ПРЕГЛЕДНИ РАД

УДК: 271.222(497.11)-735:347.23(497.115)
271.2-726.1(560)-523.6(495.631):347.23
ИД: 203413260

ДОЦ. ДР БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ИСТОРИЈУ

ВЕЛИКА ХОЧА И ЗАЧЕЦИ

ЦРКВЕНОГ ПОСЕДА У МЕТОХИЈИ

САЖЕТАК. Велика Хоча је била метох манастира Хиландар и једно од најстаријих

насеља забележених у Метохији, које се први пут помиње у Оснивачкој
повељи манастира Хиландар издатој 1198. године. Том приликом ма-
настиру је дариван посед који је, поред Хоче, садржао још осам села, два
винограда, четири пчелињака и планину са 170 породица Влаха. Вели-
кој, тада Горњој, Хочи је намењена улога средишта црквеног поседа и
трга, што ће утицати на њен даљи развој, који карактерише постепен
успон и изградња великог броја цркава. Овај хиландарски посед, на-
зван Хотачка метохија, послужио је као пример организовања бројних
црквених властелинстава на овом простору. Међутим, иако је то цркве-
ни посед сачуван у најстаријој црквеној повељи, није био и први: на том
простору је постојао и посед манастира Студеницa.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Велика Хоча, Метохија, Хиландар, Подримље, Студеница.

1 bozar@ptt.rs

131
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

При крају сво; живо=а монах Симеон, некаBашњи велики жуFан

С=ефан Немања, Bошао је на Све=у Гору Bа се FриBружи сину Са-
ви. Било је =о Bуховно Fре;нуће које су Fош=овали мно;и Нема-
њини савременици у СрKији који су кренули са њим, али и мона-
си Све=е Горе. Док је оKилазио ову монашку насеоKину Симеону
су Bолазили Bа ;а Fосе=е и виBе мно;и монаси, неки и из уBаље-
них келија. Тај Bуховни Fре;ор Bошао је на крају јеBно; узKуBљи-
во; живо=но; Fу=а =оком које; је С=ефан Немања изKорио само-
с=алнос=, учврс=ио и „заокружио” своју Bржаву. У =аквом оKлику
ос=авио ју је он Bру;орођеном сину и наслеBнику на Fрес=олу,
С=ефану. Немања је за време влаBавине Fрошао Fу= оB љуKимца
визан=ијско; цара Манојла, Fреко ње;ово; Fро=ивника, FоKуње-
ника, Fокорно; зароKљеника и слеBKеника, Bо освајача визан=иј-
ских =ери=орија, оKнови=еља Fосрнуле BеBовине и оца визан=иј-
ско; зе=а и севас=окра=ора, или како је на на=Fису у С=уBеници
навеBено „сва=а цара ;рчко;а кир Алексе” (Ђурић, 2000, с=р. 277).
Ни уну=рашњи живо= Немањине Bржаве није Kио ниш=а мирни-
ји. С=асавши Bо „млаBићс=ва” BоKио је „чес= сво;а о=ачас=ва” на
уFраву, којим је усFешно уFрављао, ш=о је изазвало ос=алу Kраћу
Bа ;а зароKе и Kаце у =амницу. ОBа=ле се ослоKоBио, Fреузео срF-
ски Fрес=о, FоKеBио Kраћу и измирио се са њима. Државу је зна=-
но Fроширио и Bонео јој, како сам каже, „мир и =ишину”. Након
=о;а оBлучио је Bа и сеKи FоBари миран живо=, зKо; че;а се Fову-
као са Fрес=ола и замонашио. Боравио је у С=уBеници, а за=им Bо-
шао на Све=у Гору, ;Bе је нас=авио Bа се FоBвизава као велико-
схимник. У Све=ој Гори није Fровео Bу;о времена, али је ос=авио
вечи=и =ра; који свеBочи о ње;овом Kоравку – зајеBно са сином
Савом FоBи;ао је манас=ир ХиланBар (Живојиновић, 1998, с=р.
29–34). Био је =о врхунац ње;ово; Bелања и живо=а.
Из;раBња ХиланBара FреBс=ављала је врхунац Немањино;
Fре;нућа на из;раBњи срFске среBњовековне Bржаве и Bруш=ва.
Наиме, у науци је већ указано на =о Bа су СрKији за улазак у циви-
лизацију Kили Fо=реKни: независна Bржава, ау=окефална црква и
соFс=вени уло; у Fравославну хришћанску кул=уру (Maksimović,
1988, с=р. 47; Бо;Bановић, 2000, с=р. 328–329). Изузимајући ау=оке-
фалнос= цркве, Немања је усFео Bа ос=вари самос=алнос= Bржаве
и Bа јој сFецифичну кул=урну слику, која је Kила FоB великим
у=ицајем Визан=ије, али са FојеBинос=има карак=ерис=ичним за
СрKију. БорKу за самос=алнос= Bржаве Fра=ила су сFецифична
кул=урна Fре;нућа, најуочљивија у из;раBњи црквених оKјека=а.
Био је =о корак Bаље у оBносу на Fре=хоBно ;раBи=ељс=во које је

132 БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ

 ВЕЛИКА ХОЧА И ЗАЧЕЦИ ЦРКВЕНОГ ПОСЕДА У МЕТОХИЈИ

оBсликавало Bржавни и Bруш=вени развој. ОBавно је Fримећено

и Bа се из;раBња цркава и манас=ира у BоKа Немањине влаBави-
не, ш=о је Kио ње;ов уло; у хришћанску кул=уру, може Bовес=и у
везу са ње;овим Fоли=ичким ан;ажманом. У време учвршћи-
вања сво;а Fоложаја он је FоBи;ао манас=ире Све=е Бо;ороBице и
Све=о; Николе у ТоFлици, време Fреузимања влас=и овековече-
но је манас=иром Све=о; Ђорђа у Расу, Bок је син=еза целокуFно;
живо=а и из;раBње Bржаве везана за из;раBњу С=уBенице (Ка-
лић, 1988, с=р. 25; Маринковић, 2000, с=р. 133). И као ш=о кул=ура
Fроизилази и наBилази све=овне Fо=реKе, =ако и из;раBња Хи-
ланBара у овом с=еFеновању Немањино; живо=а FреBс=авља Bу-
ховну наBо;раBњу која је на=крилила све=овне фазе.
Сам чин нас=ао је из чис=о Bуховне FоKуBе и намере Bа се за-
Fус=ели манас=ир оKнови. ВиBели смо Bа =о није Kио Fрви =акав
Немањин Fос=уFак – и Fре не;о ш=о је Fос=ао велики жуFан, Не-
мања је FоBизао манас=ире, са =аквом Fраксом је нас=авио и као
влаBар СрKије, Fа, е=о, и као монах. Из ње;ове ;раBи=ељске ак=ив-
нос=и нас=али су мно;и манас=ири, оB којих су најFозна=ији:
Све=а Бо;ороBица и Све=и Никола у ТоFлици, Све=и Ђорђе у Расу,
С=уBеница „у ИKру”, ХиланBар на Све=ој Гори, Све=и Пан=елеј-
мон у Нишу, Све=а Бо;ороBица Бис=ричка и Bру;и. Из;раBња је
Kила =ек Fрви Bео у Fроцесу формирања манас=ира. Дру;и Bео,
не мање важан, сас=ојао се оB формирања Kра=с=ва и оKезKеђи-
вања ма=еријалних услова за оFс=анак манас=ира. О =оме ;овори
и Немањин син и Kио;раф који каже Bа свима њима Симеон Не-
мања „sytvori ouprav+ |ko`e podobaety” (Ћоровић, 1928,
с=р. 187–189). Нажалос=, иако су нам најважније Немањине за-
BужKине у;лавном сачуване, нема Bирек=них FоBа=ака о ус=рој-
с=ву манас=ира које је Немања из;раBио.
ОB ово;а се разликује оснивање манас=ира ХиланBар. Из;раB-
њу ово; манас=ира Fра=е Fовеље, како ;рчке =ако и срFске, а са-
чувани су FоBаци и о ње;овом влас=елинс=ву, као и =иFик којим
је ре;улисан Kоравак и живо= монаха.
О из;раBњи манас=ира сачуване су =ри Fовеље цара Алексија
III (Баришић, 1986, с=р. 1217–1226), Bва си;илиона и јеBно зла=о-
Fеча=но слово, и Fовеље Симеона Немање и С=ефана Првовенча-
но; (Мошин, 2011, с=р. 67–69, 79–83). Ове Fовеље заокружиле су
Fос=уFак оснивања ХиланBара, BоBелиле му с=а=ус и смернице
за Bаљи развој.
Манас=ир ХиланBар је нас=ао из жеље Симеона и Саве Bа из-
;раBе, или оKнове неки оB Kројних заFус=елих манас=ира на Све-

БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ 133

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

=ој Гори и Fриложе ;а Ва=оFеBу у ком су =аBа Kоравили. Своју

жељу у оKлику молKе уFу=или су цару Алексију III и оB ње;а за-
=ражили Bозволу за овај чин. Пронашли су и Fо;оBан заFус=ели
манас=ир, Kио је =о ХиланBар у крају Милеје, који су Симеон и Са-
ва виBели Fриликом оKиласка Све=е Горе. Цару је с молKом,
крајем 1197. или Fоче=ком 1198. ;оBине, кренуо лично Сава који
је овај свој BиFлома=ски заBа=ак усFешно оKавио (ТеоBосије,
1984, с=р. 47).
Цар Алексије III, =ас= С=ефана Немањића, Bозволио је Симеону
и Сави Bа заFус=ели манас=ир оKнове, чему су они и Fрис=уFили,
а он ;а је зла=оFеча=ним си;илионом Fриложио Ва=оFеBу.2 Зи-
Bање манас=ира је зKо; оKиља ма=еријала Fроис=екло; оB заFу-
с=ело; манас=ира и „све=илиш=а Милеја” Kрзо наFреBовало, а =о-
ме је BоFринела и велика и несеKична Fомоћ коју је оцу и Kра=у
уFу=ио велики жуFан С=ефан.3
Оваквим развојем Bо;ађаја мно;и на Све=ој Гори нису Kили за-
Bовољни, Fа се у Кареји сас=ао саKор све=о;орских и;умана на че-
лу са Fро=ом Герасимом. Они су са саве=овања уFу=или FреB-
с=авку цару Алексију, којом су ;а молили Bа ХиланBар и ос=ала
све=илиш=а, које је оBузео из влас=и Fро=а и BоBелио Ва=оFеBу,
саBа оBузме оB ово; манас=ира, јер се Fлаше Bа ће FоB њим Fоно-
во заFус=е=и, и FреBа их Симеону и Сави. ПреBс=авку је Fо=Fиса-
ло 25 и;умана, нису је Fо=Fисали јеBино и;уман Ва=оFеBа, ш=о је
и разумљиво, али и и;уман Велике Лавре. Ис=овремено, и;умани
су замолили Симеона и Саву Bа Fриме заFус=ели манас=ир и Fо-
Bи;ну ;а своме о=ачас=ву, као ш=о су =о ураBили Ивирци и Амал-
фи=анци.
Цару су се са ис=им зах=евом оKра=или и Симеон и Сава, а на
ово их је, Fрема свеBочењу ТеоBосија и Домен=ијана, на;нала и
Fосе=а неко; Bуховника са Све=е Горе. По њима, Сави је Bошао не-
ки с=арац и рекао му Bа је =о ш=о раBе он и о=ац му Симеон BоKро
и Бо;у у;оBно, али, као ш=о воBе рачуна о свом сFасењу, =ако ис=о
=реKа Bа се Fос=арају и за сFас сво;а о=ачас=ва: нека онај оFус=е-
ли манас=ир оKнове и у ње;а Fримају своје сунароBнике (ТеоBо-
сије, 1984, с=р. 48–49; Домен=ијан, 1865, с=р. 162, 58). Прича је за-
нимљива као оBраз мишљења Fисаца жи=ија Све=о; Саве и њихо-
2
О из;раBњи срFско;, оBносно оKнови Fос=ојеће; ХиланBара, Bе=аљно, са из-
воBима из Bела Домен=ијана и ТеоBосија, в. Миљковић, 2008, 84–95.
3
Раније се сма=рало Bа су Милеје крај на Све=ој Гори. Мирјана Живојиновић
је Bоказала Bа се FоB овим именом крије манас=ир који је и крају Bао име
(Живојиновић 1978, с=р. 7–17).

134 БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ

 ВЕЛИКА ХОЧА И ЗАЧЕЦИ ЦРКВЕНОГ ПОСЕДА У МЕТОХИЈИ

во; времена, а FосреBно свеBочи о Fравим разлозима заш=о је

цар Алексије III манас=ир ус=уFио Сави и Симеону.
Цар Алексије је и овај зах=ев монаха Све=е Горе Fрихва=ио и
Bозволио Bа KуBући манас=ир KуBе самос=алан и срFски и Bари-
вао му оBређене Fривиле;ије, ш=о је FроFраћено зла=оFеча=ним
словом из јуна 1198. ;оBине (Petit, 1911, с=р. 4). Овом Fовељом су
Сава и Симеон овлашћени Bа мо;у Bа раBе Fо својој вољи, оBно-
сно BоKили су независнос= за манас=ир како оB Fро=а=а, =ако и оB
царске влас=и.
Из;раBња ХиланBара је, верова=но, заFочела и =екла и Fре не;о
је с=и;ао оB;овор цара Алексија у који се није сумњало. ПоBизање
манас=ира Kо;а=о је Fома;ао велики жуFан С=ефан. Њему је у Ср-
Kију, са молKом Саве и Симеона, Fу=овао монах Ме=оBије, касни-
ји Fрви и;уман ХиланBара. С=ефан је =ом Fриликом Fослао на
Све=у Гору Fуно зла=а и маз;и на Fослужење, које су =ражили,
молећи их Bа узму све ш=о је Fо=реKно (Ћоровић, 1939, с=р. 42–
45). То је омо;ућило Kрзу из;раBњу манас=ира, који је јула месеца
1198. ;оBине већ Kио осFосоKљен и Симеон је Fрешао у ње;а.
С јесени =е ;оBине Симеон и Сава су великом жуFану С=ефану
у СрKији Fоново Fослали Ме=оBија с новом молKом Bа Fомо;не
Bовршење манас=ира. Том Fриликом су С=ефану Fослали и че-
с=ицу часно; живо=ворно; крс=а, коме се FриFисује велика моћ.
С=ефан је и овом Fриликом узвра=ио Kо;а=им Bаровима.
Желећи Bа формирање манас=ира заокружи, у склаBу са к=и-
=орским Fравима, Симеон Немања је =оком Bру;е Fоловине 1198.
;оBине изBао Оснивачку или, како се још зове, Прву хилан арску о-
вељу. Њоме је манас=иру Bариван FосеB који ће му омо;ући=и
живо=. ПосеB се налазио у Kлизини Призрена и сас=ојао се оB Bе-
ве= села, =р;а, Bва вино;раBа, че=ири Fчелињака, 170 FороBица
Влаха и 30 сFуBова соли ;оBишње (Korablev, 1915, с=р. 375–377).
Симеонова Fовеља је Bошла након Bве Fовеље цара Алексија III.
Дру;о Ме=оBијево Fу=овање у СрKију везано је за јеBан ак=. То је
изBавање Оснивачке Fовеље Симеона и Саве, али не само =о. Но-
ви Ме=оBијев Kоравак у СрKији значио је и укључивање велико;
жуFана С=ефана у из;раBњу манас=ира ХиланBар. Чес=ица ча-
сно; живо=ворно; крс=а, која је овом Fриликом Fосла=а С=ефану
оси;уравала је Fренос к=и=орс=ва манас=ира са Саве и Симеона и
на С=ефана. Тим чином Симеон је усFос=авио ХиланBар као
своју, али и уоFш=е Немањићку заBужKину, ш=о се јасно виBи из
Fисма уFућено; С=ефану: „Не о љани се, нь о ьш и се в’сеју кре-
ос ију својеју вьз ви ну и и, јако а сьзиж е ’ се храмь ресве ије вь

БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ 135

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

аме моју, вь с ране сеј, и аки о мне е е и че омь војим и вьну-

че ом вь ро ь вашь и ро ь о века” (Првовенчани, 1988, с=р. 43). Пре-
ко С=ефана и ње;ово; Fо=омс=ва к=и=орс=во се Fреносило и на
цео срFски роB, чиме је ХиланBар Fос=ао оFш=есрFска заBужKи-
на и =акав је с=а=ус заBржао Bо Bанас.
Нове Fривиле;ије ХиланBар је BоKио оB цара Алексија III зла=о-
Fеча=ним си;илионом оB јуна 1199. ;оBине којим му је, FореB Fо-
=врBе ранијих Fовлас=ица, ус=уFљен у ме=ох заFус=ели мана-
с=ир Зи;, на FаBинама Fланине Ви;ле, на самој ;раници Све=е Го-
ре. Такође му је Bа=о Fраво на коришћење јеBне лађе оB хиљаBу
моBија, ослоKођене разних наме=а и Bавања (Petit, 1911, с=р. 5).
Овим си;илионом је оKновљени ХиланBар са највише; мес=а
Fравно оси;урао BоKијене FосеBе и Fовлас=ице. Тиме је Fос=ао
царски манас=ир.
УKрзо Fосле Алексија и Симеона ХиланBару је Fовељу изBао и
велики жуFан С=ефан (1199–1200), којом му је Bаривао FосеB у
околини Пећи. Овај С=ефанов ак=, који је услеBио уKрзо Fосле
смр=и Симеонове, није ниш=а Bру;о Bо оси;уравање својих к=и-
=орских Fрава (Соловјев, 1925, с=р. 3–31). Овом веома важном к=и-
=орском Fовељом заокружен је оснивачки FосеB ХиланBара, који
ће се, касније, увелико Fрошири=и, а ујеBно је у=р= и Fу= Bаље;
Fонашања срFских влаBара у оBносу на манас=ир ХиланBар.
Из;раBњом манас=ира и оKезKеђивањем ње;ових FосеBа није у
Fо=Fунос=и завршено ње;ово оснивање. ТреKало је Fос=ара=и се
и о уну=рашњем уређењу и живо=у у манас=иру. За =о се FоKри-
нуо Сава, сас=авивши ХиланBарски =иFик 1199. ;оBине (ш=о Fро-
ис=иче из Fрава и оKавеза к=и=ора манас=ира), којим је FроFисао
целокуFни живо= у ХиланBару (Марковић, 1925, с=р. 110). Нису
сви к=и=орски манас=ири имали своје =иFике. У Визан=ији су их,
оKично, имали само царски и Fа=ријаршијски, Bок Bру;и мана-
с=ири само FонекаB (Троицки, 1935, с=р. 105). ХиланBарски (а Fо-
=ом и С=уBенички) =иFик нас=ао је Fо у;леBу на =иFик манас=ира
Бо;ороBице Евер;е=иBе у Цари;раBу (Живојиновић, 1994, с=р. 85–
103). ЗKо; велико; у;леBа Саве и ХиланBара, овај =иFик ће (Fреко
С=уBеничко; =иFика, који се оB ХиланBарско; разликује само у
FојеBинос=има и ње;ов је „Kлизанац”) временом Fоче=и Bа се
Fримењује и у ос=алим манас=ирима у СрKији, Fрво у краљев-
ским, а Fо=ом и у ос=алим.
ОBмах Fо нас=анку ХиланBар је Fос=ао цен=ар Bуховнос=и и
кул=уре коB СрKа. О ње;овом Kрзом усFону свеBочи и Kрој мона-
ха. Са Bесе=ак, колико их је Kило у време Симеона, Kрој се FоFео

136 БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ

 ВЕЛИКА ХОЧА И ЗАЧЕЦИ ЦРКВЕНОГ ПОСЕДА У МЕТОХИЈИ

на BевеBесе= Fре Савино; оBласка из Све=е Горе са мош=има Си-

меона. Брз усFон везује се за сâмо монашко јез;ро ХиланBара. На-
име, каBа је Симеон Bошао у Све=у Гору, ње;а су BоFра=или мно-
;и „Kла;ороBни”, и Bок се јеBан Bео њих вра=ио у СрKију „мнози о
њих ос аше вь монас ири” и Fро=ив воље Симеонове (ТеоBосије,
1984, с=р. 41). Ова ;руFа „Kла;ороBних”, Bакле срFске арис=окра-
=ије, Kила је јез;ро око ко;а се окуFљала хиланBарска Kра=ија, =ј.
извор ели=но; карак=ера срFско; све=о;орско; монаш=ва и висо-
ке кул=урне уло;е коју је ХиланBар и;рао у срFском нароBу (Бо;-
Bановић, 1984, с=р. 236). То му је омо;ућавао, свакако, и ње;ов ви-
сок Fоложај међу манас=ирима уоFш=е: ХиланBар је, као ш=о смо
већ навели, оB само; оснивања Kио царски манас=ир. То је Fос=ао
оснивањем са највише; мес=а – оB визан=ијско; цара, а не Fо срF-
ским царевима, који ће му Kи=и Bона=ори, али чи=ав век и Fо ка-
сније. Царским Bокумен=ом, Алексијевим зла=оFеча=ним сло-
вом из јуна 1198. ;оBине, ХиланBар је изузе= оB влас=и Fро=а, а
Сави и Симеону је Bа=о Fраво Bа ;а уреBе како желе (Petit, 1911,
с=р. 4). Захваљујући Савиној BиFлома=ској веш=ини, ХиланBар је
BоKио и Fовлас=ицу коју Bру;и царски манас=ири нису имали –
Fраво самос=ално; изKора и;умана, чиме је Fос=ао независан и
оB само; цара, чије је јеBино Fраво Kило Bа манас=иру Bа жезло –
симKол своје влас=и, око ко;а су се ХиланBарци окуFљали Fрили-
ком изKора и;умана (Све=и Сава, 1928, с=р. 76).
ВоBећи рачуна Bа манас=ир не Kи, којим случајем, заFус=eо
или Fрешао у Bру;е руке, Сава и Симеон су к=и=орс=во манас=ира
рано Fренели на велико; жуFана С=ефана и ње;ово (и њихово)
Fо=омс=во, чиме је оси;уран срFски карак=ер манас=ира и, у
склаBу са оснивачким Bокумен=има, ње;ов екс=ери=оријални
Fоложај (Троицки, 1935, с=р. 109).
ХиланBар, морамо =о Fоново ис=аћи, није Kио само оKична за-
BужKина – јеBна у низу Kројних немањићких ;рађевина. То је ин-
с=и=уција, ло;ичан слеB и врх јеBне Bу;е и муBре Fоли=ике Не-
мањине, којом ће Сава, у Fоче=ку зајеBно са Симеоном, а касније
и сам, уBари=и међе среBњовековне срFске Bржаве.
Значајан момена= у формирању ХиланBара јес=е изBавање ос-
нивачке Fовеље оB с=ране Симеона (и Саве) у Bру;ој Fоловини
1198. ;оBине (Баришић, 1971, с=р. 48). Повеља је јеBна оB најзна-
чајнијих у срFском BиFлома=ичком ма=еријалу. Њена саBржина
је незаоKилазан извор за све оне који се Kаве срFском Fрошло-
шћу. Она FреBс=авља смерницу Bаље; развоја срFске среBњове-
ковне Bржаве. Повеља је, најверова=није, нас=ала у Bру;ој Fоло-

БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ 137

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

вини 1198. ;оBине, Fосле зла=оFеча=но; слова цара Алексија, за

време осмомесечно; Kоравка Симеоново; у ХиланBару (јули
1198 – феKруар 1199). Њоме је Симеон Bаривао ХиланBару FосеBе
у Kлизини Призрена. Писана је на Fер;амен=у ширине 30 cm, Bок
је Bужина Fремашивала 65 cm. Повеља је FрвоKи=но имала Fеча=
који је касније нес=ао. Већина ис=раживача је са;ласна Bа је, Fо-
реB Симеона, Све=и Сава имао значајно; уBела у сас=ављању Fо-
веље, Fа се Bанас =ако и =ре=ира – као зајеBничко Bело Саве и Си-
меона.
Сама Fовеља, каB изузмемо BисFозицију и санкцију, FреBс=а-
вља ау=оKио;рафију влаBара који се монаши и аKBицира и веро-
ва=но Bа у Fо;леBу своје саBржине није мо;ла има=и узор које; Kи
се Bржала (Маринковић, 1973, с=р. 8), Fа је њена вреBнос= као
књижевно; Bела у=олико већа. Повељом је Симеон ХиланBару
Bаривао слеBећа села: „neprobiwta, momouwou, slamodravyj,
retivlou, trynije, retivywtica, trynovycy, xoqa i dr+ga xo-
qa”. Већина оB ових села и Bанас Fос=оји са ис=им, Bелимично
или нимало измењеним именима. Налазе се на Fрос=ору између
Ораховца, Суве Реке и Призрена, у FлоBној Kрежуљкас=ој Fо=оли-
ни, коју са ис=ока међи Fланина Милановац, са заFаBа Бели
Дрим, на ју;у Призренски FоB;ор, ;Bе се завршавају оKронци Ша-
ре, Bок се на северу нас=авља, Bолином Бело; Дрима и ње;ових
Fри=ока, FлоBна ме=охијска зараван.
Село НеFроKиш=е налази се 14 км северно оB Призрена.4 На Bва
киломе=ра ју;озаFаBно оB ово; села налази се Момуша (Bанас Ма-
муша), уBаљена оB Призрена 13 км. СламоBрави, у каснијим Fо-
вељама јавља се као СламоBраже и СламоBража (Новаковић, 1912,
с=р. 389, 393–394; Miklosich, 1858, с=р. 86) (Bанас СамоBража), нала-
зи се северније оB ових села, 17 км уBаљена оB Призрена. Ре=ивља
(Bанас Ре=имље) налази се неш=о заFаBније, уBаљена је оB При-
зрена 16 км на северозаFаBу. На ис=ој с=рани се налазе и села
„Хоча и Bру;а Хоча”. У каснијим Bокумен=има =а села се означа-
вају као Доња и Горња Хоча (Новаковић, 1912, с=р. 389, 393–394,
422–424), Bанас су =о Мала и Велика Хоча, уBаљене оB Призрена 16
и 20 км. Село Трновац Bанас не Fос=оји. Из каснијих Bокумена=а
виBимо Bа се налазило „ниже Долње Хо че” и Bа се ;раничило са
селима Целине и Ораховац (Новаковић, 1912, с=р. 389; Korablev,
1915, с=р. 552). Било је заFаBније оB Доње Хоче, на неких 18–19 км
4
Сва рас=ојања Bа=а су Fрема =оFо;рафским кар=ама. ВиB. секцију Призрен,
680, изBање Војно;ео;рафско; инс=и=у=а 1979.

138 БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ

 ВЕЛИКА ХОЧА И ЗАЧЕЦИ ЦРКВЕНОГ ПОСЕДА У МЕТОХИЈИ

оB Призрена, на Fо=езу Амовац (Томовић, 1990, с=р. 73). Село

Трње је најис=очније оB свих Bариваних села. Налази се 12 км се-
верно оB Призрена. Село Ре=ивш=ица Bанас не Fос=оји, а не јавља
се ни у каснијим Bокумен=има. Пос=оји мишљење Bа Ре=ивш=и-
ца није Kила село, већ Bа је =о Kила речица која је Fро=ицала кроз
село Ре=ивљу (Томовић 1990, с=р. 43). С оKзиром на FоBа=ак Bа ово
није Bокумен=овано и Bа је ос=ало само као Fре=Fос=авка, склони
смо Bа верујемо Bа је Ре=ивш=ица Kила заселак Ре=ивље (Зарко-
вић, 2002, с=р. 59).
Својом Fовељом Симеон је Bаривао ХиланBару и =р;, који се
налазио у селу Горња Хоча.
Манас=ир је =реKало снаKBе=и са свим ш=о му је Fо=реKно за
нормалан живо=. Како је јеBан оB важних ар=икала за оKављање
Kожје служKе, и исхране монаха, Kило вино, Симеон је FореB
земљораBничких села манас=иру Fоклонио и Bва вино;раBа. У
Fовељи се не каже у којим су се селима налазили вино;раBи, али
су они свакако Kили међу Bеве= Bариваних села, јер се =о изричи-
=о навоBи (t+ige). Како су вино;раBи зах=евали уреBно оKрађи-
вање, а =о зKо; чес=их ра=ова није мо;ло увек Bа се оKавља, они су
Kрзо FроFаBали. Ако је у овим крајевима Kило вино;раBа можBа
и Fре, они више нису Fос=ојали, јер је Симеон сам Bао Bа се засаBе
Bва вино;раBа, ш=о он и навоBи (…и ва вино ра уиђе наса их), Fа
их је за=им Fоклонио ХиланBару. ОB колико; су значаја Kили ви-
но;раBи за манас=ире и њихова влас=елинс=ва виBи се Fо =оме
ш=о је у Fовеље манас=ира Све=о; С=ефана у Бањској, Дечана и
манас=ира Све=их Арханђела коB Призрена ушла јеBна оFш=а за-
конска оBреBKа која оKавезује све земљораBнике Fо=чињене =им
манас=ирима Bа оKрађују вино;раBе (Новаковић, 1912, с=р. 625,
650, 696).
За нормално оBвијање живо=а у манас=иру =реKало је оKезKе-
Bи=и још неке Fо=реFш=ине. Међу њима најважнији је Kио восак,
оB ко;а су се Fравиле свеће, чије је мес=о у оKављању Kожје слу-
жKе веома важно. ПореB =о;а, свеће су се корис=иле, маBа секун-
Bарно, и за осве=љавање. Не =реKа заKорави=и ни меB који се Bо-
Kијао FореB воска, који није имао ис=и значај, али је Kио веома ва-
жан у исхрани љуBи. ВоBећи рачуна о овоме Симеон је ХиланBа-
ру Bаривао че=ири Fчелињака (уљаника) који су се налазили у
ТрFезама, ДаKшору, Голишеву и че=вр=и међу Fаричким (земљо-
раBничким) селима. Са сваким Fчелињаком Симеон је у мана-
с=ир Fослао Fо Bва човека који су =реKали Bа Kрину о њима. Поло-

БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ 139

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

жај Fчелињака не можемо Fрецизно у=врBи=и зKо; неBос=а=ка

Bру;их FоBа=ака који Kи их Kлиже оBреBили.
Село ТрFезе у коме се налазио Fрви Fчелињак не можемо Fре-
цизно уKицира=и, за=о ш=о Bанас Fос=оје =ри насеља која се =ако
зову а која Kи мо;ла Kи=и ово не;Bашње село. ЈеBно се налази се-
верно оB Призрена, на Fланини Црнољева, Kлиже Bариваним се-
лима оB оно;а које се налази у Kлизини Берана и које се Fомиње
зајеBно са Fланином Бо;Bачом у Fовељи цара Душана (Šafarik,
1870, с=р. 101; Новаковић, 1912, с=р. 421; Korablev, 1915, с=р. 495).
Треће село са именом ТрFеза налази(ло) се на Fо=езу између
Урошевца и Гњилана и мање је верова=но, у оBносу на Fре=хоBна
Bва, Bа се у њему налазио хиланBарски Fчелињак. Дру;и Fчели-
њак се налазио у селу ДаKшор које је Bанас неFозна=о, а не јавља
се ни у каснијим Fовељама, =ако Bа ни ње;ова уKикација није мо-
;ућа. Ис=и је случај и са селом Голишевом, маBа је ње;ов случај
сFецифичан. У =урском FоFису из 1571. ;оBине јавља се село са
сличним именом у нахији Домш=ици, која се налазила јужно оB
Хаса (Bакле Fрилично Bалеко оB Bариваних села), али ни ње;ова
уKикација није мо;ућа јер нема Bру;их FоBа=ака (Пешикан, 1986,
с=р. 67–68). Че=вр=и Fчелињак се налазио у parichxy, ш=о је не-
ке изBаваче Fовеље уFу=ило на Fо;решан =ра;. У Fи=ању није се-
ло са =аквим именом, већ је реч о Fчелињаку који се налазио
међу Bариваним, Fаричким селима. Из каснијих Fовеља виBи се
Bа је Fчелињак Kио у Bариваном и већ Fомену=ом селу Трновцу
(Miklosich, 1858, с=р. 59; Новаковић, 1912, с=р. 389; Korablev, 1915,
с=р 394).
ПореB ових Bарова ХиланBар је BоKио и Fланину Бо;ачу и на
њој Bва влашка „суBс=ва” – РаBово и Ђурђево, са укуFно 170 Fоро-
Bица, као и Bар у Зе=и – коKиле, не навоBи се ;Bе ни колико, и 30
сFуBова соли. МаBа се у Fовељи не навоBи ;Bе су се налазиле =е
коKиле (ни=и колико их је Kило) на основу каснијих Fовеља мо-
жемо закључи=и Bа су се налазиле у Каменици (Мошин, 2011, с=р.
370–371). ОвBе су касније насељени меш=ани из хиланBарско; се-
ла Момуша, Fа је насеље Fо њима Fрозвано Момушићи. То је име
које и Bанас, у неш=о измењеном оKлику – Момишићи – носи =о
насеље, иначе Bео ПоB;орице (Ћирковић, 1998, с=р. 145–152). До-
Kивши овако Kо;а= и разноврс=ан Fоклон, манас=ир је Kио снаK-
Bевен са свим ш=о му је Kило Fо=реKно за нормално оBвијање жи-
во=а у њему.
Иако је Fовеља Kо;а=а Bаровима Fримећујемо Bа је Bео који се
оBноси на законске оBреBKе којима се ре;улише Fонашање на Fо-

140 БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ

 ВЕЛИКА ХОЧА И ЗАЧЕЦИ ЦРКВЕНОГ ПОСЕДА У МЕТОХИЈИ

сеBу, изузе=но сиромашан у оBносу на оне које нас=ају касније, а

које су чес=о чи=ава законоBавс=ва за манас=ире. Ис=и је случај и
са Fовељом С=ефана Првовенчано; ХиланBару из 1199–1202. ;о-
Bине (Соловјев, 1925, с=р. 16). Ова чињеница може Bа значи само
јеBно: оKавезе „манас=ирских љуBи” су већ Kиле Fозна=е =ако Bа
их није =реKало Fоново FроFисива=и. У Повељу је унесено само
оно ш=о Bо=аB није Fос=ојало, или неш=о ш=о је оB изузе=не ва-
жнос=и. На основу каснијих Fовеља знамо Bа је Fоложај зависних
сељака на манс=ирским имањима у =о време ре;улисао „Закон
Све=о;а Симеона”, оBносно „Закон Све=о;а Симеона и Све=о;а Са-
ве”, како се касније зове. Овај закон је ус=ановио Симеон-Немања
својом Fовељом изBа=ом манас=иру С=уBеници (Ћирковић, 1974,
с=р. 311–319; Бла;ојевић, 1979, с=р. 129–166). Како су С=уBеница и
ХиланBар Fо своме Fоложају и значају слични манас=ири, није
имало Fо=реKе Fоново оFисива=и =е оKавезе, које су, очи;леBно
је, Kиле оFш=е Fозна=е.
Из све;а Fре=хоBно навеBено;, виBи се Bа је Симеон Bаривао
ХиланBару: Bеве= села, =р;, Bва вино;раBа, че=ири Fчелињака са
Fо Bва човека, Fланину и на њој 170 FороBица Влаха, коKиле и 30
сFуBова соли. Овај Симеонов Bар Kиће узор за каснија Bаривања а
ис=овремено и јез;ро хиланBарско; влас=елинс=ва, око ко;а ће
касније нас=а=и Bру;и FосеBи ХиланBара, али и Bру;а манас=ир-
ска влас=елинс=ва. По ;лавном мес=у ме=охије FосеB се у касни-
јим Bокумен=има зове Хо=ачка ме=охија. Током среBње; века ме-
=охија је заBржала своја села и ;ранице уз Bелимичне корекције
које су нас=уFиле =оком времена.
ТреKа ис=аћи Bа се овај FосеB BовоBи(о) у везу са Fи=ањем срF-
ско-визан=ијске ;ранице, оBносно Bа ли се налазио на срFској =е-
ри=орији или на =ери=орији FоB Визан=ијом. Мишљења смо Bа је
овај Bео хиланBарско; влас=елинс=ва Kио на =ери=орији СрKије о
чему је Kило речи у Bру;им раBовима (Зарковић, 2002, с=р. 66–72;
Зарковић, 2007, с=р. 209–223). Тери=орија на којој је Kио FосеB на-
лазила се неFосреBно уз ;раницу и Fи=ање је колика је Kила
с=варна кон=рола ових и сусеBних оKлас=и оB с=ране Визан=ина-
ца Fосле Kи=ке на Морави 1190. ;оBине, каBа је Визан=ија Fовра-
=ила Bео =ери=орија. Ова визан=ијска FоKеBа Kила је о;раничених
мо;ућнос=и, Fа се ;лавни циљ визан=ијској војсци свео на очува-
ње Fу=них Fраваца, Fре све;а Ниш–Бео;раB, и Fовра=ак ;раBова
FоB своју влас=. Тери=орија на којој се налазио хиланBарски Fо-
сеB није у;рожавала нијеBан оB ових циљева ш=о јој је омо;ућило
Bа ос=ане у склоFу срFске Bржаве.

БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ 141

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

Хо=ачка (хочанска) хиланBарска ме=охија није Kила јеBини

манас=ирски FосеB у овој оKлас=и. Позна=о је Bа је уKрзо Fосле
Симеона ХиланBару FосеB Bаривао и С=ефан Немањић, али он се
налазио северније, у оKлас=и Пећи. Овај FосеB је нас=ао Fо шаKло-
ну хо=ачко;, чак је и Fовеља у највећој мери иBен=ична Симеоно-
вој, ш=о је завело КораKљова, изBавача словенских ака=а мана-
с=ира ХиланBар, Bа С=ефанову Fовељу FриFише Симеону и
оKра=но. То ;овори о значају који су овај FосеB и ова Fовеља има-
ли за Bаљи развој манас=ирских FосеBа и срFске BиFлома=ике.
Да ли зKо; значаја хиланBарско; FосеBа или Fовољно; ;ео-
;рафско; Fоложаја =ек у овој оKлас=и, у неFосреBној Kлизини и
сусеBс=ву Хо=ачке ме=охије, нас=али су касније и Bру;и мана-
с=ирски FосеBи. У овој оKлас=и су своје FосеBе имали Призренска
еFискоFија (Грујић, 1932, с=р. 93–142, 181–200), манас=ир Све=и
Арханђели (Ивановић, 1957, с=р. 335–360), неш=о Bаље Све=и Пе-
=ар Коришки (Мишић, 1989, с=р. 39–54) и Дечани (Ивановић, 1954,
с=р. 173–226). Сви ови FосеBи нас=али су Fосле формирања хи-
ланBарско; и BоKро су Bокумен=овани.
Оно ш=о FоKуђује нашу Fажњу јес=е Fос=ојање FосеBа манас=и-
ра С=уBенице са селима сусеBним хиланBарским. Већ смо ис=а-
кли Bа је С=уBеничка Fовеља оB изузе=но; значаја јер је FроFиси-
вала оKавезе зависно; сељаш=ва на манас=ирским FосеBима.
ЗKо; =о;а се ова Повеља, оBносно њене оBреBKе Fомињу у неколи-
ко Bру;их Fовеља (Ћирковић, 1974, с=р. 312–314; Бла;ојевић, 1979,
с=р. 129–166). Нажалос=, С=уBеничка Fовеља није сачувана, Fа
овај FосеB не можемо Fрецизно уKицира=и. Пос=ојећа Fовеља
која слови као с=уBеничка је фалсифика= из XVIII века и не може
нам Fослужи=и у =ом Fо;леBу. ИFак, на основу Bру;их Fовеља,
Fре све;а Повеље С=ефана Дечанско; из 1327. ;оBине, знамо Bа је
овBе Fос=ојао FосеB манас=ира С=уBенице. У Повељи се изричи=о
каже Bа су краљу Bошли монаси из ХиланBара и Bа су му се Fожа-
лили за села која имају „међу села Пречис=е С=уBеничке”, као и
Bа са њима Bеле село ДоKроBољани. У овој Fовељи се село Трње
навоBи као с=уBенички FосеB, иако је у Оснивачкој Fовељи ма-
нас=ира ХиланBар навеBено као село ово; манас=ира (Korablev,
1915, с=р. 377, 448; Мишић, 2003, с=р. 31–32). Краљ је сFор Bва
најзначајнија манас=ира разрешио =ако ш=о је Bру;у Fоловину
села ДоKроBољани BоBелио ХиланBару, Bок је С=уBеница као на-
BокнаBу BоKила село Јариње „у ИKру” (Korablev, 1915, с=р. 448;
Мишић, 2003, с=р. 31–32). ПосеB оKа манас=ира у селу ДоKроBоља-
ни Fомиње и Милу=инова Fовеља из 1303–1304. ;оBине, а из ње

142 БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ

 ВЕЛИКА ХОЧА И ЗАЧЕЦИ ЦРКВЕНОГ ПОСЕДА У МЕТОХИЈИ

сазнајемо и Bа је ХиланBар са С=уBеницом Bелио и вино;раB у

мес=у Желчиш=а (Bанашње село Зочиш=е са манас=иром Све=и
Врачи) (Korablev, 1915, с=р. 474; Мошин, 2011, с=р. 369–371). С=уBе-
нички FосеB се ;раничио и са све=оарханђелским селима, Fа се и
у Fовељи овом манас=иру у оFису међа FојеBиних села среће Fо-
мен с=уBеничко; FосеBа или „села Све=о;а Симеона” (Мишић,
СуKо=ин-ГолуKовић, 2003, с=р. 92, 94, 103, 111).
Сви Fомени с=уBеничких села омо;ућавају нам Bа их лоцира-
мо јужно и ју;озаFаBно оB хиланBарско; FосеBа. Не може се Fре-
цизно оBреBи=и време каBа је овај с=уBенички FосеB нас=ао, мо-
жемо само Fре=Fос=ави=и Bа је =о Kило у времену из;раBње С=у-
Bенице, верова=но оBмах Fо усFешном окончању срFско-визан-
=ијских ра=ова 1183–1185. ;оBине (Ћирковић, БаKић, Кораћ, 1986,
с=р. 10). Ако је =о Kило =ако, онBа је хиланBарски FосеB нас=ао Fо
у;леBу на с=уBенички и у оKлас=и ;Bе се већ налазио јеBан мана-
с=ирски FосеB, ш=о ;овори о значају и Kла;оBе=и =е оKлас=и.
Чињеница Bа су Bва најзначајнија срFска манас=ира имали своје
FосеBе на =ом Fрос=ору у=ицала је на Bаљи нас=анак манас=ир-
ских влас=елинс=ава. Немањине заBужKине С=уBеница и Хилан-
Bар заузимале су нају;леBније мес=о међу срFским манас=ири-
ма и Kиле су у мно;о чему узор Bоцнијим влаBарима Fриликом
уређивања манас=ирско; влас=елинс=ва (Ћирковић, 1974, с=р.
312). Сви Fо=оњи срFски влаBари, изузе=ак је само краљ РаBо-
слав, Fо=врђивали су хиланBарски FосеB и BоBа=но ;а Bаривали,
чиме су се Fовезивали са оснивачем манас=ира и срFске Bржаве
С=ефаном Немањом. То су раBили и оKласни ;осFоBари и касније
BесFо=и. Велики Bео манас=ирских влас=елинс=ава нас=ао је у
широј оKлас=и Fрво; хиланBарско; FосеBа, зKо; че;а се чи=ава
оKлас= Fрозвала црквеном земљом – ме=охијом.
У склаBу са значајем FосеBа развијало се и ње;ово среBиш=е у
мес=у Горња (Bанас Велика) Хоча. ОB само; оснивања ово мес=о је
BоKило с=а=ус =р;а, чиме су оKезKеђене Fривиле;ије и ;аранције
за Bолазак и Kоравак =р;оваца. Био је =о манас=ирски =р;, Fа су у
склаBу са =им Kиле Bа=е и Fривиле;ије. Тр; је нас=ао FревасхоBно
као мес=о ;Bе ће се износи=и роKни вишкови са манас=ирско;
имања, али и ;Bе ће се Bоноси=и и FроBава=и роKа Fо=реKна ма-
нас=ирском FосеBу, љуBима који живе на њему, али и свима Bру-
;има. У склаBу са =им заFовеBник на =р;у Kио је иконом ме=оха и
он је ре;улисао FроBају. Привиле;ије манас=ира сас=ојале су се у
=оме ш=о је манас=ирска роKа Kила ослоKођена царина и ш=о је
оBређена манас=ирска роKа имала Fраво Fрвенс=ва FроBаје. Сре-

БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ 143

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

Bином XIV века =о је Kило вино које се извозило из ме=охије Kез

Fлаћања царинских BажKина (Korablev, 1915, с=р. 517).
Захваљујући =оме ш=о је оB само; нас=анка манас=ира Хилан-
Bар и ње;ово; ме=оха Хоча BоKила с=а=ус =р;а она се развијала у
Fравцу урKано; насеља и Kрже у оBносу на Bру;а села манас=ирс-
ко; FосеBа. Међу=им, иако је Хоча оB свих манас=ирских =р;ова
Bос=и;ла највећи развој, она никаB није усFела Bа Bос=и;не ра-
звој ;раBско; мес=а, ни=и руBарских =р;ова. ЈеBан оB разло;а који
је Хочу сFу=авао на =ом Fу=у Kила је Kлизина Призрена, који је оB
Bавнина FреBс=ављао урKани цен=ар ово; Bела. Иако је развој и
Fоложај Призрена у срFској Bржави оFаBао, а Хоче рас=ао, није
Bошло Bо =о;а Bа Хоча Fреузме ње;ов Fоложај и функцију. У =оме
су је сFречила =урска освајања, али и Bру;ачија оријен=ација срF-
ске FривреBе која се у највећој мери окренула руBарској Fроиз-
воBњи, Fа је Fроме= који се оKављао Fреко Хоче, као манас=ир-
ско; =р;а на коме се Fре=ежно =р;овало земљораBничким Fроиз-
воBима, Kио мали.
ИFак Хоча је Fос=и;ла завиBан усFех, о чему свеBоче њених
Bванаес= цркава. Иако нису у Fо=Fунос=и ис=ражене уме=ничке
вреBнос=и Fос=ојећих зBања, фресаке, иконе, иконос=аси и цр-
квене сасуBе свеBоче о квали=е=у живо=а среBњовековних ме-
ш=ана Хоче.5

ИЗВОРИ Домен=ијан, (1865), Живо Све о Симеуна и Све о Саве, на исао Домен-
ијан. изBао Ђ. Даничић, Бео;раB.

Кorablev, B. (1915), Actes de l`Athos, 5, Actes de Chilandar. Deuxieme partie.

Actes slaves. Визан ийский временникъ, =. 19 (Приложение I). Санк=Fе=ер-
Kур;ъ: ИмFера=орска акаBемия наукъ.

Маринковић, Р. (1973), Почеци формирања срFске Kио;рафске књижев-

нос=и. Повеље о оснивању манас=ира ХиланBара, Прилози за књижев-
нос , језик, ис орију и фолклор, 39, св. 1–2, Бео;раB, 3–19.

Miklosich, F. (1858), Monumenta serbica spectantia historiam Serviae, Bosnae,

Ragusii. Wiennae.

Мишић, С. (2003), Хрисовуља краља С=ефана Уроша III ХиланBару, С ари

ср ски архив, 2, Бео;раB – Бања Лука, 29–40.
5
ЗKо; о;раниченос=и Fрос=ора нисмо у мо;ућнос=и Bа навоBимо сву ли=ера-
=уру везану за ово мес=о. Де=аљно о =оме са релеван=ном ли=ера=уром (Зар-
ковић, 2002, с=р. 137–147).

144 БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ

 ВЕЛИКА ХОЧА И ЗАЧЕЦИ ЦРКВЕНОГ ПОСЕДА У МЕТОХИЈИ

Мишић, С. и СуKо=ин-ГолуKовић, Т. (2003), Све оарханђеловска хрисову-

ља, Бео;раB: Ис=оријски инс=и=у=.
Мошин, В, Ћирковић, С, СинBик, Д. (2011), З орник сре њовековних ћири-
личких овеља и исама Ср ије, Босне и Ду ровника, књи а I, 1186–1321, Бео-
;раB: Ис=оријски инс=и=у=.
Новаковић, С. (1912), Законски с оменици ср ских ржава сре ње а века,
Бео;раB: СКА.
Petit, L. (1911), Actes de l’Athos V. Actes de Chilandar. Première partie. Actes
grecs. Визан ийский временникъ, =. 17 (Приложение I). Санк=Fе=ерKур;ъ:
ИмFера=орска акаBемия наукъ .
Првовенчани, С. (1988), Са рани с иси, FриреBила Љ. Јухас-Геор;иевска.
Бео;раB: Просве=а: СКЗ.
Све=и Сава. (1928), ХиланBарски (и С=уBенички) =иFик. У: В. Ћоровић,
Дела с арих ср ских исаца, књи а 1. Дела Све о Саве. Бео;раB, Сремски
Карловци: СКА.
Соловјев, А. (1925), ХиланBарска Fовеља велико; жуFана С=ефана (Прво-
венчано;) из ;оBине 1200–1202, Прилози за књижевнос , језик, ис орију и
фолклор, 5, Бео;раB, 3–31.
ТеоBосије, (1860), Живо Све о Саве, изBао Ђ. Даничић, Бео;раB.
ТеоBосије, (1984), Живо Све о Саве, Fревео Л. Мирковић, FриреBио Д.
Бо;Bановић, Бео;раB: СКЗ.
Ћоровић, В. (1928), С иси све о Саве, Бео;раB, Сремски Карловци: СКА.
Ћоровић, В. (1939), Жи=ије Симеона Немање оB С=ефана Првовенчано;,
Све осавски з орник, књ. II. Бео;раB, 1–76.
Šafarik, P. (1870), Okázky občanského pisemnictvi, v Praze.

ЛИТЕРАТУРА Баришић, Ф. (1971). Хронолошки FроKлеми око ;оBина Немањине смр-

=и. Хилан арски з орник 2, 27–57.
Баришић, Ф. (1986). Грчке Fовеље о оснивању срFско; ХиланBара. Књи-
жевнос VIII. Бео;раB, 1217–1226.
Бла;ојевић, М. (1979). Закон Све=о; Симеона и Све=о; Саве. У: В. Ђурић
(ур.), Сава Немањић – Све и Сава, ис орија и ре ање, Бео;раB: САНУ, 129–
166.
Бо;Bановић, Д. (1984). Комен=ар жи=ија. У: ТеоBосије, Живо Све о Саве.
Превео Л. Мирковић, FриреBио Д. Бо;Bановић, Бео;раB: СКЗ.
Бо;Bановић, Д. (2000). СрFска књижевнос= на Fу=евима самос=ално;
с=варања. У: С. Ћирковић (ур.), Ис орија ср ско наро а, књи;а Fрва,
Бео;раB: СрFска књижевна заBру;а, 328–340.

БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ 145

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

Грујић, Р. (1932). ЕFархијска влас=елинс=ва у среBњовековној СрKији.

Бо ословље, VII 2–3, 93–200.
Ђурић, В. Ј. (2000), Преокре= у уме=нос=и Немањино; BоKа. У: С. Ћирко-
вић (ур.), Ис орија ср ско наро а, књи;а Fрва, Бео;раB: СрFска књижевна
заBру;а, 273–296. Живојиновић, М. (1978), Манас=ири ХиланBар и Ми-
леје, Хилан арски з орник, 4. Бео;раB, 7–17.
Живојиновић, М. (1994), ХиланBарски и Евер;е=иBски =иFик. ПоBуBар-
нос=и и разлике. З орник ра ова Визан олошко инс и у а, 33, Бео;раB,
85–103.
Живојиновић, М. 1998. Оснивање ХиланBара. У: Г. СуKо=ић (FриреBио),
Манас ир Хилан ар, Бео;раB: БИГЗ, 29–34.
Зарковић, Б. (2002), Хо ачка ме охија. Први хилан арски осе у Ср ији, Ле-
Fосавић, Косовска Ми=ровица: Инс=и=у= за срFску кул=уру, Филозоф-
ски факул=е= Универзи=е=а у Приш=ини.
Зарковић, Б. (2007) О јужним ;раницама СрKије у време влаBавине С=е-
фана Немање, Баш ина, 23, ЛеFосавић, 209–223.
Ивановић, Р. (1954), Дечанско влас=елинс=во, Ис оријски часо ис, 4,
Бео;раB, 173–226.
Ивановић, Р. (1957), Влас=елинс=во Све=их Арханђела коB Призрена, Ис-
оријски часо ис, 7, Бео;раB, 335–360.
Kalić, J. (1988), L’époque de Studenica dans l’histoire serbe. У: В. Кораћ (ур.),
С у еница и визан ијска уме нос око 1200. о ине, МеђунароBни научни
скуF FовоBом 800 ;оBина манас=ира С=уBенице и с=о;оBишњице САНУ,
Бео;раB: САНУ, 25–34.
Maksimović, Lj. (1988), L`idéologie du souverain dans l`etat serbe et la
construction de Studenica. У: В. Кораћ (ур.), С у еница и визан ијска уме -
нос око 1200. о ине, Бео;раB: САНУ, 35–48.
Маринковић, Р. (2000), Немањина Bворска канцеларија, У: Ј. Калић (ур.),
Међунаро ни научни ску С ефан Немања – Све и Симеон Миро очиви, ис-
орија и ре ање, Бео;раB: САНУ, 131–136.
Марковић, В. (1925), К=и=ори, њихове Bужнос=и и Fрава, Прилози за књи-
жевнос , језик, ис орију и фолклор, 5, Бео;раB, 90–121.
Миљковић, Б. (2008), Жи ија све о Саве као извори за ис орију сре њове-
ковне уме нос и, Бео;раB: Визан=олошки инс=и=у= САНУ.
Мишић, С. (1989), ПосеBи манас=ира Све=о; Пе=ра Коришко;, Ис оријски
ласник, 1–2, Бео;раB, 39–54.
Пешикан, М. (1986), С=ара имена из Доње; ПоBримља; Онома олошки
рилози, 7, Бео;раB, 1–119.

146 БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ

 ВЕЛИКА ХОЧА И ЗАЧЕЦИ ЦРКВЕНОГ ПОСЕДА У МЕТОХИЈИ

Томовић, Г. (1990), Томашев на=Fис о оснивању цркве Бла;овеш=ења

ГосFоBње; 1427. ;оBине коB Ораховца у Ме=охији, Косовско-ме охијски
з орник, 1, Бео;раB, 63–78.
Троицки, С. (1935), К и орско раво у Визан ији и немањићкој Ср ији.
Бео;раB: СКА.
Ћирковић, С. (1974), С=уBеничка Fовеља и с=уBеничко влас=елинс=во,
З орник ра ова Филозофско факул е а, 12–1, Бео;раB, 311–319.
Ћирковић, С. (1998), ХиланBарски ме=ох у Зе=и, Хилан арски з орник 10,
Бео;раB, 145–152.
Ћирковић, С, БаKић, Г, Кораћ, В. (1986), С у еница, Бео;раB: Ју;ословен-
ска ревија.

БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ 147

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

BOŽIDAR V. ZARKOVIĆ
UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD OFFICE
IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY,
DEPARTMENT OF HISTORY

SUMMARY VELIKA HOČA AND THE BEGINNING

OF THE CHURCH ESTATE IN METOHIJA6

Immediately after the foundation of the Hilandar, Simeon Ne-

manja had granted it an estate in the surrounding of Prizren which
consisted of nine villages, two vineyards, four apiaries, market pla-
ce, 170 families of cattlemen (Vlahs) and other gains. The centre of
that estate was to be found in the village of Gornja (today Velika
Hoča). This settlement got the status of market place where goods
manufactured at monastery’s estate were being sold, and all other
goods. The main export-oriented product of this Hilandar’s estate
was vine. The importance of Hilandar made other Serbian rulers
create new monasteries in the surrounding of his estate. Therefore,
there are estates of Bishop’s Chair of Virgin Ljeviška from Prizren,
monastery of St. Archangels, Dečani, and Petar Koriški are being
met in this area. It is little known that the monastery of Studenica
had its estate at this area as well. The reason for this is the destroyed
Monastery’s Chart. Based on the other charts we are able to partially
reconstruct the estate of this important monastery. The existence
of the two most important monasteries’ estates in this area inclu-
ding a favourable geographic position made a lot of rulers create
church estates here, which gave the whole area the name of Me-
tohija.
KEY WORDS: Velika Hoča, Metohija, Hilandar, Prizren.

6
РаB је Fримљен 31. ок=оKра 2013, а Fрихваћен за оKјављивање на сас=анку Ре-
Bакције ЗKорника оBржаном 21. BецемKра 2013.

148 БОЖИДАР В. ЗАРКОВИЋ