Н ада М илогиевић - Ћор ђ ев ић

БУ Г А РШ Т И Ц Е

..
( ). Тако се око к осовске битке као ц ент ралн ог д ога ђја а нашла не само г ру -
п а од н еколик о бу г ар шт ица кој е непосредно г оворе о збивањима из 1389. ' , а
у јко им а се ср еће в ећ ина елемената к осовске лег енд е - већ и низ бу гарштица
кој е, односећи се на дру г у косовск у биг ку из 1448. - поседуј у елементе к ој и
ову легенду допу њуј у , или представљај у вариј ант е интерпретациј а из п рве
г ру пе. Све зај едн о п ак , имај у свој е паралеле у десетерцима Ву кове збирке.
При том се имена личности прилагођавај у одговарај у ћем историј ск ом пери-
оду , али се и сама панорама ист ор иј ск их д огађај а прошируј е - у право меш а-
њем двеј у битак а, од к ој их прва постај е свој им ист ориј ским значај ем „ тип "
бит к е у оп ште (в. Д раг . К ост и ћ, ,Д ва к осовска цикла 1- 8) . Њено саг ледава-
ње изазива самим тим ницање вариј аната, али у век у ок виру у стаљених у сме-
них у метиичких схема. За бу гарштице ј е посебно значај ан тај двост ру к и па-
р ал е лни контин у ите т сиже ј но- тематс ког и с гилс ко -ј езичк ог е
ј дин ст ва - кој и
излази на видело у з у п оређи вање са десетерцима ( в. запаж ања В. Бог ишића,
33-35, 39-45, 54, 56- 57; М . Пантића, Народне песме, 12- 13; Св. К ољевића, 36-
63, кој и наводи и мн ошт во примера следећи коиц еп циј е о т ехниц и епск ог пе-
вања М . Париј а и А . Б. Лорда) , али и пажљивим иосмат рањем међу одн оса са-
мих песама ду г ога стиха. Позн ато песничко ту мачење к осовског пораза, из-
дај ством Вук а Бранк овића, његовим бекством и одвођењем чета пој ављуј е се
у бугарштици бр. 1. Богишићеве збирк е (ру к опис Јоза Бетондића) уобличеио
у ст и х о в и м а :

У то Турц и п рист у п и ше и на ње ти ударише,

Ву к Бр анк овић у тече у планин у у зелеиу

Служећи се г отово истоветном форму лом бу гарштица бр. 14 у Богишиће-

вој збирци о свађи Ву ка Огњепог и бана Пава Ст риј емљанина (ру к опис Ј. Бе-
тондића) мот ив издај ства везуј е за Ву к а Ог њен ога:

К ад се вој ск а почела п рима вој с ци у дарати ,

'
Тад ј е Ву че п обј ег о у плани ну у зелену ;

Попут т рагичног ист ориј ског неспоразу ма самог , и у овој песми издај а ј е
подметнута, п остој и само у клевет ни чк им речима Пава Стриј емљанин а, им е

1Прва с к рај а 17. век а из записа Ђура М атиј ашевића К ак о Милош Д агиловиТг или
р
Обиловић р ањеп иа К осову пр имину (Бог . бр. 2); три записа с почетк а 18. века Јоза
Бетондића: K ag ј е погину о кнез Лазар и Милош Обилић на К осову , Бог. бр. 1; K ag су
се посвадиле Лазареве кћер и, М иклоншћ бр. 1; Песма о невер и Ст р ахињине љу бе,
Бог . бр. 40 .

А 233
Ву к дошавши у ј едн ом дру гом лексичком плану са свој е ст ране и к ао стај аћ е
име за издај ни ка.
К ао ж иво мотивск о ткиво, овак ви стихови препознај у се у нешт о дру к чи -
о о м ла
ј ј фр у ц ј уи и п есми а
Ц р Лаза и а
р Ц р ци а М или а В
ц ( у рк б . 44 ), г де се по-
раз опет приписуј е бекству Вук а Бранк овића и одвођењу нек их чета.

А шт о питаш за проклет ог Ву к а

Он издаде цар а на К осову

И од в ед е д ван аест х иљад а ,
Госпо мој а, љут ог оклопник а.
"
Ч у вени формулни стих : „ Д анас ћемо видј ети ко ј е вј ера и н евј ера , кој и се
п е п ав м амском м он ол ог " в. К оље-
у песми о О гњено м В к
у у ј о ављ уј у р о „ др у (
вић , 59) - у разговору Ву к а са бу здованом, добиј а ист у драмск у напетост за
време К осовск е вечере у к азивању певача - Ву кова оц а:

Сут ра ј есте лиј еп Видов-данак ,

видј ећемо у п ољу К осову
ко ј е вј ера, к о ли ј е невј ера

Д есете р ачка песма о Косовки ево

д јц и из Ву к ове збирке само е
ј ј една од ва-
"
риј аната теме о прстеновању девој ке кој у су гхресреле „ три вој воде бој не (у
десетерачкој поезиј и - Милош Обилић, Иван К осанчић, Милан Тошш ца; у
бугарштицама - Сибињанин Јанко, Михаило Свилој евић и Сек ула Бановић)
пре поласка у бој на К осово. Опевана у дугом ст иху , ова се тема пој ављуј е у
три, и по времену и по месту постанка, различит а ру кописа у обличена на
ск оро истоветан начин, почевши од сижеј но-тематског плана па до многих
ј езичко - стилских формула, о просидби и завету са препреком смрти.

-
( 21/Б1) М оли бога, дивој ко, да се из К осова заврнемо,
Б
Ер ћемо те ми, дивој ко, дру зј ем даром даровати ,

-
( ЗЗ/Ј.Б.) А к о мени, к раљице, на К осову Бог поможе
Б
тер се здраво ј а вратим са К осова равна поља
Ја ти мислим оставити т у словинск у диј евој к у ,
А у зети к раљицу за мој у за вј ерени цу .

- '
Пођ ми моли , дј евој ко, за здравље, Бога велик ога,
( 8/ Б2)
Б
Д а се здраво ј а вратим из К осова равн а поља
ЈТазаревић ј у нак ,
Ер ћу т ебе ј а узети за мој у драг у љу бу .

-
( 32/Ђ.М.) М а ј е да Бог да, девој ко и права крстј анска вј ера
Б
Тер се буду вратили са размиј ерниј их пок рај ина
А ј а ћу те удомити за Сек ула Бановића.

Она Бога молиј аше и у црк ву свеђ х одиј аше

 В к -
( у 50) М оли Бог а, мој а ду шо др ага,
'
Д а ти с здраво из табора вратим
Тебе, ду шо, д обр а ср ећа нађе.
У зећу те за вј ерну љу бовцу

Ове песме, односећи се на косовск и бој (први или дру ги) памте од ист о-
и
р ј ск и х чи ње ни ц а ј ед ино смрт главн ог ју н ака - овде вереника М илоша или
Сек уле Бановића. Па ипак , песничк а визиј а личн е траг едиј е младе девој к е
к ао да у потп у њуј е ист ориј ск у атмосферу ј едног општиј ег - нац ионалног и
х ришћанског пораза.
"
Нај већи број бу г арштица из ове тзв. „ опћенародне г ру пе дочарава доста
верно историј ск у атмосферу у српск ој деспот овини и У гарској . Чест о се ба-
ви нпр. одн осима Ћу рђа Бранк овића са Јованом Х у њадиј ем (Сибињан ин Јан -
ком) . Так о бу г арштица бр. 25 у Богишићевој збирци (ру копис из Боке-Б 1) го-
вори о Јанковом бежању пред Турцима (в. ист ориј ске чињенице, Јиречек ,
372) ; бр. 10 (р у к оп ис Ј. Бет ондића) о затварању и тамновању Јанк овом у Сме-
дереву , зау зимању њег ове ж ене к од Ђу рђа и њег овом пу шт ању , тек п ошто га
ј е као т алац заменио син Лау ш (истоветне историј ск е податке дај е Јир еч ек ,
373) . Бу гарштице махом тачно у спост ављај у г ен еалогиј е владарских породи-
ца. Д ај у ћи нек у врст у владарск о- породичних хроник а сасвим епско-поетски
у обличених , оне се из песме у песму држе ј едном у становљених односа и
прате епск о- ист ориј ск а збивања у кој има се историј ск а тачност повлачи са-
мо пред захтевима епског и идеј ног к онт ину ит ета. У том смислу ј е к аракте-
р истична б г
у ра Шти ц а о о ењ
р ђ у Сиби њан ин Ј ан ка -
( 8/Б2) као ванбрачног
Б
сина Стевана Лазаревића, кој а повезуј у ћи у гарск у владарск у породицу са
српском дин астиј ом у спост авља к онтину ит ег ј едне неуг асивости антит урске
борбе. Или типичне епск е песме о ж енидби са препрекама (Б- 9/Ј. Б. и Б-2/не-
познати ду бр овачк и ск у пљач) , кој е г оворећи ист ориј ски нетачно о ж енидби
к раља Будимског (вероватно М атиј ашевој ) девој ком „ од К ру шева лиј епог а "
- опет инсистирај у на истом контину итету . Бу гаршице тачно памте да се Си-
бињанин Јанко ож енио сестром Михаила Свилој евића (Јиречек , 38 1) уклапа-
ј ући тај брак у одређене епске клишее. Приликом Јанк овог ослобођења из
тамниц е сестра се обраћа брат у М ихаилу за савет (Б- 10/Ј. Бет ондић) . М ати-
ј аш ч иј е се о
р ђ ење бележи као и Лау шево поп т
у р с ећног ст е реот ипног завр-
ш етк а ж ен и д б ене п есме-

- '
(Б 23/Ј.Б.) И бј еше ти с М аргарит ом У г рии Јанк у Бог пом ог о
Она њему пор оди Лау ша и М атиј аша,

никад се не помиње као к раљ, а да се п ри том заборави чиј и ј е син , чак и у

песмама сасвим легендарног карактера о бирању М атиј аша за к раља (Б-
30/Ј.Б; Б-31/Б 1) . Песме записане у Боки (Б- 12/Б1) и Ду бровнику (Б- 13/Ј. Бе-
тондић) памте да се Змај Огњенин Ву к (Ву к Грг уровић) женио Барбаром
(ћерк ом Сигисму нда Ф ран к опан а, в. Јиречек , 4 11), и братиме, никада и х не
р азд ва а
ј ју ћи - Ву к а О г њеног и Д м ит р а Јак шића -
( 14 , 15, 16/ Јозо Бегондић)
Б
кој и су и у ж ивоту и борби били по историј и нераздвој иви (у п . Јиречек , 4 11) .
Ист ориј ск и разложну н ет рпељивост Јанк ову према деспот у Ђу рђу „ неп ри-
ев е и е " " -
ј атељ у н ј р д спот Ђ б
у у рђу , у р га шти е
ц „ психоло шки ос лоба а а
ђ ју д ју

žA s 235
ћ и п у ну слободу епској зловољи Јанк овој , кој и освете р ади „ удара деспота
"
Ћурђа бу здованом (Б- 9/Ј. Бетондић, Б-26/непознати Д у бровчанин) . Ова о-
светољу бивост чиј и разлози изазивај у танане историј ск е евок ац иј е, добиј а
свој е еп ско-етичк о задовољеље у финој ху мористичк ој разиг раности веселих
будимских сват ова к ој и одводе невесту , - а у к ој има ј е Ђурађ десп от „ за сва-
"
товим у застави - а Јанко вој вода - к у м венчани. Вешто сугерисана иет ориј -
ск а евокац иј а, у клопљена ј е и наче у фабу лу познатих ин тернационалних eri -
ских песама о ж енидби с п репрекама (типа ж енидбе Д у ш анове) са к раљевим
заточен иком у лик у младог а Сек у ле и сву г де ј еднак им „ неизвршивим за-
а има " - п реск акањем к оња витезова, стрељањем ј абу ке и п реп озн авањем
д ц
е
д јво ке- невест е с п рименом у век истог лу кавства.
Не измичу ћи позн ат и м епским зак онима п рема к ој има се нај различитиј е
интернационалне т ем е и мотиви везуј у за историј ске личн ости , тек п ошто
постану еп ск и п опу ларнс, допу њавај у ћи њих ове епск е биог рафиј е - било т у -
м ачсњем њиховог ј у н аштва натприродним пореклом , било испу њавај у ћи
њи х ов ж ивот разним позн атим зг одама и догађај има - бу гаршт иц е су изван-
редан док у мент о ду жини епск ог живот а пој единих личности у пароду .Тако,
п рема захтевима епског облик овања лика, историј ски поглед на свет т ренут -
но у сту па место ј едном сасвим анимат ист ичком схват ању о к ретању сио-
љашње ду ше - у песми о змиј ском пореклу Сек уле Бановића (Б- 19/ Б1) ; или
се демонолошким предањем т у мачи рођење Г руј ице Н оваковића (Б-39/Ј. Б.) ;
или пак смрт Д еспота Вука прек ршај ем т абу а, продирањем овоземаљског ,
људског п огледа у натприродно и недозвољено (Б- 16/ Ј. Б.) .
Тако се и за К раљевића М арк а везуј е читав низ т ради ционалиих повели-
ст ичк их тема у истом склоп у мотива и односу личности кој и се к онтину ира-
но преносе к роз век ове: М арк о у свом народском ћурк у (у бугарштицама у
"
„ бј елом кож у ху ) спасава свој у отет у жену од напасника Мине К остуранина
(Б - 7/Б1 ) и ли њ ега и з тамни це ослоба а
ђ рА апка д ево ка Б-
ј ( 5/ Б2) . Ослобађање
на ка и з тамни ц е би ло а е
д ј у склопу моти ва с п реоблачењем дево ј к е - осло-
ју
бодиоца у су ж њево одело, или да ј е изван т ога склопа, сп ада у ј едну од нај -
омиљениј их т ема новелистичке епике. У бу г арштицама се пој ављуј с у више
вариј аната. Једиа г овори о Сек уловој сест ри кој а изводи из тамнице М илоша
Бана (Б- 18/Б1); друг а, н пр. о Гркињи девој ци (Б- 54/непозпати Ду бровч.) к ој а
замењуј е ј у нака у т амници да би затим, приведена султапу , захваљуј ући до-
мишљатост и свој их речи и посту пака на к рај у ј едног ват рометног диј алога,
била чак и наг рађен а.
Нек олико изванредпих бугарштица о завади браће Јак шића изазваној злу-
рда ом иг ром вила ( Б-43 / Б1 ) п о гво ом
р ј д е не о д њи х ових жеиа (Б -4 1/Ђ . Ма ти-
ј ашевић ; Б -42/неп. б
Ду р овч .) или деобом ви те шк их обележ а
ј ( Б -44/не поз на-
ги Д убровч.) - представљај у традиционалне вариј анте познате све до наших
ана
д , ј чи и с е нај лепши п р име р ц и мо г у наћи В
у у к ов ој збирци. Об а
р ђуј у ћи те-
ме витешк их мег дан а, бизарних новелистичких гровања и освета, и спашт а-
ју ћих мржњи свек рва г решн и ца, невино оклеветаних ју нака и ју накиња , хе -
ро ј ских одбрана женске и витешке части, - бу гарштиц е предст авља ј у пр аву
р и з н и ц у т р а д и ц и о н ал н их с и ж еа и м о т и ва .
и
Ч тав систем у клапања ог
д ђја а а и збивања у по сто ј еће епске клиш ее б
у у -
а
гарштицам р к еће се г ан
р ц и о м чисте е пске поезиј е и бала де. Ист о и
рј ска зби-

236
 вања добиј ај у п ри том захваљуј у ћи изванред но развиј еној поет ск ој т ех ни ци
ј едну мекоту баладичног присту па, ј едну драматичност и инт имност у кој ој
општ е народни догађај и ду боко задиру у личне су дбине ј у нака. С дру ге сгра-
не, чак и у оним песмама г де основни догађај ниј е подређен ист ориј ској тач-
ност и , ли к ови већином добиј ај у одређења и сториј ск им координатама, или се
одсликавај у у оквирима к ој е поставља у ст аљена епско-ист ориј ск а т радициј а.
( ... )

(Речник у смених књиж евних р одова и вр ст а, VII ,

К њиж евна ист ор иј а, 1977, IX , 35, ст р. 541- 561)

tšL 237