1. Navesti primere komunikacionih veza i opisati karakteristike ?

Kablovi sa upredenim paricama su najjeftiniji i najrasprostranjeniji usmereni

prenosni
medijum. Koriste se bakarni provodnici razlicitog poprecnog preseka. (10 Mb/s
do 10 Gb/s)

Koaksijalni kablovi: Cini glavni provodnik u vidu pune izolovane bakarne zice
oko kojeg je poput zastitne mrezice upredenih licni omotan drugi provodnik.
(nekoliko desetina Mb/s)

Opticki kablovi: Opticko vlakno je tanki savitljivi medijum koji provodi

svetlosne impulse,
a kabl se moze sastojati od vise vlakana. Vlakna poseduju izuzetne prenosne
karakteristike.
(nekoliko stotina Gb/s)

Zemaljski i satelitski radio talasi

Ovo je vid prenosa radio signalima, sto znaci da nije potrebno postojanje
fizickog medijuma (spadaju
u neusmerene medijume)

2. Sta je to komutacija paketa? Navesti primere i opisati pomenute komutatore

paketa ?

U mreznim aplikacijama, krajni sistemi medjusobno razmenjuju poruke. U

porukama se moze nalaziti sve sto je programer aplikacije
zamislio. Poruke mogu da vrse kontrolnu funkciju ili mogu da sadrze podatke
kao sto su poruke e-poste, JPEG slike ili MP3 fajl itd.

Da bi se poslala poruka od izvornog krajnjeg sistema do odredisnog krajnjeg

sistema, izvor dugacke poruke se razbija na manje
fragmente poznate pod nazivom paketi. Ovi paketi, od svog izvora pa do svog
odredista, prolaze kroz komunikacione linkove i
komutatore paketa (koji postoje u jednom od dva najzastupljenija oblika, kao
ruteri ili kao komutatori sloja veze (switch-evi)).

Paketi se preko komunikacionih linkova prenose brzinom koja je jednaka punoj

brzini prenosa odredjenog linka.

Ako izvorni krajnji sistem ili komutator paketa salje paket duzine L bita
preko linka cija je brzina prenosa R bita/s, onda
je vreme prenosa paketa = L / R sekundi.

3. Sta su to posrednici internet usluga? Dati kratak opis njihove funkcije ?

Krajnji sistemi pristupaju internetu preko posrednika za internet usluge

(Internet Service Provider, ISP). To mogu biti posrednici
koji svoje usluge pruzaju domacinstvima, kao sto su lokalni kablovski
operateri ili telefonske kompanije, zatim posrednici
za preduzeca i univerzitete, kao i posrednici koji obezbedjuju bezicni
pristup na aerodromima, u hotelima, kafeima i drugim javnim
mestima. Svaki posrednik za internet usluge, u stvari predstavlja mrezu
komutatora paketa i komunikacionih linkova.

Posrednici za internet usluge krajnjim sistemima nude razlicite nacine za

pristupanje mrezi, npr sirokopojasni pristup domacinstvima
kablovskim ili DSL modemima. Posrednici za internet usluge obezbedjuju
pristup internetu i davaocima sadrzaja, povezujuci veb sajtove
direktno na internet. Sustina interneta je medjusobno povezivanje krajnjih
sistema, tako da i posrednici za internet usluge,
koji povezuju krajnje sisteme, moraju biti medjusobno povezani.

4. Navesti nacine pristupa internetu usmerenim vezama i dati njihove karakteristike

?

Dial-up (do 56 kb/s) - komunicira sa modemom ISP-ja telefonskim pozivom

ISDN - (128 kb/s) - sposoban da istovremena transportuje govor i digitalni

signal.

DSL (nekoliko desetina Mb/s, brzine su asimetricne)

Cable - (do 400 mb/s) - koristi tehnologiju kablovske televizije

Fiber - ( najbrzi i najbolji metod prenosa) - veoma skupa infrastruktura

5. Navesti nacine pristupa internetu neusmerenim vezama i dati njihove

karakteristike ?

Distribucija satelitskog interneta (do 1 GB/s) - idealno za zabacena mesta

gde ne postoje uslovi

Mobilni internet ( 2G, 3G, 4G = 1 GB/s) - koristi mrezu mobilne telefonije

Wireless ISP (WISP) (do 1 GB/s) - koristi Wi-Fi radio sisteme

6. Sta je protokol? Dizajnirati protokol kupovine bureka u pekari ?

Protokol definise format poruka i redosled po kome se te poruke razmenjuju

izmedju najmanje 2 zasebne celine koje
medjusobno komuniciraju, kao i postupke koji se preduzimaju posle slanja
i/ili prijema odredjenih poruka ili nekog drugog dogadjaja.

7. Sta je Internet? Sta sacinjava rub interneta, a sta jezgro ?

Poseban akcenat stavlja se na pojam interneta kao posebnog vida umrezavanje

na globalnom nivou.
Internet mozemo logicki razdvojiti na rub ili obod mreze i jezgro mreze.
Rub mreze cini splet korisnickih mreza i svi uredjaji koji ga sacinjavaju, a
locirani su sa korisnicke strane
Internet posrednika. Jezgro mreze cini sva ostala oprema i veze koje
omogucavaju internetu da funkcionise.

8. Opisati komutiranje paketa po principu uskladisti pa prosledi i objasniti

probleme sa ovakvim pristupom ?

Vecina komutatora paketa prilikom slanja na neki link koristi princip prenosa
podataka uskladisti pa prosledi. Prenos uskladisti
pa prosledi znaci da komutator da primi citav paket pre nego sto pocne da
prenosi prvi bit tog paketa na izlazni link.

Kasnjenje moze da bude prilicno izrazeno narocito ako u mrezi dodje do

nepredvidjenih zagusenja.
Kako izlazni bafer nije neogranicenog kapaciteta moguce je da se desi da nema
mesta za novopristigli bit, u tom slucaju
dolazi do gubitka paketa.

9. Sta su tabele prosledjivanja i protokoli za rutiranje ?

Svi ruteri imaju tabele prosledjivanja kojima se odredisne adrese pridruzuju

na izlazne linkove. Kada neki paket stigne u ruter
taj ruter ispituje adresu i pretrazuje svoju tabelu prosledjivanja, koristeci
odredisnu adresu kako bi pronasao odgovarajuci
izlazni link. Ruter zatim usmerava paket na odgovarajuci izlazni link.

Protokoli za rutiranje su specijalni protokoli koji se koriste za automatsko

popunjavanje tabela prosledjivanja.
Protokoli za rutiranje mogu, na primer, da utvrde najkracu putanju od svakog
rutera do odredista i da koriste rezultate
najkrace putanje za konfigurisanje tabela prosledjivanja u ruterima.

10. Sta je komutiranje kola i koji su nacini realizacije ?

Kada dva hosta zele da ostvare komunikaciju, oni dobijaju rezervisani

komunikacioni kanal kroz koji putuju samo
njihovi paketi dok ostali saobracaj na njih nema nikakav uticaj.

Postoje dva nacina za komutiranje kola. Prvi je Multipleksiranje dodeljenih

frekvencija (Frequency Division Multiplexing, FDM).
Drugi je multipleksiranje dodeljenog vremena (Time Division Multiplexing,
TDM). Multipleksiranje dodeljenih frekvencija deli
frekventni spektar veze izmedju kola koja su na njoj formirana. Koncept je
slican onome gde radio stanice dobijaju opseg unutar frekventnog spektra.
A kod multipleksiranja dodeljenog vremena svako kolo dobija svoj privatni
vremenski period u kome gospodari vezom.

11. Sta je mreza svih mreza, od cega se sastoji? Dati opis glavnih komponenti mreze
?

Mreza svih mreza je veoma kompleksna struktura koja cini Internet. Sastoji se
od vise mreznih struktura.
Na primer, Mrezna Struktura 1 povezuje sve pristupne posrednike za internet
(globalne tranzitne ISP posrednike).
Zatim Mrezna Strutkura 2 koja povezuje vise stotina hiljada pristupnih ISP-a
odnosno korisnika.
Zatim Mrezna Struktura 3 koja se sastoji od pristupnih tacaka, internet tacki
razmene (IXP) itd itd.

Uglavnom danasnji internet - mreza svih mreza, je slozen i sastoji se od

desetak posrednika prvog reda, i stotina hiljada
posrednika nizeg reda. Posrednici nizeg reda povezani su sa posrednicima
viseg reda, pri cemu su ti posrednici viseg reda
medjusobno povezani.
 Mreza svih mreza se sastoji od: - Tier 1 ISP (posrednici prvog reda)
- Content provider (davaoci sadrzaja)
- Regional ISP (regionalni ISP koji objedinjuju
komercijalne ISP u istoj regiji)
- Access ISP (kompanije koje direktno obezbedjuju
internet usluge kompanijama ili domacinstvima)
- Internet Exchange Point (IXP) (cvorista kreirana
sa svrhom uparivanja i saradnje nezavisnih posrednika)

12. Objasniti osnovne vidove kasnjena u mrezama sa komutiranjem paketa ?

- Kasnjenje usled obrade je vreme koje je potrebno za ispitivanje zaglavlja

paketa i odredjivanje gde bi ga trebalo usmeriti
(proces obrade). Ovo kasnjenje takodje obuhvata druge cinioce kao sto je
vreme potrebno za proveru gresaka na nivou bitova u paketima itd.
Kasnjenja usled obrade u veoma brzim ruterima su obicna reda velicine
mikrosekunde ili manje.

- Kasnjenje usled cekanja u redu nastaje kada u redu za cekanje paket mora da
saceka da bude poslat na link. Duzina ovog kasnjenja
zavisi od broja paketa koji su pristigli pre odredjenog paketa koji stoje u
redu, cekajuci na prenos. Ukoliko je red za cekanje
prazan onda je kasnjenje jednako nuli. U suprotnom je kasnjenje duze. U
praksi ovo kasnjenje je od nekoliko mikrosekundi do nekoliko
milisekundi.

- Kasnjenje usled prenosa. Pretpostavljajuci da se paketi prenose tako sto

onaj koji prvi pristigne biva prvi i usluzen, sto je
uobicajeno u mrezama sa komutiranjem paketa, nas paket moze da bude prenet
tek posto svi paketi koji su stigli pre njega budu preneti.
Kasnjenje usled prenosa jednako je L/R (gde je L duzina paketa u bitovima,
a R brzina prenosa linka u bitova / s). U praksi je
ovo kasnjenje reda velicine od nekoliko mikrosekundi do nekoliko
milisekundi.

- Kasnjenje usled prostiranja predstavlja vreme potrebno za prelazak jednog

bita od pocetka linka do odredisnog rutera.
Bitovi putuju brzinom prostiranja linka koja zavisi od fizickog medijuma
linka (tj. opticki kablovi, kablovi sa upredenim bakarnim
paricama itd..) i krece brzinom u opsegu od: 2*10^8 metara u sekundi do
3*10^8 metara u sekundi.
Kasnjenje usled prostiranja izracunava se tako sto se rastojanje izmedju
dva rutera podeli sa brzinom prostiranja. (d/s, gde je "d" - rastojanje rutera A i
B,
a "s" - je brzina prostiranja linka) U regionalnim racunarskim mrezama
kasnjenje usled prostiranja je reda velicine od nekoliko milisekundi.

13. Pretpostavima mrezu gde je server povezan sa klijentom uz pomoc jednog svica.
Brzine prenosa izmedju servera
i svica i svica i klijenta su R1 i R2. Neka svic radi u rezimu uskladisti pa
prosledi.
Koliko je kasnjenje od servera do klijenta za paket duzine L?
 d = N x (L/R)

14. Objasniti petoslojni skup protokola na internetu i opisati svaki sloj ?

Svi zajedno, protokoli na raznim slojevima nazivaju se skup protokola. Skup

protokola na internetu se sastoji od pet slojeva:
fizicki sloj, sloj veze, mrezni sloj, transportni sloj i aplikativni sloj.
Protokoli u razlicitim slojevima se realizuju na
razlicite nacine (u softveru, hardveru ili kombinacijom softverske i
hardverske realizacije). Svaki sloj pruza usluge sloju
koji se nalazi iznad njega, to se naziva model usluga.

Na aplikativnom sloju se nalaze mrezne aplikacije i njihovi protokoli iz

aplikativnog sloja. On obuhvata veliki broj protokola kao
sto su: HTTP (obezbedjuje zahtevanje i slanje veb dokumenata), SMTP
(obezbedjuje prenos elektronske poste) i FTP (obezbedjuje
prenos datoteka izmedju dva krajnja sistema), takodje implementira DNS
protokol. Paket informacija aplikativnog sloja
naziva se poruka.

Transportni sloj prenosi poruke aplikativnog sloja izmedju krajnjih tacaka

aplikacije. Na internetu postoje dva transportna protokola
TCP i UDP, pri cemu se za prenosenje poruka aplikativnog sloja koristi jedan
od njih. TCP protokol aplikacijama koje ga koriste, nudi
uslugu sa uspostavljanjem veze. Ova usluga podrazumeva garantovanu isporuku
poruka aplikativnog sloja do odredista i kontrolu toka.
UDP protokol, aplikacijama koje ga koriste, nudi uslugu bez uspostavljanja
veze. Ova usluga je uproscena do krajnjih granica, bez
obezbedjenja pouzdanosti prenosa, bez kontrole toka i kontrole zagusenja.
Pakete transportnog sloja nazivamo segmentima.

Mrezni sloj na internetu odgovoran je za prenosenje paketa mreznog sloja koji

se nazivaju dejtagrami, od jednog racunara do drugog.
Protokol transportnog sloja (TCP ili UDP) izvornom racunaru prosledjuje
segment transportnog sloja i odredisnu adresu mreznom sloju,
slicno kao sto mi predajemo postanskoj sluzbi pismo sa napisanom odredisnom
adresom. Mrezni sloj je taj koji obezbedjuje uslugu
isporuke segmenta do transportnog sloja na odredisnom racunaru.
Cuveni IP protokol se nalazi na mreznom sloju interneta. Postoji samo jedan
jedini IP protokol i sve komponente interneta koje
imaju mrezni sloj ga koriste. Mrezni sloj takodje obuhvata protokole za
rutiranje (usmeravanje).

Sloj veze usmerava datagrame kroz niz rutera uzmedju izvora i odredista.
Mrezni sloj se oslanja na usluge sloja veze kada prenosi pakete.
Mrezni sloj prenese dejtagram nanize ka sloju veze koji ga zatim isporucuje
sledecem cvoru na putanji. Na sledecem cvoru,
sloj veze prenosi datagram navise ka mreznom sloju.
Protokoli sloja veze su Ethernet, Wi-Fi, i kablovski pristup sa upotrebom
DOCSIS protokola. Sloj veze prenosi pakete koje nazivamo okvirima.

Fizicki sloj je zaduzen za prenosenje pojedinacnih bitova unutar istog okvira

izmedju susednih cvorova. Protokoli ovog sloja zavise
od vrste linka, ali i od samog prenosnog medijuma od koga je link. Na primer
postoji vise Eternet protokola za fizicki sloj: jedan za
kablove sa upredenim paricama, drugi za koaksijalne kablove, treci za opticke
itd itd. Za svaki od njih bitovi se na razlicit nacin
prenose kroz link. Fizicki sloj prenosi bitove.
15. Ilustrovati pojam enkapsulacije i objasniti detalje ?

Poruka aplikativnog sloja se prosledjuje transportnom sloju. U

najjednostavnijem slucaju, transportni sloj preuzima tu poruku
i dodaje joj dopunske informacije (odnosno zaglavlje transportnog sloja) koje
ce koristiti prijemna strana transportnog sloja.
Poruka aplikativnog sloja i informacije zaglavlja transportnog sloja zajedno
cine segment transportnog sloja.

Na taj nacin, segment transportnog sloja enkapsulira poruku aplikativnog

sloja. Dopunske informacije sastoje se od: podataka
na osnovu kojih prijemna strana transportnog sloja isporucuje ovu poruku
odgovarajucoj aplikaciji i bitova za otkrivanje gresaka itd itd.
Transportni sloj zatim prosledjuje taj segment mreznom sloju koji mu dodaje
informacije zaglavlja mreznog sloja sa podacima kao sto su
adrese izvornog i odredisnog krajnjeg sistema, stvarajuci na taj nacin
datagram mreznog sloja (dejtagram).

Ovaj datagram se zatim prosledjuje sloju veze koji ce (naravno) dodati svoje
informacije zaglavlja sloja veze i napraviti okvir sloja veze.
Vidimo da na svakom sloju paketi imaju dve vrste polja: polje zaglavlja i
polje podataka. Polje podataka je obicno paket sloja
koji se nalazi iznad.

16. Sta je sloj veze i koji su njegovi osnovni servisi ?

Sloj veze je najnizi sloj, tice se osnovnih veza racunarskih mreza. Protokoli
ovog sloja se implementiraju na mreznoj kartici.
Za prenosenje paketa od jednog cvora do sledeceg, mrezni sloj se oslanja na
usluge sloja veze. Tacnije, na svakom cvoru mrezni sloj
prenosi datagram na nize ka sloju veze, koji ga isporucuje sledecem cvoru na
putanji. Na sledecem cvoru, sloj veze prenosi datagram
navise ka mreznom sloju.

Usluge koje pruza su: - Pravljenje okvira ili frejming: proces gde se formira
frejm dodavanjem zaglavlja ili hedera na prosledjeni dejtagram
- Pristup linku koji je definisan MAC protokolom
- Pouzdana isporuka: garantuje da ce poslati frejm stici na
odrediste bez gresaka
- Detekcija i korekcija gresaka: mehanizam kojim se
otkrivaju i popravljaju anomalije u transportu frejmova na nivou bitova.

17. Navesti i opisati osnovne metode detekcije i korekcije gresaka ?

- Provera parnosti (parity check) - dodaje se bit parnosti. U parnoj

varijanti bit parnosti se bira tako da broj jedinica u
kompletnom paketu bude paran. U neparnoj varijanti je obrnuto.

- Metoda kontrolnog zbira (checksum) - u ovoj metodi bitovi paketa se

tretiraju kao niz k-bitnih celih brojeva. Ovi brojevi
se sabiraju a rezultatni broj prilozi paketu kao kontrolni zbir.
 - Ciklicna provera redundantnosti. (CRC) - zasniva se na tome da strane koje
ucestvuju u komunikaciji moraju da imaju
unapred dogovoren generator koji se sastoji od r+1 bitova, tako da je bit
najvece tezine jednak 1.

18. Sta je to detekcija gresaka unapred ?

Sposobnost prijemnika da otkrije i da ispravi greske poznata je kao

ispravljanje gresaka unapred (Forward Error Correction; FEC).
Ova tehnika se obicno koristi za skladistenje zvuka i reprodukciju sa
uredjaja kao sto su audio D-ovi. Omogucavaju trenutno
ispravljanje gresaka u prijemniku, sto je velika prednost za mrezne
aplikacije u realnom vremenu.

19. Objasniti metodu kontrole parnosti ?

Upotreba jednog bita parnosti je najjednostavniji oblik otkrivanja gresaka.

Na postojeci broj bitova dodaje se jedan dodatni bit
i bira njegova vrednost tako da ukupan broj "jedinica" u paketu bude paran.
Kod neparnih sema provere parnosti, vrednost bita
koji se dodaje se bira tako da bude neparan broj "jedinica".

20. Objasniti metodu kontrolnog zbira ?

Kod ove metode sa informacijom od "x" bitova se postupa kao sa sekvencom k-

bitnih celih brojeva. Jednostavno se saberu ti k-bitni
celi brojevi i bitovi rezultata upotrebe za otkrivanje greske. Prijemnik
uzima dobijeni rezultat i proverava da li su svi bitovi rezultata 1.
Ako bilo koji bit ima vrednost 0, to ukazuje na gresku.

21. Objasniti ciklicnu proveru redundantnosti ?

CRC koristi polinomske kodove koji funkcionisu na sledeci nacin. Posaljilac i

prijemnik moraju prvo da se dogovore o uzorku od
r + 1 bita, poznatijem kao generator. Bit najvece tezine (krajnji levi) bude
1. Posaljilac bira "r" dodatnih bitova i prikljucuje
ih na bitove podatka koji se salje. Dobijeni rezultat se deli sa generatorom.
AKo ostatak nije nula prijemnik zna da se dogodila greska.
U suprotnom, podatak se prihvata kao ispravan.

22. Opisati difuzni link i navesti primere ?

Tip veze koji podrzava vise nodova koji salju i primaju podatke i povezani su
na jedan isti difuzni kanal,
naziva se difuzni link (broadcast link). Kad se frejm salje, difuzni kanal ga
prosledi svim ostalim nodovima u vezi.
Primeri ove tehnologije su Ethernet i bezicna LAN Mreze. Osnovni problem ove
tehnologije je, na koji nacin se uskladjuje
pristup vise predajnih i prijemnih nodova zajednickom difuznom kanalu. Ovaj
problem se zove problem visestrukog pristupa.

23. Navesti osnovne protokole sa visestrukim pristupom ?

- Protokol sa deljenjem kanala

- Protokol sa slucajnim pristupom
- Protokol tipa "na koga je red"
24. Navesti protokole sa deljenjem kanala i objasniti nacin rada ?

TDM (Time-division multiplexing) - koncept dodeljuje vremenski interval

svakom nodu za ekskluzivnu upotrebu.

FDM (Frequency-division multiplexing) - deli difuzioni pojas na kanale koje

onda distribuira nodovima u vezi.

CDMA (code division multiple access) - u ovom slucaju svaki nod dobija
razlicit kod kojim koduje bitove podataka koje salje.
Ova tehnika omogucava slanje podataka
istovremeno.

25. Navesti protokole sa slucajnim pristupom i objasniti nacin rada ?

ALOHA - svi nodovi su sinhornizovani i salju frejmove na pocetku odsecaka, a

vreme je podeljeno na odsecke dugacke
koliko je potrebno za slanje jednog frejma.

CSMA - visestruki pristup sa prepoznavanjem nosioca je protokol gde svi

nodovi osluskuju i ne pokusavaju prenos u slucaju
da neki nod vec prenosi podatke.

CSMA/CD - verzija prethodnog protokola gde nodovi prestaju sa prenosom onog

momenta kada je kolizija detektovana.

26. Objasniti protokole tipa "na koga je red" ?

- Protokol sa prozivanjem je varijanta gde postoji master nod koji po

odredjenom rasporedu ostalim nodovima daje pravo prenosa.

- Protokol sa prosledjivanjem radi na principu tokena koji po odredjenom

pravilu kruzi od jednog do drugog noda.
Nod ima pravo transmisije samo ako poseduje token.

27. Objasniti adresiranje sloja veze ?

Adresa sloja veze drugacije se zove LAN adresa, fizicka adresa ili MAC adresa
(Media Access Control).
U stvarnosti nije racunar odnosno ruter taj koji ima adresu sloja veze vec
njegov adapter (odnosno mrezni interfejs).
Ruter ili racunar sa visestrukim mreznim interfejsima ima visestruke adrese
sloja veze za svoje interfejse.
Kada adapter zeli da posalje okvir nekom odredisnom adapteru, adapter
posaljioca umece u okvir MAC adresu odredisnog
adaptera i onda salje okvir u LAN. Komutator zatim povremeno difuzno emituje
okvir koji dolazi na sve svoje interfejse.
Adapter moze da primi okvir koji nije adresiran na njega. Konkretno kada
adapter primi okvir, proverice da li se MAC adresa
odredista podudara sa njegovom sopstvenom MAC adresom. Ako postoji
podudarnost adapter izdvaja prilozeni datagram i prosledjuje
ga. Ako nema podudarnosti, adapter odbacuje okvir, bez prosledjivanja
datagrama navise ka mreznom sloju.

28. Sta je ARP i na koji nacin se implementira ?

 ARP ili protokol za razresavanje adresa (address resolution protocol) je
protokol koji omogucava prevodjenje izmedju MAC i IP adresa.
Svaki racunar i ruter imaju ARP tabelu u svojoj memoriji koja sadrzi
preslikavanja IP adresa u MAC adrese. ARP tabela takodje
sadrzi i vrednost roka trajanja (time to live, TTL) koja pokazuje kada ce
adresa biti izbrisana iz tabele.
Po pravilu vreme roka trajanja je 20 minuta, od kada se stavka postavi u ARP
tabelu.

29. Koja je razlika izmedju hub-ova i switch-eva ?

Hub-ovi su mrezni uredjaji koji nalik na sviceve povezuju vise racunara, ali
ne vrse komutaciju paketa vec samo svaki bit
pojacavaju i prosledjuju svim vezama.

30. Nacrtati strukturu Eternet paketa i objasniti ulogu pojedinacnih polja ?

Preamble - Dest. address - Source address - Type - Data - CRC

Preamble polje se tice hardverskih potreba.

Destination i Source su MAC adrese odredista i izvorista frejma.

Type polje sluzi za multipleksiranje protokola mreznog sloja.

CRC sluzi za detekciju greske.

Data je polje koje sadrzi IP dejtagram cija maksimalna duzina ne sme da

predje 1500 bajtova.

31. Sta je Ethernet i na koji nacin radi ?

Eternet je dominantna tehnologija ozicenih lokalnih racunarskih mreza.

Eternet je tokom godina prosao niz razvojnih faza
i danas se veoma razlikuje od prvobitno projektovane topologije magistrale sa
koaksijalnim kablom. U vecini danasnjih
instalacija, cvorovi se povezuju komutatorom, segmentima po principu od tacke
do tacke, pomocu bakarnih zica ili optickih kablova.

Sve Eternet tehnologije rade bez uspostavljanja kontakta, odnosno frejmovi

uvek bivaju poslati bez ikakve prethodne
ili propratne komunikacije (connectionless). Samim tim, servis je nepouzdan.

32. Opisati nacin rada komutatora sloja veze ?

Kad frejm stigne do switch-a prva funkcija koja se tada primenjuje je

filtriranje, gde switch odredjuje da li ce
prosledi ili odbaci frejm. Sledeci korak je prosledjivanje i operacija gde
switch odredjuje kojim interfejsima da prosledi
frejm. Ove dve operacije obavljaju se uz pomoc tabele komutatora koja sadrzi
mapu MAC adresa.

Filtriranje je sposobnost komutatora da odredi da li bi okvir trebalo da se

prosledi nekom njegovom interfejsu
ili prosto da se odbaci.
 Prosledjivanje je sposobnost komutatora da odredi interfejse ka kojima bi
okvir trebalo da se usmeri, a onda da okvir
usmeri ka tim interfejsima.

33. Na koji nacin se popunjava tabela komutatora ?

Tabela komutatora se pravi i popunjava automatski, dinamicki i autonomno -

bez ikakve intervencije od strane administratora
mreze. Drugim recima komutatori se sami obucavaju.

Tabela komutatora je inicijalno prazna. Kada frejm stigne sa nekog

interfejsa, switch prvo pokusava da nadje njegovu
izvorisnu adresu. Ako adresa u tabeli ne postoji, switch je dodaje zajedno sa
brojem port-a, i belezi joj vreme.

34. Objasniti osobine komutiranja u sloju veze ?

- Eliminisanje kolizija ; gubitak propusnog opsega zbog kolizija ne postoji

- Heterogeni linkovi ; iz razloga sto su sve veze izolovane, moguce je u

jednoj mrezi koristiti razlicite veze koje rade
na razliticim medijumima i brzinama

- Upravljanje ; komutator pruza vecu bezbednost i takodje olaksava

upravljanje mrezom, komutator sam otkriva i otklanja greske

35. Sta su virtualne lokalne racunarske mreze i koje su njihove pogodnosti ?

VLAN ili Virtual Local Area Network podrazumeva da visestruke virtuelne

lokalne racunarske mreze budu definisane preko
jedne fizicke infrastrukture lokalne racunarske mreze. Racunari unutar VLAN
mreze komuniciraju izmedju sebe, ako su
povezani sa komutatorom. VLAN mreze omogucavaju pridruzivanje individualnih
portova na odredjenu mrezu. Na ovaj nacin
dobija se na izolaciji mreznog sabracaja jer difuzni paketi ne idu na sve
portove, vec samo na one koji su na toj mrezi.

36. Koja je uloga mreznog sloja i koja su dva osnovna zadatka koje on obavlja?
Opisati ukratko svaki zadatak ?

Uloga mreznog sloja je da transportuje pakete od izvornog do prijemnog hosta.

U ovom procesu mogu se identifikovati dve vazne
funkcije (zadatka) ovog sloja:

- Prosledjivanje - slicno funkciji prosledjivanja u sloju veze, paket

se prosledjuje sa jednog na drugi link unutar rutera

- Rutovanje - odredjivanje putanje kojom ce paket da putuje unutar

mreze izmedju dva hosta, i za proracun ovih putanja
koriste se takozvani algoritmi rutiranja.
37. Sta je tabela prosledjivanja, kako se konfigurise i kako se koristi ?

Svaki ruter ima tabelu prosledjivanja koja mapira odredisne adrese ka

interfejsima sloja veze. Ruter cita odredisnu adresu,
pronalazi odgovarajuci link i prosledjuje paket tom linku. Tabela
prosledjivanja ne sadrzi sve moguce kompletne adrese odredista,
vec samo opsege prefiksa adresa. Ukoliko postoji vise od jednog odgovarajuceg
prefiksa za neku adresu, bira se onaj koji je najduzi.
Konfigurise se na osnovu protokola za rutiranje koji se takodje koriste za
formiranje tabele prosledjivanja.

38. Koja je razlika izmedju rutera i sviceva? U kom sloju oni obavljaju svoje
funkcije ?

Ruter je mrezni uredjaj koji upravlja mreznim saobracajem. Moderni ruteri su

samo po sebi nezavisni racunarki
sistemi, sposobni da obavljaju niz razlicitih operacija, a switch-evi su
tipicno jednostavniji uredjaji,
i koriste hardverske adrese povezanih racunara pri procesiranju i
prosledjivanu podataka.

39. Sta je model usluga mreze i navedi cetiri moguce usluge koje on moze da omoguci
?

Modelima usluga definisane su karakteristike transporta paketa u mreznom

sloju.
Pod ovim modelima mogu spadati servisi kao na primer garantovana isporuka,
garantovana isporuka sa ogranicenim
kasnjenjem, isporuka u ispravnom redu, bezbednosne usluge itd.

40. Objasniti sta su virtuelna kola i na koji nacin funkcionisu ?

Virtuelna kola se pominju kao alternativna arhitektura i sastoje se od

putanje izmedju dva hosta u komunikaciji,
broja virtuelnog kola i informacije u tabelama prosledjivanja rutera na
putanji.
Paket koji putuje kroz virtuelno kolo sadrzi broj virtuelnog kola u svom
zaglavlju.
Tokom uspostavljanja kola mrezni sloj utvrdjuje putanju izmedju dva hosta,
brojeve virtuelnih kola i dodaje
unose u tabelama prosledjivanja.

41. Objasniti sta su dejtagrami mreze i na koji nacin funkcionisu ?

Dejtagram mreze su nacini na koji se implementira Internet.

Paket putuje putanjom na kojoj tipicno postoji niz rutera, koji na osnovu
odredisne adrese usmeravaju njihov transport.
Ruter cita odredisnu adresu, pronalazi odgovarajuci link i prosledjuje paket
tom linku.

42. Navesti polja dejtagram paketa i kratko ih opisati ?

- Duzina zaglavlja (sadrzi 4-bitni broj koji pokazuje velicinu zaglavlje,

najcese je 20.)
 - Tip servisa (pokazuje o kakvom se dejtagramu radi i na osnovu njega ruter
moze da tretira paket)

- Duzina dejtagrama (16-bitni broj koji sadrzi velicinu citavog paketa)

- Polje fragmentacije (sastoji se od indikatora i ofseta fragmentacije)

- Vreme zivota (ogranicava zivotni vek paketa)

- Protokol (oznacavu vrstu protokola transportnog sloja)

- Kontrolni zbir zaglavlja (za detekciju greski)

- Izvorna i odredisna adresa

- Opcije (omogucuju prosirenje hedera)

- Podaci (sadrze samo informacije koje dejtagram prenosi)

43. Sta je DHCP i kakve probleme resava? Dati primer ?

DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) je dinamicka dodela adresa i on

(protokol) omogucava da se adrese
dodeljuju automatski. Ova dodela se najcesce obavlja po slucajnom principu
gde dodeljena adresa nije uvek ista
za odredjeni uredjaj. DHCP takodje omogucava povezanim uredjajima da saznaju
dodatne informacije kao sto su
maska podmreze, informacije automatskog gateway-a rutera i lokalnog DNS
servera.

DHCP je klijent-server protokol.

44. Detaljno opisati DHCP protokol ?

DHCP protokol je proces sa cetiri koraka:

1. Kada novi host stigne na mrezu, prvi zadatak mu je da pronadje DHCP

server. Ovo je realizovano slanjem DHCP
poruke za pronalazenje, koju klijent salje u vidu UDP paketa
upakovanog u IP dejtagram, na port 67. Kao odredisna
adresa koristi se 255.255.255.255, a kao izvorisna adresa stavlja se
0.0.0.0. Sloj veze onda salje ovaj paket
svim povezanim interfejsima.

2. Po prijemu ove poruke DHCP server odgovara na slican nacin preko

broadcast aderse, slanjem poruke sa ponudom.
Na podmrezi moze biti vise DHCP servera, pa klijent moze da bira
koju adresu da prihvati. Poruka ponude sadrzi ID
tranzakcije originalne poruke pronalazenja, predlozenu IP adresu,
mreznu masku i vreme iznajmljivanja IP adrese
(period u kom ce adresa vaziti, nekoliko sati ili dana)

3. Za adresu koju klijent zeli da prihvati, salje se odgovor u vidu

DHCP poruke sa zahtevom, u kojoj su ponovljeni
parametri originalne ponude.

4. Server konacno salje potvrdu prijema.

45. Sta je NAT, cemu sluzi i na koji nacin radi ?

Network Address Translation (preslikavanje ili prevodjenje mrezne adrese) je

postupak u kojem ruter zamenjuje stvarnu adresu
klijenta (racunara) u paketu mreznog saobracaja svojom adresom.

Do popularnosti prevodjenja adresa doveo je problem iscrpljivanja IP adresa.

Standardna praksa je da se racunarima u lokalnoj mrezi dodele privatne IP

adrese. Ruter koji je povezan na mrezu internet
provajdera ima jednu adresa iz istog privatnog opsega, ali i jednu javnu IP
adresu koju je dobio od provajdera.
Svi uredjaji koji iz te mreze izlaze na internet, zahvaljujuci prevodjenju
adresa koje radi ruter se na internetu vide
kao da imaju tu javnu adresu rutera.

Za one racunare cija se adresa cesto prevodi upotrebljavaju se pojmovi

unutrasnja (interna) i spoljasnja (eksterna) IP adresa.
Interna IP adresa je ona koju ima mrezni adapter samog racunara, a spoljasnja
ona koju vide racunari koji su na internetu.
Ta spoljasnja adresa je u stvari adresa rutera.

46. Sta je ICMP, cemu sluzi i kratak opis rada ?

Internet Control Messaging Protocol je protokol sloja mreze koji obezbedjuje

pojedine mehanizme oglasavanja. U sustini,
ICMP obezbedjuje povratnu spregu u vezi problema u komunikaciji u okruzenju.
Primeri upotrebe ICMP-a su kada paket ne moze
da stigne do odredista, ruter nema dovoljnu velicinu bafera da bi ga
prosledio ili kada ruter moze da uputi poruku da postoji
kraca ruta. ICMP poruka se uobicajeno salje kao odgovor na paket.

Iako je ICMP na istom sloju kao i IP on je ustvari korisnik IP-a. ICMP poruka
se prvo napravi pa se onda predaje IP-u
koji spaja poruku sa IP zaglavljem i onda prenosi rezultujuci paket. Iz tog
razloga isporuka nije garantovana niti je
koriscenje pouzdano.

47. Koja je motivacija za uvodjenje IPv6 nacina adresiranja i koji su problemi

migracije na taj standard ?

Motivacija je nedostatak dostupnih IP adresa, a problemi migracije su visoka

cena infrastrukture kao i
cinjenica da je skoro nemoguce prebaciti ceo trenutni sistem adresiranja sa
IPv4 na IPv6 istovremeno.

48. Koja je svrha ruting algoritama? Dati primer na zamisljenoj mrezi ?

Svrha ruting algoritama je jednostavna: za dati skup rutera sa linkovima koji

ih povezuju, algoritam rutiranja
pronalazi "dobru" putanju od izvornog do odredisnog rutera. Obicno je dobra
putanja ona koja najmanje kosta.
 Primer: nacrtati

49. Koji su problemi broadcast rutiranja ?

Problemi broadcast rutiranja su : - Neefikasnost (kroz link prolazi N

primeraka istog paketa)

- potrebni dodatni mehanizmi protokola (koji bi

napravili ceo proces jos slozenijim)

- oslanjanje na infrastruktura za jednoznacno

rutiranje, da bi se postiglo difuzno stanje

50. Dati osnovni pregled transportnog sloja, zadatak i najvaznije protokole ?

Transportni sloj je smesten izmedju aplikativnog i mreznog sloja i

predstavlja centralni deo slojevite mrezne
arhitekture. Njegova najvaznija uloga je neposredno obezbedjivanje
komunikacionih usluga procesima aplikacija
koji se izvrsavaju na razliticim racunarima.

Najvazniji protokoli transportnog sloja su TCP (transmission control

protocol) i UDP (user datagram protocol).

UDP protokol nudi aplikacijama koje ga koriste nepouzdanu uslugu bez

uspostavljanja veze.

Dok TCP protokol nudi aplikacijama koje ga koriste pouzdanu uslugu sa

uspostavljanjem veze.

51. Opisati multipleksiranje i demultipleksiranje transportnog sloja i kako se

realizuje ?

Multipleksiranje transportnog sloja predstavlja proces prikupljanja delova

podataka na izvornom racunaru iz
razlicitih soketa, enkapsuliranje svakog dela dodavanjem zaglavlja da bi se
napravili segmenti i ti segmenti
predali mreznom sloju.

Demultipleksiranje je isporucivanje podataka iz segmenta transportnog sloja u

odgovorajuci soket.

Za realizaciju multipleksiranja i demultipleksiranja transportnog sloja

potrebno je:

1. da soketi imaju jedinstvene identifikatore

2. da svaki segment sadrzi posebna polja, koja naznacavaju soket u koji

bi odredjeni segment trebalo isporuciti
Ta polja su polje broja izvornog porta i polje broja odredisnog
porta

Svakom soketu na racunaru dodeljuje se broj porta, a kada neki segment stigne
na taj racunar transportni sloj
ispituje broj odredisnog porta u segmentu i taj segment usmerava na
odgovarajuci soket. Podaci iz segmenta
prolaze kroz soket ka odgovarajucem procesu.

clientSocket = socket(socket.AF_INET, socket.SOCK_DGRAM)

client.Socket.bind(('', 19157)

52. Opisati korake pristupa DNS serveru?

1.Na racunar korisnika izvrsava se klijentska strana DNS aplikacije

2.Pretrazivac iz URL adrese izvlaci ime racunara,predaje ga klijentskoj

strain DNS aplikacije

3.DNS klijent salje upit koji sadrzi ime racunara na DNS server

4.DNS klijent na kraju u odgovoru dobija trazenu IP adresu racunara datog

imena

5.Kada pretrazivac dobije IP adresu od DNS server,uspostavlja TCP vezu sa

HTTP serversikim
procesom,smestenim na portu 80 na toj IP adresi.

Prepostavimo da bi neka aplikacija koja se izvrsava na racunaru nekog

korisnika trebalo da prevede ime racunara u IP adresu.
Ova aplikacija najpre poziva klijentsku stranu DNS usluge, navodeci joj ime
racunara koji bi trebalo da se prevede. (get host by name)
Zatim DNS na korisnikovom racunaru preuzima inicijativu i salje poruku upita
na mrezu. Sve DNS poruke upita i odgovora salju se u okviru
UDP datagrama na port 53. Nakon kasnjenja od nekoliko milisekundi do nekoliko
sekundi, DNS na korisnikovom racunaru prima DNS poruku
odgovora u kojoj je navedeno trazeno preslikavanje. Ovo preslikavanje
prosledjuje se aplikaciji koja ga je zatrazila.

53. Opisati proces indirektnog rutiranja mobilnog noda?

Maticni agent je zaduzen za interakciju sa stranim agentom,kako bi pratio

adresu COA moblinog
cvora,maticni agent ima jos jednu funkciju.Da ceka datagrame,adresirane na
cvorove cija maticna
mreza jeste mreza maticnog agenta,ali se trenutno nalaze na stranoj
mrezi,Maticni agent presrece
te datagrame I zatim ih prosledjuje mobilnom cvoru u postupku od dva koraka.
Datagram se prvo
prosledjuje tranom agentu pomocu adrese COA mobilnog cvora,a zatim se
prosledjuje od stranog
agent ka mobilnom cvoru.

54. Navesti i objasniti ogranicenje najbolje moguce IP usluge u kontekstu VoIP

komunikacije?

- Treperenje paketa - Treperenje (jitter) nastaje usled promenjivih kasnjenja

u redovima cekanja. Zbog ovih kasnjenja vreme od stvaranja
paketa u izvoru do njegove predaje primaocu, moze da varira
od paketa do paketa.

Za VoIP aplikaciju u kojoj se paketi ravnomerno proizvode, primalac bi

trebalo da pokusa da obezbedi sinhronu produkciju odsecaka
govora, ako postoji slucajno mrezno treperenje. To se obicno radi
kombinovanjem sledeca dva mehanizma:

- Stavljanjem vremenske oznake ispred svakog dela. Posaljilac oznacava

svaki deo vremenom kada je on generisan

- Odlaganjem reprodukcije delova kod primaoca. Odlaganje mora da bude

dovoljno dugo da se vecina paketa primi pre njihovog
planiranog vremena reprodukcije. To odlaganje reprodukcije moze da
bude fiksno za celu zvucnu sesiju ili sa prilagodjivim odlaganjem.

- Kasnjenje od kraja do kraja : Je akumulacija kasnjenaj prenosa, obrade I

redova cekanja u
ruterima

- Gubitak paketa : Tokom slanja datagrama on prolazi kroz privrmene memorije

u ruterima, kako
bi pristupio odlaznim linkovima. Moze se dogoditi da jedan ili vise bafera
na putanji od
posiljaoca do primaoca budu preoptereceni I da ne mogu da prime ip
datagram. U tom slucaju,
IP datagram se odbacuje I nikada ne stize u primenu aplikaciju

55. Opisati soket programiranje upotrebom TCP-a ili UDP-a?

- Programiranje soketa pomocu UDP-a:

Svaki proces je analogan sa kucom, a soket procesa je analogan sa

vratima. Aplikacija se nalazi sa unutrasnje strane vrata.
Protokol transportnog sloja se nalazi na drugoj strani vrata u spoljnom
svetu.
Dva komunikaciona procesa koriste sokete protokola UDP.
Pre nego sto proces koji salje moze da preda paket podataka kroz vrata
soketa, prilikom upotrebe UDP protokola, on mora prvo da pripoji
odredisnu adresu paketu. Posto se paket prosledi kroz soket posaljioca,
internet ce koristiti ovu odredisnu adresu za
usmeravanje paketa kroz internet ka soketu prijemnog procesa. Kada
paket stigne u prijemni soket, prijemni proces ce preuzeti
paket kroz soket, i zatim se prekontrolisati sadrzaj paketa i preduzeti
akciju.

IP adresa odredisnog racunara je deo odredisne adrese koji se nalazi na

paketu. Pomocu ove IP adrese ruteri na internetu
ce moci da usmere paket kroz internet do odredisnog racunara. Potrebno
je medjutim identifikovati pojedinaca soket na odredisnom
racunaru. Kada se kreira soket, dodeljuje mu se identifikator koji se
naziva broj porta. Odredisna adresa na paketu sada takodje
ukljucuje i broj porta soketa. Izvorisna IP adresa i broj porta
izvornog soketa takodje se pripajaju paketu. To se medjutim
radi automatski pomocu operativnog sistema u upotrebi.

- Programiranje soketa pomocu TCP-a:

Za razliku od UDP, protokol TCP se zasniva na vezi, sto znaci da pre

nego sto klijent i server pocnu da razmenjuju podatke
oni prvo moraju da se usaglase i uspostave TCP vezu. Jedan kraj TCP
veze je pripojen soketu klijenta, a drugi soketu servera.
Kada se kreira TCP veza, mi je povezujemo sa njenom adresom soketa
klijenta (IP adresa i broj porta), i adresom soketa servera
(IP adresa i broj porta). Kada se uspostavi TCP veza, ukoliko jedna
strana zeli da posalje podatke drugoj strani, ona jednostavno
spusti podatke kroz TCP vezu putem njenog soketa. Ovo je razlicito u
odnosu na protokol UDP, za koji server mora da pripoji
odredisnu adresu paketu, pre nego sto ga spusti u soket.

Prvo, server mora da se izvrsava kao proces, drugo serverski soket mora
imati neku vrstu vrata, odnosno specijalni soket,
na kojem ocekuje inicijalni kontakt od procesa klijenta koji se
izvrsava na bilo kom racunaru. Ovaj postupak naziva se
"kucanje na vrata dobrodoslice".

Posto se serverski proces izvrsava, klijentski proces inicira TCP vezu

do serverskog procesa. Ovo se postize tako sto se u
klijentskom programu napravi soket , klijent inicira postupak
trostrukog usaglasavanja i uspostavlja TCP vezu sa serverom.

Tokom trostrukog usaglasavanja, klijentski proces kuca na vrata

dobrodoslice, kada "cuje" ovo kucanje, server pravi nova vrata
tacnije novi soket, koji je namenjen samo tom klijentu. vrata
dobrodoslice - serverSocket;

novokreirani soket koji je dodeljen klijentu prilikom uspostavljanja

veze zovemo - connectionSocket;

Pomocu TCP protokola nije zagarantovano da ce svi bajtovi, poslati s

jedne strane,
stici na drugi stranu, nego ce garantovano stici u istim redosledom
kojim su poslati.

56. Ukratko opisati razlike izmedju "rad stani i cekaj" i "cevovodne obrade"
principa pouzdanog prenosa podataka?

57. Opisati proces direktnog rutiranja mobilnog noda?

COA mobilnog cvora prvo saznaje agent korespondenta u mrezi korespodenta. To

se moze postici
tako sto agent korespodenta posalje upit maticnom agentu pod pretpostavkom da
je mobilni cvor
prijavio azurnu vrednost adrese COA svom maticnom agentu. Agent korespondenta
zatim
direktno tuneluje datagrame na adresu COA mobilnog cvora,slicno tunelovanje
koje je obavljao
 maticni agent.

58. Parity check zadatak provere parnosti kod parne ili neparne seme (skime) :)

59. Izracunati mreznu, broadcast i raspolozive host adrese za ip adresu

192.168.19.9/26 ?