ŠTA ČINI GRANU PRAVA?

ƒ GRANA PRAVA = skup srodnih pravnih

MESTO SOCIJALNOG PRAVA instituta (pravni institut = srodne
U PRAVNOM SISTEMU norme);
ƒ OPREDELJUJEMO se da nešto svrstamo
ODNOS SA DRUGIM GRANAMA u istu granu prema:
PRAVA ¾ karakteru normi,
¾ ciljevima
¾ funkcijama

NASTANAK SOCIJALNOG PRAVA

SOCIJALNA DRŽAVA

ƒ ekspanzija akata posle II svetskog rata - ƒ je država koja preuzima odgovornost za

globalnih i regionalnih osnovnu materijalnu dobrobit i sigurnost
ƒ unutrašnje pravo – počev od 1919. svojih građana,
Vajmarskog ustava ƒ pošto se ispostavilo da se briga o tome ne
ƒ vezuje se za koncept socijalnopravne može prepustiti samo privatnim
korporacijama ili lokalnim zajednicama (Z.
države “welfare state”
Šućur).
ƒ težnja socijalni mir i odgovarajući standard
građana

Ideje protiv socijalne intervencije

Primer - Vajmarski ustav 1919.
ƒ sadržao mnoge odredbe o socijalno-ekonomskim ƒ Pozner npr. upotebu sredstava socijalne
pravima: zaštite naziva KRAĐOM, ali da bogati ipak
– o pravu na rad i slobodi privređivanja (čl. 111. i 163), pristaju na to radi smanjenja kriminala – tj.
– zaštiti braka i porodice (119), zbog socijalnog mira.
– jednakosti polova (119),
ƒ Kenan - svaki sistem socijalnog staranja i
– zaštiti materinstva (112),
– zaštiti omladine (122),
pored plemenitih namera, sadrži i „klicu
– pravu na obrazovanje (142), kvarenja“- ako čovek ne prestane prihvatati
– slobodi stvaralaštva (142), milostinju onog trenutka kada može i sam
– pravu na svojinu (153) inasleđivanje (154), da zarađuje, čak i za skroman život, tada
– pravu na profesionalno udruživanje, kolektivno gubi dušu.
pregovaranje i participaciju (165).

1
 Da li je SP javno ili privatno pravo? PODELA SP (ne pisati 3,4)
ƒ 1) prema karakteru normi
¾ MATERIJALNO - prava i obaveze subjekata i organa
ƒ Gleda se prema stvaraocu, vrsti normi,
¾ PROCESNO - postupak ostvarivanja, korišćenja,
obaveznosti zaštite prava (npr. nadležnost, rokovi, zaštita pred org.
uprave i sudovima)
ƒ dominantno javno pravo
ƒ 2) prema vrsti zaštite:
ƒ od početka bilo i elemenata privatnog prava ¾ OPŠTE
(društva za uzajamno pomaganje - danas ¾ SPECIJALNO
dobrovoljno osiguranje) ƒ 3) prema izvorima:
¾ MEĐUNARODNO -
¾ UNUTRAŠNJE
ƒ 4) prema donosiocu:
¾ HETERONOMNO
¾ AUTONOMNO

ODNOS SA USTAVNIM PRAVOM

MULTIDISCIPLINARNOST
ƒ odnos OPŠTEG i POSEBNOG
ƒ KAO GRANE se naročito dotiču u oblasti socijalno-
ƒ povezanost sa pravnim i ekonomskih prava
ƒ vanpravnim disciplinama ƒ USTAV uređuje:
ƒ 1. osnove socijalno ekonomskog uređenja
ƒ sociologija (naročito sociologija rada, sociologija ƒ 2. izvor socijalno-ekonomskih prava
porodice, socijalna patologija, sociologija socijalne ƒ 3. određuje:
politike), ¾ rizike koje štiti socijalno pravo
ƒ filozofija, ¾ donosioce propisa
¾ organe nadležne za socijalnu zaštitu i
ƒ ekonomija, osiguranje
ƒ politikologija. ¾ pravnu zaštitu (mehanizmi i subjekti)
¾ kreatore socijalne politike,

ƒ ODELJAK III.
ƒ Socialne i ekonomske odredbe.
ƒ Član 22.
ƒ Država se brine da se svima građanima stvori podjednaka
mogućnost spreme za privredne poslove kojima naginju.
Ona će u tome smeru provesti stručnu nastavnu
organizaciju i urediti stalno potpomaganje školovanja
sposobne siromašne dece.
ƒ Član 23.
ƒ Radna snaga stoji pod zaštitom države.
ƒ Žene i nedorasli imaju se posebno zaštititi od štetnih
poslova po njihovo zdravlje.
ƒ Zakon određuje posebno mere za bezbednost i zaštitu
radnika i propisuje radno vreme u svima preduzećima.

2
 ODNOS SA RADNIM PRAVOM
ƒ RAZLIKE:
¾ cilj – radno – organizovano obavljanje rada
socijalno – socijalna sigurnost
¾ predmet (radno-pravni odnosi < socijalno-
pravni odnosi)
¾ subjekti (radnici i poslodavci < obično građani i
državni organi)
¾ izvori prava
VEZA – sve odredbe iz radnog odnosa koje se odnose
na socijalnu sigurnost i obrnuto – odredbe socijalnih
propisa koje se odnose na zaposlene
čl. 125.
ƒ Zaposleni ima pravo na isplatu :
ƒ zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene
sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio
dužan da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih
devet meseci pre pokretanja stečajnog postupka;
ƒ naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za
kalendarsku godinu u kojoj je pokrenut stečajni postupak, ako je to
pravo imao pre pokretanja stečajnog postupka;
ƒ otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je
pokrenut stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre
pokretanja stečajnog postupka;
ƒ naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u
kojoj je pokrenut stečajni postupak, zbog povrede na radu ili
profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnažna pre
pokretanja stečajnog postupka.
ƒ Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje za isplate iz stava 1. tačka 1) ovog člana, u skladu sa
propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.
ODNOS SA GRAĐANSKIM
PRAVOM
ƒ OSLANJA se na građansko pravo,
– koristi pravila te grane,
ƒ 1 - sticanje prihoda i raspolaganje imovinom
ƒ 2 - naknada štete (zbog izazivanja nesposobnosti za rad koja dovodi
do stanja socijalne potrebe),
ƒ 3 - sukcesija – nasleđivanje
ƒ 4 - propisi o rasipnicima i oduzimanju poslovne
sposobnosti, kao i licima nesposobnim da
upravljaju svojom imovinom (starateljstvo)
ƒ 5 - rokovi zastarelosti za potraživanja
ƒ 6 – ugovorna pravila o dobrovoljnom (socijalnom)
osiguranju (npr. dominiraju u anglo-saks. zemljama).
primer: Zakon o radu 2005.
ƒ IX. POTRAŽIVANJA ZAPOSLENIH U SLUČAJU
STEČAJNOG POSTUPKA
ƒ Član 124/1.
ƒ Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod
poslodavca nad kojim je pokrenut stečajni
postupak (u daljem tekstu: potraživanje), u skladu
sa ovim zakonom, ima zaposleni koji je bio u
radnom odnosu na dan pokretanja stečajnog
postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u
periodu za koji se ostvaruju prava utvrđena ovim
zakonom.
ODNOS SA UPRAVNIM PRAVOM
ƒ uprava se stara o sprovođenju državne
politike (pa i socijalne politike)
ƒ 1. organi uprave ODLUČUJU o većini prava
(ministarstva, fondovi PIO, fondovi zdravst. osiguranja,
centri za socijalni rad – vrše javna ovlašćenja)
– DRUGI STEPEN
ƒ 2. POSTUPAK - uglavnom se primenjuje opšti
upravni postupak
ƒ 3. OSNIVANJE, KONTROLA I NADZOR
ustanova socijalne zaštite
primer: Zakon o obligacionim
odnosima 1978.
ƒ Član 188.
1. U slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja,
naknada se određuje, po pravilu, u obliku novčane rente, doži-
votno ili za određeno vreme.
2. Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se
mesečno unapred, ako sud ne odredi što drugo.
3. Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za
isplatu rente, osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo
opravdano.
4. Ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi, poverilac
ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna
ukupna svota čija se visina određuje prema visini rente i vero-
vatnom trajanju poveriočevog života, uz odbitak odgovarajućih
kamata.
5. Iz ozbiljnih uzroka poverilac može i u drugim slučajevima
zahtevati, odmah ili docnije da mu se umesto rente isplati
jedna ukupna svota.
3
 ODNOS SA PORODIČNIM
PRAVOM
ƒ socijalno pravo se specijalizovalo za
socijalnu funkciju porodice
ƒ DODIRNE TAČKE – 1) porodica i socijalna
uloga porodice (deca i roditelji – obaveza
izdržavanja i vaspitanja)
ƒ 2) kada obaveza staranja i vaspitanja zataji
naročito kod socijalne patologije –
zbrinjavanje dece bez roditeljskog staranja,
u porodicama sa poremećenim odnosima i
ponašanjem roditelja i sl.
Porodični zakon RS iz 2005
(Sl. gl. RS, br. 18/2005)
ƒ u čl. 8. predviđa pravo na izdržavanje članova
porodice, kao i da «Odricanje od prava na
izdržavanje nema pravnog dejstva» (st. 2. istog
člana).
ƒ Naročito je značajan:
– treći deo Zakona «Odnosi deteta i roditelja»,
– deo peti koji uređuje «Hraniteljstvo»,
– deo šesti - «Starateljstvo»,
– deo sedmi «Izdržavanje»,
– deo osmi «Imovinski odnosi» (glava III – Imovinski
odnosi deteta i roditelja),
– deo deveti «Zaštita od nasilja u porodici»,
– deo deseti «Postupci u porodičnim odnosima»

ODNOS SA PRIVREDNIM
PRAVOM ...primerI
ƒ 1 - privređivanje okvir za rad i sticanje ƒ nove vrste osiguranja u mnogim zemljama
sredstava za socijalnu sigurnost “PENZIJSKA ŠTEDNJA” i “ŽIVOTNO
ƒ 2 -STEČAJ ~ TEHNOLOŠKI VIŠAK OSIGURANJE”
– Veza: norme o prestanku i restrukturiranju ƒ Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i
privrednih subjekata (stečaj, likvidacija). penzijskim planovima (primenj. od 1. 4. 2006.
godine),[1] ‘ - uspostavljanje dobrovoljnih/privatnih
ƒ 3 -značajni i propisi o osiguranju penzijskih fondova i planova.
imovine i lica (DOBROVOLJNO
OSIGURANJE - jedan od načina
garantovanja socijalne sigurnosti)

ODNOS SA MEĐUNARODNIM
Zakon o stečajnom postupku (Sl. gl. PRAVOM
RS, 84/04)

ƒ Čl. 63.
– Pokretanje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o
radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima.
ƒ norme međunarodnog javnog prava izvor
– Stečajni upravnik odlučuje o otkazu ugovora o radu iz stava 1. SP i okvir za izgradnju nacionalnih sistema
ovog člana i o otkazu obaveštava nadležni organ odnosno
organizaciju zapošljavanja na čijoj teritoriji se nalazi sedište ƒ naročito važne norme međunarodnih
stečajnog dužnika.
– Stečajni upravnik može, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz integracija – OUN, SE, EU
ugovora o radu, da zaposli potreban broj lica radi okončanja
započetih poslova ili radi vođenja stečajnog postupka uz
saglasnost stečajnog sudije.
– Zarade i ostala primanja lica iz stava 3. ovog člana, koja 1. o pojedincima (PRAVA ČOVEKA),
određuje stečajni upravnik, uz saglasnost stečajnog sudije,
namiruju se iz stečajne mase kao trošak stečajnog postupka. 2. državama, nacijama, narodima

4
 Savet Evrope – Evropska socijalna
povelja 1961 (1996)
ƒ I DEO
ƒ Strane ugovornice prihvataju kao cilj svoje politike, koji treba da bude
ostvarivan svim odgovarajućim sredstvima, kako nacionalnog tako i
međunarod-nog karaktera, postizanje uslova u kojima sledeća prava i
principi mogu biti ostvareni na efikasan način:
ƒ Svako će imati priliku da zaradi za život obavljanjem zanimanja koje je
sam izabrao.
ƒ Svi radnici imaju pravo na pravedne uslove rada.
ƒ Svi radnici imaju pravo na bezbedne i zdrave uslove rada.
ƒ Svi radnici imaju pravo na pravičnu naknadu dovoljnu za pristojan život-
ni standard za njih i njihove porodice.
ƒ Svi radnici i poslodavci imaju pravo na slobodu udruživanja u nacionalne
ili medunarodne organizacije u cilju zaštite svojih ekonomskih i socijalnih
interesa.
ƒ Svi radnici i poslodavci imaju pravo na kolektivno pregovaranje.
ƒ Deca i omladina imaju pravo na posebnu zaštitu od fizičkih i moralnih
opasnosti kojima su izloženi.
ƒ Svi radnici imaju pravo na jednake šanse i jednak postupak u vezi sa
zaposlenjem i zanimanjem bez diskriminacije na osnovu pola.
ƒ
Radnici imaju pravo da budu informisani i konsultovani u preduzeću.
Radnici imaju pravo da učestvuju u utvrđivanju i poboljšanju uslova
rada i radne sredine u preduzeću.
ƒ Svako starije lice ima pravo na socijalnu zaštitu.
ƒ Svi radnici imaju pravo na zaštitu u slučaju raskida radnog odnosa.
ƒ Svi radnici imajurna zaštitu svojih potraživanja u slučaju insolventnosti
njihovog poslodavca.
ƒ Svi radnici imaju pravo na dostojanstvo na poslu.
ƒ Sva lica sa porodičnim obavezama koja su zaposlena ili žele da se
zaposle imaju pravo da to čine a da ne podležu diskriminaciji i, koliko
je to moguće, da ne postoji sukob između njihovog zaposlenja i
njihovih porodičnih obaveza.
ƒ Predstavnici radnika u preduzećima imaju pravo na zaštitu od akata
štetnih po njih i njima treba da se pruže odgovarajuće mogućnosti da
izvrše svoje funkcije.
ƒ Svi radnici maju pravo da budu informisani i konsultovani u
postupcima kolektivnog otpuštanja radnika.
ƒ Svako ima pravo na zaštitu od siromaštva i isključenja iz društvene za-
ednice.
ƒ Svako ima pravo na stan.
Primeri
¾«Krivična dela protiv prava po osnovu rada»:
¾ povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog
osiguranja (čl. 163),
¾ povreda prava pri zapošljavanju i za vreme
nezaposlenosti (164),
¾ povreda i zloupotreba prava na štrajk (čl. 166/167)
¾ zloupotreba prava iz socijalnog osiguranja (čl. 168),
¾ nepreduzimanje mera zaštite na radu (čl. 169).
ESP
ƒ Svako ima pravo na odgovarajuću pomoć pri profesionalnoj orijentaciji
sa ciljem da mu se pomogne u izboru zanimanja koje je u skladu sa njegovim
ličnim sposobnostima i interesovanjima.
ƒ Svako ima pravo na odgovarajuću pomoć za profesionalnu obuku.
ƒ Svako ima pravo da koristi sve mere koje mu omogućuju da uživa najviši
mogući dostupni standard zdravlja.
ƒ Svi radnici i oni koje oni izdržavaju imaju pravo na socijalno osiguranje.
ƒ Svako ko nema potrebna sredstva ima pravo na socijalnu i medicinsku
pomoć.
ƒ Svako ima pravo da koristi usluge službi socijalnog staranja.
ƒ Hendikepirana lica imaju pravo na nezavisnost, socijalnu integraciju i
učešće u životu zajednice.
ƒ Porodica kao osnovna jedinica društva ima pravo na odgovarajuću društvenu,
pravnu i ekonomsku zaštitu radi obezbeđivanja svog punog razvoja.
ƒ Deca i omladina imaju pravo na odgovarajuću, društvenu, pravnu i ekonomsku
zaštitu.
ƒ Državljani svake od strana ugovornica imaju pravo da se bave bilo kojim
unosnim poslom na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice na osnovi jedna-
kosti sa njenim državljanima, uz ograničenja zasnovana na ubedljivim ekonom-
skim ili društvenim razlozima.
ƒ Radnici migranti koji su državljani jedne od strana ugovornica i njihove po-
rodice imaju pravo na zaštitu i pomoć na teritoriji bilo koje druge strane
ugovornice.
ODNOS SA KRIVIČNIM PRAVOM
ƒ sa krivičnim i prekršajnim pravom (sankcija za nepoštovanje
propisa
– zloupotrebe penzijskih ili zdravstvenih fondova,
ƒ 1- PREKRŠAJI (povrede prava iz socijalne
sigurnosti koje predstavljaju manju društvenu
opasnost od krivičnih dela)
ƒ 2 - KRIVIČNA DELA – Krivični zakonik Srbije –
2005.
ƒ različita dela protiv socijalne sigurnosti – protiv
rada, prava iz socijalnog osiguranja, zdravlja...
Krivično i prekršajno pravo
“Dela protiv zdravlja”:
ƒ nesavesno pružanje lekarske pomoći (251),
ƒ protivpravno vršenje medicinskih eksperimenata i
ispitivanje leka, nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo (254),
ƒ nesavesno postupanje pri spravljanju i izdavanju lekova (čl.
255),
ƒ proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda (čl.
256),
ƒ nesavesno vršenje pregleda životnih namirnica (čl. 257),
ƒ zagađivanje vode za piće i životnih namirnica (čl. 258),
ƒ teška dela protiv zdravlja ljudi (259).
5
čl. 163 - Povreda prava po osnovu prava
i prava iz socijalnog osiguranja
ƒ «Ko se svesno ne pridržava zakona ili
drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih
opštih akata o pravima po osnovu rada i o
posebnoj zaštiti na radu omladine, žena i
invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja
i time drugom uskrati ili ograniči pravo koje
mu pripada, kazniće se novčanom kaznom
ili zatvorom do dve godine.»