Dodatak B

Furijeovi redovi

Posmatrajmo na intervalu [ −l , l ] neku funkciju f (x) i neka je ona na tom intervalu

neprekidna u delovima (ima konačan broj prekida prve vrste - prekidi u kojima funkcija ima
konačan skok sa leve na desnu graničnu vrednost (vidi Sl. B.1). Tada se mogu izračunati
brojevi,

∫
nπx
l
1
an = f ( x) cos dx, n = 0,1,... (B.1a)
l −l l

∫
nπx
l
1
bn = f ( x) sin dx, n = 1,2,... (B.1b)
l −l l

koji predstavljaju koeficijente u Furijeovom redu posmatrane funkcije:

a0 ∞  nπx nπx 
+ ∑  a n cos + bn sin 
2 n=1  l 
(B.2)
l

y f ( x1 − 0) = f ( x1 ) ≠ f ( x1 + 0)
f ( x 2 − 0) ≠ f ( x 2 + 0)

x
−l x1 x2
l

Slika B.1- Funkcija f ( x) , neprekidna u delovima na intervalu [−l , l ]

1
 Konvergencija Furijeovog reda

Postavljaju se pitanja,
• konvergencije formiranog reda (B.2), i
• ako je u nekoj tački x red konvergentan, da li je njegova suma jednaka
vrednosti funkcije u toj tački , s( x) = f ( x)
Odgovor na njih daje sledeća teorema [Hadžić,O ]. Ako je funkcija f ( x) na posmatranom
intervalu [−l , l ] neprekidno-diferencijabilna u delovima (i njen prvi izvod je kao i
funkcija, neprekidan u delovima) Furijeov red te funkcije (B.2.) konvergira u svakoj tački
intervala, pri čemu je,
• u tačkama u kojima je funkcija neprekidna :

s( x) = f ( x) (B.3a)

• u tačkama prekida u intervalu (−l , l ) :

f ( x − 0) + f ( x + 0)
s( x) = (B.3b)
2

• na krajevima intervala:

f ( −l + 0) + f (l − 0)
f ( −l ) = f (l ) = (B.3c)
2

Furijeov red (B.2) za posmatranu neprekidno-diferencijabilnu u delovima, funkciju f (x) se

naziva i razvoj funkcije f (x) u Furijeov red.U priručniku [Bronštejn, ... ] mogu se naći
razvoji u Furijeov red za niz elementarnih funkcija.
Vidimo da je Furijeov red neke funkcije, zadate na ograničenom intervalu [ −l , l ] ,
definisan na celoj brojnoj pravoj, − ∞ < x < ∞ , te da je njegova suma periodična funkcija sa
periodom koje imaju funkcije cos πx l i sin πx l :

2π
T= = 2l (B.4.)
πl

Tako, formule za Furijeove koeficijente se mogu napisati preko periode T kao,

∫
T 2
2 2nπx
an = f ( x) cos dx, n = 0,1,... (B.5a)
T −T 2 T

∫
T 2
1 2 n πx
bn = f ( x) sin dx, n = 1,2,... (B.5b)
l −T 2 T

a sam red kao:

2
 a0 ∞  2nπx 2nπx 
+ ∑  a n cos + bn sin 
2 n=1  T 
(B.6)
T

Periodičko produženje funkcije

Na osnovu prethodnih zapažanja u vezi sa karakteristikama Furijeovog reda, nameće se

ideja tzv. periodičkog produženja funkcije f (x) sa datog intervala [−l , l ) na celu brojnu
pravu − ∞ < x < ∞ . Ono je ilustrovano na Sl. B.2. Ako funkciju nastalu peridičkim
produžavanjem funkcije f (x) označimo sa f (x) , imamo:
)

f ( x + 2kl ) = f ( x + kT ) = f ( x), x ∈ [ −l , l ), k = 0, ± 1, ± 2,...

) )
(B.7)
)
a Furijeov red polazne funkcije je istovremeno i Furijeov red funkcije f (x) .

y
)
f (x) y = f ( x)

x
− 3l −l 0 l 3l 5l
− 5l
Slika B.2 - Periodičko produženje funkcije f ( x)

Jasno je da se u slučaju da je funkcija f ( x) , odnosno funkcija f ( x) parna ili neparna,

)

njen razvoj u Furijeov red (B.6) redukuje na kosinusni (sadrži samo kosinusne funkcije) ili
sinusni red. Tako, iz (B.5a,b) izvodimo:
• ako je f (x) parna funkcija,
)

∫
T 2
4 2nπx
an = fˆ ( x) cos dx, n = 0,1,... (B.8a)
T 0
T

bn = 0, n = 1,2,... (B.8b)

• ako je f (x) neparna funkcija,

)

a n = 0, n = 0,1,... (B.9a)

∫
T 2
4 2 nπx
bn = fˆ ( x ) sin dx, n = 1,2,... (B.9b)
T 0
T

3
 U praktičnim problemima, često je funkcija f (x) , koju razivijamo u Furijeov red, zadata
na intervalu [0, l ] . Da bi iskoristili uočeno pojednostavljenje reda, kad je funkcija parna ili
neparna, pre no što izvršimo periodičko produženje na celu brojnu pravu, datu funkciju
produžimo na interval [ −l , 0] i to tako da rezultujuća funkcija bude parna ili neparna.
Opisani postupak ćemo zvati parno ili neparno produženje funkcije f (x) (vidi Sl. B.3a,b)

f (x)

x
− 3l −l l 3l

Slika B.3a – Parno produženje funkcije f (x)

y
f (x)

− 3l

−l l x
3l

Slika B.3b – Neparno produženje funkcije f (x)

PRIMER B.1 Razviti u Furijeov red funkciju,

f ( x) = x, x ∈ [0,1] (B.10)

Na slici su prikazane periodične funkcije sa periodom T = 2 ⋅ 1 = 2 , nastale neparnim i

parnim produženjem date funkcije.
U slučaju neparnog produženja (grafik a) na slici), imamo,

fˆ ( x) = x, x ∈ [−1, 1) (B.11)

i koeficijenti a n su jednaki nuli, a za koeficijente bn , jedn. (B.9b) daje:

bn = ∫ x sin dx = 2 ∫ x sin nπx ⋅ dx

2 n πx
1 1
4
20 2 0

4
 y y

1 x x

a) Neparno produženje funkcije b) Parno produženje funkcije

Slika uz primer B.1.

(− nπx cos nπx + sin nπx ) = 2 (x cos nπx )

1 0
2
bn =
n π
2 2
0 nπ 1

bn = −
2
(− 1)n = 2 (− 1)n−1 n = 1,2,...
nπ nπ

Tako dobijamo sinusni red:

2 ∞ (−1) n −1 2 sin 2πx sin 3πx 

∑
π n =1 n
sin nπx =  sin πx −
π 2
+
3
− L

(B.11a)

Pošto je posmatrana periodična funkcija fˆ ( x) neprekidna u delovima, dobijeni Furijeov red je

konvergentan u celoj oblasti − ∞ < x < ∞ a njegova suma je, u svim tačkama u kojima je
funkcija neprekidna, jednaka samoj funkciji. Tako, možemo da pišemo:

∑
2 ∞ (−1) n
x= sin nπx, x ∈ [0,1) (B.11b)
π n =1 n

Za x = 1 2 , na desnoj strani jednakosti dobijamo brojni red i ostavljamo čitaocu da pokaže:

1− + − + −L = ∑
1 1 1 1 ∞
(− 1) = π n
(1. red u Tab.1.1)
3 5 7 9 n = 0 2n + 1 4

U slučaju parnog produženja (grafik b) na slici), imamo,

fˆ ( x ) = x , x ∈ [−1, 1] (B.12)

i koeficijenti bn su jednaki nuli, a za koeficijente a n , jednačina (B.8a) daje:

a 0 = 2 ∫ xdx. =1
1

5
 a n = 2 ∫ x cos nπxdx = 2 2 (cos nπx + nπx sin nπx )
1 1
2
0 n π 0

[ ]
1
2 2
a n = 2 2 cos nπx = 2 2 (−1) n − 1 , n = 1,2,...
n π 0 n π

Koeficijenti sa parnim indekson, n = 2k , k = 1,2,... , jednaki su nuli, a oni sa neparnim:

4
a 2 k −1 = − , k = 1,2,...
π (2k − 1) 2
2

Tako dobijamo kosinusni red:

∑
∞
1 4 cos(2k − 1) x
−
2 π2 k =1 (2k − 1) 2

Pošto je posmatrana periodična funkcija neprekidna, dobijeni Furijeov red je konvergentan u

celoj oblasti − ∞ < x < ∞ i njegova suma je jednaka samoj funkciji. Dakle, možemo da
pišemo:

∑
∞
1 4 cos(2n − 1) x
x= − , x ∈ [0,1] (B.12a)
2 π2 n =1 (2n − 1) 2

kao i,

∑
∞
1 4 cos(2n − 1) x
x = − , x ∈ [−1, 1] (B.12b)
2 π2 n =1 (2n − 1) 2

Za x = 0 , dobijamo numerički red pod rednim brojem 8, u Tab.1.1.

PRIMER B.2 Formulisati trigonometrijski finkcijski red čija je suma jednaka jedinici na
intervalu 0 ≤ x < 1 .
Traženi red ćemo dobiti kao Furijeov red funkcije,

f ( x) = 1, x ∈ [0, 1]

Najpre ćemo je produžiti na interval [−1, 0] i to na paran način, jer bi neparno produženje
(Sl.1 uz Primer) imalo tačku prekida x = 0 u kojoj bi suma reda bila:

f ( −0) + f ( +0) − 1 + 1
s ( 0) = = =0
2 2

6
 y

1 x

Slika 1. uz Primer B.2- Neparno produženje funkcije

y y
1 T
T 1
-2 2
-3 3 x 1 3 x
1 -3

(a) (b)

Slika 2. uz Primer B.2- Parno produženje funkcije

Dakle, treba uz pomoć formule (B.8a) izračunati koeficijente u kosinusnom redu:

+ ∑ a n cos
a0 ∞ 2nπx
2 n=1 T

Parno produženje označeno sa (a) na Sl. 2. uz Primer, kao rezultat bi imalo trivijalno rešenje:

a 0 = 2, a n = 0, n = 1,2,...

koje nas ne zanima. Zato ćemo konstruisati parno produženje date funkcije, dato na istoj slici
sa oznakom (b) .Vidimo da rezultujuća periodična funkcija fˆ ( x) ,

− 1, x ∈ [ −2,−1) ∪ [1,2]
fˆ ( x) = 
 1, x ∈ [ −1, 1)
(B.13)

ima period T = 4 . Tako, iz (B.8a) za koeficijente u kosinusnom redu dobijamo:

2nπx nπx nπx nπx

an = ∫ dx = ∫ fˆ ( x) cos dx = ∫ 1 ⋅ cos dx + ∫ ( −1) ⋅ cos
T 2 2 1 2
4
fˆ ( x) cos dx
T 0
T 0
2 0
2 1
2

2  nπx nπx  4 nπ
an = − sin = sin , n = 0,1,...
1 2

nπ  2 1  nπ
sin
2 0 2

Koeficijenti sa parnim indeksom su jednaki nuli, a oni sa neparnim:

4 2k + 1 4 2(−1) k
a 2 k +1 = sin π= (−1) k = , k = 0,1,...
(2k + 1)π 2 (2k + 1)π (k + 0.5)π

7
Konačno rešenje je :

∑
2 ∞ (−1) k
1= cos(n + 0.5)πx, x ∈ [0, 1) (B.14)
π n = 0 k + 0. 5

Ravnomerna konvergencija Furijeovog reda

Neophodan uslov da Furijeov red neke funkcije f (x) bude na intervalu [−l , l ]
ravnomerno konvergentan je, prema stavu 1. o osobinama ravnomerno konvergentnih redova
(Pogl. 1.2), neprekidnost sume reda s(x) . Dakle, ako suma reda s(x) nije neprekidna, a to
znači (vidi jedn.B.3.b,c):
• funkcija f (x) nije neprekidna u intervalu [−l , l ] , ili
• f (−l ) ≠ f (l )
Furijeov red posmatrane funkcije nije ravnomerno konvergentan na intervalu [−l , l ] .
Primeri:
1. Furijeov razvoj funkcije f ( x) = x, x ∈ [0,1] dobijen u Primeru B.1, kao Furijeov
red (B.11a) njenog neparnog produženja, fˆ ( x) = x, x ∈ [−1, 1) , nije ravnomerno konvergentan
u intervalu [0,1] , jer fˆ (−1) ≠ fˆ (1)

2. Furijeov razvoj funkcije f ( x) = 1, x ∈ [0, 1] dobijen u Primeru B.2, kao Furijeov

red
(B.14) njenog parnog produženja (B.13), nije ravnomerno konvergentan u intervalu [0,1] , jer
fˆ ( x) ima prekide prve vrste u tačkama x = −1, 1 .
Dovoljan uslov ravnomerne konvergencije Furijeovog reda (B.2) funkcije f (x) na
intervalu [−l , l ] daje sledeća teorema [Hadžić,O ]. Ako je funkcija f (x) neprekidna na
intervalu [−l , l ] , ima neprekidan prvi izvod u delovima i važi : f (−l ) = f (l ) , njen razvoj u
Furijeov red konvergira funkciji ( s( x) = f ( x) ) ravnomerno na tom intervalu. Pri tom je red
ravnomerno konvergentan na celoj brojnoj pravoj − ∞ < x < ∞ , kao i na svakom zatvorenom
ograničenom podintervalu i pri tome je s( x) = fˆ ( x) .
Primer :
Furijeov razvoj funkcije f ( x) = x, x ∈ [0,1] dobijen u Primeru B.1, kao Furijeov red
(B.12a) njenog parnog produženja fˆ ( x) = x , x ∈ [ −1, 1] je ravnomerno konvergentan u celoj
oblasti − ∞ < x < ∞ , jer fˆ ( x) zadovoljava sve uslove date teoreme.

Drugi dovoljan uslov se dobija primenom Vajerštrasovog kriterijuma. Imajući u vidu

nejednakosti,

nπx nπx nπx nπx

a n cos + bn sin ≤ a n cos + bn sin ≤ a n + bn
l l l l

8
 ∑ an i ∑b
∞ ∞
zaključujemo da, ako su numerički redovi n konvergentni, onda je Furijeov red
n =1 n =1
(B.2) ravnomerno konvergentan u oblasti − ∞ < x < ∞ .

Primer :
Furijeov red

∑
∞
1 4 cos(2n − 1) x
−
2 π2 n =1 (2n − 1) 2

funkcije f ( x) = x, x ∈ [0,1] , dobijen u Primeru B.1, kao Furijeov red njenog parnog
produženja je ravnomerno konvergentan u oblasti − ∞ < x < ∞ , jer je numerički red

∑ (2n − 1)
∞
1
2
n =1

apsolutno konvergentan.