ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

УДК: 811.163.41'373.21(497.115)
ИД: 199671564

ПРОФ. ДР МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СA ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ,
КАТЕДРА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА1

САЖЕТАК. Грађу за овај рад представља ономастичка грађа објављена у Ономато-

лошким прилозима (књ. I, II, III, V, XIII, XIV), Зборнику радова Филозоф-
ског факултета Истраживања српског језика на Косову и Метохији у
Косовској Митровици (књ I и III). За нека насеља коришћена је необја-
вљена грађа у рукопису, бележена повремено у интервалу од 1992. до
2012. године, а за остала која нису поменутом грађом обухваћена ко-
ришћени су резултати пописа становништва 1991. године, објављени у
Билтену бр. 126, октобра исте године.
Радом је обухваћено око 450 назива градова и села и око 250 назива за-
селака. После краћег осврта на историјске прилике у Метохији следи
семантичка и творбена анализа, а затим списак назива уз скраћенице
назива општинских места.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: село, заселак, ојконим, назив, основа, суфикс, творба, мотивација.

1
Проф. %р Миле)а Букумирић је ра% 1ре%ао за З3орник 3р. 29 Цен)ра за ми)олошке с)у%ије Ср-
3ије, у час) 1роф. %р Гор%ане Јовановић. Међу)им, ра% је уре%ниш)во Цен)ра љу3азно ус)у1и-
ло, на мол3у ре%акције З3орника Филозофско> Факул)е)а у Приш)ини, како 3и мо>ао 3и)и
о3јављен у овом з3орнику.
Сма)рали смо %а 3и као омаж коле>и, који више није међу нама, 3ило 1рилично %а ње>ово 1о-
сле%ње руко1исно с)варалаш)во о3јави ње>ова ма)ична ус)анова, Филозофски факул)е) у
Приш)ини.
Ра% је 1рихваћен за о3јављивање на сас)анку Ре%акције З3орника о%ржаном 1. јула 2013.

9
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

УВОД

Ме)охијска ко)лина 1ружила се на ју>оис)оку Ср3ије између

Мокре >оре на северу и Шар-1ланине на ју>у, о% Прокле)ија на за-
1а%у %о Црнољеве на ис)оку. Дели се на северну и јужну Ме)о-
хију.
Северну сачињавају неколико мањих о3лас)и: По ор (Ис)очки
и Пећки на ру3у 1ланина које омеђују ко)лину са севера и севе-
роза1а%а), Прекору ље (висораван између река Мируше, Клине и
Бело> Дрима), Преково е ()ри %олине: Дримски љу 2, Љешaнски љу и
Бaрaнски љу ), између >орње> )ока Бело> Дрима, Прокле)ија и Де-
чанске Бис)рице), Рекa (о% Дечанске Бис)рице %о Ђаковице) и Хaс
(1о%ручје између Ђаковице и Швањско> мос)а на Белом Дриму).
У јужну Ме)охију с1а%ају По римa (јужно о% Мируше а ис)очно
о% Бело> Дрима %о изна% Призрена) и Призренски По ор на север-
ном о3о%у Шар-1ланине. У Ме)охију с1а%ају и Ру овa, као и Сре a-
чкa жу a, Горa и O оље (Бојовић 1979: 10), о3лас)и које овим ра%ом
нису о3ухваћене, јер су у 1ланинском 1о%ручју )е искачу из ме-
)охијске ко)лине.
Умес)о %анашње> назива за целу ко)лину, у сре%њем веку су се
у1о)ре3љавали називи за 1оје%ине о3лас)и. Те о3лас)и 3иле су
жу1е: Хвосно, Дршковинa, Aл"ин (1о%ручје северне Ме)охије), По-
римље и Пa"ково (1о%ручје %анашње јужне Ме)охије).
Позна)о је %а реч ме)охија 1о)иче о% с)аро>рчке речи metochçē,
која означава манас)ирско имање (RJAZU, dio VI). У )ом значењу
јавља се и у сре%њовековним %окумен)има. Пош)о је на 1о%ручју
%анашње Ме)охије 3ио велики 3рој манас)ира, а самим )им и ма-
нас)ирских имања – ме)охија, значење ове с)аро>рчке речи 1ро-
ширило се на чи)аву ко)лину и 1ос)ало њено име. Званични на-
зив Ме)охија 1рви 1у) је у1о)ре3љен у XVIII веку, у за1ису из
1737. >о%ине: „И )о ле)о 1охара Махму)-1аша Васојевиће и 1оро-
3и и 1ре>на у Ме)охију” (Бо>%ановић 1987: 307).
С о3зиром на )о %а је Ме)охија у сре%њем веку 3ила јак кул)ур-
ни и 1ривре%ни цен)ар С)аре Ср3ије, на њој су 1о%изани 3ројни
кул)урни с1оменици: Све)и Арханђели ко% Призрена, Душанова
за%уж3ина, Бо>оро%ица Љевишка у Призрену, као и манас)ир Де-
чани, за%уж3ина С)ефана Уроша III Дечанско>. Са 1о%изањем ма-
нас)ира нас)ајале су 1овеље којима су у)врђивани манас)ирски
2 Albansko Lug -u, %олина, ко)лина (Ndreca 1980: 168).

10 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

1осе%и, које су манас)ири %о3ијали о% к)и)ора за%уж3инара: Де-

чанске хрисовуље, Призренска 1овеља, Арханђелска 1овеља, али
и %ру>е вла%арске 1овеље које са%рже манас)ирске 1осе%е, мана-
с)ира 1о%и>ну)их изван 1о%ручја Ме)охије: Хилан%арска 1ове-
ља, Жичка 1овеља, Бањска 1овеља…
Ка% је Ср3ија 1о)1ала 1о% )урску влас), )урска а%минис)раци-
ја 1о1исала је 1о насељима сва %омаћинс)ва %а 3и их о1орезива-
ла. На овом 1о%ручју извршена су %ва )аква 1о1иса у %ру>ој 1оло-
вини XV века. По1ис О3лас)и Бранковића из 1485. >о%ине %ели-
мично залази у 1рос)ор Ме)охије. Њим су о3ухваћена села на се-
вероис)очном %елу, у сливу реке Клине. Дру>им 1о1исом, који је
извршен )ри%есе) >о%ина касније, о3ухваћена су насеља у окви-
ру Ска%арско> санџака. О3а )еф)ера као и вла%арске 1овеље 1ру-
жају %ра>оцене 1о%а)ке за изучавање ме)охијске ономас)ике.
Поре%ећи називе насеља из )их извора са савременим с)ањем
наилазимо на велики 3рој села која се у њима 1омињу 1о% %ана-
шњим именом или %елимично измењеним именом.
Пош)о су Турци 1о1исивали имена с)арешина 1оро%ица, 1о-
%аци из )урских )еф)ера омо>ућавају нам %а са великом си>ур-
ношћу реконс)руишемо слику националне с)рук)уре с)ановни-
ш)ва. Анализирајући их, Пешикан %олази %о закључка %а „ни у
је%ном >орњоме)охијском насељу није за1ажен неки 1риме)ни-
ји у%ео ал3анске ономас)ике који 3и о1рав%авао %а се >овори о
мешови)ом с)ановниш)ву” (Пешикан 1983: 100), ш)о се не 3и мо-
>ло рећи за јужну Ме)охију за1а%но о% Бело> Дрима у јужном )о-
ку кроз ову ко)лину, >%е је у )урским )еф)ерима 1риме)ан у%ео
ал3анских имена.
Ма%а је на%ирањем Ал3анаца са ју>оза1а%а, а 1осе3но касније,
у XVII веку исламизацијом, у јужној Ме)охији зна)но 1ромењена
национална с)рук)ура с)ановниш)ва, у северној ће се мења)и
с1орије. Према 1о%ацима које су ос)авили Ами Буе и Јозеф Ми-
лер, ви%и се %а ни сре%ином XIX века нека села у >орњој Ме)охији
нису 1очела 1релази)и у ислам (као %анашње највеће ар3анашко
село Ис)инић, у којем је )а%а живело „искључиво ср1ско с)анов-
ниш)во” (С)ојанчевић 1988: 108).

ТВОРБА МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

На ов%е ис1и)иваном 1о%ручју )вор3а ојконима не о%с)у1а о%
)вор3е >ео>рафских назива у %ру>им крајевима ср1ско> >оворно>

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 11
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

1о%ручја (в. Бо>%ановић 2005, Ра%ић 2003, Цицмил-Реме)ић 2003).

У именским основама уочава се: >ео>рафска )ерминоло>ија, ро%-
3инска, као и )ерминоло>ија занимања, )и)уле, звања, за)им фи-
)оними, зооноими, ана)омија, ан)ро1оними, а у 1ри%евским:
осо3ине, 1оложај, 1осесивнос).

ИМЕНСКЕ ГЕОГРАФСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА

ОСНОВЕ
Гео>рафски )ермини у основама назива села и >ра%ова зна)но су
мање зас)у1љени не>о ш)о су у )вор3и назива заселака; ш)о зна-
чи %а су разноврсније основе у )вор3и заселака не>о у називима
села. Иако је 1о1исано скоро %вос)руко више назива села и >ра-
%ова не>о заселака, у основама заселака >ео>рафски )ермини су
)рос)руко фреквен)нији, чак и нешто више од тога (23:76).

СЕЛА: Хи%роними: Бaњa (Ис, Мал), Бȁњицa (Ис), Врелa (Ис), До/ли/aре
(Ђа), Понорaц (Мал), Речaне (СР).
Ороними: Брежaни̑ к (Пе), Вршевце (СР), Глaви̏ чицa (Пе), Зā/р̏ ђе (Кл),
Нā/р̏ ђе (Пе), Пȍ/рђе (Дч), Ȏрнō Бр̏ о (Ис).
Равничарски )ермини: Дȍлaц (Кл), Дȍлово (Кл), Дољ (Ђа), Не оље
(Пе), Пољȁне (Ис).
Ти1ови )ла: Бȁрaне (Пе), Зā/лȁће (Ис), Плочицa (Мал), Си̏ a (Пе),
Смōни̏ цa (Ђа).

ЗАСЕОЦИ: Махала: Брȅжaнскa мáлa (Гор), Во̍кшовa ~ (МК), Бȁчaк ~ (Ја), Ву̑ковићa
~ (Ту), Гȁш ~ (Озр), Гȏрњa ~ (Ба … ), Би̍ "ићевa ~ Муш), Дрa у̍"овићa ~
(Ор), Ђӯри̏ ћa ~ (Ос), Жукȁџићa ~ (Љ>), Зēћи̏ нa ~ (Љ>), Jōл’и̏ ћa ~ (Ђур),
Кa/ȃш ~ (Ђур), Кaкaриз ~ (Даш), Ковaчe̍в̍ a ~ (Муш), Кōл’и̏ ћa ~ (Пре),
Ку̏чaнскa ~ (Гор), Лȍћ ~ (ПС), Mȁксимовићa ~ (Пре), Maни"a̍шкa ~
(ВХ), O/рȁ овићa ~ (К), Ȍс"оићa ~ (Ос), Пējчи̏ новићa ~ (Ђур), Па̍ш‘инa
~ (Љуж), Пēрȍвићa ~ (Ђур), Пискул’и̑ ћa ~ (Ос), Пи̍ рковa ~ (Љуж), По-
ȍвићa ~ (К), Порцула̍нскa ~ (ВХ), Рāци̏ ћa ~ (Пре), Tо оси̍ нa ~ (Љуж),
Ур а̍рскa ~ (Љуж), Cи̏ aнскa ~ (Бл), Xāми̑ скā ~ (Вок), Шȁл’ ~ (Озр), Ше-
o̍њскa ~ (Љуж), Ши "а̍рскa ~ (Дел), Шȍш ~ (Ер), Ср̍ скa у̍л’ица (Ђа);
Бр%о: Бр̏ о (Рас), ~ Дӯjȍвићa (ПС);
Бре>: Брȅ aџиjе (Бу%), Кaлуђерски /риjе (Даш), Пaс’и /риjе (Даш), С ā-
си̑ н /рȇ (Ђур);
Долина: Дȍлово (Бу%), Дол’и̏ не (Ље), Љу̏ е (Даш), Љуксȁрa (Кос);

12 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

Лаз: Лȁзови (БП), Ву̏чин лȁз (ЦВ);

Ле%ине: Л’е и̍ нa (Ор), Кру̏шевaчке л’е и̏ не (ВК);
Лива%а: Па̍ш‘ине л’ива̍ е (Љуж);
Пољана: Пољȁнa (Бре);
Поље: Пȍл’е (Ду3), Брес"ови̑ чко ȍл’е (Бр), Пол’ени̏ це (Љу), Пóл’це
(Ви%), Ширȍко ȍл’е (Дрћ);
Увале: Ру̏ aц (Клц);
Хи%роними: Mȃкве (Св), Рáс"ок (К1), Рéкa (Ду3);
Уређене 1овршине: Бȅ овско сȅло (Тр), Грa и̍ нa (Ор), Рȃ ничкa колȍ-
ниja (Ду3), Нāсȅл’е (ДП), Нaсел’éње (Бу%), Ћaрши̍ ja (Ђа), Ул’и̍ цa (По1),
Ка̍"ол’ићкa у̍л’ицa (Ђа), Cȅн"aр (До3), Tрȍл’иш"е (Ви%).

ТИПОВИ ТЛА

ЗАСЕОЦИ: Кaмени̏ цa (Леш, Шаљ), Oрни̏ цa (Св), Пéсaк (НС), Слȁ"инa (Ја), Ћереми̏ -
a (Ос).

ФИТОНИМИ

Називи 3иљака и %ру>их )ермина у вези са флором с1а%ају у фре-

квен)не основе за )вор3у ојконима, а међу њима су најзас)уље-
није у називима шумско> %рвећа и о1ш)им називима којима се
означава 1окривенос) )ла више>о%ишњим 3иљкама.

СЕЛА, ГРАДОВИ: Шумско %рвеће: Брес"овaц (Ор), Брес"ови̑ к (Пе), Вр̍ /ичaне (Пз), Вр/-
ницa (Пз), Врмницa (Мал), Грȁ/aницa (Кл), Грȁ/aц (Кл), Грȁ/овaц (Пе),
Дренȍвaц (Дч, Кл, Ор), Дренȍвчић (Кл), Ду/ови̑ к (Дч), Ду̏/ово (Пе), Ду-
/очȃк (Пе), Jȁ/лaницa (Пе, Ђа, Пз), Jaвор (СР), Jелȍвaц (Кл), Jōшȁницa
(Кл), Лесковaц (Пз), Лескȍвчић (Кл), Ли̏ овaц (Ђа), Росу̏ље (Пе), Cеро-
ви̑ к (Кл), Рaс"aвицa (Дч), Tрње (СР);
Воће: Oра̍ховaц, Jȁ о a (Кл), Лозицa (Мал);
Поврће: Бо/овaц (Мал), Oризе (Ђа);
Називи )рава: Пȁ рaћaне (Дч);
О1ш)и назив, %елови и 1ло%ови рас)иња: Горaчево (Мал), Горић
(Мал), Ду/рaвa (Дч, СР), Зā р̏ мље (Пе), Лу aђиja (Ђа), Лу ово (Ис), Лу-
жницa (СР), Преколукa (Дч), Ра̍н у/рaвa (Пз), Шумa иja (Пз);

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 13
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

Део 3иљке: Кореницa (Ђа), Рȇсник (Кл);

Пло%: Семениш"е (СР);
Сеник (Мал).
ЗАСЕОЦИ: Бóрић (Д), Гȃj (Љум), Кош"ȁни (Ље), Oрȃше (Бре), Tрȅшњa (Св), Ко
/рȇс"a (СГ);
Лōjзȃ (Ис), Рези̍ нa (Ђа);
Зá/рaн (Љеш), Лу̏ aџиjе (ВК).

ЗООНИМИ

За зоониме 3и се мо>ло рећи %а су не1ро%ук)ивна ка)е>орија у

)вор3и ојконима у о%носу на фи)ониме јер су 1о)врђени само у
шес) основа, 1о%је%анако ка% су у 1и)ању %ивље и %омаће живо-
)иње.
СЕЛА: Волуjaк (Кл), Козник (Ор);
Голу/овaц (Мал), Гускa (Ђа);
Жa/ељ (Ђа), Mе веце (Пз).
ЗАСЕОЦИ: Jел’ȅњaк (Ви%), Jел’ењȃк (ГП), Ко/и̏ л’инa лáвa (Др).

АСОЦИЈАЦИЈЕ

О% ојконима ове ка)е>орије за3ележен је је%ино назив засеока

Нȍви Бȅо рa (Ски). У пи)ању је еуфемизам за заселак села Скивја-
на, који има око 25 кућа Рома, који су >а з3о> националне с)рук-
)уре с)ановниш)ва у шали 1очели зва)и Нови Бео ра . Временом
је )ај назив заживео.

ОБЈЕКТИ

Неколико )о1онима у основи имају назив неко> >рађевинско> о3-

јекта (%вор, 3арака, караула), или назива који се о%носи на )ерми-
ноло>ију >ра%и)ељс)ва, 1осе%а (кош, чифлик) или неки 1ре%ме)
у о3јек)у >%е се живи ()р1еза).
СЕЛА: Дворaне (СР), Кȍш (Ис), Кошaре (Ђа), Tр езa (Мал), Чи̏флaк (Ор).
ЗАСЕОЦИ: Бaрȁке (Љум), Кaрȁулa (Вер).

14 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

АНАТОМИЈА

Делови )ела зна)но су фреквен)нији у основама хоронима јер

својим о3ликом асоцирају на 1оје%ине %елове љу%ско> о%носно
живо)ињско> )ела (>лава, колено, кук, )р3ух, ро>, ре1). У ојкони-
мији су не1ро%ук)ивна ка)е>орија, )е су за3ележени само у сле-
%ећа )ри назива села:
Ж рело (Ђа), Но aвaц (Ор), Tр/уховaц (Ис).

ТИТУЛЕ, ЗВАЊА, ЗАНИМАЊА

О%носе се на 1ојмове из )ерминоло>ије %ржавно> уређења, вер-

ске 1ри1а%нос)и и зана)ске %ела)нос)и с)ановниш)ва именова-
но> насеља, села или засеока.
СЕЛА: Крaљaне (Ђа), Ȍсек Пȁшa (Ђа);
По овaц (Ђа), По овљaне (СР);
Грнча̍ре (Пз), И лāрȅво (Кл).
ЗАСЕОЦИ: Злa"aрȅвaц (Бел), Кова̍ницa (Ор), Ћерȁне (БП).

РОДБИНСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА

СЕЛА: Бȁ/иће (Пе), Бра̍"о"ин (Ор), Mу̏жевине (Ис).

ЕТНОНИМИ

СЕЛА: Влaшки Дреновaц (Мал), Maђaре (Мал), Фирaхa3 (Ђа)

ЗАСЕОЦИ: Ср̏ скa Рȁс"aвицa (Рас), Фирȁjе (Гор).

ПАТРОНИМИ

Ојконими са ан)ро1онимом у основи нису ре)кос) у именовању

насеља. Примећује се %а су фреквен)нији у основама заселака на-
званих 1о 3ра)свима која их насељавају (ка%а су у 1и)ању ср1ски
ојконим); %ок у насељима, у којима 1ре)ежно или искључиво
живе 1ри1а%ници ал3анске наро%нос)и, основу чине ал3ански
ан)ро1оними.
3 Firanija m. ciganija (Škaljić 1979).

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 15
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

СЕЛА: Беришa (Мал), Де aj (Пз), Ђонaj (Пз), Кa/aш (Пз), Кa/aш Хaс (Пз), Кaрa-
шинђерђ (Пз), Maзрек (Пз).
ЗАСЕОЦИ: Лāзȍвићи (ЦВ), Шā и̏ ће (Бел), Шȍшкићи (ЦВ), Maн ушо̍ви (Дој), Па̍ћи-
ни (Дој), Пе"ро̍вци (Дој), С"aнко̍вци (Дој), С"евaно̍ви (Дој), Taси̍ нци
(Дој);
АЛБ. ПРЕЗИМЕ- Бaре̍мци (Дој), Гривáли (Кш), Кaс"рȁ" (Л), Mори̏ нa (Л).
НА:
ЛИЧНА ИМЕНА

Православни именослов у великој мери 1реовла%ава у основама

ме)охијских ојконима. Већином су )о основе о% ср1ских личних
имена или хи1окорис)ика. Тра>ове ал3анско> именовања нала-
зимо у ојконимима са основом о% ал3анско> лично> имена или
хи1окорис)ика, 1ре)ежно у околини Ђаковице, )амо о%акле су
се Ср3и 1овукли 1ре неколико %еценија, 1а и векова: Рaмоц (Ђа),
али су )амо у неким случајевима и 1равославна наро%на имена
1рила>ођена нормама ал3анско> језика: Рaкоц (Ђа), Рaшкоц (Ђа).
СЕЛА: Ви̏ "омирицa (Пе), Горȁж евaц (Пе), Дȁмjaне (Ђа), Дaњaне (Ор), Дaши̏ -
новaц (Дч), Душа̍ново (Пз), Зȁjмово (Кл), Крс"ȍвaц (Пе), Љу/ȅнић (Пе),
Љу/и̏ чево (Пз), Mилaновић (Мал), Maлишево, Mиловáнaц (Пе), Пе"ко-
вић (Ор), Пе̍"рово Се̍ло (Пз), Пе"рушaн (Ђа), Поношевaц (Ђа), Рa ȁвaц
(Пе), Рa оњић (Ђа), Рȁ уловaц (Кл), Ра̍"ковaц (Ор);
Бȇрково (Кл), Jaнчиш"е (Мал), Jовић (Мал), Љу̏/ово (Ис), Рaковинa
(Ђа), Рȃкош (Ис), Рáшић (Пе).
ЗАСЕОЦИ: Jaкши̍ ни (Дој), Jaниће̍вци (Дој), Крс"ȅл’aн (Ље), С"ȅ aницa (Ки), Mи-
jо̍вaц (Муш), Перо̍вце (Муш).

ДРУГЕ ИМЕНСКЕ ОСНОВЕ

СЕЛА: Врā ȍвaц (Пе), Ду̏шевић (Кл), Mлȅчaне (Мал).

ПРИДЕВСКЕ При%евске основе су у суш)ини о%ре%3ени %елови именско> %ела

ОСНОВЕ 3инарне син)а>ме. О%ређују именску реч у називу села/засеока:
1о 1оложају, величини, 3оји, с)арос)и, квали)е)у, влажнос)и,
1осесивнос)и и неким %ру>им осо3инама.
СЕЛА: Горњa Крушицa (СР), ~ Лукa (Дч), ~ мáла (Гор, Дс, …), ~ Ср̍ /ицa (Пз),
Горње Ново Село (Ђа), ~ По"очaне (Ор), Гȏрњи Пȅ"рич (Кл), ~ Рa"иш
(Дч), ~ С"рȅоц (Дч), ~ Cрнȍ/ре (Дч), Доњa Крушицa (СР), ~ Лукa (Дч), ~

16 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

Ср̍ /ицa (Пз), Доње Ново Село (Ђа), ~ По"очaне (Ор), Доњи Би"еш (Ђа),
~ И̏с"ок (Ис), ~ Пȅ"рич (Кл), ~ Рa"иш (Дч), ~ С"рȅоц (Дч), ~ Cрно/ре
(Дч).
ЗАСЕОЦИ: Гȏрњa Бȁњицa (Бањ), ~ Грȁ/aницa (Гра3), ~ До/ру̏шa (До3), ~ Ду/рȁвa
(Ду3), Гȏрње Бȁрaне (Бар), ~ Глȍђaне (Гло), ~ Коврȁ е (Ков), ~ Лȁ/љaне
(Ла3), ~ Љу̏/ово (Љ), ~ Пи̏ ско"е (Пис), ~ Рȍмуне (Ром), ~ Росу̏л’е (Рос),
~ сȅло (Зах), Гȏрњи Бȍкшић (Бок), ~ Дрa ол’ȅвaц (Дра>), ~ Дренȍвaц
(Др), ~ При́ ле (При), ~ Ру̑ ник (Ру%), ~ С"у̑ (С)), Дȏ(љ)њa Бȁњицa
(Бањ) ~ До/ру̏шa (До3), ~ Ду/рȁвa (Ду3) ~ Жāкȍвa (Жак), ~ мáлa (Дс,
Ба, Дој, …), ~ Суши̏ цa (Суш), Дȏњa Грȁ/aницa (Гра3), ~ Ка̍меницa (Ш1),
~ мáлa (Би, Ту, …), Дȏл’ње Коврȁ е (Ков), ~ Љу̏/ово (Љ), Дȏл’њи Дрa-
ол’ȅвaц (Дра>), Дȏњa чȅсмa (Тр), Дȏње Бȁрaне (Бар), ~ Глȍђaне (Гло), ~
Лȁ/љaне (Ла3), ~ Пи̏ ско"е (Пис), ~ Рȍмуне (Ром), ~ Росу̏ље (Рос), Дȏњи
Бȍкшић (Бок), ~ Брȅковaц (Бре), ~ Дренȍвaц (Др), ~ При́ ле (При), ~
С"у̑ (С));
Срȅ њa До/ру̏шa (До3), ~ мáлa (БП), Срȅ ње Коврȁ е (Ков).
СЕЛА: Вȅликa Jȁ/лaницa (Пе), ~ Кру̍шa (Ор), ~ Хо̍чa (Ор), Вȅлики Ђурђеви̑ к
(Кл), Вȅлико Кру̏шево (Кл), Mȃлa Jȁ/лaницa (Пе), ~ Кру̍шa (Пз), ~ Хо̍чa
(Ор), Maли Врaновaц (Дч), ~ Ђурђеви̑ к (Кл), Mȃло Ду̏/ово (Ис), ~
Кру̏шево (Кл).
ЗАСЕОЦИ: Вȅликa /áш"a (Зах), Вȅл’ики И̏с"ок (Ис), Mȃлa /áш"a (Зах), Mȃл’и
И̏с"ок (Ис).

СЕЛА: Бȇлa Цр̑ квa (Ор), Бȇло Пȍље (Пе, Ис), Цр̑ ни Вр̏ х (Пе), Цр̑ ни Лу̑ (Ис, Мал).
СЕЛА: Нȍво Сȅло (Пе, Пз), С"а̍рa Ву̍чинa (СР).
ЗАСЕОЦИ: Нȍви Вȅрић (Ис), ~ Злȍ ек (Зло), ~ Ру̏ушић (Пе), ~ Tу̏че (Ту), Нȍво
Пȁ рaћaне (Па1), С"ȃрa Jȁ/лaницa, (Ја3), С"ȃри Злȍ ек (Зло), С"ȃро
Пȁ рaћaне (Па1), ~ сȅло (ГП).
СЕЛА: Дȍ/рa Вȍ a (Кл), Дȍ/ри Дȏ (Кл, Пе), ~ Дол (Ор).
СЕЛА: Су̍вa Ре̍кa, Су̑ви Лукȁвaц (Ис), Су̑во Гр̏ ло (Ис).
СЕЛА: Пус"о Село (Ор).
СЕЛА: Бȅ ов Лукȁвaц (Ис), Пȁшино Сȅло (Пе), Хочa Зa рa скa (Пз).

БРОЈНЕ Бројне основе су за3ележене само у називима заселака. Означа-

ОСНОВЕ вају 3рој %омаћинс)ава или мес)о засеока у о%носу на %ру>и крај
села.

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 17
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

Че̍"ири ку̍ће (Још), Пе̍" ку̍ћa (Још), Ȍсaм ку̑ћa (Рак), Де̍ве" ку̍ћa (Још),
Дȅвē" у ови̑ цā (Б), Двaна̍ес ку̍ћa, (Још), Пе"на̍ес ку̍ћa (Још), Oсaмнȁес
ку̑ћa (МЂ), Двā ȅсе" ку̑ћa (Љеш);
Дру̏ и Бȅц (Бц), Дру̏ о нaсељéње (Ра%), Пр̏ ви Бȅц (Бц), Пр̏ ви реjон (Ви)),
Пр̏ во нaсељéње (Ра%), Tрȅћи Бȅц (Бц), Tрȅћи реjȏн (Ви)), Tри̍ ку̍ће (Још),
Че"вр̑ "и Бȅц (Бц).

ГЛАГОЛСКЕ Ова основа за3ележена је је%ино у називу села Беле (Дч).

ОСНОВЕ

ГРАЂЕЊЕ ОЈКОНИМА

СЛОЖЕНИ- Грађење ојконима сла>ањем сас)авница %алеко је мање 1ро%ук-

ЦЕ )ивно о% %еривације. У овом >рађењу уочавају се че)ири )и1а
сложеница: сложенице нас)але 1рос)им с1ајањем, сложенице са
с1ојним вокалом, сложенице %о3ијене 1рефиксацијом и сложе-
нице нас)але ком3инацијом 1рефиксалне и суфиксалне )вор3е:
Дрa о/иље (Мал), Злȍ ек (Пе), Љу /унaр (Ђа), Новосȅље (Кл); Село рa-
ж е (СР), С"aро вȍрaне (Ис);
Љу̍"о лaв (Пз), Љу̏"о лaвa (Пе), Oс"розу/ (Мал), Ср̏ /о/рaн (Ис), Црно-
врaнa (Мал), Челȍ ек (Пе);
Злоку̏ћaне (Кл).
У вези са )вор3ом ове ка)е>орије )о1онима )ре3а има)и у ви%у
%а 1оре% оних назива који су нас)али %еривацијом суфиксима -
(a)ц, -ов(a)ц /-ев(aц) 1ос)оје и ојконими који су нас)али срас)ањем
1рисвојно> 1ри%ева лично> имена или неке %ру>е основе и с)а-
рословенске именице вьсь, која је „мо>ла значи)и )ра%иционал-
но ро%овско сре%иш)е” (Лома 2003: 2), како је нас)ао ојконим Го-
рaж евaц о% Горaз a вaс (Гораз%ово село). Мо>ао је на овај начин
1ос)а)и и назив И лaрево о% нека%ашње> И лaревьц из Дечанских
хрисовуља (Ивић и Грковић 1976: 97).
У неким случајевима а1ела)ивни %ео син)а>ме није сачуван,
као на 1ример у називу села Нaкло, које се у Жичкој 1овељи 3еле-
жи као Накл вьс.4 Данашњи назив Нaкло нас)ао је „о% син)а>ме na
4 Бо>%ановић 1987: 313.

18 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

klĕ vьsь, село у окуци реке” (Лома 2003: 9), из које је ис1ала сас)ав-
ница вaс.
У 1рефиксално-суфиксалној )вор3и 3ележе се именичке и >ла-
>олске основе уз суфиксе -jе и -иш"е са 1рефиксима: зa-, нa-, о-:
Зā/лȁће (Ис); Зā/р̏ ђе (Кл), Зā р̏ рмље (Пе); Зо̍чиш"е (Ор)5;
Нā/р̏ рђе (Пе);
Нāсȅл’е (ДП), Нaсел’éње (Бу%);
Не оље (Пе);
По/рђе (Дч), По рȁђе (Кл).
У је%ном случају у функцији назива за3ележена је 1а%ежна
син)а>ма: Преко у́"a (На3).

СУФИКСАЛНА ТВОРБА

Овај начин >рађења %алеко је 1ро%ук)ивнији о% >рађења сла>а-

њем јер се у )вор3и 1о)вр%ило неш)о више о% суфикса, међу ко-
јима има и веома 1ро%ук)ивних, ш)о ће се ви%е)и из 1оје%инач-
не анализе )вор3е изве%еница.
-АЈ: У )вор3и ојконима овај суфикс је 1о)врђен само са основа-
ма о% ан)ро1онима, о% којих су %ва из муслиманско> ономас)и-
кона. Међу)им 3ележе се и ојконими који у основи имају 1раво-
славно име, са заврше)ком карак)ерис)ичним за ал3ански језик.
Ђонaj (Пз), Зулфaj (Ђа);
Рaцaj (Ђа).
-АЈЕ: С1а%а у не1ро%ук)ивне суфиксе у )вор3и именица у савре-
меном ср1ском језику. Клајн наво%и само је%ну именицу (Клајн
2003: 15–16), ко% С)евановића >а нема (С)евановић 1975), а нема >а
ни у с1иску суфикса С)је1ана Ба3ића (Ба3ић 1981: 146–147). У
)вор3и ојконима 1о)врђен је о% различи)их основа, 1ри%ева и
1озајмљених именица: Белajе (Дч), Фирȁjе (Гор), Цуцȁjе (Гр).
-(А)К: Засве%очен је само у је%ном о3лику и )о уз 1ри%евску ос-
нову: Jелȅњaк (Ви%).
-АК: И овај суфикс се јавља уз 1ри%евску основу: Jел’ењȃк (ГП),
Вȍћњaк (Ср), Волуjȃк (Кл), Ду/очȃк (Пе). Неколико ојконима са овим
5 О% Захо%иш)е, јер је иза Велике Хоче 1осма)рано из 1равца Ораховца.

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 19
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

заврше)ком немо)ивисани су о3лици, или су речи 1озајмљене

из %ру>о> језика: Дуjaк (Ђа), Tурjȃк (Пе), Чaj рaк (СР), Чи̏ флaк (Ор).
-ЈАК: Ојконим изве%ен овим суфиксом, о% 1ри%евске је основе,
са јо)ованим су>ласником. Суфикс с1а%а у не1ро%ук)ивне јер је
1о)врђен само у о3лику: Врaњaк (Ор).
-АН: У књижевном језику овај суфикс „%о%аје се у>лавном име-
ничким основама, ређе 1ри%евским, а само изузе)но >ла>ол-
ским” (Клајн 2003: 38). У овој )вор3и за3ележен је у %ва о3лика,
о3а 1у)а са именичким основама: Sвечȃн (Ос), а је%ном као сложе-
ни суфикс: Пе"рушaн (Ђа).
-АНА: Ов%е је >ео>рафски )ермин узе) за ојконим: Пољȁнa (Бре).
-АНЕ/-АРЕ: Још о% Вука Караџића у нашој ли)ера)ури 3ило је ви-
ше 1у)а речи о именицама које се завршавају на -aне/-aре (Вукова
1ре1иска књ. IV, 639–642, 646; Наш језик, књ I, 252–253; Бранислав
Милановић 1963: 137–168).
У о%>овору на 1и)ање чи)алаца „Да ли је 1равилно рећи Гњи-
лани или Гњилане, Кочани или Кочане” с)оји: „Ова су села своје
називе %о3ила 1о 1резимену… , а )а 1резимена су изве%ена или
о% некакво> занимања – се лaр, ри/aр, ко љaр, или о% неко> имена
(Наш језик, >о%ина I, с)р. 252).
U RJAZU су за3ележена нека о% ових села: „Osojani m pl. topogr.
ime. Selo u Kujavči. Osojani. Svetostefanska hris. 11.” За)им село „Pa-
praćani m. pl. selo u staroj srpskoj državi zabil’eženo u ispravi XIV vijeka (sa
potvrdom) Do Papraćani preko Bystrice,” као и село „Pëćâni, m. pl. geogr.
Tako se zvalo neko selo u staroj srpskoj državi, kako se vidi iz Daničićeva rječ-
nika, u kojem je potvrda iz isprave Dušanove” (RJAZU 1924–1927, dio IX).
У Бил)ену 126, >%е су о3јављени резул)а)и 1о1иса с)ановни-
ш)ва из 1991. >о%ине, сва се завршавају морфемом -aне (Бил)ен
1991: 20, 21, 25–28, 34, 36–38, 40–45), ш)о значи %а им је )о званични
назив, као ш)о је и у >овору месно> с)ановниш)ва.
До%ајмо %а 1оре% наве%ених назива насеља може се навес)и и
назив варошице Дечaни, који се ко% Ср3а )о>а краја у1о)ре3љава у
о3лику Дечaне, како се и наво%и у RJAZU: „selo i mjesto gdje je zidan
manastir, ko i nom. ima nastavak -e (Dečane) i i” (RJAZU, dio II, 329).
У )вор3и ојконима у Ме)охији, суфикс -е с1а%а у нај1ро%ук-
)ивније:
Бȁрaне (Пе), Бућaне (Пе), Вр̍ /ичaне (Пз), Глȍђaне (Пе) Глођaне (Дч),
Горње По"очaне (Ор), Дaмjaне (Ђа), Дaњaне (Ор), Дво̍рaне (СР), Дȅчaне,

20 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

До/ро ољaне (СР), Доње По"очaне (Ор), Злоку̏ћaне (Кл), Кaли̏ чaне (Ис),
Крāљȁне (Ђа), Лȁ/љaне (Пе), Лȅшaне (СР), Лȍжaне (Пе), Лȍћaне (Дч),
Љȅшaне (Пе), Mлȅчaне (Мал), Mо̍вљaне (СР), Oсȍjaне (Ис), Пȁ рaћaне
(Дч), Пећaне (СР), Пирaне (Пз), Пиш"aне (Пе), Пољȁне (Ис), По овљaне
(СР), Рaш"aне (СР), Речaне (СР), Ски̏ вjaне (Ђа), Слa ужaне (СР),
С"aро вȍрaне (Ис), С"у енчaне (СР), Tо личaне (СР), Tурjaне (Воћ),
Црмљaне (Ђа);

Др̏ л’aне (Св), Ћерȁне (БП),

– Кошaре (Ђа), Грнча̍ре (Пз), Maђaре (Мал).

Из наве%ених 1римера ви%и се %а на 1о%ручју Ме)охије 1ос)о-

ји већи 3рој ојконима који се завршавају на -aне/-aре6. У вези са
њиховим номина)ивом и ро%ом 1ос)оји различи)о мишљење и
вла%а 1оме)ња у у1о)ре3и, а нарочи)о у 1ромени, )ј. %а ли ће 3и-
)и номина)ив: Плaвљaни, Грнчaри, или Плaвљaне, Грнчaре, лока)ив:
у Oсоjaну или у Oсоjaнимa, 1ош)о се сма)ра %а је ко% њих акуза)ив
множинско> о3лика на -и узе) и за номина)ив (Милановић 1963:
144), и %а „крње -е није ниш)а %ру>о %о с)ари нас)авак номина)и-
ва множине именица мушко> ро%а на -ин или -aнин” (в. Милано-
вић, ис)о 149).

-(A)Ц: У )вор3и )о1онима овај суфикс 3ележе е)имолози и мор-

фолози. Скок наво%и 1римере о% 1ри%евских основа: Oštrc, Dubo-
čac (Skok 1971: 4). У ис)ој функцији овај суфикс 3ележи и С)евано-
вић: Aрaнђеловaц, Крa уjевaц7, Пожaревaц, … (С)евановић 1975: 522).
По Клајну „овај суфикс је 1ро%ук)иван у >рађењу имена насеља и
>ра%ских че)вр)и: Mилaновaц, … Oрaховaц, Крa уjевaц” (Клајн 2003
56).
У )вор3и ме)охијских ојконима у1о)ре3љен је у именичким
основама: Грȁ/aц (Кл), Дȍлaц (Кл), Mиловáнaц (Пе), Понорaц (Мал),
Рa ȁвaц (Пе), Ру̏ aц (Клц);
У ову >ру1у с1а%ају и ојконими са множинском формом, који у
основи имају ан)ро1оним: Бу и̏ сaвци (Кл), Jaниће̍вци (Дој); Пе-
"ро̍вци (Доj), С"aнко̍вци (Доj), Taси̍ нци (Доj);
Бaре̍мци (Дој).
6
И Милановић конс)а)ује %а „)аквих мес)а највише има на Косову и Ме)о-
хији” (Милановић 1963: 140).
7
Пос)оји и %ру>ачије )умачење нас)анка ово> ојконима. На 1ример, Гавро
Шкриванић сма)ра %а овај назив 1ре%с)авља сложеницу о% Кра ујева вьсь (в.
Лома 2003: 5).

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 21
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

-ОВ(А)Ц/-ЕВ(A)Ц: Овај сложени суфикс 1о)врђен је у већем 3роју

назива насеља: Голу/овaц (Мал), Дaшиновaц (Дч), Крс"ȍвaц (Пе), Mи-
jовaц (Муш), Рȁ уловaц (Кл), Рȁ"ковaц (Ор),8 Бaће̍вaц (Муш), Дрa ољȅ-
вaц (Ис), Поношевaц (Ђа);
Бо/овaц (Мал), Брес"овaц (Ор), Грȁ/овaц (Пе), Дренȍвaц (Кл), Jелȍвaц
(Кл), Лесковaц (Пз), Ли овaц (Ђа), Oра̍ховaц (Ор);9
Врaновaц (Пе);
Злa"aрȅвaц (Бел), По овaц (Ђа);
Tр/уховaц (Ис);
Врā ȍвaц (Пе).
У основи назива Клинȁвaц (Кл) није 1ри%ев о% које> је, 1о Клај-
ну, суфикс 1ос)ао са суфиксом на -(a)ц (Клајн 2003: 54), већ ојко-
ним Клина > Книна.
-АЧА: Твор3а ојконима овим суфиксом 1о)врђена је са имен-
ском и 1ри%евском основом: Брњaчa (Ор), Кривȁчa (Ђур).
-E: Овај суфикс 1о)врђен је у неколико )и1ова ојконима:
– у ојконимима који у основи имају ан)ро1оним, 1резиме
или име: Бȁ/иће (Пе), Кȍкиће (Шаљ), Mȅмиће (Кр), Пȅ иће (Пе),
Шā и̏ ће10 (Бел);
Нова̍ке (Пз).
– о3лицима који у основи имају >ео>рафски )ермин, фи)оним
или а1ела)ив у форми номина)ива множине: Љу е (Даш),
Mȃкве (Св), Росу̏ље (Пе), Бaрaке (Љум).
– е је у номина)иву је%нине немо)ивасаних о3лика ојконима
као 1а%ежни заврше)ак: Oсȍjе (Пе), Синȁjе (Ис);
Бу/ље (Мал), Ду̍ље (СР), Пȍл’е (Ду3), Ре"и̍ мље (Ор), Трóмље
(Љу);
Коврȁ е (Ис);
8
Овим )ре3а %о%а)и и ал3анске форме ојконима са 1о%ручја о1ш)ине Ђако-
вица, >%е су Ал3анци најраније 1очели %а 1ро%иру у Ме)охију и 1о)1уно 1о-
)иснули Ср3е. Имена у )вор3и ових о3лика 1ри1а%ају 1равославном и му-
слиманском ономас)икону, а форме су 1рила>ођене ал3анском језику: Гр оц
(Ђа), Јахоц (Ђа), Ракоц (Ђа), Рамоц (Ђа), Рашкоц (Ђа).
9 Свакако је )ај суфикс и у о3лицима: Вршевце (СР), Деловце (СР), који су 1роме-
ном ро%а 1роменили и о3лик.
10 У је%ном случају 1а)роним је узе) за ојконим: Милановић (Мал).

22 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

Oризе (Ђа);
Свр̏ ке (Кл), O рȁшке ж. мн. (К);
Maрмуле (Ђа), Прȅкaле (Ис);
Рȍмуне (Пе);
Mеће (Ђа), Почȅшће (Пе), По вaл’и̍ ће (Муш);
Чу̑н уре (Нак).
-ИК: Суфикс -ик је незна)но зас)у1љен у )вор3и ојконима. По-
)врђен је у ком3инацији са именичким, 1ри%евским и >ла>ол-
ским основама:
Козник (Ор), Рȇсник (Кл), Ру̑ ник (Ср), Сеник (Мал);
Maзни̑ к (Деч), Taмни̑ к (Кос);
Грȅ/ник (Кл), Др̏ сник (Кл);
Jу̏ник (Дч).
-ОВИК/-ЕВИК: Ојконими изве%ени овим суфиксом, 1ре)ежно
имају назив 3иљке у основи: Брес"ови̑ к (Пе), Ду/ови̑ к (Дч), Церови̑ к
(Кл). У је%ном случају основу чини лично име: Ђурђеви̑ к (Кл), а у
је%ном а1ела)ив: Хрaмовик (Ор).
-ИН: Присвојни 1ри%ев о% лично> имена у о3лику множине
узе) је за назив заселака са суфиксом -ин: Jaкши̍ ни (Дој), Па̍ћини
(Дој).
-ИНА: Суфикс -инa 3ележи се у о3лицима са ау>мен)а)ивним
значењем и у немо)ивисаним о3лицима: Грa инa (Ор), С"aрa Ву-
чинa (СР). У %ва ојконима ан)ро1оним је у основи, је%ан1у) 1ра-
вославно име: Рaковинa (Ђа), а %ру>и 1у) ал3анско 1резиме: Mо-
ринa (Ђа).
У неколико случајева у основи је 1ри%евска или >ла>олска реч:
Слa"инa (Ја), Крњíнa (Ис), Рези̍ нa (Ђa), Целинa (Ор);
Грчинa (Ђа), Бровинa (Ђа), Tумичинa (Мал), Кли̑ нчинa (Пе) Клíнa11,
Лȅ"инa (ЦВ), Со инa (СР).
-ИЋ: Демину)ивно значење ово> суфикса засве%очено је и у
)вор3и ојконима: Бóрић (Д), Дренȍвчић (Кл), Лесковчић (Кл), али је
1ро%ук)ивнији уз ан)ро1онимске основе: Дó/рић (Ђа), Jовић
(Мал), Љу/ȅнић (Пе), Рȁ оњић (Ђа), Рáшић (Пе).
11 О нас)анку назива Клина в. Дури%анов 1979: 45–49.

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 23
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

Овим суфиксом изве%ени су и ојконими Ис"инић (Дч) и Рзнић

(Дч), али у њиховој основи не с)оји ср1ски ан)ро1оним, већ ла-
)инска мушка имена: Justinus, Reginus или женска имена Justina,
Regina „или се ра%и о архаичном )и1у е)ника на -itịo- о% )о1они-
ма” (Лома 1989: 26–27).
У ову ка)е>орију ојконима с1а%а и назив села Tрē/ȍвић (у на-
ро%ном >овору села и околине јавља се у о3лику Трē3о̏виће), које
је за1исано у Дечанској хрисовуљи као Tрѣ/ови"ићи. Назив села
је изве%ен о% лично> имена Tрѣ/ови" и ово> суфикса (о с)рук)у-
ри и семан)ици ово> имена в. Лома 2010: 137).
Овај суфикс се 3ележи и уз а1ела)иве, као и 1ри%евске основе:
Вȅрић (Ис), Горић (Мал), Врaнић (Ђа). И1ак, неш)о су 3ројнији не-
мо)ивисани о3лици: Бȍкшић (Кл), Бaр онић (Ђа), Зa"рић (Ор), Зо̍jић
(Пз), Jáсић (Дч), Кȍсурић (Пе), Кȍ"рa ић (Пе), Móлић (Ђа), Рȁушић
(Пе), Пȁ ић (Па1), Со нић (Ор), Tрȁкaнић (Ђа), Чȁ/ић (Кл).
-ОВИЋ/-ЕВИЋ: У књижевном језику нај1ро%ук)ивнији је у )вор-
3и 1а)ронима (Клајн 203: 111), који су ов%е временом 1ос)ајали
ојконими: Mилaновић (Мал), Пе"ковић (Ор). Ду̏шевић (Кл). У сле%е-
ћем 1римеру је основа не1розирна: Лa ровић (Мал).
-ИЦА: У )вор3и именица у савременом ср1ском језику, „%ве
>лавне, свакако не и је%ине, функције суфикса -ицa јесу %емину-
)ивна и моциона” (Клајн 2003: 115). Демину)ивна функција 1о-
)врђена је и у )вор3и ојконима: Бȁњицa (Ис), Глaви̏ чицa (Пе), Лозицa
(Мал), Плочицa (Мал). Мо>ао 3и се у ову ка)е>орију уврс)и)и и ој-
коним Крушицa (СР), 1о% 1ре)1ос)авком %а је %ошло %о у1рошћа-
вања су>ласничких ску1ова. Бележи се и у о3лицима уз основе
различи)о> )и1а:
– фи)оним или %ру>и о3лик у вези са флором: Вр/ницa (Пз), Вр-
мницa (Мал), Jȁ/лaницa (Пе), Рȁс"aвицa (Дч), Кореницa (Ђа),
Лужницa (СР);
– основе речи којима се означавају )и1ови )ла: Кaменицa
(Леш), Oрни̏ цa (Св), Смōни̏ цa (Ђа);
– ан)ро1оним или е)ноним у основи: Ви̏ "омирицa (Пе), С"ȅ a-
ницa (Ки), Ср̍ /ицa (Пз);
– 1ри%евске основе: Бели̏ цa (Ис), С"у ени̏ цa (Ис), Суши̏ цa (Ис).
У неколико ојконима нејасна је мо)ивација: Кȁшицa (Ис), Ла̍н о-
вицa (Пз), Рaћицa (Љуж).
По%врс)а изве%еница ово>а )и1а су ојконими с о3ликом plura-
lia tantum: Нaшице (Пз), Ру и̏ це (Кл).

24 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

-ОВИЦА: Сложени суфикс о% 1рисвојно-1ри%евско> и суфикса

-ицa с1а%а у не1ро%ук)ивне суфиксе у )вор3и ове ка)е>орије )о-
1онима. Би̑ овицa (Бро), Ђȁковицa, Шaљи̏ новицa (Ис).
-НИЦА: За овај суфикс у )вор3и ојконима не може се рећи %а је
фреквен)ан. За3ележен је у сле%ећим о3лицима: Вр/ницa (Пз), Вр-
мницa (Мал), Лужницa (СР).
-АНИЦА: Основе за )вор3у ојконима овим суфиксом су именич-
ке: (фи)оними): Грȁ/aницa (Кл), Jōшȁницa (Кл);
1ри%евске: Белaницa (Мал)
и >ла>олске: Ковaницa (Ор).
-ЕНИЦА: Овај суфикс је не1ро%ук)иван у )вор3и ове ка)е>орије
)о1онима, (1о)врђен само у оjкониму Пол’ени̏ це, Љу), као ш)о је
не1ро%ук)иван и у )вор3и %ру>их врс)а именица у савременом
језику (Клајн 2003: 122).
-ИШТЕ: Основно значење ово> суфикса је месно. То значење
имају ојконими Зо̍чиш"е12 (Ор), Tрȍл’иш"е (Ви%), Семениш"е (СР),
уос)алом, и Jа̍нчиш"е (Мал), са ан)ро1онимом у основи означава
мес)о. Ојконим Не ре/иш"е (СР) је нејасне мо)ивације.
-JE: У )вор3и >ео>рафских назива 3ележи >а и 1рофесор С)ева-
новић (С)евановић 1975: 467). Ов%е се јавља само са јо)ованим су-
>ласником:
Ви̏ aње (Кл), Tрње (СР);
Oрȃше (Бре).
-ЊЕ: Про%ук)иван је у )вор3и именица о% >ла>олских основа
(Клајн 2003: 167–176). У )вор3и ојконима имамо >а у о3лику Ду-
жње (Ђа).
-ОВ: Присвојни 1ри%ев у својс)ву 1а)ронима за3ележен је у
множинском о3лику Maн ушо̍ви (Дој), >%е је %ео села %о3ио назив
1о 3ра)с)ву, које )у чини већину с)ановниш)ва.
-OВO/-EВO: Ојконими изве%ени овим суфиксом означавају 1ри-
1а%нос) 1ојму с именом у основи. У 1и)ању су основе коју чине:
– ан)ро1оними: Бȇрково (Кл), Бу aково (СР)13, Душȁново (Пз),
Зȁjмово (Кл), Љу/ичево (Пз), Љу̏/ово (Ис), Ду̏ оњево (Кл), Maлише-
во, Пāл’ȅво (Пољ)14;
12
Нас)ао у 1рефиксално-суфиксалној )вор3и.
13 Грковић 1977.

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 25
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

– >ео>рафски )ермини: Дȍлово (Кл);

– основе фи)онимско> 1орекла: Ду̏/ово (Пе), Лу̏ ово (Ис), Горaче-
во (Мал);
-OШ: Ојконими изве%ени овим суфиксом имају ан)ро1оним у
основи: До/рош (Ђа), Jaнош (Ђа), Рȃкош (Ис), Сaрош (Ор), или су не-
мо)ивисане речи: Букош (СР).
-УША: Ојконими изве%ени суфиксом -ушa имају ан)ро1оним у
основи: До/ру̏шa (Ис), Љу/у̏шa (Дч).
-ЦE: Демину)ивно значење суфикса -це уочава се у ојконимима:
Блaце (СР), Mе веце (Пз), Пóл’це (Ви%). Неки су изве%ени о% ан)ро-
1онима: Гељaнце (СР), Доjинце (Пз),15 Крњíнце (Кл), Деловце (СР), Ђи-
новце (СР),16 Перовце (Муш), Tомaнце (Ис); а у неким о% 1ри%евске
основе: Цр́ нце (Ис).
Неколико ојконима су немо)ивисане речи: Бaлинце (Мал) Ко-
с"рце (СР), Цa а̍рце (Пз).
-ЏИЈА: Лу̏ aџиjе (ВК).

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Захваљујући ис)оријским изворима (1овеље, )еф)ери), који 1ру-
жају %ра>оцене 1о%а)ке за изучавање ове ка)е>орије )о1онима, у
1рилици смо %а их 1оре%имо са савременим с)ањем на )ерену и
реконс)руишемо е)ничку с)рук)уру с)ановниш)ва.
Поређењем савремених ојконима са оним у сре%њовековним
%окумен)има може се закључи)и %а је зна)ан 3рој насеља сачу-
вао име у 1о)1унос)и, у форми у којој је 1рви 1у) за1исано: Бело
Поље, Гре/ник, До/рош, Ду/овик, Ду/ово, Киjево, Рaкош и мно>а %ру>а.
Зна)но мањем 3роју насеља %анашњи назив је незна)но измењен
%а 3и се 1рила>о%ио нормама савремено> ср1ско> језика: Бролић
14
Мо>ао 3и се у овај )и1 сврс)а)и и ојконим Жаково (Ис), ако се 1ре)1ос)ави %а
је %ошло %о у1рошћавања су>ласничких ску1ова у личном имену.
15
По наро%ној е)имоло>ији назив Дојинце 1овезује се са >ла>олом оји"и.
Међу)им, у основи ово> о3лика 1ре1озна)љив је 1рисвојни 1ри%ев о% хи1о-
корис)ика Доја < Ра%ојко, као и лични на%имак у ојкониму Крњинце. Међу-
)им, може се 1ре)1ос)ави)и %а је назив Дојинце (који се јавља и у о3лику Дој-
нице) мо>ао нас)а)и о% 1ри%ева оњи и а1ела)ива в(а)с, као о1ози)ив ојкони-
му Горње Село у Сре)ечкој жу1и, које је не%алеко о% ово> села.
16 Gjin ал3. име (Грковић 1977: 88).

26 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

< Бро лићи, Горaж евaц < Горaж a вьс, Домaнек < ДомaнÇ , Дрсник <
Дрс"ник, Зрзе < Зерзево, Лa/учево < Лa/ићево, Нaкло < Нaкл вьс, Пуно-
шевaц < Плношевaц, или осо3инама %ијалек)а сре%ине, )е ос)аје
1ре1озна)љив: Рaс"aвицa < Хрaс"овицa, С"е aницa < С"е aњa црк-
вa, С"рниш < С"рaниш, Фaче < Хвaлче, Црни Врх < Чрни Врх.
Ма%а се мно>а %анашња насеља не мо>у 1ре1озна)и у сре%њо-
вековним 1овељама и )урским )еф)ерима, за нека о% њих се,
и1ак, зна %а су с)арија о% 200 >о%ина, јер се 1омињу у Девичком кa-
"aс"и у, као на 1ример: Бичa (1761), Дреновчић (1777), Злокућaне
(1761), Сврке (1769), Реновaц (1761), на 1о%ручју о1ш)ине Клина; Нa-
/рђе (1765), Пиш"aне (1771), Плaвљaне (1765), на 1о%ручју о1ш)ине
Пећ; село Ис"ок (1761), Прекaле (1761), на 1о%ручју о1ш)ине Ис)ок
и Воћник (1777) на 1о%ручју о1ш)ине Ср3ица.
Ал3ански ономас)икон уочава се у околини Ђаковице, 1осе3но
у 1о>раничном %елу, ш)о је и разумљиво ка%а се има у ви%у %а је
)у нај1ре 1очело 1ро%ирање Ал3анаца из Ал3аније, а сем )о>а
о%а)ле је 1очело исламизовање с)ановниш)ва 1равославне и ка-
)оличке вероис1овес)и.

СПИСАК НАЗИВА НАСЕЉА

СЕЛА И А)мађа (Пз)17,

ГРАДОВИ
Ба3ај3окс (Ђа), Ба3алоћ (Дч), Ба̏3иће (Пе), Балинце (Мал), Бања
(Мал), Ба̏ња (Ис), Ба̏њица (Ис), Бар%онић (Ђа), Ба̏ране (Пе), Ба)уша
(Ђа), Бе̏>ов Лука̏вац (Ис), Бе̑ла Цр̑ква (Ор), Белаје (Дч), Беланица
(Мал), Беле> (Дч), Бели̏ца (Ис), Бе̑ло По̏ље (Пе), Бе̑ло По̏ље (Ис), Бе-
риша (Мал), Берјах (Ђа), Бе̑рково (Кл), Бе̏ц (Ђа), Бис)ражин (Ђа),
Би̑ ча (Кл), Бла>а̏је (Пе), Блаце (СР), Бо3овац (Мал), Бо̏кшић (Кл),
Бра̍)о)ин (Ор), Брежани̑ к (Пе), Бре̏ковац (Ђа), Брес)овац (Ор),
Брес)ови̑ к (Пе), Брња̍ча (Ор), Бровина (Ђа), Брóлић (Пе), Бу3ље
(Мал), Бу%и̏савци (Кл), Бу%аково (СР), Букош (СР), Бућане (Пе),
Вележа (Пз), Вел Ја3ланица (Пе), Ве̍лика Кру̍ша (Ор), Ве̍лика Хо̍ча
(Ор), Вел. Ђурђеви̑ к (Кл), Ве̏л. Крüшево (Кл), Ве̏рић (Ис), Ви̏%ање
(Кл), Ви̏)омирица (Пе), Влашки Дрен (Мал), Во>ово (Ђа), Во̏кша
(Дч), Волујак (Кл), Во̏ћњак (Ср3), Вра̄>о̏вац (Пе), Вранић (Ђа), Вра-
17
Док су ојконими узе)и из Онома)олошких 1рило>а акцен)овани, они из
Бил)ена %а)и су 3ез акцен)а.

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 27
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

нић (СР), Вра̄но̏вац (Пе), Врањак (Ор), Вр̍3ичане (Пз), Вр3ница (Пз),
Врела (Ис), Врмница (Мал), Вршевце (СР),
Гељанце (СР), Ге̑џа (Ор), Глави̏чица (Пе), Гло̏ђане (Дч), Гло̏ђане
(Пе), Го%ен (Ђа), Голу3овац (Мал), Гора̏ж%евац (Пе), Горачево
(Мал) Горић (Мал), Гор. Крушица СР), Горња Лука (Дч), Го̍рња
Ср̍3ица (Пз), Горње Н. Село (Ђа), Гор. По)очане (Ор), Го̑рњи Пе̏)рич
(Кл), Горњи Ра)иш (Дч), Го̑рњи С)ре̏оц (Дч), Гоњи Црно3ре> (Дч),
Гра̏3аница (Кл), Гра̏3ац (Кл), Гра̏3овац (Пе), Грамочел (Дч), Гр>оц
(Ђа), Гре̏3ник (Кл), Грејковце (СР), Грејчевце (СР), Грнча̍ре (Пз), Гр-
чин (Грчина), Грчина (Ђа), Гунца) (Мал), Гуска (Ђа),
Далашај (Ђа), Дамјане (Ђа), Дањане (Ор), Дашиновац (Дч), Дво-
ра̍не (СР), Дева (Ђа), Де%ај (Пз), Дело̍вце (СР), Де̏чани,
чани, До3ли3аре
чани
(Ђа), До3ра Во%а (Кл), До3ри До (Пе), До̏3ри До̑ (Кл), До3ри Дол
(Ор), До3рић (Ђа), До3ро%ољане (СР), До3рош (Ђа), До3ру̏ша (Ис),
Доји̍ нце (Пз), До̏лац (Кл), До̏лово (Кл), Дољ (Ђа), Доманек (Мал),
Доња Крушица (СР), Доња Лука (Дч), До̍ња Ср̍3ица (Пз), Доње Н.
Село (Ђа), Доње По)очане (Ор), Доњи Би)еш (Ђа), До̑њи И̏с)ок
(Ис), До̑њи Пе̏)рич (Кл), Доњи Ра)иш (Дч), Доњи С)реоц (Дч),
Доњи Црно3ре> (Дч), Доцај (Дч), Дра>о3иље (Мал), Дра>оље̏вац
(Ис), Дрено̏вац (Дч), Дрено̏вац (Кл), Дреновац (Ор), Дрено̏вчић
(Кл), Др̏сник (Кл), Ду3ови̑ к (Дч), Ду̏3ово (Пе), Ду3оча̑к (Пе), Ду3ра̏-
ва (Ис), Ду3рава (Дч), Ду3рава (СР), Ду̏>оњево (Кл), Дуље (СР), Душ
(Кл), Душа̏ново (Пз), Ду̏шевић (Кл), Дужње (Ђа), Дујак (Ђа),
Ђа̏ковица,
ковица Ђиновце (СР), Ђонај (Пз), Ђура̏ковац (Ис),
ковица
̏ еч (Ђа),
Ер
Жа3ељ (Ђа), Жа̄ко̏во (Ис), Жа̑ч (Ис), Ж%рело (Ђа), Жу3 (Ђа), Жур
(Пз),
За3лаће (Ис), За3рђе (Кл), За̄>р̏мље (Пе), За̏јмово (Кл), За)рић (Ор),
Заха̑ћ (Пе), Зјум (Пз), Злоку̏ћане (Кл), Зло̏1ек (Пе), Зо̍јић (Пз),
Зо̍чиш)е (Ор), Зрзе (Ор), Зулфај (Ђа),
И>ла̄ре̏во (Кл), Ис)и̏нић (Дч), И̏ с)ок,
с)ок
с)ок
Ја3ланица (Ђа), Ја̏3ланица (Пе), Ја3ланица (Пз), Јавор (СР), Ја̏>о%а
(Кл), Јанош (Ђа), Јанчиш)е (Мал), Јасић (Дч), Јахоц (Ђа), Јело̏вац
(Кл), Јовић (Мал), Јõша̏ница (Кл), Јуник (Дч),
Ка3аш (Пз), Ка3аш Хас (Пз), Кали̏ча̄не (Ис), Карашинђерђ (Пз),
Ка̏шица (Ис), Ки̏јево (Мал), Ковра̏>е (Ис), Кли̏ на,
на Клина̏вац (Кл),
на
Кли̑ нчина (Пе), Ковра̏>е (Ис), Ко%ралија (Дч), Ко%ралија (Ђа), Ко-

28 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

зник (Ор), Кореница (Ђа), Кори̍ ша (Пз), Кос)рце (СР), Ко̏сурић

(Пе), Ко̏)ра%ић (Пе), Ко̏ш (Ис), Кошаре (Ђа), К1у̑з (Кл), Кравасарија
(Мал), Краљане (Ђа), Крњи́на (Ис), Крњи́нце (Кл), Крс)о̏вац (Пе),
Кру̏шевац (Пе), Кушевац (Ђа), Кусур (Ђа), Кушнин (Пз),
Ла̏3љане (Пе), Лан%овица (Пз), Ла3учево (Мал), Ла%ровац (Мал),
Ла%ровић (Мал), Лесковац (Пз), Леско̏вчић (Кл), Лешане (СР), Ли-
1овац (Ђа), Ло̏ђа (Пе), Ло̏жане (Пе), Лозица (Мал), Ло̏ћане (Дч), Лу-
>ађија (Ђа), Лу>ово (Ис), Лужница (СР),
Љево̏ша (Пе), Ље̏шане (Пе), Љу3е̏нић (Пе), Љу3иж%а (Мал), Љу-
3и̍ ж%а (Пз), Љу3ичево (Пз), Љу̏3ово (Ис), Љу3о̑ж%а (Ис), Љу3уша
(Дч), Љу>3унар (Ђа), Љум3ар%а (Дч), Љу)о>лав (Пз), Љу̏)о>лава
(Пе),
Мађаре (Мал), Мазник (Дч), Мазрек (Пз), М. Ја3ланица (Пе), Ма̍ла
Кру̍ша (Пз), Мала Хоча (Ор), Мали Врановац (Дч), Ма̑ли Ђурђеви̑ к
(Кл), Малишево,
Малишево Ма̑ло Ду̏3ово (Ис), Мало Крушево (Кл), Мамуша
(Пз), Маралија (Мал), Мармуле (Ђа), Мачи)ево (СР), Ме%веце (Пз),
Меја (Ђа), Меће (Ђа), Милановић (Мал), Миловáнац (Пе), Мируша
(Мал), Мле̄ча̏не (Мал), Мо̍вљане (СР), Мо>ила (Ђа), Мо̑јс)ир (Ис),
Молић (Ђа), Морина (Ђа), Мрасор (Ор), Му̏жевине (Ис), Му̍шу-
)иш)е (СР),
На̄3р̏ђе (Пе), На>ла̑вци (Кл), Нáкло (Пе), Нашице (Пз), Наш1але
(Ор), Не1оље (Пе), Не1ре3иш)е (СР), Нец (Ђа), Нивоказ (Ђа), Ни-
шор (СР), Н. Шума%ија (Пз), Нова̍ке (Пз), Но̏во Се̏ло (Пе), Ново Село
(Пз), Но>авац (Ор),
ховац Оризе (Ђа), О̑рно Бр̏%о (Ис),
Ȍзрим (Пе), О1)е̍руша (Ор), Ора̍ховац,
ховац
Ȍсек Па̏ша (Ђа), Ȍсек Хи̑ ља (Ђа), Осо̏ја (Пе), Осо̏јане (Ис), Ос)розу3
(Мал),
Па>аруша (Мал), Паља Дар%а (Ђа), Па1аз (СР), Па̏1раћане (Дч), Па-
цај (Ђа), Па̏шино Се̏ло (Пе), Пе1иће (Пе), Пе)ковић (Ор), Пе̏)рово
Се̏ло (Пз), Пе)рушан (Ђа), Пе̑ћ, Пећане (СР), Пиране (Пз), Пи̏ш)ане
(Пе), Пла̏вљане (Пе), Плочица (Мал), Пљанчор (Ђа), По3р̏ђе (Дч),
По>ра̏ђе (Кл), Пожар (Дч), Полужа (Ор), Поља̏не (Ис), Понорац
(Мал), Поношевац (Ђа), По1овац (Ђа), По1овља̍не (СР), Поче̏шће
(Пе), Пре̏кале (Ис), Преколука (Дч), При̏>о%а (Ис), При̍ зрен, зрен,
зрен
При́ле1 (Дч), Прчево (Кл), Пуско (Пз), Пус)о Село (Ор),
Ра%а̏вац (Пе), Ра%оњић (Ђа), Ра%ос)е (Ор), Ра̏%уловац (Кл), Ракови-
на (Ђа), Ракоц (Ђа), Ра̑кош (Ис), Рамоц (Ђа), Ран%у3рава (Пз),
Ра̏с)авица (Дч), Ра̏)ковац (Ор), Ра̏ушић (Пе), Рацај (Ђа), Рача (Ђа),

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 29
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

Рáшић (Пе), Рашкоц (Ђа), Раш)ане (СР), Рено̏вац (Кл), Ресник (Кл),
Ре)и̍ мље (Ор), Ре̍чане (СР), Р̏знић (Дч), Ри1ај Ма%анај (Ђа), Ро>ово
(Ђа), Ро̏муне (Пе), Росуље (Пе), Ру%и̏це (Кл), Ру̑%ник (Ср3), Рухо)
(Пе),
Саврово (СР,) Само%режа (СР), Сановац (Ор), Сарош (Ор), Сврке
(Кл), Свр̏ке (Пе), Село>ра̍ж%е (СР), Семениш)е (СР), Сеник (Мал),
Си̏>а (Пе), Сина̏је (Ис), Сићево (Кл), Ски̏вјане (Ђа), Скоро3иш)е
(Пз), Скорошник (Мал), Сла1ужане (СР), Слу1 (Дч), Смаћ (Ђа),
Сма̍ћ (Пз), Смоница (Ђа), Со1нић (Ор), Со1и̍ на (СР), Со1о) (Ђа),
Ср̏3о3ран (Ис), С)ара Вучина (СР), С)аро%во̏ране (Ис), С)у3ла (Ђа),
С)у%ени̏ца (Ис), С)у%енчане (СР), С)у̑1 (Кл), Су̍ва
ва Ре̍ка,
ка Су̑ви Лу-
ка
ка̏вац (Ис), Су̑во Гр̏ло (Ис), Суши̏ца (Ис),
Томáнце (Ис), То1лича̍не (СР), Траканић (Ђа), Тр3уховац (Ис),
Тре̄3о̏вић (Пе), Трње (СР), Тр1еза (Мал), Трс)ени̑ к (Пе), Тумичина
(Мал), Турјак (Мал), Турја̑к (Пе), Ту̏че1 (Ис),
Ћерим (Ђа), Ћу̏шка (Пе),
Ујз (Ђа), У̏кча (Ис),
Фираха (Ђа), Фирза (Ђа),
Хоча За>ра%. (Пз), Храмовик (Ор), Хуљај (Дч),
Ца1арце (Пз), Целина (Ор), Церовик (Кл), Цр̏колез (Ис), Цр̏мљане
(Ђа), Цр̑ни Вр̏х (Пе), Цр̑ни Лу̑> (Ис), Црни Лу> (Мал), Црноврана
(Мал), Цр́нце (Ис),
Ча̏3ић (Кл), Чај%рак (СР), Чело̏1ек (Пе), Ческово (Кл), Чи̏флак (Ор),
Чу1ево (Кл), Чу1ево (Мал),
Шаљи̏новица (Ис), Ша1)еј (Дч), Шереме) (Ђа), Шишман (Ђа), Шко-
за (Пз), Ш1ина%ија (Пз), Ш)у́1ељ (Кл).

ЗАСЕОЦИ Ба̄јнша̑ (Ис), Бакара̏ч (Трс), Бараке (Љум), Баре̍мци (Дој), Баће̍вац
(Муш), Ба̏чак-мáла (Ја), Бе̏>овско се̏ло (Тр), Бел’и́нца (Гор), Би́>о-
вица (Бро), Би̍ )ићева ма̍ла (Муш), Бóрић (Д), Бр̏%о (Рас), Бр̏%о
Дӯјо̏вића (ПС), Бре̏>аџије (Бу%), Бре̏жанска мáла (Гор), Брес)о-
ви̑ чко 1о̏л’е (Бр), Бу́рну)/Бӯрну̏)и (НС),
Ве̏лика 3áш)а (Зах), Ве̏л’ики И̏с)ок (Ис), Ве̍)ерник (Ор), Во̍кшова
ма̍ла (МК), Ву̑ковића мáла (Ту), Ву̏чин ла̏з (ЦВ), Ву̏чића с)ране
(Цр),

30 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

Га̑ј (Љум) Га̏ш-мáла (Озр), Го̑рња Ба̏њица (Бањ), Го̑рња Гра̏3аница

(Гра3), Го̑рња До3ру̏ша (До3), Го̑рња Ду3рава (Ду3), Го̑рња мáла
(Ба), Го̑рње Ба̏ране (Бар), Го̑рње Глођане (Гло), Го̑рње Ковра̏>е
(Ков), Го̑рње Ла̏3љане (Ла3), Го̑рње Љу̏3ово (Љ), Го̑рње̑ Пи̏ско)е
(Пис), Го̑рње Ро̏муне (Ром), Го̑рње Росу̏л’е (Рос), Го̑рње се̏ло (Зах),
Го̑рњи Бо̏кшић (Бок), Го̑рњи Дра>ол’е̏вац (Дра>), Го̑рњи Дрено̏вац
(Др), Го̑рњи При́ле1 (При), Го̑рњи Ру̑%ник (Ру%), Го̑рњи С)у̑1 (С)),
Го̑рњи Црно̏3ре> (Цр3), Гра%и̍ на (Ор), Гривáли (Кш), Гуса̑р (Вер),
Гуса̑р (Лож),

Два̄%е̏се) ку̑ћа (Љеш), Двана̍ес ку̍ћа (Још), Де̍ве) ку̍ћа (Још), Де̏ве̄)
у%ови̑ ца̄ (Б), Де̏ич (Ви%), До̏лово (Бу%), Дол’и̏не (Ље), До̑(љ)ња
Ба̏њица (Бањ), До̑(љ)ња До3руша (До3), До̑л’ња Ду3ра̏ва (Ду3),
До̑л’ња Жа̄ко̏ва (Жак), До̑л’ња мáла (Дс), До̑л’ња Суши̏ца (Суш),
До̑л’ње Ковра̏>е (Ков), До̑љњи Црно̏3ре> (Цр3), До̑л’ње Ковра̏>е
(Ков), До̑љње Љу̏3ово (Љ), До̑л’њи Дра>ол’е̏вац (Дра>), До̑ња
Гра̏3аница (Гра3), До̏ња мáла (Ту), До̑ња мáла (Би), До̍ња
Ка̍меница (Ш1), До̑ња че̏сма (Тр), До̑ње Ба̏ране (Бар), До̑ње
Гло̏ђане (Гло), До̑ње Ла̏3љане (Ла3), До̑ње Пи̏ско)е (Пис), До̑ње
Ро̏муне (Ром), До̑ње Росу̏ље (Рос), До̑њи Бо̏кшић (Бок), До̑њи
Бре̏ковац (Бре), До̑њи Дрено̏вац (Др), До̑њи При́ле1 (При), До̑њи
С)у̑1 (С)), Дра>у̍)овића ма̍ла (Ор), Дрéз>а (Кос), Др̏1л’ане (Св),
Дру̏>и Бе̏ц (Бц), Дру̏>о насељéње (Ра%), Душка̏је (Бр),

Ђӯри̏ћа мáла (Ос),

Ен>ашка с)олица (Даш),

Жука̏џића мáла (Љ>),

Зá3ран (Љеш), Зе̄ћи̏на мáла (Љ>), Зла)аре̏вац (Бел),

Sве̏чан/Sвеча̑н (Ос),

Јакши̍ ни (Дој), Јаниће̍вци (Дој), Јел’е̏њак (Ви%), Јел’ења̑к (ГП),

Јо̄л’и̏ћа мáла (Ђур),

Ка3а̑ш-мáла (Ђур), Какариз маала (Даш), Калуђерски 3рије>

(Даш), Камени̏ца (Леш), Ка̏меница (Шаљ), Кара̏ула (Вер), Кас)ра̏)
(Л), Ка̍)ол’ићка у̍л’ица (Ђа), Ка̏)ол’ичка мáла (К), Ко3и̏л’ина >лáва
(Др), Кова̍ница (Ор), Коваче̍ва ма̍ла (Муш), Ко% 3ре̑с)а (СГ),
Ко̏киће (Шаљ), Ко̄л’и̏ћа мáла (Пре), Кош)а̏ни (Ље), Крива̏ча (Ђур),
Крс)е̏л’ан (Ље), Кру̏шевачке л’е%и̏не (ВК), Ку̏чанска мáла (Гор),

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 31
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

Ла̏зови (БП), Ла̄зо̏вићи (ЦВ), Ло̄јза̑ (Ис), Ло1ча̑к (Ос), Ло̏ћ-мáла

(ПС), Лу̏>аџије (ВК), Л’е%и̍ на (Ор), Л’е̏)ина (ЦВ), Љу>е (Даш), Љук-
са̏ра (Кос), Л’у̏м (К1),
Ма̑кве (Св), Ма̏ксимовића мáла (Пре), Ма̑ла 3áш)а (Зах), Ма̑л’и
И̏с)ок (Ис), Ман%ушо̍ви (Дој), Мани)а̍шка ма̍ла (ВХ), Насел’éње
(Бу%), Ме̏миће (Кр), Мијо̍вац (Муш), Мори̏на (Л),
На̄се̏л’е (ДП), Насел’ени̑ чки 3уна̑р (Ви%), Насел’éње (Бу%), Но̏ви
Бе̏о>ра%, (Ски), Нови Верић (Ис), Но̏ви Зло̏1ек (Зло), Но̏ви
Ко̏)ра%ић (Ко)), Нови Раушић (Пе), Но̏во Па̏1раћане (Па1), Но̏ви
Ту̏че1 (Ту),
О3ра̏%овића мáла (К), О1ра̏шке ж. мн. (К), Ора̑ше (Бре, Љу3), Ор-
ни̏ца (Св), Ȍсам ку̑ћа (Рак), Осамна̏ес ку̑ћа (МЂ), Ȍс)оића мáла
(Ос),
Па̄л’е̏во (Пољ), Па̏1ић (Па1), Па̍ш’ина ма̍ла (Љуж), Па̍ш’ине л’ива̍-
%е (Љуж), Пас’и 3рије> (Даш), Па̍ћини (Дој), Пе̄јчи̏новића мáла
(Ђур), Пе̄ро̏вића мáла (Ђур), Перо̍вце (Муш), Пéсак ~ (НС), заселак
Пе̍) ку̍ћа (Још), Пе)ро̍вци (Дој), Пе)на̍ес ку̍ћа (Још), Пи̍ ркова ма̍ла
(Љуж), Пискул’и̑ ћа мáла (Ос), По%вал’и̍ ће (Муш), Поља̏на (Бре),
По̏л’е (Ду3), Пол’ени̏це (Љу), Пóл’це (Ви%), Порцула̍нска ма̍ала
(ВХ), Пр̏ви Бе̏ц (Бц), Пр̏ви рејон (Ви)), Пр̏во насељéње (Ра%), Преко
1у́)а (На3),
Ра̑%ничка коло̏нија (Ду3), Рáс)ок (К1), Ра̄ци̏ћа мáла (Пре), Ра̍ћица
(Љуж), Рези̍ на (Ђа), Рéка (Ду3), Ру̏1ац (Клц),
Сла̏)ина (Ја), Слу̏1/Слу̏1а (Вок), Слу̍1ови (ВеК), С1а̄си̑ н 3ре̑> (Ђур),
Сре̏%ња До3ру̏ша (До3), Сре̏%ња мáла (БП), Сре̏%ње Ковра̏>е (Ков),
Ср̏1ска Рас)авица (Рас), Ср̍1ска у̍л’ица (Ђа), С)анко̍вци (Дој),
С)а̑ра Ја̏3ланица, (Ја3), С)а̑ри Зло̏1ек (Зло), С)а̑ро Па̏1раћане
(Па1), С)а̑ро се̏ло (ГП), С)евано̍ви (Дој), С)е̏1аница/С)е̏1еница
(Ки),
Тамни̑ к (Кос), Таси̍ нци (Дој), То%оси̍ на ма̍ла (Љуж), То̏шића мáла
(К), Тре̏ћи Бе̏ц (Бц), Тре̏ћи рејо̑н (Ви)), Тре̏шња (Св), Три̍ ку̍ће
(Још), Тро̏л’иш)е (Ви%), Трóмље (Љу), Турја̏не (Воћ),
Ћа̍3ра) (Ђа), Ћарши̍ ја (Ђа), Ћера̏не (БП), Ћереми̏%а (Ос),
У̏л’иће (По3), Ул’и̍ ца (По1), Ур%а̍рска ма̍ла (Љуж),
Фира̏је (Гор),
Це̏н)ар (До3), Ци̏>анска мáла (Бл), Цуца̏је (Гр), Цуца̏је (Кл),

32 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

Че)вр̑)и Бе̏ц (Бц), Че̍)ири ку̍ће (Још), Чу̑н>уре (Нак), Чӯча̏ле, ж.

мн. (ЦВ),
Xа̄ми̑ ска̄ мáла (Вок),
Ша̄1и̏ће (Бел), Ша̏л’-ма̍ла (Озр), *Ше>о̍њска ма̍ла (Љуж), *Ши1-
)а̍рска ма̍ла (Дел), Широ̏ко 1о̏л’е (Дрћ), Шо̏ш маáла (Ер), Шо̏шкићи
(ЦВ), Ш)е)а̍рци (Вр3).

СКРАЋЕНИЦЕ НАЗИВА НАСЕЉА

Б – Бања, Ба – Бања, Ба3 – Ба3иће, Бањ – Бањица, Бар – Баране, Бел

– Белица, Бер – Берково, БЦ - Бела Црква, Би – Бича, БЛ – Бе>ов Лу-
кав, Бл – Бла>аје, Бок – Бокшић, БП – Б. Поље, БПИ – Б. Поље (Ис),
Бр – Брес)овик, Бра – Бра)о)ин, Бре – Брековац, Брж - Брежаник,
Брњ – Брњача, Бро – Бролић, Бу% – Бу%исавци, Бц – Бец,
ВЂ - Вел Ђурђевик, ВеК – Вел. Круша, ВК – Вел. Крушево, ВХ – Ве-
лика Хоча, Вер – Верић, Ви% – Ви%ање, Ви) – Ви)омирица, Вок –
Вокша, Воћ – Воћњак, Вр – Вра>овац, Вр3 – Вр3ичане,
Ге – Геџа, Гл – Главичица, Гло – Глођане, Гор – Гораж%евац, ГоС -
Горња Ср3ица, ГП – Горњи Пе)рич, ГР – Горњи Ра)иш, Гр – Гре3-
ник, Гра3 – Гра3аница, Грн – Грнчаре, ГС – Горњи С)реоц, Гц – Гра-
3ац,
Д – Ду3овик, Даш – Дашиновац, Дв – Дворане, ДД – До3ри До, Дел
– Деловце, Деч – Дечани, ДИ – Доњи Ис)ок, До – Долово, До3 – До3-
руша, Дој – Дојинце, Дол – Долац, ДС – Доња Ср3ица, ДП – Доњи
Пе)рич, Др – Дреновац, ДР – Доњи Ра)иш, Дра> – Дра>ољевац, Дре
– Дреновац %еч., Дрс – Дрсник, Дрћ – Дреновчић, Ду – Ду3ово, Ду3
– Ду3рава, Ду> – Ду>оњево, Дуч – Ду3очак, Душ – Душевић,
Ђа – Ђаковица,
Ер – Ереч,
Жак – Жаково, Ж –Жач,
За> – За>рмље, Зај – Зајмово, Зах – Захаћ, Зл – Злокућане, Зло –
Зло1ек, Зој – Зојић, Зоч – Зочиш)е, Зр – Зрзе,
Ис – Ис)ок,
Ја – Ја>о%а, Ја3 – Ја3ланица, Јел – Јеловац, Још – Јошаница,

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 33
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

К – Кош, Кал – Каличане, Ки – Кијево, Кл – Клина, Клин – Клинчи-

на , Клц – Клинавац, Ко – Кориша, Ков – Ковра>е, Кос – Косурић,
Ко) – Ко)ра%ић, К1 – К1уз, Кр – Крњина– Књинце, Крс – Крс)овац,
Кш – Крушевац,
Л – Лођа, Ла3 – Ла3љане, Лож – Ложане, Лоћ – Лоћане, Лес – Леско-
вац, Љ – Љу3ово, Љ> – Љу)о>лава, Ље – Љевоша, Љеш – Љешане,
Љу – Љу3енић, Љу3 – Љу3ож%а, Љуж – Љу3иж%а, Љум – Љум3ар-
%а, Љу) – Љу)о>лав,
МК – Мала Круша, МД – Мало Ду3ово, МЂ - М. Ђурђевик, Мил – Ми-
лованац, Мле – Млечане, Мов – Мовњане, Мој – Мојс)ир, Муж –
Мужевине, Муш – Мушо)иш)е,
На3 – На3рђе, На> – На>лавци, Нак – Накло, Нов – Новаке, НС – Ново
Село,
О – Осоја, ОБ – Орно Бр%о, Озр – Озрим, ОП – Осек Паша, О1) – О1-
)еруша, Ор – Ораховац, Ос – Осојане, ОХ – Осек Хиља,
Па1 – Па1раћане, Пе) – Пе)рово Село, Пис – Писко)е, Пл – Плавља-
не, Пљ – Пљанчор, По3 – По3рђе, По> – По>рађе, Пољ – Пољане, По1
– По1овљане, Поч – Почешће, Пр> – При>о%а, Пре – Прекале, При –
Приле1, ПС – Пашино Село, Пш – Пиш)ане,
Ра – Раушић, Ра% – Ра%авац, Р%л – Ра%уловац, Рак – Ракош, Рас –
Рас)авица, Ра) – Ра)ковац, Раш – Рашић, Рен – Реновац, Ре) – Ре-
)имље, Реч – Речане, Ром – Ромуне, Рос – Росуље, Ру% – Ру%ице,
Ру% – Ру%ник,
Св – Сврке, С> – Село>раж%е, Си – Си>а, Син – Синаје, Ски – Скивјан,
СЛ – Суви Лукавац, См – Смаћ, Со1 – Со1ино, Ср3 – Ср3о3ран, С) –
С)у1, СГ – Суво Грло, Суш – Сушица,
То – Томанце, То1 – То1личане, Тр – Тре3овић, Трс – Трс)еник, Ту
– Туче1, Тур – Турјак,
Ћу – Ћушка,
Ук – Укча,
ЦВ – Црни Врх, ЦЛ – Црни Лу>, Цн – Црнце, Цр – Црколез, Цр3 – Цр-
но3ре>,
Ча – Ча3ић, Чиф – Чифлак,
Шаљ – Шаљиновиц Ш1 – Ш1ина%ија, Ш) – Ш)у1ељ.

34 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

ИЗВОРИ БУКУМИРИЋ 1981: Миле)а Букумирић, Oномaс"икa елa Прекору љa

омеђено рекaмa Mирушом, Белим Дримом и Клином. – ОП II, 1981, 339–403.
БУКУМИРИЋ 1982: Миле)а Букумирић, Oномaс"икa Прекору љa (II ео). –
ОП III, 1982, 303–418.
БУКУМИРИЋ 1984: Миле)а Букумирић, Из ономaс"ике jужне Mе"охиjе. –
ОП V, с)р, 413–603.
БУКУМИРИЋ 2007: Миле)а Букумирић, Живо" Ср/a у Горaж евцу, Ср1аска
ака%емија наука и уме)нос)и, Е)но>рафски инс)и)у), Посе3на из%ања,
Бео>ра%, 2007, књи>а 61, 25–94.
БУКУМИРИЋ 2010: Миле)а Букумирић, Прило ознaвaњу Mе"охиjске оно-
мaс"ике, Ис)раживања ср1ско> језика на Косову и Ме)охији, З3орник
ра%ова, Универзи)е) у Приш)ини, Филозофски факул)е), Косовска
Ми)ровица, књ. I, 19–41.
БУКУМИРИЋ 2011: Миле)а Букумирић, Oномaс"икa о ручja Преково е, Ис-
)раживања ср1ско> језика на Косову и Ме)охији, З3орник ра%ова, Уни-
верзи)е) у Приш)ини, Филозофски факул)е), Косовска Ми)ровица, књ.
III, 3–69.
БУКУМИРИЋ 2012: Теренска ис)раживања (Нео3јављена >рађа че)рнаес)
села на 1о%ручју Преково%е).
СТИЈОВИЋ 1979: Све)озар С)ијовић, Oномaс"икa ис"очно елa Mе"охиjско
(Пећко ) По орa. – ОП I, 1979, 237–380 + кар)а.
С)ијовић 1981: Све)озар С)ијовић, Oномaс"икa сре ишње елa Mе"охиjс-
ко (Пећко ) По орa. – ОП II, с)р. 197–338.
С)ијовић 1982: Све)озар С)ијовић, Oномaс"икa зa a но елa Mе"охиjско
(Пећко ) По орa. – ОП III, с)р. 193–300 + кар)а.
С)ијовић 1984: Све)озар С)ијовић, Oномaс"икa jе но елa оречja Куjaвче.
– ОП V, с)р. 313–409.
С)ијовић Д 1997: Данило С)ијовић, Oномaс"икa Суве Реке и околних селa. –
ОП I, 129–141.
С)ијовић Д 1998: Данило С)ијовић, Oномaс"икa елa северне Mе"охиjе. –
ОП XIV, 157–257.
С)ијовић 2010: Ра%а С)ијовић, Милун С)ијовић, Oномaс"икa Љум/aр е,
Дaшиновцa, Горње Рa"ишa и Доње Рa"ишa, Ис)раживања ср1ско> језика
на Косову и Ме)охији, З3орник ра%ова, Универзи)е) у Приш)ини, Фило-
зофски факул)е), Косовска Ми)ровица, књ. I, 69–91.
Xо>овић 1985: Алија Xо>овић, Oномaс"икa Дечaнa и околних селa. – ОП VI,
439–506.

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 35
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

Xо>овић 1987: Алија Xо>овић, Oномaс"икa Ђaковице и сусе них селa. – ОП

VIII, с)р. 221–302 I.

ЛИТЕРАТУРА Babić 1981: Stjepan Babić, Koliko ima sufiksa u imeničkoj tvorbi, Jezik, časopis za
kulturu hrvatskoga književnoga jezika, Zagreb, 1981. sv. br 5.
Бил)ен 1991: По ис с"aновниш"вa, омaћинс"aвa, с"aновa и ољо ривре -
них aз инс"aвa 1991. Покрајински заво% за с)а)ис)ику, Бил)ен 126, При-
ш)ина, 1991. >о%ине.
Бо>%ановић 1987: Д. Бо>%ановић, Повеље о земљама и за уж/инама Косова,
(За%уж3ине Косова), Бео>ра%: Е1архија рашко-1ризренска, Бо>ословски
факул)е), 311–362.
Бо>%ановић 2005: Не%ељко Бо>%ановић, Mикро"о онимиja Сврљи a, Оно-
ма)олошки 1рилози, Бео>ра% (Ср1ска ака%емија наука и уме)нос)и.
О%ељење језика и књижевнос)и. О%3ор за ономас)ику), књ. XVIII, 39–
178.
Бојовић 1979: Др Бојко Бојовић, Mе"охиja (моно рaфиja). – Приш)ина (Је-
%инс)во), с)р. 255.
Грковић 1977: Милица Грковић, Речник личних именa ко Ср/a, Вук Ка-
раџић, Бео>ра%, 1977.
Duridanov 1979: Ivan Duridanov, DER FLUSSNAME KLINA UND VERWANDTES,
Онома)олошки 1рилози, Бео>ра% (Ср1ска ака%емија наука и уме)нос-
)и. О%ељење језика и књижевнос)и. О%3ор за ономас)ику), књ I с)р. 45–
49.
Ивић-Грковић 1976: Павле Ивић и Милица Грковић, Дечaнске хрисовуље.
– Нови Са%, 1976, с)р. 340.
Клајн 2003: Иван Клајн, Tвор/a речи у сaвременом ср ском jезику, Дру и ео –
суфиксaциja и конверзиja, Бео>ра%, 2003, с)р. 514.
Лома 1989: Алексан%ар Лома, Tо ономaс"икa и aрхеоло иja, Онома)олош-
ки 1рилози, Бео>ра% (Ср1ска ака%емија наука и уме)нос)и. О%ељење је-
зика и књижевнос)и. О%3ор за ономас)ику), књ. Х с)р. 1–32.
Лома 2003: Алексан%ар Лома, С"aрословенско вьсь „село” и ње ови "ра ови
у "о онимији, Онома)олошки 1рилози, XВI, 1–15.
Лома 2010: Алексан%ар Лома, С"aроср ски "о оним Черње оjно (ономa-
с"ички уви и у руш"вену ис"ориjу рефеу aлно о/a), Косово и Ме)охија
у цивилизацијским )оковима, међунаро%ни )ема)ски з3орник, књ. 1,
Косовска Ми)ровица, с)р. 133–143.
Милановић 1963: Бранислав Милановић, O о/лику и еклинaциjи именa
мес"a "и a Бошњaне Ре/aре, Наш језик, Инс)и)у) за ср1скохрва)ски је-
зик, Нова серија, Бео>ра%, 1963, књ. XIII, св. 3–5, с)р. 137–168.

36 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ
 ПРЕГЛЕД МЕТОХИЈСКИХ ОЈКОНИМА

Пешикан 1981: Ми)ар Пешикан, Из ис"ориjске "о онимиjе По римљa. – ОП

II, 1981, 1–92.
Ра%ић 2003: Јованка Рa ић, Tо онимиja Белице, Онома)олошки 1рилози,
Бео>ра% (Ср1ска ака%емија наука и уме)нос)и. О%ељење језика и књи-
жевнос)и. О%3ор за ономас)ику), књ. XVI, 17–234.
RJAZU I-XXIII: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Na svijet izdaje JAZU. – Za-
greb, 1880–1976, knj. I–XXIII.
СК: Tefter Skadarskog sandžaka iz 1485. godine. Priredio Selami Pulaha, Tirana
1974, str. 488.
Skok, Rječnik: Petar Skok Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. – Za-
greb 1971–1974, knj. I–IV.
С)евановић 1975: Михаило С)евановић, Сaвремени ср скохрвa"ски jезик.
Грaмa"ички сис"еми и књижевноjезичкa нормa, књ. I – Бео>ра% (Научна
књи>а) 1975, с)р. Х + 653.
Цицмил-Реме)ић 2003: Ра%ојка Цицмил-Реме)ић, То1онимија Дурми-
)орско> села Црне Горе, Онома)олошки 1рилози, Бео>ра% (Ср1ска ака-
%емија наука и уме)нос)и. О%ељење језика и књижевнос)и. О%3ор за
ономас)ику), књ. XVI, 323–374.
Hadžibegić i dr. 1972: Oblast Brankovića, Opširni katastarski popis iz 1455. godine.
Priredili H. Hadžibegić, A Handžić i E. Kovačević. Monumenta turcica II, 2/1,
Orijentalni institut, Sarajevo, 1972, с)р. 378 + кар)а.
Škaljić 1979: Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Treće izdanje.
– Sarajevo (Svjetlost), 1979, str. 662.

МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ 37
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (1)/2013

MILETA D. BUKUMIRIĆ
UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD OFFICE
IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY,
DEPARTMENT OF SERBIAN LANGUAGE AND LITERATURE

SUMMARY REVIEW OF METOHIJA OICONYMS

The study includes nearly 700 names of towns, villages and hamlets
in Metohija. Compared with data from medieval sources, it can be
seen that there is a significant number of settlements missing in wars
or epidemics, and, on the other hand, a considerable number of villag-
es with their names preserved in the original form, or having their
names eventually adapted to modern standards of language.
The names are mostly formed by suffixation, a small number by
composition and suffix-prefix formation. It is noted that there is an
insignificant proportion of the Albanian-masticon, especially recog-
nizable in the border area of the test areas: Grgoc (DJA), Jahoc (DJA),
Rakoc (DJA), Ramoc (DJA) Raskoc (DJA), Karašinđerđ (Pz).
KEY WORDS: village, hamlet, oiconym, name, base, suffix, work, mo-
tivation.

38 МИЛЕТА Д. БУКУМИРИЋ