetu sredini drugih
država
10
¾ Svetska povelja o prirodi – 1982.
z u preambuli se kaže - život zavisi od
neprekidnog funkcionisanja prirodnih sistema
koji su izvor energije i hranjivih materija
¾ KonferencijaUN o životnoj sredini i
razvoju – Rio – 1992.- najvažniji akt
PRINCIP - Ljudska bića imaju pravo na:
z ODRŽIV RAZVOJ (takav razvoj kojim se bitno
¾ RIO - donete i:
z Konvencija o promeni klime
z Konvencija o biološkom diverzitetu
z Principi o upravljanju, zaštiti i održivom
razvoju svih tipova šuma
¾ Johanesburg - Deklaracija o održivom
razvoju, doneta na Svetskom samitu o
održivom razvoju, 2002. godine.

ne menjaju svojstva prirode) – i ¾ pitanja energije i higijensko sanitarna

z na zdrav i produktivan život u harmoniji s
pitanja bila ključni elementi pregovora i
prirodom
zaključaka

PREDMET REGULATIVE O
ŽIVOTNOJ SREDINI:
‰ zaštita biljaka
‰ biološki diverzitet
‰ očuvanje prirode i prirodnih resursa,
‰ trgovina ugroženim vrstama
‰ zaštita životinja
‰ korišćenje i očuvanje živih morskih resursa
‰ zagađivanje mora
‰ istraživanje i eksploatacija morskih dobara
‰ korišćenje slatkovodnih resursa
‰ zaštita zemljišta, vazduha, šuma
‰ ozonski omotač
‰ hemikalije,
‰ otpad

11