OTPORNE SORTE GROŽĐA

MORAVA
Morava je nastala ukrštanjem Rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293, koji u sebi nosi gene različitih
sorti poput Traminca, Sauvignon Blanca, Biance…
Autori su profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu: Petar Cindrić, Nada S. Korać i Vlada
Kovač, a priznata je 2003. godine.

Morava je visoko rezistentna na plemenjaču i sivu plesan, a srednje na pepelnicu. Bobice su okrugle,
zelene i sočne a grozd je rastresit, pa nema toliko bojazni od botritisa, a umerena bujnost omogućava
lepo provetravanje. Otpornost prema niskim zimskim temperaturama je relativno visoka. Ovo je
visokokvalitetna bela vinska sorta koja je veoma pogodna za organsku proizvodnju grožđa i vina. Sazreva
krajem septembra.

Kao mlado vino Morava nekada podseća na sovinjone, tramince, ali se drugačije razvija od ovih sorti,
tako da se u zrelom vinu javljaju note petroleja, što je zapravo odlika zrelih rizlinga koji i jeste jedan od
nosećih genetskih činilaca morave. Takođe u Moravi imamo i cvetne, herbalne arome praćene zrelim
voćem, vinogradarskom breskvom, što uz minerale u pozadini i dug voćni završetak daje
visokokvalitetno, a nekada i vrlo slojevito vino. Nakuplja od 19 do 21 % šećera, uz visok sadržaj kiseline
u širi od 8 do 11 grama po litru.

Prva vinarija koja je zasadila veći zasad Morave i napravila vino od ove sorte jeste vinarija Jelić iz Valjeva.
Pored njih sada imamo i druge vinarije koje imaju u svom portfoliju vino od Morave: Despotika, Temet,
Vindulo, Kovačević vinarija…

PANONIA
Sorta Panonia je nastala ukrštanjem Rajnskog rizlinga i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične
bolesti i niske temperature. Autori ove sorte su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač. Sorta je priznata 2003.
godine.
Jedna roditeljska grana Panonie ide jednom linijom od istočnoazijske vrste Vitis amurensisa (Kumbarat x
Tramini) koja se odlikuje kratkom vegetacijom i visokom otpornošću na mrazeve, a drugom linijom od
francuske sorte Vilar blan (Bianca), koja daje otpornost ka gljivičnim obolenjima.
 Slika 1- Rodoslov Panonia

Sorta je umerene bujnosti sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak i
uredan špalir koji je lak za održavanje. Okca su retko raspoređena, sa uspravnim lastarima, pa je čokot
veoma prozračan.
Grozd je rastresit a bobice su okrugle, žuto-zelene, sočne i prijatnog ukusa.
Panonia je veoma otporna na bolesti pepelnicu, plamenjaču i sivu plesan pa je zato izuzetno pogodna za
organsku proizvodnju grožđa i vina. Takođe, veoma je otporna i na niske temperature. Sazreva krajem
avgusta.
Panonia nakuplja oko 22% šećera I oko 8g/l kiselina, što daje visokokvalitetno, puno vino sa aromama
Rajnskog rizlinga.

Panonia daje karakterno, elegantno, harmonično belo vino moćne strukture. Vino je intenzivne žute
boje i zelenkastog odsjaja na obodu. Odlikuju ga izražene arome zelenih jabuka, kajsije, citrusa i zrele
dunje, dok sveže i hrskave kiseline održavaju odličan balans pomenutoj voćnoj slasti.

Vinarije koje imaju u svojoj ponudi vino od sorte Panonia: Plavinci, Čaša vina i priča, Vindulo, Podrum
Bezbradica (Riđica),…

BAČKA
Sorta Bačka je nastala ukrštanjem sorti Petra i Bianca. Sorta je priznata 2002. godine. Autori sorte su P.
Cindrić, Nada Korać i V. Kovač.
Razvija snažan čokot sa dugačkim, relativno uspravnim lastarima. Grozdovi su srednje veličine i srednje
zbijeni, kupasti. Bobice su okrugle i male, sa debelom pokožicom, zelenkaste boje sa ružičastom
nijansom na osunčanoj strani. Ukus je neutralan.

Sorta je ispoljila visoku otpornost prema niskim zimskim temperaturama i gljivičnim bolestima i zato je
veoma pogodna za organsku proizvodnju.

Jedina mana koja bi se mogla istaći vezana za ovu sortu je smanjena otpornost na sušu. Daje neutralna,
harmonična vina pogodna za sortna vina, ali i za kupažu.

Sazreva krajem avgusta.

PETRA
Petra je nastala ukrštanjem sorti Kunbarat i Traminac. To je bela vinska sorta, priznata 1991. Autori su P.
Cindrić i V. Kovač.

Sazreva približno u vreme kada i traminac, ali ga nadmašuje po prinosu.

Petra po otpornosti na mrazeve prevazilazi rajnski rizling. Sorta je veoma tolerantna na plamenjaču i sivu
trulež grožđa, ali osetljiva na pepelnicu. Vino ima vrlo izraženu i finu muskatnu aromu.

Ova sorta veoma dobro nakuplja šećer (preko 23%) u širi i ima izražen miris, te bi mogla biti pogodna za
proizvodnju prirodnih desertnih vina. Vino je visokokvalitetno, bogato, sa vrlo izraženom aromom. Sorta
Petra je pogodna za proizvodnju poluslatkih i aromatičnih vina.

Sazreva početkom septembra.

PETKA
Petka je nastala ukrštanjem sorti Petre i mađarske sorte Bianca. Autori ove sorte su dr P. Cindrić, dr N.
Korać, dr V. Kovač i dr M. Medić.

Petka ima stabilan prinos i bujan čokot . Pošto se rano bere (krajem avgusta i početkom septembra),
izbegava stradanje od sive plesni.

Grozdovi su kupasti a bobice srednje krupne, sa dobrim prikupljanjem šećera.

Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz umeren sadržaj kiselina. Daje harmonična, kvalitetna bela
vina.

Otporna je na sivu trulež grožđa, visoko tolerantna na plamenjaču i pepelnicu i zbog toga je veoma
pogodna za organsku proizvodnju.

Sazreva sredinom avgusta.

KOSMOPOLITA
Kosmopolita je nastala kao rezultat zajedničkog rada srpskih i mađarskih selekcionara i priznata je 2001.
godine.

Odlikuje je snažan čokot sa velikim brojem uspravnih lastara i većim brojem uspravnih zaperaka.
Grozdovi su valjkasti, izduženi, srednje rastresiti. Bobice su okrugle, ružičaste boje, sa debelom
pokožicom, finog muskatnog ukusa.

Grožđe sazreva rano, sredinom avgusta, i traži tačnu berbu, inače gubi kiseline ako se sa berbom
odugovlači. Ova sorta nakuplja veliku količinu šećera. Traži dugu rezidbu.
Sorta je veoma otporna na mrazeve, na sivu plesan, a srednje otporna na plamenjaču i pepelnicu.
Pogodna je za organsku proizvodnju. Sazreva sredinom avgusta.

Daje kvalitetno vino sa veoma finom muskatnom aromom. Vino je mirišljavo, pitko, osvežavaljuće i
svetlo zeleno-žute boje. Intenzivnog je mirisa vinogradarske breskve sa lepo usklađenim kiselinama i
sortnim ukusom.

*FRAJLA* zaštićena sorta

Sorta je nastala u Sremskim Karlovcima iz ukrštanja sorti Vértes csillaga i Petra. Priznata je 2015. godine.
Autori sorte su P. Cindrić, Nada Korać i D. Ivanišević.

Sorta je srednje bujnosti. Formira gust špalir. Grozd je srednje veliĉine i srednje zbijen ili rastresit. Bobice
su male, zeleno-žute boje, sočne, a ukus fin i specifičan.

Frajla nakuplja velike količine šećera u širi (često i preko 25%) uz relativno veliki sadržaj kiselina (8 – 9
g/l). Visoko je tolerantna prema gljivičnim bolestima i mrazevima.

Pored elegantnih suvih i poluslatkih vina, od ove sorte bi se uspešno mogla proizvoditi prirodna slatka
vina. Frajla može biti veoma korisna u kupaži sa sortama koje imaju problema sa nakupljanjem šećera.

Pogodna je za organsku proizvodnju. Sazreva sredinom septembra.

SILA – standardna domaća sorta – nije otporna

Sila je nastala ukrštanjem Kevidinke i Šardonea, a njeni autori su profesori Sima Lazić, Vladimir
Kovač i Petar Cindrić. Ime je dobila po inicijalima autora dr SIme LAzića.

Čokot je srednje bujnosti, dok je grozd razgranat i rastresit, prosečne mase oko 200 grama.
Bobice su sitne, okrugle, zelenkasto-bele. Daje visoke prinose, jer joj je rodnost okaca i lastara
velika. Rodna su joj i donja okca.

Sila se odlikuje visokom otpornošću na sivu plesan grožđa dok nije naročito otporna na niske
temperature. Od kevidinke je sila nasledila visoku rodnost i otpornost na botritis, a od šardonea
kvalitet. Sila je vrlo pouzdana sorta jer svake godine redovno i obilno rađa, a od zdravog,
kvalitetnog grožđa dobija se vino koje osvaja lepršavošću, svežinom, finom, blagom ali
prepoznatljivom voćnom aromom šardonea. U odnosu na Italijanski rizling, Sila nakuplja nešto
manje šećera i ima niže kiseline.

Sazreva početkom septembra. 

Vino od ove sorte proizvodi Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

PROBUS – standardna crvena vinska sorta

Sorta Probus je nastala ukrštanjem sorti Skadarka i Kaberne Sovinjon na Institutu za

vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima. Autori su Milisavljević, Lazić i Kovač.
Sorta je priznata 1983. godine. Ime je dobila po rimskom državniku Probusu koji je u trećem
veku nove ere obnovio fruškogorsko vinogradarstvo. 

Čokot je snažan. Grozd je srednje veličine, valjkastog, zbijenog oblika. Bobice su okrugle i
tamnoplave boje, sadrže obojen sok.
Sorta je dobre rodnosti, sazreva pozno, zahteva dugu rezidbu. Prosečno nakupi oko 19% šećera i
8,9 g/l kiselina. Solidne je rodnosti, ali zahteva dugu rezidbu. Mane su  mu što tokom kišnih
jeseni grožđe lako truli i što loše podnosi niske temperature.

Vino napravljeno od Probusa je pune boje, bogato, harmoničnog ukusa i prijatnog mirisa.
Interesantno je da Probus sadrži veliku količinu bojenih materija. Npr. Cabernet Sauvignon se
smatra za najobojeniju sortu među crvenim vinima sa oko 600mg/L antocijana. Probus bez
problema „nagura“ do 1.200mg/L.

Sorta bi mogla da nađe svoje mesto u vinogorjima za crna vina, naročito na lokalitetima gde ne
postoji veća opasnost od izmrzavanja loze.

Sazreva početkom septembra.

Vinarije koje proizvode Probus: Deurić (Fruška Gora), Podrum Antonijević (Ledinci), Vinarija
Mrđanin (Sremski Karlovci), Milanović (Surduk), Vinarija Kovačević (Fruška Gora).