Naziv predmeta:

TEORIJA I PLANIRANJE
PRIVREDNOG RAZVOJA
 Milorad Filipović, vanredni profesor
 Kabinet: 601
 Vreme prijema studenata: ponedeljak 12-
14 sati
 Kontakti: miloradf@ekof.bg.ac.rs
 Telefon u kabinetu: 011/3021 050
TEORIJA I PLANIRANJE
PRIVREDNOG RAZVOJA
 PRIVREDNI RAST:
1. REALNO POVEĆANJE BRUTO DOMAĆEG
PROIZVODA P.C. U VREMENU
2. POVEĆANJE AGREGATNE PONUDE JEDNE
PRIVREDE U USLOVIMA OGRANIČENIH
RESURSA
 DVA NAČINA OSTVARIVANJA RASTA
1. POVEĆANOM UPOTREBOM FAKTORA
PROIZVODNJE
2. RASTOM EFIKASNOSTI UPOTREBE
KORIŠĆENIH FAKTORA
 RAST JE UŽE KATEGORIJA OD
PRIVREDNOG RAZVOJA, ODNOSNO RAST
JE SAMO JEDNA OD KOMPONENATA
RAZVOJA
 NEMA RAZVOJA BEZ OSTVARIVANJA
RASTA, DOK JE OBRNUTO SASVIM
MOGUĆE (PRIMER DOGADJANJA U SRBIJI
1994-1998)
 OSTVARIVANJE BRZOG RASTA BDP-a BEZ
UVEĆAVANJA EFIKASNOSTI UPOTREBE
FAKTORA PROIZVODNJE U DUGOM ROKU
NIJE MOGUĆE
 VAŽNOST: 1)BRZINE I
2)KVALITETA RASTA ZA RAZVOJ
 PRAVILO BROJA 70
KADA SE BROJ 70 PODELI STOPOM RASTA
NACIONALNE EKONOMIJE DOBIJA SE BROJ
GODINA ZA KOJE ĆE SE BDP UDVOSTRUČITI
(70:7=10)
 KVALITETAN vs.NEKVALITETAN RAST I

RAZVOJ
(U PRVOM SLUČAJU POSTOJE MEHANIZMI ZA
ELIMINISANJE NEEFIKASNE PROIZVODNJE)
 ODRŽIVI RAZVOJ
 KONCEPT NASTAO KAO TERMIN NA
KONFERENCIJI U RIJU 1992.
 EKONOMIJA BAZIRANA NA ZNANJU I
TEHNIČKOM PROGRESU
 INOVACIJE I KREATIVNOST KAO OSNOVA
NAPRETKA
 POZITIVNI MEĐUGENERACIJSKI
TRANSFERI
 TRI OSNOVNA STUBA ODRŽIVOSTI: KBE,
SOCIJALNI I EKOLOŠKI
 ODRŽIVI RAZVOJ - definicija
 RAZVOJ KOJI ZADOVOLJAVA POTREBE
ČOVEČANSTVA DANAS, BEZ UMANJENIH
MOGUĆNOSTI DA BUDUĆE GENERACIJE
ZADOVOLJE SVOJE EGZISTENCIJALNE
POTREBE
 PRINCIP ODRŽIVOG RAZVOJA
PODRAZUMEVA DA PRAVO SADAŠNJE
GENERACIJE NA ISKORIŠĆEVANJE
RESURSA I ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU
NE SME UGROZITI ISTO TAKVO PRAVO
NAREDNIM GENERACIJAMA
 KARAKTERISTIKE RASTA I
RAZVOJA
RAZVOJ RAST
 MULTIDIMENZIONA-  EGZAKTNOST
LAN PROCES  PRECIZNOST
 DINAMIČAN PROCES  RAZVIJENOST
 NORMATIVAN ANALITIČKOG
PROCES (ODREĐENI INSTRUMENTARIJU
CILJEVI) MA
 KOHERENTAN  UŽI POJAM OD
PROCES PRIVREDNOG
(USKLAĐIVANJE RAZVOJA
CILJEVA)
 PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG
RASTA
 PROBLEMI DINAMIČNE RAVNOTEŽE
 KVANTITATIVNE RELACIJE IZMEĐU
UTROŠAKA I AUTPUTA
 RAVNOTEŽNI RAST – SVE PROMENLJIVE U
SISTEMU SE MENJAJU PO ISTOJ STOPI
 PRECIZNO DEFINISANJE PUTANJE
KOJOM ĆE SE KRETATI SISTEM POD
DATIM PRETPOSTAVKAMA
 PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG
RAZVOJA
 ISTRAŽIVANJE CILJEVA, FAKTORA
KRITERIJUMA, POKAZATELJA I
STRATEGIJA RAZVOJA
 ISTRAŽIVANJE UTICAJA POJEDINIH
FAKTORA NA PRIVREDNI RAZVOJ, a
na osnovu toga
 DEFINISANJE NAJEFIKASNIJE
MAKROEKONOMSKE POLITIKE
RAZVOJA
 DEFINICIJA RAZVOJA

PROCES DUGOROČNOG, ODRŽIVOG RASTA

PROIZVODNJE I DOHOTKA UZ
STRUKTURNA POBOLJŠANJA U NJEGOVOM
STVARANJU I DISTRIBUCIJI, A ŠTO SVE
REZULTIRA U DUGOM ROKU U OPŠTEM
PORASTU:
- ŽIVOTNOG STANDARDA,
- FINANSIJSKE SAMOSTALNOSTI
- POLITIČKIH SLOBODA
STANOVNIŠTVA
 REDISTRIBUCIJA RASTA

ONO ŠTO TREBA DA SE UPITAMO O RAZVOJU NEKE

ZEMLJE JE STOGA:
- ŠTA SE DOGODILO NA PLANU SIROMAŠTVA?
- ŠTA SE DESILO SA PITANJEM NEZAPOSLENOSTI?
- ŠTA SE DESILO SA NEJEDNAKOSTIMA?
UKOLIKO SU SVE TRI KATEGORIJE ZNAČAJNO
SMANJENE, TO SE OZNAČAVA KAO PERIOD
RAZVOJA.
UKOLIKO SU DVE, ILI ČAK SVE TRI
KATEGORIJE POGORŠANE, TO SE NE MOŽE
OZNAČITI KAO RAZVOJ, PA MAKAR IMALI I
UDVOSTRUČENJE BDP-a U TOM PERIODU!
 RAZVOJ

RAZVOJ SE MORA POSMATRATI KAO

MULTIDIMENZIONALAN PROCES KOJI
UKLJUČUJE KLJUČNE PROMENE U
DRUŠTVENIM STRUKTURAMA, MODELIMA
PONAŠANJA I NACIONALNIM
INSTITUCIJAMA, KAO I UBRZANJE RASTA,
SMANJENJE NEJEDNAKOSTI I
SMANJIVANJA SIROMAŠTVA.
 OSNOVNE KOMPONENTE RAZVOJA
“CORE VALUES”
1. ZADOVOLJAVANJE OSNOVNIH POTREBA
– “BASIC NEEDS APPROACH” (STAN, HRANA,
ODEĆA, MINIMUM OBRAZOVANJA...)
2. OBEZBEĐIVANJE SAMOPOŠTOVANJA I
NEZAVISNOSTI
3. OBEZBEĐIVANJE SLOBODE POJEDINCA
PREDNOST MATERIJALNOG RAZVOJA
JE U TOME ŠTO POVEĆAVA
MOGUĆNOSTI IZBORA POJEDINCA
KAO I DRUŠTVA U CELINI
 TRI OSNOVNA RAZVOJNA CILJA

1. POVEĆATI RASPOLOŽIVOST I POBOLJŠATI

DOSTUPNOST OSNOVNIH ŽIVOTNIH
POTREBA (HRANA,SMEŠTAJ,ZDRAVSTVENA ZAŠTITA)
2. UNAPREDITI ŽIVOTNI STANDARD (VIŠE
RADNIH MESTA,BOLJE OBRAZOVANJE,DOSTUPNOST
KULTURNIH I DRUGIH LJUDSKIH VREDNOSTI)
3. PROŠIRITI MOGUĆNOSTI EKONOMSKIH I
SOCIJALNIH IZBORA (KAKO U MEĐULJUDSKIM
ODNOSIMA, TAKO I U POGLEDU ODNOSA PREMA DRUGIM
NACIJAMA)
 MILENIJUMSKI RAZVOJNI CILJEVI-
MDG
1. ELIMINISANJE EKSTREMNOG SIROMAŠTVA I
GLADI
2. DOSTIZANJE OSNOVNOG OBRAZOVANJA ZA SVE
3. PROMOCIJA RODNE RAVNOPRAVNOSTI
4. SMANJIVANJE SMRTNOSTI DECE
5. POBOLJŠANJE ZDRAVLJA TRUDNICA
6. BORBA PROTIV MALARIJE,HIV-a I DRUGIH
BOLESTI
7. OSIGURAVANJE EKOLOŠKE ODRŽIVOSTI
8. STVARANJE SISTEMA GLOBALNOG
PARTNERSTVA ZA RAZVOJ
 NERAZVIJENOST

 Definicija:
STANJE NERAVNOTEŽE FAKTORA
PROIZVODNJE KOJE SE POKAZUJE
KROZ NEMOGUĆNOST
PRILAGOĐAVANJA RASPOLOŽIVOSTI
FAKTORA I TEHNOLOGIJE NJIHOVOG
KORIŠĆENJA, TAKO DA JE NEMOGUĆE
POSTIĆI PUNU ZAPOSLENOST
KAPITALA I RADA ISTOVREMENO
 NERAZVIJENOST
- karakteristike -

 VISOKO UČEŠĆE RADNE SNAGE

ANGAŽOVANE U POLJOPRIVREDI, ALI
JE POLJOPRIVREDNA
PRODUKTIVNOST NISKA
 VISOKO UČEŠĆE HRANE I DRUGIH
EGZISTENCIJALNIH IZDATAKA U
UKUPNOJ DOMAĆOJ POTROŠNJI
 DOMINACIJA PRIMARNIH PROIZVODA
U IZVOZU, A INDUSTRIJSKIH
PROIZVODA U UVOZU
 NERAZVIJENOST
- karakteristike -

 NIZAK NIVO PRIMENJENE

TEHNOLOGIJE

 VISOKA STOPA RAĐANJA

KOMBINOVANA SA SMANJENOM
STOPOM SMRTNOSTI

 ŠTEDI SAMO MANJI DEO UKUPNOG

STANOVNIŠTVA
 ČINJENICE O NERAZVIJENOSTI
Region Stanovniš Gradsko u Seosko u R.snaga u Udeo polj.
tvo mil. % % polj. u BDP
SVET 6.314 47 53 49 5
RAZVIJENI 1.202 75 25 5 3
EVROPA 727 73 27 7 3
S.AMERIKA 323 79 21 3 2
JAPAN 127 78 22 7 2
ZUR 5.112 40 60 58 14
AFRIKA 861 33 67 68 20
J.AZIJA 1.480 30 70 64 30
I.AZIJA 1.918 40 60 70 18
L.AMERIKA 540 75 25 25 10
 NERAZVIJENOST – PODACI IZ
PRAKSE
Grupa Poljopri Industr Usluge Zemlja Bruto Bruto
vreda ija dom.inves. dom. šted.

Nerazv. 32 30
Nerazv 69 15 16
ijene
Nerazv. 20 10
bez Kine i
Srednj 32 27 41 Indije
e
Srednje r. 25 25
Visoko 5 31 64
r. Visoko r. 21 21
 KARAKTERISTIKE ZUR

1. NIZAK STANDARD (NIZAK DOHODAK,

NEJEDNAKOSTI,SLABO ZDRAVSTVO, NEADEKVATNO
OBRAZOVANJE)
2. NIZAK NIVO PRODUKTIVNOSTI
3. VISOKA STOPA PRIRAŠTAJA STANOVNIŠTVA I
OPTEREĆENOST NASLEĐEM
4. ZNAČAJNA ZAVISNOST OD POLJOPRIVREDE I
IZVOZA PRIMARNIH PROIZVODA
5. DOMINACIJA IMPERFEKTNOG TRŽIŠTA I
OGRANIČENIH INFORMACIJA
6. ZAVISNOST I PODREĐENOST U
MEĐUNARODNIM ODNOSIMA
 NERAZVIJENOST – PODACI IZ
PRAKSE
Regi- 1970 1992
Rast stanovništva po
grupama zemalja on
Ukupno RNR Ukupno RNR
u %o
Nerazvij 1,7
I.Azija 69 45 26 18
ene
J.Azija 53 44 27 21
Bez Kine 2,4 L.Ameri 88 45 62 30
i Indije ka
M.E.N.A 92 18 90 5
Srednje 1,4
Pod 83 46 76 32
r.
Sahara

Visoko r. 0,7
 ČINJENICE O SIROMAŠTVU
 POLOVINA LJUDI NA SVETU ŽIVI SA
MANJE OD 2 US$ DNEVNO
 BDP 48 NAJSIROMAŠNIJIH DRŽAVA
(1/4 SVIH DRŽAVA SVETA) MANJI JE
OD BOGATSTVA 3 NAJBOGATIJA
POJEDINCA
 SKORO 1 MILIJARDA LJUDI UŠLA JE U
XXI VEK NESPOSOBNA DA SE
POTPIŠE
 MANJE OD 1% GODIŠNJEG ULAGANJA
U ORUŽJE JE DOVOLJNO DA SE SVA
DECA SVETA UPIŠU U ŠKOLU
 ČINJENICE O SIROMAŠTVU

 1 MILIJARDA DECE U SVETU ŽIVI U

SIROMAŠTVU (SVAKO DRUGO DETE)

Godina Odnos učešća u

dohotku B/S
1960 30:1
1970 32:1
1980 45:1
2000 70:1
 ANALIZA NERAZVIJENOSTI
1. VELIČINA ZEMLJE(GEOGRAFSKI POLOŽAJ,
STANOVNIŠTVO I DOHODAK)
2. ISTORIJSKO I KOLONIJALNO NASLEĐE
3. OPREMLJENOST FIZIČKIM I LJUDSKIM
KAPITALOM
4. ETNIČKI I VERSKI SASTAV STANOVNIŠTVA
5. RELATIVNI ZNAČAJ JAVNOG I PRIVATNOG
SEKTORA, KAO I CIVILNOG DRUŠTVA
6. KARAKTERISTIKE STRUKTURE INDUSTRIJE
7. STEPEN ZAVISNOSTI OD DRUGIH EKONOMIJA I
POLITIČKIH SILA
8. DISTRIBUCIJA MOĆI, POLITIČKE STRUKTURE, I
IZGRAĐENOST INSTITUCIJA ZA PRIMENU
“PRAVILA IGRE”
 ZAŠTO SU ZEMLJE BOGATE ILI
SIROMAŠNE?
 RAZLIKOVANJE NOMINALNOG I REALNOG:
 NOMINALNO JE TO ZBOG TOGA ŠTO IM NEDOSTAJU
INSTITUCIJE I PREDUZETNIŠTVO (TUMAČENJE SB I
MMF-a)
 REALNO JE TO ZBOG NEDOSTATKA INDUSTRIJSKOG
SEKTORA UZROKOVANO SPOLJNIM PRITISCIMA DA
SE “SPECIJALIZUJU U SIROMAŠTVU”, TJ. KAO
PROIZVOĐAČI SIROVINA
 NOMINALNO:ČIKAŠKA ŠKOLA EKONOMIJE
GOVORI DA SE VLASTI NE SMEJU MEŠATI U
EKONOMIJU
 REALNO: GRADONAČELNIK ČIKAGA TROŠI
MILIONE US$ DA BI PRIVUKAO INVESTICIJE U
VISOKOTEHNOLOŠKA PREDUZEĆA
 VELIKI JAZ VLADA IZMEĐU APSTRAKTNIH I ZVUČNIH
TEORIJA I ONOGA ŠTO SE U STVARNOSTI DEŠAVA.
BOGATE DRŽAVE IMAJU ASPIRACIJU DA
SIROMAŠNIMA NAMEĆU TEORIJE KOJE SAMI NITI
KORISTE, NITI SU IH IKADA KORISTILI!!!
 APSURD DOŽIVLJAVA VRHUNAC KADA ISTI
TEORETIČARI KORISTE RAZLIČITE TEORIJE ZA
RAZLIČITE CILJEVE: PROBLEME KOJI SE ODNOSE NA
UDALJENE STVARI REŠAVAJU UZ POMOĆ ZVUČNIH I
APSTRAKTNIH TEORIJA, DOK KOD REŠAVANJA
PROBLEMA KOJI SU U SOPSTVENOM INTERESU
PRIMAT DOBIJAJU ZDRAV RAZUM I ISKUSTVO!!!
 DANAS VLADAJUĆA TEORIJA, NA KOJOJ SE BAZIRA
PROCES GLOBALIZACIJE, GOVORI DA ĆE “SLOBODNA
TRGOVINA” DOVESTI DO IZJEDNAČAVANJA CENA
FAKTORA PROIZVODNJE SVUGDE U SVETU?
 TEORETSKI TO ZNAČI DA ĆE NACIJA KOJA SE
SPECIJALIZOVALA SAMO ZA SPREMAČICE BITI
PODJEDNAKO DOBROSTOJEĆA KAO I NACIJA KOJA SE
SPECIJALIZOVALA ZA FINANSIJSKE KONSULTANTE?
 DOBRO PLAĆENI SAVETNICI IFI (International Financial
Institutions) DECU U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA
SAVETUJU NA OSNOVU POTPUNO DRUGAČIJIH
TEORIJA OD ONIH KOJE PREPORUČUJU ZA SVOJU
DECU!!! TAKO SHVAĆENA TEORIJA TRGOVINE
STVARA MOGUĆNOSTI DA DRŽAVA IMA
“KOMPARATIVNE PREDNOSTI” U TOME DA BUDE
SIROMAŠNA I NAZADNA
 ČUVENO JE RIKARDOVO “OPRAVDANJE” ZA
POGREŠNE TEORIJE, KOJE SE NE SLAŽU SA
ČINJENICAMA IZ ŽIVOTA, JOŠ S POČETKA XIX VEKA:
“TIM GORE PO ČINJENICE”
 DVA SHVATANJA NASTANKA NOVE NAUČNE TEORIJE:
• “BOTOM-UP”, tj. STVARANJE TEORIJE NA OSNOVU
POSMATRANJA I SISTEMATIZOVANJA STVARNOSTI,
UOČAVANJA ODREĐENIH PRAVILNOSTI U REALNOM
ŽIVOTU I NA TOME ZASNOVANOG SISTEMA
PROGNOZIRANJA I OBLIKOVANJA BUDUĆNOSTI
• “TOP-DOWN”, tj. NAMETANJEM APSTRAKTNIH TEORIJSKIH
POSTULATA I “TERANJEM” STVARNOSTI DA IM SE
PRILAGODI. REZULTAT TOGA JE DA SE U STVARNOM SVETU
STALNO DEŠAVAJU STVARI ZA KOJE TEORIJA TVRDI DA SU
NEMOGUĆE – FINANSIJSKE KRIZE, LIKVIDACIJA NAJVEĆIH
FINANSIJSKIH SISTEMA...
 POSEBNO JE ZANIMLJIVA PRETPOSTAVKA
APSTRAKTNE TEORIJE O ZNANJU KAO
UNIVERZALNOM, BESPLATNOM I SVIMA
DOSTUPNOM RESURSU (SVIMA I U ISTO VREME), ŠTO
PRETPOSTAVLJA I SVET BEZ KONFLIKATA,
RAZNOVRSNOSTI I VARIJACIJA
 NASUPROT TOME, ZNANJE JE DANAS KLJUČNI
RAZVOJNI RESURS U KOJI SE ULAŽU OGROMNE
SUME NOVCA. ONO SE ŠTITI NA MEĐUNARODNOM
NIVOU PRAVILIMA WIPO-a I PODLEŽE STRIKTNIM
SANKCIJAMA ZA NARUŠAVANJE INTELEKTUALNIH
PRAVA POJEDINCA ILI FIRMI
 OSNOVU RAZVOJA DANAS ČINE SLEDEĆI FAKTORI:
• TEHNOLOŠKE PROMENE, ODNOSNO STALNO INOVIRANJE I
UNAPREĐIVANJE POSTOJEĆIH ZNANJA
• EKONOMIJA OBIMA, ODNOSNO ŠIRENJE TRŽIŠTA KOJE
NAM JE DOSTUPNO I NA TAJ NAČIN SNIŽAVANJE VISOKIH
FIKSNIH TROŠKOVA KOJI SU UJEDNO I PREPREKA ZA
ULAZAK KONKURENATA NA TRŽIŠTE
• SINERGETSKI EFEKTI, ODNOSNO POZITIVNI EFEKTI DO
KOJIH DOLAZI U INTERAKCIJI IZMEĐU RAZLIČITIH
PRIVREDNIH DELATNOSTI . POZITIVNI EFEKTI SU VEĆI OD
ZBIRA POJEDINAČNIH DELOVA (2+2>4 – MOGUĆE U
EKONOMIJI) USLED RAZMENE INFORMACIJA, ZNANJA,
TRGOVINE...
 INOVACIJE I NOVA ZNANJA NISU EGZOGENE
VARIJABLE, OD SPOLJA NAMETNUTE EKONOMSKOM
SISTEMU, NE PROIZVODI IH IMAGINARNO “TRŽIŠTE”,
VEĆ SU DUBOKO UNUTRAŠNJE, ENDOGENE
VELIČINE, KOJE SE GENERIŠU DOBRO VOĐENOM
EKONOMSKOM I RAZVOJNOM POLITIKOM
 POSEBNO JE VAŽNO SHVATITI DA SU RAZLIČITE
PRIVREDNE DELATNOSTI KVALITATIVNO
RAZLIČITE KAO NOSIOCI PRIVREDNOG RASTA.
NIJE ISTO RAZVIJATI PRIMARNU POLJOPRIVREDU,
VISOKOTEHNOLOŠKI ZASNOVANU I INOVATIVNU
INDUSTRIJU ILI SEKTOR NAPREDNIH FINANSIJSKIH
USLUGA.
 TIP DELATNOSTI U JEDNOJ EKONOMIJI ODREĐUJE I
VRSTE I STEPEN RAZVIJENOSTI INSTITUCIJA, A NE
OBRNUTO, DA SE ISTE INSTITUCIJE NAMEĆU SVIM
ZEMLJAMA KAO ZAJEDNIČKE
 PROIZVODNE MOGUĆNOSTI
DRUŠTVA
Dobro A
Dobro A

C
.
N

.
M

D F

Dobro B Dobro B
TRANSLACIJA KRIVE PROIZVODNIH
MOGUĆNOSTI
Akumulacija Akumulacija

.D
.C
.B
.A
A B C D

Potrošnja Potrošnja
U periodu t U periodu t+1
 KRIVA AGREGATNE PONUDE -
KLASIČARI
 PREMISE:
P 1. OBIM Y ZAVISI SAMO
CENE OD RASPOLOŽIVIH
FAKTORA I
LRAS TEHNOLOGIJE, A NE
OD CENA
2. PROMENA FAKTORA I
TEHNOLOGIJE JE
SPORA
3. PUNA ZAPOSLENOST
FAKTORA
4. CENE I NOMINALNE
ZARADE SU
FLEKSIBILNE,
NJIHOVE PROMENE
ODRŽAVAJU
RAVNOTEŽU

Y` Y
 KRIVA AGREGATNE PONUDE –
KEJNZIJANCI
 PREMISE:
P 1. NEPOTPUNA
CENE ZAPOSLENOST
FAKTORA
2. CENE, ZARADE I
DRUGE NOMINALNE
VELIČINE SU
SRAS RELATIVNO
NEFLEKSIBILNE
3. REALNE VELIČINE
SU FLEKSIBILNE NA
TRŽ. KOLEBANJA
(PROIZVODNJA,
ZAPOSLENOST...)

Y
 KRIVA AGREGATNE PONUDE –
NEOKLASIČARI
 PREMISE:
P Y=YP +a (P – Pe)
CENE
AS YP = POTENCIJALNI BDP
P=STVARNI NIVO CENA
Pe= OČEKIVANI NIVO
CENA
a = POZITIVNI
KOEFICIJENT

Y
 KRIVA AGREGATNE PONUDE –
NEOKLASIČARI
 PREMISE:
P Y=YP +a (P – Pe)
CENE
AS YP = POTENCIJALNI BDP
P=STVARNI NIVO CENA
Pe= OČEKIVANI NIVO
CENA
a = POZITIVNI
KOEFICIJENT

Y
 MAKROEKONOMSKA EFIKASNOST
 EFIKASNOST: ODNOS IZMEĐU VREDNOSTI
DOBIJENE PROIZVODNJE I VREDNOSTI
UTROŠENIH FAKTORA
 TRI OBLIKA MAKROEFIKASNOSTI:
1. PROIZVODNA – Minimum troškova za
određeni obim i kvalitet proizvodnje
2. DISTRIBUTIVNA – Potrošači ne žele da
raspoloživi dohodak troše drugačije nego što
to upravo čine ako su cene i dohodak
konstantni
3. ALOKATIVNA ILI PARETO – Raspoložive
resurse alocirati na ona dobra i usluge koji se
mogu valorizovati na tržištu
 PARETO EFIKASNOST
 ONA VRSTA EFIKASNOSTI PRI KOJOJ NI
JEDAN UČESNIK NA TRŽIŠTU NE MOŽE DA
POBOLJŠA SVOJ POLOŽAJ, A DA SE NE
NARUŠI POLOŽAJ NEKOG DRUGOG UČESNIKA
 IDENTIČNA MARGINALNA PRODUKTIVNOST
FAKTORA PROIZVODNJE U SVIM SEKTORIMA
 JEDNAKOST GRANIČNE STOPE SUPSTITUCIJE
FAKTORA U SVIM PROIZVODNIM SEKTORIMA
– NEMA MOTIVA ZA SELJENJE IZ JEDNOG U
DRUGI SEKTOR!
 TEORIJE RAZVOJA
 KLASIČNE TEORIJE RAZVOJA (4
PRISTUPA)
1. MODEL LINEARNIH FAZA U RASTU
2. TEORIJE I MODELI STRUKTURNIH PROMENA
3. TEORIJE REVOLUCIJE ZASNOVANI NA
MEĐUNARODNOJ MEĐUZAVISNOSTI
4. TEORIJA NEOKLASIČNE KONTRA-
REVOLUCIJE
 KARAKTERISTIČNO ZA POČETNE
TEORIJE JE IZJEDNAČAVANJE RASTA I
RAZVOJA NACIONALNIH EKONOMIJA
 RAZVOJ SE 50-TIH I 60-TIH GODINA
XX VEKA POSMATRAO KAO SINONIM
BRZOG RASTA JEDNE EKONOMIJE
 UMESTO SAME STOPE RASTA,
MERENE BDP, TOKOM 70-TIH
POČINJE DA SE POSMATRAJU I
STRUKTURNE PROMENE JEDNE
ZEMLJE – UKLJUČUJUĆI INSTITUCIJE
 80-TIH I 90-TIH GODINA XX VEKA
DOLAZI DO JAČANJA NEOKLAASIČNE
ŠKOLE SA FETIŠIZIRANJEM ULOGE
SLOBODNOG TRŽIŠTA
 “FAZE U RAZVOJU” ROSTOVA

1. TRADICIONALNO DRUŠTVO
2. PRETPOSTAVKE ZA UZLET
3. UZLET
4. KRETANJE KA ZRELOM DRUŠTVU
5. POTROŠAČKO DRUŠTVO
 PRETPOSTAVKE ZA UZLET
 PORAST INVESTICIJA NA MINIMUM 10%
UČEŠĆA U RASPODELI BDP
 RAZVOJ JEDNOG ILI VIŠE SEKTORA SA
VISOKOM, ODRŽIVOM STOPOM RASTA
 STVRANJE POLITIČKOG, DRUŠTVENOG I
INSTITUCIONALNOG AMBIJENTA ZA
RAZVOJ (KORIŠĆENJE INOSTRANE
AKUMULACIJE)
 KLASIFIKACIJA SEKTORA PO
ZNAČAJU
1. SEKTORI PRIMARNOG RASTA –
PROPULZIVNI ILI VUKUĆI SEKTORI
NACIONALNE EKONOMIJE
2. SEKTORI DODATNOG RASTA – PRATE
RAST SEKTORA PRIMARNOG RASTA
(GRAĐEVINARSTVO, SAOBRAĆAJ...)
3. SEKTORI IZVEDENOG RASTA . IMAJU
SPOR I KONSTANTAN
RAST(TRADICIONALNE GRANE)
NEDOSTACI ROSTOVLJEVE TEORIJE
 KAPITAL SE POSMATRA KAO POTREBAN I
DOVOLJAN USLOV ZA OSTVARIVANJE
RAZVOJA
 ZANEMARENI SU U POTPUNOSTI
INSTITUCIONALNI RAZVOJ, ZNAČAJ
STRUKTURNIH PROMENA I NIVO ZNANJA
U JEDNOJ ZEMLJI – menadžerske
sposobnosti, obučena r. snaga, sposobnost
koordinacije mnogih razvojnih projekata...
 SIMPLIFIKACIJA ZNAČAJA AKUMULACIJE I
INVESTICIJA, UKLJUČUJUĆI INOSTRANU
AKUMULACIJU
 HAROD-DOMAROV MODEL RASTA

 S=sY Štednja je udeo (s) u

nacionalnom dohotku (Y)
 I= Neto investicije (I) su definisane
kao promena u stokovima
kapitala (K)
 K/Y=k Odnos količine kapitala (K) i
ostvarenog nacionalnog dohotka
(Y) je kapitalni koeficijent (k)

ili Y =k odnosno K=kY

 S=I Neto štednja u ravnoteži mora
biti jednaka neto investicijama
 S=sY=kYK=I ili jednostavnije
sY=kY /Y, pa sa k
Y/Y=s/k
Stopa rasta jedne ekonomije direktno je
proporcionalna stopi štednje, a obrnuto
proporcionalna veličini kapitalnog
koeficijenta (kapitalne intenzivnosti)
Y/Y=s/k=6%/3, rast GDP=?
Hoćemo rast GDP 7%, uz k=3, koliko nam je s
potrebno?
 NEOKLASIČNI MODEL RASTA
Y(t)=K(t)(A(t)L(t))
Y=GDP, K=stok kapitala, L= radna snaga,
A(t)=Produktivnost rada koja egzogeno raste tokom vremena
Pretpostavka: Konstanti prinosi na obim po istoj stopi raste i
proizvod
Y/L=f(K/L,1) ili y=f(k)
k=Odnos kapitala i rada, capital-labor ratio
k=sf(k)-(-n)k
sf(k)=štednja;k=amortizacija;nk=porast broja radnika
 k=sf(k)-(-n)k
sf(k)=štednja;k=amortizacija;
nk=porast broja radnika
U posebnom slučaju kada je A konstantno, u
jednom trenutku output i kapital po radniku se
ne menjaju (stabilno stanje). Kada
pretpostavimo da je k=0
sf(k*)=(-n)k*
Pri čemu je k*=ravnotežni kapital, tj.
količina kapitala po radniku pri kojoj se ekonomija
nalazi u stabilnom stanju
sf(k) yf(k)

(+n)k

sf(k)

k*
TEORIJE STRUKTURNIH PROMENA

 NAJPOZNATIJE DVE TEORIJE:

1. DVOSEKTORSKI MODEL A. LUISA

1. ČENERIJEVA TEORIJA MODELA

RAZVOJA
 DVOSEKTORSKI MODEL LUISA

 DVA SEKTORA NACIONALNE

EKONOMIJE:
1. ZAOSTALI,SA NISKOM PRIMENJENOM
TEHNOLOGIJOM, SA VIŠKOVIMA
RADNE SNAGE I OPADAJUĆIM
PROIZVODOM, NULTIM ILI
NEGATIVNIM GRANIČNIM
PROIZVODOM, GDE ODLAZAK RADNE
SNAGE NE DOVODI DO PADA UKUPNE
PROIZVODNJE –
SEKTOR POLJOPRIVREDE
 MODERNI SEKTOR, SA VISOKIM
NIVOOM PRIMENJENE TEHNOLOGIJE,
SA RASTUĆIM PRINOSIMA I
POZITIVNIM GRANIČNIM
PROIZVODOM, SA VIŠIM NIVOOM
NAJAMNINA NEGO U RURALNOM
SEKTORU, KARAKTERISITIČAN KAO
URBANI SEKTOR –
INDUSTRIJSKI SEKTOR
Nadnice
D

A
W C C’ S

0 L* L**
B E R.snaga
 AB Tražnja za radnom snagom u
modernom sektoru(negattivan nagib)
 0W Nivo nadnica u tradicionalnom
sektoru
 0A Nivo nadnica u industrijskom
sektoru
 WAC Maksimalni nivo profita za dati
nivo produktivnosti
 WS Neograničena ponuda radne
snage iz tradicionalnog sektora
 L* Tačka u kojoj se gran. proizv.
radne snage izjednačava sa 0
 DE Novi nivo tražnje za radnom snagom
u modernom sektoru (na bazi
investiranog profita)
 DVOSEKTORSKI MODEL
 ONO ŠTO U OSNOVI ČINI RAZLIKOVANJE SEKTORA
NIJE: ŠTA SE PROIZVODI, VEĆ KAKO SE TO ČINI
 U INDUSTRIJSKOM SEKTORU SU UPOSLENE MODERNE
TEHNOLOGIJE, KAPITAL I RADNA SNAGA; U
TRADICIONALNOM SEKTORU SU ANGAŽOVANI RADNA
SNAGA I ZEMLJA
 PRELAZAK RADNE SNAGE IZ TRADICIONALNOG U
MODERNI SEKTOR ODVIJA SE BEZ POSLEDICA PO
UKUPNU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU SVE
DOK JE GRANIČNI PROIZVOD U NJOJ NULTI ILI
NEGATIVAN
5 RAZVOJNIH ULOGA POLJOPRIVREDE
1. IZVOR IZ KOGA SE REGRUTUJE RADNA
SNAGA ZA INDUSTRIJU
2. POLJOPRIVREDA KAO IZVOR ISHRANE
STANOVNIŠTVA, I U SELU I U GRADOVIMA,
DAKLE I ZA INDUSTRIJSKE RADNIKE
3. PORAST DOHOTKA OD POLJOPRIVREDE NA
SELU (nastao kao posledica povećanja
poljoprivredne proizvodnje usled narasle
tražnje u gradovima ) IZVOR DODATNOG
RASTA ZA INDUSTRIJSKIM PROIZVODIMA –
PORAST DOMAĆE TRAŽNJE
4. ŠTEDNJA NASTALA U POLJOPRIVREDI –
PITANJE NAČINA NA KOJI ĆE BITI
ANGAŽOVANA – DOBROVOLJNO, KROZ
FINANSIJSKE KANALE ILI PRINUDNO KROZ
RAZNE FORME DRŽAVNOG OPOREZIVANJA
5. TRADICIONALNI SEKTOR KAO IZVOR
STRANIH SREDSTAVA PLAĆANJA
POTREBNIH ZA NABAVKU UVOZNE
TEHNOLOGIJE KAO PREDUSLOVA VIŠIH
STOPA RASTA
U DUGOM ROKU NEMA USPEŠNOG
RAZVOJA NI JEDNE EKONOMIJE
UKOLIKO NE POSTOJI BALANSIRANI
RAST IZMEĐU POLJOPRIVREDE I
INDUSTRIJE
ČENERIJEV MODEL STRUKTURNIH
PROMENA
 SVE ZEMLJE NA PUTU KA RAZVIJENOM
DRUŠTVU PROLAZE KROZ ISTE/SLIČNE
MODELE RAZVOJA
 ZA RAZLIKU OD LUISOVOG MODELA,
UVEĆANJE ŠTEDNJE I INVESTICIJA,
POSMATRA SE KAO POTREBAN, ALI SAM
PO SEBI NE I DOVOLJAN USLOV RAZVOJA
 PORED FIZIČKOG I LJUDSKOG KAPITALA,
ZA RAZVOJ JE NEOPHODNA I
STRUKTURNA TRANSFORMACIJA
1. TRANSFORMACIJA PROIZVODNJE – OD
POLJOPRIVREDE KA INDUSTRIJI I
SERVISIMA;
2. PROMENA STRUKTURE TRAŽNJE
POTROŠAČA;
3. PROMENA STRUKTURE MEĐUNARODNE
TRGOVINE;
4. PROMENA U INTENZIVNOSTI
KORIŠĆENJA RESURSA
(“DEMATERIJALIZACIJA PROIZVODNJE”);
5. RASTUĆA URBANIZACIJA I DRUGAČIJI
REGIONALNI RASPORED STANOVNIŠTVA
ZEMLJE
 OGRANIČENJA BRŽEM RAZVOJU

DOMAĆA MEĐUNARODNA
 BOGATSTVO  PRISTUP
RESURSIMA STRANOM
 VELIČINA KAPITALU
TERIRTORIJE  PRISTUP
 BROJNOST TEHNOLOGIJAMA
STANOVNIŠTVA  PRISTUP
 RAZVIJENOST MEĐUNARODNOJ
INSTITUCIJA TRGOVINI
 “GOOD GOVERNANCE”
 TEORIJE REVOLUCIJE ZASNOVANE NA
MEĐUNARODNOJ MEĐUZAVISNOSTI
 POSEBNO POPULARNE TOKOM 70-TIH GOD.
XX VEKA; DANAS DOBIJAJU NA ZNAČAJU SA
RASTOM ANTIGLOBALIZMA
 ODNOSE NERAZVIJENIH I RAZVIJENIH
ZEMALJA KARAKTERIŠE:
• ZAVISNOST i
• DOMINACIJA
 TRI OSNOVNE TEORIJE:
1. MODEL NEOKOLONIJALNE ZAVISNOSTI
2. MODEL POGREŠNE RAZVOJNE PARADIGME
3. MODEL DUALNOG RAZVOJA
 MODEL NEOKOLONIJALNE ZAVISNOSTI
 INDIREKTAN PROIZVOD MARKSISTIČKOG
MIŠLJENJA
 NERAZVIJENOST JE PRE SVEGA POSLEDICA
ISTORIJSKOG NASLEĐA
 RELACIJA: CENTAR-PERIFERIJA KAO MODEL
U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA
 INTERESE STRANOG KAPITALA OLIČAVAJU
MEĐUNARODNE INSTITUCIJE, KAO SB I MMF,
A SLUŽE MU DOMAĆE ETABLIRANE
STRUKTURE – (INTELEKTUALCI, MENADŽERI,
VISOKI JAVNI ČINOVNICI, VOĐE
SINDIKATA...)
 ZAHTEVAJU SE REVOLUCIONARNE PROMENE
ILI “BAREM” SUŠTINSKE STRUKTURNE
PROMENE SVETSKOG KAPITALIZMA
 MODEL POGREŠNE RAZVOJNE
PARADIGME
 NERAZVIJENOST KAO POSLEDICA
POGREŠNIH I NEADEKVATNIH SAVETA
MEĐUNARODNIH EKSPERATA
 INSTITUCIONALNA NERAZVIJENOST
SPREČAVA EFIKASNU PRIMENU “DOBRIH”
SAVETA IZ INOSTRANSTVA (LOŠA
RASPODELA ZEMLJE, NEJEDNAK PRISTUP
KREDITIMA, NEPROPORCIONALNA
KONTROLA PRISTUPU MEĐUNARODNOJ
POMOĆI I SREDSTVIMA, LOŠI UKUPNI
SVOJINSKI ODNOSI)
 NASUPROT TOME, LOKALNA ELITA –
INTELEKTUALCI, POLITIČKO VOĐSTVO,
TOP MENADŽERI... ŠKOLOVANA JE I
USVOJILA JE RAZVOJNU I UKUPNU
SOCIJALNO-EKONOMSKU FILOZOFIJU
RAZVIJENOG SVETA
 NEMA BAVLJENJA ŽIVOTNIM RAZVOJNIM
PITANJIMA – STANDARDOM,
ZAPOŠLJAVANJEM...
 ZAPOSTAVLJENO INSTITUCIONALNO
PRILAGOĐAVANJE I STRUKTURNE
PROMENE
 MODEL DUALNOG RAZVOJA
 POSTOJANJE I ŠIRENJE RAZVOJNIH RAZLIKA
1. PARALELNO POSTOJANJE BOGATIH I
SIROMAŠNIH ZEMALJA, ČAK I POJEDINACA U
ISTOJ ZEMLJI
2. OVA KOEGZISTENCIJA NIJE PRIVREMENA, VEĆ
HRONIČNA I RASTUĆA
3. NE SAMO DA NEMA ZNAKOVA PRIBLIŽAVANJA
OVIH SUPROTNOSTI, VEĆ SU RAZLIKE SVE
VEĆE
4. MEĐUODNOS IZMEĐU SUPERIORNIH I
INFERIORNIH ELEMENATA JE DA PRVI NE
ČINE NIŠTA DA POMOGNU NAPREDAK
ZAOSTALIH
NEOKLASIČNA KONTRAREVOLUCIJA –
TRŽIŠNI FUNDAMENTALIZAM
RAZVIJENE ZEMLJE NERAZVIJENE ZEMLJE
 EKONOMIJA  OSLOBAĐANJE

PONUDE TRŽIŠNIH SILA DA

 TEORIJA DELUJU
RACIONALNIH  NAPUŠTANJE JAVNE

OČEKIVANJA SVOJINE I
 PRIVATIZACIJA STATIČKOG
JAVNIH PLANIRANJA
KORPORACIJA  NAPUŠTANJE

DRŽAVNE
REGULATIVE U
EKONOMIJI
NEOKLASIČNA KONTRAREVOLUCIJA –
TRŽIŠNI FUNDAMENTALIZAM
 GLAVNE OSOVINE U PRIMENI OVE
TEORIJE – SVETSKA BANKA I
MEĐUNARODNI MONETARNI FOND
 NERAZVIJENOST NASTAJE KAO
POSLEDICA LOŠE ALOKACIJE RESURSA
USLED POGREŠNO POSTAVLJENE
POLITIKE CENA
 PREVISOKA ULOGA DRŽAVE U EKONOMIJI
KOD NERAZVIJENIH ZEMALJA
 EKONOMSKA EFIKASNOST I BRZI
RAST BIĆE PODSTAKNUTI KROZ:
1. OSLOBAĐANJE TRŽIŠNIH SILA DA
SLOBODNO DELUJU
2. PRIVATIZACIJU JAVNIH PREDUZEĆA
3. PROMOCIJU SLOBODNE TRGOVINE I
EKSPANZIJU IZVOZA
4. PODSTICAJNE MERE ZA PRILIV
STRANOG KAPITALA
5. ELIMINISANJE ČITAVOG NIZA
DRŽAVNIH REGULATORNIH MERA NA
TRŽIŠTU FAKTORA, ROBA I FINANSIJA
 ONO ŠTO JE POTREBNO U NOVOM SVETSKOM
PORETKU NIJE REFORMA POSTOJEĆEG SISTEMA I
ODNOSA RAZVIJENI-NERAZVIJENI, VEĆ OSLANJANJE
U PUNOJ MERI NA POLITIKU “LAISSEZ- FAIRE”
 TRI IZAZOVA NEOKLASIČNE TEORIJE SU:
1. PRISTUP SLOBODNOG TRŽIŠTA (TRŽIŠTA SU

SAMA PO SEBI DOVOLJNO EFIKASNA DA

USPOSTAVE OPTIMALNU ALOKACIJU)
2. TEORIJA JAVNOG IZBORA (POZNATA I KAO

NOVA POLITIČKA EKONOMIJA) – DRŽAVA NE

MOŽE NIŠTA EFIKASNO DA URADI U EKONOMIJI
3. PRIJATELJSKO SHVATANJE TRŽIŠTA

(PRIZNAJE SE NEOPHODNOST DRŽAVNOG

UPLIVA-INVESTIRANJE U HUMANI KAPITAL,
INFRASTRUKTURU, ZDRAVSTVENU ZAŠTITU,
OBRAZOVNE INSTITUCIJE, POVOLJNU KLIMU ZA
BIZNIS...)
 TRANSAKCIONI TROŠKOVI

 POJAM TRANSAKCIONIH TROŠKOVA

(PRIKUPLJANJE INFORMACIJA NA STRANI
PONUDE I TRAŽNJE, KARAKTERISTIKE
PROIZVODA, BROJ I LOKACIJA PROIZVOĐAČA,
MOGUĆNOSTI UPOTREBE...KOORDINACIJA
AKTIVNOSTI U PROCESU TRGOVINE; PROCES
NADGLEDANJA RAZMENE I PRINUDE DA SE
DOGOVORENI USLOVI ISPOŠTUJU -
“POŠTOVANJE PRAVA SVOJINE I UGOVORA”)
 NUŽAN SET PRAVILA KOJA ĆE
OGRANIČAVATI TIPOVE PONAŠANJA KOJI
SU DOPUŠTENI NA TRŽIŠTU
 TRANSAKCIONI TROŠKOVI
Q – obim robe koja se
razmenjuje
P P – cena po kojoj se
transakcija vrši
C S
D – kriva tražnje
A (negativan
nagib)
D S – kriva ponude
B (pozitivan nagib)
Z- maksimalni nivo
razmene
CB- transakcioni troš.
X Z Q koji smanjuju
razmenu na nivo x
 TRANSAKCIONI TROŠKOVI

 Svaka razmena na tržištu podrazumeva

određeni nivo transakcionih troškova
koji je opterećuju
 Viši nivo transakcionih troškova znači i
skuplje robe i usluge na jednom tržištu
 Izuzetno visoki transakcioni troškovi
mogu dovesti do blokade nekog tržišta
 Teorijski se transakcioni troškovi nalaze
u rasponu 0<TT<1
 UPRAVO JE NIVO TRANSAKCIONIH
TROŠKOVA ONO ŠTO RAZLIKUJE
TRADICIONALNI OD MODERNOG SEKTORA
 KLJUČNI PROBLEM RAZVOJA JE PITANJE:
KAKO DA SE TRADICIONALNI SEKTORI
TRANSFORMIŠU U MODERNE?
 TAKAV NAČIN RASTA MOGUĆ JE U KRATKOM
I SREDNJEM ROKU I POZNAT JE KAO
“SMITOV” NAČIN RASTA
 OSNOVU OVAKVOG RASTA ČINI
SPECIJALIZACIJA U PROIZVODNJI KOJA
DOVODI DO PORASTA PRODUKTIVNOSTI I
KONKURENTNOSTI
 DUGOROČNI RAST JE PO PRIRODI
DRUGAČIJI I ZASNIVA SE NA
KOMPLEKSU TEHNOLOŠKIH PROMENA
 SAM PORAST INVESTICIJA DOVODI SAMO
NA ODREĐENI ROK DO POJAVE RASTUĆIH
PRINOSA, DOK DUGOROČNO TENDIRA
OPADAJUĆIM PRINOSIMA
 SAMO RAST ZASNOVAN NA STALNOJ
PRIMENI TEHNOLOŠKIH PROMENA I
INOVACIJAMA IMA TENDENCIJU
ODRŽAVANJA RASTUĆIH PRINOSA
 PO PITANJU EKONOMSKE POLITIKE NI JEDAN PERIOD
ISTORIJE NE LIČI TOLIKO NA PRETHODNU DECENIJU
KAO 1840-TE GODINE. ISTI IRACIONALNI I
NEOGRANIČENI OPTIMIZAM KARAKTERISTIČAN JE
ZA OBA PERIODA, A ZASNIVA SE NA NOVOJ
TEHNOLOŠKOJ REVOLUCIJI!
 TOKOM PRVOG PERIODA GLOBALIZACIJE 1840-TIH
DANAS RAZVIJENE ZEMLJE SU SE INDUSTRIJALIZO-
VALE, DOK SU OSTALE ZEMLJE NAZADOVALE I
OSTALE NA NIVOU PRIMITIVNIH, SAKUPLJAČKIH
DELATNOSTI. KOLONIJAMA NIJE DOZVOLJAVANO DA
RAZVIJAJU SOPSTVENU INDUSTRIJU (PRIMER
ENGLESKE I SAD PRE RATA ZA NEZAVISNOST)
 DRUGI TALAS GLOBALIZACIJE, ZAPOČET PROŠLE
DECENIJE, SAMO DOVODI DO PROŠIRIVANJA RAZLIKA
U RAZVIJENOSTI I BOGATSTVU
 “POKUŠAJI IZ 50-TIH I 60-TIH GODINA XX VEKA DA SE
STVORE SREDNJE BOGATE NACIJE, SA INDUSTRIJOM, IAKO
ONA JOŠ UVEK NIJE MEĐUNARODNO KONKURENTNA,
UNIŠTENI SU SLOBODNOM TRGOVINOM I TE ZEMLJE SU
DEINDUSTRIJALIZOVANE I PADAJU U SVE VEĆE
SIROMAŠTVO”
 “SLOBODNA TRGOVINA JE DOBRA STVAR, ŠTETA SAMO ŠTO
JOŠ NEMAMO NOVCA ZA NJU” ABRAHAM LINKOLN
 ONO ŠTO JE ZAISTA POTREBNO NERAZVIJENIMA, A TO JE
NJIHOVA MEĐUSOBNA TRGOVINA (TRGOVINA
RAVNOPRAVNIH UČESNIKA), SE SISTEMATSKI UNIŠTAVA I
OGRANIČAVA
 NI JEDNA DRŽAVA BEZ MODERNOG INDUSTRIJSKOG
SEKTORA (DANAS SE TU DODAJU I NAPREDNE USLUGE) NIJE
USPELA DA PODIGNE ŽIVOTNI STANDARD STANOVNIŠTVA
 ZAŠTO DRŽAVE PROIZVOĐAČI SIROVINA NE
POSTAJU BOGATE?
 KAKO OBJASNITI SLEDEĆE KONTRADIKTORNOSTI:
1. NEDOSTATAK HRANE I GLAD SU NAJPRISUTNIJI U
DRŽAVAMA KOJE SU SPECIJALIZOVANE ZA PROIZVODNJU
HRANE. ŠTO POLJOPRIVREDA PREDSTAVLJA MANJI DEO BDP-
a, UTOLIKO SU MANJE ŠANSE DA NACIJA BUDE GLADNA.
2. STOTINAMA GODINA EKSPLOZIJE U PRODUKTIVNOSTI
DEŠAVALE SU SE SAMO U INDUSTRIJI, ALI U POSLEDNJIH 50
GODINA POLJOPRIVREDA JE IMALA VEĆI RAST
PRODUKTIVNOSTI NEGO MNOGI INDUSTRIJSKI SEKTORI.
PARADOKS JE ŠTO MNOGE NAJEFIKASNIJE POLJOPRIVREDE
(EU I SAD) NE MOGU EKONOMSKI DA PREŽIVE BEZ
DOTACIJA, ZAŠTITE I IZVOZNIH SUBVENCIJA ?
3. UPRKOS REŠENJIMA IZ “ZELENE REVOLUCIJE” (NOVE SORTE
SEMENA ZA DRASTIČAN RAST RODNOSTI) RAST
PRODUKTIVNOSTI U POLJOPRIVREDI NIJE SMANJIO BROJ
GLADNIH I SIROMAŠNIH U SVETU. ZAŠTO?
 ODGOVOR JE UPRAVO U RAZLIKOVANJU PRIRODE
RAZLIČITIH EKONOMSKIH DELATNOSTI – POLJO-
PRIVREDE, INDUSTRIJE I USLUGA, JER SE ONI
PONAŠAJU RAZLIČITO I U ODREĐENOJ MERI PRATE I
RAZLIČITE EKONOMSKE ZAKONE.
 RAZLIKOVANJE “MALTUZIJANSKIH” OD “ŠUMPETERI-
JANSKIH”AKTIVNOSTI. NACIJE SPECIJALIZOVANE ZA
PRVI TIP OSTAJU SIROMAŠNE, DOK ĆE ONE KOJE SE
SPECIJALIZUJU ZA DRUGI TIP AKTIVNOSTI
POSTEPENO NAPREDOVATI I RAZVIJATI SE.
 DELOVANJE ZAKONA OPADAJUĆIH PRINOSA KOD
“MALTUZIJANSKIH” AKTIVNOSTI JE NEMINOVNO!!!
PRIMER: PROIZVODNJA BANANA U EKVADORU
 ZAJEDNIČKO ZA SVE NEUSPEŠNE DRŽAVE NA SVETU
JE DA IMAJU IZRAZITO SLAB INDUSTRIJSKI SEKTOR
 PROIZVOĐAČI SIROVINA SU PRISILJENI DA POSLUJU U
USLOVIMA GOTOVO SAVRŠENE KONKURENCIJE I
NEPOSTOJANJA BARIJERA ZA ULAZAK NA TRŽIŠTE (NISKI
FIKSNI TROŠKOVI).SAVRŠENA KONKURENCIJA PRISILJAVA
PROIZVOĐAČE DA POVEĆANJE SVOJE PRODUKTIVNOSTI
PREDAJU KUPCIMA U OBLIKU NIŽIH CENA SVOJIH
PROIZVODA.
 ISKUSTVA IZ DRUGE POLOVINE XX VEKA POKAZUJU DA
SU MANJE RAZVIJENE ZEMLJE NAJBOLJE REZULTATE
POSTIZALE UPRAVO KADA NISU SLEDILI UPUTSTVA SB I
MMF-a, VEĆ SU ŠTITILI SOPSTVENI INDUSTRIJSKI SEKTOR
 NEMOGUĆE JE IZGRADITI “SREDNJE BOGATE” NACIJE. ILI
JE DRŽAVA DOVOLJNO JAKA DA JOJ INDUSTRIJSKI
SEKTOR PREŽIVI I DA OSTANE U KLUBU BOGATIH ILI ĆE
SE DEINDUSTRIJALIZOVATI I ZAVRŠITI U GRUPI KOJA SE
“SKUPLJA NA DNU”
 SREDSTVA ZA NACIONALNI EKONOMSKI RAZVOJ
1. Prihvatanje stava da bogatstvo nastaje u vezama između aktivnosti sa rastućim
prinosima i kontinuiranom mehanizacijom. Svesna politika koja ističe, pomaže
i štiti te aktivnosti
2. Takvim aktivnostima se u određenoj geografskoj oblasti obezbeđuju privremeni
monopoli/patenti/carinska zaštita
3. Prihvatanje stava da je razvoj sinergetski fenomen, tako da se forsira što veća
raznovrsnost i podela rada u privredi.
4. Teorijsko shvatanje da industrijalizacija (i napredne usluge) istovremeno
rešavaju četiri velika ekonomska problema siromašnih država: povećavaju
dodatnu vrednost, povećavaju zaposlenost, povećavaju plate i smanjuju deficit
platnog bilansa
5. Značaj toga da se privuku kompetentni ljudi iz inostranstva ( značajnije od
priliva inostranog kapitala)
6. Relativno potlačivanje velikih zemljoposednika
7. Poreske olakšice za privredne delatnosti/grane koje želimo da izgradimo
8. Jeftini krediti za iste te delatnosti
9. Podrška u izvozu za iste te delatnosti
10. Pomoć da se poveća obradiva površina i pomoć poljoprivredi generalno,
iako moramo biti potpuno svesni da ta grana nikako nije u stanju da izvuče
zemlju iz siromaštva
11. Veliko težište na obrazovanju i znanju
12. Patentna zaštita za nove pronalaske
13. Izvozne carine i zabrane izvoza da bi sirovine postale skuplje za inostranu
industriju

OSNOVNI PROBLEM GOTOVO SVIH NAVEDENIH

MERA JE TAJ ŠTO SU ONE IZRIČITO ZABRANJENE
PRAVILIMA MMF-a I SB POD UTICAJEM
NEOLIBERALNE – NEOKLASIČNE TEORIJE
 NASTAJANJE TRŽIŠTA

S  S -PRODAVCI
I II
 B -KUPCI
 I–POŠTENOPONAŠANJE
I 6,6 10,0  II-PREVARANTSKO
B PONAŠANJE
II 10,0 2,2
 U SVAKOM POLJU JE
IZNOS NAGRADE KOJA
PRIPADA SVAKOJ
STRANI U SKLADU SA
STRATEGIJOM I ili II
 NASTAJANJE TRŽIŠTA
 STRATEGIJA POŠTENOG PONAŠANJA (I)
NIJE ONA KOJA MAKSIMIZIRA PRIHODE
INDIVIDUALNIH AKTERA NA TRŽIŠTU
 UKOLIKO OBE STRANE ODLUČE DA
VARAJU (II) DOBITAK JE NAJMANJI – 2,2
 U SLUČAJU PONAVLJANJA TRANSAKCIJA U
DUŽEM ROKU POKAZUJE SE DA SU
UKUPNE KORISTI PO OBE STRANE
NAJVEĆE (6,6) KADA SE PONAŠAJU
POŠTENO
 NASTAJANJE TRŽIŠTA
 DA BI TRŽIŠTE OPSTALO I NASTAVILO DA SE
RAZVIJA MORAJU SE OBE STRANE U TRGOVINI
PONAŠATI U SKLADU SA STRATEGIJOM I
 KAKO JE “PRIRODNA” TEŽNJA DA SE
MAKSIMIZIRA KORIST ZA SEBE (STRATEGIJA
II), NIVO TRANSAKCIONIH TROŠKOVA ĆE
TOLIKO DA NARASTE DA ĆE DOVESTI DO
BLOKADE RADA TRŽIŠTA I POSTEPENOG
VRAĆANJA UČESNIKA NA STARI NAČIN
PROIZVODNJE (ZA SOPSTVENE POTREBE, A NE
ZA TRŽIŠTE)
 KOJA OPCIJA ĆE NADVLADATI NA TRŽIŠTU
– POŠTENI ILI PREVARANTI?
1. PRVA SOLUCIJA – UKOLIKO SE PRETPOSTAVI
DA JE RAZMENA PLOD SLUČAJNOSTI, IZMEĐU
UČESNIKA KOJI SE NE POZNAJU, PREVLADAĆE
STRATEGIJA II, JER SU MOTIVI ZA PREVARU
IZRAZITI
2. DRUGA SOLUCIJA – AKO SE POĐE OD
PRETPOSTAVKE DA SU INFORMACIJE O
DOTADAŠNJEM PONAŠANJU POJEDINACA NA
TRŽIŠTU SVIMA DOSTUPNE, TE DA SE
UNAPRED MOGU RAZLIKOVATI POŠTENI OD
ONIH DRUGIH, TADA ĆE ONI KOJI SE
PONAŠAJU PO STRATEGIJI I TRGOVATI SAMO
MEĐUSOBNO,
 A ISTO SLEDUJE I ZA PREVARANTE (ONI SU
OSUĐENI NA PROMENU SVOGA PONAŠANJA ILI
NESTANAK SA TRŽIŠTA)

3. TREĆA SOLUCIJA – PONOVO SE

PRETPOSTAVLJA POSTOJANJE PODATAKA O
PRETHODNOM PONAŠANJU NA TRŽIŠTU, ALI JE
DOBIJANJE TAKVIH INFORMACIJA SKOPČANO
SA ODREĐENIM TROŠKOVIMA –
TRANSAKCIONIM! ŠTO SU TI TROŠKOVI NIŽI,
UZ OSTALE NEPROMENJENE USLOVE, VEĆI DEO
UČESNIKA NA TRŽIŠTU ĆE SE PONAŠATI
POŠTENO I OBRNUTO!
 NASTAJANJE TRŽIŠTA
 ONO ŠTO NAM JE POTREBNO JE SET
PRAVILA KOJA ĆE ODREDITI: ŠTA JE TO
ŠTO JE DOZVOLJENO, A ŠTA JE
NEDOZVOLJENO PONAŠANJE NA
TRŽIŠTU?
 TO SE POSTIŽE DEFINISANJEM
INSTITUCIONALNOG OKVIRA KOJI ĆE
REGULISATI RAD TRŽIŠNOG MEHANIZMA
UPRAVO U CILJU NJEGOVOG DALJEG
NAPREDOVANJA I RAZVOJA
 NASTAJANJE TRŽIŠTA
 KO JE ZADUŽEN ZA KREIRANJE
REGULATORNOG OKVIRA?
 “LOGIČAN” ODGOVOR JE:NEKO KO MOŽE
DA GA NAMETNE KAO EGZOGENI FAKTOR,
KO IMA UPLIVA I NA STRANI PONUDE I
NA STRANI TRAŽNJE = D R Ž A V A
 PROBLEM SE TIME SAMO USLOŽNJAVA,
JER SADA IMAMO TRI UMESTO DVA
AKTERA NA TRŽIŠTU, JER I DRŽAVA ŠTITI
I ZASTUPA PRE SVEGA SVOJE INTERESE
 NASTAJANJE TRŽIŠTA
 NAJČEŠĆI PUT NASTANKA REGULATIVE
TRŽIŠNOG ORGANIZOVANJA I
FUNKCIONISANJA JE KROZ EVOLUTIVNE
PROMENE, KREIRANA I USAVRŠAVANA TOKOM
GODINA OD UČESNIKA NA TRŽIŠTU
 PRESUDNO ĆE NA PONAŠANJE UČESNIKA NA
TRŽIŠTU DELOVATI NJIHOVO OPREDELJENJE
ZA DUGOTRAJNO PRISUSTVO NA NJEMU
 PITANJE REPUTACIJE – ODNOS KRATKOROČNIH
DOBITAKA OD VARANJA PREMA DUGOTRAJNIM
GUBICIMA
 NASTAJANJE TRŽIŠTA
 RAZLIKOVANJE MALIH - RURALNIH OD
VELIKIH – URBANIH SREDINA PO NAČINU
GENERISANJA INFORMACIJA I, U VEZI SA
TIM, NIVOU TRANSKACIONIH TROŠKOVA
 RURALNE ZAJEDNICE KAO ZASEBNE,
IZOLOVANE CELINE, SA LOŠIM
KOMUNIKACIONIM, A JAKIM SOCIJALNIM
VEZAMA (RAZLIČITOST PRAVILA PONAŠANJA)
 VELIKE URBANE ZAJEDNICE – NAMEĆU
NEOPHODNOST SPECIJALIZACIJE U CILJU
EFIKASNOG INFORMISANJA-TRGOVCI
 TRANSAKCIONI TROŠKOVI

$/jed.  TRADICIONALNI NAČIN

PRIBAVLJANJA
INFORMACIJA
EFIKASNIJI JE SAMO NA
NIŽEM OBIMU
TRANSAKCIJA
ACt  MODERNI SEKTOR, KOJI
SE KARAKTERIŠE
RASTUĆIM PRINOSIMA,
ACm EFIKASNIJI JE NA VEĆEM
OBIMU RAZMENE

broj transakcija Q
 CILJEVI RAZVOJA

 POŽELJNA STANJA EKONOMSKOG I

DRUŠTVENOG SISTEMA
 PRETPOSTAVKA ZA DEFINISANJE
CILJEVA JE DEFINISAN SISTEM
VREDNOSTI U DRUŠTVU
 OSNOVNA OPREDELJENJA DRUŠTVA
–NACIONALNA SLOGA, RODNA
RAVNOPRAVNOST, SOLIDARNOST –
INTER I INTRAGENERACIJSKA...
 CILJEVI MOGU BITI:
• EKONOMSKI (PRIMARNI ZA PRIVREDNI
RAZVOJ)
• SOCIJALNI
• DRUŠTVENI
 OSNOVNA KARAKTERISTIKA:
DINAMIČNOST CILJEVA POVEZANA SA
DOSTIGNUTIM NIVOOM RAZVOJA (NA
NISKOM NIVOU KAO OSNOVNI CILJ SE
ČESTO DEFINIŠE PREHRANJIVANJE
STANOVNIŠTVA, SMANJIVANJE DEČIJE
SMRTNOSTI I SL.)
 CILJEVI MEĐUSOBNO MOGU BITI:
• KOMPLEMENTARNI (ISPUNJENJE JEDNOG
CILJA POTPOMAŽE OSTVARIVANJE DRUGOG)
• KONKURENTNI (OSTVARIVANJE ZADATOG
CILJA ONEMOGUĆAVA ILI OGRANIČAVA
ISPUNJAVANJE NEKOG DRUGOG CILJA)
 RAZLIKOVANJE ROKA NA KOJI SE
POSTAVLJAJU ODREĐENI CILJEVI :
DUGOROČNI vs KRATKOROČNI
 3 DANAS KLJUČNA CILJA KOJI SUBLIMIRAJU
VEĆINU SVIH OSTALIH SU:
1. DINAMIČAN PORAST PROIZVODNJE I IZVOZA
2. STRUKTURNE PROMENE U PRIVREDI UZ
OČUVANJE STABILNOSTI
3. RAST ŽIVOTNOG STANDARDA STANOVNIŠTVA
 POKAZATELJI RAZVOJA

KLASIČNA PODELA INDIKATORI ODRŽIVOG

 NATURALNO RAZVOJA UN
IZRAŽENI  SOCIJALNI (41)

 EKONOMSKO-  EKONOMSKI (23)

SOCIJALNI  INSTITUCIONALNI (15)

 NAUČNO-  EKOLOŠKI (55)

TEHNOLOŠKI
 VREDNOSNI
 NAJČEŠĆE KORIŠĆENI POKAZATELJI
PRIVREDNOG RASTA SU BRUTO NACIONALNI
PROIZVOD I BRUTO NACIONALNI DOHODAK
 POKAZATELJI PRIVREDNOG RAZVOJA TREBA
DA DAJU ŠTO REALNIJU SLIKU EKONOMSKOG
NAPREDOVANJA SAGLEDAVANE ZEMLJE
 PITANJE POUZDANOSTI I DETALJNOSTI
STATISTIČKIH PODATAKA
 PITANJE VANTRŽIŠNIH TRANSAKCIJA I/ILI
SIVE EKONOMIJE
 PITANJE UTICAJA STVARANJA BDP-A NA
ŽIVOTNU SREDINU (“OZELENJAVANJE” BDP-A,
PRIMERI INDONEZIJE, BRAZILA, SRBIJE...)
 NATURALNO ISKAZANI POKAZATELJI:
• NAJČEŠĆE KORIŠĆENI U BLOKOVSKOJ
PODELI KAO “DOKAZI” DOSTIGNUTOG
RAZVOJA
• ISKAZUJU SE, PRE SVEGA, U PER CAPITA
IZRAZU
• PROIZVEDENE KOLIČINE CEMENTA, BROJ
PROIZVEDENIH AUTOMOBILA, KOLIČINA
PROIZVEDENE PŠENICE...
 EKONOMSKO-SOCIJALNI POKAZATELJI:
• POKAZUJU DOSTIGNUTI NIVO RAZVOJA
JEDNE ZEMLJE
• NAJČEŠĆE DANAS KORIŠĆENI SU INDEKS
HUMANOG RAZVOJA (HDI), INDEKS
LJUDSKOG SIROMAŠTVA (HPI) I SL. TZV.
KOMPOZITNI POKAZATELJI KOJI POKAZUJU
ZNAČAJNO ODSTUPANJE NIVOA
RAZVIJENOSTI OD ONOGA KOJI SE DOBIJA
SAMO NA OSNOVU BDP-A
 NAUČNO-TEHNOLOŠKI POKAZATELJI:
• KORISTE SE NAROČITO U POSLEDNJIH 15-
TAK GODINA U SKLADU SA ULASKOM U III
TEHNOLOŠKU REVOLUCIJU
• DOBILI NA ZNAČAJU KAO POKAZATELJ DA
LI JE NEKA EKONOMIJA MANJE ILI VIŠE
ZASNOVANA NA ZNANJU ( U DRUGOM
SLUČAJU SE SMATRA DA SE RADI O
ODRŽIVOM RAZVOJU!)
• NAJČEŠĆI SU: BROJ ISTRAŽIVAČA I
NAUČNIKA NA 1000 STANOVNIKA, BROJ
PRIJAVLJENIH I PATENTIRANIH INOVACIJA
NA 1000 STANOVNIKA, VISINA
IZDVAJANJA U % IZ BDP-A ZA NAUKU I
VISOKO ŠKOLSTVO...
 VREDNOSNO IZRAŽENI POKAZATELJI:
• JOŠ UVEK SE NAJČEŠĆE KORISTE U
MEĐUNARODNIM POREĐENJIMA
• NAJČEŠĆE SE RADI O: BDP, BNP, NDP,NNP
• BDP DOBIJAMO KADA SABEREMO SVE
VREDNOSTI PROIZVEDENIH DOBARA I
USLUGA U PRIVREDI JEDNE ZEMLJE U
JEDNOJ GODINI
• BNP DOBIJAMO KADA OD BDP-A ODUZMEMO
SVE PRIHODE TE ZEMLJE KOJI PRIPADAJU
STRANCIMA KAO REZULTAT NJIHOVOG
ULAGANJA, A DODAJU SE SVI PRIHODI
STANOVNIKA TE ZEMLJE OSTVARENI U
INOSTRANSTVU PO OSNOVU ULAGANJA
• ISKAZUJU SE U REALNIM I NOMINALNIM
VELIČINAMA
 ANALIZA PRIVREDNOG RAZVOJA
MORA SE BAVITI VISINOM DOHOTKA
NAJMANJE SA SLEDEĆA TRI ASPEKTA:
1. SAMA VISINA OSTVARENOG DOHOTKA I
NJEGOVO UPOREĐIVANJE SA
PRETHODNIM PERIODOM
2. STRUKTURA STVARANJA DOHOTKA I
POREĐENJE SA DUŽIM VREMENSKIM
PERIODOM (NAJMANJE 7-10 God)
3. RASPODELA ILI DISTRIBUCIJA DOHOTKA
NA STANOVNIKE JEDNE ZEMLJE I NJENO
UPOREĐIVANJE SA PRETHODNIM
PERIODOM
 BDP I BDP PPP
GNI p.c. US$
2002.
 BDP ISKAZAN
ZVAN. PO PPP
NOMINALNO ILI
KURS
REALNO NE ISKAZUJE
ARGENTINA 4.220 10.10
UJEDNO I KUPOVNU
SNAGU BANGLADEŠ 380 1.770
 ISTA JEDINICA ISTE BRAZIL 2.830 7.450
VALUTE (1€ ILI 1US$) KINA 960 4.520
NE VREDE ISTO NA
RAZLIČITIM MESTIMA INDIJA 470 2.650
(NEW YORK I J.KOREJA 9.930 16.960
BEOGRAD) BRITANIJA 25.510 26.580
SAD 35.400 36.110
 PPP- KUPOVNA SNAGA NOVCA ILI
PURCHASING POWER PARITY
 IZRAŽAVA SE PREKO IZRAZA

QiPia
QiPib
Pia I Pib = CENA ROBE i U ZEMLJI A I B
Qi = GEOMETRIJSKA SREDINA KOLIČINA
NEKE ROBE KOJA SE TROŠI U ZEMLJI A ILI
B
 POREDE SE 2 ZEMLJE I “KORPA” DOBARA I

USLUGA KOJE SE U TIM ZEMLJAMA MOGU

KUPITI ZA ODREĐENU SUMU NOVCA
 BDP PPP POSEBNO JE ZNAČAJAN ZBOG

POSTOJANJA “NERAZMENLJIVIH” DOBARA

 RAZMENLJIVO DOBRO:
CENA AUTOMOBILA JE NPR. US$ 10.000, A
NOMINALNI KURS JE 10 CSD= 1 US$
 NERAZMENLJIVO DOBRO:

ŠIŠANJE JE US$ 10, ŠTO JE PO NOMINALNOM

DEVIZNOM KURSU U CSD=100
AKO JE REALNA CENA ŠIŠANJA U SRBIJI 25
CSD
US$10/25 2,5CSD=1US$
ODNOS REALNOG I NOMINALNOG KURSA JE
DAKLE 4:1, PA JE I BDP OD US$ 1.500 U
STVARI JEDNAK US$ 6.OOO PO PPP!!!
 KOMPOZITNI POKAZATELJI RAZVOJA
 NAJČEŠĆE KORIŠĆEN JE HDI – INDEKS HUMANOG
RAZVOJA
 HDI SE IZRAČUNAVA NA OSNOVU SAMERAVANJA TRI
KLJUČNA POKAZATELJA:
1. OČEKIVANO VREME TRAJANJA ŽIVOTA NA ROĐENJU
2. DOSTUPNOST ŠKOLSTVA, MERENO SA 2/3 STOPOM
PISMENOSTI ODRASLOG STANOVNIŠTVA, A SA 1/3
KOMBINOVANOM STOPOM UPISA U OSNOVNO, SREDNJE I
VISOKO ŠKOLSTVO
3. NIVO ŽIVOTNOG STANDARDA MEREN BDP p.c.PPP

AKTUELNA VREDNOST-MINIMALNA VREDNOST

HDI=
MAKSIMALNA VREDNOST-MINIMALNA VREDNOST
 HDI
 HDI PREDSTAVLJA DELIMIČNU
“DETRONIZACIJU” BDP-a KAO JEDINOG
RAZVOJNOG POKAZATELJA
 RAZVIJEN JE I KORISTI SE U SISTEMU UN OD
POČETKA 90-tih GODINA XX VEKA,
IZRAČUNAVA SE ZA NAJVEĆI DEO ZEMALJA-
ČLANICA UN
 TEORIJSKI IMA VREDNOSTI 0<HDI<1, ŠTO JE
BLIŽI 1 TO JE KVALITET ŽIVOTA U JEDNOJ
ZEMLJI VIŠI
 HDI
 POREĐENJE ZEMALJA PO NIVOU BDP I HDI DAJE
RAZLIČITE REZULTATE
 ZA ZEMLJE BOLJE RANGIRANE PO HDI NEGO PO
BDP KAŽEMO DA SU NA NAJBOLJI NAČIN
ISKORISTILE SVOJE RAZVOJNE RESURSE I DA SE
U NJIMA VODI RAZVOJNA POLITIKA U FUNKCIJI
CELOKUPNOG STANOVNIŠTVA I OBRNUTO
 RAZLIKOVANJE DVE GRUPE ZEMALJA KAO
EKSTREMA:
1. BIVŠE SOCIJALISTIČKE ZEMLJE I
2. ZEMLJE IZVOZNICE NAFTE
 HPI- INDEKS LJUDSKOG
SIROMAŠTVA
 KORISTI SE SAMO KAO POKAZATELJ ZA
NAJSIROMAŠNIJE ZEMLJE SVETA
 NASTAO JE TAKOĐE U OKVIRU SISTEMA UN
 BAZIRA SE NA KOMBINACIJI TRI OSNOVNA
INDIKATORA:
1. PROCENAT STANOVNIŠTVA SA OČEKIVANIM
TRAJANJEM ŽIVOTA KRAĆIM OD 40 g.(P1)
2. NEPISMENOST ODRASLOG STANOVNIŠTVA (P2)
3. KOMBINOVANI INDEX: %STANOVN. BEZ PIJAĆE VODE,
BEZ ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I % PODHRANJENE DECE
ISPOD 5 g (P3)
HPI=[(P13+P23+P33) - 3]1/3
 NEJEDNAKOSTI U RASPODELI
DOHOTKA
 POJMOVI APSOLUTNOG
SIROMAŠTVA ILI
EGZISTENCIJALNOG MINIMUMA –
NISU UNIVERZALNO DEFINISANI,
JER ŠTO JE U JEDNOJ ZEMLJI
SIROMAŠTVO, U DRUGOJ SE
SMATRA SASVIM PRISTOJNIM
ŽIVOTNIM STANDARDOM
 TRI OSNOVNA POKAZATELJA
NEJEDNAKOSTI U RASPODELI:
• LORENCOVA KRIVA
• GINI KOEFICIJENT
• OBRNUTA U KUZNJECOVA KRIVA
 IZUZETNO IZRAŽENE RAZLIKE U
RASPOLOŽIVIM DOHOTCIMA VODE
SOCIJALNIM NEZADOVOLJSTVIMA, A TO
ZNAČI I POLITIČKU I EKONOMSKU
NESTABILNOST DRŽAVE
 NEJEDNAKOSTI DOHODAKA OD RADA (OKO
80% DOHOTKA U RAZVIJENIM ZEMLJAMA)
I DOHODAKA OD IMOVINE
 LORENCOVA KRIVA
Dohodak u%  DEFINIŠE RASPODELU
Y A DOHOTKA PO
80 SEGMENTIMA
STANOVNIŠTVA
60  SEGMENTI SE NAJČEŠĆE
IZRAŽAVAJU U
40 L KVINTILIMA (PO 20%)
 IZRAZI NA
20 KOORDINATNIM OSAMA
SU KUMULATIVI
0
20 40 60 80 X
 0A –LINIJA
APSOLUTNE
Stanovništvo u%
PRAVEDNOSTI U
RASPODELI DOHOTKA
 LORENCOVA KRIVA
 PRAVA 0A JE SAMO TEORIJSKA
MOGUĆNOST DA SVAKI POJEDINAC
PRIMA ISTU KOLIČINU DOHOTKA KOJI JE
STVOREN U JEDNOJ ZEMLJI
 ZAKRIVLJENA LINIJA L POKAZUJE STEPEN
ODSTUPANJA OD IDEALNE RASPODELE,
TJ. ŠTO JE UDALJENIJA OD PRAVE 0A TO
JE NEJEDNAKOST U RASPODELI VEĆA
 TAČKA X PREDSTAVLJA TAKOĐE SAMO
TEORIJSKU MOGUĆNOST DA JEDAN
POJEDINAC PRISVAJA CELOKUPAN
DOHODAK ZEMLJE
 GINI KOEFICIJENT
 ODNOS IZMEĐU TROUGLA Dohodak u%
0AX I ŠRAFIRANE POVRŠINE Y A
DAJE GINI KOEFICIJENT 80
KAO MATEMATIČKI IZRAZ
NEJEDNAKOSTI U
RASPODELI DOHOTKA 60
 TEORIJSKE VREDNOSTI GINI
KOEFICIJENTA SU 40 L
0<G<1
ŠTO JE BLIŽI 1, TO JE 20
NEJEDNAKOST VIŠA I 0
OBRNUTO
20 40 60 80 X
Stanovništvo u%
 GINI KOEFICIJENT IZRAČUNAVAMO
PREKO IZRAZA:

G= x Y – X Y
i-1 i i i-1 (i=2...n)

 U PRAKSI VELIKOG BROJA ZEMALJA

POKAZALA SE ZAKONITOST U KRETANJU
G TOKOM DUGOG VREMENSKOG ROKA,
OD NJEGOVOG NAGLOG RASTA U
POČETNIM PERIODIMA RAZVOJA, DO
OPADANJA I STAGNIRANJA NA VISOKIM
NIVOIMA DOHOTKA PO STANOVNIKU
 OBRNUTO U KUZNJECOVE KRIVE

Vrednost G  U periodu od tačke

A do B dolazi do
brzog rasta
vrednosti G. Od B
do C nastaje
B
opadanje G,
A C uravnotežava se
5-7g do5g
raspodela dohotka i
od C na desno
vrednost G
Protok vremena t stagnira.
Kretanje Lorencove krive 1.
 Privredni rast
praćen
obogaćivanjem
tradicionalnog
sektora ima za
posledicu
jednoobrazno
pomeranje
Lorencove krive
naviše.
Kretanje Lorencove krive 2.
 U tipologiji rasta
bogaćenjem
savremenog sektora
rast je rezultat višeg
dohotka, manje
relativne jednakosti u
raspodeli dohotka i
nepromenjenog
siromaštva.
Kretanje Lorencove krive 3.
 Lorencove krive se
ukrštaju. U početnim
periodima se nova
kriva L2 proteže
ispod stare. Negde u
L2 sredini se krive
ukrštaju, a posle
L1 toga se L2 nalazi
iznad krive L1. Ovo
je model rasta
bogaćenjem
savremenog sektora.
 FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA

 ŠUMPETEROVA TRI ELEMENTA NA

KOJIMA POČIVA PRIVREDNI
RAZVITAK:
1. NOVE KOMBINACIJE
2. PREDUZETNICI KOJI SPROVODE
NOVE KOMBINACIJE
3. KREDITI ZA FINANSIRANJE
SPROVOĐENA NOVIH
KOMBINACIJA
 NOVE KOMBINACIJE
 “PROIZVODITI ZNAČI KOMBINOVATI STVARI I SNAGE
U OKVIRU NAŠIH MOGUĆNOSTI. PROIZVODITI DRUGE
PROIZVODE ILI ISTE PROIZVODE NA DRUGAČIJI
NAČIN, ZNAČI KOMBINOVATI OVE STVARI I SNAGE NA
DRUGAČIJI NAČIN”
 NIJE SVAKI PRONALAZAČ PREDUZETNIK!!!
 NOVE KOMBINACIJE PO PRAVILU NE SPROVODE ISTI
LJUDI KAO I STARE
 SPROVOĐENJE NOVIH KOMBINACIJA NE
PODRAZUMEVA UPOTREBU NOVIH FAKTORA
PROIZVODNJE, VEĆ UPOŠLJAVANJE POSTOJEĆIH NA
NOVI, INOVATIVNI NAČIN.
 NOVE KOMBINACIJE

 PET SLUČAJEVA NOVIH KOMBINACIJA:

1. UVOĐENJE NOVOG DOBRA
2. UVOĐENJE NOVIH METODA PROIZVODNJE
3. OTVARANJE NOVIH TRŽIŠTA
4. OSVAJANJE NOVIH IZVORA SIROVINA I
POLUPROIZVODA
5. SPROVOĐENJE NOVE ORGANIZACIJE ILI
RAZBIJANJE POSTOJEĆE
 PREDUZETNICI
 PREDUZETNICI SU OSOBE KOJE
USMERAVAJU ALOKACIJU RASPOLOŽIVIH
RESURSA SA OSNOVNIM CILJEM DA SE
OSTVARI PROFIT NA OSNOVU EKONOMSKE
VALORIZACIJE INOVACIJA!
 PREDUZETNIK JE INOVATOR, NE U SMISLU
PRONALAZAČA, VEĆ PRAKTIČARA KOJI
SAVLAĐUJE OTPORE PROTIV PRIMENE
INOVACIJA
 PREDUZETNIČKA FUNKCIJA NIJE U
NEPOSREDNOJ VEZI SA INSTITUTOM
SVOJINE
FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA 1.
PODELA
 LJUDSKI PROIZVODNI FAKTORI (PONUDA
RADNE SNAGE, OBRAZOVANJE,
DISCIPLINA, MOTIVACIJA)
 PRIRODNI PROIZVODNI FAKTORI
(ZEMLJIŠTE, RUDNA I ENERGETSKA
BOGATSTVA, KLIMA)
 AKUMULACIJA KAPITALA (MAŠINE,
FABRIKE, PUTEVI)
 TEHNOLOGIJA (NAUKA, INŽENJERING,
UPRAVLJANJE, PREDUZETNIŠTVO)
FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA 2.
PODELA
 ZEMLJA I OSTALI PRIRODNI IZVORI
 PROIZVODNA SREDSTVA – FIZIČKI
KAPITAL
 RAD I LJUDSKI KAPITAL
 ZAPOSLENOST I DISTRIBUCIJA DOHOTKA
 TEHNOLOŠKE PROMENE
 EKONOMIJA OBIMA
 ORGANIZACIJA
 FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA 3.
PODELA
 OSNOVNI ILI PRIMARNI FAKTORI
(STANOVNIŠTVO I NJ. STRUKTURA,
INSTALISANA TEHNOLOŠKA SREDSTVA I NJ.
NIVO, RASPOLOŽIVOST PRIRODNIHRESURSA,
VELIČINA ZEMLJE)
 PRIVREDNO-SISTEMSKI FAKTORI
(DOMINANTNI OBLIK SVOJINE, SISTEM I
MEHANIZAM DONOŠENJE ODLUKA,
KOORDINACIONI I UPRAVLJAČKI MEHANIZAM)
 DEJSTVO EKONOMSKE I RAZVOJNE POLITIKE
 STANOVNIŠTVO

 KAO LJUDSKI POTENCIJAL

• UKUPAN BROJ
• BROJ SPOSOBNIH ZA RAD
• STVARNO ZAPOSLENI
• ZDRAVSTVENO STANJE
• OBRAZOVNI NIVO
 KAO ETNIČKI SASTAV
 KAO ISTORIJSKO NASLEĐE
 PRIRODNI RESURSI
 RAZLIKOVANJE ONOGA ŠTO PRIRODA
DAJE (RESURSI) I ONOGA ŠTO SE U
DATOM TRENUTKU (TEHNOLOGIJA I
CENE) MOŽE PROFITABILNO
EKSPLOATISATI (ZALIHE ILI REZERVE)
 ZALIHE SU DALEKO UŽI POJAM OD
RESURSA
 KONTINUIRANO PREVOĐENJE RESURSA U
ZALIHE ZAHVALJUJUĆI TEHNOLOŠKOM
RAZVOJU (KOMPENZACIONI EFEKAT)
 ZNAČAJ “NOVIH MATERIJALA” –
STVORENIH ZNANJEM, A NE OD STRANE
PRIRODE!
 PROIZVODNA SREDSTVA I
INFRASTRUKTURA
 TRI PERIODA U POSMATRANJU TOKOM
VREMENA:
1. UPOTREBA ALATA
2. ETAPA MAŠINA RADILICA
3. DOMINACIJA OPREME SA ELEKTRONSKOM
KONTROLOM I REGULACIJOM
 POSMATRANJE: GRANSKI, TERITORIJALNO
ILI KAO DOSTIGNUTI TEHNOLOŠKI NIVO
(GENERACIJSKI)
 INFRASTRUKTURA I NJEN ZNAČAJ ZA
PRIVREDNI RAZVOJ – VISOKI POZITIVNI
EKSTERNI EFEKTI!
 TEHNOLOŠKE PROMENE
 Obuhvataju:
• PROCES USAVRŠAVANJA POSTOJEĆIH I
PRONALAŽENJE KVALITETNO NOVIH
PROIZVODNIH SREDSTAVA
• KONTINUIRANO POBOLJŠAVANJE I
PRONALAŽENJE KVALITETNO NOVIH
PREDMETA RADA
• PRONALAŽENJE NOVIH IZVORA I
USAVRŠAVANJE POSTOJEĆIH METODA
KORIŠĆENJA ENERGIJE
• KONTINUIRANI PROCES POBOLJŠANJA
FORMI I METODA ORGANIZACIJE I
UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM
 Tri faze tehnoloških promena:
1. INVENCIJA
2. INOVACIJA
3. DIFUZIJA
 VREME POTREBNO DA SE
TRANSFORMIŠE INVENCIJA U
INOVACIJU (INKUBACIONI PERIOD)
JE NAJKRITIČNIJA FAZA U
VALORIZACIJI SVAKE TEHNOLOŠKE
PROMENE. OVO VREME SE STALNO
SKRAĆUJE USLED UBRZAVANJA
STEPENA TEHNOLOŠJKIH PROMENA
 IZVORI POREKLA TEHNOLOŠKIH
PROMENA MOGU BITI RAZLIČITI:
• TEHNOLOŠKE PROMENE USLOVLJENE
PONUDOM. OMOGUĆENE SU
AUTONOMNIM RAZVOJEM NAUKE I
ISTRAŽIVAČKO-RAZVOJNE
DELATNOSTI, TRŽIŠTU SE “NUDE” NOVI
PROIZVODI I USLUGE
• TEHNOLOŠKE PROMENE USLOVLJENE
TRAŽNJOM, OSNOVNI POKRETAČ SU IM
IMPULSI KOJI STIŽU SA TRŽIŠTA I
NJEGOVI ZAHTEVI
 INFORMACIJA
 NAJVREDNIJI SAVREMENI RAZVOJNI RESURS
 PREDSTAVLJA VIŠI NIVO OD PROSTOG
PODATKA ZA ONOG KOME JE NAMENJENA
 DA BI BILA RAZVOJNI RESURS INFORMACIJA
MORA BITI:
• ISTINITA
• BLAGOVREMENA
• CELOVITA
 UPOTREBOM INFORMACIJE SE NJEN SADRŽAJ
NE UNIŠTAVA, ODNOSNO ONA SE MOŽE
KORISTITI BESKONAČNO PUTA I OD
NEOGRANIČENOG BROJA KORISNIKA
 CIKLUSI
 RAST I RAZVOJ NISU GLATKI,
RAVNOMERNI PROCESI KOJI SE
ODVIJAJU U VREMENU
 USPONI I PADOVI EKONOMSKE
AKTIVNOSTI – OZNAČAVAJU SE
CIKLUSIMA
 VRSTE:
• KRATKOROČNE FLUKTUACIJE
• SREDNJOROČNE PROMENE
• DUGOROČNA KRETANJA
 KRATKOROČNE FLUKTUACIJE –
SEZONSKOG SU KARAKTERA, NOR.
BOŽIĆNE RASPRODAJE, SPREMANJE
ZIMNICE...
 TIPIČNI SREDNJOROČNI CIKLUSI SU
INVESTICIONI I PROSTORNI
CIKLUSI
 DUGOROČNA KRETANJA – “DUGI
TALASI” KONDRATJEVA
 FAZE CIKLUSA
 KRIZA (NAGLO SMANJIVANJE POSLOVNIH
AKTIVNOSTI, PAD CENA, RAST NEREALIZOVANE
PROIZVODNJE, SMANJENJE ŠTEDNJE, RAST
NEZAPOSLENOSTI...)
 DEPRESIJA (NAJNIŽA TAČKA KRIZE, NAJVEĆA
STOPA NEZAPOSLENOSTI, “DNO CIKLUSA”)
 OŽIVLJAVANJE (RASTE ŠTEDNJA STANOVNIŠTVA,
INTENZIVIRAJU SE INVESTICIJE, RASTE ZAPOSLENOST
I PROIZVODNJA)
 POLET (DOSTIŽE SE “VRH”CIKLUSA, MAKSIMALAN JE
OBIM PROIZVODNJE I ZAPOSLENOSTI, VELIKI JE BROJ
NOVOFORMIRANIH PREDUZEĆA, BELEŽI SE RAST
VREDNOSNIH PAPIRA...)
CIKLUSI – GRAFIČKI PRIKAZ

Linija trenda
Polet Recesija (Kriza)
Dno (Depresija)
Oživljavanje

Vreme t
 U POGLEDU NAČINA NA KOJI CIKLUSI
UTIČU NA POJEDINE EKONOMSKE
VELIČINE, SVI PARAMETRI MOGU SE
PODELITI NA:
1. PROCIKLIČNE (RASTU U FAZI OŽIVLJAVANJA, A
PADAJU U FAZI RECESIJE; EMISIJA NOVCA,
ISKORIŠĆENOST PROIZVODNIH KAPACITETA,
BRZINA OPTICAJA NOVCA...)
2. KONTRACIKLIČNE (VREDNOSTI IM OPADAJU U
FAZI OŽIVLJAVANJA, A RASTU U PERIODIMA
KRIZE; STOPA NEZAPOSLENOSTI, BROJ
BANKROTSTAVA PREDUZEĆA...)
3. ACIKLIČNE (ONE VELIČINE KOJE NISU
PODLOŽNE UTICAJIMA CIKLUSA)
 ULOGA SAVREMENE DRŽAVE U RAZVOJU
 INTEGRISANJE I RAZVOJ TRŽIŠTA –
KOORDINACIJA I PLANIRANJE
 SAVREMENA DRŽAVA NE:
• NAREĐUJE
• ADMINISTRIRA
 SAVREMENA DRŽAVA DA:
• USMERAVA
• KOORDINIRA
• PODSTIČE
 PARTNERSTVO UMESTO NADREĐENOSTI!!
 PONAŠANJE DRŽAVE

 RAZVOJNO vs GRABEŽLJIVO PONAŠANJE

 KLASIČNO UČENJE EKONOMSKE NAUKE O

DRŽAVI:
“INSTITUCIONALNA STRUKTURA KOJU VODI
BIROKRATIJA I ČIJI JE INTERES PROMOCIJA
BLAGOSTANJA DRUŠTVA KAO CELINE.
POTREBA ZA AKTIVNOSTIMA DRŽAVE SE
JAVLJA KADA SE TRŽIŠTE POKAŽE KAO
NEADEKVATNO U MAKSIMIZIRANJU
DRUŠTVENOG BLAGOSTANJA”
 PRAKTIČNO POIMANJE
SAVREMENE DRŽAVE
 DRŽAVA KAO ORGANIZOVANE INTERESNE
GRUPE ČIJI JE OSNOVNI CILJ OSVAJANJE
VLASTI I STICANJE POZICIJE UPRAVLJANJA
DRŽAVOM, A ZARAD REALIZACIJE SOPSTVENIH
INTERESA I PROMOVISANJA SISTEMA
VREDNOSTI!!!
 RAZLIKOVANJE IZMEĐU VELIKIH I MALIH
INTERESNIH GRUPA
 U VELIKIM GRUPAMA BRZO SE ISPOLJAVA
PROBLEM “BESPLATNOG KORISNIKA” (“FREE
RIDERS”) – želi se korist bez snošenja
troškova
 SA PORASTOM BROJA “BESPLATNIH
KORISNIKA” MOGUĆNOSTI ZA POSTIZANJE
CILJEVA GRUPE SU SVE MANJE. STOGA SE
STRATEŠKI CILJEVI, KAO ŠTO JE OSVAJANJE VLASTI,
REALIZUJU PO PRAVILU UMANJIM INTERESNIM
GRUPAMA
 MALE INTERESNE GRUPE SU ZAINTERESOVANE
ZA POLITIKE KOJE DONOSE KORIST MANJINI,
A NA RAČUN MNOGIH DRUGIH. TO SU
POLITIKE KOJIMA SE VRŠI REDISTRIBUCIJA
BOGATSTVA I/ILI DOHOTKA ILIMOGUĆNOSTI
ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE. TO ŠTO SU TE
POLITIKE ŠTETNE ZA OSTATAK DRUŠTVA BIĆE
OD MALE BRIGE POŠTO TROŠKOVE SNOSE
POJEDINCI IZVAN GRUPE.
 U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA SE RADI O
DOMINACIJI POLITIKA KOJE SU URBANO
PRISTRASNE, ODNOSNO NA ŠTETU
RURALNIH SREDINA. OSNOVNI RAZLOG ZA
TO JE VELIČINA INTERESNIH GRUPA
(INDUSTRIJSKE SU DALEKO VEĆE I
ORGANIZOVANIJE OD RURALNIH
INTERESNIH GRUPA KOJE SU RAZJEDINJENE)
 KARAKTERISTIČNO ZA NERAZVIJENE ZEMLJE
I NJIHOVA TRŽIŠTA JE I VISOKO PRISUSTVO
MONOPOLA/OLIGOPOLA
 NA KOJI NAČIN SE MOŽE ZLOUPOTREBITI
VLADAJUĆI POLOŽAJ ODREĐENE INTERESNE
GRUPE U CILJU STICANJA I ODRŽAVANJA
VLASTI:
 SVAKO UPLITANJE NA TRŽIŠTE KOJE POMERA
CENE IZVAN RAVNOTEŽNOG NIVOA STVORIĆE
ILI NESTAŠICE ILI VIŠKOVE. ONO SPREČAVA
TRŽIŠTE DA OBAVLJA JEDNU OD SVOJIH
OSNOVNIH FUNKCIJA, DA ALOCIRA ROBE I
USLUGE (I RESURSE) IZMEĐU KUPACA.
STVARANJEM NESTAŠICE, NOVI MEHANIZAM
ZA ALOKACIJU ROBA I USLUGA MORA DA
NASTANE KAO SUPSTITUT ZA TRŽIŠTE. SADA
DRŽAVA MOŽE DA KREIRA NOVI
INSTITUCIONALNI MEHANIZAM KOJI JE POD
NJENOM KONTROLOM ZA ALOKACIJU
OSKUDNIH PROIZVODA, USLUGA I
INPUTA.PREDNOSTI NOVOG MEHANIZMA ZA
DRŽAVU SU DA SADA ONA MOŽE DA NAGRADI
SVOJE SLEDBENIKE ILI DA KAZNI PROTIVNIKE.
 POLITIKE KOJE ŠTETE FUNKCIONISANJU CELE
EKONOMIJE OBEZBEĐUJU DRŽAVI MOGUĆNOST
STICANJA KONTROLE NAD ZNAČAJNIM
IZVORIMA MOĆI I UTICAJA, ČAK I KADA SU ONI
NA RAČUN PRIVREDNOG RASTA. NA TAJ NAČIN
DRŽAVA SE PONAŠA KAO KLASIČNI
GRABEŽLJIVAC.
 KAKO ĆE SE PONAŠATI POLITIČKA ELITA JEDNE
ZEMLJE PO OSVAJANJU VLASTI ZAVISI, PRE
SVEGA, OD SASTAVA TE ELITE.
 POSTAVLJANJE RAZVOJNIH CILJEVA KAO
PRIORITETA U SPROVOĐENJU POLITIKE VLADE
– RAZVOJNO PONAŠANJE
 VOĐENJE RAČUNA O TZV. “POLITIČKOM TIME-
LAG-u” –RAZLIKOVANJE PERIODA
PREDUZIMANJA I EFEKTUIRANJA ODREĐENIH
INVESTICIONIH ZAHVATA
 “POLITIČKI KLIJENTELIZAM”
 PODRAZUMEVA RAZMENU POLITIČKE
PODRŠKE OD STRANE KLIJENTSKE GRUPE U
ZAMENU ZA KORISTI KOJE OBEZBEĐUJE
PATRON, U OVOM SLUČAJU VLADAJUĆA
POLITIČKA ELITA. RELACIJE SU U PRINCIPU
HIJERARHIJSKE, VEZE KOJE POVEZUJU
KLIJENTE I PATRONE SU NEFORMALNE, NA
LIČNOJ OSNOVI, A U NJIH SE ULAZI NA
DOBROVOLJNOJ BAZI. OBE STRANE U VEZI
SU MOTIVISANE SAMO SVOJIM INTERESOM I
PROMENIĆE PARTNERA ODMAH AKO MOGU
OSTVARITI VEĆE KORISTI NA DRUGOJ
STRANI.
KLIJENTELIZAM JE KOMPATIBILAN SA
MNOGIM POLITIČKIM SISTEMIMA, BEZ
OBZIRA NA TO DA LI SU ONI DEMOKRATSKI
ILI AUTOKRATSKI. KLIJENTELISTIČKA
POLITIKA IMA MNOGE NEGATIVNE
EKONOMSKE EFEKTE. PATRONI IMAJU
PODSTICAJA DA KOLEKTIVNA (JAVNA)
DOBRA PRETVORE U INDIVIDUALNA. JEDAN
OD NAČINA ZA TO JE DA SE PRESKOČE
BIROKRATSKE PREPREKE I STRUKTURE, TE
SE ALOKACIJA JAVNIH DOBARA VRŠI NA
BAZI POLITIČKE PODRŠKE. U TAKVIM
DRUŠTVIMA KORUPCIJA POSTAJE
ENDEMIČNA POJAVA, A VLADAJUĆI
REŽIM GUBI SVOJ KREDIBILITET I
LEGITIMNOST. TO POVRATNO PODRIVA
STABILNOST INSTITUCIONALNIH
STRUKTURA.
 STRATEGIJE RAZVOJA

 RAZLOZI ZA NOVO
SAGLEDAVANJE:
1. POJAVA KONCEPTA HUMANOG
RAZVOJA
2. TRANZICIJA BIVŠIH SOCIJALISTIČKIH
PRIVREDA
3. ŠIRENJE PROCESA GLOBALIZACIJE
 HUMANI RAZVOJ
 UOČENI NEDOSTACI MERENJA
RAZVIJENOSTI ISKLJUČIVO PUTEM NIVOA
DOSTIGNUTOG PROIZVODA BDP-a
 NEOPHODNOST DA SE REZULTATI
RAZVOJA “PRETOČE” U VIŠI STANDARD
NAJŠIRIH SLOJEVA STANOVNIŠTVA
 UPRAVLJANJE NE SAMO STVARANJEM
DOHOTKA, VEĆ I URAVNOTEŽENIJOM
DISTRIBUCIJOM STVORENIH VREDNOSTI,
SA NAGLASKOM NA POMOĆ
NAJUGROŽENIJIM SLOJEVIMA DRUŠTVA
(“KAPITALIZAM SA LJUDSKIM LIKOM”)
 STRATEGIJA TRANZICIJE
 TRANZICIJA OBUHVATA(ILI JE TOKOM 90-
tih) OBUHVATALA PREKO 30 ZEMALJA U
SVETU SA VIŠE OD 1,7 MILIJARDI
STANOVNIKA!
 NAJVEĆI BROJ TRANZITORNIH ZEMALJA U
EVROPI
 PROCES JE ZAVRŠEN U DOBROM DELU
ZEMALJA CEE, ALI JE JOŠ UVEK
AKTUELAN U ZEMLJAMA SEE!
 TRANZICIJA NACIONALNIH EKONOMIJA
KAO PREDUSLOV BRŽE INTEGRACIJE U
STRUKTURE EU
 KRUCIJALNA PITANJA TRANZICIJE

1. BRZINA TRANSFORMACIJE PLANSKE U TRŽIŠNU

PRIVREDU – ŠOK TERAPIJA ILI
GRADUELISTIČKI PRISTUP?
(“BRZINA I RADIKALNOST REFORMI SU OD
KLJUČNE VAŽNOSTI ZA USPEH”),
jer:
a) REFORME SE NE MOGU REALIZOVATI KORAK
PO KORAK, VEĆ SAMO ISTOVREMENO
b) REFORME JE NUŽNO IZVESTI ISTOVREMENO
I BRZO, JER U SUPROTNOM STARA
NOMENKLATURA MOŽE DA IH UKOČI
(UKOLIKO ŠOK TERAPIJA NE USPE, NAJČEŠĆA
OPRAVDANJA SU: DA ŠOK NIJE BIO DOVOLJNO
RADIKALAN, ILI DA REFORME NISU
SPROVOĐENE DOVOLJNO STRIKTNO I
AGRESIVNO)
 PRAKSA PRIMENE ŠOK TERAPIJE
 SVELA SE NA SLEDEĆE TRI
KOMPONENTE:
1. PRIVATIZACIJU VELIKIH DRŽAVNIH
PREDUZEĆA, ŠTO JE STVORILO KLASU
NOVIH KAPITALISTA BEZ PRVOBITNE
AKUMULACIJE KAPITALA
2. BRZU LIBERALIZACIJA CENA, KAKO
DOMAĆIH, TAKO I UVOZNIH
3. STRANI KAPITAL SE KORISTIO ZA
OLAKŠAVANJE NEVOLJA STANOVNIŠTVA
IZAZVANIH PADOM PROIZVODNJE I
DOHOTKA, A NE ZA INVESTICIJE!
 GRADUELISTIČKI PRISTUP POLAZI OD
SLEDEĆEG:
• PRETHODNI DOSTIGNUTI STEPEN
RAZVIJENOSTI TRŽIŠNO ORIJENTISANIH
INSTITUCIJA I ZAKONA
• VREME POTREBNO ZA
DOGRADNJU/IZGRADNJU TRŽIŠNIH USLOVA,
UKLJUČUJUĆI I VREME POTREBNO ZA
PRILAGOĐAVANJE
• KONSENZUS RAZLIČITIH SOCIJALNIH GRUPA
U JEDNOJ ZAJEDNICI (ZAPOSLENI,
NEZAPOSLENI, STUDENTI, PENZIONERI...)
• SPOLJNI USLOVI I POTPORA IZ
INOSTRANSTVA
2. NAJADEKVATNIJI MODEL
PRIVATIZACIJE?
• VAUČERSKA PRIVATIZACIJA (BRZINA I
JEDNAKOST)
• INSAJDERSKI MODEL (PRIVATIZACIJA
OD STRANE ZAPOSLENIH) –
(NEEFIKASNOST, SAMOUPRAVLJANJE...)
• MANAGEMENT BUY-OUT ; OTKUP OD
STRANE UPRAVE PREDUZEĆA (VISOKA
MOGUĆNOST MAHINACIJA I
NEPRAVILNOSTI)
• PRODAJA PREDUZEĆA STRATEŠKIM
PARTNERIMA ILI PROSTOM LICITACIJOM
(MODEL U PRIMENI U SRBIJI OD 2001.)
3. POSEBAN ASPEKT PRIVATIZACIJE
VELIKIH, DRŽAVNIH PREDUZEĆA
 REDOSLED KORAKA – PRIVATIZACIJA PA
PRESTRUKTURIRANJE ILI OBRNUTO?
 PITANJE DODATNIH PRITISAKA NA
BUDŽETE I JAVNU POTROŠNJU
 REŠAVANJE OZBILJNIH SOCIJALNIH
PITANJA
 IZBEGAVANJE SCENARIJA “DOMINO”
EFEKTA KAO POSLEDICE MASOVNE
LIKVIDACIJE I STEČAJEVA
 POSEBNA VAŽNOST KOMPLEKSA JAVNIH
PREDUZEĆA
 CDF – SVEOBUHVATNI RAZVOJNI OKVIR
 FORMULIŠE NOVU RAZVOJNU PARADIGMU
 BAZIRAN NA ČETIRI MEĐUSOBNO POVEZANA
PRINCIPA:
1. INTEGRISANA I DUGOROČNA HOLISTIČKA
RAZVOJNA STRATEGIJA
2. SAMOSTALNO RAZVIJENA STRATEGIJA
OSLONJENA NA SVE RELEVANTNE
SOCIJALNE ČINIOCE
3. IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE SAMO KROZ
PARTNERSKI ODNOS
4. USREDSREĐENOST NA REZULTATE
RAZVOJA
 REFORME U TRANZICIJI PREMA
PRIORITETNOSTI
1. KREIRANJE DOMAĆEG TRŽIŠTA
2. LIBERALIZACIJA SPOLJNE TRGOVINE
3. PODSTICANJE RAZVOJA MSP-a
4. RESTRUKTURIRANJE JAVNIH
PREDUZEĆA
5. REFORMA PORESKOG SISTEMA
6. PRIVATIZACIJA DRŽAVNIH PREDUZEĆA
7. LIBERALIZACIJA KAPITALNOG RAČUNA
 ŠIRENJE GLOBALIZACIJE
 SVETSKA EKONOMIJA KAO “GLOBALNO SELO”
 TOKOVI PROIZVODNJE SE SELE IZ
VISOKORAZVIJENIH KA MANJE RAZVIJENIM
REGIONIMA – POVOD KONCEPTA
“DEINDUSTRIJALIZACIJE”
 POSEBAN UTICAJ NA GLOBALIZACIJU IMA
KOMPLEKS NESLUĆENO UNAPREĐENIH (TELE)
KOMUNIKACIJA
 “UMREŽAVANJE” I REGIONALIZACIJA
SVETSKE EKONOMIJE (EU, NAFTA, LAFTA,
APEC...)
 KRITERIJUMI GRUPISANJA
STRATEGIJA
1. KOMPLETNE, SVEOBUHVATNE
STRATEGIJE (NE SEKTORSKE, NE
REGIONALNE...)
2. PRIMENJIVE U PRAKSI UZ
MOGUĆNOST TESTIRANJA REZULTATA
3. PRIMENLJIVOST I U RAZVIJENIM I U
NERAZVIJENIM ZEMLJAMA
 STRATEGIJE RAZVOJA

1. MONETARISTIČKE
2. IZVOZNO ORIJENTISANE
(STRATEGIJA OTVORENE PRIVREDE)
3. INDUSTRIJALIZACIJE
4. ZELENE REVOLUCIJE
5. REDISTRIBUCIJE
6. SOCIJALISTIČKE
 MONETARISTIČKA STRATEGIJA
 BAZIRANA JE NA KRITICI DRŽAVNE
INTERVENCIJE
 VREMENSKI JE NASLEDILA VLADAVINU
KEJNZIJANSKE ŠKOLE (PERIOD OD KRAJA II
SV. RATA DO KRAJA 70-tih GODINA XX VEKA)
 OSNOVICU STRATEGIJE PREDSTAVLJA
VEROVANJE O “BEZGREŠNOSTI” TRŽIŠNOG
MEHANIZMA U REGULISANJU ODNOSA
UČESNIKA NA TRŽIŠTU
 SUŠTINU STRATEGIJE ČINE GLORIFIKACIJA:
• TRŽIŠTA
• PRIVATNE SVOJINE
• NESPUTANE INICIJATIVE PRIVATNOG
PREDUZETNIŠTVA
 INSISTIRA SE NA:
• JAČANJU PRIVATIZACIJE, ODNOSNO NA
DENACIONALIZACIJI DRŽAVNIH
PREDUZEĆA
• NEGATIVNOJ ULOZI DRŽAVNE
INTERVENCIJE, KOJA SISTEMATSKI
IZAZIVA RAST CENA
• SNIŽAVANJU PORESKIH ZAHVATANJA
KOJA SU VEĆ TOLIKO VISOKA DA
PREDSTAVLJAJU DEMOTIVIŠUĆI FAKTOR
NAJBOGATIJIH SLOJEVA
 DRŽAVA ODUZIMA KROZ POREZE OD
NAJSPOSOBNIJIH I PLASIRA TA
SREDSTVA U JAVNA PREDUZEĆA, ŠTO JE
“DOKAZANO” NEEFIKASNO, ODNOSNO
UKUPNO DAJE NIŽE EFEKTE
 NAGLASAK STRATEGIJE JE NA:
• RESTRIKTIVNOJ MONETARNOJ POLITICI
• ČVRSTOJ FISKALNOJ POLITICI
 SUVIŠE VISOK NIVO SIMPLIFIKACIJE
REALNE STVARNOSTI!
 ČISTA STRATEGIJA MONETARIZMA POSTAVLJA
TAKO RIGOROZNE I ZAHTEVNE USLOVE U
POGLEDU MONETARNE I FISKALNE POLITIKE
DA JE RETKO GDE U SVETU PRIMENJIVANA NA
ROK DUŽI OD 6 MESECI DO 1 GODINE!
 KLJUČNO JE ZA STRATEGIJU
MONETARIZMA PRAVILNO
USPOSTAVLJANJE TRI KLJUČNE
CENE U JEDNOJ EKONOMIJI:
1. CENE KAPITALA – KAMATNA STOPA
2. CENE RADNE SNAGE – NOMINALNE
NADNICE
3. CENE VALUTE – NOMINALNI DEVIZNI
KURS
 “PRAVILNO USPOSTAVLJANJE CENA” =
BEZ BILO KAKVOG UPLIVA NA
TRŽIŠNI MEHANIZAM OD STRANE
BILO KOG UČESNIKA, PA NI DRŽAVE!
 MONETARISTIČKA STRATEGIJA SE POKAZUJE
KAO ORTODOKSNO UČENJE, PA JE I STEKLA
NAZIV “NOVA ORTODOKSIJA” – TO ZNAČI DA
PLEDIRA NA SVEOBUHVATNOST,
SVEVAŽNOST I UNIVERZALNOST, TE DA
NIJEDNA DRUGA KONCEPCIJA ILI DOKTRINA
NE MOGU POSTOJATI ILI SE PRIMENJIVATI
PARALELNO PORED NJE!
 POGREŠNA PRETPOSTAVKA O PERFEKTNOJ
INFORMISANOSTI KAO OSNOVI ZA
DONOŠENJE EFIKASNIH ODLUKA
 PODRAZUMEVA SE TAKOĐE PUNA
PRISUTNOST SVIH TRŽIŠTA U JEDNOJ
EKONOMIJI – FAKTORA PROIZVODNJE,
FINANSIJSKIH TRŽIŠTA, FJUČERSA...
 FORMIRANJE CENA- POGREŠNE
PRETPOSTAVKE. ČINJENICE GOVORE O “PRICE-
TAKERS” I “PRICE-MAKERS”-ima
 ZNAČAJNO ODSTUPANJE U MANJE RAZVIJENIM
ZEMLJAMA OD UČENJA MONETARIZMA –
UZROKOVANO JE VISOKIM UPLIVOM DRŽAVE U
EKONOMSKE TOKOVE
 ČESTA POJAVA JE ZNATNO RAZLIKOVANJE
ZVANIČNOG NOMINALNOG I REALNOG KURSA,
ZNAČAJNO ODSTUPANJE VISINE NADNICA OD
RAVNOTEŽNOG NIVOA POD UTICAJEM
SINDIKATA... POSEBAN SLUČAJ JE POKUŠAJ
DRŽAVE DA OBEZBEDI “JEVTINE” KREDITE
DOMAĆIM PROIZVOĐAČIMA U CILJU
KONKURENTNOSTI U IZVOZU
 PONUDA (S) I TRAŽNJA (D)
NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU
SU ELASTIČNE NA PROMENU
i KAMATNE STOPE i. U PRESEKU
DD-SS NALAZI SE
D S RAVNOTEŽNI NIVO KAMATNE
STOPE ie I OBIM
ZADOVOLJENE TRAŽNJE ZA
KREDITIMA Fe. POKUŠAJEM
DRŽAVE DA OBEZBEDI
JEVTINIJE KREDITE KROZ
ie SNIŽAVANJE KAMATNE STOPE
i0 S D NA NIVO i0 OSTAJE
NEZADOVOLJEN OBIM
TRAŽNJE ZA KREDITOM OD F0
DO F1. TA TRAŽNJA SE
ZADOVOLJAVA NA
PARALELNOM, “CRNOM”
TRŽIŠTU, PO ZNATNO VIŠIM
KAMATNIM STOPAMA OD
F0 Fe F1 LF RAVNOTEŽNIH!
 ULOGA VLADE PO MONETARISTIMA JE DA
OBEZBEDI ZAKONSKE, INSTITUCIONALNE I
FINANSIJSKE OKVIRE ZA NESMETANO
FUNKCIONISANJE SLOBODNE PRIVREDE
 SVAKA GRUPA U DRUŠTVU DOBIJA TAČNO
ONOLIKO KOLIKO JE VREDNOVANA NA
TRŽIŠTU. NEEFIKASNO JE I
DESTIMULATIVNO “VEŠTAČKI” UTICATI NA
DRUGAČIJU RASPODELU STVORENIH
VREDNOSTI.
 PRAVILNO ODREĐIVANJE NIVOA CENA NIJE
KRAJ RAZVOJNOG PROCESA, ALI NJIHOVO
POGREŠNO POSTAVLJANJE ČESTO JESTE
NJEGOV KRAJ!
 STRATEGIJA OTVORENE PRIVREDE
 POLAZI SE OD PREMISE DA JE GLAVNI
GENERATOR PROIZVODNJE I DOHOTKA
MEĐUNARODNA TRGOVINA. ZBOG TOGA
SE OVA STRATEGIJA ČESTO OZNAČAVA
KAO IZVOZNO ORIJENTISANA
STRATEGIJA
 U USLOVIMA ZATVORENE PRIVREDE IMAMO
SITUACIJU DA SE TOKOVI I STRUKTURA
POTROŠNJE I PROIZVODNJE PODUDARAJU
 NAČIN PROIZVODNJE DOMINANTAN U
ZATVORENOJ PRIVREDI DETERMINIŠE I
STRUKTURU I KVALITET POTROŠNJE U
NJOJ
 U USLOVIMA OTVORENE PRIVREDE I
POSTOJANJA MEĐUNARODNE RAZMENE
DOLAZI DO IZMENA U MODELIMA I
STRUKTURI POTROŠNJE, JER JE MOGUĆE DA
SE PROIZVODE JEDNE VRSTE, A TROŠE
SASVIM DRUGE VRSTE PROIZVODA.
 PRVA KORIST ZA POTROŠAČE JE U
POVEĆANIM MOGUĆNOSTIMA I SLOBODI
IZBORA; DRUGA KORIST JE DA SE IZ UVOZA
DOBIJAJU ROBE PO SVETSKIM CENAMA,
OSLOBOĐENE MONOPOLSKIH OGRANIČENJA.
TAKOĐE, OMOGUĆEN JE PROCES
SPECIJALIZACIJE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA
ZA ONE ROBE ZA KOJE IMAJU
KOMPARATIVNE PREDNOSTI!
 PO PRAVILU SE KAO OSNOVNI ARGUMENT ZA
OGRANIČENJA U SPOLJNOJ TRGOVINI
KORISTI “ARGUMENT MLADE INDUSTRIJE” –
ZAŠTITA NOVONASTALIH PREDUZEĆA U
ODREĐENOJ DELATNOSTI OD INOSTRANE
KONKURENCIJE
 GORNJI ARGUMENT PO PRAVILU ZNAČI VIŠE
TROŠKOVE ZA SVE POTROŠAČE KOJI
KORISTE DOMAĆE ZAŠTIĆENE PROIZVODE
 DISTORZIJE SE POJAVLJUJU KAO POSLEDICA
VLADINE POLITIKE NA SVIM TRŽIŠTIMA (KAKO
DOBARA – KROZ TARIFIRANJA, TAKO I KAPITALA – KROZ
RACIONIRANJE KREDITA, I RADA – U VIDU MINIMALNIH
ZARADA)
 PRELAZAK IZ STRATEGIJE ZATVORENE NA
STRATEGIJU OTVORENE PRIVREDE NIJE NI
LAK NI JEDNOSTAVAN
• PRVO, KAO POSLEDICA NUŽNE LIBERALIZACIJE
SVIH TOKOVA ODMAH DOLAZI DO NAGLOG RASTA
KRATKOROČNE TRAŽNJE ZA DEVIZAMA
• DRUGO, POSEBNO JE TEŠKO USPOSTAVITI PUNO
POVERENJE GRAĐANA, PA I PRIVREDE U
DUGOROČNU LIBERALNU ORIJENTACIJU VLADE.
NASUPROT, AKTERI ĆE POKUŠAVATI DA ZA SEBE
OBEZBEDE KRATKOROČNE KORISTI OD
ŠPEKULACIJA, KAO POSLEDICA STRAHA OD
POVRATKA NA RESTRIKTIVNI REŽIM. ZBOG TOGA
JE U STARTU NEOPHODNO RASPOLAGATI
DOVOLJNO IZDAŠNIM IZVORIMA DEVIZA ZA
ZADOVOLJAVANJE TRAŽNJE U PRVOM UDARU DOK
SE NE STEKNE POVERENJE.
 ODREĐIVANJE STEPENA
OTVORENOSTI JEDNE PRIVREDE
 BITAN JE NIVO UČEŠĆA SPOLJNE TRGOVINE U
BDP-u, KOLIKO PROCENATA SE UVOZI I
IZVOZI?
 SAM PO SEBI GORNJI POKAZATELJ NIJE
DOVOLJAN, IMA PRIMERA VISOKOG UČEŠĆA
SPOLJNE TRGOVINE, A RADI SE O (POLU)
ZATVORENIM PRIVREDAMA (SAD I INDIJA,
OBE IMAJU SLIČNO UČEŠĆE SPOLJNE
TRGOVINE,A RAZLIČIT STEPEN OTVORENOSTI)
 PRAVILO JE DA MANJE ZEMLJE MORAJU IMATI
VIŠI STEPEN UČEŠĆA SPOLJNE TRGOVINE,
ODNOSNO RAZMENJIVATI VEĆI DEO SVOG
PROIZVODA SA SVETOM
 KAO POKAZATELJ OTVORENOSTI I IZVOZNE
ORIJENTISANOSTI JEDNE PRIVREDE SE
POSMATRA REALNI EFEKTIVNI DEVIZNI
KURS.
UKOLIKO JE ON NEUTRALAN, ODNOSNO NIJE
NI PODSTICAJAN ZA UVOZNIKE, NI
DESTIMULATIVAN ZA IZVOZNIKE, TAČNIJE
DOMAĆIM PROIZVOĐAČIMA JE SVEJEDNO NA
KOM TRŽIŠTU PLASIRAJU SVOJU ROBU,
MOŽE SE REĆI DA TAKVA PRIVREDA SLEDI
RAZVOJNI KONCEPT BAZIRAN NA
OTVORENOJ PRIVREDI.
 POSTAVLJA SE PITANJE KAKO

MEĐUNARODNA TRGOVINA UTIČE

PODSTICAJNO NA UBRZANJE STOPE RASTA
NACIONALNE PRIVREDE?
 UČEŠĆEM NA SVETSKOM TRŽIŠTU DOBIJA
SE PRISTUP OGROMNOM BROJU
POTENCIJALNIH POTROŠAČA
 RAST DOHOTKA DOVODI DO RASTA
AKUMLACIJE I INVESTICIJA, A U
USLOVIMA OTVORENE PRIVREDE
EFIKASNOT INVESTICIJA JE VEĆA!
 VIŠA EFIKASNOST INVESTICIJA DOVODI
DO NIŽEG GRANIČNOG KAPITALNOG
KOEFICIJENTA, ŠTO POVRATNO VODI DO
BRŽEG RASTA DOHOTKA JEDNE ZEMLJE
 NA KRAJU, MEĐUNARODNA TRGOVINA
UTIČE I NA IZMENU RASPODELE
DOHOTKA U KORIST ONIH FAKTORA KOJI
SU ANGAŽOVANI U IZVOZNOM SEKTORU!
 TEORIJSKI MODEL IZVOZNO
VOĐENOG RASTA
Zaštićena Otvorena  U otvorenoj privredi
privreda privreda
dolazi do bolje
Početni nivo 100,00 105,00 alokacije resursa,
dohotka pa je i efikasniji
Stopa 0,15 0,16 proces investiranja,
investiranja
što dovodi do nižeg
Gran.inverz.k.k. 0,33 0,37
inverznog
Stopa rasta 4,95 5,92
proizvodnje kapitalnog
Stopa rasta 2,00 2,00 koeficijenta, a to
stanovn. omogućava višu
Rast dohotka p.c. 2,95 3,92 stopu rasta
Doh. nakon 5 g. 115,65 127,26 proizvoda jedne
privrede!
 ISKUSTVA IZ PRAKSE
 PODACI POKAZUJU DA JE UČEŠĆE
NERAZVIJENIH ZEMALJA U SVETSKOJ
TRGOVINI OD 1950-tih DO DANAS U STALNOM
OPADANJU
 DOLAZI DO ISTOVREMENOG POGORŠAVANJA
USLOVA RAZMENE NA SVETSKOM TRŽIŠTU NA
ŠTETU ZUR UZ PORAST NJIHOVE
ZADUŽENOSTI NA MEĐUNARODNOM
FINANSIJSKOM TRŽIŠTU (U CILJU
NABAVLJANJA SAVREMENIH TEHNOLOGIJA)
 OTVARANJE DUŽNIČKIH KRIZA (TOKOM 80-tih
GODINA XX VEKA) UZ SPROVOĐENJE PROGRAMA
STRUKTURNIH PRILAGOĐAVANJA
 PODACI POKAZUJU DA JE PRILIV INOSTRANOG
KAPITALA U ZUR BIO MINIMALAN I OPADAJUĆI
 SVE KOMPONENTE STRANOG KAPITALA
ZAJEDNO (SDI, PORTFOLIO INVESTICIJE I
STRANA POMOĆ) PREDSTAVLJALE SU SAMO
2,3% BDP ZUR, ODNOSNO NJIME JE
FINANSIRANO SAMO 10% INVESTICIJA U
TIM ZEMLJAMA!
 POSEBNU TEŠKOĆU PREDSTAVLJA PERIOD U
KOME DOLAZI DO DRASTIČNOG PADA PRILIVA
STRANOG KAPITALA (80-te GODINE), JER SE
UMESTO FINANSIRANJA STRUKTURNIH
PROMENA KAPITAL NAJČEŠĆE KORISTIO
ZA OTPLATU PRISPELIH DUGOVA
 TREĆE TRŽIŠTE – RADNE SNAGE,
PREDSTAVLJA NAJKONTROLISANIJI
SEGMENT UKUPNOG TRŽIŠTA U RAZVIJENIM
ZEMLJAMA! OVO TRŽIŠTE JE VISOKO
SEGMENTIRANO, TJ. DALEKO JE LIBERALNIJI
REŽIM ULASKA ZA VISOKO
SPECIJALIZOVANU I KVALIFIKOVANU RADNU
SNAGU NEGO ZA SVE OSTALE RADNIKE.
 PRILIVI OD DOZNAKA U NERAZVIJENIM
ZEMLJAMA PREDSTAVLJAJU VEOMA
ZNAČAJNU STAVKU U POKRIVANJU PLATNO-
BILANSNOG DEFICITA (U SRBIJI SU NA
NIVOU OD ??? % BDP-a, ODNOSNO PREMA
PROCENAMA MMF-a U IZNOSU OD _______
MILIJARDI US$)
 “STRATEGIJU OTVORENE PRIVREDE U
TREĆIM ZEMLJAMA DANAS JE DALEKO
TEŽE PRIMENITI I MANJI SU IZGLEDI ZA
NJENU USPEŠNOST NEGO PRE 30 ILI 35
GODINA”. UPRKOS SVEMU, NEKI NJENI
SEGMENTI POKAZALI SU SE KAO
NAJUSPEŠNIJI DELOVI U POJEDINIM
ZEMLJAMA!
 ZA VIŠU STOPU RASTA JEDNE PRIVREDE
DALEKO JE ZNAČAJNIJA VISOKA STOPA
INVESTICIJA NEGO VISOK RAST IZVOZA I
NJEGOVO UČEŠĆE U STVARANJU
DOHOTKA. VISOKA STOPA INVESTICIJA
DAJE POTREBNU FLEKSIBILNOST JEDNOJ
PRIVREDI!
 PRELAZAK IZ ZATVORENE,
ADMINISTRATIVNE, U OTVORENU
PRIVREDU LAKŠE SE MOŽE POSTIĆI UZ
AUTORITARNO, NEGO DEMOKRATSKI
ORIJENTISANO POLITIČKO VOĐSTVO.
 MEĐUNARODNA TRGOVINA POSTALA JE
POKRETAČ RAZVOJA U XIX VEKU, ALI TO
NIJE BILA NJENA PRAVILNA ULOGA.
MOTOR RAZVOJA TREBA DA BUDU
TEHNOLOŠKE PROMENE, A
MEĐUNARODNA TRGOVINA TREBA DA
SLUŽI KAO SREDSTVO ZA
PODMAZIVANJE, A NE KAO GORIVO JEDNE
PRIVREDE!!!
 STRATEGIJA INDUSTRIJALIZACIJE
 KAO “LOGIČNA” ČINJENICA SE UZIMA
PREMISA DA RAZVIJENE ZEMLJE IMAJU
RAZVIJEN INDUSTRIJSKI SEKTOR. ZAŠTO?
 PRVO, POVEZUJE SE STRUKTURA
PROIZVODNJE I STRUKTURA TRAŽNJE NA
JEDNOM TRŽIŠTU
 SA PORASTOM PROSEČNOG DOHOTKA
DOLAZI DO PORASTA TRAŽNJE ZA NEKIM
PROIZVODIMA NA JEDNOM TRŽIŠTU, DOK SE
ZA DRUGIMA TRAŽNJA STABILIZUJE ILI ČAK
OPADA – POVEZANO SA DOHODOVNOM
ELASTIČNOŠĆU TRAŽNJE!
 TRAŽNJA ZA PREHRAMBENIM PROIZVODIMA
IMA ELASTIČNOST MANJU OD 1, DOK
TRAŽNJA ZA INDUSTRIJSKIM PROIZVODIMA
IMA ELASTIČNOST VEĆU OD JEDINICE!
 POSLEDICA JE DA ĆE TRAŽNJA ZA HRANOM
RASTI MANJE NEGO PROPORCIONALNO SA
PORASTOM DOHOTKA, DOK JE KOD
INDUSTRIJSKIH PROIZVODA OBRNUTO!
 RAZLIKOVANJE DA LI SE OVAKVA KRETANJA
ODVIJAJU U USLOVIMA ZATVORENE ILI
OTVORENE PRIVREDE – U PRVOM SLUČAJU
PROMENE U STRUKTURI TRAŽNJE
NORMALNO ĆE DOVESTI DO PROMENA U
STRUKTURI PROIZVODNJE!
 PO OVOM SHVATANJU INDUSTRIJALIZACIJA
SE ODVIJA AUTOMATSKI SA PORASTROM
DOHOTKA JEDNE ZEMLJE, ODNOSNO
INDUSTRIJALIZACIJA JE POSLEDICA, A NE
UZROK RASTA JEDNE EKONOMIJE
 DRUGO OBJAŠNJENJE POLAZI OD
IZNALAŽENJA STIMULATIVNIH ELEMENATA-
AKTIVNA ULOGA DRŽAVE KROZ VOĐENJE
EFIKASNE INDUSTRIJSKE POLITIKE
(UBRZAVANJE INVESTICIJA, DODATNA PONUDA
KVALIFIKOVANE RADNE SNAGE POTREBNE ZA RAD U
INDUSTRIJI, ISKORIŠĆAVANJEM EKONOMIJE OBIMA KOD
ONIH GRANA GDE JE TO OSNOVA ZA KONKURENTSKU
PREDNOST...)
 ANALIZA PROCESA INDUSTRIJALIZACIJE
DANAS VISOKO RAZVIJENIH ZEMALJA
POKAZALA JE DA ŠTO JE VREMENSKI KASNIJE
NEKA OD NJIH UŠLA U PROCES, TO JE SAMA
INDUSTRIJALIZACIJA SPROVOĐENA NA
CENTRALIZOVANIJI NAČIN (OD V. BRITANIJE,
PREKO NEMAČKE DO RUSIJE)
 SVE EVROPSKE DRŽAVE, OSIM BRITANIJE,
RAZVILE SU SVOJU INDUSTRIJU U USLOVIMA
MANJE ILI VEĆE ZAŠTIĆENOSTI I
PROTEKCIONIZMA!!!
 U PERIODU ZAŠTITE, POLJOPRIVREDNA
PROIZVODNJA SE INTEGRISALA SA
PRERAĐIVAČKOM INDUSTRIJOM,
PROIZVODNJA KAPITALNIH DOBARA JE
ZAPOČETA, A PROIZVODNJA TRAJNIH
POTROŠNIH DOBARA JE RAZVIJANA
 TEK NAKON ŠTO SU OSNOVNE
INSTITUCIONALNE I STRUKTURNE PROMENE
U DOBROJ MERI ZAVRŠENE, RAZVIJENE
ZEMLJE SU OTPOČELE PROCES
“REINTEGRACIJE” SVOJIH EKONOMIJA U
SLOBODNU SVETSKU PRIVREDU
 SLOBODNA TRGOVINA NIJE BILA
DOBRODOŠLA SVE DO TRENUTKA DOK
DOMAĆE TRŽIŠTE NIJE BILO RAZVIJENO
I OSVOJENO OD STRANE DOMAĆIH
PROIZVOĐAČA!!!
 UČEŠĆE INDUSTRIJE KOD VEĆINE ZEMALJA
DANAS JE OKO 30-35% U BDP-u, ALI JE
KOD VISOKO RAZVIJENIH TAJ PROCENAT U
OPADANJU, DOK JE KOD NERAZVIJENIH
ZEMALJA U PORASTU
 U DOSADAŠNJOJ ISTORIJI SPROVOĐENJA
STRATEGIJE INDUSTRIJALIZACIJE UOČENA
SU TRI RAZLIČITA PRISTUPA:

• KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE

• KONCEPT FORSIRANOG RAZVOJA
PROIZVODNJE KAPITALNIH DOBARA
• KONCEPT FORSIRANOG RASTA IZVOZNE
INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE
 KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE
 BAZIRA SE NA ZAMENI UVOZNIH
INDUSTRIJSKIH PROIZVODA DOMAĆIM
 ULOGA DRŽAVE JE ČESTO VEOMA
IZRAŽENA, ČAK I KROZ DIREKTNE
INVESTICIJE
 POTREBNA ULOGA DRŽAVE JE KROZ
KREIRANJE SETA PODSTICAJNIH MERA KOJE
ĆE USMERITI INVESTITORE U ŽELJENE
INDUSTRIJSKE OBLASTI
 NAJČEŠĆE SE MERE ZAŠTITE SVODE NA
MERE TRGOVINSKE POLITIKE (VISOKE TARIFE,
KVOTE I DRUGE VRSTE OGRANIČENJA SPOLJNE TRGOVINE)
 NA PLANU POLITIKE DEVIZNOG KURSA ČESTO SE
PRIBEGAVA VIŠESTRUKIM KURSEVIMA (STROGO
ZABRANJENO PRAVILIMA MMF-a), NAJČEŠĆE POD
MOTIVOM “PODSTICAJA NETRADICIONALNIH
IZVOZNIKA I U CILJU DESTIMULISANJA UVOZNIKA
ROBE ŠIROKE POTROŠNJE
 U DOMENU MONETARNE POLITIKE ČESTO SE
PRIMENJUJE POLITIKA “MEKIH” KREDITA, KAO I
PREFERENCIJALNI PRISTUP ODABRANIH
INDUSTRIJSKIH PROIZVOĐAČA FINANSIJSKOM
TRŽIŠTU – KREDITIMA
 PODSTICAJI DOVODE DO NERACIONALNE ALOKACIJE
RESURSA, JER SE DEFICITARNI FAKTOR (KAPITAL)
PODCENJUJE I FORSIRA SE KAPITALNO INTENZIVNI
NAČIN PROIZVODNJE, ODNOSNO UPRAVO SUPROTNO
OD ONOGA ŠTO BI SE POD UTICAJEM SLOBODNOG
TRŽIŠTA DEŠAVALO!
 DRUGI NEDOSTATAK INTERVENCIJE DRŽAVE
JE ULAGANJE U KAPACITETE KOJI PO SVOM
OBIMU ZNATNO PREVAZILAZE POTREBE
DOMAĆEG TRŽIŠTA. TO JE POD UTICAJEM
POGREŠNIH SIGNALA USLED NEPOSTOJANJA
ADEKVATNE ANALIZE TROŠKOVI-REZULTATI,
JER SU CENE INPUTA VEŠTAČKI KORIGOVANE
 PARALELNO SA PODSTICANJEM INDUSTRIJE
DOLAZI DO VOĐENJA POLITIKE
DESTIMULISANJA POLJOPRIVREDE –
OTVARAJU SE DISPARITETI CENA NA ŠTETU
POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
 KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE JE
OKRENUT PROTIV IZVOZNE PROIZVODNJE, A
U KORIST ZAŠTITE INDUSTRIJSKE
PROIZVODNJE
 KONCEPT IMA POSLEDICE NA ODNOSE U
RASPODELI STVORENOG DOHOTKA –
PORAST UČEŠĆA PROFITA INDUSTRIJE, PAD
PROFITA IZVOZNOG DELA POLJOPRIVREDE I
SMANJIVANJE PLATA
 NEJEDNAKOSTI U RASPODELI DOHOTKA
KOJE SU PRISUTNE U STARTU JOŠ VIŠE SE
PRODUBLJUJU – U EKSTREMNIM
SLUČAJEVIMA KONCENTRACIJA BOGATSTVA
U USKOM KRUGU PRIVILEGOVANIH
INDUSTRIJALACA
 UTIČE SE NA IZMENU STRUKTURE TRAŽNJE
I FORSIRA SE PROIZVODNJA LUKSUZNIH
DOBARA. DOLAZI I DO FORSIRANE
MIGRACIJE SELO-GRAD.
 FORSIRANI RAZVOJ PROIZVODNJE
KAPITALNIH DOBARA
 BAZIRA SE NA RAZVOJU TRAŽNJE ZA
KAPITALNIM DOBRIMA U POČETKU IZ
UVOZA, A KASNIJE KROZ DOMAĆU
PROIZVODNJU
 MOGU GA PRIMENJIVATI SAMO VELIKE
ZEMLJE, SA DOVOLJNIM UNUTRAŠNJIM
TRŽIŠTEM I EFEKTIVNOM TRAŽNJOM
 PRIMER ZA OVAKAV RAZVOJ JE INDIJA-
KORIŠĆENJE PREDNOSTI EKONOMIJE
OBIMA UZ OBILATU POMOĆ INTERVENCIJE
DRŽAVE
 DRŽAVA IMA DIREKTNOG UPLIVA NA
INVESTIRANJE U NOVOOSNOVANA
PREDUZEĆA ZA PROIZVODNJU KAPITALNIH
DOBARA, ČAK I VRŠI UPRAVLJANJE U NJIMA
U POČETNIM FAZAMA RADA
 STVARA SE TZV. MEŠOVITA PRIVREDNA
STRUKTURA, ALI SA JASNIM
FAVORIZOVANJEM JAVNOG-DRŽAVNOG
SEKTORA
 PRATILAC JAVNOG SEKTORA PO PRAVILU SU
GUBICI U POSLOVANJU KOJI SE POKRIVAJU
ILI IZ BUDŽETA (PUTEM POREZA) ILI
PRELIVANJEM (NEDOBROVOLJNIM!) IZ
PRIVATNOG SEKTORA, ODNOSNO IZ
NJEGOVE ŠTEDNJE
 FORSIRANJE INDUSTRIJSKE IZVOZNE
PROIZVODNJE
 NAČIN ZA PREVAZILAŽENJE PLATNO-
BILANSNIH OGRANIČENJA U MANJE
RAZVIJENIM ZEMLJAMA
 KAO PRETHODNA FAZA ČESTO SE
PRIMENJUJE KONCEPT UVOZNE
SUPSTITUCIJE, ALI JE TA FAZA STROGO
VREMENSKI OGRANIČENA I KONTROLISANA
 VEOMA TEŠKI ZADACI ZA NACIONALNU
EKONOMIJU STOJE U REALIZACIJI OVOG
KONCEPTA (PRIMER SU J.KOREJA, SINGAPUR
I HONG KONG)
 PREDNOSTI U ODNOSU NA UVOZNU
SUPSTITUCIJU SU:

• KROZ OTVORENOST PRIVREDE ELIMINIŠE SE

NEEFIKASNA ALOKACIJA RESURSA, BRŽE SE I
POTPUNIJE ISKORIŠĆAVAJU KOMPARATIVNE
PREDNOSTI
• DOLAZI DO REPRESIRANJA PLATA, ODNOSNO
NJIHOVOG SPORIJEG RASTA OD RASTA
PRODUKTIVNOSTI, ŠTO JE SA STANOVIŠTA
KONKURENTNOSTI JEDNE EKONOMIJE VEOMA
POŽELJNO
• DOLAZI DO DALEKO BRŽEG PORASTA
ZAPOSLENOSTI U IZVOZNOJ INDUSTRIJI,
RASPODELA DOHOTKA JE RAVNOMERNIJA,
JER SVE VEĆI BROJ DOMAĆINSTAVA
UČESTVUJE U RAPSODELI STVORENIH
VREDNOSTI!
• KONCEPT SE POKAZAO KAO NAJTEŽI, ALI SU I
NJEGOVI EFEKTI U SLUČAJU USPEHA NAJVEĆI
 STRATEGIJA ZELENE REVOLUCIJE
 PRIMENJIVANA U VELIKIM I MNOGOLJUDNIM,
NERAZVIJENIM ZEMLJAMA SA OZBILJNIM
PROBLEMIMA U PREHRANJIVANJU
STANOVNIŠTVA – PRIMER KINA!
 USPEŠNO SPROVOĐENJE OVE STRATEGIJE
ZNAČILO JE I IZLAZAK IZNAD LINIJE
SIROMAŠTVA, ODNOSNO ELIMINISANJE
UMIRANJA OD GLADI
 PO PRAVILU U OVAKVIM ZEMLJAMA NAJVEĆI
DEO STANOVNIŠTVA ŽIVI U RURALNIM
PODRUČJIMA, A POLJOPRIVREDA JE
DELATNOST KOJA IMA NAJVAŽNIJU ULOGU U
NACIONALNOJ EKONOMIJI
 U RURALNIM PODRUČJIMA ŽIVI I DO 70%
UKUPNOG STANOVNIŠTVA, UZ IZUZETNO
VISOKU STOPU PRIRODNOG PRIRAŠTAJA I
VEOMA NISKU PRODUKTIVNOST
POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE
 DODATNI PROBLEM JE NEPRAVILNA
RASPODELA OBRADIVOG ZEMLJIŠTA NA
POČETKU RAZVOJNOG PROCESA UZ
PRISUSTVO OGROMNOG BROJA
“BEZEMLJAŠKIH” DOMAĆINSTAVA
 PONUDA VELIKOG BROJA NEKVALIFIKOVANIH
RADNIKA ZA RAD U POLJOPRIVREDI, KOJI
NEMAJU DRUGIH IZVORA PRIHODA
(SOPSTVENE ZEMLJE), NI KVALIFIKACIJA ZA
DRUGU VRSTU POSLA – VODI OBARANJU
NADNICA
 KAO PRVI KORAK NAJČEŠĆE SE SPROVODI
AGRARNA REFORMA, ODNOSNO
ADMINISTRATIVNA PRERASPODELA
OBRADIVOG ZEMLJIŠTA I NJEGOVO
DODELJIVANJE BEZEMLJAŠIMA
 EFEKTI SPROVEDENIH REFORMI BILI SU
DALEKO OD OČEKIVANIH, NIJE DOŠLO DO
UBRZANOG PORASTA DOHOTKA I
PROIZVODNJE
 ZELENA REVOLUCIJA OTPOČINJE NAKON
POKUŠAJA SA AGRARNOM REFORMOM, KROZ
ZAMENU INSTITUCIONALNIH PROMENA
TEHNIČKIM PROMENAMA!
 UVOĐENJE NOVIH,VISOKO RODNIH VRSTA
ŽITARICA I DRUGIH KULTURA ZNAČAJNO U
KRATKOM ROKU PODIŽE POLJOPRIVREDNU
PROIZVODNJU
 ULOGA DRŽAVE U OBUCI, ŠIRENJU
INFORMACIJA, OBEZBEĐIVANJU POTREBNIH
INPUTA I IZGRADNJI PRATEĆE
INFRASTRUKTURE JE KLJUČNA!
 ZA ULAGANJA U INFRASTRUKTURU NISU
ZAINTERESOVANI KRUPNI ZEMLJOPOSEDNICI,
JER SU INVESTICIJE VISOKE, A PERIODI
AKTIVIZACIJE I OTPLATE DUGI
 EFEKTI SE BRZO PRENOSE I U URBANI SEKTOR
EKONOMIJE KROZ PAD CENA PREHRAMBENIH
PROIZVODA
 SPROVOĐENJE STRATEGIJE DOVODI DO
POBOLJŠANJA U RASPODELI DOHOTKA U
SMISLU PORASTA UČEŠĆA SIROMAŠNIH
SLOJEVA
 STRATEGIJA REDISTRIBUCIJE
 NASTALE SU 70-tih GODINA XX VEKA KAO
REAKCIJA NA UOČENA POGORŠANJA U
RASPODELI DOHOTKA U (NE)RAZVIJENIM
ZEMLJAMA (ČAK PREKO 60% STANOVNIŠTVA
POGORŠAVALO JE SVOJ POLOŽAJ U RASPODELI
DOHOTKA, ŠTO ZNAČI DA SU POSTAJALI
UGROŽENI I SREDNJI SLOJEVI DRUŠTVA)
 RAZVOJNI MODEL KOJI SE NAJČEŠĆE FORSIRA
U POČETNIM FAZAMA RAZVOJA UTIČE
DODATNO NA POGORŠANJA U RASPODELI
STVORENIH VREDNOSTI, JER SE SMATRA DA
JE DISTRIBUCIJA VIŠE U KORIST
NAJPREDUZIMLJIVIJIH SLOJEVA POŽELJNA
 ANALIZE SCENARIJA VRŠENE SU U OKVIRU
CENTRA ZA ISTRAŽIVANJE RAZVOJA SVETSKE
BANKE. PET SCENARIJA:
• STRATEGIJA “LAISSEZ FAIRE” KAO BAZNI,
POLAZNI NIVO
• STRATEGIJA UPRAVLJANJA NADNICAMA
(NJIHOVIM ZAMRZAVANJEM I SL.) U SMISLU
FAVORIZOVANJA ŠTEDNJE I UBRZAVANJA
STOPE RASTA, A NA RAČUN DOHODAKA
SIROMAŠNIH
• REDISTRIBUCIJA POTROŠNJE NA NAČIN DA SE
TOKOM 25 GODINA VRŠI PRERASPODELA 2%
UKUPNOG DOHOTKA OD BOGATIH KA
SIROMAŠNIMA
• SLIČNO KAO PRETHODNO SAMO SE VRŠI
REDISTRIBUCIJA U KORIST INVESTICIJA KOJE
SU U FUNKCIJI NAJSIROMAŠNIJIH SLOJEVA
• STRATEGIJA REDISTRIBUCIJE IMOVINE
 NA ROK OD 40 GODINA STRATEGIJE
UPRAVLJANJA NADINCAMA I REDISTRIBUCIJE
POTROŠNJE IMAJU SLAB UTICAJ NA
POBOLJŠANJE POLOŽAJA NAJSIROMAŠNIJIH
 ANALIZA PRISTUPA KROZ PRERASPODELU I
TRANSFER INVESTICIJA POKAZALA JE DALEKO
BOLJE REZULTATE(RAST POTROŠNJE P.C.
SIROMAŠNIH SLOJEVA ZA 23% IZNAD
OSNOVNOG SCENARIJA), ALI DOVODI I DO
PADA POTROŠNJE BOGATIH I SREDNJE KLASE
(ZA 17 I 19%)
 SVE STRATEGIJE REDISTRIBUCIJE SU TEŠKO
OSTVARIVE, PRE SVEGA IZ POLITIČKIH
RAZLOGA, JER DOVODE DO POGORŠANJA U
RASPODELI NA ŠTETU SREDNJIH I BOGATIH
SLOJEVA, ŠTO JE OKO 60-70% UKUPNOG
STANOVNIŠTVA!
 DRUGI OBLIK JE REDISTRIBUCIJA IMOVINE,
NAJČEŠĆE ZEMLJIŠTA
 OVAKAV VID STRATEGIJE PODESAN JE SAMO
NA NISKIM, INICIJALNIM NIVOIMA PROCESA
RAZVOJA JEDNE EKONOMIJE, PRE ULASKA U
FAZU INTENZIVNOG RASTA PROIZVODNJE. NA
TAJ NAČIN SE U STARTU VEŠTAČKI STVARAJU
PRIBLIŽNO JEDNAKI USLOVI ZA SVE UČESNIKE
U PROCESU.
 SAMA STRATEGIJA BAZIRA SE NA SLEDEĆIM
ELEMENTIMA:
• POČETNA REDISTRIBUCIJA PROIZVODNIH
SREDSTAVA, PRE SVEGA OBRADIVOG ZEMLJIŠTA
• STVARANJE MREŽE LOKALNIH INSTITUCIJA KOJE ĆE
OMOGUĆITI NAJŠIRE UČEŠĆE STANOVNIŠTVA U
PROCESU RAZVOJA
 • INVESTIRANJE U LJUDSKI KAPITAL, POSEBNO U
OBRAZOVANJE, ZDRAVSTVO I OSNOVNU
EKONOMSKU I SOCIJALNU INFRASTRUKTURU
• OPREDELJENJE ZA RADNO INTENZIVNE
PROIZVODNJE, BILO DA SE RADI O IZVOZU
INDUSTRIJSKIH PROIZVODA ILI O
POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI
• VISOKA DUGOROČNA STOPA RASTA
AGREGATNOG DOHOTKA PER CAPITA
 NASUPROT ŠIROKO RAŠIRENOM MIŠLJENJU,
OVAKVE STRATEGIJE NE ZAHTEVAJU NITI
SUVIŠE VISOKU STOPU DOMAĆE ŠTEDNJE,
NITI SUVIŠE RAZVIJEN I OBUHVATAN
DRŽAVNI SEKTOR PRIVREDE
 SOCIJALISTIČKE STRATEGIJE
 NASUPROT SVIM OSTALIM ANALIZIRANIM
STRATEGIJAMA, OVE SE REALIZUJU U
DRUGAČIJEM INSTITUCIONALNOM
AMBIJENTU – NETRŽIŠNOJ PRIVREDI!
 IMOVINSKI ODNOSI SU REŠENI NA POTPUNO
DRUGAČIJI NAČIN – ADMINISTRATIVNO-
BIROKRATSKOM INTERVENCIJOM
 PLANSKI MEHANIZAM U RUKOVOĐENJU
PRIVREDOM - PREAMBICIOZNO POSTAVLJEN,
DOVEO JE DO SVE VEĆIH ODSTUPANJA
PLANIRANIH OD REALIZOVANIH VELIČINA
 ODLIKE:
• FORSIRANJE TEŠKE INDUSTRIJE NA RAČUN
POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE
• ZAPOSTAVLJANJE LIČNE POTROŠNJE NA RAČUN
INVESTICIJA I KOLEKTIVNE POTROŠNJE
• NIZAK LIČNI I NESRAZMERNO VISOK KOLEKTIVNI
STANDARD STANOVNIŠTVA
• DALEKO JE VIŠE UČEŠĆE INDUSTRIJE U STVARANJU
BDP-a I ZAPOSLENOSTI NEGO U TRŽIŠNIM
PRIVREDAMA ISTOG NIVOA RAZVIJENOSTI
 POSEBNU KARAKTERISTIKU SOCIJALISTIČKIH
PRIVREDA PREDSTAVLJALA JE VRLO VISOKA
NEEFIKASNOST U KORIŠĆENJU
AKUMULACIJE (POSLEDICA LOŠE
USPOSTAVLJENIH SVOJINSKIH ODNOSA I SA TIME
POVEZANO IZOSTAJANJE STIMULA I SANKCIJA!)
 SA DRUGE STRANE, ODLIKA JE IZUZETNO
NISKA STOPA PRIMENE TEHNIČKOG PROGRESA
I INOVATIVNOSTI U TIM ZEMLJAMA
 KAO POSLEDICA GORNJIH KARAKTERISTIKA,
DOLAZI DO OPADANJA PRODUKTIVNOSTI
INVESTICIJA, ŠTO JE ZAHTEVALO JOŠ VIŠU
STOPU INVESTIRANJA ZA ODRŽAVANJE
RELATIVNO VISOKE STOPE RASTA DOHOTKA.
TOKOM VREMENA SU ISCRPLJENE DALJE
MOGUĆNOSTI ZA RAST INVESTICIJA, TE JE
NEMINOVNO DOŠLO DO (DRASTIČNOG) PADA
PROIZVODNJE I DOHOTKA, POGOTOVO SA
OTVARANJEM TIH PRIVREDA PREMA SVETSKOM
TRŽIŠTU
 POSEBAN ASPEKT POSMATRANJA JE
POLITIČKI SISTEM U KOME SE REALIZUJU
OVE STRATEGIJE – TOTALITARAN,
JEDNOPARTIJSKI, SA VISOKIM NIVOOM
HIJERARHIJSKOG USTROJSTVA
 “UKUPAN POLITIČKI I PRIVREDNI SISTEM
MORA SE POSMATRATI KAO PAKET...NIJE
MOGUĆE OTVORITI GA I IZ NJEGA IZVUĆI
SAMO ONO ŠTO JE NAJATRAKTIVNIJE. TO JE
SVE ILI NIŠTA, PA STOGA NIJE NI MOGUĆE
VREDNOVATI I PROSUĐIVATI O
SOCIJALISTIČKIM PRIVREDAMA, A PRITOM
IGNORISATI SOCIJALISTIČKI POLITIČKI
SISTEM”
 KOMPARACIJA STRATEGIJA
 PREMA KRITERIJUMU ALOKACIJE
RESURSA
• DA LI SU RASPOLOŽIVI RAZVOJNI RESURSI U
POTPUNOSTI ISKORIŠĆENI?
• DA LI JE STRUKTURA PROIZVODNJE KOJA JE
OSTVARENA OPTIMALNA?
 KAO DVE NAJNEUSPEŠNIJE STRATEGIJE
SA OVOG ASPEKTA MOGU SE OZNAČITI
1. MONETARISTIČKA (VISOKA STOPA NEZAPOSLENOSTI I
NIZAK STEPEN KORIŠĆENJA INSTALISANIH KAPACITETA)
2. SOCIJALISTIČKA (VISOKA MAKROEKONOMSKA, ALI NISKA
MIKROEKONOMSKA EFIKASNOST – MERENO KORIŠĆENJEM
KAPACITETA, CENE NE PREDSTAVLJAJU ODRAZ
RASPOLOŽIVOSTI RESURSA)
 NAJUSPEŠNIJA - OTVORENA PRIVREDA!
 PREMA KRITERIJUMU ŠTEDNJA, INVESTICIJE
I RAST:
• DVA EKSTREMNA SLUČAJA SU PONOVO
MONETARISTIČKA I SOCIJALISTIČKA STRATEGIJA
• KOD MONETARISTIČKE – NEDOVOLJNA
AGREGATNA TRAŽNJA POVEZANA JE SA NISKIM
NIVOOM ŠTEDNJE I INVESTICIJA, A TO ZNAČI I
NISKU STOPU RASTA PROIZVODNJE I DOHOTKA
• SOCIJALISTIČKE PRIVREDE GENERIŠU IZUZETNO
VISOKU STOPU ŠTEDNJE, ALI SE ONA
NEEFIKASNO KORISTI
 KAO NAJEFIKASNIJE PO OVOM KRITERIJUMU
MOGU SE NAVESTI STRATEGIJA BAZIRANA
NA RASTU IZVOZNOG SEKTORA INDUSTRIJE
I REDISTRIBUCIJA DOHOTKA UZ NAGLASAK
NA IZVOZNU PRIVREDU!
 PREMA KRITERIJUMU UPRAVLJANJA
LJUDSKIM KAPITALOM-ZNAČAJ OVOG
FAKTORA OGLEDA SE U SLEDEĆEM:
1. ZDRAVA I OBRAZOVANA POPULACIJA JE
PRIMARNI RAZVOJNI CILJ
2. LJUDSKI RESURS JE DIREKTAN INPUT U
PROIZVODNOM PROCESU
3. LJUDSKI KAPITAL JE KOMPLEMENTARAN
FAKTOR FIZIČKOM KAPITALU
4. LJUDSKI KAPITAL JE NEIZOSTAVAN ZA
SPROVOĐENJE TEHNOLOŠKIH PROMENA
 SOCIJALISTIČKE STRATEGIJE SU
SUVERENO NADMOĆNE PO OVOM
KRITERIJUMU
 NAJLOŠIJE SU STRATEGIJE
INDUSTRIJALIZACIJE (INDIJA, BRAZIL)
 PREMA KRITERIJUMU SIROMAŠTVO I
NEJEDNAKOST
• PRVI POKAZATELJ NIVO I STRUKTURA DRŽAVNE
POTROŠNJE – NAJBOLJE SU SOCIJALISTIČKE I
STRATEGIJA REDISTRIBUCIJE DOHOTKA, A
NAJLOŠIJE MONETARISTIČKE STRATEGIJE
• DRUGI POKAZATELJ RADNA INTENZIVNOST
IZABRANOG RAZVOJNOG MODELA – NAJBOLJE SU
STRATEGIJE REDISTRIBUCIJE, ALI I ZELENE
REVOLUCIJE, A POTOM STRATEGIJA OTVORENE
PRIVREDE I IZVOZNO VOĐENE
INDUSTRIJALIZACIJE; NAJLOŠIJA JE OPET
MONETARISTIČKA STRATEGIJA
• TREĆI POKAZATELJ DISTRIBUCIJA I NIVO DOHOTKA
– NAJBOLJI U SOCIJALISTIČKOJ I
REDISTRIBUTIVNOJ STRATEGIJI, NAJLOŠIJI
PONOVO MONETARISTIČKE STRATEGIJE
 PREMA SAGLEDAVANJU ULOGE DRŽAVE U
RAZVOJNOM PROCESU – PET OSNOVNIH
FUNKCIJA SAVREMENE DRŽAVE:
1. NORMALNI TROŠKOVI DRŽAVNE ADMINISTRACIJE
– SUDSTVO, POLICIJA, VOJSKA, DIPLOMATIJA,
CENTRALNA BANKA, STATISTIKA
2. KAPITALNI IZDACI ZA EKONOMSKU I SOCIJALNU
INFRASTRUKTURU – PUTEVI, LUKE, ENERGETIKA,
VODOSNABDEVANJE, ŠKOLSTVO, ZDRAVSTVO
3. EKONOMSKA REGULACIJA – PORESKO I
RAČUNOVODSTVENO ZAKONODAVSTVO,
REGULACIJA POSLOVANJA BANAKA I BERZI,
INVESTICIJA, DEVIZNOG KURSA I SL.
4. TRANSFERNA PLAĆANJA – PENZIJE, DEČIJI
DODACI, DODACI ZA NEZAPOSLENE,
OBEZBEĐIVANJE ISHRANE I STANOVANJA ZA
NAJSIROMAŠNIJE SLOJEVE I SL.
 5. INVESTIRANJE U PROIZVODNJI SEKTOR –
NAJČEŠĆE KROZ JAVNA PREDUZEĆA U KRUPNOJ
INFRASTRUKTURI, FINANSIJSKIM
INSTITUCIJAMA I SL.
 ULOGU DRŽAVE U NAJVEĆOJ MOGUĆOJ
MERI MINIMIZIRA MONETARISTIČKA
(DOPUŠTA ULOGU DRŽAVE SAMO I ISKLJUČIVO U DOMENU
NEOPHODNE ADMINISTRACIJE I TO SA ŠTO NIŽIM
TROŠKOVIMA), A MAKSIMIZIRA
SOCIJALISTIČKA STRATEGIJA (PODRAZUMEVA
U PUNOJ MERI ANGAŽOVANJE NA SVIH PET FUNKCIJA
DRŽAVE). IZMEĐU SE NALAZE: STRATEGIJA
OTVORENE PRIVREDE (NEŠTO ŠIRA ULOGA NEGO
KOD MONETARISTA, ODNOSNO PODRAZUMEVA I INVESTICIJE
U KRUPNU PRIVREDNU INFRASTUKTURU);STRATEGIJA
INDUSTRIJALIZACIJE (DALEKO ŠIRA ULOGA DRŽAVE,
PONEKAD ČAK I DO NIVOA MAKROEKONOMSKOG
PLANIRANJA).
 ZNAČAJ INSTITUCIONALNIH
MEHANIZAMA ZA PRIVREDNI RAZVOJ
 KRAJEM 80-tih GODINA XX VEKA DOLAZI DO
JAČANJA KONCEPTA NIE – NOVE
INSTITUCIONALNE EKONOMIJE
 PRVO, NJOME SE OBJAŠNJAVA ONO ŠTO JE U
NEOKLASIČNOJ EKONOMSKOJ TEORIJI VRLO
ČESTO NERAZJAŠNJENO
 DRUGO, NIE STAVLJA NA TAPET
OPRAVDANOST BEZGRANIČNOG VEROVANJA
U PERFEKTNOST I SNAGU TRŽIŠNOG
MEHANIZMA
 NIE SLEDI ČINJENICU DA SE OTKAZI TRŽIŠTA,
KOJI SU NESPORNI, U MANJE RAZVIJENIM
ZEMLJAMA NAJBOLJE REŠAVAJU
USPOSTAVLJANJEM EFIKASNIH INSTITUCIJA
 NIE TREBA DA DOPRINESE I TRAŽENJU
ODGOVORA NA DRUGO PITANJE: DA LI
POSTOJE OPŠTE VAŽEĆI MODELI RAZVOJA
KOJI SU NEIZBEŽNI ZA SVE ZEMLJE NA PUTU
NJIHOVOG NAPREDOVANJA?
 NIE POLAZI OD REALISTIČNIJE PREMISE O
TRŽIŠTU – DA SU INFORMACIJE KOJIMA
SUBJEKTI RASPOLAŽU NEKOMPLETNE I DA
SVAKA INDIVIDUA POSMATRA SVET OKO SEBE
NA SVOJ NAČIN
 GORNJA PREMISA NUŽNO UVODI U ANALIZU
POJAM TRANSAKCIONIH TROŠKOVA!
 ZNAČAJ NIE OGLEDA SE U TOME ŠTO DOBRO
USPOSTAVLJEN SISTEM INSTITUCIJA ZNAČI I
MOGUĆNOST OSTVARIVANJA VIŠIH STOPA
RASTA, BRŽE TEHNIČKE PROMENE I VIŠI NIVO
PRODEUKTIVNOSTI
 SUPROTNO, STATIČNOST REGULATIVE I LOŠE
DEFINISANI VLASNIČKI ODNOSI
OGRANIČAVAJU EKONOMSKE AKTIVNOSTI
 AKTIVNA ULOGA DRŽAVE U ZAKASNELIM
ZEMLJAMA U RAZVOJU JE KLJUČNA, JER SE
TIME NADOMEŠĆUJE NEDOSTATAK
PREDUSLOVA ZA USPEŠNO OKONČANJE
INDUSTRIJALIZACIJE, ODNOSNO OMOGUĆAVA
SE HVATANJE KORAKA SA RAZVIJENIM SVETOM
(“CATCHING-UP”)
 INSTITUCIJE SE SASTOJE IZ:
1. FORMALNIH PRAVILA (USTAV, ZAKONI I OSTALA
REGULATIVA)
2. NEFORMALNIH OGRANIČENJA (KONVENCIJE,
NORME PONAŠANJA I SAMOPROKLAMOVANI
NAČINI MEĐUSOBNOG OPHOĐENJA)
3. DEFINISANIH PRINUDNIH INSTRUMENATA ZA
PRIMENU PRVE DVE GRUPE
 ORGANIZACIJE DEFINIŠEMO KAO GRUPE
INDIVIDUA OKUPLJENIH OKO DOSTIZANJA
ZAJEDNIČKOG CILJA (TO SU: POLITIČKA
TELA- STRANKE, REGULATORNE AGENCIJE;
EKONOMSKI SUBJEKTI – KOMPANIJE, FARME,
SINDIKATI, ZADRUGE; DRUŠTVENE
ORGANIZACIJE – CRKVE, KLUBOVI,
UDRUŽENJA; KAO I OBRAZOVNE USTANOVE)
 PRAVILA I KARAKTERISTIKE
INSTITUCIONALNIH PROMENA:
1. U KONTINUITETU SE ODVIJAJU INTERAKCIJE
IZMEĐU INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA U
REGULISANJU EKONOMSKE STVARNOSTI, PA I
KONKURENTNOSTI, ŠTO JE KLJUČNO ZA
INSTITUCIONALNE PROMENE
2. KONKURENCIJA PERMANENTNO PODSTIČE
ORGANIZACIJE NA DODTNO USAVRŠAVANJE,
INVESTIRANJE U ZNANJE I VEŠTINE KAKO BI
PREŽIVELI NA TRŽIŠTU. VRSTE NOVIH ZNANJA
ODREĐUJU I MOGUĆNOST UTICAJA ORGANIZACIJA
NA PROMENE U INSTITUCIONALNIM
ARANŽMANIMA
3. INSTITUCIONALNI OKVIRI DIKTIRAJU VRSTE
ZNANJA I VEŠTINA KOJE ĆE IMATI NAJVIŠU
ISPLATIVOST NA TRŽIŠTU
 INSTITUCIONALNE PROMENE U SMISLU
ZAKONA, FORMALNIH REGULATIVA I SL. SU
RELATIVNO LAKO IZVODLJIVE
 NEFORMALNA PRAVILA PONAŠANJA SE
MENJAJU DALEKO TEŽE I SPORIJE, JER SU
UKORENJENA DUBOKO U SVESTI POJEDINACA
I ORGANIZACIJA
 EVOLUTIVNE vs REVOLUCIONARNE PROMENE?
 POSTEPENOST I “DRUŠTVENI DOGOVOR” ILI
NASILNE PROMENE POD UTICAJEM
NEZADOVOLJNIH ORGANIZACIJA?
 POZNATI SU U ISTORIJI POKUŠAJI VEŠTAČKOG
PRENOŠENJA (“KOPIRANJA”) TUĐIH
INSTITUCIONALNIH REŠENJA (PREPISIVANJE
USTAVA SAD!)
 “PRENOŠENJE FORMALNIH POLITIČKIH I
EKONOMSKIH PRAVILA IZ USPEŠNIH
ZAPADNIH ZEMALJA U NERAZVIJENE ILI
ISTOČKO-EVROPSKE ZEMLJE NIJE DOVOLJAN
USLOV ZA DOBRE EKONOMSKE REZULTATE.
PRIVATIZACIJA NIJE “PANACEA” ZA
REŠAVANJE SLABIH EKONOMSKIH
PERFORMANSI”
 POLITIČKE INSTITUCIJE BIĆE UTOLIKO
STABILNIJE AKO SU PODRŽANE OD STRANE
ORGANIZACIJA ČIJI JE INTERES NJIHOVA
TRAJNOST
 UKOLIKO IZOSTANE PODRŠKA
INSTITUCIJAMA DOLAZI SE U SITUACIJU
NESTABILNIH POLITIČKIH I EKONOMSKIH
TOKOVA, ŠTO DOVODI DO IZOSTAJANJA
RAZVOJNIH PROCESA!
 TRŽIŠNI OTKAZI
 KADA NASTAJU TRŽIŠNI OTKAZI? SVAKI PUT KADA
SE NE STVORE POTREBNI I DOVOLJNI USLOVI ZA
DELOVANJE TRŽIŠTA!
 KLASIČNI UZROCI TRŽIŠNIH OTKAZA SU:
1. POSTOJANJE EKSTERNIH EKONOMIJA
2. POSTOJANJE JAVNIH DOBARA
3. IMPERFEKTNA INFORMISANOST UČESNIKA NA TRŽIŠTU
 EKSTERNA EKONOMIJA POSTOJI SVAKI PUT
KADA SU PROIZVODNE FUNKCIJE DVA
AKTERA NA TRŽIŠTU DIREKTNO POVEZANE.
TO ZNAČI DA AKTIVNOSTI JEDNOG SUBJEKTA
IMAJU DIREKTNE POZITIVNE ILI NEGATIVNE
EFEKTE NA REZULTATE U FUNKCIONISANJU
DRUGOG SUBJEKTA!
 PRIVATNI IZBOR RACIONALNOG POJEDINCA
NEĆE DOVESTI DO DRUŠTVENO
RACIONALNOG REZULTATA, PA ĆE IZBOR SA
STANOVIŠTA DRUŠTVA BITI NEEFIKASAN
 REŠENJE SE NALAZI KROZ KOMPLEKS
IMOVINSKIH ODNOSA, TJ. PRAVILNO
POSTAVLJEN SISTEM ZAŠTITE SVOJINE I
UGOVORA!!!
 OSNOVNI MOTO U REŠAVANJU EKSTERNIH
EKONOMIJA JE - INTERNALIZACIJA
NEGATIVNIH EKSTERNALIJA, ODNOSNO ONAJ
KO PROIZVODI NEGATIVNE EFEKTE MORA DA
IH I SNOSI (PRIMER PPP U EKOLOGIJI –
ZAGAĐIVAČ PLAĆA TROŠKOVE “SVOG”
ZAGAĐENJA)
 JAVNA DOBRA – DRUGI IZVOR OTKAZA
TRŽIŠTA
 JAVNO DOBRO JE ONO ČIJOM UPOTREBOM OD
STRANE JEDNOG KORISNIKA SE NE SMANJUJE
UPOTREBNA VREDNOST ZA DRUGE
KORISNIKE, ODNOSNO KORIŠĆENJE JAVNOG
DOBRA NIJE KOMPETITIVNO I
EKSKLUZIVISTIČKO!
 RACIONALNI POJEDINCI POKUŠAVAJU DA SE
PONAŠAJU KAO “BESPLATNI KORISINICI”
(FREE RYDERS) – ŽELE DA KORISTE JAVNA
DOBRA U PUNOJ MERI, ALI BEZ SNOŠENJA
TROŠKOVA ZA NJIHOVO OBEZBEĐIVANJE!
 TROŠKOVI OBEZBEĐIVANJA JAVNOG DOBRA
NISU TADA RAVNOMERNO RASPOREĐENI NA
SVE KORISNIKE
 NESKLAD SE PREVAZILAZI EFIKASNOM
PORESKOM POLITIKOM, KAO I SISTEMOM
SANKCIJA I PODSTICAJA ZA KORISNIKE
JAVNIH DOBARA KOJI SE PONAŠAJU
DRUŠTVENO NEPOŽELJNO ILI KORISNO
 TREĆI IZVOR OTKAZA JE NEPERFEKTNA
INFORMISANOST – TO JE POSLEDICA
ČINJENICE DA POJEDINCI SVESNO BIRAJU
DA NE BUDU INFORMISANI, ALI DA TIME
UŠTEDE SREDSTVA ZA PRIBAVLJANJE
INFORMACIJA SA TRŽIŠTA
 SLABIJE INFORMISANI POTROŠAČI PLAĆAJU
SKUPLJU CENU ZA ISTE PROIZVODE, PA ČESTO
DOLAZI DO “ODUSTAJANJA” OD DALJE
POTROŠNJE KADA SE UTVRDI DA JE NJIHOVA
GRANIČNA KORIST NIŽA NEGO KOD DOBRO
INFORMISANIH POTROŠAČA
 “REŠENJE” JE KROZ PRIBAVLJENJE
INFORMACIJA OD POJEDINACA I/ILI MEDIJA
KOJI SLOVE ZA DOBRO INFORMISANE –
“KREATORI MIŠLJENJA”
 DODATNI IZVOR NEINFORMISANOSTI JE
NEMOGUĆNOST PREDVIĐANJA TOKA
DOGAĐAJA U BUDUĆNOSTI – REŠENJE JE
KROZ SISTEM OSIGURANJA OD RIZIKA!
 NIE IMA POSEBNU VAŽNOST U MANJE
RAZVIJENIM ZEMLJAMA KOJE NEMAJU MOĆNU
I EFIKASNU DRŽAVU (NEMA ONOGA ŠTO SE
OZNAČAVA KAO “GOOD GOVERNANCE”)
 NIE JASNO POKAZUJE DA POSTOJE TRŽIŠNE
IMPERFEKTNOSTI KOJE ZAHTEVAJU
ANGAŽOVANJE EFIKASNE DRŽAVE ZA
POBOLJŠANJE ALOKACIJE RASPOLOŽIVIH
RESURSA
 INSTITUCIONALNE PROMENE KOJE NASTAJU
POD UTICAJEM INICIJATIVA UNUTAR SISTEMA
MOGU BITI SAMO EVOLUTIVNE. EKSTERNO
NAMETNUTE PROMENE SU DALEKO BRŽE
 OSNOVNE RAZVOJNE FUNKCIJE
DRŽAVE DANAS SU:

1. POSTIZANJE I ODRŽAVANJE
MAKROEKONOMSKE STABILNOSTI
2. PRERASPODELA STVORENOG DOHOTKA U
KORIST SIROMAŠNIH I UGROŽENIH
GRUPA U DRUŠTVU
3. ISPRAVLJANJE TRŽIŠNIH OTKAZA
4. POTPOMAGANJE HVATANJA KORAKA SA
SAVREMENIM PRIVREDAMA (“CATCHING-
UP”)
 PONAŠANJE DRŽAVE

UPOTREBA INSTITUCIONALNIH INSTRUMENATA

MINIMALNA VISOKA

UPOTREBA REGULISAN NARUŠEN

PODSTIC- MEHANIZAM CENA CENOVNI
AJNIH MEHANIZAM
EFIKASNA
INSTRUM.
ZAŠTITA PRIV. VISOKO
MINIMALNA SVOJINE VISOKA BIROKRATIZOVAN
SISTEM
SELEKTIVNA CENTRALNO
ZAŠTITA PLANIRANJE
NISKA EFIKASNA
MAKSIMALNA MAKSIMALNO
ZAŠTITA DRŽAVNO
PRIVATNE VLASNIŠTVO
SVOJINE

NISKA MAKSIMALNA
 GORNJI LEVI KVADRANT KARAKTERISTIČAN JE
ZA VISOKO RAZVIJENE TRŽIŠNE PRIVREDE
 DONJI DESNI KVADRANT JE (BIO)
KARAKTERISTIČAN ZA BIVŠE KOMUNISTIČKE-
SOCIJALISTIČKE PRIVREDE
 GORNJI DESNI KVADRANT SU TIPIČNO
DRŽAVE BLISKOG ISTOKA I LATINSKE
AMERIKE
 DONJI LEVI KVADRANT JE TIPIČAN ZA
NOVOINDUSTRIJALIZOVANE ZEMLJE KAO
J.KOREJA, TAJVAN, SINGAPUR I HONG KONG
 INTERVENCIJA DRŽAVE PUTEM
AKTIVNE INDUSTRIJSKE POLITIKE
 SELEKTIVNA, VEOMA VISOKA ZAŠTITA
ODABRANIH PODSEKTORA, ALI NA TAČNO
ODREĐENI VREMENSKI ROK
 OBIMNA AKTIVNOST NA PLANU
INSTITUCIONALNIH INSTRUMENATA KOJI
MAKSIMIZIRAJU PRILIV ZNANJA KOD
EKONOMSKIH SUBJEKATA, ALI I MINIMIZIRAJU
BIROKRATSKE PREPREKE RAZVOJU
 IZBEGAVANJE SDI OSIM U SLUČAJEVIMA
PRIBAVLJANJA NEDOSTAJUĆIH ZNANJA I
TEHNOLOGIJA
 DISKRIMINATORNA INSTITUCIONALNA
POLITIKA KOJA FAVORIZUJE STVARANJE I
FUNKCIONISANJE GIGANTSKIH
KONGLOMERATA
 MESTO I ULOGA SAVREMENOG
PLANIRANJA
 POZITIVNA ULOGA PLANIRANJA U MANJE
RAZVIJENIM ZEMLJAMA ZBOG:
1. UBLAŽAVANJA INFORMACIONE IMPERFEKTNOSTI
KROZ DISEMINACIJU INFORMACIJA KOJE SE SVE
NESELEKTIVNO STAVLJAJU NA RASPOLAGANJE
UČESNICIMA NA TRŽIŠTU
2. IDENTIFIKOVANJA SEKTORA I OBLASTI LJUDSKIH
AKTIVNOSTI U KOJIMA DOLAZI DO
NAJDRASTIČNIJIH TRŽIŠNIH OTKAZA-
PREVAZILAŽENJE KROZ OBUKU I EDUKACIJU NA
PLANU REGIONALNOG RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE
SREDINE
3. NEOPHODNOSTI KOORDINACIJE IZMEĐU
MAKROPOLITIKA I JAVNIH INVESTICIJA U OBLASTI
PRIRODNIH MONOPOLA I JAVNIH DOBARA, KAO I
PODRŠKE AKTIVNOJ INDUSTRIJSKOJ POLITICI U
CILJU PODSTICANJA DINAMIČKIH KOMPARATIVNIH
PREDNOSTI
 ULOGA KAPITALA U PROCESU
RAZVOJA
 KAPITAL KAO OUTPUT U PRETHODNOM I
INPUT U NAREDNOM PROIZVODNOM
PROCESU (RAZLIKOVANJE TOKOVA I FONDOVA)
 TRI NAJVAŽNIJE KATEGORIJE KAPITALNIH
DOBARA SU:
1. PROIZVODNA OPREMA (MAŠINE, ALATI I SL)
2. GRAĐEVINSKI OBJEKTI (HALE, KANCELARIJE,
STAMBENE ZGRADE, PUTEVI, PRUGE...)
3. ZALIHE
 VREDNOST KAPITALNIH DOBARA ODREĐENA
JE MOGUĆNOŠĆU PROIZVODNJE
POTROŠNIH DOBARA
 RAZLIKOVANJE TRI KATEGORIJE KAPITALA:
• FIZIČKI KAPITAL
• LJUDSKI KAPITAL
• PRIRODNI KAPITAL
 NEDOSTATAK KAPITALA (DEFICITARNOST)
KAO OSNOVNO RAZVOJNO OGRANIČENJE –
SVE VIŠE SE U MANJE RAZVIJENIM
EKONOMIJAMA UVIĐA DA JE DEFICITARAN I
LJUDSKI KAPITAL, A NE SAMO FIZIČKI!!!
 DVA KLJUČNA PITANJA SU:
1. KAKO SE UVEĆAVA FIZIČKI KAPITAL?
2. KOJI SU IZVORI NJEGOVOG RASTA?
 ODGOVORI SU:KAPITAL SE UVEĆAVA
PROCESOM INVESTIRANJA, DOK JE SA
MAKROEKONOMSKOG STANOVIŠTA OSNOVNI
IZVOR INVESTICIJA ŠTEDNJA!!!
 POGREŠNO BI BILO ZAUZETI NEDVOSMISLENI
STAV DA JE FIZIČKI KAPITAL KLJUČ USPEŠNOG
PRIVREDNOG RAZVOJA. PORED SAMOG
KAPITALA, NEOPHODNO JE POSMATRATI I
EFIKASNOST INVESTICIJA, ODNOSNO
EFIKASNOST UPOTREBE AKUMULIRANOG
KAPITALA
 EFIKASNOST INVESTICIJA RAČUNAMO KAO
ODNOS OSTVARENE STOPE RASTA
PROIZVODNJE I DOHOTKA PREMA STOPI
UČEŠĆA INVESTICIJA U RASPODELI BDP-a
(AKO JE STOPA RASTA BDP 7%, A UČEŠĆE
INVESTICIJA U RASPODELI 31%,
EFIKASNOST INVESTICIJA JE 7/31= 23%)
 ANALIZE REZULTATA RAZVOJA U PROŠLOSTI
POKAZUJU DA JE KAPITAL DALEKO ZNAČAJNIJI
RAZVOJNI FAKTOR NA NIŽIM NIVOIMA
RAZVOJA, DOK NA VIŠIM NIVOIMA PRIMAT
PREUZIMA GLOBALNA PRODUKTIVNOST
FAKTORA –TFP
 U ZUR NE POSTOJI ODGOVARAJUĆA
TEHNOLOŠKA INTELIGENCIJA ŠTO
OGRANIČAVA USVAJANJE SAVREMENIH
TEHNOLOGIJA
 UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA JE CENTRALNA
POLUGA POLITIKE DUGOROČNOG RASTA I
RAZVOJA JEDNE EKONOMIJE
 EFIKASNA ALOKACIJA KAPITALA JE KLJUČNO
POVEZANA SA POSTOJANJEM I
DIVERSIFIKOVANOŠĆU TRŽIŠTA KAPITALA
 ZNAČAJ KAPITALA KAO FAKTORA
RASTA I RAZVOJA 1960-90
KAPITAL RAD TFP
AFRIKA 73 28 0
IST.AZIJA 57 16 28
LAT.AMERIKA 67 30 0
JUŽ.AZIJA 67 20 14
SVE ZUR 65 23 14
FRANCUSKA 27 -5 78
NEMAČKA 23 -10 87
JAPAN 36 5 59
V.BRITANIJA 27 -5 78
SAD 23 27 50
 AS-AD MODEL
 KRETANJE AGREGATNE PROIZVODNJE KAO
FUNKCIJE CENA GRAFIČKI REPREZENTUJE
KRIVA AGREGATNE PONUDE
 U EKONOMSKOJ TEORIJI JOŠ NEMA
JEDINSTVENOG STAVA PO PITANJU OPŠTEG
IZGLEDA KRIVE AGREGATNE PONUDE
 DRUGA KOMPONENTA ODNOSI SE NA OBLIK
KRIVE AGREGATNE TRŽANJE
AD=C+I+G+X
C= POTROŠNJA INSTITUCIONALIZOVANOG
SEKTORA STANOVNIŠTVA
I= INVESTICIONA POTROŠNJA
G= JAVNA POTROŠNJA
X= IZVOZ, TJ. TRAŽNJA SEKTORA
INOSTRANSTVA
NAGIB AD KRIVE ILUSTRUJE PROMENU
AGREGATNE TRAŽNJE KAO POSLEDICU PROMENE
OPŠTEG NIVOA CENA AD= f(P); dAD/dP<0
NEGATIVAN NAGIB AD KRIVE
TRANSLACIJA KRIVE
AGREGATNE TRAŽNJE IZ
P AD3 AD4 AD1 U AD2 ODGOVARA
LOGICI KEJNSIJANSKE
P4 TEORIJE I IMA ZA
AS POSLEIDCU RELATIVNO
P3 IZRAŽENI RAST
AD1 AD2 PROIZVODNJE I
MINIMALNI RAST CENA.
P2 SUPROTNO, POMERANJE
P1 IZ AD3 U AD4 ŠTO
ODGOVARA KLASIČNOJ
TEORIJI REZULTIRA
VISOKIM RASTOM CENA
Y1 Y2 Y 3 Y4 I MINIMALNIM
POVEĆAVANJEM
PROIZVODNJE.
 IS-LM MODEL
 U CENTRU PAŽNJE OVOG MODELA JE ISTOVREMENO
POSTIZANJE RAVNOTEŽE NA TRŽIŠTU DOBARA (IS) I
TRŽIŠTU NOVCA (LM)
 POTREBNO JE ODREDITI TAČKE KOJE SPAJAJU
VELIČINE TRŽIŠNIH KAMATNIH STOPA R I BRUTO
DOMAĆEG PROIZVODA Y PRI KOJIMA SE POSTIŽE
ISTOVREMENA RAVNOTEŽA NA ROBNOM I
NOVČANOM TRŽIŠTU
 U SVIM TAČKAMA KRIVE IS POSTOJI JEDNAKOST
INVESTICIJA I ŠTEDNJE (U ZATVORENOJ PRIVREDI
I=Y-C, ODNOSNO S=Y-C=I). INVESTICIONA TRAŽNJA
JE OPADAJUĆA FUNKCIJA KAMATNE STOPE
I= I(R); dI / dR < 0
 IS KRIVA IMA NEGATIVAN NAGIB, ŠTO JE
POSLEDICA ČINJENICE DA VISOKE
KAMATNE STOPE USLOVLJAVAJU
OPADANJE INVESTICIONIH AKTIVNOSTI I
NIZAK NIVO PROIZVODNJE, DOK NIZAK
NIVO PROIZVODNJE POSLEDIČNO ZNAČI
RELATIVNO SKROMNU ŠTEDNJU
 STANJE NA TRŽIŠTU NOVCA LM:
• TRAŽNJA NOVCA SASTOJI SE IZ DVE KOMPONENTE
 L1 – TRAŽNJA ZA NOVCEM KAO PROMETNIM SREDSTVOM
 L2 – TRAŽNJA ZA NOVCEM KAO ŠPEKULATIVNIM
SREDSTVOM
 L1 JE U FUNKCIJI DOHOTKA L1=L(Y)
 L2 JE DETERMINISANA VISINOM KAMATNE
STOPE L2= L(R)
 USLOV RAVNOTEŽE NA NOVČANOM TRŽIŠTU
JE:
M/P = L1(Y) + L2(R)
PRI ČEMU JE M=KOLIČINA NOVCA U
OPTICAJU, A P=NIVO CENA
TOTALNIM DIFERENCIRANJEM DOBIJAMO
(dL1/dY)* dY + (dL2/dR)* dR = 0
ŠTO ZNAČI DA PORAST Y ZA 1 USLOVLJAVA
RAST TRANSAKCIONE TRAŽNJE ZA NOVCEM U
IZNOSU dL1/dY JEDINICA; UKOLIKO OVAJ
IZNOS POMNOŽIMO SA PROIZVOLJNIM
UVEĆANJEM BDP ZA dY JEDINICA DOBIĆEMO
POVEĆANJE TRANSAKCIONE TRAŽNJE ZA
NOVCEM. ANALOGNO JE KOD PORASTA
SPEKULATIVNE TRAŽNJE ZA NOVCEM!
GRAFIČKA PREZENTACIJA IS-LM MODELA

 PRESEK IS I LM KRIVE
REPREZENTUJE STANJE U
R PRIVREDI KOJE
LM ODGOVARA
ISTOVREMENOJ
RAVNOTEŽI NA TRŽIŠTU
DOBARA (IS) I NOVCA
(LM)
 LM KRIVA IMA POZITIVAN
IS NAGIB ŠTO UPUĆUJE NA
STAV PO KOME RAST
NOVČANE PONUDE U
KRATKOM ROKU IMA
Y POZITIVAN UTICAJ NA
KRETANJE BDP-a
 FINANSIRANJE PRIVREDNOG
RAZVOJA
 NACIONALNA ŠTEDNJA – KADA GOVORIMO O
USLOVIMA ZATVORENE PRIVREDE TO JE
JEDINI IZVOR FINANSIRANJA RAZVOJA,
OSIM PRIMARNE EMISIJE (INFLATORNE
POSLEDICE)
 EKSTERNI IZVORI – U USLOVIMA OTVORENE
PRIVREDE DODATNI IZVOR FINANSIRANJA
RAZVOJA KOJI OMOGUĆAVA VIŠI NIVO
INVESTICIJA OD OSTVARENE DOMAĆE
ŠTEDNJE
 NACIONALNA ŠTEDNJA
• RAZLIKOVANJE INSTITUCIONALNIH
SEKTORA MAKROEKONOMIJE U SMISLU
NJIHOVOG ODNOSA PREMA ŠTEDNJI
• ŠTEDNJA DOMAĆINSTAVA
(PO PRAVILU JE UVEK POZITIVAN SEKTOR)
• ŠTEDNJA KORPORACIJA
(PO PRAVILU JE NEGATIVNA, ODNOSNO VEĆE
JE ZADUŽENJE KORPORACIJA NA
FINANSIJSKOM TRŽIŠTU OD ŠTEDNJE NA
NJEMU)
• ŠTEDNJA DRŽAVE
(AKO JE NEGATIVNA – BUDŽETSKI DEFICIT,
KUMULIRANO – JAVNI DUG)
 INSTITUCIONALIZOVANI SEKTORI NACIONALNE EKONOMIJE
SEKTOR OSNOVNE FUNKCIJE OSNOVNI IZVORI
DOHOTKA
POSLOVNI PROIZV.DOBARA I NEFIN. PRIMANJA OD PRODAJE
NEFINANSIJSKI TRŽ.USLUGA PROIZVODA

FINANSIJSKI FINANSIJE,PRIKUPLJANJE I FONDOVI OD DEPOZITA I

RASPODELA KAMATA; UGOVORNE
RASPOL.FONDOVA,OSIGURANJ PREMIJE
E
DRŽAVA NETRŽ.USLUGE ZA OBAVEZNI NAMETI U
KOLEKT.POTROŠNJU, DRUGIM SEKTORIMA
PRERASPODELA DELA NAC. PRIMLJENI (IN)DIREKTNO
DOHOTKA
NEPROFITNE NETRŽIŠNE USLUGE ZA DOBROVOLJNI DOPRINOSI
ORGANIZACIJE KOJE POSEBNE GRUPE POTROŠAČA DOMAĆINSTAVA I DOHODAK
VRŠE USLUGE OD SVOJINE
DOMAĆINSTVIMA
DOMAĆINSTVA ZARADE ZAPOSLENIH,
•KAO POTROŠNJA DOHODAK OD SVOJINE,
POTROŠAČI TRANSFERI
PROIZV.DOBARA I
•KAO NEFIN.TRŽ.USLUGA PRIMANJA OD PRODAJE
PREDUZETNICI ROBE I USLUGA

INOSTRANSTVO NEMA OSN. FUNKCIJU ILI GLAVNE IZVORE DOHOTKA

 KRUŽNI TOK AKTIVNOSTI U OTVORENOJ EKONOMIJI
PLAĆANJA ZA ROBU I USLUGE

ROBA I USLUGE

POREZI POREZI

USLUGE DRŽAVE USLUGE DRŽAVE

DOMAĆINSTVAFAKTORI PROIZV. DRŽAVA PREDUZEĆA
ROBA I USLUGE
PLAĆANJA ZA FAKTORE
PLAĆANJA ZA ROBU I USLUGE

FAKTORI PROIZVODNJE

PLAĆANJA ZA FAKTORE PROIZVODNJE

INOSTRANSTVO NETO IZVOZ

PLAĆANJA ZA NETO IZVOZ
 FINANSIRANJE RAZVOJA DOMAĆOM
ŠTEDNJOM
 KLASIČNA ŠKOLA EKONOMSKE MISLI-
FINANSIRANJE INVESTICIJA (RAZVOJA)
ODVIJA SE ISKLJUČIVO IZ NERADNIH
DOHODAKA – PROFITA I RENTE
 KEJNSOVA ŠKOLA – SVI MIKROEKONOMSKI
SUBJEKTI SVOJOM ŠTEDNJOM DOPRINOSE
UVEĆANJU PROIZVODNIH FONDOVA
 U VEĆINI MANJE RAZVIJENIH ZEMALJA
DALEKO NAJVEĆI PROBLEM JE NEDOVOLJAN
OBIM DOMAĆE ŠTEDNJE. STOPA NACIONALNE
ŠTEDNJE U ZNAČAJNOM STEPENU JE
DETERMINISANA VELIČINOM BDP-a p.c.
 POSTOJE I DRUGI RAZLOZI ZBOG KOJIH
STOPA NACIONALNE ŠTEDNJE MOŽE BITI
NISKA - NEDOSTATAK ILI NERAZVIJENOST
PRIVREDNOG, A POSEBNO FINANSIJSKOG
SISTEMA
SAD JAPAN NEMAČKA BRITANIJA KANADA

BRUTO 16,3 31,6 22,5 16,6 20,7

DOM.
ŠTEDNJA
JAVNA -2,1 4,9 2,0 0,1 -1,6
ŠTEDNJA

PRIVATNA 18,5 26,8 20,5 16,4 22,2

ŠTEDNJA
USLOVI RAVNOTEŽE U ZATVORENOJ
PRIVREDI

 Y= C + I + G
FINALNA UPOTREBA GDP ILI GNP
 Y-(C+G) =I
LEVA STRANA IZRAZA JE UKUPNA
DOMAĆA ŠTEDNJA
 USLOV MAKROEKONOM. RAVNOTEŽE:
 S=I; S= SP + Sg
UKUPNA ŠTEDNJA SE SASTOJI IZ PRIVATNE
ŠTEDNJE SP I JAVNE ŠTEDNJE Sg
 SREĐIVANJEM I ZAMENOM DOBIJAMO IZRAZ:

 S=Y-T-C=(C+I+G)-T-C;
S+T=G+I
 OVAJ IZRAZ GOVORI O RELACIJI IZMEĐU
PRIVATNIH I JAVNIH FINANSIJA
 ULOGA UKUPNE NACIONALNE ŠTEDNJE
JE DA FINANSIRA UKUPNA
INVESTICIONA ULAGANJA, A SVRHA
POREZA JE FINANSIRANJE JAVNIH
IZDATAKA
 ŠTEDNJA DOMAĆINSTAVA
 OSNOVNI IZVOR FINANSIRANJA RAZVOJA U
RAZVIJENIM TRŽIŠNIM PRIVREDAMA
 DOMAĆINSTVA RASPOLAŽU PRIHODIMA I OD
RADA I OD VLASNIŠTVA
 VELIČINU ŠTEDNJE DOMAĆINSTAVA
OPREDELJUJE: NIVO RASPOLOŽIVOG
DOHOTKA, PRILIV KAPITALA, INFLACIJA,
BUDŽETSKI DEFICIT, REALNA KAMATNA STOPA
 VEĆA POTROŠNJA U SADAŠNJOSTI ZNAČI I
MANJU POTROŠNJU U BUDUĆNOSTI!
 RASPOLOŽIVI DOHODAK = DOHODAK KOJI
OSTAJE DOMAĆINSTVU PO PLAĆANJU POREZA
I OBAVEZA DRŽAVI!!!
 TRI SU RAZLOGA ZBOG KOJIH SE VEĆA
BUDUĆA VELIČINA IZJEDNAČAVA SA
SADAŠNJOM:
1. SADAŠNJA POTROŠNJA “VIŠE VREDI” OD
BUDUĆE, PA SE STOGA BUDUĆOJ PRIDODAJE
I IZNOS NAGRADE ZA ŠTEDLJIVOST U VIDU
VEĆEG OBIMA POTROŠNJE U BUDUĆNOSTI
2. SADAŠNJA POTROŠNJA JE SASVIM IZVESNA,
DOK JE BUDUĆA NA OSNOVU ŠTEDNJE
NEIZVESNA I NIJE SIGURNO DA ĆE SE
OSTVARITI
3. SVAKA ŠTEDNJA PRETPOSTAVLJA
PROMIŠLJENU INVESTICIONU UPOTREBU –
DOMAĆINSTVO BIRA ONOG KOME ĆE
POVERITI SVOJU ŠTEDNJU, TJ. KO ĆE MU
DATI NAJVEĆI PRINOS SA ŠTO MANJOM
NEIZVESNOŠĆU!
 ŠTEDNJA DRŽAVE
 DVA OSNOVNA IZVORA JAVNE ŠTEDNJE:
• VIŠAK BUDŽETSKIH PRIHODA (BUDŽETSKI
SUFICIT)
• ŠTEDNJA JAVNIH PREDUZEĆA
 VEOMA RETKO SE SLOBODNA SREDSTVA
DRŽAVE PLASIRAJU PRIVATNOM SEKTORU
PRIVREDE NA KOMERCIJALNOJ OSNOVI, VEĆ
SE KORISTE ZA FINANSIRANJE INVESTICIJA
OD STRANE DRŽAVE U RAZNE PROJEKTE
 PODIZANJE PRIHODA DRŽAVE – ILI KROZ
POVIŠENJE PORESKE STOPE ILI KROZ
ŠIRENJE PORESKE OSNOVICE
 ŠTEDNJA PREDUZEĆA U JAVNOM SEKTORU
JE VEOMA SKROMNA, ČAK I U
NAJRAZVIJENIJIM EKONOMIJAMA
 TRI TIPA JAVNIH PREDUZEĆA:
1. PREDUZEĆA POD UPRAVOM RESORNOG
MINISTARSTVA (PTT,ŽELEZNICA,EPS...)
2. PREDUZEĆA SA ZAJEDNIČKIM PORTFELJOM AKCIJA,
GDE DRŽAVA NA OSNOVU SVOG VLASNIŠTVA IMA
KONTROLNU FUNKCIJU I UTICAJ NA POSLOVANJE
3. JAVNE KORPORACIJE KOD KOJIH JE REPREZENTENT
DRŽAVE NA KLJUČNIM MENADŽERSKIM POLOŽAJIMA
 ČESTO DRŽAVA ŠTEDNJU GRAĐANA NE
USMERAVA NA FINANSIRANJE RAZVOJA,
VEĆ JE KORISTI ZA NAJRAZLIČITIJE OBLIKE
NAGRAĐIVANJA SVOJIH ISTOMIŠLJENIKA
 FUNKCIJE POTROŠNJE

 KEJNSOVA FUNKCIJA
POTROŠNJE
 TEORIJA RELATIVNOG DOHOTKA

 TEORIJA IRVINGA FIŠERA

 HIPOTEZA ŽIVOTNOG CIKLUSA

 TEORIJA POTROŠNJE MILTONA

FRIDMANA
 KEJNSOVA FUNKCIJA POTROŠNJE
 PRETPOSTAVKE:
1. RAST POTROŠNJE SA RASTOM DOHOTKA
2. PROSEČNA SKLONOST POTROŠNJI SE
SMANJUJE SA RASTOM DOHOTKA
3. KLJUČNA DETERMINANTA ŠTEDNJE JE
DOHODAK, A NE VISINA KAMATNE STOPE
4. NEMA AUTOMATSKOG USPOSTAVLJANJA
JEDNAKOSTI IZMEĐU ŠTEDNJE I
INVESTICIJA; TO JE GLAVNI UZROČNIK
NESTABILNOSTI KAPITALISTIČKE TRŽIŠNE
EKONOMIJE
 RAZLIKOVANJE VELIČINE AUTONOMNE
POTROŠNJE
 KEJNS UZIMA INVESTICIJE KAO KREATORA
AKUMULACIJE; PORAST INVESTICIJA
USLOVLJAVA UVEĆAVANJE PROIZVODNJE U
IZNOSU VEĆEM OD INICIJALNOG RASTA
INVESTICIJA – EFEKAT AKCELERATORA I
MULTIPLIKATORA
C= a + cY
a- veličina autonomne potrošnje (a>0)
c- granična sklonost potrošnji MPC (0<c<1)
Prosečna sklonost potrošnji APC:
C/Y= a/Y + c
VELIČINU NACIONALNOG DOHOTKA Y MOŽEMO
IZRAZITI KAO Y=C+I (UKOLIKO
APSTRAHUJEMO JAVNU POTROŠNJU I
PRETPOSTAVIMO AUTARHIČNU PRIVREDU).
ZAMENOM C KAO KEJNSOVE FUNKCIJE
POTROŠNJE DOBIJAMO:
Y=a+cY+I ili Y-cY = a+I
Y(1- c) =a+I ili
Y=(1/1-c)*a + (1/1-c)*I
C= (1/1-c)*a + (c/1-c)*I
1/1-c NAZIVA SE MULTIPLIKATOR
INVESTICIJA
 PARADOKS ŠTEDLJIVOSTI
 PARADOKS JE MOGUĆ SAMO POD PRETPOSTAVKOM
NEPOTPUNE ZAPOSLENOSTI FAKTORA PROIZVODNJE
 U TAKVIM USLOVIMA RAST SKLONOSTI ŠTEDNJI
ZNAČI ISTOVREMENO SMANJENJE SKLONOSTI
POTROŠNJI
 SMANJENJE AGREGATNE TRAŽNJE, ZBOG SMANJENE
POTROŠNJE DOMAĆINSTAVA, ZNAČI NEMOGUĆNOST
DA PROIZVOĐAČI DOBARA ZA OVAJ SEKTOR
REALIZUJU SVOJU PRODUKCIJU
 NEREALIZOVANA PROIZVODNJA DESTIMULATIVNO
DELUJE NA PRIVREDNU AKTIVNOST USLED ČEGA
DOLAZI DO SMANJENJA VREDNOSTI NACIONALNOG
DOHOTKA
 PROIZILAZI DA JE PAD PRIVREDNE
AKTIVNOSTI POSLEDICA RASTUĆE
SKLONOSTI ŠTEDNJI!!!
 TEORIJA RELATIVNOG DOHOTKA
 ANALIZA PONAŠANJA KEJNSOVE
FUNKCIJE POTROŠNJE U PRAKSI JE
POKAZALA DA ONA VAŽI SAMO U
KRATKOM ROKU, A NE I U DUGIM
VREMENSKIM PERIODIMA
 RAZLIKUJE DUGI I KRATKI ROK
 UVAŽAVA “DEMONSTRACIONI EFEKAT” ILI
“EFEKAT UGLEDANJA”
 U KRATKOM ROKU POTROŠNJA JE
REZULTAT RASPOLOŽIVOG DOHOTKA +
ŠTEDNJE IZ PRETHODNOG PERIODA
 USLED DELOVANJA EFEKTA UGLEDANJA,
PODJEDNAKO POVEĆANJE DOHOTKA SVIH
DOMAĆINSTAVA NEMA NIKAKVOG UTICAJA
NA PROMENU PROSEČNE SKLONOSTI
ŠTEDNJI I PROSEČNE SKLONOSTI POTROŠNJI
NA NIVOU NACIONALNE EKONOMIJE
 U ŽELJI DA SE OČUVA DOSTIGNUTI NIVO
STANDARDA, DOMAĆINSTVO ĆE POVEĆATI
UČEŠĆE POTROŠNJE U (NEPROMENJENOM)
DOHOTKU, ODNOSNO POVEĆAĆE PROSEČNU
SKLONOST POTROŠNJI
 U KRATKOM ROKU DOLAZI DO IZOSTAJANJA
PRILAGOĐAVANJA NIVOA POTROŠNJE PREMA
PROMENAMA U NIVOU RASPOLOŽIVOG
DOHOTKA
 TEORIJA IRVINGA FIŠERA
 POJEDINCI-DOMAĆINSTVA PRILIKOM
DONOŠENJA ODLUKE ŠTEDNJA vs POTROŠNJA
VRŠE SUPROTSTAVLJANJE SADAŠNJE SA
BUDUĆIM KORISTIMA
 ŠTEDNJA SE POSMATRA SAMO KAO ODLOŽENA
POTROŠNJA (SREDSTVO ZA OPTIMALNO
RASPOREĐIVANJE POTROŠNJE U VREMENU)
 KLJUČNA DETERMINANTA NIVOA ŠTEDNJE I
POTROŠNJE JE VELIČINA DOHOTKA U TOKU
CELOG ŽIVOTA POJEDINCA
 KONCEPT INTERTEMPORALNE POTROŠNJE
POKAZUJE NAM DA DOMAĆINSTVO MOŽE
TROŠITI VIŠE NEGO ŠTO PRIHODUJE U
TEKUĆEM PERIODU
 HIPOTEZA ŽIVOTNOG CIKLUSA
 VELIČINA DOHOTKA POJEDINCA JE
PROMENLJIVA TOKOM ŽIVOTNOG VEKA (TRI
PODPERIODA)
 ŠTEDNJA OMOGUĆAVA PRERASPODELU
DOHODAKA POTROŠAČIMA IZ PERIODA U
KOJIMA JE DOHODAK VISOK U PERIODE U
KOJIMA JE ON NIZAK
 KLJUČAN TRENUTAK U ŽIVOTU POJEDINCA JE
ODLAZAK U PENZIJU I PRESTANAK
EKONOMSKI AKTIVNOG ŽIVOTA
 ZNAČAJAN FAKTOR ŠTEDNJE JE STAROSNA
STRUKTURA STANOVNIŠTVA
 KONST. ODNOS BOGATSTVO/DOHOD.=
KONST. ODNOS POTROŠNJA/DOHODAK
 HIPOTEZA ŽIVOTNOG CIKLUSA ii
MAKROEKONOMSKA FUNKCIJA POTROŠNJE:
C= (1/T)W+ (R/T)Y
= PRETPOSTAVLJENE PREOSTALE GODINE ŽIVOTA
R = BROJ GODINA DO ODLASKA U PENZIJU
W = IMOVINA – BOGATSTVO
Y = DOHODAK
PRIMER: T=50, R=30
C=0,02W+0,6Y
ŠTO ZNAČI DA SVAKA DODATNA JEDINICA
GODIŠNJEG DOHOTKA UVEĆAVA POTROŠNJU ZA 0,6
NOVČANIH JEDINICA, A SVAKA DODATNA JEDINICA
BOGATSTVA UVEĆAVA POTROŠNJU ZA 0,02
NOVČANE JEDINICE GODIŠNJE
 F-ja POTROŠNJE FRIDMANA
 PERMANENTNI I TRANZITORNI DOHODAK
Y = Yp+Yt
 STALNI I POVREMENI IZVORI DOHOTKA
 PERMANENTNI DOHODAK JE DEO DOHOTKA
KOJI ĆE SE PREMA OČEKIVANJA LJUDI
ZADRŽATI I U BUDUĆNOSTI, A TRANZITORNI
DOHODAK JE PLOD SLUČAJNIH,NEOČEKIVANIH
I POVREMENIH DOGAĐAJA
 POTROŠNJA JE PROPORCIONALNA SAMO

PERMANENTNOM DOHOTKU
C= kYp ; 0<k<1; k –faktor proporcionalnosti
PROS.SKLONOST POTROŠ.C/Y= kYp/Y
 UKOLIKO JE PROMENA DOHOTKA NA VIŠE
EVIDENTNO KRATKOTRAJNOG I
NEPONOVLJIVOG KARAKTERA, ZNAČAJAN DEO
OVOG DOHOTKA ĆE BITI UŠTEĐEN, ŠTO SE NE
BI DESILO KADA BI ON IMAO TRAJNI
KARAKTER
 TRANZITORNI DOHODAK SE NAJVEĆIM DELOM
USMERAVA NA ŠTEDNJU, ODNOSNO IZNOS
POTROŠNJE JE PERMANENTNA VELIČINA
 PROSEČNA SKLONOST POTROŠNJI ZAVISI OD
ODNOSA PERMANENTNOG I TEKUĆEG
DOHOTKA. KADA DRUGI PREMAŠI PRVI,
VELIČINA MPC OPADA I OBRNUTO
 POTROŠNJA ZAVISI OD OČEKIVANJA I U
SKLADU SA NJIMA SE MENJA
NACIONALNA ŠTEDNJA ZAVISI OD:
 VELIČINE DOHOTKA I NJEGOVE
RASPODELA
 ADEKVATNOG FINANSIJSKOG TRŽIŠTA I
STABILNOSTI CENA
 MERA DRŽAVNE MAKRO EKONOMSKE
POLITIKE (POSEBNO FISKALNE I
MONETARNE)
 DRUGIH FAKTORA KOJI PODSTIČU
ŠTEDNJU
 NACIONALNA ŠTEDNJA
 POVEĆANJE DOMAĆE ŠTEDNJE ZA ZUR JE
VAŽNIJE OD PRIVLAČENJA STRANOG
KAPITALA!
 JEDINI INSTITUCIONALNI SEKTOR KOJI JE
UVEK STVARALAC NETO ŠTEDNJE JE
STANOVNIŠTVO
 NIJE DOKAZANO DA VEĆA NEJEDNAKOST
U RASPODELI DOHOTKA VODI VEĆOJ
ŠTEDNJI
 EKSTERNI IZVORI

 PRIVATNA STRANA ŠTEDNJA

• FDI-DIREKTNE STRANE
INVESTICIJE
• PORTFOLIO INVESTICIJE
• KOMERCIJALNI ZAJMOVI I
KREDITI
 STRANI JAVNI KAPITAL
 INOSTRANA AKUMULACIJA
JEDNAČINA RAVNOTEŽE OTVORENE PRIVREDE:
Y=C+I+G+X-M; [Y-(C+G)]-I=X-M
S-I=X-M; I=S-(X-M) ;
X>M=SUFICIT;X<M=DEFICIT
 AKO JE X<M KLJUČAN JE NAČIN UPOTREBE
STRANOG KAPITALA
 KOD URAVNOTEŽENE RAZMENE SA SVETOM
(X=M, A Xn=0) SPOLJNA TRGOVINA U SMISLU
PRIVREDNOG RAZVOJA NE ZNAČI NIŠTA
DRUGO DO PROSTE RAZMENE NA PRINCIPU DA
IZ INOSTRANSTVA NABAVLJAMO ONO ŠTO SE
NE PROIZVODI U ZEMLJI I OBRNUTO, A DA JE
PRI TOME SPOLJNA TRGOVINA NEUTRALNA –
ROBE SU JEDNAKIH VREDNOSTI
 PLATNI BILANS
IZVOZ-UVOZ ROBA = ROBNI BILANS
DVE VRSTE USLUGA:

•USLUGE PRIVREDNIH DELATNOSTI

•USLUGE FAKTORA PROIZVODNJE
BILANS ROBA I USLUGA = TRGOVINSKI BILANS
TRANSFERI (DAVANJA I PRIMANJA BEZ

NAKNADA)
TRGOVINSKI BILANS+ TRANSFERI =BILANS

TEKUĆIH TRANSAKCIJA
FINANSIJSKO IZRAVNJAVANJE BILANSA

TEKUĆIH TRANSAKCIJA – KAPITALNI BILANS

BILANS TEKUĆIH TRANSAKCIJA + KAPITALNI

BILANS= PLATNI BILANS ZEMLJE

 KAO PRAVILO MOŽE SE REĆI: U DUGOM
ROKU ZEMLJA TREBA DA TROŠI KOLIKO
PROIZVODI, A DA INVESTIRA U GRANICAMA
RASPOLOŽIVE DOMAĆE ŠTEDNJE, ŠTO
PODRAZUMEVA DUGOROČNU RAVNOTEŽU U
PLATNOM BILANSU, A NIKAKO NE ZNAČI
ZALAGANJE ZA ZATVORENU PRIVREDU!
 JEDAN OD BITNIH PROBLEMA KOD UPOTREBE
INOSTRANE AKUMULACIJE U MANJE
RAZVIJENIM ZEMLJAMA JE NEDOSTATAK
KVALITETNE INFRASTRUKTURE (KAKO
PRIVREDNE, TAKO I RADNE SNAGE, ZNANJA I
OBRAZOVANJA I SL.). STOGA SE POSTIŽU
SUBOPTIMALNI EFEKTI U KORIŠĆENJU
STRANE AKUMULACIJE, A TO ZNAČI
USPORAVANJE RASTA.
 FDI - DIREKTNE STRANE
INVESTICIJE
 PREDSTAVLJAJU NAJPOVOLJNIJI OBLIK
ANGAŽOVANJA STRANE PRIVATNE
ŠTEDNJE U FINANSIRANJU RAZVOJA
 SVOJEVRSNI SPOJ KAPITAL - FUNKCIJE
I KAPITAL - SVOJINE
 KLJUČNA JE KONTROLA STRANOG
VLASNIKA NAD KAPITALOM
 FDI SU PREDUZIMAČKE INVESTICIJE,
JER VLASNIKU KAPITALA OMOGUĆUJU
STICANJE PRAVA SVOJINE, KONTROLE I
UPRAVLJANJA
 BRZ RAST FDI POSLE II SV.RATA –
UTICAJ PROCESA GLOBALIZACIJE
 SVE DO 70-tih GODINA XX VEKA BILE
SU OSNOVNI OBLIK ULAGANJA INO
KAPITALA U ZUR
 POVOLJAN UTICAJ LIBERALIZACIJE
REŽIMA STRANIH INVESTICIJA U
TRANZITORNIM ZEMLJAMA – NAGLO
UBRZANJE FDI TOKOM 90-tih GODINA
 BITAN UTICAJ ORGANIZOVANE
POLITIKE DRŽAVE PREMA STRANIM
ULAGANJIMA
 PRIMER ULOGE FDI U RAZVOJU JAPANA:
ČETIRI FAZE
• PRVO, ULAGANJA BAZIRANA NA PRIRODNIM
RESURSIMA
• DRUGO, ULAGANJA U IZGRADNJU MODERNE I
EFIKASNE INFRASTRUKTURE
• TREĆE, RASTUĆI ZNAČAJ INOVACIJA U
DINAMIZIRANJU PRIVREDNOG RAZVOJA I ULAGANJA
U ZNANJE
• ČETVRTO, ETAPA POSTINDUSTRIJSKOG DRUŠTVA,
DOMINACIJA USLUGA I ZNANJEM INTENZIVNIH
TEHNOLOGIJA
 FDI DONOSE ZEMLJAMA PRIMAOCIMA
SAVREMENE TEHNOLOGIJE, KOJE ONE NE
MOGU SAMOSTALNO OBEZBEDITI
 NOVE TEHNOLOGIJE TRAŽE NOVE
MENADŽMENT TEHNIKE, VISOKO
SPECIJALIZOVANU I OBUČENU RADNU
SNAGU, A ZAUZVRAT DAJU PROIZVODE
KONKURENTNE NA SVETSKOM TRŽIŠTU
 DAVALAC FDI (PO PRAVILU SU TO
NAJMOĆNIJE SVETSKE KORPORACIJE) DAJU I
PRISTUP SVETSKIM TRŽIŠTIMA NA KOJIMA
ZUR SAMOSTALNO TEŠKO MOGU DA
NASTUPAJU
 POVEZIVANJE KROZ FDI:
• HORIZONTALNO (OSNIVANJE FILIJALA U NOV0J
ZEMLJI)
• VERTIKALNO (ORGANIZACIJA PROIZVODNJE
SLOŽENIH PROIZVODA U VIŠE ZEMALJA)
• KONGLOMERATSKI (PROIZVODNJA U POTPUNO
RAZLIČITIM GRANAMA PROIZVODNJE)
 KRITIČARI FDI ISTIČU:
• PREKOMERNA JE REPATRIJACIJA PROFITA I
ZAVISNOST OD UVOZA
• IZRAŽENI SU PROBLEMI PLATNOG BILANSA I
ISTISKIVANJE DOMAĆIH PREDUZEĆA SA LOKALNOG
TRŽIŠTA KAPITALA
• VISOKI SU TROŠKOVI PRIVLAČENJA FDI
(SNIŽAVANJE ILI OSLOBAĐANJE PLAĆANJA POREZA,
DAVANJE DRUGIH POVLASTICA)
• ČESTO SE RADI O KUPOVINI MONOPOLA NA
DOMAĆEM TRŽIŠTU, ODREĐUJU SE PREVISOKE
CENE I SPREČAVA RAZVOJ DOMAĆIH KONKURENATA
U TOJ BRANŠI
• VISOKI SU TROŠKOVI DOMAĆIH PREDUZEĆA ZA
LICENCE, PATENTE I TRANSFER TEHNOLOGIJE
• KORISTE SE ČESTO NEADEKVATNE I ZASTARELE
TEHNOLOGIJE ČIJA JE UPOTREBA ZABRANJENA U
RAZVIJENIM ZEMLJAMA
 PORTFOLIO INVESTICIJE
 INDIREKTNI OBLIK INVESTICIJA POMOĆU KOJEG
SE PLASIRA VIŠAK KAPITALA U INOSTRANSTVO
 MOTIV JE STICANJE PROFITA, A NE KONTROLA
UPRAVLJANJA
 NAJINTERESANTNIJE ZA ULAGANJA SU ZEMLJE
SA NISKIM RIZIKOM, A POTENCIJALNO VISOKIM
PRINOSOM
 NEOPHODNO ZA PRIVLAČENJE PORTFOLIO
INVESTICIJA JE POSTOJANJE RAZVIJENOG I
DIVERSIFIKOVANOG TRŽIŠTA VREDNOSNIH
PAPIRA U ZEMLJI PRIMAOCU ŠTEDNJE
 U OBLIKU SU AKCIJA ILI OBVEZNICA
 NAJVAŽNIJI OBLIK ULAGANJA DO I SV.RATA
 JAKA STRANA PORTFOLIO INVESTICIJA JE TO
ŠTO SE MOGU PLASIRATI I MALI POJEDINAČNI
IZNOSI KAPITALA, DOK FDI ZAHTEVAJU
MNOGO VEĆE SUME
 OVE INVESTICIJE SU POJAM ZA DUGOROČNA
ULAGANJA, NAJČEŠĆE NA 10-20 GODINA, A
KAMATNA STOPA KOJU NOSE JE OBIČNO NIŽA
NEGO KOD KLASIČNIH KREDITNIH
ARANŽMANA
 PORTFOLIO INVESTICIJE PRAKTIČNO
ELIMINIŠU POLITIČKA I DRUGA
USLOVLJAVANJA DAVANJA KAPITALA
 ZNAČAJ PORTFOLIO INVESTICIJA PORASTAO U
POSLEDNJEM PERIODU USLED IZDAVANJA
EURO OBVEZNICA I SLIČNIH HARTIJA OD
VREDNOSTI
 STRANA JAVNA ŠTEDNJA
 SNAŽAN UTICAJ POLITIČKIH
USLOVLJAVANJA
 NAJČEŠĆE JE ZEMLJA DOBITNIK KAPITALA
POD SNAŽNIM POLITIČKIM UTICAJEM
(MENTORSTVOM) ZEMLJE DAVAOCA
KAPITALA
 ČEŠĆE SE KORISTI ZA VOJNE, NEGO ZA
EKONOMSKE NAMENE
 DELOM SE DAJE I U VIDU POMOĆI
NERAZVIJENIM ZEMLJAMA, KROZ
TAKOZVANE MEKE KREDITE
 EKSTERNA ZADUŽENOST KAO
RAZVOJNO OGRANIČENJE
 SVAKO ZADUŽIVANJE INOSTRANIM
KAPITALOM PREDSTAVLJA OPTEREĆENJE ZA
BUDUĆE POSLOVANJE JEDNE PRIVREDE
 IMA OPRAVDANJA POZAJMLJIVATI
STRANI KAPITAL SAMO DO ONOG
TRENUTKA DOK JE PROFIT IZ
PROIZVODNJE OSTVAREN TIM
KAPITALOM VEĆI OD KAMATA I
ANUITETA KOJI TREBA DA SE PLATE!
 INOSTRANIM KAPITALOM NIKAKO SE NE SME
FINANSIRATI POTROŠNJA, PA ČAK NI
PROIZVODNJA NAMENJENA ISKLJUČIVO
DOMAĆEM TRŽIŠTU –DEVIZNI JAZ!
 KOEFICIJENT SPOLJNE ZADUŽENOSTI ZEMLJE
d=D/Y
GDE JE d = KOEFICIJENT ZADUŽENOSTI
D = UKUPAN IZNOS SPOLJNOG DUGA
Y = NACIONALNI DOHODAK
 KOEFICIJENT RASTE KADA JE KAMATA NA
SPOLJNI DUG VEĆA OD STOPE PRIVREDNOG
RASTA I AKO JE SALDO NA RAČUNU TEKUĆIH
TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM Xn
NEGATIVAN. AKO JE Xn=0 TADA ĆE
KOEFICIJENT RASTI KADA JE R>r , A
SMANJIVATI SE KADA JE R<r!
 KOEFICIJENT VEĆI OD 30% ZNAČI MOGUĆU
NESOLVENTNOST DOMAĆE EKONOMIJE
 INOSTRANU AKUMULACIJU JE NUŽNO I
OPRAVDANO KORISTITI PRE SVEGA ZA
FINANSIRANJE POČETNIH FAZA PROCESA
RAZVOJA JEDNE ZEMLJE