2.

ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ И МЕСТА КВАРА НА ЕЛЕКТРИЧНИМ ВОДОВИМА

2.1. ВРСТЕ И УЗРОЦИ ПОЈАВЕ СМЕТЊИ И КВАРОВА

Електрична енергија се преноси мрежом електроенергетских водова који могу бити

надземни (изводе се на стубовима) и подземни (изводе се у каналима у земљи). И
поред брижљивог рада приликом пројектовања и извођења електричних инсталација,
јављају се кварови на њима, које треба у што краћем року локализовати, а узроке
кварова отклонити. Разликују се три врсте кварова који се могу јавити на електричним
инсталацијама:
- земљоспој, који представља додир проводника са земљом (масом), а настаје
услед оштећења изолације проводника;
- кратак спој, који представља међусобно додиривање проводника у каблу и
- прекид проводника, када је један или више проводника прекинут, али се не
додирују ни међусобно ни са земљом (масом).
Кварове на електричним инсталацијама могу изазвати спољни узроци (механичке
повреде, слегање земљишта, корозија, продор влаге у изолацију итд.) или унутрашњи
узроци (лоша изолација при производњи, претерано загревање проводника, слабљење
диелектрика итд.).

2.2. УТВРЂИВАЊЕ ВРСТЕ И МЕСТА НАСТАНКА КВАРА

За утврђивање врсте и налажење места квара постоји више метода, које омогућа-
вају велику тачност и брзину проналажења, а тиме и могућност отклањања квара. Која
од њих ће се применити зависи од врсте квара на воду.
Већина метода се заснива на мерењу отпорности и то применом мегаомметра, UI
методе или мерног моста (Витстонов мост). Неке методе користе поступак мерења
капацитивности. Већина ових метода је настала релативно давно и обично се називају
класичним методама. Недостатак им је то што се, и поред познавања трасе вода, место
квара не може тачно одредити.
Такође, развијене су и савремене методе које се заснивају на принципу одбијања
електричних импулса на местима нехомогености у воду на месту квара, што има за
последицу промену карактеристичне импедансе вода. Овом методом (импулсна
рефлектометрија) се може много тачније одредити место квара, а служи за такозвану
„микролокацију“ квара.
Утврђивање врсте квара најчешће се изводи мегаомметрима, који имају излазне на-
поне 500, 1000 или 5000 V, у зависности од номиналног напона кабла који се испитује.
 2.3. ЗЕМЉОСПОЈ
Земљоспој (кратак спој са земљом) се испитује при искљученом напону у инсталацији
на тај начин што се мери отпорност изолације сваког проводника према земљи и
између свака два проводника (Слика 1.).
Након утврђеног земљоспоја приступа се одређивању месту његовог настанка, за шта
постоји више метода (метода омметра, мерење отпора на оба краја, Марејева метода,
Варлејева метода, метода пада напона итд.).

Позитиван крај мегаомметра

повезује се на уземљење, а
други крај узастопно на сва-
ки проводник кабла. Код
неоштећених жила инстру-
мент ће показати велику
електричну отпорност, а ако
је проводник оштећен от-
порност ће бити мала, те се
Слика 1. Утврђивање земљоспоја мегаомметром на тај начин открива квар.

2.3.1. Метода омметра

Примењује се када је оштећена само једна жила (Слика 2.). На другом крају се врши
кратко спајање једног исправног вода са оним који је у споју са земљом.

кратак спој

Слика 2. Метода омметра за проналажење места земљоспоја

Прво се мери електрична отпорност неоштећене жиле (положај прекидача 1), а након
тога оштећене (положај прекидача 2.). Непозната дужина lx, тј. удаљеност места на-
станка земљоспоја од места мерења рачуна се по формули:
lx=RxS/ρ
где је: S - пресек проводника, а ρ - специфична електрична отпорност проводника, а
потребно је одредити отпор проводника Rx , на дужини lx.
Пошто су у кабловском воду обично све жиле истог пресека, онда су и отпорности
оштећене и неоштећене жиле (R1 и R2) исте:
R1=R2=R
из прве и друге једначине се може изразити:
Rz1+Rz2=R’-2R+Rx
Rz1+Rz2=R″-Rx
Леве стране једначина су исте, па се могу изједначити и десне стране и израчунати Rx:
R’-2R+Rx=R″-Rx
2Rx=R″-R’+2R
па је:
Rx=(R″-R’+2R)/2

2.3.2. Метода пада напона

Користи се када је оштећена само једна жила (Слика 3.). Претпоставља се да је
отпорност самог земљоспоја много мања од отпорности волтметара: Rz « Rv. На другом
крају се врши кратко спајање једног исправног вода са оним који је у споју са земљом.

Слика 3. Метода пада напона за проналажење места земљоспоја

Користе се два волтметра. Једним се мери пад напона од места мерења до места где је
настао земљосој, а другим пад напона на исправном воду са додатим делом
неисправног вода са друге стране земљоспоја. У коло се постави амперметар и
подешава се да вредност струје I у оба мерења буде иста.
Волтметар V1 мери пад напона на отпорности Rx:
U1=Rx I
а волтметар V2 мери пад напона на отпорности 2R-Rx:
U2=(2R-Rx)I.
Делећи леве и десне стране прве једначине са другом добија се једначина:

Из које се може изразити Rx:

Ако су проводници истог пресека и израђени од истог материјала што најчешћеи јесте
случај онда је по аналогији и:

где је lx растојање од почетка кабловског вода до места земљоспоја.

2.3.3. Метода мерења отпорности на оба краја

Примењује се у случајевима када су сви фазни проводници прекинути и у споју са
земљом (масом), а нису међусобно (Слика 4.).
Прво се мери отпорност Rx у месту А
при отвореном прекидачу Р2, а затим и Ry
у месту В при отвореном прекидачу Р1.
Удаљеност места настанка земљоспоја
Rz од места А добија се по формули:
R S
lx  x ,

Rx се добија из израза:
RА=Rx+Rz
RB= Ry+Rz=(R-Rx)+Rz
Ако се Rz=RА-Rx, унесе у другу једначину
и изрази Rx, добиће се
Слика 4. Мерење отпорности на оба краја R  R A  RB
Rx 
2

2.4. КРАТАК СПОЈ

Кратак спој се установљава помоћу мегаомметра, на тај начин што се крајеви ин-
струмента везују на крајеве два проводника (Слика 5.) следећим редоследом: 1-2, 1-3,
1-4, 2-3, 2-4, 3-4, где бројеви означавају бројеве проводника. Претходно се сви водови
искључе из мреже.
 Када се између два прово-
дника добије мала вред-
ност електричне отпорно-
сти, то је знак да се између
њих десио кратак спој, од-
носно да су та два провод-
ника међусобно спојена.
Слика 5. Установљавање кратког споја

2.4.1. Метода три проводника

Примењује се када је исправан бар један проводник и он се користи за везу са
проводницима у кратком споју (Слика 5.). У суштини се користи принцип уравно-
теженог Витстоновог моста.

Помоћу променљивих отпорника

Ra и Rb постиже се равнотежа
мерног моста и важи:
Ra/Rb = Rx/(2R-Rx)
рачунањем се добије:
Ra
Rx   2R
Ra  Rb

Слика 6. Проналажење места настанка кратког споја

методом три проводника
S
Место настанка квара одређује се стандардно, по обрасцу: l x  R x 


2.4.2. Метода Витстоновог моста

Принцип Витстоновог моста користи се и када су сви проводници у кратком споју. Је-
дна од жила која је у кратком споју спаја се са земљом (масом), а друга са галвано-
метром (Слика 7.). Мост се уравнотежава помоћу отпорника Ra и Rb па је:
Помоћу променљивих отпорника Ra и Rb постиже се равнотежа мерног моста и важи:
Ra/Rb = Rx/(R-Rx)
рачунањем се добије:
Ra
Rx  R
Ra  Rb

S
а место настанка квара одређује по обрасцу: l x  R x 

 Слика 7. Витстонов мост за проналажење места настанка кратког споја

2.4.3. Метода амперметра и волтметра

Волтметар и амперметар се прво прикључе на два исправна проводника који се кратко
споје на другом крају, као што је приказано на доњем делу Слике 8. На основу изме-
рене струје и напона израчуна се отпорност 2R на укупној дужини оба проводника 2l.

Слика 8. Проналажење места настанка кратког споја методом амперметра и волтметра

Потом се волтметар и амперметар прикључе, прво на једну, па на другу страну

проводника који су у кратком споју, на начин дат на горњем делу Слике 8.
Занемарујући струје волтметара, могу се написати следеће једначине:
U1=I1 (Rk+2Rx)
U2=I2[(Rk+2(R-Rx)]
Ако се подеси да у оба мерења јачина струје буде иста као и струја код мерења на исправним
проводницима, I1=I2=I, разлика показивања волтметра у првом и другом мерењу ће бити:
 U1-U2=I(4Rx-2R)
Из чега се може израчунати:

Пошто је на основу мерења на исправним проводницима 2R=U/I онда је:

Rx = ¼ (U1-U2+U) I
па је растојање од почетка кабловског вода до места кратког споја: lx=lRx/R.

2.5. ПРЕКИД ПРОВОДНИКА

Прво је неопходно кабловски вод искључити из мреже. Прекид проводника се испитује
тако што се на једном крају кратко споје сви проводници, а та тачка уземљи (Слика 9.).

Позитиван крај мегаомметра се спа-

ја са уземљењем, а другим крајем се
редом испитује сваки проводник.
Инструмент за све исправне провод-
нике показује малу отпорност
( R  0 ), a проводник који је преки-
нут има бесконачно велики отпор.

Слика 9. Испитивање прекида проводника

2.5.1. Метода капацитивног моста

Одређивање места прекида може се вршити на више начина, али се најчешће користе
метода мерења на оба краја и метода капацитивног моста.

Слика 10. Проналажење прекида проводника де Сотијевим мостом

Капацитивни или де Сотијев мост, приказан на Слици 10, се електричном енергијом
напаја из електронског осцилатора (ЕО) струјом учестаности 600Hz, а као индикатор
равнотеже моста користе се телефонске или радио-слушалице (TS). Када се
подешавањем отпорника Ra и Rb постигне да звук у слушалици нестане или смањи на
најмању могућу меру значи да је остварена равнотежа
Ra/Rb = (1/C)/(1/Cx)= Cx/C
рачунањем се добије: Cx = CRа/Rb

Пошто су капацитивности пропорционалне дужинама проводника: lx= kCx и l=kC,

место прекида одређује по обрасцу:
Ra
lx  l .
Rb
Метода даје добре резултате када прекид није директно спојен са земљом (масом), већ
преко великог отпора изолације (преко 100kΩ). Ако је отпор изолације мањи, онда се
исправни проводник споји са земљом преко неког промењивог отпорника R.

2.6. САВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ ПРОНАЛАЖЕЊА ВРСТЕ И МЕСТА

НАСТАНКА КВАРА
У последње време развијене су различите методе испитивања исправности каблова,
као и мерних инструмената, чији се принцип рада углавном заснива на одбијању елек-
тромагнетних таласа од места оштећења кабла услед промене импедансе на том месту.
У те методе спадају и метода рефлексије импулса и метода специфичних таласа, као и
метода индукције, а најпознатија је акустична метода, која је и најпрецизнија.

2.6.1. Одређивање места квара помоћу импулса

Применом импулсне рефлектометрије добија се визуелна представа о врсти квара
стању на каблу до места квара, често и до краја кабла. Допуњава са класичним
мостовским методама, а омогућава да се региструје више кварова на испитиваном
каблу и да се одговарајућим поступцима одреде њихове удаљености.
Техника импулсне рефлектометрије своди се на слање електричних импулса кроз
проводник, а по њиховом доспећу на место квара настаје потпуно или делимично
одбијање импулса и њихов повратак у место слања. Из времена протеклог од емисије
до повратка може се закључити о врсти и одстојању места квара од почетка проводни-
ка. Ако су два проводника импедансе везани један за други и у прекиду, коефицијент
рефлексије ће бити једнак 1, ако су кратко спојени биће -1. Између ова два гранична
случаја постоји читав низ прелазних случајева који говоре о врсти оштећења провод-
ника. Између ова два гранична случаја налазе се дисконтинуитети као места на којима
се улазна импеданса вода Z0 и остатка вода разликују од карактеристичне импедансе
вода Zc. У пракси су то места на којима је дошло до квара, као и места спајања и
рачвања и слично.
Одређивање места настанка квара врши се на више начина, а најчешће се одређује
помоћу обрасца:
t1
l1   l2 ,
t2
где су: l1 - растојање до места квара;
l2 - укупна дужина проводника;
t1 - време за које импулс стигне до места квара и врати се;
t2 - време за које импулс стигне до краја кабла и врати се на почетак.
Приказ једног импулса дат је на Слици 11.

Слика 11. Импулси код исправног и оштећеног кабла

Одређивање врсте и места квара је врло заначајан део одржавања електричних и

комуникационих мрежа, захтева посебну организацију и коришћење различите опреме
и средстава, како би се обавио на ефикасан начин.