‘osovorRouEKT* ODUR = Zavod 2a projektovanje [AMALIZA ZA POTRESE TIPIZACIJE PROVEKTNI RESENJA TIPSKIH TRENSFORHATORSKIN STANICA 400/110 1 TEMA: Se.10, = AUALIZA OPRENE KOO 1 110 Kw DO 10.5. = OVESRA | PRIKLIUCHA OPRENA acocnAn, APAIL 1987 600. 192 20.5. - OVESMA T ParKusuCM oPREMA Sapatas T. TZOLATORSKT LANCE $4 PRTPADAJUCOM OVESIOM 1 SPOJWN OPRENOM ‘TOLATORSKT LANCT $A PRIPADAJUCOM OVESIOM 1 $P0JWOM OPRENOM 2. Analiza prinenjene oprene u {zeradjenin 78 2.1, Osnovne karakteristike kapastih tzolatora 2.2. Teolatoroki Janet 2.3. Oveana 1 spojaa opreaa izolatorakih lanaca (sa ortezina izolstorsein lanace) J.Pogonska iskustva na prisenjeno) oprent 4, Ueld uw tehnisice prontae, preporuke 1 uputetys 4.1. Pregied propisa, standarda { preporuka 2, Propisane karakteristike i osnovai uslov! za Aapitivanje tzolatora i {zolaterakih Lenaca 5. Koordinactja izolaciJe 4 sredatava za 2 rena pooa 5.1. T2o1actont nivoi 5.2. Sredstva 2a zaititu od prenapona Kriterijumi za dinengtonisanje izolatorskin tansca 7. Takljusak sa prediozins redenja za tipsko postrojenje T.1. T2dor izolatorakth lanaca pastrojenja 110 KY 7.2. Trbor izolatorskih lanaca postrojenta 400 kV 8. Presied obavijenin tspitivanga izolatorskih lanaca TT. $POJM OPREMA WOO KV 110 KV. Luvoda 2. Spojna oprena 2a A18 iad 2.1. Vigdane stezsijne 2.2. Konpresiono-vijaSane stezaijie Spojna opreaa za aluninijumske cevi 3.1, Sposa oprena 2a izvodjenje sadirnica 3.2. Spojna oprena 2a i2vodjenje popreinih veza 3.3. Zaleljudak sa prediogo 0 izboru sposne oprene za tipizact {a TS 400/210 KY 4. Priietjudet aparata 5. Potporni izolateri za noSenje aabiunnica str. 194 ste. 195 str. 196 str. 201 ste. 209 ate. 215, str. 216 ste. 217 str. 218 ate. 221 ate. 221 ate. 222 str. 220 str. 225, str. 226 ate. 227 str. 228 str. 230 str. 230 str. 231 ste. 283 str. 2uu str. 245 str. 258 ate. 269 ate. 272 str. 273, 193kovedina,eactoje se of vile izolscionth clenenata, pojedinsénih Kapastih izoletore,4 ovesne 4 spojne orrene s& armaturanaa menzi\ su de slude kao flekeibilne veza provodnska,ke}i Je pod naponcn 4 uzemijenth delova portala TS. Tzclatorski lanci nozu bitt sastavijent of jednog {11 vibe nizova, Kosi ce ovesnom t spoinom oprenen na podesan naéin poveriju u jednu jedinstvenu celinu, Izclatorski Lenci 21 sestavijent iz kapastih trolatora (pojeainatnih elemenata), ovesne,spojne oprene 1 zaltttne arma~ ture. Zadatak pojedinih elenensta u izolstorsken lancu Je siedect ~ tolatorski Eianot - kapast! tzolatori, clude aa chezbede cd govarejuéi naponski nivo iemedju delova pod naponen i wzonlje~ ath delova = ovesna 1 epojna oprens je opfti naziv za eve metaine elenente, koji alufe 22 mehani8ko provodnika (sa~ birnies, popreinih vere { mostova) preke {zolatora sa portalina tranaformatorakth staniea 4 rasklopaih postrosenia (azeni tent aetovt) elektritne spaian: = rattiens arnatora na {zolaterskin lancira ina zadatek da obez~ bedi povelinije raspodelu elektri&nog polja Sul lanea i da aoe guéi Kaskadni prelar elektrinog Iuke preko izolatorekih Sla~ naka pri preekoku napona Ghoine avojed manent, tzolstoreki lanci mogu biti nosedt (w) + sateznt (2). Oxnewni ef13 neseéth izolaterskth lanaca te da pxi~ hvetasu priklauene vere, noscove na eabirnicams i da nose deiove VE oprene (priguénice). Na transfornatorskin stanicana noseéi izolatorek! lanct eu uglavnom mohani8ki mininalno-optereéent 4 Az tth razloga sv po pravilu jednestruk!. Jedino se kod prihva- tanga priguinica 1 y slufajevina gde Zolino da spredimo utice} vetza { smanjino otkion oprene 111 nostova, pored normalnih, no~ sein izolatorskth lanaca, koriste 4 zolatorski lanci wu "V" spots. aaterni tzolatorekt lanci slofe za prihvatanje eabirnica 1 pop- reSnth vera u transformaterskim stanicama, a po nalin propisinay moraju biti tske cdabrani ¢a indrfe sile, koje au najmanje tri 196 puta vede od ukupne eile eatezanja provotntka. Obziron na to goteznd {zolatorski lanct mogu biti sastavijen! of jednog 114 od vite atzova kapastih izolatora, zavisno od tips provodnika, broja provodnika po fagt (provodnict u snopu), sile aa kojon su sets zevegeutt 1 elektsumelanitke site kidenja primendenth 70~ later. Svi elenentt ovesne oprome moraju tekoaje da budu éinen~ slonieani tako da izdr#e projektovano naprezanje, se odgovereju- Gin koetictJenton sigurnoctt. {relatorakd Elenet (kapesti izolatert) of kojih je sastevijen Azolatorekt lanac mogu biti razlititi 4 po materijalu 1 po cbli- a, a sanin tim im se raziikuju 1 elektromehendtke karakteric= tke. 2, QIALTZA pares 5 T29RanseutH 75 _8N0/14 Kv Kapasti izolatori, Keo 1 ovesna 4 spolina cprene, koja Je prine~ njivena kod gradnje trantformatorskih stanica dosta je razlitita, a zaviasla je od veenena gradnje { moguenosts donaée industrije. Neposredno posie rata ugradjivant su poreelanck{ kapasti 1z012~ tort sa ovesnon + spognc oprenon 12 uvofa (reznth protzvodjaéa) Herakteristike ove oprane nisv dovoljno poate. Se pofetkon proizvudnje Xapastih pecesienckih dzcdacora u TRP-n u Arandje~ loveu, preslo se na ugradnJu dowaéih izoletora. K 170/280. Tako~ je so 1 tod cvesne 4 apojne oprene 4 zaltitnih armetura pretlo pa ugradnju oprene domade protzvodnje ("Dalekovad" ~ Zagreb) « Sa prelasken na vidghaponake nivor 1 nove, vece prescke provod- ikea, zbog potrebe 28 vetin elektronehanitkin silane, da bi se Azbeglo postavijanje vibestrukih lanaca, preilo se na wvozne staklene izolatore tipa "Sediver" 1515L. Ovesne 1 spojna oprena 4 zadtiene armature su u potetku takodje bili ix uvora, of 1ta~ Lijanske firme "Salvi". so se upotrebljaveju sano domaél iz0- latori bilo porculanski 414 stakleni, a ovesns spojna oprena 4 zalttene armature Je proizvodnje "Dalekovod” = Zagreba. 1952.1, Oenoyne karaktertstike kapastih tzolatora = Poroulanskt kapaati {zolator (stara oznaka K 170/280) nost oznaki U-100L (81. 1) protzvodi se u Tadustriji elektropor~ celane u Aremijeloven. = Stakient tzolntor francuske proizvetnie (Ss! A515L (e1, 2). Ugradbena visins zclatora Je 146 mm, a pretnike staklenog tanjira je 260 mm. Ugradbena visina ovog tzolatora 8 170 mm, a pretniie poresianskog tanjiza Jo 280 an. Gnezéo kape t tutek su dienzicnisant na 916 m. ukupna duBina strujne steze je 300 me. Hehanisko 1 etektrometa- | niko p relonno opterecenie ¢ 100 H&. Tokina pojedinatnog Slan~ ka fanost 6,3 kg. Probojni napon sndustriske utestanostt Je 110 KY. Pocnesivi napon sndustrieke wes tanosti ne suvon Senos! 70 RV, 8 na Kki8i 45 KV, dok su vrednoatt ‘udarneg napona sa 508 preskoka u suvon 190 KY za positivan 1 136 KV 2a negativan polaritet napona. iver) sa oznakom Gnezdo ape { tutak su dimenziont~ sant na 020 an. Okvpna dutina st~ Fujne stare Je 305 mn. MehanéSko 4 elektromahani8ke prelomno opt: reCenje je 150 ki, Te#ina pojedi~ nagnog lanka tmosi 5,5 kg.Jed~ poninuted maketmalno podnosivi napon na KIL Lanosi 40 kvef¥>aod-| nosivi udarnt napon oblika cali 1,2/50 5 Aznosi 105 KV 2a poxi- tivni 4110 kV 2a negativat pole~ ritet mapona. ~ Stakien{ isolator donade profzvodnje I60RS (el. 3). Stakient tenjix 29 ove) izolator izradjuje se u SSSR-u, @ montalu vrit IEP ~ Arandjelovac. Ucradbena vieina izclatora ie 170 mm, 2 pretatk staklenog ta~ njira je 280 mi. cnedo kape 1 tosh su dimenziontssnt na 20 me. Ueupna dufina strujne staze je 370 nm, Mehant2ko 1 elektromeha- nléko prelonno opteretenje Je 160 XN. Te¥ina pojedinatnog élan~ ka t2nesi 7,6 kg ,Jednominutnt maksiralno podnosivi napen na ki~ BL Lanost 40 kVeft. Udarni 508 Prenosni napon oblika telasa 1,2/808 Je 148 KY 22 positives e165 fv za negativni polaritet napen = Staklent tzolator donade proizvoenje 1120 (ei. 4). Stakiend anjir ea ovay tzolstor daraajuse ce a CEOR-u, o nentabe ves IEP Arandjelovec. tgradbena visine izolatora je 146 mm, a pretnik staklenog ta njiza Je 255 me. Gnezdo kape 4 tutak su dimenzicnisani na #16 am. Ukupna du¥ina strujne staze je 310 mm. Mehani&ko { elektromeha~ nitko prelome optereéenie Je 120 ki, Te¥ine pojedinatinog 6lan- ka inosi 5,7 kg. Jednomtautnt makeinalno podnosivi nagon na KASL tenes 45 Fvefe. Udarnt Sot preskotind napon oblike talasa 1,2/30 6 Je 143 kv za positivnt 4 141 kv 2a negativni polaritee spon:= Stakleni izolator donade protzvodnje RTI20N (sl. 5). Staklent tx za ovaj tzolator taradjuJe se u SSSR-u, a montaty vett and np ~ arandjelovec. varadbena vieina tzolatera Je 146 am, 2 prefntk staklenos ta~ njiza je 300 mm, Gnezdo kape £ tatek ep dimensioniaant na 616 mm. Ukupna duzina strujne staze Je 400 fn. Mehant#ko 4 elektronehs- nitko prelonno opteredenje je 220 XM, Te¥ina pojedinatnog Flas ka tznosi 7,3 kg. dednominutnt naksiralno podnosivi napen na KASi Lanosi 51 kVeft. Udarnt 508 ; preskoini napon oblika telasa 1,2/50,8 Je 165 KV aa pozitivnt, a 166 kV 2a negativni polaritet = Staklent {zolator donade protzvognje U16DBS (sl, 6). Staklent avon Je petiagotfen TEC peeno- Tuten. Stablent tonite ae 42r- Sjuje u eosin a nontiza se 0 [Ter = weendjelovac. Upracbene wintne Laolatera je 146 my presnik tanjiza Je 200 a. Cnesdo ape 4 tatak au dinensiontaant arg20.0n. Ueapea Gulioa stripe | Shame 30 370 ons omens alate Cromananitho prelomo opterete je Je 260 J. Sedna podedioal tog Blanka tenoei 6,2 Be. dedno- inutnt meksinaine podnosivi net fon ne KAdh tenoni 50 Aveft, Oa fat S08 preskognt nepon oblika felage 1/2/20 8 30135 XY 20 poritivad 1 130 27 am negativat peice cade 98 =* ~ Staklend tzolator donate protzvodnje U12085 (1. 7) Je szcla~ tor koji se sada proteveds kao sanena ua zclater 19120. I ovaj tzolator Je prtlagedien 4uC proporukama. Staklend tanjiz se teradjuje u SSSR-u, a nontira se u TEP ~ Arandjelovac. ugrad~ bena visine tzolatora Je 146 nm, @ pretnik tanjira Je 255 sm. | Gnezdo kape 1 tutak su aimenzio~ nteand na 926 ms, Ukupne duina | trees stare Jo 210 mn, nahante- opteresenje Je 120 kx. Teéine po Jedinatnog Elenka tzncet 4,4 kg. Jednomtinutn! makeinalne podnosivi popen na KiBt tenesi — Ved! Udarnt 508 presko&n napon oblike telaca 1,2/50 a je iv pozitivan 4 kV za negativan polaritet napona. Trenutno se vike ne proteveds staklent izclator RT120M, a TEP je u fa2t ugovarenje 2 SSSR-om. U TEP-u Je takodje pri kraju i razvo} peveg Stapastog izclatore 2a zaga~ Jone uslove od rorcelana, kao { porenlanskog kapastoy izolatora za zagadjene uslove. igevarajudeg oblike etaine Osnovnd podact o inolatorina dati eu u tabelt Za analisu kvaliteta pojedinetnih izolatora, pored faktora cblike u evetu se primenjuje keitertjum, koji pored! canose njihovih os- nownih veli8ina. Za analizu je potrebno da ee formira niz od bar dva tzolatora, kako bi s¢ dole dofle do potrebnih veligina (sl. 9) 199Oanest ovth osnevaih velséina, vi-~ Sine tzolatore H, pretrixa s20le~ tora D, preskoénog raznaka iznedju 4 dutine etruine: stazei, trebo da budu: H/D 0,64 1p/#7 1,251 1g/H> 2.2 4 1g/D>Ls1 (Erhsazunoie maonare eva trolatora Odnost 2a tzolatore primeniene u nao} mredi su dati u tabeli IT. Relative vrednostt paranetara izolatorskih Hlancka - Tabela IZ nea. sp Ofnos dinenzija br. dzolatera ee a 1, vidos (270/280) 0,61" 1,188 1,768 1,07" 2. FF 120 122 3. Kn 120% Le “41318 pt 1,06 3. o160rs ae ee oe e._vizess 1,38 7. eos 1,32 480 2vezdicon su cenaSene vrednosti kod kojihgorn}i zahtev nije tspunjen) Ta datih podataka se vidi da tzolator UL00L ne zadovoljava ni jedan of tratenth usloval Izolatori 1515L, X7120 1 U160PS, ne zadoveljavaju po dva usiova,a izolatcr U120RS ne zadovoljave sano jedan uslov, ali 1 za njega 4 2a Azolator U60PS, vreano- sti au vrlo biteke tretenin. Jedint koji ispunjevaju ave tratene uslove su tzolatori KT120M (za 2agadJene uslove 4 samo za noseée lance) 1 U160RS (koji Ge se u budude protzvoditi 2a mrefu 400 KV). 200 OSNOVUE KARAKTERISTIKE JZCLATORSRIH wee 2.2, Tzolavorskt lanet 2.2.1, Teolatoreki lanct u trafostanicans 400/310 EV, pa naponu 400 KY Kako Je vee naponenuto, u prvim trafostanicama,na napenu 400 kV, prinenjent su staklent tzolatori “Sediver",ca oznakon 15151 4 ovesna 4 spojna cpena ea zaStitnin armaturana "SALVE Stelatorske lance; uavojen je dvostruki Szolatorski lanac sa 22 Alauke 201u nitu, dok Je 20 noseéi tzolatorskt lenac usvojen Jednostrukt szolatorski lanac sa 19 Elanaka. Danas nob a ka¥eno da ovakav izhon {zolactonih nivoa nosesth tzolaterskth lenaca (nfZi nivo 29 noseée izclatorake lance a vil 28 eateene) nije dober jor nepotrebno tvara sihe mento u izcla eljt, Koje posebno dolazi do izrefaja, kod postrojenta u zesadje- no} atnosvefi. Strujna staza nosecey tzolatorskog lanca sa 19 iz0- Iatora 1515L, je za oko 16% kra¢a od strujne steze zateznth 1zola- torskth lanaca sa 22 1zolatora. Poznata je Einjenica da je kod no~ seéih tzolatorakih lenaca, somospizanje prijavétine 2a izolatora, mnogo panje nego kod zateznth. Ukol Ako se ne wpctrebe izolators za zagadjene uslove, ked nosedih tzolatcrskih lanaca bi trebalo 141 na vedi t2olacton! alvo, @ ganin thn 4 vide szolatora u nizu. Teptei- vanja denontiranth nosedih i zateznth izolatorsksh lenaca sa trafo- stenice 400/120 RV Bor 2, pokazala su da je nivo ratadenda na no- sein {zolatorskim lancina, za krae vrene u ekeploatactji, bio ava puta vedi u onoau na zatezne. Senin tin je 4 elektriéna izareiyi— vest ovih lanaca bila va puta mania. ‘Ako se 220 da Je na dalekovodina usvojeno 19 Slenake 2a noraalnu, a 22 2a elek- tritno pojadany Szolact}u, pa pote nivo izolacije u teafostantcane nebi trebalo da bude ni#i od dalekovoda, a na dalckovodina Je u bli zint trafostanice najeetée elektricno pojatana izclacija, legitno Bi bilo da se 1 za nosede izolatoreke lence u trafostanicana usvost | iz od pajnenje 22 Elanaka. Razlal koji su naveli na manji bro} izolatora u nosedim tzolators~ Kim lancina eu nasiedjent of ranije, kada nije postojala preporuka 79-25, { shog relativnc lokes kveliteta porcalanskth BE, 18 #8) 818) 8 8) 81818 niJen polofaiu, nije trebalo 164 na mane, vet sano na vite E1a~ = BE 5) 3 naka cdnosu a raters. Usponinjeno da je ukuons dudina strojne 2 ig Fa staze zateznoy lance 6710 ma, 9 prizenjency noseéeg 5795 mm (oko Boe eee ol ete pel tae la 168 mande). roy ovako S2auranog notedes Azolatorskos lana, \ E oles |eleigjgigi ae) .t.|. ( slovisa zagacjenja, 15 for 2, vise puta Je dotaziio do pres s Ge a Xa na njina, pa a8 tamenyent aa 4zolatorina XE120"4. Poale ove 5 idee 2 T zamene vite nije bilo preskoke, geal | gz (8882 [al al alelcl al alalalg saan na postrosensina 490 KV Amano upotrebijene sledece staklens Beles §) 8/3 8) 8) 3) 82/8 )¢ taolatore: Beale io 1 Poe, (gggalalelelele cedtverove 151544 arandjelovabke UI60RE 4 RE120M (Nor 2). Benen | ells slgi-lle ails 2.2.2, wxouatorexs sss u tratostantonna BBE alaisi2| Sslalg|s 400/110 4 ne nazons 310 3¥ ote E a, ‘g Ne najvecen broju trafostantea, na saponu 110 XV upotrebijent su B ae porculanski 1zolator! X170/280 (U100L), 1 to po seéam u zateznin, oo nae a po Hest \ nosedin igolaterskin lanctal Razlori kodt vate 8 E : napen 400 RY, vate 4 24 110 RY, Kada Je u pitanju t2bor izolect~ e |g ents nivoa zateznth 4 ncaesth isclatorakih lanaca. Zn novia Bog potredenia erable eo ns ceshlene ssoiatore 29120, Ovaana « sped- ma oprena, Keo 4 armature avuda je “Dalekovod" = Zagreb. 33 206 z 208ret i 25 ona napony 110 XV prildz dzboru tzolatorskih lanaca je bio eli- z ae ' a0 Kao { 22 400 bY, tako da je Kod saternth Azcletorskih tana a fe €2 Lzabren endovoljavajust nivo, Gok Je kod nosesin napravijena 5 sretka, (ne ne avin) koja Je u oven slutaju, Yak 1 u suprotnest : a se canan vatects propisina, svoda gie Je a noneés lanac uavor # Uelges geile gies shel mee Jeno 6 (est) Elanaka tzolatora 01001. Kako se iz tabele IV vidi, ee iee nosest inolatorsht linac en deat isolators, ima vradnott padno- andes sivog udarnog napons cblika 1,2/50,, 8 (atnoaferaki) o4 468 kimax, e3 ale Seec a oe habh go el dak ete) ee a po propisina 4 preporukana SE7-a (12-25) trafi se vrednost of # § Sees Seat ol ane Gee 580 Xmas. Iz ovih rasloga Je bilo problens aa peeskocine ne ne ar kim trafoetandoana ne strant 110 KY (Rragujevacy Sabac) Be fegesssg go erege | c eae Gs R68 1m, Sees Rabe PROPISANE VREDNOSTI NAPONA 2A ELERTROBNERGETSKE OBJEKTE Bl eae pene uruin (a | ane pe ale aie Tipannenin” ictani poesia seal Neal matteo por Nalled toe £ bere a2 4:4 Be 22888 &€ 2 2 ‘opreme ‘sfersi udarni napon——nosivi napon industrijske- pai udarni napan . Bee Br attr 8 oe Ae Aan OO eee (etextivos frelearetie. se Bea” = Mrodnostl (temenavredaos) —_—_fefektivna veednost)__(ternenawreinost] yl £ « KV TeV) tk) tkv) 6 & 7 Vedovi Pastrojenia Vodovi Portrojenia Vodovi —Postrojanja eae Reimar See Se ee cpee OMS Mn OY no TE BRA. z E rs * iP 4% 2 78 5 2 28 - ae ce ete a 2 =o 1m ® mm - = = & y 123. 450 550 185, 230 - - € ee x 2 S 245, 950 1.050 35 460 = - 5 a $66 | Bie tae Se Aine 201425, 1550 620 680 950 1.050 5 a w novisin postrojendina gretke x shoru broja dalenaka w nosedin 5 s & * Azolatorskim lancima su ispravljene, pa su ugradjeni noseds lanci E 5 zg ¢ fe ea sedan porculanekih ‘zolatora 414 csan staklenth, U neki posto 7 at $0.2 et Mea Ie iy, lente jenjima se 1810 4 na ugradnju po osam poreulanskih izolatora { w #8 é 2atemin 4 ¢ noseéin izolatorskin lancina. jh at abet ls Tabela je prepisana iz P25. — So . 27 ‘ a 208Aa eae eiies Ra coisa jeritea cine cotta nv seas er ae ok Ete ail ot notin emcee ge Se lane Bienen eee eet ae Sela) Geena rode amin ees een caer hee eed RESET Ue tS 3 ts estan near Flies cites, mecca esenten pouek draped eee Tila, sient te Suse aes eoteees tie eerie See lais toi epee sates le malcstentescs ete eee era oy a coos, SSesatscatsttear Seem ea a ceuGe-sastieew Stes se, elise Gatda Lape 4 ore ela Ret atoa uiaee oe Salle Hen poeees) adres jalii cis comaues Sane coe Se I sacics nae, age Acs Gece brasil Sujata staat hasettt eee rnctcasles pO, Schutt pipes ame se Giese, eae Sans ual Eaton ea ata! Tete Bucci ane eacce ee eee see (estreees a SLs altfnem cerca etalon Pie cadets Tachi ess Clgcef sey ss eee Sart cesses spies eee le Mee eats eee ose eee cient Serer te rides Stee i ois Gy eians cole i oath een ee erchs anati {to da 2 ont prinenis laneina. Njthovon upotrebom u zatezain lancima, moglo bi da dogje 1 to suprotnog efekta, jer so u produtenin rebrina prijavBtina vide skuplja, a osetno se emanSuje moguénost senctiSéenja, bv svetu, a { kod nas se u uslovina zagadjenje koriste 1 resnt pre~ mari na basi eflikona (proiavod "Iskra" Barit), koji nogu da pro- Gute vreme do intervencije. U nekin zenljana se ide 1 na posebne ureajaje 2a pranje 1zolactje pod naposom Sto posebno kod aparat~ nih tzolatra ima precnosti. 208 ; i 2.3, Qveons 4 spojna oprens {zoletorskih tenaca 2.3.1. Qvegna 4 spoina oprens na napoou 110 bY Na evim postrojenjina koja se grade u posiednje vreme, Koapletna ovesna 1 spojna oprena Je protzvotnje "Dalekowod " - tagreb, Kot Ce delovi te oprane da se koriste zavisice od tipa odabranog 420~ latora i proseka provodnika. va ovesna 1 spojna oprens Je u pot punosti stenderdizovane 1 unifictrana, pa je ne treba mnogo ni opisivati. U poslednje vrene velanje svih izolatorskin lanaca ide preko zastavice, time se izbegavaju tatkasti spojevi, ko}d zbog ave vecth struja zenljospoja, kos preskoka mogu da dovedu 4 do ravertvanja tatkastih spojeves Sve curena je tepilana 4 atestirana u Energoinvestovoj visckenaponsko} laboratori ji AIRCE” ~ Sarajevo. 2.3.2, Qyesna 4 epoins opens na nagony 400 X na napons 400 kv, teuzinajudt prva postrojenja, ugradjens je donaca ovesna 1 spojna oprena protzvodnje “Dalekoved "-~ Zagreb. X ovde se oprena nelto razitkuje, zavisno od primenienih 1201 tora, Oprena za tuclatore UL60PS je atestirana 1 vet due vrene se ugradjuje u eva visokonaponska postrojenja, dok se lanci #2 novin tzolatorima U16085 sada ispituju 1 kada eva ispitivania budy savrSena 4 ovesna { epojna oprena sa zaftitnen armaturcn bide usvojena 1 atestirana, crte#i vecine prinenjenth 1zolatorskih lanaca zajedno sa pripe ajucom ovesncn 1 spojecm oprancm 1 saztitnan armaturon dati su 1 prilogs (ert, bes 9-14). 209,SUKA 9 210Z 6 5 a 3 2 2 SEDMSTRIRT 247 uo Ww ao lge.q9ie | 1 |-viijuite oo vigitken 9 29.5510 1 Odetoginik 8 22:25:10 2 | Yiljuike on batidem 7 1.18.26 1 zabtital ror S amicolo 2 ssa viljutkon Bane | 2 ‘Hitni ror me 1 1 zl 22.56.20 41.16.25 91.36.28 24.33.10 51.55.00 za ussume v2 aoe urcig's, | ll eee ne aca Lamac 24 40KV(v0 17 Banata 01075) | LaNAe ZA 40040 (sa 22 lanka KTI2OM| pI = 22 it i 7 eoreeace (2 relia 2 jrrowutasx 2 ite a [nie == [a Tie 4 foornss rexee [2 [ame Fi Sfponjs renee [1 [aunt . e z a ane 7fosatosnix [eae le fe Sika 14" seenostrukt noses lanae 2a 800 KY 2 3. Pogonske iskustva na prinenjenoj oprent Kako je napred ved naponenuto u mreli "Elextrotatoka" 1 "Elektro- prenosa"ygradjeno je dosta razlititih tzolatora a tzolatorski Jancina. wa strani 110 Xv ugradjeni @u 4 poreulanski 4 stoxient Szolatori, dok su na strani 400 kV ugradjent samo steklent 1zc~ latori od kaljenog stakla. Opis ovin tizova izolatora dst Je ra~ ate, tako da Geno se ovde zadr¥att sano na pogonskin iskustvina, Tskustvo sa porculanekin izolaterime je dufe. Sadagnji 4z0latcri 100E su dosta kvalitetnt{ od prvih poraslanskih izolatcra, E1ja se prekidna tla povedavala cd 63 na 60 4 sada na 100 KN. Pored mehantékih poboljSanja tu elektrignin orcbinama, sadatin! izole- tort annette bolS1, al Jk wwek je, kako Kod derade, eako 1 kod monta%e porculanskih izolatora, vrlo veliki aticad teveka, Sto ina uticaja 1 na povedane mane. Kod staklenth izolstora profzvodnja etakla je fabritka, @ kontrola gotovih, staklenih tanjira, mote da bude dovoljno dobra, 48 >i se na minimum evole oventualne skrivene gretke, koje kod kaljency stakla fzaziveju lon*eam od sebe". Kod "Sedeverovih” izolatera procenat oveg lona bio je aanenarliiv, dok Je kod izclavera vidors u puterkn bio neite veci. Kako Je ovay"zamolomvetakia naj- yeet u prvo} godint, dok se kasnije naglo snanjuje, bilo & maga- cinu proievedjatarbilo u magacinina elektroprencenih organizactia Azelator ou ostavijent da “odle¥er, Kako bi se kasnije, eksplo~ atactji, makstnelno snanjiotsamolon"{zolatora, Sadainja Froizvod- ja staklenth trolatora je dota tolja, tako da se problest samc Joma vile ne poklanja telika painja. Jedna od pogodnosts stakle- nih dzolatora je u tone, Sto se greske Iako uofavaju, jer kod svakos cliatenda 414 probeda, dolast do totsineg rasprenate etakienog ta ajiza, Koji se onda ako oti, a ne dovodi do raspedanje 1z0lator: 4 Saulntix 1 coloy izsiaterskeg lanca 2a rads od porcilant, kad Koya vEl0 Besto| rho} dovedL do "ekuplozijet kapie 1'rasradanja taclat.t pada proveanikal 79 ne- Him propisina se ne definiSe koju achani&ku eilu treba da izerBt probijent i slomjent staklent isolator (u nekin zemijana Je po 70% garantovane prekidne stle). Tupitivanja koja su kod ™ Jena, dala su odlitne rezultate. svi izolators, bile probojen u plje 414 na drugi nagin razbijent, izdrfali su 1008 garentovane prekidne sie, Ova osobina daje staklenin izolatorima veliku pred~ 25nost u odnosu a porcelan. Evo jo8 nekin o sobina dzclatars od kaljenog stakia: = sirovina 2a protzvodndu stakla postojantja je po sven sestavy, (@etrovine za protzvednju poreelans, Eto daje puno vise nosue nosti 22 ctabiliactju #4zt8kotehni#kih karakteristika stakla, kao 4 sanog tehnoloBkog procesa protzvoda je, ~ elektronehanitke osobine kaljenog stakia su tolje od porculana, Bto onoguéava proizvednju etaklenog 1golatora potreine elektro: mehanitke Gvrsto¢e, a samim tin cnogudava { manje teBine 4 nanje gabarite ‘zolatora, = boy veltkoy kapactteta staklenth {zolatora, raspodela napona Gut lanca je ista 4 na°suvom 1 na Xie1, oto enanjuje mogunoat proskcka na pojedinih Azolatorina, za razliku od porcelana, ked koga po KiB Sesto dolasi do proboja prvo srednjih Clanaka, pa onda celog lanca (esto { do ekeplozije kape) = © odnosu na poreulanskt, staklent tzolator4 imaju veéa udarnu mehanitka Byrstogi, to enanjuje oftedenja u trensrorty 1 pri montatiy = po nekin, stranin iskustvina, 2a slutaj ragadjene atnosfere oteklent izolatori ge ponafaju nefto losije 4 brie stare x of- nosy na porcelaneke, Kod nat ee ova iekustva nieu p alt ou 1 Lokustva u eksploatactii dosta kraéa. ze ovesnu 4 spojnu opremu koje pripada tzolatorskim lancima, a koja se u pealednje vrene xoristi uy postrojenjima, pogonska tekus~ tva ou debra, No%e se re¢i da je rasvo} ove oprene u konstruktiy- nom snisin dostigac optimum, 4 u budydnosti kod ove oprene ne treba cBckivatt bitne pronene. evrdiley uvid 4 teheiSke propise, proporuke 4 uputstve Ovesnd 1 prikijutna oprema kao 1 izclatori su elenenti elektro~ energetskih visokonaponskih postrojenja, take da su mnoji tehnis- KA normativi za inher, projektovanje, dspitivanie 4 ekeplostaciiu ove oprene sadr¥ani u tehnitkim propisina, posebnim standardina 4 preporukama, koji ge ednose na visckonapenska energetske pos~ trogensa. 26 4.1, Bregied proptsn standaras 1 preporuns a) Peavilniect ebjevijent "Si. list srr” = Pravilnit © tehnizkim nomativina 2a elektroenergetska pos trojenja nazivneg napona iznad 1000 V (51. list SFRI br. 4/74) pravilnik © tehniékin merana 2a pogon 1 odr¥avanje elektroener~ getekth postrojenja (*6l. list srRu" br. 19/68) = Praviinie © tehntekin merama za zaétitu elektroenercetskth pos: trojenja od prenapona (781. list SPRI" br. 7/71) Pravilnik © tehni8kim normativims 22 gradnjy nadzennih elektro- energetakih vodova ("el. list SPRIT br. 51/73) = Pravilnik o tehnidkim propteina za spectjalny zastitu elektro- energetekih postrojenja od polars ("S1. List SPRI" br. 16/66) = bravilnik © tehni8kim propisine o groncbranins ("S1. list SPR" br. 13/68) b) Tagoelovenskt standaréi t= grane N,B0.030 KoordinaciJa tzolacije u visokonaponskin pos troje- ajina §.20,021 Snernice za koordinact ju izolactje u visckcnaponskin postrojenjina s s.yi.o21 eolatert za uayone Lenad 1000 ¥ = NP1,221 Trolatort 2a nadzenne vodove N.F1.112 T2olateri 2a nadzenne vodeve N.P1.560 17 atandarda za delove ovesne cprene ~ 518 N.#2.010 Ovens 4 epojaa oprena 2a elektroenergetske vodove, traneformatoreke stanice 4 razvedna postrojenja vi- envy nayoua ) TEC Publikact je: = Ime 71-1 Koordinactja tzolactje, Deo 1: temint, definictje, princtp! 4 pravila = Ic 71-2 Keordinacija izolactie, Deo 2: snernice 2a primenu a7~ TEC 71-3 Kooretnacia tzolactie, Deo 3: Kooréinacija izolactJe tmedju fax Principi, pravila 1 anernice 2a prinent ~ TEC 120,305 Publikacte kote se ofnose na aimanaie 4 732-1,732-2,karekteristike @lenenata izolatorekih lanaca 432 > HE 60-1, 60-2,120 Publikacije koje ne odnose na konstruketju, 168,305,383,433, tapttivange 4 preustnanje visokcnaponskih 437,428,471,506, izolatora 507,575,594,720 4) Tehnt&ke preporuke 2eP- ~ 7-25 Kocrdunecija izolacije u mre#ama vieckog napona ~ M25 Koritcen}e podioga © strujana 4 snagena kratkoy spoja ~TPO8 abtita 1 avtomataks uredjaji v mrefi 110 Kv ~ TP-31 Dredjaji xe eatin Dv 400 ev + Propisang karakteristixe, klasiftkactie ¢ osnovnd uslovi ga ispitivanje tzolatore { izelatnrekih lanace 4.2.1, Propisans karakteristika za Jzolator nofe da bude brojtana ornaka 2a vrednost napona, 111 ta mehanitko opterecenje Azolatora, £11 brojéans vrednost bilo koje karakteristike, Sogoverene i:meaju protzvodjata 1 kortentks, Propisani pocnosivi 1 preskosni, napon{ odnose se na stan~ dardne atmosfareke usiove. Tzoleivi1 sa nazemne vodove 4 prema njthovo} konstruketji podeljent ne ava tipa 4 tot Tip Ar Tuolator 111 elecent tzolatora, Eija je nafkrada steza proboja kroz vest izolacteni materijal bare Jed~ ‘aka polovini najkrace staze presioka kroz varduh. ‘Tip Bi Tzolator 411 elemenat drolators, tije Je najkcads staza proboja kroz Evreti izolsctoni matecijal, manja od Folowine Aagzeade stare preshuka kivz varduh W skiada Pubitkactjon TEC60~2, atmosferski 1 sklopni udarni naponi, 218 @att ou svojin temenin vrednostina, a natznentint napon industriske frekvencije dat je kao tenena vrednost pode~ jena sa 2, Blemenat Yantanng isolators MarakteriSu sieaece vrednostit ~ proptsant podnosivi udarni napon u suvem, ~ Propisant pognosivi natzmenséni napon industriske frek- venelje na Kist, ~ propisano elektronehani&ko prelonno opteredenje (sano za elenente teclatora ttpa 5), = proptsano mehanitko pretonno opterecenje (sano za ele- sunte lentanth izolatora tipe A 4 za one tzolatore tipa B na Kojima se elektromehani&ko opteredenje ne mofo iaveets) = propisent probojnt napon (samo za izoletore tipa ») > propinane mere tzolatora (ukijugujuét 4 strajou star) Tsolatorskt lanac pored vrednosti koje karakter!8u izolatorski Glanax karakterigu 4 sledece vrednostt: ~ propisan{ podnosivi atnceferski udarni napen u suvon, ~ propisant podnostvi sklopni napon na kiEL, ~ Propisant podnosivi naimenttni napon industriske frekvence Sklopnt udarni napon na kids ee proptsuje seno za a: natzmenténih napona tenaa 300 kV. fe najvisin Podnosivi sklopni udarni napon tzolatorekog lanca ne predstavida warakteristiku, Koja je neophodno utvrditi, Jer je u znatnoj meri Odredjen konstrukctjon tzolatora 1 raspodelon polje, koje zavisi od oblika £ medjuschnoy polotaja svih metalnih delovaZa eva visokonaponska ‘spitivanja propisani su standardni atno~ sfersk! ueiovi prema IEC 60-1 4 to = temperatura ft, = 20%, = pritisak |b, = 1013 x 10" wm = 102, 4 x 10" Kea, = viatnost hy = 11 gr/a? vode Ukolike ove vrednortt kod ispitivanja nisu odgovarsie, noradu se sett odgoverajuet Xoreketont Faktori. 2 [hate poi Si | Ra RT Se] Haji men eprom \artpee ee pect Rist pat st Set in” | Eee en || | ' re et ton { ie estate eel ie | ote oa ee | eee | pase oy eee ane —— ' ae = teeny5.2. Me wily MJUGEL"-2 defintsant su osnovat parantert mreze, RedJi koJima 1 tzolsetont nivel, kako 2a naponakt nivo ¥9O RY, taka { zx 110 kU, kako sledi a) Za arety oo er: ao si 1059 /125 ceereeessesoonovna duolaetJa N20 $4 1175/1550 -.-e.ssesee+++-DaJatana tzolacija b) Za mpedu 110 Ky: 123 Si 185/450 123 $1 230/550. --snSgona izolaod ja seesseessess:00nouna inolsot a Preporuke 4 standarai tz ob: poJedinin stancaraima za oprem. U njima se detaljno definiiu Aspitivangs 4 uslovi prijemnin ispitivanga (komaduih , thpekth, Azolastone nivoe. { eolactie, priaeajuju ae specijalnin), 2a uev2 WiSegodting: uspedan rad arake, ao 4 raspololivi staristiées podaet Kvarovina od prenapons, wkazugu da Je koordinsetja toleeije dovrs ‘zanrana. FoBto na mredi 400 KV praktiéne 4 nije bilo kyarova na tzolaciJt, u eilju pojeftinjenga iavestict~ ue Lauradnde, u pusteduje vreme ve urea mm eagudnost snl JenJa i2olactonin nivea, Sto bi tretalo da bude prednet novin ansiizs Sredatya ga veaStitu of pronapona Prienjona cancvna 2astitna aredstva od prenapona w nado) redi = edvodatet prenapona = na visokona ponsko) opremi = tadtitoa on tzolatorekia lanes = takrsite = 2aBtitea wise + Htapnt grozobrant Tabor 4 vrsta saStitath uredjaj zavisi od valnosti 4 osstijivosti| uredjaga koll se Stite. 4 cagtay o¥esne 1 spojne oprone izo1storskih innacs dolaze zx6~ tiene teketdta. ZaStites iekrtita Kao dopunsko sredstvo zaStite (porad odvodali prens pone), na priiszina dalekovoda visokonsponakin postrojenjima, koriste an raititns Aekeddta, uae nadgefbinije 4 axjeduusvavaly} Fao osnoval parametri, koji uti8u na podeSavanje sanih teknista velmaja se: podnosivi udarnl napon pregidada, aadtitna karakte- ristiia VOR-a, maksinalni prensponski tales arcie $ ta! Pakteristika sawog take site. Kod podelvavanjs rastojanJa elektroda tokrigts mora se vadits aguna da ono ne treba da reaguje na ponognake prenapone. To 29 poste tako da au mapon reagovanJa na pogonske prenicone oude vel od napona reagovanja na induatriske frekvenoe 2a mreu ZEP-2, tehnitkon preporukos TP-25 za 2atitno iakriéte Fropizsno je sledede: tna iskiita se po pravilu postavijajy na ulaznio koji se 2a dalekovoda prenose u postrojenia. netrajenja 4 s2uhe da egraniée srenatcon. = 8vaiet peimenjeni tip zadtiteog iskrsite mora da poseduje atest oa utvedJenin veliingma napona reagevanja industriske ues Eanosti na KiGi 1 ma suvem, kao 4 100% vrednoSdu udaraos nappiia reagovanja oba polariteta. Iakrilta za mredu ozpona 420 KY moraju dx poseduju 1 karakberistixu resgovanja u donem: sklepath prena pons . = 28 tspttena i,u sredama ZEP-s upotrebijena aadtitna iskniSta, utvrdJena su sledeés pedeSsvamfarazaake 12nedju elektroda na temperaturt of 20°C. 2034 1233 eeeeeesees @ = 560 ae 208492083 p.eeeesee @ = 1900 am Savedens podsdavanja usvoJena su 9a osnova sinieainog o¢nosa Ju etupnga teolactenoe ives 4 saStitnos nivun waStlinlt: Askrita 04 1.25, 23Kod starin objekas zaititna tekriSta eu postavijena ay prilazina postavljaju tsklJuBive na partalu pestrojenia prea calekovedu, 1 ps prvon stubu dalekovoda (Dalekevod = Zagreb) cen na orvin dalekovodina 400 KV, ma ko Je konlatna oveens chron od Selvija te naponu 110 KY radtitea ekriéte eu u olliky rceov: rayon 00 kt suv eb¥ku 2aBtttnos reketa, (oblika Kriterijunt ca dinenstontsanje izolatorseth lanacs, Ixbor Lzolacionih nivos mrede 1 elektroenergetskih postrosensa nopite, saviat najvise od toga sa xojom sigurno%éu pogona, UW odnosu na elektrigna naprecanja, Zelimo da ih gradimo. Kao canoval keiterijusi, kada Jeu pltanju elektrigno dimeniontaanje izolatorskin lanaca, su usvojeni izolaciont aivol oprese u viscko- rh pom naponsko] areli Z87-a, sa odgovarajudin vrednostina ispi anoaivin mapona. Pored toga kod izbara izolatorekia lanaca treba voditd raduna © koordinacigi tzolactJe u samoa postrojeniu, u odmosu sa Jedne strane na visokonaponsku opreau, 1 na nivo izolacije dalexovoda 8 druge strane. Kako ou izolatorsis Janot u postrosenjina ‘emedju oprese u postrofensa { dalekovoda, treba voditi raduna da ngihov izolactoni sive niukom sluiaju ne dude vefi od 1zolactonog atvoa ostale oprese u postrojenyu, a v isto vrene 1 ca Dar ne Suse angi od Lzolactonog nivea tzolatorskih Iantea na dalekovodiaa. Ukolike fe radi o postrojenjima, koja se nalaze u podruiju veées intenzi- Leta serocagadjenjs 1 to treba da dude Jedan od bitath kritert juss za dubor, kako tipa tzolatora, take 4 relativee dufine strujoe apaze po 1 kV. Kod noseéih izolatorskth lanaca, ide se na ugradnju Azolatora sa produienca strujnoa sfazoa, a kod zateznih izolator~ skin lanaca sa povedanjem broja izolatora. U oven sludaju bi tre- hale {41 1 na Wonatruiel fu deagin saititnth aneatura, kaleo se nabs naruBila koordinacija izolactje u odnosu na udarne napone i na catalu opresy u postrojenju. U sluéaju veseg aerozagadJenda, 226 potrebne Je da ae prethodno utvrdi aona zagadJenja, vesta zaza- @iivada 1 tek na osnova tin podataka mogude Je preéi na izbor Anolact se. Ovde treba napomensti { to da sa poraston napona ra ate 1 broj Lepada, kao posiedica aerozagadjenia. Dok Je kot oa ona 110 KY vaéi broj tspada izazvanin atwosterskin prena ponina, pa naponu $00 kV, najveéi broj iapada Je izazvan preskscina usied aerozagaajenja. Kada se radi o senantSxon dimenziontsanju izolatorskth tanaca, osnovni kritertjum Je sila zatezanja provodnika, (1de se 2s sanjio naprezanjina), Gvi tzolatoraki lagi primenjent a dalckovodima, 38 velsvon rezervom zadovoljavaju 1 u postrosenjias (nt nehaniéke aw cote): Priltkom izbora zaétitain araatura kritert jum aa tzber 9 siedesi4 treba da cadovelje edredjene naponske uslove, prainjenje treba da ide preko arnatura, a ne preko izolatora, razmak temedju zadtitatn arnatura treba da Je takay da 50%-tal peeskogal udarni napon ne bude angi od 85% vrednosti dobi jena na laney bez armature. Kod Anolatora 28 zagadi jeonp.uslove, sbog povesane strujne spaze, ova) uslov nije soguée catvaei? . Pored toss treba vod mapoma nastanka 1 prestanks vidijive 4oare Ako se posmatraju sano geonatrisze veligine (zolatorsios tanca Gate na si. 15 , najpovoljaije veednosti su date u taneli ¥ eee loud tavea | weutme he whe wel 2 | ze zon enwwen $7 soho 2] as | too conn seuwcala sss _o| 90 | 100 maseia y susZauijula 24 praciozina reSenja za tipsxo postrojen: Tel. Tabor fzolatorsieih lanaca postrojenja 110 KW Kod uavajanja tipskos resenja za izolatore, izelatorske lance 4 oveonu i apojnu oprem 2a napon 110 kV, obzirom da u naioj zenlJi namo protavodjaéa koJi protavedi t porculanske 1 stak~ lene fzolatere, ali au porculanski proizvedent u potpunsti of donage sirovine, dok 9¢ 2a athklene, staklent tanjirs uvoze 12 SSsRea, a aontaza obavija u IeP-u a Arandjeloveu, kao mogu redenja, s¢ pojavijuju oba tipa izolaora. Kada ae radi o staklenia izolatorina, treba sataéi da Indus trija Elektroporoulana vide ne proizvodi izolator #7120, jer ae vide ne proizvode niu S$R-u. Kao samena za Lzolater KT120, sada se proizvedt novi izolator U1208S. Obziron da Je novi izo- lator U1208S, po gabaritu potpuno Isti sa KRIZ0 (H=1N6; 02255 ma) 4a ima vai faktor oblika, bolje karakteristike gledso0 po ta- beli TIT i manju metainu kapu (Sto nije bez utioaja na elektrig— ne ksrakteristike izolatora), moe se a2 puno sigurnosti ofeki- vai, da 1 dzolatorskon lanov, oa Lepttivansiva, nese Inati niSte lobije reauitate. Stoga oi 2a cipsko reSenje 23 lance u postrojenju 110 kV trebalo prvenstveno inati u vidu ovaj tzolator. Za postrojenja u zagadjenia uslovisa u oven trenutku na donaéem trEiStu ne postoli ofgovarajuéi tzolator, pofto Je prestala pro- 1avodnJa 1 inolatora £T120 #, Tndusteija Elextroporaulana je ved uradila za takve uslove, porculanski Stapni tzolator, ali pored mehanidkih Sapitivanja, koje Je w potpunosti zadovoljio, potrabno Je obavits 4 elektridna iapitivands 2a Koja "Da rexove reba du d2radi ovensu oprema 1 zaStitne rekete ili me Pored toga, u tok tu pregovori 2a wvod novos otaklenog tanjina, 0 vedoa strujnoa apazon, (oko 400 ma) za zagadjene uslove) au svenu uradjenon po preporukana I8C-2. Ci bude montinan ovaj” decaston, frets: du au obuyl taphtivense, -uSlowien| Slane aa kako Di se utvrdile nJegove elektrigne karakteristike u izolater- 26 2 tipizactju coreme predlaze ae aledese: - 4 postrojenju prineniti staklene kapaste tzolatere, | sa izlaznom portalu izolatori treba ¢a budu Lstog tly kao i na praxijuénon dalekoveds. = Tzolatorsiei lanag trebs da zadovolji pojadan stusanj szolaoije, a tip 1 broj tzolatorskin @lanaka u izo~ Jatorskom Ianeu de se usvojiti prema rezultatioa 1spt- tivania. ~ 1% tipsiet projekat TS predvideti normaino pojaganu Aolaciju, ne usiaasuci u onstn sagaasenoet atmostere. T.2. Txbor tzolatorskih langea za postrojenje 400 Kv I taolators Ui60PS se vide ne protzvode, ved dobitt tzolators uisoss 22 umesto nith eoss + koji u aveau zadovolJavjau sve zanteve 42 preporuia TEC. Ispitivanje ovih dzolatora au zavr¥ena (mada podaet Jo# niau avanténo dati), Sto se vidi tz tabele TIT. Za tipizactju opreme prediaze ae sledede ~ Ynolatorakt tanao treba di sadorolsi poJadan stupang tzolacije, 2 treba prineniti stakléne kagaste izolatore Bi94 Se se tip 1 vroj izolatorekih Slanaka u izolatorskon ancy usvositi prena rezultatina tspittvens Spojnt 1 ovesni aatertjal prinenits proizvodaje "Dalekoved" ~ 2a tipsiet projekat 1S preavidett norwsino pojadams izolactju, ne uaimajuéi u obeir aagadJenost atmoster Fada oe radi o vesanju zateznih izolatorskih lanace, netavieno od naponskog nivoa, obavezno provodnik treba prihvatiti preko ste- lujuéih gatezaia, jer je na manjia rasponias’, kakvi eu svuda u postrojenjima, velo tedko SavrSitt pravtina zatezande 4 montaiu tenes, bez Stelujuéih zaterata. th ova) nadin bi se dobito { na estetskon izgledu, Jer Je moguéa 1 suprerfina re- gulactJa avin provodnika, ukoliko prilikos montade ili kasnije 2?8 pogoms dodje do razbiéitin usta 8. Pregled cbavigenin Sopitivanga inolatorskin lanza tepon 400 Kv Ezolatorski lanef EN 4 Dzp, 98 {zolatoriva 15151 u labo patorijs CESE - oktobar 196B.¢. 12veStaj aT-151705, Tzolatorsiet lanct EN, Dp 1 DZ 9a izolatoriza vi6oRS u Laboratorsji CEST - juli 1977. god. lzvestas AT-2946; Inolatorsiei ane! Bip, DZ 1 DZp sa izolatorina 1515L u labow ratoriji IRCE - april 1970.g. LeveStaji 70/1258 1 70/1257; Izolatoraki lanoi EN, DM, DZ 4 DZp sa izolatorina Vi60RS, 13~ bibivanJe Lukoa velike anage w laberatertst Energoinvecta o Dovrinjs - noveabra 197¥.g. S2vestaj 18/78; . Teolatorskt lane! Ep ea izolatorima xT120 Mu laboratortj1 IRCE ~ avgust 1993. €. - Lzvedta) 83-01; Tzolatorski Jano! DN 4 2Zp sa Azolatorina U160 PS u laborato- igi IRCE - avgust 1983. g. - tzvedta) 83-81} Inguadjeni Agolatoraki lanci £N 1 ozp sa izolatorima 15151 u laboratoriji TCE - maj 1984. - Lzvedtaj 0% - 37. Napon 120 kv Izelatorak: lanet EW, Ep, Zp, DZp 98 Leolatorina €170/280 we Yaboratorsji TRCE - apeii 1970. @. - Lzvaitasi 70/1256 4 70/1259; 228 Taolatorsii lanci EM, ENp, DN, Dlip, &2, EZp, DZ 1 Dap sa tz0- Iatorina KT 120 w laboratoriji IRCE ~ novesbar 1975.8, - tevedtay 72-1686; 3. Txolatorset Janet EW, ENp, DNL DNp sa tzolatorina KT120 Mu laboratoriJs IRCE - Februar 1986. god. - izveBtaj 86-010; 4, taolatorskt lanct Elp, Dip, FZp sa Izolatortea KT120 u labo- ratorigs IRCE - februar 1985, god. - t2vetaj 86-010. MPOMEML: S110 Je drugin tspitivanga po posebaim narudzbama pojedinih investitora, Eiji se izvedtaji nalaze ked tih Investitora 1 u laboratoriji INCE. Tapttivanje izolstorskin lanaca xa napon 200 KY sa t2olatorima 16035 Je tavedeno, ali avanidan iv taj Jo8 nije dat. 220FZ. SPOOWA CPREMA 400 KV 1110 KV Cenowna nanens opojne oprene u postrojenjina Je da cmogue: spe dange provodnika sa prikljucina vieckonapenskth aparata kao { pestavijanje 1 ratvanje provodnika, te kao takva predatavlja elenenat pximarnih veza u transformatoreko} stanict, cdnosnc elenenat u prinarnin strujnin kolina. theg aveg nesta { uloge spojna oprena je kec 4 ostall element’ primarnth veza izlozena elektritnem, termitken 4 mehani?xon naprezanja w ac Himu rade trefostanice kac 4 u refim kvara. Varo Je nepome- nutt da spejna oprena ima { ulogu poarednika s xpajanju Sento Fatnorodnih matertjela prikijuéka aparata 4 provedaika. Tz na~ Bred tznetog vidi se ca spojna optena node direkteno ugroriti Pousdancat postrojenja 4 u proksi eu posnste 4 haverije prouz- Fokovane nekvaliteton 11 lo¥im izheren spoine oprene. thog toga se izboru spojne oprene 2a avako konkrotno reSenje trafo~ stenice mora posvetitt posebna patnja Oswowir TrPOvI SPORE OPREME Gbzizon na primenjeni tip provodntka z= iavodjenje prinarnth veca u trafcatantet, AI we 411 Al-cev, epojnu op: Wt mo¥eno rodeliti fa sledede Sve grupe: ~ Spo a oprena za AE utad = spojna oprena za Al cevi. 2. SROUNA OFRENA 2A aL vERD Prva postrojenja visckog napona izradjena cu viadina Sto Je ui lovilo razvoj 1 protevednjs spojne opreme za uled, te jo ona eta riJeg datuna of epojne oprme za Al cevi. Vere u trafostanict usdina se t2vode tako Eto se ule darédjenon Silom zate¥e immedju prikijutaka aparata u popretain verana 114 Aemedju portala 1 rateznth izolaterskih lanaca u sabizntcana i prebatenim verana. U ovir slutajevima spojna oprena pored gaivan~ 230 ske veze tzmedju aperata 1 provodntka treba 4a prinvati 1 cbez- bedi sila zatezanja provodnika. Stezaljke #8 verv AIC uladi ce asteznim trolatorskin lancima u eabirnicana 114 prebatenin ve~ zoza mogu se snatrati tastavnin delom izolatorskth tasaca, te time pripadayu cvesnc3 opramt, pa se apojna oprene u varijants Anvodjenja postrojenja wiadima uglevnon avodi ne razne vrete prikijutnth stereljks. Prve prikijutne stezaljke koje su nafle prinenu postrojenjina visokog napone (2vedenog wtadima bile eu tev. "vijéane" ste- zalike. 2.1. YIDSANE STEZALIE Jedan kraj stezeljke Je predvidjen za prihvat udeta 1 priiago~ jen je za ofe dok je drugt kraj preavidjen za prikijutek na aparat 1 prilagodjen Je prikijutky aparata (bolen-piofa). te oba kraja steraljki ou eavetnsé Zijim se priterenies ostveruje prikijutak, Na slikana br. 1, 2, 21 4.,prixazane su neke tz prve genera~ chjo ctosalskt. Rasnt ekpovi avin stenaigit omogudaiy reeticite uglove prikiiutka provodnika na prikijetak aparata. v ckwizu sva- kog tipa postoj{ fanilija stezaliki, obziron na pretnik ureta kao 4 izgled prikljutaka aparata. Fojaven vedth struja t usnopLjavenja provaatha po fal, razviena je fantitia sbezaljkd za dva 114 tri uBeta po fazt. Kao nov elenenat ked wenopiie~ nih provodnika se pojavijuje odstojnik koji se mote evrstats a spojnv cpremi. osrovna wloga odstojntka je ¢a,raszoredjen po len~ Ganici,dva provodniha koji pripadeju isto} faz4 u celon rasponu arf na predvidjencr: rastojanju. Takodje, u rezims kratkos spoda odstojaies treba Ge sprete lepljenje ava provodnika tete rbog elektronahanisie sile koja se Javija tzsedju njih. Na eltkaa 5, 6 17. petkazand su neki primert tevodjenja vij~ Zane spojne oprene =a dva uleta po fazt. ovas tip "vijéansh” prikijusnih stezaljkt naiac Je t mote nad primenu 29 postrojenja napona 110 kV 4 220 kv. 23T- CONNECTORS: i lore tetaloga | Promer - Diameter Gracie Vodié i svomnak- Conductor or rivet fC ae oe | eee Le | En | tty | at i ram | Sew | ron nes | sea (eth | Py [ar esas {20-25 [20-25 | 178 | eo | 90] ef a 3 A 25.90 15] 40 | 130] 12 [ie | a.25.35 [2 1.30.25 | 25-30 [130.30 [28 * 30 31.30.35 | 25-30 pAl.35.25_| 30° 35 Pat 35.30 | 30 Uai.35 35 [30 ws] 10 | 130] 12 ws | uo | 130 | 12 175] 140 | 130 wo} 120 | 139 wo | 140 | 130 10 | 140 | 130 80] 140 | 130 | te ‘ 23as ig jae SE SS Dimenzije - Dimensions Fe i be ay oe Meat tell Be = aa 255 12 aon [ae 30 | ae no | oo | 8 Kia5100| 30-35] 130] 0 | wo | 15 | 255 | 12 0.100 | a5- 40 | 130} 110 | wo | 15 | 256 | 12 234 Prong cite] Pia imenzije- Dimensions | wom Bro tetalogn |S see Prom cio] Pee irene setae Catcioge: Ro B | Sal Pa] abn | ny Mit te | Mae rn stim__| ci| mon | rim | cfm | Mn [8 | =e 3-60-40 | 60 - 60 | 35 - «o[ 160] 30] ann] oof ae—| a 43.60.60 [50-60 | 60 - 60 [160] 80] 100100 [fey sia as.80.40 [70 = 60 | a5 - <0 | 160) 150] no] so] ic] Les 43.60.60 |'70 = 60 | $0 = 60 | wo) wo] no} wo] 1c] 1c} ts As-e0.00 [70 = eo [70-20 | wolf wo) ol io eb uf cer ERAGE 58 HAMJOWEOE 4 oP0/ AL KI APE WOOL ma aL cee Xd service eoveton nares Srie asles wumnt tens ainenaie wees ven | 12 tle co stessi il nnienen p lathe renee besides the caltoqe number, indicat the extzt diamnuene 9 candcer 25am om “5 20 0} Z30 "90 10 5,20 ‘e0|-e0"| 10 45 30 10 525 10 5.20 236 Promier vadiéa Dimensje - Oimensions | Nasa oj katona] condor Umer ies pet rere llaiaae a epee 45.25, 20 = 25 (36.25.3000 20 = 25 30 A6.25.35.cee] 20-25 35 200 6.30.25 coo] 25 = 30 35 240 30.30ced 25-30 30_[ 175] 220 25:30 35.00) 30 35.[ 175] 00 A6.35.25.e0d 30-35] 20> 28 [00 46. 38.30.00o 30-35 [75-30] 720 [A.35.35 ccf 30-35 35 00] C ntetons ane aveiseo For connec tat de" eraute “on snd cimenson (2) for when me connector ste 237a Cer ww et) 2 coe) ae ran 7 iz] | t+ 3 At een Ce i +f} 4 Pema Power voit] oimenye bimeasae | Wass fq natioga| cera Sad we Oimensins | HSE Catia Ro 7 By Say th | ES sim | nim rtm | “ug as woo] 20 - 31 famna0ss0@0| 60 | w | 205 OMoywi JE RIMEMIEN ZA OVA AL 1 ACFE VooIEA (vonEA W sncrut SLIKA Bi 238 45" PRILUGNE sTEZACIKE || 45° CONNECTORS fom vain e 238a ‘ pe Frome sige Bio) watolags | concctor dasmeter Eee ha: coy] oer St ta ae ome rd Direnaje - Omensine | Maes fin fin ese | am | om | oS Lae | oi [ofa Lot | 8 eae ‘Ks. 30.7850 [zasi~32,65 [751-2628 | 200 | c2 | veo | 130 [wiz | 205: 20-2808 Sasso laa [eee pai ae tae sem Bone , ' 23,91- 26,28 25,40:26.98 2507 32.85 77_|2907 2.05 Sl eee asia et suv Br Pe 30-30" [2607 3285 22 2510: 26,58 240, a+ i = Br} etcega | Promjervecéa | Oimeraie -Dinensons | Nasa Catctoqe No, | Conve, dats loKe 2000000 | 15-20 loKe.2600z00| 20-25 a [oxs-30-00400] 25-30 32 fbxs. 3500400) 30-35 100 | Miz | 380 22 Sana konstrukcija stezaljki sa zavrtnjina z= pritesanje unost konturu stezaljke dosta ivica (glave-i nevetke zavrtnjeva), te bi na vidim naponina (490 kV) primenom ovakve Konstruketje ste~ zalikt ofekat korone bio vrlo tzraten. Yatno Je naponenuti da je za kvalitetan mehani&ki 1 elekerient spoj u stezaljet potrebno LrvrBiti kontrolisano pritezanje za vetnjeva propisanam silon ~ nenenton. STELALIKE Kompresiono-vijéane st prikijutnith at ike preas! gk za utad vijaja noviju generactju Razvijene cu na bast etetenih 9 09 viitenim atezaljkana us povecane zanteve protetekie 1a (400 KV) 1 povedanjen eteuja, odnosno preseke kao 1 csavemenjavanjem izvodjenja nontainih radove. povedanjen a prevodntke Ove stezoiske au prinenjene u skoro avin trafostenicana 400/110 4 koje ev Savedene uladina u Jugcsiaviji 1 u evetu i to za veze u postrojenju 400 kV 1 110 Kv. Kod prinene aieta Al stezaljke ou {zradjene of slunintjune, wie se fikeira na yzaljku presovanjen time xe cstvaruje elek- trina 4 mehanitka veza stezaljke { ufeta, Deo stezaljke nane- njen 2a prikljutak na aparat, prilagodjen je peikijuoku aparata 1 pridvrscuje 0, pr eranjen stezaljke rovetnjina, 2nadi, jedan era} stezaljke Je vijéani a drug! konpresiont,te otuda 1 naziv konpresiono-vijéane stezaljke. Fresov tate veil ee niraulieKim pres: ovu nanenu. tavrtnji na vijéanom delu stezeljkt su sa upultenin Slovene teko da je kontura stezaljke glatke, bez ivica, ime ee © raeviiene za efektt korone evode na nejmandu moguéy mera Na sitkana br. 8, 9, 10 4 11. prikecani au neki primert Levedjenja kompresicno-vijéane spojne oprene. U trafo stantcama 400/110 kV u Jugoelaviji u vardjantama tzvodse~ nje ufadina, sabirnice 400 kV au izvedene dvostrukin {11 trostra- Kim utetom Al 490/65 po faz, u zovisnosti od tokova snaga kroz Sabtenice, dok su popretne vere 400 KV izvedene avostrukin ufetom pO fazi 2 x ALE 490/65 mn? 23t ee, ta. - A Te Br wacegs [Proms eae | Dimereie-Dmenscne | Nowa Cateeque No. |Ccnevctr art Soe min. mm | mm | -¥9 loxezooawo| 15 -20 00 [ mio | 260 ons. 2800000] 20-25 — [rns no 265 fxs 30.00400] 25-30 {00 [wie 320 foxe.s50000] 30-25 wo [M2 [350 242) Sane konstrukclja stezaljki sa savrtnjima za pritecanje nce! u konturu stezaljke dosta ivica (glave-1 navrtke ravrtnjeval, te bi na viSin naponina (400 kV) prinenom ovakve KonstrukctJe ate- zaljki ofckat korone bic velo tzraten. Vatne je naponenuti da je za kvalitetali mehanidki 1 elekerignt spo} u stezaljet potrebno tzvrsiti kontrolisano pritesanje za vrtnjeva propisancn #ilon - monenton. 2.2, KOMPRESTONO-VIJEAKE STEPALIRE Kompresiono-vijtane stezaljke predetavijaju novisu yeneracijy prikljuinih stezaljki za ufad. Razvijene gu na bazt stefenth aljkana oz fe prot povesanjem napona (400 kV) 1 povetanjen struja, odnosno preseka veéane zane! Provodntke, kao 4 csavrenenjavanjen izvodjenja sontainih radova. Ove stezaljke su prinenjene u skoro evin trafostanicena 400/110 xv | koje ou {avedene ufadina u Jugoslaviii 1 u svetu 4 to 2a veze u postrojenju 400 kV 4 110 KV. Kod prinené ueta All stezaijke eu izradjene od alumintjuna. Vie se fiksira na stezaljku presovanjen ine se ostvaruje elek- trina i mehanitka veza stezaljke 1 utets. Deo stezaljke name- njen ze prikljutak na sparat, priiagodjen Je petkijutke aparata 4 pritvriduje se priteranjen etezalike ea Kea) atezar tnjime. magi, jeden fe je vijtani a drug! konpresiont, te otuda i naziv konpresicno-vijtane stezaljke. Presovanje stezaljki u toku mon- tate vrSi se hidraviitkin presams koje su poebno rarvijene 2a ovu hamenu. Zavrenjt na vii%anoe delu stezaiski su sa upuitanin Glevane toko da je kentura atezsljke glatke, bez ivica, ime se efektt Korone evede na najmanju moguée mer siikana Br. 8, 9, 10 4 1, prikazani su neki primert ‘2vodjenja koupresiono-vijtane epojne cprene. U trafo stantcama 400/110 XV u Jugoelaviji © variantama tzvodje- nije ufadina, sabirnice 400 kV eu dzvedene dvostrukim 111 trostru- Kim ufotom AI 490/65 po fazi. u eavienoatt od takows anage kroz sabirnice, dok au popretne veze 400 kV t2vedene dvostrukin usetom Po faz 2 x Alt 490/65 mn?U postrojenju 110 kV cabirnice ou tevedene dvestrukim £11 tro- strukim uletom a1 490/65 mn’ po fazi. Popretne vere u trafo + spojnim poljina eu izvedene avostrukim ufetcn po fazt 2 x Ale 490/65. Popregne vere u tzvodima 110 kV, uglavnoa su izvedene uketom ALE 240/40 mi”, 9a t2uzethom tefhih undova 110 KV gde oe primenjuje ule AIC 490/65 ma’. Provednici u popretnim verana postrojenya 400 KV 1 110 kV au diktirant usvojenia tipskim pre~ Secina provednika dalekovods 400 kV 4 110 kV. Za ovako uavojen tipaku primenu wiadi u trafostantct, razvijena je { vee dute veene u priment Eitave fanilija konpreet Rammact tanedju provotnika koji pripadaju isto} faz tiptzirani su ha vrednestt 400, 200 50 mm, Vaino Je nepomenuti éa pri pri- meni ovog tipa stezalski zhog tehnolosiie presovanja, raznak sro- vodntka na mestu presovanja ne nofe biti manj1 od 200 nn, no~vij®ane spojne oprene. U svim dzgredjenin trafostantcana 400/110 kV, u varijanti tzvo- @Jenja ladine, prinenjene eu konpresiono-vijane stezaljke. tote se Konstatovats da je razvo) ovih stezaiiki u kenstruktivnon smi ‘lv dostigao optiqun, te 2a ovu vrete spojne eprene u buducnostd ne treba ctckivats Bitne pronene. Pogonska iskustva sa ovon veston spojne oprene su dobre. Mehanstkt 4 clektritnt Kontakt ufeta tokon vrenena ne gubi na kvelitets. ¢ cksploatact}! pojavijuju se siubajev! povedanja prelaznog etpora Aemedje steraljxe 1 prikijudka aparats, Raclog ovo) pojavi je ele KtrolLti&xt proces kojt se pod uttcaien stmosferilija mote poja~ vigt tmedju rezttorodnin natertjala prikijutka aparate { stezalj- ke. Prevaztlatenje ovog probiona treba trafiti u povrSinsko} cb radi 1 pritagodjenju prikljcoka aparate eluminijunsko} stezaljet, kao 4 palijivem 4 proptsncm tevedjenju ovog spoja u toku montate. UMSKE cEvr Po ugledu na moderna postrojenja u Europ! 1 u Jugeslavijt su i2~ Sradjene trefostanice ea cevain sabirnicana, zatin postrojenja oa kombinacijon wladi 1 cevi 1 najzad poatrojenja Lakljutive sa ce vima kao provodnicina ta sak irnice 4 sve vere pod naponon. Pojava ovakvth reBenja trafostanics uelovila Je 1 rasvej spojne oprene 2 cavi. Covi iofe. an peimintons en 'peovotatha » Geateetanioass 400/210 RY gu slededey hemtickog eamtava: H-AlNg610,5F22. 2k Bog Tazlizitests sahteve kojima treba da odgover! spojna oprema 2a cevi mote se potelitt ~ Spojnu opremu 2a izvodjenje sabirnics ~ Spojnu oprenu za izvotjenje popretnih vera (vera tenedju aparatal 3.2, SBOMIR opmewn 2A revonsENIE aapEREZcA Princip ievodjenja sabiznica cevina Je takav da eu cevi polofene preko-petrornth izoletora ko}1 slufe keo nosadi sabirnice. cevi Su thog natina proizvodnje 4 moguénosti transyorta ogranitene du- Hine, Spojna oprena za izvodjenje sabirnica slut 2a peitvriéenje cevt 38 potporni tzolator 1 2a medjuecbno spajanje cevi keko bi se feemizao sabirnithi sistem prolevoljne du¥ine. Vaino je napenenuti da su sabirnitet sistent najvitalni4i delovi svekog postrojenja te svi elenentt koji uestvaju u njthovon for~ sirenja, time 4 spojna oprema, mors’ biti viscke pouzdancsti. ZABTEVI XOJINA MORA ODGOVARATZ sPOINA OPREMA 2A TEVODJENTE SARTRNICA ~ Cevina kao krutim provodaictea spoina opens mora cmoguaies weduinu dilatactju usled tenperaturnth pronen ~ Spojna oprene u potport mora onoguéiti prostornu proments ugla Do prostorne cromere ugla cevi ostonjene na potpore dolazi zbog ugtba cevi kao 1 zbog netzrarnavanja potpornth tataka keto po visind tako 1 po praveu. = Spojna oprena mora chezbedit! rasteradenje potpora pri prostor Ro} pronent ugla u potpors. + Spojna opresa nora imati anortizsctono dejstve pri pojavi osctlovanja cevi, kao Bto mors onoguéiti 1 eventusino naknadno Predusimanje wera za anortizacijs nastalih vibracije cevi. + Osnovnt ahtey je propisana mehaniéka Svratoda 4 elektcitna Vodljtvost koje se ne menjaju tokom ekeploatactje u raziititin veenenskin uslovise. ~ Promenom temperature cevi dolazi do promene spoljnjeg pregnika cers zbog kojeg dolazi do promene kentaktnog pritiska izmedju 25U postrojensu 110 kV sabirnice su (zvedene avostrukin 414 tro- strukim ufetom Ald 490/65 ma? po fazi. Popretne veze u trafo 4 spojnim poljina su tzvedene avostrukin wleten po fazi 2 x Alé 490/65. Popreine veze u izvodina 110 kV, ugiavnen au tzvedene wfeton Alé 240/40 me”, 22 tzuzetkon tefkih vodove 110 wv née we Prinenjuje ufe Ale 430/65 ma®. Provodniet u popmegnin vezena postrojenje 400 kV 1 110 kV su dikttrant usyojenim tipekin pre~ Secina provodnika dalekovoda 400 kV 4 110 KV. fa oveko usvosenu tipeku primenu viadt u trafostantet, razvisene je 1 vee dute vrone u prinent &itava fanilija koapreaiono-viséane spojne oprene. Rammact tznedju provodnika koji pripadaju isto} fart tipiztrant Su na vrednosti 400, 200 1 50 mm. Vainc Je neponenuti da pri pri meni ovog tipa stezaljki zbos tehnologiie presovanja, razmak pro- vounika ne mestu presovanja ne mofe biti manji cd 200 mn. U svin iegredjenim trafostanicama 400/110 kV, u varijants t2vo~ Jena wladina, primenjene ex kompresicno-vijtiane stezalike. Moke 0 konstatovatt 8 Je razvo} ovih atezaljki » konetruktivnen ani- | Siu dostigao optimum, te za ovu vratu spoine oprene u buduénos +4 ne treba ctekivats bitne pronene. Pogonska iskuatva sa oven vector spojne optene su dobra. Mehanitkt 4 Glektrisn’ kontakt ufeta tokon vremena ne gubi na kvalteets. 0 eksplostactit pojavijuju se slutajevi povetanja prelazney otpora dumedjy stezaljke 1 prikijutka aparats, Rarlog ove} pojavi Je ele Ktrolie@kt proces koji se pod uticaien stnosferilisa mote poja- vigt tmedjy retstorednih ratertjala prikijuéka aparate 4 stezalj- ke. Prevazilazenje ovog problema treba traliti vu povrBinsko} cb- ai 4 prilagedjenju prikldtka aparate aluminijutsko} stezaljet, kao { palijiven 1 proptsnem 12vodjenju oves spoja u toku montate. SPOIMA OPREMA ZA ALUMINECUNSRE CEVE Po ugiedu na moderna postroienja u Evrepi 4 u Jugcelaviji eu 42 eadjene trafostanice sa cevnin sabirnicama, zatin postrojenja sa Koubinactjon uiadi 4 cevi 1 najead postrojenja isk1jutivo sa ce~ vima kao provodnteina za sakirnice 4 ave veze pod naponas. Pojava ovakvth reSenja trafostanies slovila Je i ratvod spojne oprene aa cevi. Covi koie 400/110 kW eu elededes hemi jskog Drimenjene xa provntntke u trafostantcara J E-almgsi0,5722. 2be Bog rarligitests sahteve kojina treba da odgovor! spojna oprema za cevi mote se podelitt na: ~ Spojnu oprenu za ievodjenje sabirnice ~ Spojnu oprenu 2a tsvodjenje popretnih veza (vee temedJu aparatal 2.2. SEOSMA opmEHA 2m TEVOWENIE SABIRNTCA Princtp izvodjenja sabirnica cevina je takev da su cevi polozene preho-petrorsih izolatora koji slufe kao nosatt sebirnica. cevi su zboy naBina protzvodnje 4 moguénosti transporta ograntene du Hine, Spojna oprena za ievedjenje sabienica sluli za pritvelcenje covi 28 potpernt tzolator 4 za nedjusobno spajanje cevi kako bi se fermirao sabirnighs sistem protzvoljne duttne. Valino Je naponenuts da cu sabirnitkt sistem najvitainiji delovi svakog postrojenja te svi elenentt koji ubestvuju u njthovon for~ Miranju, time 4 spojna oprema, mora’ biti viacke pousdanceti. EANTEVE KOJIMA MORA ODGOVARATE sPOINA QPREMA HA TZVODJENJE GABTRNTCA + Cevina kao keutim provednictma epojna optena sore veuyusiti veduinu ¢tlatactju used tenperaturnih gronent ~ Spojna oprena u potport nora onoguéit! prostornu promenu ugla cori. Do prostorne sromene ugla cevi oslonjene na potpere delat zbog lugtba covi kao 1 zbog neizraynavanja potpornih tataka kako po visint tako 1 pe praveu. = Spojna oprena more cheabeditt rasterecenje polpora pri prostor~ oj proneni ugla uy potport. ~ Spojna oproma mora imati amcrtizactono dejstvo pri pojavi esctlovanja cevi, kac Sto mara cooguéits 4 eventualno naknadne produsinanje mera za ancrtizactju nastalin vibracita cev1, + Osnovni zahtey je propisana mehanitka Svretoca 4 elektritne Vodljtvost koje se ne menjaju tokon eksploatacije u raziitieim veenanskin uslovine, ~ Promenom temperature cevi dolasi do promene spoljnjeg protnike ‘evi thog kojeg dolazi do promene kontaktnog pritiska tznedja 2085cevi 1 stezaljke. Stezaljke svojom konstruketom moraju chez beGitt Kompensaciju prosene kontaktnog pritiske. Spojna oprena kojina je t2vedena vetina cevnih sabirniékin stetena u trafostanicana u nao} temi4i prikazana je na slic bes 12/13, 14) 15 116, @ sautuji we oar > elastsénog nosata (el. 12) ~ krutog nosata (s1. 13, 10 > Kiiznog nosaa (el. 14) = spojnice za nastavijange cevi (e1. 15) ~ kape 23 zatvaranje cevi (el. 16) tastiint nose Siudi 2a pritvrééenje cevi na potporni tzolater, njime se VEEL nastavijanje cevi 4 cmoguéuje dilstectju cevi usled tes peraturnth pronens. Dozvoljava ogranigenu prenenw prostornog lugla cevi do max. 2°, Feo postage ograntavayic/ faktor 2a povecenje raznaka tzmedju potpora,{ zahteva veliku prectsnost 4 tzravnavanje vrhova patpornih izolatore, kako po praveu take ~ weuts noses SiuE kao krut celonac cevi na potperni tzolator. Posto}i vari- Jota L2vodjenja ktutog nowaéa za nastavijanje cevi (61. 13) krutog nosata eano 2a nofenje cevi koji se najéelée ypotrebijava na krajevina gabirnica (s1. 14). Svaka prostorna pronena ucla atu prenost se kao dopunsko optereéenje na pot- cord w oem m pornt {zolator. = mitznt ne Siutt za pritvrsenje cevt na potporni tzolatcr, ali onoguéuse da kroz njega cov kiiza pri tenperaturnin dt latactjana, ~ Ronstruktivne on Je fatt kao kruti nosad stim Eto mu je unut~ raln}i pretnik vect od spoljnjeg pretnika cevi. U unutratinjost wusete ubaten Je plastint preven, Ko}1 siuzi kao vodjica 2a kLtzanje cevt. 268 minkSS— max.725 SLIKA mR. 12 Tetina ( pritizno ) Weght (Gpprx) 28:50 KP. [Datum [ime [Pots] Hort MW [ra Petone | ee 1976] Bogowd S| am DALEKOVOD - ZAGREB ‘OGUR INOUSTRSKA PROIZVOONIA RAVNA ELASTIONA PRIKLIUGNA. STEZALIKA STRAIGHT EXPANSION CONNECTOR IEGA0.160.160.201 Tame: cigv | pimenzije - Dimensions" | Masa roy katate Re fiometor ‘ee ial es: sin | tm | th | ~0 w]e i eae ver | 210 | mi2 | 910 sp | 327 aie | 32.00. Noso€i su namjerjeni zo spo Al. cijevi i montadu na. potporni izolator Supports, are for connection of Al. tubes and monting to supported insulator eet 249, a f9 setcog0 |Fome cjen | Omemje = Dinewions [nasa [stains X> fide cometer mn Noss # Am etic | of w [oe Gano 7 | 96 13 [a | woo] we] 28s canrzom7 | 129 so fm | | | sz | eanco-m7 | 60 wo | a | | ou | oa [sai.220.127 | 220 zo | m | |e | woo Nosaéi su namienieni za montagu Al cijevi na potporni izolator. Supports are aplied for mounting of Al tubes to supported insulator. SLINA BR. 14 a Potps 6. Rozrosio |15 31977. |Bogone Ss | eee. | DALEKOVOD - ZAGREB bs pavewovon:zacnes) fre [225 fare [gat | DALExovOD zacnes NOSAC GA2.100. 127 | SUPPORT GAN.100 . 127 ornia stardord “Bro, piospeteBro) tataloga Mass re Catalogue No | od 0,68 0,75 0,85 [it 20.00 | Spojnica je namjenjena za nastavak Al. cijevi || Connector are applied for end to end connection of Al tube oe pemieetaey Maas c mt ME raanig > ri Ta] DALEKOVOD-ZAGREB reaoao ee wa este & | 27] DALEKOVOD - ZAGREB eee acne a en oe Oo PA RENE SPOJNICA " KAPA CONNECTOR GAO. 160. 160 TUBE COVER K1.00 00 5 ae Broj credo 35 Teemnitvistensara — See ~ sig rere TE]~ spojnice 2 nastavijanie cert Siute 2a nastavijanje cevi u raspony temediu ava potrorna drole tora. Cevi se nastavijaju ovim spojnicana na nestu gde sx nomentt savijanja cevi jedaaki null. Ova nesta se rafunski odredjuju. = Rape za zatvaranje covt Siute 2a satvaranje cevi na krajevina, radi apresavanja vlaske neSistede u unitragnjost cevi, 2a cblikovanje krajeva cevi radi unenjenja efekta korone. Jedna od mera ra priguienje oseilova- aja cevi Je polaganje Ale ‘Geta u unutratnjest cevi. Na kapt za tatvaranje krajeva cevi, vrEi se utvrSéenje polotenos uzets Sa atom spojnom oprenon postoje ave varijante tzvodjenja sabix~ niékih sistena u nado} zenlii: SLA 3. 17 = keatt nosed a B ~ kiient rosa’ c= elastitnt nosas = spojnica za nastavijange cevt Po ovod varijanti su t2vedeni sabienitei sistent 400 kV 4 110 KV u erafostantcama 400/110 kV 4 SR Ervatskoj 252 VARISARTA 24 A erst noses © = elastignt nose Po ovoj varijanti su invedent sabiraitkt sistent 400 kv 1 110 kv uu trafostanicana 400/110 KV koje su izvedene cevima u Bosni 4 Hereegovini, Sloventjt 4 crno} Gort. Mode ee rect da je varijanta 2 povoljnija ea aspekta pousdanoeti 4 pogodnosti za montalu, ali je u tzvesno procentu skuplja zboy vedes broja elestitnih stezaljxi za isty au¥inu sabirnica. Cpleana epojna opreaa 2a covne sabiznice predstavida prvu gene- raclju spojne cprene za cevi, Ozbiroa da se prinenjuje dul pe~ riod u postrojenjina stefena cu ofredjena tskustva kako u montali tako { w ekaploatacs3s. Osmond nedostact eu Jo}: = RElativno mala dozvoljona prostorna promena ugla cevt u osloncu, to Je ograni’avajuct fektor 22 duZinu raspona izneaju potpora. Pored toga ovo ahteva vrio precizno ieravaavanje vrhova potpor= ih izolatora kako po visint tako 1 po pravea. Da bi se to postigie zahteva se vrlo precizno ivodjenje gradjevinstih radova bz stalnu geodetsku kontrolu, sto usloiajava radove, ~ Reut nosad praktttno ne dozvoljave prostorny promenu ugla cevi 4 ostoncu, Hime ne dozvoljava cevt da u ragpena causne prize an ugib, oMnosno ima se efckat ukljeStenja covi, Eto dopunskt optereduje 4 potporni izolator i cev. 253= SabiraiBkt sistent {2vedent sa cvon epojnom oprenoa sklon{ su osctlovaniu. fa prevariletenge ovih nedostataka uz zaérfavanje evih dobrih Karakteristika apojne oprene za cevi u nato} zemji razvijen Je nov "évrsto-kidani" nossa? eabirnica prixazan na 61. 19 U nao} zen1j1 ovakay nosaé je peinenjen w 7S 400/110 kV LURAVICA. U svin novim postrojenjina u Evrop! sabiraitkt sistemt su izve~ deni ga ovakvor 111 velo s1itnom spojncn oprenon. Gvesto-Kiimni nosa® slufi 2a wiveéenje 1 nastavijanje covi na potpernom izolatoru. ina dva dele koji slufe 2a pribvat 4 uovre- fenje krajeva od dve cevi. Jedan deo je Svrat i ne dozvoljava aksijaino poneranje cevi dok Je crugi ceo rizai 1 aozvoljave aksijaino poneranje cevi. Oba dela Svrsto-kliznog nesate dozvo- Mavaju veliku pronenu ugle cevi u veretkalnoj ravai 4 izver promenv ugla a herizontalnoj ravai. Postavijanjen Evrsto-kliznog nosata na potporne izolatore, ko) Slade kao nosati ssbirnica dus sabtrnitkog sistena postizenc da je svaka cev oslonjena na jednea kraju vrsto a na érugod kitzno, Sto omoguduje tenperaturnu dilatactja cevi- 2a elektitna poverivanje dve cevi na Evrsto kitzom nosatu Siu strujai most, Kodi Je ist! kao kod elastiinoy nosaéa na 51. 12, Pored strujne veze mostovi inaju { wlogu amortizera feventuaino nastalin vibractJa cevi. Dostost varijanta t2vegjenja nosata sa camo jednim delom: tvest 24 kLizni. ova varsjanta izvogjenja se primenJaje ua hrejevine #abizntet Na Jednom kraju sabirnica je Evrst 2 na drugom kiteni kako bi se ostvarie princip da evaka cev u sabirnicana ina moguénost aketjalnoy pomeranja na Jednom kraju. welovi montate tvrsto - kltznoy nosatia = Prt postavijanja cevi u noes, klizai deo nosata mora biti 1 erednjen polozaju. 284 = AL cevi o8tstits of sloja cksida Sairgi papirom granvlactje 300, na mestu postavijanja stezaljke atrejnog mosta 4 prema gat neutralnon makes, = Trur#itt proptanna priteranje ravrtnjeva steraljki moment kijuten. Monent pritesanje propieuje protzvedjat. Propisano peiteranje Je sue se prekora€iti. Sa sspekta kvaliteta elektrignog kontakta sila pritiska stezaljke na zid cevi ne sme biti manja od 10N/a. aspekta mehanitke Sveetoée savrtnjeva 1 ne ~ u ekeploatact)1 vrEitd perioditnu kontrol zategautostt evih savrtnjeva na stezaljkana. Wnt meatowt udarnia naponon obitka 1,2/30 ia ~ Jednominutnin naponom industrijeke uSestenostt na kisi Zn 400 kv Azolator koji se formira of dve tzclatorske stutne Jedintce Adelektritna ispittvanss te vele na armtrance isola torgkom stuby. 2) Pojedinatna sapitivanja ~ ispitivanje na savijanje do naznatenog preioanos cptere= Genja na savisanje = tepitivanje cepornosts na tenperaturne promene (termo Soxov1) 2