ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

94(398)"00"
930.2:003.071=124'02*(398)"00"
DOI:10.5937/ZRFFP44-6973

МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ
УНИВEРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ПАЛЕ
КАТЕДРА ЗА ИСТОРИЈУ
ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ С ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ИСТОРИЈУ

НАМЈЕСНИШТВО И ИНФРАСТРУКТУРНИ
РАЗВОЈ У ПРОВИНЦИЈИ ГОРЊИ ИЛИРИК/
ДАЛМАЦИЈИ
у време Пу лија Корнелија Дола еле2

АПСТРАКТ. У раду се презентују подаци о намјесништву Публија Корнелија Дола-

беле (од 14. до 20. године н. е.) у провинцији Горњи Илирик/Далмацији.
Наративни извори и значајан број епиграфских споменика свједоче о
његовој дјелатности на овом подручју. Изузетна историјска вриједност
ових свједочанстава огледа се у томе што омогућују потпунији увид у
политичке и привредне прилике на Западном Балкану у периоду раног
принципата.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Публије Корнелије Долабела, Далмација, намјесништво, епиграфски

споменици, наративни извори.
1
gligorijas@yahoo.com
2 Ра0 је 3римљен 28. јула 2014, а 3рихваћен за оCјављивање на сасFанку Ре0акције ЗCорника
о0ржаном 25. 0ецемCра 2014.
Ра0 је резулFаF исFраживања у оквиру научноисFраживачкоL 3ројекFа ИИИ 47023, Косово и Ме-
охија између национално и ен и е а и евроин е рација, који финансира МинисFарсFво 3росве-
Fе, науке и FехнолошкоL развоја Ре3уCлике СрCије.

211
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

ДолаCеле (Dolabellae) су Cиле оLранак римскоL 3аFрицијскоL Lенса

Корнелија (gens Cornelia), чији су чланови с3а0али у ре0ове висо-
ких 0ржавника у 3ерио0у Ре3уCлике. На њихову 0ржавничку 0је-
лаFносF и 0јелаFносF 0је0а и оца ПуCлија Корнелија ДолаCеле
указују исFоријски извори (Smith, 1867, I сFр. 1058; PIR 1897/1898,
I сFр. 443–446; Wissova – Münzer – Groag, 1900, PWRE, IV, 1, col.,
1296–1311). ПуCлије Корнелије ДолаCела (Publius Cornelius Dolabella)
Cио је конзул 10. Lо0ине н. е. заје0но са Гајем Јунијом Силаном
(C. Iunius Silanus), а акFивно ће 0јеловаFи на јавној 3озорници 3о-
сље0њих Lо0ина АвLусFове (27. Lо0ине 3. н. е. – 14. Lо0ине н. е.) и
у 3рвом 3ерио0у ТиCеријеве вла0авине (14–37. Lо0ине н. е.). Мо-
жемо рећи 0а се 3очеFком нове ере ПуCлије Корнелије ДолаCела
налазио у врху римскоL 3олиFичкоL и 0ржавноL а3араFа (Smith,
1867, I сFр. 1060; Bulić, 1890, сFр. 406–413; PIR 1897/1898, I
сFр. 444–445; Groag, 1900, PWRE, IV, 1, col. 1308–1310; Bulić, 1902,
сFр. 3–29; Rendić–Miočević 1952, сFр. 41–50 + Tbl. II; Jagenteufel,
1958, сFр. 14–17; Marinović, 1959; сFр. 121–128 + 2 sl.; Ren-
dić-Miočević, 1959, сFр. 156–158; Rendić–Miočević, 1962, сFр. 338–347
+ 1. tbl; Lučić, 1966–1967, сFр. 537–547; Rendić–Miočević, 1968,
сFр. 63–73 + 1–3 tbl.; Bojanovski, 1974; Wilkes, 1976, сFр. 258–274; Ima-
mović, 1980, сFр. 27–59 br. 1–21 + 4 слична наF3иса; Čače, 2003,
сFр. 7–43; Novak, 2004; Glavičić, 2008, сFр. 43–62; Mesihović, 2010,
сFр. 99–123; Mesihović, 2014, сFр. 57–90).
НараFивни извори не указују на ДолаCелино учешће у раFу во-
ђеном у Илирику о0 6. 0о 9. Lо0ине н. е., иако 3оје0ини исFражи-
вачи (с 3равом) не искључују Fу моLућносF (Lučić, 1966–1967,
сFр. 537–547; Wilkes, 1976, сFр. 258–274; Imamović, 1980, сFр. 27–59
br. 1–21 + 4 слична наF3иса; Čače, 2003, сFр. 7–43; Glavičić, 2008,
сFр. 43–62; Mesihović, 2010, сFр. 99–123; Mesihović, 2014, сFр. 57–90).
Оно шFо 3оуз0ано знамо јесFе 0а је ПуCлије Корнелије ДолаCела у
Горњи Илирик/Далмацију у3ућен 14. Lо0ине н. е., L0је се налазио
и 3риликом смјене на римском 3ресFолу, ка0а ће усFоличење
ТиCерија 0овесFи 0о 3оCуна у Доњем Илирику, 0ок Lорњоилирс-
ка војска (VII и XI леLија и мноLе ауLзилијарне кохорFе), 3о0 ко-
ман0ом ДолаCеле, осFаје мирна (Tac. Ann. I 5). Јасно је, 0акле, 0а је
ДолаCела на неки начин за0ужио ТиCерија Fиме шFо је у вријеме
АвLусFове смрFи, као леLаF Далмације, сачувао своју 3ровинцију
о0 немира који су 3оFресали 3анонске леLије, као и каснијим
(као 3роконзул Африке, 23–24. Lо0ине н. е.) ус3јешним оконча-
њем раFа 3роFив ТакфаринаFа (Tac. Ann. II 52; III 20, 32, 73; IV 13,
23–26).

212 МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ

 НАМЈЕСНИШТВО И ИНФРАСТРУКТУРНИ РАЗВОЈ У ПРОВИНЦИЈИ ГОРЊИ ИЛИРИК…

НараFивни извори о личносFи ПуCлија Корнелија ДолаCеле 0о-

носе 0онекле о3речне 3о0аFке. ИсFориоLраф, колеLа и њеLов са-
временик Велеј ПаFеркул наво0и 0а је ријеч о је0носFавном и
3лемениFом човјеку 0оCроL 0ржања: „Cuius curam ac fidem Dolabella
quoque, vir simplicitatis generosissimae, in maritima parte Illyrici per omnia
imitatus est.” ИсFо Fако, он оFкрива 0а је ДолаCела у3рављао само
3риморским 0ијелом нека0ашње велике 3ровинције Илирик.
ЊеLови наво0и су значајни и зCоL FоLа шFо из њих сазнајемо 0а се
3о0јела 3ровинције Илирик о0иLрала 3рије ДолаCелиноL намје-
снишFва и 0а 14. Lо0ине н. е. 3осFоје 0вије илирске 3ровинције
(Superior provincia Hillurici и Inferior provincia Hillurici, о0носно Дал-
мација и Панонија) (Vell. Pat. II CXXV 5). С 0руLе сFране, ТациF Пу-
Cлија Корнелија ДолаCелу о3исује као великоL и неукусноL лас-
кавца ТиCерију, 3осеCно у случајевима 3ре0лаLања и Cирања
намјесника 3ровинција:
„ […] свако ко во0и нечасFан живоF и коLа Cије зао Lлас 0а Cу0е ис-
кључен из изCора за намјеснике 3ровинција. А Fо нека 3роцјењује
сам цар. Закони кажњавају 3ријесFу3е, али колико Cи Cило Cоље за
саме кан0и0аFе, колико Cоље за савезнике, ако Cи се 3ријесFу3и
с3ријечили” (Tac. Ann. III 47, 66–69; IV 66).
Захваљујући ус3јешном ра0у, 0оCрој у3рави и 3овјерењу које
су у њеLа имали ТиCерије и Држава, ПуCлије Корнелије ДолаCела
се на намјесничкој 0ужносFи у Горњем Илирику/Далмацији за-
0ржао се0ам Lо0ина (Tac. Ann. IV 6). На Fакве закључке у3ућује
нас и само ДолаCелино мишљење о Fоме како Cи FреCало 0а
изLле0а у3рава на0 3ровинцијом и улоLа намјесника у њој, изло-
жено у ТациFовим Аналима (Tac. Ann. III 66–69). СмаFра се 0а је
ДолаCели њеLова лојалносF АвLусFу, а касније и ТиCерију, омоLу-
ћила руковођење 3ровинцијом и коман0у на0 леLијским и ауLзи-
лијарним је0иницама не0алеко о0 ИFалије. ДруLим ријечима, он
је Cио човјек на коLа се увијек моLло рачунаFи и у Риму и у Гор-
њем Илирику/Далмацији. СаCрано у цјелини, нараFивни извори
намјеснишFво ПуCлија Корнелија ДолаCеле на За3а0ном Балкану
и3ак 3омињу само узLре0но (Vell. Pat. II CXXV 5; Tac. Ann. III 47; III,
69; Mesihović, 2014, сFр. 57–90).
ИсFоријску слику ГорњеL Илирика/Далмације, 3оре0 3омену-
Fих нараFивних извора, у3оF3уњује и значајан Cрој е3иLрафских
с3оменика из 3рве 3оловине I вијека н. е. Ови с3оменици, 0акле,
уз разноврсне археолошке налазе и нараFивне изворе 0онекле
освјеFљавају све 3роцесе на 3росFору Илирика. Поре0 FоLа шFо су
е3иLрафски с3оменици 3ронађени на 3о0ручју 3ровинције Дал-

МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ 213

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

мације, на којима се 3омиње ДолаCелина у3рава, Cројнији у о0-

носу на осFале намјеснике 0елеLиране из Рима, они указују на Fо
0а је њеLова 0јелаFносF 0о3ринијела 0а се анFичка цивилизација
на 3о0ручју 3ровинције Далмације Cрже и 3оF3уније укоријени
(Jagenteufel, 1958, сFр. 14–17; Mesihović, 2010, сFр. 99–123;
Mesihović, 2014, сFр. 57–90).
Римљани на сFраFешки важним Fачкама 3о0ижу чиFав сисFем
уFврђења које 3раFи изLра0ња 3уFева, 3о0изање насеља, насеља-
вање иFалскоL сFановнишFва и ислужених војника-веFерана Fе
0авање Lрађанских 3рава. У вријеме ка0а су заузели јужни Или-
рик, Римљани су 3ознавали нови начин Lра0ње циLлом и каме-
ном, уз 3римјену малFера (Plin. HN III 33, 21; Tac. Ann. I 20; Balif,
1893, сFр. 7–8; Domaszevski, 1902, сFр. 158–211; Mayer 1940,
сFр. 134–136; Pašalić, 1953, сFр. 286; Pašalić, 1969, сFр. 103–104; Boja-
novski, 1974, сFр. 26–28; Martinović, 1974, сFр. 12–18; Bojanovski,
1980, сFр. 41–72; Zaninović, 1980, сFр. 178; Paškvalin, 1986,
сFр. 153–156; Bojanovski, 1988, сFр. 66–67). Савременији начин
Lра0ње 3римијењен је и 3ри Fрасирању комуникација чији осFа-
ци на Fерену – уз 3исану изворну Lрађу – чине основ за ус3јешно
исFраживање анFичких комуникација на јуLу Далмације (It. Rom.
V 467, 468, 469, 470; Шкриванић, 1975, сFр. 50–51). Е3иLрафски с3о-
меници указују и на Fо 0а је ДолаCела велику 3ажњу 3освеFио из-
Lра0њи комуникација које су 3овезивале 3риморје са унуFра-
шњошћу 3риро0ним 3ролазима кроз Fешке масиве Динари0а (It.
Rom. V 467, 468, 469, 470; Sergejevski, 1962C, сFр. 111–113; Bojanov-
ski, 1974, сFр. 15–38; Шкриванић, 1975, сFр. 50–51; Цермановић–Ку-
змановић, 1975, сFр. 19–20; Samardžić, 2010, сFр. 51–67).
О изLра0њи 3еF римских комуникација које су 3олазиле из Са-
лоне оCавјешFавају нас 0ва солинска наF3иса. Први наF3ис Lласи:
[Ti(berius) C]aesar divi Augusti f(ilius) / [Aug]ustus Imp(erator) pont(ifex)
max(imus) / [trib(unicia)] potest(ate) XIIX co(n)s(ul) II / [viam] a colonia
Salonitan[a] / [ad f]in[es] provinciae Illyrici ]??? / cuius viae millia pasuus
sunt / CLXVII munit per vexillarios / leg(ionum) VII et XI / item viam
Gabinianam / ab Salonis Andetrium aperuit / et munit per leg(ionem) VII
(CIL III 3198a (p 2275, 2328, 19) = CIL III 10156 = CIL III, 3200 (p 2328, 19)
= CIL III 10158 = ILJug 262 (0аFација 16/17. Lо0ина н.е.). ДруLи наF-
3ис је: [Ti(berius) C]aesar divi Augusti f(ilius) / [A]ugustus imp(erator) pon-
tif(ex) max(imus) / trib(unicia) potest(ate) XXI co(n)s(ul) III / viam a Salonis
ad He[dum?] castel(lum) / Daesitiatium per mill[i a pass]uum / CLVI munit /
et idem viam ad Bath[inum? flu]men?/ quod dividit B[r]e[ucos Oseriat?]ibus
/ a Salonis munit per [millia p]assuum / CLVIII / [et idem viam… ..???] / mu-

214 МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ

 НАМЈЕСНИШТВО И ИНФРАСТРУКТУРНИ РАЗВОЈ У ПРОВИНЦИЈИ ГОРЊИ ИЛИРИК…

nit ad imum montem Ditionum / Ulcirum per millia passuum / a Salonis

LXXVIID / P(ublio) Dolabella leg(ato) pro / pr(aetore) (CIL III 3198C (p 2275,
2328, 19) = CIL III 10156b = ILJug 263 (0аFација 19/20. Lо0ина н.е.).
Прва комуникација, која је 3олазила из 3ресFонице 3ровин-
ције и ишла 3рема Lраници илирске 3ровинције, Cила је 0уLа 167
римских миља (између 245 и 250 км) (Bojanovski, 1974, сFр. 133;
Mesihović, 2014, сFр. 57–90). О0нос између римских миља и мо-
0ерних мјерних је0иница 0о 0анас није 3рецизно уFврђен (1472
м, 1478 м, 1480 м, 1497 м, 1500 м); 0ок 0ужина 0руLе комуникације,
„Via Gabiniana”, 3рема Ан0еFрију, није 3ознаFа. Су0ећи 3о е3и-
Lрафским с3оменицима, ове 0вије комуникације су Lра0или
3ри3а0ници VII и XI леLије. Трећа комуникација, 0ужине 156
римских миља (између 229 и 234 км), и0е 3рема ДесиFијаFском
касFелу He[…] (Bojanovski, 1974, сFр. 133; Mesihović, 2007,
сFр. 941–988; Mesihović, 2014, сFр. 57–90), а чеFврFа 3рема ријеци
Bathinus, која 0ијели Бреуке и моLуће ОсеријаFе (или неко 0руLо
илирско 3леме). Дужина ове комуникације је 158 римских миља
(између 232 и 237 км). ПеFа и0е 3рема 0иционској 3ланини Ulcira,
а 0уLа је 77, 5 римских миља (између 113 и 116 км) (Bojanovski,
1974, сFр. 133; Mesihović, 2014, сFр. 57–90). Ulcirum се вјероваFно о0-
носи на 3ланину Uilica (Ujilica, Ilica vis. 1654 m), сјеверно о0 Босан-
скоL Грахова и јуLоза3а0но о0 Дрвара). СмаFра се 0а су леLионари
учесFвовали у Lра0њи и осFалих 3уFева, уз 3ри3а0нике 0руLих
3омоћних је0иница, роCове и 0омаће сFановнишFво. С3оменици
свје0оче 0а је ДолаCела Cио заслужан за насFанак 3уFне мреже
(Cез via Gabiniana и осFаFака чеFврFе комуникације, након раскр-
снице са Fрећом) у 0ужини о0 3реко 4000 римских миља (између
588 и 600 км), изLрађене за 3еF Lо0ина (Bojanovski, 1974,
сFр. 245–250; Mesihović, 2014, сFр. 57–90.).
ИзLра0ња ових 3уFних комуникација у краFком временском
року Cио је је0ан о0 великих Lрађевинских 3ројекаFа 3ровинциј-
ске а0минисFрације који је изискивао велике на3оре и Fрошкове
на 3о0ручју 3ровинције Далмације. Поје0ини исFраживачи
с 3равом смаFрају, иако још нема 3оFвр0е у е3иLрафским и нара-
Fивним изворима, 0а је ДолаCелина а0минисFрација заслужна и
за 0руLе комуникације изLрађене на јуLу 3ровинције Далмације
(3осеCно се мисли на оне које и0у из Нароне/Ви0 ко0 МеFковића
3рема унуFрашњосFи и јуLоисFоку) (Mesihović, 2014, сFр. 57–90).
Основни разлоL за изLра0њу комуникација Cило је о0ржавање
мира међу заје0ницама, а 0оCри 3уFеви су 3овећавали CорCену
моCилносF Fру3а и омоLућавали лакшу екс3лоаFацију Провин-

МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ 215

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

ције, 3рику3љање 3ореза и ефикаснију 3ривре0ну акFивносF;

0о3риносећи исFовремено 3окреFљивосFи сFановнишFва и 0о-
носећи велики Cрој 3оLо0носFи за 0омаће сFановнишFво. Осим
FоLа, новоизLрађене комуникације омоLућиле су и ширење но-
вих кулFурних смјерница анFичке цивилизације (Bojanovski,
1974, сFр. 245–250; Mesihović, 2014, сFр. 57–90).
Е3иLрафски с3оменик из Нароне својим наF3исом свје0очи 0а
је 3осFављен 3ослије смрFи АвLусFа и усFоличења ТиCерија. Divo
Augusto / sacrum / P(ublius) Dolabella co(n)s(ul) / Caesaris August(i) /
leg(atus) pro pr(aetore) (AE 1999, 1223; Mesihović, 2010, сFр. 99–123). У
њему се 3омиње „Cожански АвLусF”, коме је ДолаCела и 3освеFио
наF3ис. ОFкривен је у оквиру АвLусFовоL храма, а указује на зна-
чење Augusteuma и Cоравак ДолаCеле у овом Lра0у (Marin, 1997;
Marin, 2004а; Marin, 2004C; Mesihović, 2010, сFр. 99–123.).
У наF3ису из Салоне, 3оре0 Друза и ДолаCеле 3омињу се и Гер-
маник и Ливија. L(ucio) Anicio L(uci) f(ilio) / Paetinati / IIII vir(o) iure
dic(undo) / quinquennal(i) prae(fecto) / quinq(uennali) Drusi Caesar(is) /
Germanici praefec(to) / quinq(uennali) P(ubli) Dolabellae / pontifici flamini /
Iuliae Augustae praef(ecto) / fabr(um) / praefectur(a) Phariac(a) / Saloni-
tan(a) (CIL III 14712 = ILJug 124). СмаFра се 0а је наF3ис насFао у ври-
јеме Cоравка Друза у Илирику (Bulić, 1902; Jagenteufel, 1958,
сFр. 14; Mesihović, 2010, сFр. 109; Mesihović, 2014, сFр. 57–90).
Е3иLрафски с3оменик из ЦавFаFа указује 0а се ДолаCела Cавио
и 0руLим инфрасFрукFурним ра0овима. [P(ublio)] Dolabella /
leg(ato) pro pr(aetore) / coh(ors) VI vol(untariorum) / trib(uno) L(ucio) Pur-
tisio Atinate / […]il?io C(aio) Saenio II vir(is) (ILJug 636; AE 1964, 227; AE
1966, 280; AE 1989, 608; AE 2008 +1035). ПреF3осFавља се 0а осFаци
наF3иса из ЦавFаFа (Epidaurum) и За0ра (Iader) Lоворе о некој јав-
ној изLра0њи 3о0 ДолаCелиним 3окровиFељсFвом (Marinović,
1959, сFр. 121–127; Rendić–Miočević, 1959, сFр. 156–158; Lučić,
1966–1967, сFр. 538–539; Glavičić, 2008, сFр. 43; 48–49; Mesihović,
2010, сFр. 109–110; Mesihović, 2014, сFр. 57–90).
ДруLи наF3ис из ЦавFаFа је 3рвоCиFно Cио исклесан у 0евеF ре-
0ова, а 0о 0анас се сачувало само 3рвих 3еF. P(ublio) Corne[lio] / Do-
labell[ae co(n)s(uli)] / VII viro epuloni / sodali Titiensi / leg(ato) pro pr(ae-
tore) Divi Augusti / et Ti(beri) Caesaris Augusti / civitates Superioris /
provinciae {H}Illyrici (FексF наF3иса реконсFруисан на основу рани-
јих 3ре3иса, 3реузеFо из Glavičić, 2008, сFр. 45 и Mesihović, 2014,
сFр. 57–90). НаF3ис је о0 великоL значаја, јер се у 0ва 3осље0ња
ошFећена ре0а 3омиње званични назив Провинције Далмације,
шFо нас у3ућује на служCени назив илирских 3ровинција након

216 МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ

 НАМЈЕСНИШТВО И ИНФРАСТРУКТУРНИ РАЗВОЈ У ПРОВИНЦИЈИ ГОРЊИ ИЛИРИК…

3о0јеле је0инсFвене 3ровинције Илирик. На основу са0ржине

наF3иса с3оменик се 0аFира у вријеме након АвLусFове смрFи
(19. VIII 14. Lо0ине н. е.) и њеLове 0еификције (17. IX 14. Lо0ине
н. е.). Поре0 FоLа шFо наF3ис наво0и civitates Superioris / provinciae
{H}Illyrici, он указује и на 3ровинцијско уређење – ауFономне 3о-
лиFичке и FериFоријалне је0инице 3ереLринских наро0а (Jagen-
teufel, 1958, сFр. 14; Marinović, 1959, сFр. 121–127; Lučić, 1966–1967,
сFр. 538–539; 543–546; Bojanovski, 1974, сFр. 18–19; Zaninović, 1998,
сFр. 43; Šašel–Kos, 2005, сFр. 379–380; 401–402; 470; Glavičić, 2008,
сFр. 43; 45–47; Mesihović, 2010, сFр. 110; Mesihović, 2014, сFр. 57–90).
ИсFо Fако, 3реF3осFавља се 0а се и ДолаCелин наF3ис из За0ра
о0носи на Lра0иFељске акFивносFи у којима је 3о ко зна који 3уF
највећи FереF 3ао на војнике VII и XI леLије. Ti(berius) Caesar divi
Aug(usti) f(ilius) / Augustus imp(erator) pontif(ex) max(imus) / trib(unicia)
potest(ate) XX co(n)s(ul) III / leg(io) VII leg(io) XI / P(ublio) Cornelio Dola-
bell(a) / leg(ato) pr(o) pr(aetore) (CIL III 2908 (p 1635, 2273). СмаFра се 0а
су и Провинција и ПресFоница извукле 3оуке из 3оCуне 3анон-
ских леLија 14. Lо0ине н. е., 3а су зCоL FоLа и анLажовали војнике
ових леLија (0вије леLије и мноLе ауLзилијарне кохорFе) на
Lра0њи 3ровинцијске инфрасFрукFуре. НаF3ис се на основу на-
вођења FриCунске моћи цара ТиCерија 0аFира у 18. Lо0ину н. е.
(Jagenteufel, 1958, сFр. 14; Mesihović, 2010, сFр. 111–112; Mesihović,
2014, сFр. 57–90).
ФраLменFовани наF3ис из КисFања (Burnum) указује на 3осFоја-
ње неке врсFе служCеноL 3ровинцијскоL 0окуменFа (forma Dolabel-
liana – каFасFарски 0окуменF, моLуће карFа). […Iussu… leg(ati)]/
Aug(usti) pro p[r(aetore)] / [s]ecundum formam / Dolabellianam / restituit
(ILJug 874). ПреF3осFавља се 0а су на основу овоL 0окуменFа (forma
Dolabelliana) 3ровинцијске власFи имале уви0 у земљишне и Fери-
Fоријалне о0носе у Провинцији, али и 3ресуђивале у случајеви-
ма с3орова око међа. Пронађени е3иLрафски с3оменици (Fерми-
нацијски наF3иси) 0оказују 0а је Fаква арCиFража за вријеме
Јулијеваца – Клау0ијеваца Cила чесFа 3ојава у Далмацији. СмаFра
се 0а је forma Dolabelliana најсFарији 3ознаFи (каFасFарски) 0оку-
менF, у коме су заCиљежени 3о0аци о FериFорији и земљишFима
у Провинцији; Fе (на основу њеноL назива) 0а је насFала 3о0 3о-
кровиFељсFом ПуCлија Корнелија ДолаCеле. Њен значај се оLле0а
3ревасхо0но у Fоме шFо је 3ровинцијска у3рава на основу овоL
0окуменFа рјешавала FериFоријалне и земљишне о0носе у Про-
винцији. Гле0ајући са 0анашње временске 0исFанце, јасно је
како је за насFанак оваквоL 0јела Cило 3оFреCно улаLање на0љу0-

МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ 217

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

ских на3ора. На фраLменFованом наF3ису из КисFања forma Dola-

belliana се 3омиње у реFрос3екFиви, Fј. арCиFража се у свом за-
кључку 3озива на њу у неко касније вријеме (Jagentaufel, 1958,
сFр. 65; Wilkes, 1976, сFр. 268, br. 26; Imamović, 1980, сFр. 46–48; Me-
sihović, 2010, сFр. 112; Mesihović, 2014, сFр. 57–90).
НаF3ис из ГорњеL Карина Lовори о арCиFражи земљишних о0-
носа између 0вије 0оморо0ачке заје0нице у ЛиCурнији. Ex [de-
cr(eto) P(ublii) Corn(elii) / Dol(abellae) leg(ati) pr(o) [pr(aetore) / det(ermi-
navit) C(aius) Titius / Geminus (t?……?) [-? – / leg(ionis) VII inte[r /
Asser(iates) et C[or(inienses) ] (AE 2003, 1332). На 0анас заLуCљеном
е3иLрафском с3оменику, сFајало је како је ПуCлије Корнелије До-
лаCела о0ре0ио Гаја ТиFија Гемина 0а разLраничи лиCурнске за-
је0нице АсеријаFе и Корињане (Čače, 2003, сFр. 19–21; Mesihović,
2010, сFр. 112–114; Mesihović, 2014, сFр. 57–90). Како смо више 3уFа
3оновили, је0на о0 Lлавних ДолаCелиних акFивносFи Cила је
3рецизно разLраничење FериFорија између 3оје0иних 0оморо-
0ачких заје0ница. АрCиFража, Fј. ус3осFављање линије разLрани-
чења, Cио је је0ан о0 Lлавних Fемеља сFаCилносFи функциониса-
ња римске 3ровинцијске у3раве. Е3иLрафски с3оменици указују
на чињеницу 0а је 3иFање разLраничења између 3оје0иних 0о-
моро0ачких заје0ница Cило ско3чано са еLзисFенцијалним 3о-
FреCама, Fе 0а су овакви с3орови 3ре0сFављали велики 3роCлем
римским власFима у њиховом учвршћивању у Провинцији. До-
моро0ачке заје0нице су се најчешће сукоCљавале око оCра0иве
земље, 3ашњака, извора, ријечних Fокова и ру0ника. Из FоLа се
може закључиFи 0а се илирски наро0и на 3о0ручју За3а0ноL
Балкана нису ује0инили ни у 3ре0римском ни у 3очеFном 3ери-
о0у римске вла0авине. Међашни с3орови 0оморо0ачких заје0-
ница уносили су немир и ремеFили о0носе у Провинцији, зCоL
чеLа су Римљани жељели 0а елиминишу Lлавне изворе несFа-
CилносFи. Тако су у своје руке узели и рјешавање с3орних 3и-
Fања међу наро0има и 3леменима 3уFем арCиFраже, а 0о 0анас
се сачувао значајан Cрој FраLова 3осFављања међа у раном 3рин-
ци3аFу, у Горњем Илирику/Далмацији. Римска арCиFража је Cи-
ла нео3озива, 3а су међе 3осFале 3ризнаFе и о0носи сFаCилни, уз
Lаранције ус3осFављене сиFуације о0 сFране Римске 0ржаве.
Римљани су арCиFрирали и унуFар је0не civitas шFо је слаCило
унуFрашње је0инсFво 0оморо0ачких наро0а. Може се рећи 0а је
3осFављање и уFврђивање међа Cила је0на о0 важнијих 0ужно-
сFи намјесника 3ровинције. Римске инсFиFуције су своје 3раво
арCиFраже у о0носима 0оморо0ачких заје0ница 3реносиле и на

218 МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ

 НАМЈЕСНИШТВО И ИНФРАСТРУКТУРНИ РАЗВОЈ У ПРОВИНЦИЈИ ГОРЊИ ИЛИРИК…

своје о3уномоћенике, најчешће официре леLија сFациониране у

3ровинцији. Била је уоCичајена 3ракса 0а намјесници за су0ије
3о 3иFању уређења Lраница међу 0оморо0ачким заје0ницама
именују своје 3оFчињене, већином ценFурионе, је0ноL или у сло-
женим 3риликама и 0војицу, којима Cи се нека0а 3о 3оFреCи
3ри0ружио и војни FриCун (Bulić, 1890, сFр. Wilkes, 1976; Imamo-
vić, 1980; Bojanovski, 1988, сFр. 64; Čače, 2003, сFр. 19–29; Mesihović,
2014, сFр. 57–90).
О арCиFражи, о0носно ус3осFављању линије разLраничења из-
међу 3оје0иних 0оморо0ачких заје0ница свје0очи и наF3ис из
ГорњеL Карина (Hirschfeld, 1885, сFр. 4–5; Abramić – Colgano, 1909,
сFр. 32; Jagenteufel, 1958, сFр. 12; Wilkes, 1976, сFр. 260, br. 6; Ima-
mović, 1980, сFр. 43–44; Čače, 2003, сFр. 21; Mesihović, 2010,
сFр. 114–115; Mesihović, 2014, сFр.57–90). [E]x edictu(!) P(ubli) Cor/neli
Dolabel(la)e leg(ati) / pro praetore determinav[it] / S(extus) Titius Geminus /
pri(nceps) posterior leg(ionis) / VII inter Neditas / et Corinienses /--- / resti-
tuti iussu A(uli) / Duceni Gemini / leg(ati) Augusti pr(o) p[r(aetore)] / per
A(ulum) Resium [M]a/ximum (centurionem) leg(ionis) XI / C(laudiae) P(iae)
F(idelis) pr(incipem) posterior(em) / et Q(uintum) Aebutium / Liberalem
(h)astat(um) / posteriore(m) leg(ionis) / eiusdem (CIL III 2883 (p 1634,
2273) = CIL III 9973 = ILJug III 2871).
НаF3ис Lовори о ус3осFављању међе између лиCурнских заје0-
ница Не0иFа и Корињана (С. Месиховић наво0и 0а на лиCурнске
Корињане (и њихово насеље Corinium) 0анас 3о0сјећа име самоL
Карина (0ва0есеFак киломеFара сјевероисFочно о0 Бенковца), а
на лиCурнске Не0иFе/Не0ине (и њихово насеље Nedinium/Nadi-
nium) 0анас 3о0сјећа име На0ин (25 км исFочно о0 За0ра и 10 км
за3а0но о0 Бенковца). ДаFира се у вријеме намјеснишFва Дуцена
Гемина, између 63. и 69. Lо0ине н. е. (Imamović, 1980, сFр. 40–41;
Mesihović, 2014, сFр. 79–80). НаF3ис се сасFоји о0 0ва 0ијела: 3рви
се о0носи на арCиFражу из времена намјеснишFва ПуCлија Кор-
нелија ДолаCеле, 0ок се 0руLи 0ио о0носи на арCиFражу из вре-
мена намјеснишFва Аула Дуцена Гемина (око 3ола вијека 0оц-
није, о3уномоћеници А. Ресије Максим и КвинF ЕCуFије ЛиCерал
из XI леLије C(laudiae) P(iae) F(idelis) 3озивају се на међе из времена
ДолаCеле). НаF3ис указује на 3осFојање Fра0иције и конFинуиFеF
3равне 0јелаFносFи у 3ровинцији Горњи Илирик/Далмација
(Wilkes, 1976, сFр. 260, br. 7; Imamović, 1980, сFр. 40–41; Mesihović,
2014, сFр. 79 – 80).
ИсFо Fако, наF3ис из Карина свје0очи 0а је Lраница 3осFављена
3о налоLу ПуCлија Корнелија ДолаCеле, а на основу локалиFеFа

МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ 219

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

налаза се 3реF3осFавља 0а је ријеч о Не0иFима и Корињанима

(Abramić – Colgano, 1909, сFр. 32; Jagenteufel, 1958, сFр. 14–15; Wil-
kes, 1976, сFр. 259, br. 3; Imamović, 1980, сFр. 44–45; Mesihović, 2010,
сFр.115; Mesihović, 2014, сFр. 80–81). [E]x dec[reto] / [P(ublii)] Corne[li]
/ [Do]labell(a)e [leg(ati) pro pr(aetore)] / finis int[er Neditas et Corinien-
ses???] (ILJug 2872).
НаF3ис из ЈаCланца ко0 Сења Lовори о ус3осFављању међа из-
међу заје0ница БеLа и ОрFо3лина, 3о налоLу ПуCлија Корнелија
ДолаCеле (3реF3осFавља се 0а је ријеч о ја3о0ској наро0носној
3ри3а0носFи) (Wilkes, 1976, сFр. 258, br. 1; Imamović, 1980,
сFр. 50–51; Mesihović, 2010, сFр. 115; Mesihović, 2014, сFр. 81–82). Ex
dec[r(eto)] / P(ubli) Cornel[i] / Dollabel(l)ae / leg(ati) pro pr(aetore)
A[ug(usti)] / [[----]] / int(er) Begos et Ortopli[n(os)]( ILJug 919). Заје0нице
са наF3иса се 3овезују са насељима Ortoplinia (Ps. Scyl. 21; Ptol. Geo.
16, 3; Rav. IV, 22; V, 14; Imamović, 1980, сFр. 49–50; Mesihović, 2010,
сFр. 115; Mesihović, 2014, сFр. 80–81) и Vegium (Ptol. Geo. II 16, 2; Ima-
mović, 1980, сFр. 51; Mesihović, 2010, сFр. 115; Mesihović, 201,
сFр. 80–81) (вјероваFно сре0ишFа наве0ених заје0ница) које наво-
0и Плиније СFарији (Plin. NH. III, 140; Mesihović, 2010, сFр. 115; Me-
sihović, 2014, сFр. 80–81) у оквиру скар0ониFанскоL конвенFа (Me-
sihović, 2010. СFр. 115; Mesihović, 2014, сFр. 81–82).
НаF3ис са Виса 3освећен је ТиCеријевом сину Друзу у коме се
као намјесник 3ровинције 3омиње ПуCлије Корнелије ДолаCела
(Rendić–Miočević, 1952; Jagenteufel, 1958, сFр. 15; Mesihović, 2010,
сFр. 115–117; Mesihović, 2014, сFр. 81–82). Drusus Caesar T[i(beri)
Aug(usti) f(ilius) divi] / Augusti nepos co(n)s(ul) de[sig(natus)iterum] / pon-
tifex augur camp[um dedit] / Publio Dolabella leg(ato) pro [praetore] (ILJug
257). НаF3ис је 0аFиран у 20. Lо0ину, у вријеме ка0а је Друз 3о
0руLи 3уF Cио изаCран за конзула, а ДолаCела је још Cио намје-
сник Провинције (Tac. Ann. III 11).

ЗАКЉУЧАК На чело римске 3ровинције Далмације ПуCлије Корнелије Дола-

Cела је 0ошао 14. Lо0ине н. е., неколико Lо0ина 3о завршеFку 0ал-
маFско-римскоL раFа (о0 6. 0о 9. Lо0ине н. е.) и коначноL 3окора-
вања Илирика. Намјесничку 0ужносF је за3очео са санирањем
3осље0ица изазваних сукоCима између Римљана и 0омаћеL сFа-
новнишFва. У својим 3о0ухваFима и 3ројекFима у 3ровинцији
Далмацији руково0ио се римским сFраFешким инFересима о0
којих је и 0омаће сFановнишFво имало корисFи. О0ржање мира и
развој Провинције уз ефикасну у3раву Cио је њеLов основни циљ.

220 МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ

 НАМЈЕСНИШТВО И ИНФРАСТРУКТУРНИ РАЗВОЈ У ПРОВИНЦИЈИ ГОРЊИ ИЛИРИК…

ДолаCелино намјеснишFво на неки начин симCолизује 3о-

чеFак новоL 0оCа на 3о0ручју Далмације. О акFивносFима њеLове
а0минисFрације на реLулисању земљишних и FериFоријалних
о0носа свје0оче Cројни е3иLрафски с3оменици (међашни наF3и-
си и forma Dolabelliana). ИнфрасFрукFура изLрађена за вријеме ње-
LовоL намјеснишFва учинила је заосFалије 3ре0јеле Илирика
0осFу3ним Fа0ашњем урCанијем и развијенијем свијеFу Ме0иFе-
рана. Тако је и 0омаће сFановнишFво 0оCијало Cољи живоFни
сFан0ар0 у о0носу на ранији 3ерио0. МоLло Cи се рећи 0а су се за
вријеме ДолаCелине у3раве (о0 се0ам Lо0ина) римски инFереси
3рожимали са инFересима 0омаћеL сFановнишFва, 3а су се 3ољу-
љано 3овјерење и 3осFојећи јаз између ова 0ва свијеFа 3очели 3о-
лако 3ревазилазиFи.
У 3ерио0у 3ослије ДолаCелине у3раве најCоље су се ви0јели
резулFаFи њеLовоL намјеснишFва. Захваљујући њеLовим вели-
ким 3ројекFима, 0омаће сFановнишFво је Cрже и 3оF3уније усва-
јало врије0носFи и 0осFиLнућа развијених цивилизација. На ос-
нову е3иLрафских с3оменика 3ронађених у Солину јасно је 0а је
ДолаCела Cио заслужан за изLра0њу комуникација у 0ужини ве-
ћој о0 400 римских миља (између 588 и 600 км), у 3ерио0у о0 3еF
Lо0ина. Овај Lрађевински 3ројекаF је осFварен и захваљујући ве-
ликој 3ожрFвованосFи VII и XI леLије, 3омоћних војних је0иница
и 0омаћих Lрађана. Иако је 3осFављање 3уFних Fемеља и изLра0-
ња комуникацијске мреже за вријеме ДолаCеле и 0анас основица
у мо0ерном саоCраћају на јуLу Далмације, ова исFоријска лич-
носF осFала је у широј јавносFи не3ознаFа јер није0ан 3уFељак не
носи њеLово име. Несумњиво се смаFра 0а је ПуCлије Корнелије
ДолаCела 0о3ринио учвршћењу Fемеља орLанизације и сFрукFу-
ре анFичке римске 3ровинције Горњи Илирик/Далмације, а она
се у исFоријском конFексFу 3оказала као функционална FериFо-
ријално-у3равна формација која се 0уLо о0ржала. За разлику о0
своLа 0је0а, свим јавним 0ужносFима је 3рисFу3ао са озCиљно-
шћу, 3а се њеLова 3олиFичка каријера смаFра изузеFно ус3јеш-
ном. ПуCлије Корнелије ДолаCела је своју намјесничку 0ужносF
завршио 20. Lо0ине н. е., осFављајући иза сеCе уређен и функцио-
налан сисFем у3раве и изLрађену инфрасFрукFуру.

СКРАЋЕНИЦE AE – L’Année épigraphique. Revue des publications épigraphiques relatives

à l’Antiquite romaine, Paris.

МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ 221

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

LCL – The Loeb Classical Library, London, William Heinemann LTD – Cam-
bridge Mass, Harvard University Press.
PIR 1897/1898 – Prosopographia imperii romani saec. I. II. III., edidit Elimar
Klebs, Berolini, apvd Georgivm Reaimervm.
PIR 1998 – Prosopographia imperii romani saec. I. II. III., editio altera,
Berolini-Novi Eboraci, apvd Walter de Gruyter & Co.
PWRE – Paulys-Wissowa Real-Enzyclopädie der klassischen altertumswis-
senschaft, Stuttgart.
CIL – Corpus Inscriptionum Latinarum, Consilio et auctoritate Academiae lit-
terarum regiae Borussicae editum, Berolini.

ИЗВОРИ Prosopographia imperii romani saec. I. II. III. (1897/1898). Berolini (Berlin):
edidit Elimar Klebs, apvd Georgivm Reaimervm.
Prosopographia imperii romani saec. I. II. III.(1998). Berolini-Novi Eboraci: editio
altera, apvd Walter de Gruyter & Co.
Pseudo Scylacis Periplus, (1855). Geographi Graeci Minores. Paris: Vol. I, Ed. C.
Müller.
Ptolemaei, C. (1883). Geographia. Paris: Ed. C. Müller und C.P. Fischer, Firmin
Didot.
Velleius Paterculus, (1822). Historia Romana. Londini: J. C. H. Krause.
Tacitus, (1931). Histories. Clifford H. Moore, LCL.
Corpus Inscriptionum Latinarum, (1873). Consilio et auctoritate Academiae
litterarum regiae Borussicae editum. Berolini: Ed. Th. Mommsen, Voll. III.
Šašel, A. J. (1963). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia Inter annos MCMXL et
MCMLX repertae et editae sunt. Situla 5, Ljubljana, Narodni muzej.
Šašel, A. J. (1978). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia Inter annos MCMLX et
MCMLXX repertae et editae sunt. Situla 19, Ljubljana, Narodni muzej.
Šašel, A. J.( 1986). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia inter annos MCMII et
MCMXL repertae et editae sunt. Situla, 25, Ljubljana, Narodni muzej.

ЛИТЕРАТУРА Abramić, M., Colgano, A. (1909): „Untersuchungen in Norddalmatien”.

Jahreshefte des Österreichischen Archäologischen Institutes in Wien, 12, 32.
Bojanovski, I. (1974). „Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji”.
Djela, XLVII, knj. 2.
Bojanovski, I. (1980). „Materijali, tehnike i strukture antičkog graditeljstva u
unutrašnjosti provincije Dalmacije”. U M. Suić – M. Zaninović (prir. i ur.),

222 МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ

 НАМЈЕСНИШТВО И ИНФРАСТРУКТУРНИ РАЗВОЈ У ПРОВИНЦИЈИ ГОРЊИ ИЛИРИК…

Materijali, tehnike i strukture preantičkog i antičkog graditeljstva na istočnom

Jadranskom prostoru (сFр. 41–70). Zagreb: Centar za povijesne znanosti.
Bojanovski, I. (1988). „Bosna i Hercegovina u antičko doba”. Djela, knj. LXVI,
knj. 6.
Bulić, F. (1890). Prinosak k poviesti uredjenja granica medju raznim plemeni-
ma u Dalmaciji za rimsko doba. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosmi i Hercegovini,
god. II, sv. 4, 406–413
Bulić, F. (1902). L’iscrizione della “praefectura Phariaca Salonitana”,
Bullettino di archeologia e storia dalmata XXV, 3–29.
Wilkes, J. J. (1976). „Boundary Stones in Roman Dalmatia I. The Inscriptions”.
Arheološki Vestnik, 25, 258 –274.
Glavičić, M. (2008). „Epigrafska baština rimskodobnog Epidaura”. Archaeolo-
gia Adriatica, 11, 43–62.
Čače, S. (2003). „Aserija u antičkim pisanim izvorima”. Asseria, 1, 7–43.
Imamović, E. (1980). „Međašni natpisi na području rimske provincije
Dalmacije”. Prilozi Instituta za istoriju, XVI, br. 17, 27–59 br. 1–21+4 слична
наF3иса.
Jagenteufel, A. (1958). Die Statthalter der römischen Provinz Dalmatia von
Augustus bis Diokletian. Wien: Österreichische Akademie der Wissenschaften.
Lučić, J. (1966–1967). „O nekim problemima najstarije dubrovačke povijesti”.
Historijski zbornik, god. XIX–XX, br. 1–4, 537–547.
Mesihović, S. (2010). Aevum Dolabellae – Dolabelino doba. Sarajevo: Centar za
balkanološka ispitivanja, Akademija nauka i umjetnosti, knjiga XXXIX.
Mesihović, S. (2014). Rimski namjesnici Ilirika, Gornjeg Ilirika i Dalmacije. Saraje-
vo: Filozofski fakultet u Sarajevu.
Marin, E. (1997). Ave Narona. Zagreb: Matica Hrvatska.
Marin, E. (2004а). Divo Augusto. Split : Arheološki muzej.
Marin, E. (2004C). Augusteum Narone, splitska siesta naronskih careva. Split: Ar-
heološki muzej.
Marinović, A. (1959). Epigrafski spomenici o rimskom namjesniku Dolabelli u
Cavtatu. Anali Historijskog instituta JAZU u Dubrovniku, Dubrovnik, 6–7,
121–128 + 2 sl.
Novak, G. (2004). Prošlost Dalmacije I, Od najstarijih vremena do Kandijskog rata.
Split: (1944 i novo izd.) Slobodna Dalmacija.
Paulys–Wissowa, (1900), Real-Enzyclopädie der klassischen altertumswissen-
schaft. Stuttgart.

МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ 223

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

Rendić–Miočević, D. (1952). „Druzov boravak u Dalmaciji, u svjetlu novog

viškog natpisa”. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, 54, 41–50+Tbl. II.
Rendić–Miočević, D. (1959). „Cohors VI voluntariorum”. Vjesnik za arheologiju
i historiju dalmatinsku, 61, 156–158.
Rendić–Miočević, D. (1962). P. Cornelius Dolabella, legatus pro pretore pro-
vinciae Dalmatiae, proconsul provincia Africae Proconsularis, Problèmes de
chronologie. Acte des IV. Internationalen Kongresses für griechische und lateini-
sche Epigraphik, 17, 338 – 347 + 1. tbl.
Rendić–Miočević, D. (1968). „Novi Dolabelin ’terminacijski’ natpis iz okolice
Jablanca”. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, III, 63 –73+1–3 tbl.
Smith, W. (1867). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. Bos-
ton: Little, Brown and Company.
Hirschfeld, O. (1885). „Bericht über eine Reise in Dalmatien”. Archäeolo-
gisch-epigraphische Mittheilungen aus Österreich-Ungarn, IX, 1 – 30.
Цермановић-Кузмановић, A. (1975). „ЈуLословенске земље на ПFоле-
мејевој карFи”. Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 11–26.
Šašel–Kos, M. (2005). „The Pannonians in Appian vs Illyrike”. Illyrica antiqua,
FF press, Zagreb, 433– 439.
Шкриванић, Г. (1975). „ЈуLословенске земље на ПојFинLеровој FаCли”.
Monumenta cartograpxica Jugoslaviae, I, 29–55.
Zaninović, M. (1980). „Područje Neretve kao vojni mostobran rimske antike”.
Hrvatsko arheološko društvo, 5, 173–180.

224 МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ

 НАМЈЕСНИШТВО И ИНФРАСТРУКТУРНИ РАЗВОЈ У ПРОВИНЦИЈИ ГОРЊИ ИЛИРИК…

MARIJANA Ž. MLAĐENOVIĆ
UNIVERSITY OF EAST SARAJEVO,
FACULTY OF PHILOSOPHY PALE
GLIGOR M. SAMARDŽIĆ
UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE
IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY GOVERNORSHIP AND INFRASTRUCTURAL DEVELOPMENT IN UPPER-ILLYRIC

The paper presents the data on the governorship of Publius Cor-

nelius Dolabella (14 to 20 A. D.) in the province Gornji Ilirik/Dalmatia.
The significant number of epigraphic monuments indicates his activ-
ity in this area. These testimonies have important historical value,
because they explain political and economic aspects of the West Bal-
kans in the period of the early Principate.
At the beginning of his governing career, he started to alleviate
the consequences of the conflicts between the Romans and the
locals. In his actions and projects in the province of Dalmatia, he had
in mind the Roman strategic interests and the interests of the inhab-
itants as well. Peace and development of the province were his main
aims.
His governorship symbolizes the beginning of the new age in the
area of Dalmatia. Numerous epigraphic monuments show the devel-
oped system of administration for the regulation of territorial and
land-ownership relations (inscriptions and forma Dolabelliana). The
great infrastructure was built during his governorship, and in this
manner, the neglected area of Illyria was approachable and urban
again. This undoubtedly influenced domestic people and their living
in comparison to the previous period. It could be said that the Dola-
bella united Roman and local interests, thus bridging the gap
between these interests.
The big projects were completed during Dolabella’s governorship;
therefore the domestic people began to adopt values and achieve-
ments of the developed civilizations. It is sure that Publius Cornelius
Dolabella contributed to the consolidation of the organization and
structure of the Roman province Gornji Ilirik/Dalmatia. In the histor-
ical context, this province approved its functionality; it was a
long-lasting administrative formation.

KEY WORDS: Publius Cornelius Dolabella, Dalmatia, governorship, epigraphic

monuments, narrative sources.

МАРИЈАНА Ж. МЛАЂЕНОВИЋ, ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ 225