SADRŽAJ

1.

UVOD................................................................................................................................................................ 3
2. INKLUZIVNO OBRAZOVANJE..................................................................................................................4
3. USAVRŠAVANJE NASTAVNIKA ZA RAD S INKLUZIVNOM DECOM................................................5
4. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA.............................................................................................................6
4.1 Problem istraživanja......................................................................................................................6
4.2 Cilj i zadaci istraživanja................................................................................................................7
4.3 Hipoteza........................................................................................................................................7
4.4 Metode i tehnike rada....................................................................................................................7
4.5 Opis uzorka...................................................................................................................................7
4.6 Postupak ispitivanja.......................................................................................................................8
4.7 Postupak istraživanja.....................................................................................................................9
4.8 Način obrade podataka..................................................................................................................9
5. REZULTATI ISTRAŽIVANJA......................................................................................................................9
6. ZAKLJUČAK...............................................................................................................................................13
7. LITERATURA.............................................................................................................................................14
8. PRILOG........................................................................................................................................................15
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

1. UVOD

Reč inkluzivno obrazovanje podrazumeva prilagođavanje i stvaranje jednakih uslova za obrazovanje u

svim školama i za svako dete. Ostvariti i prilagoditi uslove, otkloniti barijere psihičke i fizičke, kako bi svako
dete moglo da postane đak a kasnije čovek koji je imao sve prilagođene uslove na putu svog obrazovanja [2].

Obrazovanje je najtešnje povezano sa socijalizacijom i vaspitanjem. Socijalizacija predstavlja najširi

proces uvođenja mladog ljudskog bića u društveni život putem raznovrsnih oblika učenja. Obrazovanje je uži
deo šireg socijalnog procesa učenja koje, u svim društvima i kulturama, ima odlučujući značaj. Ono je
usmereno na sistematsko prenošenje znanja i umenja s naraštaja na naraštaj, od jednog pojedinca do drugog. U
tom smislu, ono je oduvek postojalo, samo što nije imalo institucionalni oblik i široku rasprostranjenost kao
danas [1].

U ovom radu je predstavljen rezultat istraživanja u čijem je fokusu nastavnika za rad s inkluzivnom
decom u osnovnoj školi “Miloš Crnjanski” u Subotici. Konkretno, u radu je prikazan segment istraživanja čiji
je cilj da se sagleda mišljenje nastavnika o profesionalnom napredovanju zbog doprinosa unapređenju sistema
stručnog usavršavanja. Bavljenje ovom temom je važno budući da nalazi novijih istraživanja ukazuju na to da
je ovaj aspekt obrazovnog sistema potrebno značajno unaprediti, kao i da autori koji se bave obrazovnim
promenama ističu značaj konsultovanja prosvetnih radnika prilikom donošenja novih sistemskih rešenja.
Anketom su prikupljeni podaci od 35 nastavnika iz spomenute osnovne škole. Nastavnicima su postavljena
pitanja zatvorenog tipa o tome u kojoj meri su uključeni u dodatne obuke i sticanje znanja za rad s
inkluzivnom decom. U obradi podataka korišćena je analiza sadržaja. Rezultati pokazuju da nastavnici
smatraju da je stručno usavršavanje potrebno unaprediti kako bi se povećao kvalitet povoljnijeg školskog
sistema.

Ovi rezultati su značajni sa stanovišta sistema stručnog usavršavanja jer ukazuju na razvojne prioritete,
ali i na nužnost kompleksnijeg i obuhvatnijeg pristupa reformi ovog segmenta obrazovnog stema.

2. INKLUZIVNO OBRAZOVANJE

2
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

Pojam inkluzija ima poreklo u latinskom jeziku a predstavlja uključivanje, uključenost, obuhvatanje i
podrazumevanje. Izvorno značenje možemo tražiti u dve latinske reči. Prva je includo što znači zaključati,
zatvoriti, začepiti, okovati. Druga je inclusio a znači zatvor, zatvaranje. Izveden iz ovih značenja, pojam
inkluzija bi podrazumevao integraciju, uokvirivanje, a u socijalnom smislu uključivanje pojedinca u određenu
zajednocu koja je manje ili više zatvorena ili otvorena celina [Suzić N.,2008.].

Inkluzija se oslanja na princip poštovanja prava na obrazovanje. Svako dete ima pravo na kvalitetno
obrazovanje, bez diskriminacije, u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima [3].

Inkluzivni obrazovni model ima za cilj da unapredi obrazovno-vaspitni sistem, poveća obuhvat
učenika i unese novine koje će doneti korist, kako pojedincu, tako i školi i društvu:
 učenici se osećaju prihvaćenim, grade samopoštovanje
 uče kroz interakciju sa drugima
 povećava se sposobnost dece da brinu o sebi
 roditelji učenika sa smetnjama u razvoju imaju osećanje pripadnosti zajednici
 povećavaju se kompetencije nastavnika i roditelja (kroz edukacije)
 u školi se uspostavlja atmosfera saradnje i timskog rada, koji uključuje i roditelje i druge stručnjake
 društvo bolje koristi ljudske potencijale
 poštuju se dečja prava
 učenici su bolje pripremljeni za realan život

Uvođenjem inkluzije se napušta medicinski model posmatranja kojim se procenjuje učenik i uključuje
u obrazovni sistem, a koji se zasniva na posmatranju deteta sa razvojnim smetnjama kao pacijenta koji je
zavisan od drugih i koji ima problem. Sve odluke koje se donose polaze od teškoća i imaju za cilj da „poprave
dete“ i prilagode ga društvu. Ovakav model zasniva se na milosrđu i ideji dobročinstva i isključivanju iz
tipičnih škola, čak i kada to nije u skladu sa potrebama deteta.

Uvođenjem socijalnog modela polazi se od drugačijih pretpostavki: da je položaj osobe društveno

uslovljen, nedostaci u učenju pripisuju se sredinskim ograničenjima, poštuju se ljudska prava, osoba se
sagledava u celini i polazi se od njenih potreba, a ne nedostataka, naglašavaju se sposobnosti i jake strane,
napušta se model isključivanja, prednost daje uključivanju i individualizovanom pristupu. Osoba se više ne
prilagođava okruženju, već okruženje njoj. Samim tim se stvaraju uslovi za uspešniju interakciju sa vršnjacima
i odraslima u zajednici [10].

3. USAVRŠAVANJE NASTAVNIKA ZA RAD S INKLUZIVNOM DECOM

3
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

Stručnim usavršavanjem nastavnik unapređuje sebe, razvija znanje, veštine i sposobnosti, razvija
personalne karakteristike, a samim tim i svoj rad. Obezbeđivanje napredovanja u profesionalnoj karijeri, kao i
niz drugih pogodnosti (funkcije, zvanja, materijalna stimulacija, itd.) za nastavnike koji završavaju
odgovarajuće programe usavršavanja otvara širok prostor za nova interesovanja, podstiče njihov potencijal,
usmerava na samovrednovanje i dalje profesionalno usavršavanje [9]. U radu se iznose rezultati empirijskog
istraživanja mišljenja zaposlenih u obrazovanju o usavršavanju nastavnika za rad s inkluzivnom decom u
osnovnim školama.

Inicijalno obrazovanje ne može da obezbedi nastavnicima sva potrebna znanja i umenja koja će im biti
potrebna da se nose sa različitim aspektima njihove buduće profesije u društvu koje se ubrzano menja. Ako je
nastavnik od ključne vrednosti za kvalitetno obrazovanje, onda je od izuzetne važnosti osposobljenost i
pripremljenost za taj posao, jer od kvaliteta nastave zavisi i kvalitet znanja koje će učenici steći [12].

Važno mesto u sistemu obrazovanja je dato profesionalnom razvoju nastavnika. Profesionalni razvoj
zaposlenog u obrazovno- vaspitnom sistemu je proces koji podrazumeva stalno razvijanje njegovih potencijala
sa ciljem kvalitetnijeg obavljanja posla i unapređivanje prakse.

Zaposleni u profesionalnom smislu se razvijaju zbog:

 Zakonom propisane obaveze
 Lične zainteresovanosti za usavršavanjem
 Ostvarivanjem kvalitetnijih vaspitno-obrazovnih rezultata
 Društvenog prepoznavanja i priznavanja zaposlenih koji postižu rezultate iznad obaveznih-
mogućnost sticanja različitih zvanja
 Dobijanje finansijske nadoknade predviđene propisima

4. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

4.1 PROBLEM ISTRAŽIVANJA

4
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

Problem od koga se polazi u ovom istraživanju odnosi se na mogućnosti i efekte stručnog

usavršavanja nastavnika za rad s inkluzivnom decom kao segmenta profesionalnog razvoja nastavnika.

Primenom mera koje su usmerene na povećanje dostupnosti i jačanje inkluzivnog obrazovanja u

osnovnim školama očekuje se uklanjanje diskriminacije koja se odnosi na nacionalnu, versku, polnu
pripadnost, sposobnost, socijalno poreklo, zdravstveno stanje ili neko drugo lično svojstvo pojedinca.
Rezultat je prihvatanje svih različitosti, a to se postiže uz izmene u obrazovanju, jer   kvalitet obrazovanja i
dostupnost uključuje i decu iz socijalno nestimulativnih sredina, romsku decu, siromašnu, raseljenu, zatim
decu i odrasle sa smetnjama u razvoju i invaliditetima i to u okviru redovnog sistema obrazovanja.
Uvođenju inkluzivnog obrazovanja predhodio je period priprema koji se ogledao u jačanju pozitivnog stava
prosvetnih radnika prema uključivanju dece iz osetljivih grupa, povećanje znanja i veština nastavnika za rad sa
tom decom, izradu novih akata koji regulišu rad škola, izgradnja mehanizama za podršku kako bi se inkluzija
što efikasnije sprovela [11].

Period priprema je otvorio niz pitanja i problema o kojima se možda nije dovoljno razmišljalo
prilikom pisanja mera oko  inkluzivnog obrazovanja i postavlja se pitanje koliko su škole uopšte osposobljene
za uključivanje pojedinih grupa dece jer su za inkluzivno obrazovanje u prethodnom periodu pripremani samo
oni koji su vezani za prosvetu, a nisu pripremana deca i roditelji, što je izuzetno važno kako bi inkluzivno
uključivanje bilo što uspešnije [11].

Nakon perioda od nekoliko godina, opravdano se postavlja pitanje da li je moguće decu sa posebnim
potrebama adekvatno obrazovati, koje su dobre i loše strane toga i da li su prosvetni radnici koji rade u
osnovnim školama spremni i dovoljno stručni za rad sa s inkluzivnom decom. Upravo ovo pitanje je problem
istraživanja.

4.2 CILJ I ZADACI ISTRAŽIVANJA

Cilj istraživanja je usmeren na mišljenja nastavnika o usavršavanju za rad s inkluzivnom decom u

osnovnim školama radi poboljšanja kvaliteta nastave. Iz cilja istraživanja proizilaze konkretni zadaci
istraživanja.

5
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

Zadaci istraživanja su usmereni na:

1) utvrđivanje stava nastavnika o pogledu na inkluziju

2) utvrđivanje postojanja potrebe za dodatnim stručnim usavršavanjem za rad s inkluzivnom decom
3) utvrđivanje mišljenja nastavnika o nivou stepena obučenosti za rad s inkluzivnom decom

4.3 HIPOTEZA

Glavna hipoteza: Nastavnici koji imaju nizak nivo vrednovanja inkluzije želeće da se usavršavaju na ovom
polju kao i nastavnici koji visoko vrednuju inkluziju.

4.4 METODE I TEHNIKE RADA

U toku istraživanja primenjena je deskriptivna metoda.

Kao što sama reč kaže, suština deskriptivne metode u pedagoškom istraživanju sastoji se u opisivanju
pedagoških pojava. Njihovim opisom upoznajemo ih. Tek upoznavanjem karakteristika neke pojave moguće je
pristupiti razmatranju mogućih uzroka i povezanosti između pojava [Dr Vladimir Mužić, 1968.].

Karakteristike naučne primene deskripcije su:

- usmerena je prema usavršavanju naučnih saznanja, odnosno prema generalizaciji;
- ne zaustavlja se samo na opisivanju, na prikupljanju i sređivanju podataka, nego obuhvata upoređivanje i
suprotstavljanje, vrednovanje i interpretaciju podataka.

4.5 OPIS UZORKA

Uzorak učesnika u ovom istraživanju je bio namenski. Imajući u vidu da je najintenzivnija promena u
osnovnom obrazovanju, uvođenje inkluzivnog obrazovanja u redovne osnovne škole, izabran je takav uzorak
ispitanika, koji će svako iz svog ugla dati podatke koji će u konačnom delu dovesti do odgovarajućih stavova i
mišljenja o odgovarajućim pitanjima iz domena usavršavanja nastavnika za rad s inkluzivnom decom.

Prikupljanje i analiza podataka vršena je tehnikom anketiranja, a kao instrument korišćen je anketni
upitnik koji je imao za cilj da ispita mišljenja i stavove nastavnika o problematici definisanoj u zadacima
istraživanja.

Uzorak se sastoji od ispitanika iz reda nastavnika razredne i predmetne nastave iz osnovne škole: OŠ „Miloš
Crnjanski“ iz Subotice.

Uzorak čine 32 ispitanika. 8 nastavnika razredne nastave i 24 nastavnika predmetne nastave.

6
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

Osnovnu školu „Miloš Crnjanski“ u Subotici školske 2013/2014. godine pohađa 8 učenika sa individualnim
obrazovnim planom.

Tabela 1.

Mesto Naziv ustanove Broj ispitanika

Subotica OŠ „Miloš Crnjanski“ 32

4.6 POSTUPAK ISPITIVANJA

Za potrebe ovog ispitivanja potrebno je da nastavnici budu informisani u kratkim crtama, o važnosti
učestvovanja u istraživanju i značaju iskrenosti, uz obrazloženje faktora anonimnosti.

Nastavnicima su postavljena pitanja zatvorenog tipa o njihovom stavu o pogledu na inkluziju, o stručnom
usavršavanju nastavnika osnovnih škola i o spremnosti nastavnika da private učenike sa teškoćama u razvoju.

4.7 INSTRUMENT ISTRAŽIVANJA

Kao instrument istraživanja primeniće se anketni list. Anketni list sadrži 12 pitanja. Upitnici se sastoje
iz dva dela. Prvi deo, 6 pitanja kombinovanog tipa, sadrži uputstvo i opšte podatke o ispitaniku, a drugi deo,
takođe 6 pitanja zatvorenog tipa, informacije o problemu istraživanja. Cilj upitnika je da nastavnici daju
odgovore na pitanja koja se odnose na usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim
školama.

Istovremeno se ispituje više osoba što predstavlja ekonomičan instrument.

Iskrenost se povećava anonimnošću instrumenta, izbegavanjem pitanja za koja se unapred zna da će

izazvati neiskrene odgovore, konkretnim i pažljivim uputstvima za popunjavanje ankete.

4.8 NAČIN OBRADE PODATAKA

Svako pitanje iz ankete biće posebno obrađeno. Rezultati dobijeni u ovom istraživanju, statistički će se
obrađivati izračunavanjem procentualnih odnosa zastupljenosti pojedinih odgovora nastavnika u anketi. Na
osnovu toga se može doći do zaključka kakvo je mišljenje nastavnika o njihovom usavršvanju za rad s
inkluzivnom decom u osnovnim školama. Rezultati israživanja prikazani su histogramom.

7
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

5. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Histogram 1. Prikaz odgovora prvog anketnog pitanja

Kakav je Vaš stav o pogledu na inkluziju u osnovnim školama?

22% 16%
Protiv inkluzije

Podržavam inkluziju

Jako podržavam inkluziju

63%

Na postavljeno 1. Pitanje, iz ankete u vezi stava o pogledu na inkluziju u osnovnim školama, 5

nastavnika ili 15,63% uzorka odgovorilo je da ne podržava inkluziju, 20 nastavnika ili 62,5% uzorka je
odgovorilo da podržava, a 7 nastavnika ili 21,87% uzorka je odgovorilo da jako podržava inkluziju.

Histogram 2. Prikaz odgovora drugog anketnog pitanja

8
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

Želite li da se dodatno stručno usavršavate za rad s inkluzivnom

decom u osnovnoj škol?
6%

Da
Ne

94%

Na 2. pitanje da li nastavnici smatraju da im je potrebno dodatno stručno usavršavanje za rad s

inkluzivnom decom u osnovnoj školi 30 nastavnika ili 93,75% uzorka je odgovorilo da im je potrebno dodatno
usavršavanje dok je 2 nastavnika ili 6,25% uzorka odgovorilo da im usavršavanje nije potrebno.

Nakon prva dva pitanja iz ankete možemo jasno zaključiti da 7 nastavnika ima nizak nivo vrednovanja
inkluzije, od ukupno 32, a da 30 nastavnika ima želju da se dodatno usavršava za rad s inkluzivnom decom u
osnovnoj školi što potvrđuje hipotezu da nastavnici koji imaju nizak nivo vrednovanja inkluzije želeće da se
usavršavaju na ovom polju kao i nastavnici koji visoko vrednuju inkluziju.

Histogram 3. Prikaz odgovora trećeg anketnog pitanja

U kojoj meri ste obučeni za rad s inkluzivnom decom u nastavi?

28% 9%
Nisam obučen
Delimično sam obučen
Dovoljno sam obučen
U potpunosti sam obučen

62%

Na 3. postavljeno pitanje iz ankete „u kojoj meri ste obučeni za rad s inkluzivnom decom u nastavi“
vidi se da je najveći broj nastavnika OŠ „Miloš Crnjanski“ delimično obučen za rad s inkluzivnom decom i to
20 nastavnika odnosno 62,50% uzorka, njih 9 ili 28,12% je dovoljno obučeno, 3 nastavnika ili 9,38% smatra
da nije obučeno a 0% da je u potunosti obučeno.
9
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

Obuka nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnoj školi „Miloš Crnjanski“ je počela
septembra školske 2011/2012. godine i svi nastavnici su bili zainteresovani za istu i prisustvovali časovima
obuke. Međutim, obuka je proces koji zahteva vreme kako bi nastavnici bili u potpunosti obučeni. Iz tog
razloga obuka je nastavljena i u školskoj 2012/2013. godini i u 2013/2014. godni. Ovaj podatak potkrepljuju i
odgovori nastavnika na ovo pitanje.

Histogram 4. Prikaz odgovora četvrtog anketnog pitanja

Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom

u Vašoj školi se sprovodi:

9% 16%

9%
Svakodnevno
Nedeljno
Mesečno
Godišnje

66%

Na histogramu 4. anketnog pitanja vidi se da je najveći broj nastavnika izjavilo da se usavršavanje

nastavnika za rad s inkluzivnom decom u školi sprovodi mesečno, i to 21 nastavnik odnosno 65,62%, 5
nastavnika ili 15,61% izjavilo je da se sprovodi svakodnevno, 3 nastavnika ili 9,38% izjavilo je da se sprovodi
nedeljno a isti broj nastavnika 3 sa procentom 9,38 izjavilo je da se sprovodi godišnje.

Svakodnevno u nastavi se koristi štampani materijal koji podrazumeva izradu planova i nastavnih
listića za potrebe nastave, kao i vođenje školske dokumentacije (mesečni planovi, godišnji plan škole, letopis
škole, zapisnici sa sednica stručnih organa škole i sl.). Na mesečnom nivou se u školi se po potrebi organizuju
tribine i okrugli stolovi, razmena iskustava sa seminara i drugih važnih događaja, a koji se tiču poboljšanja
nastave u radu sa inkluzivnom decom. Sve navedeno potvrđuju odgovori nastavnika na pitanja iz anketnog
upitnika.

Histogram 5. Prikaz odgovora petog anketnog pitanja

10
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

Da li ste spremni da prihvatite učenike

sa teškoćama u razvoju?

16% Nisam spreman da

31% prihvatim učenike s
teškoćama u razvoju
Neodlučan sam po pitanju
prihvatanja učenika s
teškoćama u razvoju
Spreman sam da prihvatim
učenike sa teškoćama u
razvoju
53%

Na 5. postavljeno pitanje iz ankete „ Da li ste spremni da prihvatite učenike sa teškoćama u

razvoju?“ vidi se da je najveći broj nastavnika OŠ „Miloš Crnjanski“ neodlučan po pitanju prihvatanja
učenika s teškoćama u razvoju odnosno 17 nastavnika ili 53.12%, 10 nastavnika ili 31,25% je spremno da
prihvati učenike sa teškoćama u razvoju, dok svega 5 nastavnika ili 15,63% nije spremno da prihvati učenike s
teškoćama u razvoju.

Histogram 6. Prikaz odgovora šestog anketnog pitanja

U kojoj bi školi učenici sa razvojnim teškoćama uspešnije savladali

gradivo?

34%

U redovnoj školi
U specijalnoj školi

66%

Na histogramu 6. vidi se da je najveći broj nastavnika, 21 ili 65,63% uzorka, izjavilo da bi učenici sa
razvojnim teškoćama uspešnije savladali gradivo u specijalnoj školi, dok 11 nastavnika odnosno 34,37%
nastavnika smatra da bi uspešnije savladali gradivo u redovnoj školi.
Prema iskustvu iz prakse i prema anketi nastavnici osnovne škole “Miloš Crnjanski” iz Subotice imaju
pozitivnu opredeljenost za inkluziju ali pri tome žele da se usavršavaju, da budu profesionalno spremni za ovaj
složeni posao. Oni podržavaju inkluziju sa humanističkog aspekta, ali određeni broj njih ispoljava sumnju u

11
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

akademski uspeh odeljenja u koja su uključeni učenici sa razvojnim teškoćama. Primetna je i podeljenost
stavova nastavnika prema najpogodnijoj sredini za obrazovanje učenika sa teškoćama u razvoju – redovna
osnovna ili specijalna škola. Većina nastavnika smatra da je delimično obučena za rad s inkluzivnom decom u
nastavi ali se jasno može zaključiti da nekoliko nastavnika koji imalju nizak nivo vrednovanja inkluzije imaju
želju da se usavršavaju na ovom polju kao i većina nastavnika koji visoko vrednuju inkluziju. Pri tome
shvataju koliko je važna saradnja i sa kolegama jer je rad sa decom koja imaju posebne potrebe teži nego rad
sa ostalom decom.

6. ZAKLJUČAK

Nakon završenog istraživanja i analize rezultata, kao i teorijskih razmatranja navedenih u prvom delu
rada moguće je izvesti odgovarajući zaključak. Došlo je do potvrde glavne hipoteze i dokaza da nastavnici
koji imaju nizak nivo vrednovanja inkluzije žele da se usavršavaju na ovom polju kao i nastavnici koji visoko
vrednuju inkluziju.

Nastavnike treba uključivati u projekte koji im omogućavaju raznovrsnu obuku za rad sa učenicima
koji imaju razvojne teškoće, intenzivnije kontakte sa njima, saradnju sa stručnjacima različitih profila i
kontinuirano stručno usavršavanje iz ove oblasti [6]. Trebalo bi uvažiti shvatanje nastavnika o selektivnom
pristupu inkluziji i ne uvoditi u odeljenje redovne škole učenike sa složenijim teškoćama, sve dok nastavnici
ne budu osposobljeniji za rad sa njima i dok im se ne obezbedi adekvatna podrška.

Dalja istraživanja bi trebalo usmeriti prema ispitivanju faktora koji utiču na formiranje pozitivnih
stavova prema inkluziji i deci sa teškoćama u razvoju. To bi se moglo ostvariti prikupljanjem informacija o
kvalitetu i sadržaju obuke koju su nastavnici prošli i upoznavanjem sa iskustvima nastavnika u radu sa
različitm kategorijama učenika koji imaju razvojne teškoće.

Bilo bi interesantno realizovati i studiju o stavovima nastavnika prema inkluziji. Ona bi omogućila
sagledavanje transformacije stavova nastavnika i detaljnije upoznavanje sa procesom njihovog menjanja.
Ispitivanje strategija koje će omogućiti motivisanje nastavnika da ulože napor i poboljšaju svoje profesionalne
sposobnosti za inkluzivni proces obrazovanja, mogao bi biti zanimljiv istraživački poduhvat.

7. LITERATURA

12
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

[1] Časopis za teoriju i praksu vaspitanja i obrazovanja, „Norma“, Pedagoški fakultet u Somboru, Centar za
izdavačku delatnost, Sombor 2013. (2/2012)

[2] Časopis Resursnog centra za osobe sa invaliditetom Ekumenske humanitarne organizacije, “Linker”,
Resursni centar za osobe sa invaliditetom Ekumenske humanitarne organizacije, Novi Sad, 2012.

[3] Konvencija UN o pravima deteta, Unicef, Unicef Beograd

[4] Suzić, N. (2008). "Uvod u inkluziju", XBS Banja Luka

[5] Vladimir Mužić, "Metodologija pedagoškog istraživanja", Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo, 1968

[6] Originalni naučni članak. “Zbornik institute za pedagoška istraživanja”, Branka Jablan, Zorana J.
Marjanović, Aleksandra Grbović, Beograd 2010.god.

[7] Suzić, N. (2008). "Inkluzija u očima nastavnika". Vaspitanje i obrazovanje - časopis za pedagošku teoriju i
praksu (Podgorica) br 1, 13-31

[8] Raisa Venelainan, Milena Jerotijević „Strategije za podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju i
invaliditetom“, Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Beograd, 2010

[9] Milenko Kundačina, Jelena Stamatović, „Stručno usavršavanje nastavnika – preduslov unapređenja
vaspitno – obrazovnog procesa i profesionalnog napredovanja“, Originalni naučni rad

[10] Mirjana Lazor, Slavica Marković, Snežana Nikolić „Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u
razvoju“, Novi Sad, mart 2008.

[11] http://www.021.rs/Emisije/Fond-za-razvoj-kulture-i-stvaralastva-dece-i-omlad/Inkluzija-u-osnovnim-
skolama.html

[12] http://www.sanu.ac.rs/odbor-obrazovanje/Prilozi/PesikanEtAl.pdf

8. PRILOG

UPITNIK ZA NASTAVNIKE

Poštovani nastavnici!
13
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

U toku je istraživanje na temu: “Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom”, pa Vas molim da što
iskrenije iznesete svoje mišljenje o ovoj problematici.
Unapred se zahvaljujem!

PRVI DEO

1. Pol (zaokružiti jedan od ponuđenih odgovora)

a) ženski
b) muški

2. Koliko imate godina radnog staža u nastavi? ______________

3. Koji predmet (predmete) predajete? ______________________

4. Koju ste višu/visoku školu ili fakultet završili? (zaokružiti jedan od ponuđenih odgovora)
a) viša pedagoška škola (navedite mesto i pun naziv škole)
b) fakultet koji? (navedite naziv institucije i odsek/smer) __________________________
c) neku drugu školu, koju?

5. Koje od ponuđenih predmeta ste polagali tokom studija? (zaokružiti sve predmete koje ste polagali)
a) pedagogija
b) metodologija pedagoških istraživanja
c) didaktika
d) metodike nastavnog predmeta
e) psihologija

6. Da li ste odeljenski starešina?

a) da
b) ne

DRUGI DEO

1. Kakav je Vaš stav o pogledu na inkluziju u osnovnim školama?

a) protiv inkluzije
b) podržavam inkluziju
c) jako podržavam inkluziju
14
 Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u osnovnim školama

2. Želite li da se dodatno stručno usavršavate za rad s inkluzivnom decom u osnovnoj školi?

a) da
b) ne

3. U kojoj meri ste obučeni za rad s inkluzivnom decom u nastavi?

a) nisam obučen
b) delimično sam obučen
c) dovoljno sam obučen
d) u potpunosti sam obučen

4. Usavršavanje nastavnika za rad s inkluzivnom decom u Vašoj školi se sprovodi:

a) nedeljno
b) mesečno
c) godišnje
d) ne sprovodi se

5. U kojoj bi školi učenici sa razvojnim teškoćama uspešnije savladali gradivo?

a) u redovnoj školi
b) u specijalnoj školi

6. Da li su nastavnici spremni da prihvate učenike sa teškoćama u razvoju?

a) nisu spremni da prihvate učenike s teškoćama u razvoju
b) neodlučni po pitanju prihvatanja učenika s teškoćama u razvoju
c) spremni su da prihvate učenike sa teškoćama u razvoju

15