PRVI TEST

1. Ilustrovati pojam enkapsulacije i objasniti detalje

Poruka aplikativnog sloja se prosledjuje transportnom sloju. U
najjednostavnijem slucaju, transportni sloj preuzima tu poruku i dodaje
joj dopunske informacije (odnosno zaglavlje transportnog sloja) koje ce
koristiti prijemna strana transportnog sloja. Poruka aplikativnog sloja i
informacije zaglavlja transportnog sloja zajedno cine segment
transportnog sloja. Na taj nacin, segment transportnog sloja
enkapsulira poruku aplikativnog sloja. Dopunske informacije sastoje se
od: podataka na osnovu kojih prijemna strana transportnog sloja
isporucuje ovu poruku odgovarajucoj aplikaciji i bitova za otkrivanje
gresaka itd itd. Transportni sloj zatim prosledjuje taj segment mreznom
sloju koji mu dodaje informacije zaglavlja mreznog sloja sa podacima
kao sto su adrese izvornog i odredisnog krajnjeg sistema, stvarajuci na
taj nacin datagram mreznog sloja (dejtagram). Ovaj datagram se zatim
prosledjuje sloju veze koji ce (naravno) dodati svoje informacije
zaglavlja sloja veze i napraviti okvir sloja veze. Vidimo da na svakom
sloju paketi imaju dve vrste polja: polje zaglavlja i polje podataka. Polje
podataka je obicno paket sloja koji se nalazi iznad.

2. Na koji nacin se popunjava tabela komutatora ?

Tabela komutatora se pravi i popunjava automatski, dinamicki i
autonomno - bez ikakve intervencije od strane administratora mreze.
Drugim recima komutatori se sami obucavaju. Tabela komutatora je
inicijalno prazna. Kada frejm stigne sa nekog interfejsa, switch prvo
pokusava da nadje njegovu izvorisnu adresu. Ako adresa u tabeli ne
postoji, switch je dodaje zajedno sa brojem port-a, i belezi joj vreme.

3. Opisati proces indirektnog rutiranja mobilnog noda?

Maticni agent je zaduzen za interakciju sa stranim agentom,kako bi
pratio adresu COA moblinog cvora,maticni agent ima jos jednu
funkciju.Da ceka datagrame,adresirane na cvorove cija maticna mreza
jeste mreza maticnog agenta,ali se trenutno nalaze na stranoj
mrezi,Maticni agent presrece te datagrame I zatim ih prosledjuje
mobilnom cvoru u postupku od dva koraka. Datagram se prvo
prosledjuje tranom agentu pomocu adrese COA mobilnog cvora,a zatim
se prosledjuje od stranog agent ka mobilnom cvoru.

4. Opisati korake pristupa DNS serveru?

1.Na racunar korisnika izvrsava se klijentska strana DNS aplikacije
2.Pretrazivac iz URL adrese izvlaci ime racunara,predaje ga klijentskoj
strain DNS aplikacije
3.DNS klijent salje upit koji sadrzi ime racunara na DNS server
4.DNS klijent na kraju u odgovoru dobija trazenu IP adresu racunara
datog imena
5.Kada pretrazivac dobije IP adresu od DNS server,uspostavlja TCP
vezu sa HTTP serversikim procesom,smestenim na portu 80 na toj IP
adresi.

5. Navesti i objasniti ogranicenje najbolje moguce IP usluge u

kontekstu VoIP komunikacije?
- Treperenje paketa - Treperenje (jitter) nastaje usled promenjivih
kasnjenja u redovima cekanja. Zbog ovih kasnjenja vreme od stvaranja
paketa u izvoru do njegove predaje primaocu, moze da varira od
paketa do paketa. Za VoIP aplikaciju u kojoj se paketi ravnomerno
proizvode, primalac bi trebalo da pokusa da obezbedi sinhronu
produkciju odsecaka govora, ako postoji slucajno mrezno treperenje. To
se obicno radi kombinovanjem sledeca dva mehanizma:
- Stavljanjem vremenske oznake ispred svakog dela. Posaljilac
oznacava svaki deo vremenom kada je on generisan
- Odlaganjem reprodukcije delova kod primaoca. Odlaganje mora
da bude dovoljno dugo da se vecina paketa primi pre njihovog
planiranog vremena reprodukcije. To odlaganje reprodukcije moze da
bude fiksno za celu zvucnu sesiju ili sa prilagodjivim odlaganjem.
- Kasnjenje od kraja do kraja : Je akumulacija kasnjenaj prenosa,
obrade I redova cekanja u ruterima
- Gubitak paketa : Tokom slanja datagrama on prolazi kroz privrmene
memorije u ruterima, kako bi pristupio odlaznim linkovima. Moze se
dogoditi da jedan ili vise bafera na putanji od posiljaoca do primaoca
budu preoptereceni I da ne mogu da prime ip datagram. U tom slucaju,
IP datagram se odbacuje I nikada ne stize u primenu aplikaciju

6. Programiranje soketa pomocu TCP-a:

Za razliku od UDP, protokol TCP se zasniva na vezi, sto znaci da pre
nego sto klijent i server pocnu da razmenjuju podatke oni prvo moraju
da se usaglase i uspostave TCP vezu. Jedan kraj TCP veze je pripojen
soketu klijenta, a drugi soketu servera.Kada se kreira TCP veza, mi je
povezujemo sa njenom adresom soketa klijenta (IP adresa i broj porta),
i adresom soketa servera(IP adresa i broj porta). Kada se uspostavi TCP
veza, ukoliko jedna strana zeli da posalje podatke drugoj strani, ona
jednostavno spusti podatke kroz TCP vezu putem njenog soketa. Ovo je
razlicito u odnosu na protokol UDP, za koji server mora da pripoji
odredisnu adresu paketu, pre nego sto ga spusti u soket.
Prvo, server mora da se izvrsava kao proces, drugo serverski soket
mora imati neku vrstu vrata, odnosno specijalni soket,na kojem ocekuje
inicijalni kontakt od procesa klijenta koji se izvrsava na bilo kom
racunaru. Ovaj postupak naziva se"kucanje na vrata
dobrodoslice".Posto se serverski proces izvrsava, klijentski proces
inicira TCP vezu do serverskog procesa. Ovo se postize tako sto se u
klijentskom programu napravi soket , klijent inicira postupak trostrukog
usaglasavanja i uspostavlja TCP vezu sa serverom. Tokom trostrukog
usaglasavanja, klijentski proces kuca na vrata dobrodoslice, kada
"cuje" ovo kucanje, server pravi nova vrata tacnije novi soket, koji je
namenjen samo tom klijentu. vrata dobrodoslice - serverSocket;
novokreirani soket koji je dodeljen klijentu prilikom uspostavljanja veze
zovemo - connectionSocket;
Pomocu TCP protokola nije zagarantovano da ce svi bajtovi, poslati s
jedne strane, stici na drugi stranu, nego ce garantovano stici u istim
redosledom kojim su poslati.
7. Sta je ICMP, cemu sluzi i kratak opis rada ?
Internet Control Messaging Protocol je protokol sloja mreze koji
obezbedjuje pojedine mehanizme oglasavanja. U sustini, ICMP
obezbedjuje povratnu spregu u vezi problema u komunikaciji u
okruzenju. Primeri upotrebe ICMP-a su kada paket ne moze da stigne
do odredista, ruter nema dovoljnu velicinu bafera da bi ga prosledio ili
kada ruter moze da uputi poruku da postoji kraca ruta. ICMP poruka se
uobicajeno salje kao odgovor na paket. Iako je ICMP na istom sloju kao i
IP on je ustvari korisnik IP-a. ICMP poruka se prvo napravi pa se onda
predaje IP-u koji spaja poruku sa IP zaglavljem i onda prenosi
rezultujuci paket. Iz tog razloga isporuka nije garantovana niti je
koriscenje pouzdano.

8. Ukratko opisati razlike izmedju "rad stani i cekaj" i

"cevovodne obrade" principa pouzdanog prenosa podataka?
Rad stani i cekaj: funkcionise tako sto posaljical paketa mora da
saceka potvrdu prijema(odnosno da je poslat paket stigao na odrediste)
pre nego sto moze da zapocne slanje sledeceg paketa
Cevovodna obrada: funkcionise tako sto posaljiocu dozvoljava da
salje vise paketa ne cekajuci potvrde prijema. Iskoriscenost
posaljioca(stvarno vreme koje potrosi na slanje paketa) se utrostrucava
u slucaju da posaljioc moze da posalje 3 paketa pre nego sto saceka
potvrdu prijema

DRUGI TEST

1. Objasniti petoslojni skup protokola na internetu i opisati

svaki sloj ?
Svi zajedno, protokoli na raznim slojevima nazivaju se skup protokola.
Skup protokola na internetu se sastoji od pet slojeva: fizicki sloj, sloj
veze, mrezni sloj, transportni sloj i aplikativni sloj. Protokoli u razlicitim
slojevima se realizuju na razlicite nacine (u softveru, hardveru ili
kombinacijom softverske i hardverske realizacije). Svaki sloj pruza
usluge slojukoji se nalazi iznad njega, to se naziva model usluga.
Na aplikativnom sloju se nalaze mrezne aplikacije i njihovi protokoli
iz aplikativnog sloja. On obuhvata veliki broj protokola kao sto su: HTTP
(obezbedjuje zahtevanje i slanje veb dokumenata), SMTP (obezbedjuje
prenos elektronske poste) i FTP (obezbedjuje prenos datoteka izmedju
dva krajnja sistema), takodje implementira DNS protokol. Paket
informacija aplikativnog sloja naziva se poruka.
Transportni sloj prenosi poruke aplikativnog sloja izmedju krajnjih
tacaka aplikacije. Na internetu postoje dva transportna protokola TCP i
UDP, pri cemu se za prenosenje poruka aplikativnog sloja koristi jedan
od njih. TCP protokol aplikacijama koje ga koriste, nudi uslugu sa
uspostavljanjem veze. Ova usluga podrazumeva garantovanu isporuku
poruka aplikativnog sloja do odredista i kontrolu toka. UDP protokol,
aplikacijama koje ga koriste, nudi uslugu bez uspostavljanja veze. Ova
usluga je uproscena do krajnjih granica, bez obezbedjenja pouzdanosti
prenosa, bez kontrole toka i kontrole zagusenja. Pakete transportnog
sloja nazivamo segmentima.

Mrezni sloj na internetu odgovoran je za prenosenje paketa mreznog

sloja koji se nazivaju dejtagrami, od jednog racunara do drugog.
Protokol transportnog sloja (TCP ili UDP) izvornom racunaru prosledjuje
segment transportnog sloja i odredisnu adresu mreznom sloju, slicno
kao sto mi predajemo postanskoj sluzbi pismo sa napisanom
odredisnom adresom. Mrezni sloj je taj koji obezbedjuje uslugu isporuke
segmenta do transportnog sloja na odredisnom racunaru. Cuveni IP
protokol se nalazi na mreznom sloju interneta. Postoji samo jedan jedini
IP protokol i sve komponente interneta koje imaju mrezni sloj ga
koriste. Mrezni sloj takodje obuhvata protokole za rutiranje
(usmeravanje).
Sloj veze usmerava datagrame kroz niz rutera uzmedju izvora i
odredista. Mrezni sloj se oslanja na usluge sloja veze kada prenosi
pakete. Mrezni sloj prenese dejtagram nanize ka sloju veze koji ga
zatim isporucuje sledecem cvoru na putanji. Na sledecem cvoru, sloj
veze prenosi datagram navise ka mreznom sloju. Protokoli sloja veze su
Ethernet, Wi-Fi, i kablovski pristup sa upotrebom DOCSIS protokola. Sloj
veze prenosi pakete koje nazivamo okvirima.

Fizicki sloj je zaduzen za prenosenje pojedinacnih bitova unutar istog

okvira izmedju susednih cvorova. Protokoli ovog sloja zavise od vrste
linka, ali i od samog prenosnog medijuma od koga je link. Na primer
postoji vise Eternet protokola za fizicki sloj: jedan za kablove sa
upredenim paricama, drugi za koaksijalne kablove, treci za opticke itd
itd. Za svaki od njih bitovi se na razlicit nacin prenose kroz link. Fizicki
sloj prenosi bitove.

2. Koja je svrha ruting algoritama? Dati primer na zamisljenoj

mrezi ?
Svrha ruting algoritama je jednostavna: za dati skup rutera sa
linkovima koji ih povezuju, algoritam rutiranja pronalazi "dobru"
putanju od izvornog do odredisnog rutera. Obicno je dobra putanja ona
koja najmanje kosta.

3. Opisati korake pristupa DNS serveru?

1.Na racunar korisnika izvrsava se klijentska strana DNS aplikacije
2.Pretrazivac iz URL adrese izvlaci ime racunara,predaje ga klijentskoj
strain DNS aplikacije
3.DNS klijent salje upit koji sadrzi ime racunara na DNS server
4.DNS klijent na kraju u odgovoru dobija trazenu IP adresu racunara
datog imena
5.Kada pretrazivac dobije IP adresu od DNS server,uspostavlja TCP
vezu sa HTTP serversikim procesom,smestenim na portu 80 na toj IP
adresi.

4. Navesti protokole sa deljenjem kanala i objasniti nacin rada ?

TDM (Time-division multiplexing) - koncept dodeljuje vremenski
interval svakom nodu za ekskluzivnu upotrebu.
FDM (Frequency-division multiplexing) - deli difuzioni pojas na
kanale koje onda distribuira nodovima u vezi.
CDMA (code division multiple access) - u ovom slucaju svaki nod
dobija razlicit kod kojim koduje bitove podataka koje salje. Ova tehnika
omogucava slanje podataka istovremeno.

5.Opisati strukturu celularne mobilne mreze?

Celularni radio je tehnika razvijena sa ciljem da se poveća kapacitet
mobilnog radio telefonskog servisa. Suština celularne mreže se sastoji
u korišćenju većeg broja predajnika male-snage, reda 100W ili manje. S
obzirom da je opseg pokrivanja ovih predajnika mali oblast (teritorija)
se može podeliti na ćelije, pri čemu se svaki deo teritorije pokriva od
strane jedne antene, tj. predajnika. Svakoj ćeliji se dodeljuje
odgovarajući frekventni opseg. Sa aspekta servisa jedna ćelija se
opslužuje od strane jedne bazne stanice.

6.Objasniti koncept sifrovanja simetricnim kljucem(Tajni kljuc)?

Osnovna osobina simetričnih sifrovanja sa tajnim ključem je da se za
kriptovanje/dekriptovanje poruka koristi isti ključ. NPR: Osoba A ima za
cilj slanje poruke M osobi B preko nezaštićenog komunikacionog
kanala. Osoba A najpre generiše poruku M (izvorni tekst) koja se
upućuje u blok za šifrovanje E. U ovom bloku se vrši kriptovanje poruke
M uz korišćenje ključa K dobijenog uz pomoć generatora ključa. Na taj
način se kreira kriptovana poruka C. Potom se tako dobijena poruka
komunikacionim kanalom šalje do osobe B .Postupak dekriptovanja se
obavlja inverznim postupkom od kriptovanja u bloku za dekriptovanje
D. Dekriptovanje poruke C se vrši pomoću istog ključa K koji je korišćen
prilikom kriptovanja. Nakon dekriptovanja se dobija izvorna poruka M.

7.Digitalni potpis?
Digitalni potpis (eng. Digital Signature) je skup podataka u
elektronskom obliku koji su dodati ili logički pridruženi elektronskim
porukama ili dokumentima i služe kao metod za identifikaciju
potpisnika. Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentičnost sadržaja
poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od pošiljaoca do
primaoca), kao i da obezbedi garantovanje identiteta pošiljaoca poruke.
Osnovu digitalnog potpisa čini sadržaj same poruke. Pošiljalac
primenom kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je
proizvoljne dužine stvara zapis fiksne dužine (pr. 512 ili 1024 bita) koji
u potpunosti oslikava sadržaj poruke. To znači da svaka promena u
sadržaju poruke dovodi do promene potpisa. Dakle, pošiljalac kreira
digitalni potpis na osnovu poruke koju želi da pošalje. Šifruje ga svojim
tajnim ključem i šalje zajedno sa porukom. Primalac po prijemu poruke
dešifruje potpis pošiljaoca njegovim javnim ključem. Zatim kreira potpis
na osnovu poruke koju je primio i upoređuje ga sa primljenim potpisom.
Ako su potpisi identični, može biti siguran da je poruku zaista poslao
pravi pošiljaoc (jer je njegovim javnim ključem uspešno dešifrovao
potpis) i da je ona stigla nepromenjena (jer je utvrđeno da su potpisi
identični).
Dakle, digitalni potpis je elektronska zamena rukom pisanog potpisa, a
ne digitalna slika ručnog potpisa. Digitalni potis omogućava
identifikaciju učesnika u komunikaciji i integritet podataka. Za proveru
identiteta i integriteta koristi se javni ključ sadržan u digitalnom
sertifikatu.
8.Metode oporavka od gubitka paketa?

- Gubitak paketa : Tokom slanja datagrama on prolazi kroz privrmene

memorije u ruterima, kako bi pristupio odlaznim linkovima. Moze se
dogoditi da jedan ili vise bafera na putanji od posiljaoca do primaoca
budu preoptereceni I da ne mogu da prime ip datagram. U tom
slucaju,IP datagram se odbacuje I nikada ne stize u primenu aplikaciju

Brzi oporavak (Fast Recovery) - U praksi je ustanovljeno da

vraćanje pošiljaoca u fazu sporog početka dovodi do nepotrebnih
drastičnih usporavanjem prenosa radi gubitka samo jednog segmenta -
rešenje brzi oporavak

Brzo ponovno salanje - Glavna ideja je da se ne čeka istek RTO već

da se segment ponovo pošalje čim postoji naznaka njegovog gubitka

Sporo pokretanje - U početnoj fazi TCP konekcije, umesto linearnog

povećanja brzine, pošiljalac eksponencijalno povećava brzinu
Reagovanje na dogadjaj TIME-OUT - Kada primi tri istovetna ACK
segmenta, TCP se ponaša kao da je došlo do gubitka