Om11 P3 PDF

OTPORNOST MATERIJALA
Dr Strain Posavljak, dipl. inž.
1 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Aksijalno naprezanje – Statička neodređenost
 Konstrukcija je statički određena ako joj se sve
nepoznate veličine (reakcije veza, i sve
presečne sile) mogu odrediti iz raspoloživih
uslova ravnoteže.
 Ako je broj nepoznatih veličina n, a broj
raspoloživih statičkih uslova ravnoteže s tada
k=n-s predstavlja stepen statičke neodređenosti
koji je jednak broju prekobrojnih veza.

 Stepen statičke neodređenosti k=n-s pokazuje
koliko je puta posmatrana konstrukcija
neodređena.
 Ovaj stepen ukazuje na broj dopunskih uslova
koje treba postaviti da bi odredili n nepoznatih
veličina za posmatranu konstrukciju.
 Dopunski uslovi proizilaze iz uslova
deformacija .

 Za n=s imamo da je k=0 (u ovom slučaju
konstrukcija je statički određena).
 Pri rešavanju statički neodređenih konstrukcija
koristimo dva metoda, ito:
 Metod sila i
 Metod pomeranja.
 Princip nezavisnosti opterećenja je osnova za
oba navedena metoda.
 Metod sila koji će se ovde koristiti
objasnićemo na dva primera.
 Posmatraćemo:
 Statički neodređen štap opterećen silom F i
 Statički neodređen štap u homogenom
temperaturnom polju.
Statički neodređen štap Statički neodređen štap

opterećen silom F u homogenom
temperaturnom polju

Statički neodređen štap opterećen silom F
Broj uslova ravnoteže je
s =1
Broj nepoznatih je
n=2
Stepen statičke
neodređenosti iznosi
k = n−s
⇓
Nepoznate reakcije FA i FB nije moguće odrediti k =1
iz jednog uslova ravnoteže (ΣZ=0), pa nam je
potreban još jedan dopunski uslov.

Uslov ravnoteže
(ΣZ=0):
− FA + F − S = 0
⇓
l −a
Dopunski uslov : F + S = F ⇒ F = F ⋅
δ B = ∆l = 0
A A
l
F ⋅a ⇓
∆l (F ) = ⇓
E⋅A
∆l = ∆l (F ) + ∆l (S ) = 0
b
FA = F ⋅
− S ⋅l
∆l (S ) = ⇓
l
E⋅A
F ⋅ a S ⋅l a
− = 0 ⇒ FB = S = F ⋅
E⋅A E⋅A l

Statički neodređen štap u homogenom
temperaturnom polju
Uslov ravnoteže
(ΣZ=0):
FA − FB = 0 ⇒ FA = FB
Dopunski uslov :
δ B = ∆l = 0
⇓
− S ⋅l
∆l = + α ⋅ ∆T ⋅ l = 0
E⋅A
⇓
S = FA = FB = E ⋅ A ⋅ α ⋅ ∆T

Presečna sila N(z):
N (z ) = N = − S
− S ⇐ σ z (z ) = σ = A
N
S = E ⋅ A ⋅ α ⋅ ∆T σ=
A
⇓
σ
ε z (z ) = ε = + α ⋅ ∆T σ = − E ⋅ α ⋅ ∆T
E
⇓
ε = −α ⋅ ∆T + α ⋅ ∆T = 0
⇓ z z
ε =0 ∆z = ∫ ε z ( z ) dz = ∫ ε dz ⇒ ∆z = 0
0 0

Aksijalno naprezanje – Statički određeni i
statički neodređeni sistemi štapova, Plan
pomeranja
 Rešavanje problema sistema štapova, obično se
svodi se na iznalaženje sila u štapovima kao i
iznalaženje pomeranja zajedničkih čvorova.
 U postupak rešavanja uvodi se plan pomeranja.
 Plan pomeranja objasnićemo na primeru
sistema od dva štapa.

Sile u
štapovima: S = F cos ϕ
Sistem od dva štapa

Stvarna vrednost pomeranja
čvora C:
δ C = CC "
Približna vrednost
pomeranja čvora C:
δ C ≈ CC1
Plan
pomeranja

S ⋅l
∆l =
E⋅A
∆l
δ C = CC1 =
cos ϕ

ZADATAK 1
Na slici je prikazan sistem štapova opterećen silom F.
Odrediti:
1. Presečne sile.
2. Napone i deformacije.
3. Pomeranje čvora C.

ZADATAK 2
Na slici je prikazan vezan sistem štapova , preko krute
grede opterećen silom F.
Odrediti:
1. Presečne sile.
2. Napone i deformacije.
3. Pomeranje tačaka A, B i C.

ANALIZA STANJA NAPONA I
DEFORMACIJA
 Razmatranja u ovom delu odnosiće se na:
 Jednoosno naprezanje (naprezanje u 1 pravcu),
 Ravansko stanje napona,
 Ravansko stanje deformacija,
 Dvoosno naprezanje (naprezanje u 2 pravca),
 Čisto smicanje,
 Prostorno stanje napona i deformacija,
 Troosno naprezanje (naprezanje u 3 pravca)
 Elipse, elipsoide i Morove krugove napona i
deformacija.

Jednoosno naprezanje – Naponi u kosom
preseku
 Jednoosno naprezanje odnosi se na aksijalno
(podužno) napregnute (opterećene) štapove.
 Da bi smo odredili naponsko stanje u nekoj
tački aksijalno (podužno) napregnutog štapa
potrebno je poznavati sve vektore napona u
svim mogućim pravcima vezanim za tu tačku.
 Za početak posmatrajmo prizmatični štap.
 Štap presecimo zamišljenom kosom ravni koja
je određena normalom n.

 Rezultat takvog presecanja je zamišljeni kosi
presek koji prizmatični štap deli na levi i desni
deo.
 Normala n zamišljene kose ravni sa osom z
zaklapa ugao ϕ.
Aksijalno napregnut prizmatični štap, zamišljenom

kosom ravni presečen na dva dela
 Radi jednostavnosti prikažimo samo glavni
pogled prizmatičnog štapa .
Glavni pogled aksijalno napregnutog prizmatičnog štapa,

zamišljenom kosom ravni presečenog na dva dela

 Ako levi i desni deo štapa zamišljeno
razdvojimo, onda njihov međusobni uticaj
nademeštamo suprotno usmerenim unutrašnjim
silama sa kojima će razdvojeni delovi štapa biti
u stanju ravnoteže.
Zamišljeno razdvojeni delovi prizmatičnog štapa

 Ove unutrašnje sile mogu se posmatrati kao
zamišljene (fiktivne) spoljašnje sile, kako za
levi tako i za desni deo štapa.
 Uočimo sada jedan elementarni deo na levom
delu našeg štapa.
 Ovaj elementarni deo se zahvaljujući metodu
preseka, može izdvojiti i zasebno posmatrati.

Uočen i izdvojen elementarni deo prizmatičnog štapa

 Proučimo uslove pod kojima
će izdvojeni elementarni deo
štapa biti u stanju ravnoteže.
 Kao prvo, izdvojeni
Izdvojeni elementarni
elementarni deo može biti u
deo prizmatičnog stanju ravnoteže ako je
štapa pravac napona pn kolinearan
Uslovi ravnoteže ? sa osom z.
dAz = dAn cos ϕ ∑ N = 0 : ⇒ σ dA − σ dA cos ϕ = 0

n n z z
dAy = dAn sin ϕ ∑ T = 0 : τ dA − σ dA sin ϕ = 0

n n z z

σ n dAn − σ z dAz cos ϕ = 0
dAz = dAn cos ϕ
τ n dAn − σ z dAz sin ϕ = 0
⇓
cos ϕ = (1 + cos 2ϕ )
2 1
σ n = σ z cos 2 ϕ 2
τ n = σ z sin ϕ cos ϕ 1
sin ϕ cos ϕ = sin 2ϕ
2
⇓
σ n = σ z (1 + cos 2ϕ )
1
2
1
τ n = σ z sin 2ϕ
2

 Kada će naponi σn i τn imati maksimalne
vrednost i?
σ n ,max = σ n (ϕ = 0 ) = σ z
σ n = σ z (1 + cos 2ϕ )
1
2  π  σz
1 τ n ,max = τ n ϕ =  =
τ n = σ z sin 2ϕ  4 2
2
Za ϕ=π/4 normalni napon i  π  σz

maksimalni tangencijalni σ n ϕ =  =
 4 2
τ n (ϕ = 0) = 0
napon imaju iste vrednosti.

 U svrhu daljih analiza posmatraćemo aksijalno
napregnut pljosnati štap.
Aksijalno napregnut pljosnati štap

 Opet radi jednostavnosti, prikažimo glavni
pogled ovog štapa sa uočenim i izdvojenim
kvadratnim elementarnim delom kojem su 4
strane definisane normalama n1 , n2 , n3 i n4 .
 Na stranama kvadratnog elementarnog dela
definisanim pomenutim normalama imamo:
 Normalne napone ........... σn1 , σn2 , σn3 , σn4 i
 Tangencijalne napone ..... τn1 , τn2 , τn3 , τn4 .

Glavni pogled aksijalno napregnutog pljosnatog štapa sa
uočenim i izdvojenim elementarnim delom

 Analizirajmo stanje
ravnoteže tankog
elementarnog dela na ovoj
slici.
 Pođimo od onog što već
znamo, a to su izrazi za
napone u kosom preseku
aksijalno napregnutog štapa
(kosi presek je određen
Izdvojeni elementarni deo normalom n koja sa osom z
(naponski element) zaklapa ugao ϕ).
aksijalno napregnutog σ n = σ z (1 + cos 2ϕ )
1
pljosnatog štapa 2
1
τ n = σ z sin 2ϕ
2

σ n1 = ? ϕ1 = ϕ
σ n = σ z (1 + cos 2ϕ )
1
2 σ n2 = ? π
ϕ2 = ϕ +
σ n3 = ? 2
σ n4 = ? ϕ3 = ϕ + π
3π
cos 2ϕ1 = cos 2ϕ ϕ4 = ϕ +
2
 π
cos 2ϕ 2 = cos 2 ϕ +  = cos(2ϕ + π ) = − cos 2ϕ
 2 σ n1 = σ n 3
⇒
cos 2ϕ3 = cos 2(ϕ + π ) = cos(2ϕ + 2π ) = cos 2ϕ σ n2 = σ n4
 3π 
cos 2ϕ 4 = cos 2 ϕ +  = cos(2ϕ + 3π ) = − cos 2ϕ
 2 

1 τ n1 = ? ϕ1 = ϕ
τ n = σ z sin 2ϕ
2 τ n2 = ? π
ϕ2 = ϕ +
τ n3 = ? 2
τ n4 = ? ϕ3 = ϕ + π
3π
sin 2ϕ1 = sin 2ϕ ϕ4 = ϕ +
2
 π
sin 2ϕ 2 = sin 2 ϕ +  = sin (2ϕ + π ) = − sin 2ϕ
 2 ⇒
sin 2ϕ3 = sin 2(ϕ + π ) = sin (2ϕ + 2π ) = sin 2ϕ
 3π 
sin 2ϕ 4 = sin 2 ϕ +  = sin (2ϕ + 3π ) = − sin 2ϕ
 2  ⇓
τ n1 = −τ n 2 = τ n 3 = −τ n 4 = τ

Ravansko stanje napona
 Dobar deo mašinskih i građevinskih
konstrukcija, kao što su
 Rezervoari tečnosti i gasa,
 Brodske i avionske konstrukcje,
 Mostovi,
 Oplata mašina alatki i željezničkih vagona, ...
napravljeni su i od površinskih nosećih
elemenata (tankih ploča ili ljuski).

 Zbog male debljine ovih nosećih elemenata
može se pretpostaviti da im je raspodela
napona po debljini ravnomerna.
 Posmatrajmo tanku pravougaonu ploču u kojoj
je zbog opterećenja, izazvano ravansko stanje
napona.
 Naponi σx , σy i τ ove ploče, svedeni su na
srednju površinu.

Ravansko stanje napona kod tanke pravougaone ploče

 I ovde ćemo radi jednostavnosti posmatrati
glavni pogled ploče sa uočenim i izdvojenim
elementarnim delom.

Glavni pogled ploče sa uočenim i izdvojenim elementarnim
delom

Uslovi ravnoteže elementarnog
dela sa slike ?
∑N = 0:
∑T = 0 :
Izdvojeni ⇓
σ n dAn − σ x dAx cos ϕ − σ y dAy sin ϕ − τdAx sin ϕ − τdAy cos ϕ = 0
elementarni
τ n dAn + σ x dAx sin ϕ − σ y dAy cos ϕ − τdAx cos ϕ + τdAy sin ϕ = 0
deo ploče
dAx = dAn cos ϕ ⇓
dAy = dAn sin ϕ ⇓
σ n = σ x cos 2 ϕ + σ y sin 2 ϕ + 2τ sin ϕ cos ϕ
τ n = −(σ x − σ y )sin ϕ cos ϕ + τ (cos 2 ϕ − sin 2 ϕ )

cos 2 ϕ =
1
(1 + cos 2ϕ )
2
sin 2 ϕ = (1 − cos 2ϕ )
1
σ n = σ x cos 2 ϕ + σ y sin 2 ϕ + 2τ sin ϕ cos ϕ
2
1
sin ϕ cos ϕ = sin 2ϕ τ n = −(σ x − σ y )sin ϕ cos ϕ + τ (cos 2 ϕ − sin 2 ϕ )
2
cos 2 ϕ − sin 2 ϕ = cos 2ϕ
⇓
σ n = (σ x + σ y ) + (σ x − σ y )cos 2ϕ + τ sin 2ϕ
1 1
2 2
τ n = − (σ x − σ y )sin 2ϕ + τ cos 2ϕ
1
2

Na osnovu ovih
slika možemo
napisati da su σ n = σ x
τ n = τ xy
τ = τ xy = τ yx

σn =σx σn =
1
(σ x + σ y ) + 1 (σ x − σ y )cos 2ϕ + τ sin 2ϕ
τ n = τ xy 2 2
τ n = − (σ x − σ y )sin 2ϕ + τ cos 2ϕ
1
τ = τ xy = τ yx
2
σ x = (σ x + σ y ) + (σ x − σ y )cos 2ϕ + τ xy sin 2ϕ
Izrazi za napone 1 1
kao rezultat 2 2
τ xy = − (σ x − σ y )sin 2ϕ + τ xy cos 2ϕ
transformacije 1
koordinatnog 2
sistema.
Ako umesto ugla φ uvrstimo ugao
(φ+π/2) dobićemo i transformacioni
izraz za σ y = σ x π
ϕ+
2

1 1
2 2 (+ )
σ y = (σ x + σ y ) − (σ x − σ y )cos 2ϕ − τ xy sin 2ϕ
1 1
2 2
τ xy = − (σ x − σ y )sin 2ϕ + τ xy cos 2ϕ
1
2
Sabiranjem prva dva

izraza dobijamo prvu
invarijantu napona σ +σ = σ + σ = I
x y x y 1σ
Odavde proizilazi logičan zaključak da je zbir normalnih napona,

za bilo koji par međusobno upravnih osa koje prolaze kroz jednu
tačku, isti.

1 1
2 2 (⋅)
σ y = (σ x + σ y ) − (σ x − σ y )cos 2ϕ − τ xy sin 2ϕ
1 1
2 2
τ xy = − (σ x − σ y )sin 2ϕ + τ xy cos 2ϕ ( )2
1
2
Ako prva dva izraza pomnožimo,

a treći kvadriramo i rezultate tih
operacija oduzmemo, dobićemo
drugu invarijantu napona σ ⋅σ − τ 2 = σ ⋅ σ − τ 2 = I
x y xy x y xy 2σ

Ekstremne vrednosti normalnih napona ?
1 1 Ekstremne
2 2 vrednosti ovog
⇓ napona imamo
kada je njegov
dσ x 1
= (σ x − σ y )⋅ 2 ⋅ (− sin 2ϕ ) + τ xy ⋅ 2 ⋅ cos 2ϕ = 0 izvod po φ
dϕ 2 jednak nuli.
⇓
dσ x 2τ xy
( )
= − σ x − σ y sin 2ϕ + 2τ xy cos 2ϕ = 0 ⇒ tg 2ϕ =
dϕ σ x −σ y
Očigledno je da ugao φ ima dve vrednosti koje se razlikuju

za π/2.

1 1
2 2
σ x |ϕ =α =
1
(σ x + σ y ) + 1 (σ x − σ y )cos 2α + τ xy sin 2α ⇒
2 2
tg 2α
sin 2α =
1 + tg 2 2α
1
cos 2α =
1 + tg 2 2α
⇓
tg 2α
σ x |ϕ =α = (σ x + σ y ) + (σ x − σ y )⋅
1 1 1
+ τ xy ⋅ ⇒
2 2 1 + tg 2α
2
1 + tg 2α
2

1
(σ x − σ y ) + τ xy ⋅ tg 2α
⇒ σ x |ϕ =α = (σ x + σ y ) + 2
1 ⇒
2 1 + tg 2 2α
2τ xy
tg 2ϕ |ϕ =α = tg 2α =
σ x −σ y
⇓
1
( )
σ x |ϕ =α = σ max = σ 1 = σ x + σ y +
1
(σ x − σ y )2 + 4τ xy2
2 2
σ x | π = σ min = σ 2 = (σ x + σ y ) − (σ x − σ y )2 + 4τ xy2
1 1
ϕ =α + 2 2
2
Ekstremne vrednosti normalnih napona.

 Ekstremne vrednosti normalnih napona
nazivaju se glavni normalni naponi.
 Ravni u kojima ti naponi deluju nazivaju se
glavne ravni ili ravni glavnih normalnih
napona.
 Odgovarajući pravci nazivaju se glavni pravci
ili pravci glavnih normalnih napona.

σ1 =
1
(σ x + σ y ) + 1 (σ x − σ y )2 + 4τ xy2
2 2
(+ )
σ 2 = (σ x + σ y ) − (σ x − σ y )2 + 4τ xy2
1 1
2 2
Sabiranjem prva dva izraza opet dobijamo

prvu invarijantu napona σ 1+σ 2 = σ x + σ y = I1σ

NAPOMENE
Vrednost ugla ϕ određuje se pomoću

izraza
1  2τ xy 
ϕ = arc tg  

2  σ x −σ y 
Dobijena
vrednost unese
se u
1 1
2 2
σ x = σ 1 ⇒ ϕ = α1 ϕ određuje pravac glavnog napona σ1

σ x = σ 2 ⇒ ϕ = α 2 ϕ određuje pravac glavnog napona σ2

Tangencijalni naponi (naponi smicanja, smičući naponi)
za ravni glavnih normalnih napona?
τ xy |ϕ =α = −
1
(σ x − σ y )sin 2α + τ xy cos 2α
2
⇓
tg 2α
sin 2α =
1 + tg 2 2α
1
cos 2α =
1 + tg 2 2α
⇓
τ xy |ϕ =α = −
1
(σ x − σ y ) tg 2α2 + τ xy 1 2
2 1 + tg 2α 1 + tg 2α
τ xy |ϕ =α = −
1
(σ x − σ y ) tg 2α2 + τ xy 1 2
2 1 + tg 2α 1 + tg 2α
⇓
2τ xy − τ xy + τ xy
tg 2α = τ xy |ϕ =α =
σ x −σ y 4τ 2 ⇒ τ xy |ϕ =α = 0
1+
(σ x − σ y )2
Bitna karakteristika:
U ravnima glavnih normalnih
napona nema napona smicanja.

Ekstremne vrednosti napona smicanja ?
= − (σ x − σ y )sin 2ϕ + τ xy cos 2ϕ
1 Ekstremne vrednosti ovog
τ xy napona imamo kada je
2
njegov izvod po φ jednak
⇓ nuli.
dτ n
= − (σ x − σ y )⋅ 2 cos 2ϕ + τ xy ⋅ (− 2 sin 2ϕ ) = 0
1
dϕ 2
⇓
dτ n σ x −σ y
= −(σ x − σ y )cos 2ϕ − 2τ xy ⋅ sin 2ϕ = 0 ⇒ tg 2ϕ = −
dϕ 2τ xy

τ xy |ϕ = β = − (σ x − σ y )sin 2 β + τ xy cos 2β
1
2
⇓
tg 2 β
sin 2 β =
1 + tg 2 2 β
1
cos 2 β =
1 + tg 2 2 β
⇓
tg 2 β
τ xy |ϕ = β = − (σ x − σ y )
1 1
+ τ xy
2 1 + tg 2 β
2
1 + tg 2 2 β

τ xy |ϕ = β = −
1
(σ x − σ y ) tg 2β2 + τ xy 1 2
2 1 + tg 2 β 1 + tg 2 β
⇓
σ x −σ y
tg 2ϕ |ϕ = β = tg 2 β = −
2τ xy
⇓
τ max,min =±
1
(σ x − σ y )
2
+ 4τ 2
xy
2

 Ravni u kojima deluju ekstremni naponi
smicanja nazivaju se ravnima ekstremnih
napona smicanja.
 U kom međusobnom položaju stoje ravni glavnih
normalnih napona i ravni ekstremnih napona
smicanja?
2τ xy σ x −σ y
tg 2α = tg 2 β = − ⇒ tg 2α ⋅ tg 2 β = −1
σ x −σ y 2τ xy
⇓
 π
α = ± β + 
 4
σ 1 = (σ x + σ y ) + (σ x − σ y )2 + 4τ xy2
U kakvoj 1 1
su vezi 2 2
(− )
τmax,min i σ 2 = (σ x + σ y ) − (σ x − σ y )2 + 4τ xy2
1 1
σ1,2 ? 2 2
⇓
σ1 − σ 2 = (σ x − σ y )2
+ 4τ 2
xy /2
⇓
σ1 − σ 2
=
1
(σ x − σ y ) +
2
4τ 2
xy
2 2 σ1 − σ 2
⇒ τ max =
(σ − σ y ) + 4τ
1 2
τ max = x
2 2
xy
2

σ1 =
1
(σ x + σ y ) + 1 (σ x − σ y )2 + 4τ xy2 ⋅ (− 1)
2 2
(+ )
σ 2 = (σ x + σ y ) − (σ x − σ y )2 + 4τ xy2
1 1
2 2
⇓
− (σ 1 − σ 2 ) = − (σ x − σ y ) + 4τ xy2
2
/2
⇓
σ1 − σ 2
− =−
1
(σ x − σ y ) + 4τ xy
2 2
2 2 σ1 − σ 2
⇒ τ min = −
(σ − σ y ) + 4τ
1 2
τ min =− x
2 2
xy
2

Veza između τmax,min i σ1,2 kod
ravanskog stanja napona definisana je
dakle izrazom σ1 − σ 2
τ max,min = ±
2
Pošto predznak tangencijalnog napona

nema fizičkog značenja (za izotropne
materijale) obe njegove ekstremne
vrednosti možemo označiti sa τmax τ
max =
1
(σ x − σ y )
2
+ 4τ 2
xy
2
σ1 − σ 2
τ max =
2

Ravansko stanje napona možemo
posmatrati kao jedno složeno
naprezanje kod kojeg se stanje
napona definiše tenzorom σ x τ yx 
[σ ] =  τ xy = τ yx = τ
τ xy σ y 
⇓
σ x τ 
[σ ] =  
 τ σ y

Ravansko Čisto
stanje Naprezanje u
smicanje
napona =
dva pravca
(dvoosno + (naprezanje
posmatrano na čisto
kao složeno naprezanje
smicanje)
naprezanje

σ x τ yx 
[σ ] = 
τ
 xy σ y
 = σ x 0 
0 σ 
 y
+  0 τ yx 
τ
 xy 0 


Om11 P3 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Om11 P3 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OTPORNOST MATERIJALA

Dr Strain Posavljak, dipl. inž.

1 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

2 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

3 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Statički neodređen štap Statički neodređen štap

5 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

6 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

7 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

8 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

9 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

10 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Sistem od dva štapa

11 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

12 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

13 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

14 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

15 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

16 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Aksijalno napregnut prizmatični štap, zamišljenom

Glavni pogled aksijalno napregnutog prizmatičnog štapa,

18 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Zamišljeno razdvojeni delovi prizmatičnog štapa

19 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

20 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

21 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

dAz = dAn cos ϕ ∑ N = 0 : ⇒ σ dA − σ dA cos ϕ = 0

dAy = dAn sin ϕ ∑ T = 0 : τ dA − σ dA sin ϕ = 0

22 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

23 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Za ϕ=π/4 normalni napon i  π  σz

24 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Aksijalno napregnut pljosnati štap

25 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

26 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

27 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

28 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

29 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

30 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

31 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

32 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

33 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

34 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

35 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

36 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

37 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

38 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

39 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Sabiranjem prva dva

Odavde proizilazi logičan zaključak da je zbir normalnih napona,

40 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Ako prva dva izraza pomnožimo,

41 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Očigledno je da ugao φ ima dve vrednosti koje se razlikuju

42 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

43 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Ekstremne vrednosti normalnih napona.

44 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

45 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Sabiranjem prva dva izraza opet dobijamo

46 OTPORNOST MATERIJALA 3/25/2011

Vrednost ugla ϕ određuje se pomoću

σ x = σ 1 ⇒ ϕ = α1 ϕ određuje pravac glavnog napona σ1