6 Modul PTS– manipulacija sa tačkama.

Ovaj modul sadrži 16 naredbi koje se aktiviraju prethodnim

startovanjem inicijalne tipke PTS a zatim povlačenjem miša do
naredbe koja se želi koristiti. Redosled ikona izgleda ovako:

Prva naredba ovoga modula je PTSIN koja u izabranom

formatu uzima tačke iz zapisnika koji su snimljeni kao fajl ASSCI
kodu a ekstenzije je .dat. Tačke se predstavljaju blokovima. Ikona
izgleda ovako:

Nakon startovanja naredbe, pojavljuje se sledeći upit:

iz koga se vidi da postoji 12 opcija zapisanih koordinata.
Konkretno, izabrana je 10-ta opcija koja traži fajl u kome su zapisane

1
koordinate sa četiri cifre: broj tačke, Y koordinata, X koordinata i Kota
tačke.
Nakon toga, pojavljuje se maska koja zahteva izbor fajla
ekstenzije .dat.

Nakon izbora fajla imamo na komandnoj liniji a iza toga i na

ekranu:

2
 Ovde treba napomenuti da pre korišćenja ove naredbe,
moramo otvoriti tri lejera i to: Pts; Elev; Num. Da bi se na ekranu blok
prikazao kao na ekranu lejer Pts treba da bude crvene boje, Elev
takođe crvene a Num zelene boje.
Sledeća naredba ovog modula je PTSSET, pomoću koje
možemo ručno preko tastature, uneti novi blok, koji će biti
ravnopravno tretiran sa blokovima unesenim pomoću prethodne
naredbe. Ikona izgleda ovako:

Nakon startovanja naredbe imamo sledeći dijalog:

Koji traži da se upiše veličina brojeva, zatim broj tačke, kota

tačke i Desscription - opis tačke, na koji se odgovara nekom slovom
kao šifrom koja je dogovorena a ako nema opisa onda se odgovori
tačkom. Ako se ovako popuni ova maska onda nakon OK imamo na

ekranu dopisanu tačku 32:

3
 i na upitu na komandnoj liniji mogućnost da unesemo koliko
želimo novih tačka, koje će biti opisane na isti način kao i prethodna
tačka.
Ako se u maski isključe opcije na primer Number i Description
onda maska izgleda ovako:

a dijalog na komandnoj liniji ovako:

Na ekranu imamo ucrtanu tačku br 33 i odmah zahtev da se

pokaže mesto sledeće tačke i njena kota, dok izostaju pitanja o broju
koji program samostalno generiše a deskripcija potpuno izostaje.
Tako se skraćuje vreme unosa. Ako se u polje Elevation stavi tačka i
uključi Osnap, onda će program na pokazanoj lokaciji generisati
tačku sa kotom koju ima tekući Current elevation.
Sledeća naredba je PTSLAYER koja uzima sve tačke od
jednog zadatog rednog broja do drugog zadatog rednog broja i sa
istim opisom i premešta ih u drugi po želji odabrani lejer. Ikona
izgleda ovako:

Nakon startovanja naredbe pojavljuje se maska:

4
 Nakon OK naredba je preselila tačke od broja 15 do broja 32 iz
lejera Pts u lejer Desc.
Sledeća naredba je MAKEBRK koja ima zadatak da generiše
fajl ekstenzije .brk u kome se mogu naći jedna ili više takozvanih
brejk linija. Brejk linije su takve linije koje su nadređene kod
formiranja DTM. Naime preko brejk linije ne može preći ni jedna

izvodnica trougla DTM. ZA izvo|enje ove komande treba prethodno

da postoji fajl ekstenzije .dat koji nam je ranije služio da unesemo
tačke i generisan fajl ekstenzije .bk0 u koji su upisani brojevi tačaka
onim redom kako ih spaja brejk linija. Tačke brejka se upisuju u
jednom redu i razdvojene su zapetama. Novi red zanači novi brejk.
Nakon toga program odmah generiše kao 3DPOLY. Ovako
generisanu liniju možemo zatim komandom FITBRK iz modula DTM
upasovati direktno u već generisani DMT. Ikona izgleda ovako:
Nakon startovanja komande na ekranu se pojavljuju maske iz
kojih prvo treba izabrati opciju unesenih koordinata, zatim treba
odabrati fajl ekstenzije .dat a ztim druga maska koja traži da se
odabere fajl ekstenzije .bk0 nakon čega program na crtežu generiše
brejk liniju kao 3DPOLY liniju:

5
 Sledeća naredba ovog modula je POLY2BRK koja generiše brk
fajl na osnovu interaktivni (kursorom sa ekrana) odabranih 3DPOLY
entiteta odnosno 3DPOLY linije ili više linija. Ikona izgleda ovako:

Nakon startovanja naredbe na komandnoj liniji se pojavljuje

zahtev da se identifikuju 3DPOLY entiteti (ili samo jedan entitet) a
zatim se pojavljuje maska u kojoj se zapisuje ime fajla ekstenzije .brk
koji se generiše u ovom postupku. Na kraju na ekranu imamo:
Sledeća naredba je ADDBRK koja spaja dva brejk fajla u jedan
zajednički fajl. Svi upiti i maske ove komande su vrlo jednostavni,
tako da neće biti detaljnije analizirani. Ikona izgleda ovako:

6
 Sledeća naredba je PTSLINE koja interpoluje rastojanje
između dve pokazane tačke prostornog modela, odnosno DTM-a.
Ikona izgleda ovako:

Nakon startovanja ikone, na komandnoj liniji se pojavljuje

sledeći dijalog:

Kao što se vidi, postoje dve opcije: Measure ili Divide. Ako se
odabere opcija Measure na ekranu imamo sledeći izgled:

7
 Na slici se vide krajnje tačke duži koja je podeljena na 4 dela.
Svaka od tačaka je na interpolovanoj visini.
Sledeća naredba je PTSDIR koja ekstrapoluje tačku u odnosu
na dve zadate tačke, pod istim nagibom i na pravcu na kome se
nalaze i zadate tačke. Ikona ove naredbe izgleda ovako:

Nakon startovanja ikone imamo dijalog sa komandne linije:

Kao što se iz ovoga dijaloga vidi, prvo se odabere početna pa

onda druga tačka i onda imamo dve opcije, da ekstrapolujemo novu

8
tačku na zadatom rastojanju ili na zadatoj visinskoj razlici. Ako
zadamo dužinu, onda će ta tačka biti udaljena za izabrano
horizontalno rastojanje od druge tačke i naći će se na visini koja joj
pripada pod istim nagibom pod kojim se nalaze one dve poznate
tačke. Rezultat prethodnog dijaloga je:

Nova tačka NT koja je ekstrapolovana u odnosu na date tačke

T1 i T2 i ima visinsku razliku od T2 istu kao žto je i visinska razlika
između T1 i T2 jer je rastojanje od T2 do Nt isto kao što je između T1
i T2.
Sledeća naredba je PTSMOVE koja kopira tačku po zadatom
pravcu na zadatu dužinu. Tačka zadržava istu kotu. Ikona ove
naredbe izgleda ovako:

Nakon startovanja ove naredbe imamo sledeći dijalog:

Na komandu: Diplasment: može da se zada rastojanje za koliko
treba pomeriti tačku ili da se kursorom pokaže rastojanje na koje će
tačka biti premeštena. Zatim se kursorom pokaže tačka koju želiš da

9
kopiraš i pokažeš tačku koja se nalazi iza te tačke koja odrežuje
pravac u kome će se kopirati tačka i na ekranu imamo sledeću sliku:

S slike se vidi da je je tačka br. 31 kopirana u NT po pravcu 30-

31 i na zadatom rastojanju od 10 jedinica AutoCad-a.

Sledeća naredba je PTSLOPE koja pod zadatim nagibom (u
procentima ili kao količnik) pomera poznatu tačku na kursorom
zadatom rastojanju. Ikona izgleda ovako:

Nakon startovanja komande imamo sledeći dijalog:

Ove naredbe su veoma jednostavne pa će samo ukratko biti

komentarisane: Prvo je pitanje da li želiš da pomeraš postojeću

tačku, zatim biraš opciju Grade- procenti ili Slope nagib zadat kao
količnik, zatim izabrani nagib od 10%, zatim se pokaže tačka (to se
obavezno tradi sa Osnap komandom) i na kraju se kursorom pokaže
mesto gde želiš da bude pomerena referentna tačka, pri čemu će
nova tačka imati kotu promenjenu za zadati nagib.
Nakon odgovora na dijalog imamo na ekranu sledeću sliku:

10
 Pomerene su tačke 30 i 31 na nove pozicije NT.
Sledeća naredba je PTSPERP koja postavlja tačke sa obe
strane jednog segmenta 3DPOLY linije u zadati nagib i kotu koja
pripada onom delu polilinije kao "nosaču" kota novih tačaka. Ikona
izgleda ovako:

Nakon startovanja naredbe, na komandnoj liniji imamo ovaj

dijalog:

Prvo se pokažu obe tačke 3DPOLY linije, (to je "nosač") zatim

se upiše nagib pod kojim će tačke biti postavljene u odnosu na
korespodentne tačke nosača, zatim se kursorom pokažu nove tačke
koje se postavljaju u odnosu na nosač i na kraju imamo ovakvu sliku
na ekranu:

Nove tačke NT1; NT2; NT3 i NT4 postavljene su pod zadatim

nagibom od 10% u odnosu na segment 3DPOLY u čijem se polju
nalaze tačke. Kote novih tačaka mogu se pročitati pomoću AutoCad-
ovre komande LIST.

11
 Sledeća naredba je PTSPEN proračunava prodor izvodnice
trouglova jedne određene ravni kroz trouglove druge ravni ili DMT-a.
Ikona je ovakva:

Nakon startovanja ikone imamo:

Prvo se opredeljujemo za unos nagiba u procentima, zatin

upisujemo izabrani nagib, zatim biramo tačku u kojoj se završava
izvodnica trougla neke ravni čiji prodor želimo da nađemo, najčešće
sa DMT. Ova tačka se obavezno zadaje sa Osnapom a iza toga se
kursorom pokazuju truglovi DMT kroz koje očekujemo prodor. Nakon
određivanja prodora program nastavlja sa tom operacijom očekujući

druge izvodnice, ali pod prethodno zadatim nagibom. Na ekranu

imamo:
Prvo je pod nagibom od 8% produžena izvodnica kolovoza koja
se završava u tački T2 i dobijen prodor u tački NT koja je na slici
krajnja desno. Na sličan način je zatim dobijen i prodor izvodnice
kolovoz koja se završava u tački levo od tačke T2 i njoj
korespodentan presek NT.

12
 Sledeća naredba je PTSIDE koja računa prodore trouglova dve
različite površi. Ikona izgleda ovako:

Nakon startovanja imamo sledeće:

Dijalog je jasan, bira se trougao jedne površi a zatim i trougao

druge površi. Nakon toga na ekranu se pojavljuje tačka preseka:

Sledeća naredba ovoga modula je PTS2TRI koja nove tačke

koje se nalaze u tekućoj ravni (Elev- najčešće na koti 0) podiže u
ravan DMT i postavlja ih na tačno proračunate kote prodora vertikala
iz njihovih horizontalnih projekcija kroz površ DMT.Ikona izgleda
ovako

13
 Nakon startovanja naredbe imamo:

Na komandu Select points and triangles: odabere se CP (Cros

Point) i zatim nakon zatvaranja poligona na ponovno Select objects:
startuje se Enter a zatim kursorom pokaže jedan trougao i nakon toga
se pokaže i jedna od tačaka. Nakon toga sve tačke sa nivoa 0 idu u
DMT i to u prodorima vertikala kroz površ terena.

Sledeća naredba je SRF2SRF pomoću koje se preslikavaju dve

površi jedna iznad druge i generiše nove tačke čije su kote jednake
razlikama kota obe površi. Ikona izgleda ovako:

14
 Nakon startovanja naredbe pojavljuje se ikona iz koje se biraju
dve površi i nakon toga na ekranu se pojavljuju generisane tačke koje

imaju kote opisane u prethodnom stavu.

Poslednja naredba ovoga modula je naredba GRADE2LIN koja
iz pokazane referntne tačke, pod zadatim nagibom, polazi ka liniji
definisanoj sa dve izabrane tačke (koja je u prostoru) i na njoj
generiše pointe entitet, koji služi kao sledeća referentna tačka sa koje
se postupak dalje nastavlja. Ikona izgleda ovako:

Nakon startovanja naredbe imamo:

Upiše se vrednost nagiba linije pod kojom iz zadate tačke

projektujemo pravu, zatim identifikujemo duž (sa dve tačke) koju
prava treba da preseče i na ekranu imamo:

15
 Nova tačka NT dobijena je posle nekoliko pokušaja da se
preseku duži DMT koje su joj bile bliže, ali sa njima nije bilo preseka.

16