OD PIGMALIONA DO GOLEMA DaANTEEG U striraju desetine hiljada studenatai radnika—gradani Ju- gorlavije albantkog porelda. Ti protesti prekinuté eu od- Tukom deiavnog vtha da uvede vanredno stanjeuglanom jie navrata u proleée 1981, Priitinom demon- gradu pokrajine, Odluku je sprovela vojska, tenkovima zaposevii priltinske ulice, Za demonstrante se zvaniéno govorilo da ugrozavaju socijalisticka postignuca federa- tivne driave, ali se sukob izmedu jednog broja gradana Kosova i vlati uglavnom rarumeo kao sxpsko-albanski teritorijalni spor. I zaista, od iskazivanja nezadovoljswva Jevalitetom hrane u studentsko} menzi, na potetku, pro- test se, na kraju, preobrazio w zahtey da pokrajina dobije status republike. Borba Albanaca i Srba za politighu pre~ vlast nad teritorijom Korova podrobno se opisuje i anal ira umnogim knjigama, Neretko, albanski protesti po- detka osamndesetih vide se i kao pocetak kraja socijaistitke Jugoslavije. Iako zanimaljiva, ta tera nije wvesljiva, injome se ovde necu baviti U ovom tekets analiziram viée ili manje detaljno tri romana Slobodana Seleniéa, te meka tumadenja ti mana Loja je ponudila Lritika, Reé je 0 romanima Prjale- h ro- Wi Otsiioc i Timor mort, koji su objet csamdesstih rodina 20. veks, dake u poslednjoj jugotlovensko} dece- nifji, koju je, pored ortalog, bitno obeletio i politchi ma- ob Albanaca i Srbs, Potetak tog desetlega anak je l- banikih demonstracijs ua njegorom kraj, poss nis dramatiénih preokreta, erpska strana proglaiava poitié- ka pobedu i 1989, uhida autonomiju Kosova, No, kraj osamdesetih nije dao i komadno reienje za kosovsko pita nije. Pobeda sepske strane inportavice se hao Pitova, jer se veé meredna decenija reviila bornbardovanjem Schije i postaljanjem temelja za kosovsku nezavisnost. Sto 4 intexpretacja Selenigevih pripovednih delat de, ovde jeu Hidi sumaran prikar piléevog opusa pod na~ slovom “Poctika gradanskog poraza” autora Predraga Pa-206 lavestre, iz 1990. godine, te kraée studije vide autora iz Spomenice Slobodana Selenida, Koju je 2004. objavila Srpska akademija nauka i wmet~ notti, Analiza Selenigevih romana i njihovih tumadenja treba da ocrta jedan “knjidevno-lri- Lidarsla” pogled na polititke dogadaje koji su zaokupljali painju jugoslovenskih, arpskih i korovdkih zvaniénika i bili razlog zn strepnju jugorlovenskih gradana. Drugim retima, ovde Ge te iknjiZevni telat i knjizevna kritika Zitati sa ciljem da te protumadi njihova politizka, ili, preciznije, ideoloika omova, OBRAZOVANJE KAO POPRISTE SUKOBA Za serhe ovog teksta, najboljc je poketi sa tita- jem Seleniceve proze i kritidhih radova o njoj unutar Konteksta koji je opisala Denise Kosto- vicova u studijio paralelnim obrazoynim weta- novama na Kosova u poslednjoj éevwrtini dva- desetog stoleéa.? Argument Kostovicove moze se saieti na sledeci naéin: u nameri da ogranite i naposletku ukinu autonomiju provineije, re- publizke vlasti preduzimaju niz mera koje maj- vile pogadaju mastayne programe i ustanove 2a obrazovanje mladih Albanaca. Administrativni napad na obrazovanje, kaie Kostovicova, vast pravdaj stem kao invor svih zala kojima su izlozeni ko- sovik Srbi.? Za jugoslovenske i srpske zvanié- nike, notorni Universitet u Priitini predstavlja vukszivanjem na korovski kolski si- ideoloiko i operativno srediite albanske "kon- trarevolucije”, Zaurvrat, obrazovanje ma al- Danskom jestku 24 kosovske Albance postaje ugzoni kamen njihovog kolektivnog identiteta, 4.4 vremenom i Hjuéni atribut driaynosti te osmova za izgradnju albanske driave na Koso- va.3 Sve to dovodi do stvaranja dva paralelna obrazovna sistema: zvaniénog sxprkog i ilegal- nog albanskog. Kostovicova zakjuuje da je se gregacija obrazonih sistema prethodila stvara~ ju nove driave na Kosova poslutivis kao mo- del 2a institucionalno i teritorijalno razdvaja~ je od sxpike dréave. Za Kostovicors, pre osamdesetih postoji kakvo-takvo institucionalno i soeijalno prodi- manje dve etnizke grupe na Kosova. Linija po- dele povlaée procesi koji nu pokrenuti dogadaji- ma iz osamdesetih, Oitre administrativne i re~ presime mere prvo jugoslovenskih, «onda i sxpskih vlast, te reakeija lbanske strane oligena uw snaénom nastojanju da se obrazovanjem of4- va (azapravo ingradi) idemtitet grupe, wéinile su da se dkole i nastavni programi nadu w srediity sxpsho-albanskog spora oko teritorije. Posle svega, zavadene strane izaile is sukoba ne sa- mo s4 posebnim i medusobno nezavisnim obra- zovnim sistemima nego isa istim takvim dréava- sma, koje institucionalizuju konaénu podelu, Ali, ono ito Kostovicova vidi kao krajnji is- hhod decenijskih procesa, srpska kultura, w ne~ kkim svojim vidovima, predstavljaa je kao pola anu pretpostavku 2a relavanje kosovskog pita- nja. Za sxpsku stranu, podela na dve nepomir~ Ijive grupe stoji na poéetku, a ne na kraju pro- cesa, i polazna je pretpostavka za redavanje poli- 1 Denisa Kortovicovs, Kowvo. The Polite of Identity and Space (London i New York Routledge, 2005) 2 Ibid., te. 74 3 Ibid., te. 182tigkog sukobs, To se mote jammo proditatii wre manima Slobodana Seleniéa iu tekstovima koje #0 tim romanima napisali srpski knjievni Jeritigari; najjasnije wromanu Prjateli, kojim za ppotinje ditenje autorovog opusa iz oramdesetih, PUBLIKA I “PRIJATELJT Prijtej sw objavljeni 1980. godine. U januara 198r, kajiga dobija NIN-ovu nagradu 2a naj- bolji roman itampan u proteldoj godini. Iste 1981. godine, Narodna biblioteka Srbije ro manu dodeljuje magradu za najéitaniju knjiga godine, Da ponovimo, 198%. je godina u kojoj Kosovski Albanci ma ulicama Priitine trate da pokrajina postane republika. Na njihoy zahtey vlasti odgovaraju brutalnom silom. Godine 1982, na seeni Ateljea 212 ivedena je prvi put omedija Kownies senac br. 7. Romaancsknt predlotak ra komediju bili sa Prete: Predstava se tokom oramdesctih igra sa veikim wepehom, Temedu 1980. 11990. itampano je desetiz- anja Protea. Od 1983, maslov romana je Pj tes Roanicng vena 7.4 Jedno od diva indanja ix 1987. ima trai od 20.000 primeraka.5 O Ko- sanieoom sen be. 7 Duan Makavejey pie: “Na Digput, 2009), str. 265-273. U poneito itmenjenom obliky, ist tekit deo je drugog dela knjige Dubravke Stojanovi Ulje ne sod Ope icine odoiyont Srbye (Boo grad: Peitanik, 2010)kovig, “potomak tipitne beogradike gradanske porodice”,! pod starateljstvo uxima Isteefa Verija, "jednog zbunjenog arnautskog gorita- és, jedinog pretivelog pose niza ubistava bog krvne ofvete”.#* Na prvi pogled jarno je da takva karakterizacija glavnih junaka podiva na stereotipima, I dok se Viadan ipak menja usled dogadaja o kojima se pripoveda, iz perspektive svog staratelja iu odima knjigevne kaitike latref do kraje romana ostaje “arnauteki goritadid’ Tako je odrastanje i obrazovanje mladog Alban- ca jedno od tematskih srediita priée, jazno je da te Prijateji me mogu ber ostatka smestiti u Zant Dildungsromana, Zak ni kao njegova svojevrena ne- acija Pored komiénih protivijenja mladog nika protvetiteliskim pokuiajima neito Htarijeg staratelja, konvencije obrazonog ro- mana narufava i specifidan odnos staratelja prema itigeniku, to jett, sarvim precizno, 24- Ijubljenost staratelja u tigenika, Taj romantié- ni aspekt prige upucuje nas da Prijatele ditamo w Kontelata jedne druge knjizemne tradicije koja je takode u vestoj vezi sa obrazovanjem. Selenigeva priga o Viadanw i Istrefa na po- scban nadin nadoveruje se na pigmalionski sled Injigewnih obrada teme obrazovanja. Za pig- malionski obrazac karakteristigno je da u prvi plan istige preplitanje edukativnih i romantié- nih impulea koji profimaju prenofenje i pri- hyatanje znanja. No, to svakako nije i jedino obeleije tog obrasea koje je bitno za tumazenje Prijaelja, Na vide nagina, Sclenié usvom romana zapravo parodira kijuina svojstva izabranog knjizewnog predloika. Ali, iako je rei o delu sa Komiinim clementima i jakim parodijekim udinkom, Kljudna odlika Prjatelja nije puko po- igravanje knjiievnim obrascima i njihovo pa~ rodijeko i komiéno imrtanje. Ira autorovog pa- rodijskog odmaka jamo stojt odreden pogled na svet kome je strana ideja 0 moguéoj razmeni ananja izmedu osoba koje pripadaju razligitim kulturama. Rekso bih da je upravo ta sumnja moguénost razumevanja izmedu pripadnika railigitih grupa podsakla autora da za junake svog romana uzme jednog Srbina i jednog Al- banca, Otidao bih i korak dalje: “nastranom Yubarlju staratelja prema Higeniku autor je hteo da ukaée na “pervertiranu” prirodu poku- aja da te medusobno razumeju pripadnici raz ditih grupa. Svoje wrdnje obrazlovicu pore- denjem Pritea aa jednim drugim delom iz pigmalionske tradicije — komedijom Georgea Bernarda Shawa Pigmalion PIGMALION NA ENGLESKI NACIN Ovidijeva prigu o bofanskom ofivljavanju skulpture devojke koju je u slonovadi ivajao ki par Pigmalion, Shaw je lifio wih clemenata natprirodnog: u njegovom Pignaliony preobra- aj nije renultat bodanske intervencije, nego je posledica delovanja karaktera us drami. Ipak, Shawov proferor fonctike Higgins sliéan je Ovidijevom skulptoru: obojica imaju mo¢ ob- Ukovanja, No, dok mitski Pigmalion vaja u slo- novadi, fonetiéar Higgins oblikuje refima: on je 4 stanju da od priproste devojke obrazova- nnjem naéini uglednu ienu, Dali e, kno i Pig- malion, Higgins zaljubio w svoje delo ~ izobra- 10 Dimitrijevié, ar. 3, Koristim ovde Dimitrijevigeva odredenja jer ou kratha i preciena, ar Tid. ate 209ienu Elisa — ne moie ee jamo utvrditi, Tek, Shaw svoju komediju opisuje kao potpune di- Aaktiénu, i dodaje da ju je #8 oduievijenjem tremuo o glave wih onih mudroslovaca koji kao papagaji ponavljaju da umetnost ne sme biti pouéna.? Ovde 4 te wsredarediti na one clemente drame koji nam mogu pomodi u razumevanja Frjateja. Shawova komedija 2a nas je posebno zaninnljiva ako se u obzir uame upravo njen po- uéni aspekt, na ome autor insistira, Prosveti~ teljski poduhvat profecora Higginss podiva na suverenju da sva judska biéa raspolaiu kapacite- tom za rasudivanje i donofenje odluka, to jett da su u slanju da uée. Eksperimentom #a Eki- zom, profesor hoée da pokaie da se obrazova- nnjem mogn premostiti razlike izmedu vilth i nidih drugtenih Klasa 1 Da bi se konagno po- twedilo da je eksperiment uspeo, proferor tre- ba, prema pigmalionskom obrarcu Koji sledi anticki zor, da se zaljubi u uéenicu. Ali, to ito romantigan aspekt Shawove pri- Se nije jamo saokruien daje nam 2a pravo da porumnjamo w krajnji rezultat cksperimenta Tekst drame samo sugerife da bi Higgins mo- g2o biti zaljubljen u Elizu. U epilogu, medu- tim, autor je irigit: Eliza ne mote biti sa Hig- gintom jer to ne doroljavaju prihologija i soci 12, Seleted Ployrof Bernard Show (New York, Dodd, Mead and Go. 194 ologija — Eliza je isuviée ofetljiva, a Higgins prevife vezan za svoju majku. Stogs, Higgins ne sme biti, bar ne tasvim, zaljubljen w Eliz, Dali je Shaw takwim raspletom ieneverio antizki predloiak i podrio ideje o abrazovanju koje stupa njegov junak? Daleke 1951. Milton Gi ne ponudio je tabavan inlaz iz ove interpreta tivne nedoumice, Shaw je napisao scenario 2 film Gabriela Pascala Pgnclion. U poslednjem Kadru filma, posle potrage po londonskitn uli- cama, Higgins sretno pronalazi Elizu koja ga je sve vreme éekala kraj kamina w njegovo) kudi proferor i iticenica rarmenjuju anakovite po- glede tople naklonosti. Za Cranes to je pravi kraj Shawove drame. Paipak, zaito Shaw nije i pozoriinoj publi- ci prudio romaneu koju je nagovestio naslovom i podnaslovom svoje komedije? Mote te samo nagadati: recimo, nije verovac da te obrazova~ jem zaista mogu premostiti socijalno uslovlje~ ne razlike. Moida je hteo da se publika zapita koga Higgins u stvari treba da te zaljubs. U ko- ga te zaljubljuje Pigmalion? U svoje delo, u sa- moga sebe? Zaljubivii re w izobraienu Eliza, Higgins bi moida samo potvrdio lojalnost Kasi kojoj pripada i njenim vrednostima. Eliza je takoredi “sludajen uzorak’, i izabrana je wpravo kao otoba koja je Higgins neramisliva kao ob- 149), vol. I, ae 13 Harold Bloom opisuje Shawova dramu kao draiemu priéy o Klarnim razlike~ ma i apeteosi devojke iz radnicke klate, koja re izborila za samopoitovanje (Harold Bloom, Dramatis end Dramar (Philadelphia: Chelsea House Publis~ hers, 2005], str. 173) 14 Milton Grane, Modern Lenguage Anacation, Volume LXVI, no. 6, 883, Bernard Shaw's Dramatic Theory and Practice”, Publicotion of 51, str. 879-885; ovde stejekt ljubavi. Na kraju, om se moida ne bi zalju- ‘bio w nju, nego u ono ito je od nje obrazova- jem napravio: u delo saéinjeno prema kalupa Koji te sastoji od mnanja i vrednosti koje Hig- sginsova klasa namece kao of evaiece. Moida je Shaya rato stalo da Higginsoy ekaperiment ne ‘bude sasvim wipeian, Stvari e tu mogu izvrnuti naglavee. Harold Bloom ée w kratkom osvrtu na Shawovu dramu objasniti da Pignalion predstavija inversiju ro- mane, te da je w podnaslova dela “Romansa pet dinova” autor samoga sebe ironigno protu- matio. Poito utvrdi da kod Shawa nikada nije red o poli ‘kom ili filozofskom razmatranju, nego se uvek radi o sukobu izmedu vitalnosti i tistema, Bloom ce jednostayno poistovetiti Higginsa sa sistemom a Elizu ea vitalnoicu, U Komiinoj razradi tog sukobs, Eliza prestaje da Dude ofoba #4 nedostatkom (obrazovanja), a Higgins se otkriva kao osoba kojoj nedostaje 3i- votna enaga. Tokom uéenja, Eliza u stvars stige vest o svojoj anazi io Higginsovom nedostatku, Poito ave romanse, i knjiievne i Hivotne, zavise od savadenja, a zavodenje opet od modi ili po- tencije, ane od znanja, Bloom zakljuduje da Higgins naprosto ne moie zavesti Elina, te on- da ne mofe biti ni sreéne romanse,"5 ETNIGKI RASIZAM U OGLEDALU KLASNE ISKLJUCIVOSTI tase mote ret o Pijtelina ako ih uporedimo sa Shawovim Pgnconon? Shawov! laralteribitne su odvedeni Hlatom koj pripadaja. Selenigent likowi podletu etnithoj determinants. Selenié Huse elemente vido potidhaje 4 prenod a1 smanje bitae likove w romans, Hoje zanimljivos Gbritom na to da je ui Kontelt price prevudno odteden opin snljeom soxjlistithe revolu- tije. Kao ikod Shaw, Sclenievilikow a tipit ni predvtvnici zajednica kojima po rodenja pripadaju;!® medutim, kod Shawa kulturni jer pli liniju Hane podele, dok su hod Seleniea Irlsurne rails posledica pripadnont! rani tim etmidhim grupama, Shaw implicitne biti je Hasmu ishjutivot; Selenié, naprotiv, po- tveduje fulturni jer hojirardraja de etmitke 15 Bloom, str. 172-173. Pravo pitanje je u stvari move i Elia zaverts Higgins no, Bloom nam je ovde vaian thog toga ito ¢e poriva ma koncept lan ital w t= magenje Shawove drame. 16 Kako tos inaée dini u svojim tumagenjima prove, Ljubiia Jeremié razloino opitava da Sclenicevi “romaneskni likovi ovaploéyju inveme reprezentativ= ne, ‘tipiéne’stavove”, te na taj nadin nore marativnu etrukiura koja treba da preditavi “sukobljena civlisacijeka stanoviita” (Ljubida Jeremié, “"Lukava ne- dorlednon’ Sclenicevog romanesknog pisma: istorija, ideologija, politika kao suraludan govor”, u Predrag Palavestra Lur.], SpomenicaSolobodanaSelenia [Beo~ grad: Sepska akademija nauka i umetnosti, 2004], str. 21-27; ovde sr. 22) Usvom prilogu 2a Spomenicy, Jeremi re kode odluéuje, rekso bih + dobrim. raslorima, da govorio ists tri Seleniceva romana o kojima jei ovde reé (Ibid. sx, 21). Njegoy naelan vid u Selenicevo romansijersko delo jaan je uglay- nom taéan, te Gemo jod vracati na njegagrape. Stviée, kod Selenica nije reé samo 0 pu Kim ranlikama veé io hijerarbijskoj oporicii koja einizhim grapama dodeljuje vili, odnomno iii stupanj kulturnog razvoja. To je doveljan saalog da se ukaie ina rarinicke aspelte autoro- vog shvatanja etnidkih relia Prethodna wedaja moie se proditati i kao corada pisca, Kako god, rei je o interpretativ- nom uvidu, koji éu ovde podriati navodima s potetka romana. Kao Shaw, Seleni¢ sapozinje roman slikanjem miljea kojima pripadaju glav- ni junaci, Takay poéetak treba jamo da istakne saalike, koje obrazovanjem treba premostii."7 Prikaz etnickog miljea ix koga stife lsteef puko je opite mesto predilava koje su sxprki &taoci {mali ~i jo8 th imaju—o albanskim sugradani- ma." Inteef tide u Beograd beieci od krmne omete. Samo pominjanje krmne onvete w vezi sa Korovskim Albancima ditaocu sugeriie predei- vilizacijshi Karakter te etnitke grape. Nema mesta nedoumici: svi sa “oni obuzet istim tav- nim podsticajem pastirskog katuna krcatog ba- Ftinskim jedinicama pradoba, naoruianog prackom, kamenom sekirom, atromom stre- Jom, pranagonom samoodrianja: xynom. osvetom, besom i pobratimstvom” 19 To sulju- di “krezubi”, proieti "vonjem runs, kamena i oja”, ali inti tim vonjem i “blagotloveni”, te “mudri” i "pravedni” 2° No, taj mali ustupak foveinosti, Koji im pruia jednom rukom, autor im drugom rukom odmeh odusima: jer, premda mudri, oni su u stvari “blago histerié- i, sblanuli velidinom i veditoiéu tajnih sila ko~ je wpravijaju Hudima, siguini, skrudeni i 2a streieni neeporobnoicu plemena da svaje vre- me shvati i objami”.2! Autor ée ispred sebe is 17 Neéa se ovde poscbno bavi jerikim sapelion naglsiwvanja rail, ali ncka bude pomemuto deiskvareni pik kojim se sud otref imma int funkeij wba rabterizaii lla kno i lob engleski koi govork Elia. I jednom iw drugom dlaéaju pogrefatingovorisutaidabi nual publike, ednoene fitaoce. Ta nnamerapotira na wverenja da autor, “daratej"{poblila pripedsjaite} gra pi kof otome pripada “itideni/igeniea”,“Sicenib/itenica”ivegora so ugha bal rato to vidjivo, to jst Zajno ne pripada sto) grap. Keane rcha tabtog ismoranje nije ustigmatincii “drugog”_ vet jeu homegenincii gra pe kojojt publida treba da poteli da pripada tjedno sn nutorom i "tarte~ Hjem", oft jo prafnju prilika da ne poisovet en poricjom knlturne superi- crnotti, Zenimlive je du i Shaw i Sclensé, un rane natine, problematinaja takvu identifikacija. Tek, srpska kritika nije imala eluha 2a takvu Sclenicera ironijy 18 Brutalnu verniju jedne takve slike 0 Albancima islotio je Dimitrije Bogdano- ‘iw svojoj Krjelo Roworu (Beograd: Srpska akademija nauka iumetnosi, 1986 }85)). Iskino je w ovom kontekstu wkazivati na nedayne napise Dobrice Co- és 0 Albancima 19 Protea. 20 Ibid., te. 15, a Tbid., te. 16turitisamog Istrefa, da on umesto njege defini fe podelu na dva weta: U jednom su Ijudi retki i porebmi, razbaca ni po painjacima, — jedan govek u belom platnu, medu dvadeset ovaca, Gutljiv i wea mljen pod velikim ncbom koje moie a ‘okolnih vrhova, ako se popne na prite, ra kom dobvatiti, U drugom eu Ijudi mravi, siti i gavanshi2? bogati w svojim euvim i prostranim stanovima ito mu kao saée po ve- likim kofnicama tako rasporedeni dau njih ani kurjak, mi meéava, ni lukavstvom, ni si- Jom prodreti ne mogu. U jednom deci da- ju lepa islamika mena... U dragom Ijudi imaju visoka bleda ela, bezvoljne mifice i plitke cipele, jer nigde blata nema. Nad jednim orlovilete. Po drugom tramavaji gr- me. U jednom lako ubijaju. U drugom, dugo umiru. U jednom iene kriju, pa iz njih decu vade. U drugom dene, belje od vila, u ruiinom ulju okupane, providnije od andela svima pokazuju, da bi ih svi po trgovima i bogomoljama poluobnaiene obofavali.*9 Ovo nisu impresije dedaka koji je iameiten iz pomatog okruienja i narilno bagen u jedan drugadiji evet. Naprotiv, to su misli zrelog Is- twefa, Koji veé nekoliko decenija divi w Beogra- du. Jer, poito je savetio i thole i fakultet, itref “i sada, kao i onda, smatea da #u Zoveéanstvo i kormos podeljeni na dva kraljevstva koja se me- dusobno ne poznaju, iu Kojima se, naismenié- no, ne ana 2a postojanje onog drugog”.?+ Ceo navedeni odeljak u stvari je topos diskurzivnog utvrdivanja podele na vie i nige kulture, Kol ko god jedno takvo opite mesto bilo kondenso- vano, ono ée, pored referenci na prirodu ici vilitaciju, ruralno i urbano, uvek sadriati i re- ferencu na polofaj Zena, dja je wrha da nedvo- tmisleno namnadi zaostalost ili napredak jedne kulture.*5 Kod Shawa, profesor Higgins uspo- stavlja ranlika iemedu sebe i Elize, izmedu svo- jei Flizine klase: on ima kompetencije da bude kulturni arbiter. Kod Seleniéa, pripadnik nie kulture Ietref, koji obrazovanjem stige pravo da adi, to jest da mu se veruje ma reg, izrige kul turnu presudu, Vlastiti elitizam, koji w sebi roti i zametke etnizkog rasizma, autor je pod- metnuo wome junaku, udinivii ga tako nosio- cem jednog svetonazora dja je, istovremeno, i nedvormislena irtva HIGGINS I HADZISLAVKOVIG Selenié, razume se, nije mapisao rasistichi pamilet, a Jasna Dragovié-Soso nije neobave- iten tumaé, kome se tek tako potkradaju krup- 22 “Gavan” inaée mati isto Ho i bogatal, pa ee upotrebljena sintagma moe pre- formulissti kao “bogataiki bogati 23 Priatei ate. 23-22, 24 Thid,, str. 21, Nema razloga da ovde komentariéemo zbrkane mish koje pripo- vedaé pripisuje svom junsku. Tek, verujem da mu namera nije bila da poksfe da nieve ikolovanje Istrefa nije pomoglo da jamno artikuliée svoje uvide. 25 Takva wpotrebs Zena u stvari upucnje na signosti iemedu zajednica dja se ra2- [aka deli naglasiti a3a4 ni previdi. Gledano iz jedne porebne perepek- tive, Istref, naialost, ostaje plofan karakter, ko- i do njegovog preobrataja ce ipak doti, i ma to Gemo te vratiti u ovo) analizi. Zaista glavni ju nak Prjateja jeste Viadan Hadiislavkovié. On © do kraja priée neée bitno promeniti. No, pokreée priéu i usmerava je w neogekivanim pravcima: svaki zaokret u pripovedanju (potev- i od poniva Intrefu da se doseli u kucu Hadii- slavkoviéa na Korandigevom veneu) motivisan je éudima ovog obrazovanog mladog oveka ‘Taj karakter ingraden je dovoljno sugestimno da italac ber poteikoge moke ssoseéati sa njim, pogotovo w dve epizode u kojima roman kulmi- nira (proterti iapred vata Tntrefove sobe i po- kolj svinja na kraju romana) a mladi Hadiislav- koviéizlazi iz ¥anrovskih obvira komedije i za~ dobija tragiéne obrise Hadiislavkovié, engleski dak i oslojedeni istrativaé divota "kraljeubice Olivera Kromve- 1a”,2° pripadnik je gradanske Hlase, ito w kon- tekstu predratnog Beograda madi da potiée iz trgovatke porodice. To jeste adekvatna paralela sa druitvenim statusom proferora Higginsa Kao i Higgins, Hadiislavkovié odludi da uzme Hadiislavkoviéev iticenik, kao i Hig- ginsova itigenica, pripada nitoj Klasi, Zija se itigenike kulturna inferiornost dodatno pojaéava, videli tmo, Htigenikovim etnigkim poreklom, Iako se uromanu to nigde izrigito me kaie, ima neupo- redivo manje mesta za sumnju u to da je Hadii- slavkovié zaljubljen w wog itigenika nego to je to sluéaj sa profezorom w Shawovo} komediji Ljubay prema ftigeniku okrenuce odnos uéite- ja i uéenika u Seleniéevor romanu naglavee. Drugim redima, Selenié je izgradio odnos iz- medu Viadana i Istrefa koji je po sveru nalik na odnos izmedu staratelja i Htigenice u Bloo- movom moida preslobodnom Gtanju Pignalio Shaw w epilogu rvoje komedije izrigito twr- di da se razlike inmedu Higginsa i Elize ne mo- guptemostiti. Bloom, pak, taj nerazrediv Klasni raskol o kome govori Shaw vidi w stvari kao su~ kkob irmedu sistema oligenog u Higgins ivita- liteta oligenog u Elizi. ReKlo bi se da i Selenic liku tigenika u vom romanu pripisuje divotau, snagu. Jednako kto ito je i oduzima posled- jem potomku Hadiislavkoviéa: Viadanova ne- dareiena ali jano nagoveitena homorekeual- nott trebalo bi da bude nesumanjiva naxnaka za ajegov nedostatak divotne energije. Ali, stvari ipak niru tako jednostane. Selenic je izabrao dvormislene ornaditelje vitalnosti i njenog od- surtva kada je odlucio da th predstavi u katego- rijama sekrualnih cKlonosti, to jest heterotek- sualnotti odnomo homoreksualnosti, Ako te uz to ima u vidu da je oligenje sistema pre Istref, w 26 "[MJoj zagriveni oipor prema wrurpatoru +a poéetka velike epohe prostote spsk je onemogucio pretwaranje istrativacke strasti w nauku’, objainjava Ha- diislavkovié svoju nemo¢ da izade na kraj «a genjlnom, i pak betidnom i com, ito savin od toga odakle ae gleds, storijkom licnoteu (rete 161-262), 27 Dimitrijevic objainjava da ru gradanske porodice u novorekownoj Srbiji pred stayljale samenu za plemstvo, i u parenteri duhovite dodaje ‘Kao da Exjem Seleniéa kako citira Patiéa: 'Kakvi ste mi vi Engless, takay sam vam i js Gled. ston’™ (Dinniteijené, te. 4).spreai ea svojim novim prijateljima koji ma sila naseljavaju rdanje na Korandidevom vencu, ne- g0 sticajem istorijekih okolnosti porazeni Via dan, onda se Prijtelj owaraju za tumagenja koja 1a krajnje meobigna u kontekstu onoga ito je Injigevna Laitika relda o tom romanu, aime, ako te vitalitet predodi kao potent na heteroseksualnost, onda nije jasno kako on ide protiy sirtema, Neizgled, vitalitet « pro- anom svetu Pratl, u dvrstoj aprezi sa hetero- scksualnoiéu, razara sistem oligen u—Eemu? U homoreksualnosti? U kom to svetonazoru ho- moreksualnost moie stajati kao zamena za si stem? U kontekstu srpske kulture iknjiZevnosti takva sprega nije zamiliva. Naprotiv, w tom Kontekstu heteroseksualnost crpi enagu upravo iz sistema, Sistem joj dodeljuje poriciju nepri- Komovene divotne snage, dok e homoseksual- ost kao protivprirodna i naopaka islljuéuje iz sistema, Otuda, dok god se heteroseksualnos pripiruje nerumnjiva Zivotna snags, a homo- sekeualnost se digoie kao odsustvo te snage, si stem je u punom dejstvu, i niita mu ne protiv- edi. Stoga Istref moie istovremeno da oligava i potentnost i sistem, U tom svetlu, Viadan se zapravo pokazuje Kao pravi pobunjenik. On nastupa protiv sste- ma svom umnom i fizickom snagom kojima raspolaie, Njegov homoerotizam w svojoj dru itvenoj ursludnotti i beskorisnosti moie se vie deti kao inti dan via, kao istinski i prvorazred- ni iaraz neublapanja i nepristajanja na sistem, Ta subversivna strana porlednjeg potomka Ha- Giislavkovica jo¥ dobija na enazi kada te poveie sa specifignim pogledom na porodignu ina na- cionalnu povert ovog oktfordskog studenta istorije. KAD HADZISLAVKOVIG PEVA oO RODU (Odmah poito je na poéetku romana predstavio milje iz koga je stigao Istref Veri, Selenié se upustio u prikazivanje socijalnog i kulturnog Konteksta diji je reprezentant Viadan Ha: slavkovié, [kao ito nam je Tstref, poput reflek- tora, sam osvetlio svoje poreklo, tako ée i Vla-~ dan Hadiisavkovié wojim revima isprigeti prigu o tradieiji kojoj pripada. No, to nije jed- nostayno prikazivanje sleda porodiénih dogs aja koji a se nerarmrsivo isprepleli sa istori jom nacije, Hadiislavkovic ee u stvari ruga svo- jjim precima, To inrugivanje, medutim, nije bezazleno, poito poslednji Hadiislavkovié, vi deli smo, nastupa u ime i umesto kulture kojoj pripada: on je metonimijska zamena za svoju naciju, Red je tu 0 naciji koja je polovinom 20. ve- ka ponovo poéela da vidi woje istorijike korene ta srednjovekovnim vladarskim porodicam Selenié to “ishopavanje” srednjovehovnih te- smelja srpske nacije —jexikom svog, w engleskoj obrazovanog istorifara — naziva romantignim ‘movidenjima”, i pripinuje th tetka Lepli, ko- 4, ne bi li otklonto rain sumnju da je reé 0 ‘noni, opisuje kao “nikada udavanog istoriéa- ra 6a Kotei-neimara”.*® Jovan Brankovic, prvi pomnati predak na porodiénom stabla Hadii- Alavkoviéa, 2a Viadana je tek “hohitapler‘zane- tenjak’, jer taj Brankovi je grofoveke titula sickto tako Ho se cara Leopoldu I predstavio “kao isravni potomak erpskih despota Branko- vies, ra a mu potvrdu dade u Pei Arsenije IL po ceni od 150 dubata (potsebita je bila patsi- 28 Frjael ole, we. 53. 215216 Jardija, ne treba stoga patrijarhu odvife stogo suditi)”.?9 Nemilosrdan je Viadan prema svien pokuiajima ulvrdivanja i veliganja istorijskog kontinuiteta nacije: Pravih dokaza da u natim venama kola i kap cerne krvi iz prednje Indije i Arabije —ne~ ima, isto kno ito nema ni pravog ornova za tetka-Lepyinu tvrdnju da postoji srodnigka vera, prvo seiza Jovana sa grofom Dordem, zatim Dordeva # Brankoviéima, « preko Brankoviéa, veza Hadiislavkoviéa sa Hre~ beljanovicima, i na krajnjem genealotkom obzorju, preko carice Milice— aa Nemanji- éima. Tnmedu sovidenja tetka-Lepiinih i intine, peéina od naie istorije rjapi, mraku ome se maitom ave mote naslutiti, ali ra- mumski niita dokezati, pomréina teko gusta da niti ssivimn iskjucuje postojanje bilo ko- je vere, niti potwrduje bilo kakvo trajanje nas Hadiislavkoviéa unatrag prema kakvom srednjovekonom poéetku.!° Svi Hadiislavkovidi, pre 18, veka, zabljucuje Viadan, bili su "raja", a ne “zajednica srelih, pojedineca i trajnih grupa sa paméenjem o sebi i avedéu o drugima” 3" No, ikad su se iz te ber ligne mate indvojili prvi pojedinci, kada su i- bile prve grane na porodignom stablu Hadii- slavkovics, opet to nije bio sled predaka kojima te potomakponoti, Jedan od njih jei "“glava cr- nog Dorda Karadorda morao oderati i opre- 29 id., tr. 53-54 30 Ibid., te. 34 31 Ibid., te. 35. 32 Tbid., te, 64. mitt da se na putu do Carigrada ne usmrdi Ne usteie se Viadan ni od slikanja detalja, ma koliko ne voleo da zamiiljam naieg Milica kako lobanju oslobada od suviina mesa, mozak 4 off britljivo kaithom vadi, kako lobanju suit i pamukom je punt, svi su izgledi da je bad ovaj najvredniji srpski poklon Turdinu i Carigradu jedan Hadiislavkovie opravio za pofiljku’ 3? Povest o podizanju kuce na Kosanticevom ven eu 7 moie se proditatii kao alegorija o iagradnji sxpake driave. Hadiislavkovie insistira na gro~ tesknosti te kuée, koju podiie opremaé Kara dordeve glave: Neogckivano i protivno wakom dunder- tkom obigaju, Milié je prema tom malom dvoriitu isturio jednu dozlaboga neobigmx prostoriju, kao izhaéaj sprata na turskim kugama, erker, ali w ravni tla, nekakav dok- tat ograden staklom i sav idaran alegorij- skim slikama po ugledu na Euvenu sobu Teferié” u Milofevom Topiiderskom ko- aku. Klasicistighi stubovi sa jedne, aneve- rovatni turski dodatak sa druge strane, stroga “jevroptka” simetrija prostorija na- rufena sedanjem na begoveke rasporede i ttambene obigaje, davali ou kui sablasni i pomalo komiéni izgled kakve novosadske malsmotkinje w ialvarama, haremske ple- sagice u krinolini, erpeke pastirice sa lepe- zom, ita li, evakako lik koji je Miliéu pogo- dovao jer ga je britljivo tmislio, taéno zna~{judi kako njegova lepotica ingledati mora. ‘Turska bula 4a rokoko iefiroma!3? S obrirom na sve to, mokemo se sada zapitati Gme se Viadan Hadiislavkovié, kao potomak i preditavnik talve nacionalne tradicije i kul- ture, kvalifikuje 2a staratelja i wéitelja mladom Albancu? Ponudivii istoriju iskosa, ito je valj- da i primereno pogledu jednog “pervertita” Selenié oxbiljno podriva temelje na kojima potiva starateljska kompetencija jednog Srbi- na koji treba da ovaploti kljuéne karakteristi~ ke svoje nacije. Jedino Vladanovo obrazovanje ne podlede narativnoj subversiji; upravo je obrnuto, naga te subverzije leii u visokom obrazovanju Hadfislavkoviéa, U tom obrazo- vanju Selenié moe naci uporiite za ispovest svog junaka koja ima dalekoseine istorijske Konotacije. Okotnieu te alternativne nacio~ nalne povestt mogli su diniti prosvetiteljski i liberalni svetonazor, koji se nalaze iu omovi Shawove obrade antizkog mita. Preobraiaj ‘Viadana Hadiislavkovica i Istrefa Verija easto- jao bi se onda od njihove emancipacije od ko- lektiva i kolektivne evesti. Selenié je zaista mo- gt napravili takav zaokret, dozvoliti tran sformaciju svojih likova, pa éak i njihova ro~ mansu, ali to nije udinio. Mogli su Pryateli bi- i dirljiva priga o mladom doveku koji se ne snalazi u novim istorijskim prilikama i pruga otpor promenama iz najdubljih moralnih razloga koji se protive revolucionarnom/ko- ektivnom nasilju. Iu tom slucaju njegova ho- moscksualnost mogla je bi ‘omnaka za nepri- padanje sistemu koji pojedince razvrstava na otobe prvog i drugog reda prema jednom od- redenom kalupu, Ali ni ta priga nije zanimala ni Seleniéa ni njegove kritigare 33 Tbid., nr. 68-69, Parslele izmedu Miliéa i Milofa (Obrenovica), te Miligeve Jkace i exptke driave koja te vidi kao neprekidno rastrzana iemeds Istokai Za- pada mnakovite u i tendenciozne. I opet je figura ene ta koja otelovljuje ama— kkove nazadnjaitva i napretka ‘O kad, rode, hoéu da ti pojem —ne pera starostarnu, uz gusle, unjka- vim glasom seljackog predanja; ni peemu nazdravicw, uz pileei pik ciganshih Gemana i kupu rujna vina; jo? manje "tajne mith, bolne i lorlutne' ncke pe- sme jerenje i elegiéne. Ne! Nikako. Bai 0 ovoj, pravoj kués od cigalas maltera standal-drveta i pregrada lesonitekih, orshovine i terana kamens, mojo} kuéi Hto me, oronula, umornog okruiava svojim robama, tavanom i podrumima kao jastuk-bedemima oko kakve svete iénostiu okruienju i ramoratozenjua— slzo, kratko i obiéno, o Korandica vencu broj sedam, domu Hadiislavkoviéa itati hoc, Jer ko ée, ako ja ne napitem?" (Ibid., st. 36) —tim redima zapo- Sinje rroju hroniku Hadiislavkovié, hroniku, dalle, koja se dita i kao alegori- js. srpskoj driavi, Pri tom, kad kaie “rode”, nije jamno na koga Hadiislavko- vig mish. Adresat hronike je Istref, pa bi ge moglo rarumeti da Vladan Hadi slavkovié smatra da po nckom drugom, nectnizkom nagelu, Istrefi on prips- Aaja stom rodui narodu, A moguce je da se Hadiisavkovié preko Intrefa ob- ada vlattitom “rodu’, to jest som srpskom narod, a728 0 VLADANU I ISTREFU PONOVO, IZ DRUGOG UGLA Kao ito sam rekao, Selenié parodira pigmali- onki predlofak da bi izrazio sumnjuu moguc- nott rarumevanja izmedu onsh koji se razlikuja Gocijalno, kulturno, etnichi). Potwrda da te razlike ipak mogu da te premotle invodi se pre- ma pigmalionskom obrascu iz romantiinog aapekta prige. Stoga Selenié najjaée interveniie uw ravni nagoveitene romanse izmedu prietelia, 2a koju je od samog poetka jasno da neée ima- ii areéan kraj. Prvo, Hadiislarkovié se odmah zaljubljuje u mladog Verija, dokse Higgins po- stepeno zaljubljuje u Elian, stoga je w Priatelina obrazovanje instrament zavodenja, dok je Pignalionu werok zaljubljivanja, Drugim regima, zaljubljenost 4 Selenicevom romanu nifta ne dokaruje, ona je u stvari puki pokretad radnje. Kod Shawa, Higgintova potitnuta naklonost prema Elisi potwrda je njenog druitvenog uupona. Ako se 2a trenutak priklonimo blu- movekom Gtenju, ne adi ito je Viadan neu speian zavodnik, jer zavodenje zavisi od modi ili potencije, ane od znanja Drugo, staratelj i Higenik istog su pola. U kontekatu sxpske kulture, to takode ini njiho- vu ljubav nemoguéom. Dakle, ne samo ito na- ivno misli da ce itigenika zavesti evojim ana nnjer, Viadan jot i veruje — razume te, pogre- ino — da nema nigeg spornog u tome da zavede orobu istog pola. Ta njegova namera jednako je smeina i naopaka koliko iraziva inelagodu, Ne~ sma mnogo ditalaca u Srbiji koji bi i danas opro- sili autoru da je prikazao lakay Ijubavni odnot. ‘Tek, niu teketu nema nazaka da je autor tako neito wopite i pomislio, Tu se mladi Albanec pokazao ao pouzdan Zuvar rpske dolignost Treée, Shawov profesor Higgins pripada lasi koja ima mo¢ da oblikuje englesku k ru, Vladan Hadiislavkovié predstavlja poraie~ nu Klasu, Njegova kultura w novi druitvenim, prilikama jo¥ je samo predmet izrugivanja. Za- to je i njegoy prosvetiteljshi podubvat smeian i ‘unapred omuden na propast, Istref vrlo brzo shvata ko ima mo¢ da oblikuje druitvo, ibez kr- zmanja se priklanja pobednicima. To ito ée ga icenik napustiti, Hadiislavkovié vidi kao ko- naan porazi gubitak svakog smisle, Spas od ta- kkvog kraja ofajni Hadiislavkovi¢ vidi u prome- ni uloga: staratelj i itigenik sameniée mesta i postati uéenik odnoso witelj,3# ito je getvrti vid parodijskog izokretanja, No, razlaz je ipak neminovan, Hime ¢e konaino negira pigmali- onski obrazac. 34 Iako Hadvislavkorié kage Veriju da se bogati preurimajudi ono Ho ra Albanci, xo narod, i ltref, kao pojedinac, donel iz woje kulture, kao i onime Hto a ‘oni preuzel ir njegove kulture i to propustili kroz svoju “islamsk, arnasteks, Dbregovsk alhemiju" (rte, str. 216); iako odutevljeno otbriva da su “negde inmedu sedmog i trinaestog veks w ramu omora evih helensko-hriféanskih, sitova ugradena verovanja i uéenja muslimanskih peenika, filorofa, nauini- kai deiavynika” (Ibid., ste. 211) — mjegovo prihvatanje de kulture weice se na nofenje belog keéeta i iarenth patika-éarapa; na “mahnito” duvanje w rarle; i na zapevanje “beskrajnih iptarskih balada” prodornim, unjkavim glasom ste. 236). ‘monotonom ritmu (IbidSUKOB CIVILIZACYJA Unutar kog svetonazora pigmalionshi rasplet nije moguc? Prozni svet Prjatlja sugeriic dva odgovora na to pitanje. Prema prom, razlike iamedu Kultura su nepremostive. Stoga su 08 obi inmedu kultura neminovni i imaju kata- strolalne posledice. Drugi odgovor upucyje na istorijske okolnosti revolucionarnog prevrata porsienu Kazu pregazila je besliéna revelucio- snarna rulja, pa pripadnici te Mase ne mogu ra- dunati na bilo kakav povoljan ishod. Ali drugt odgovor samo je podvarijanta prvog. Dovoljno je da sezapitamo odable sive ta ruljs, gde su bi- 1k nasilnics pre krupnih istorijkih promena, Eabirmo, wz pomot Pratl, shatili da je toje- ddan drugi set, koji jew civilizacijskom sukobu 48 porsienom klssom.25°Ta masa, koja & svom nnadiranju radii uniitava ave pred soboma, samo jeujednom, ali onom najbitnijem, aspekta su periorna: onaje ovaploéenjeivotne snage. Za- tonema spara od tih varvara punih iivota, To je autorovtemeljni pogled na druitvo, ina njemu potiva ska sveta u Prjteina. Politik razlike iamedu druitvenih grupa taj roman prevodi ravan nepremostivih kulturnih razlika, gde po- Iitidka sreditva postaju nedelotvorna, a rukobi te relavaju pukom silom, koju autor iz nckog rarloga povenuje ea dan vital. Svoje shvatanje politidkh sukoba Selenié propuita kroz hadiislavkovisevsku optiku, u Zi {oj iti Kromvelovo kraljeubistwo postoje para- digmatigan primer 24 "pogubnu istinuo mora- Ju prevratnika koji na zemlji htedote raj judshi vaspostaviti” 3° Ta istina svedogi o neminov- nosti "brtog rarpada asketske etike nitih Klara ber tradicije i bez jake potpore w stolecima ne- govanim i utvrdivanim boljim obigajima”27 Jez, “sposobnost da poitujemo tek nekoliko neobilaznih zabrana, ispred kojih se zavriava divljaito, stige se generacijama’ 38 Dakle, ono ito kulturu raalikuje od divjsitva jeste poitova- je nekoliko zabrana. Za formiranje tog poito- vanja potrebne 1 generacije. Rarlici iamedu divljaitva i kulture analogna je razlika izmedu “raje" i “zajednice zrelih pojedinaca i trajnih grupa sa paméenjem” ‘Viadan Hadiislavkovié reprezentuje kultu- ru jer je potomak kekvih-takvih predaka, o ko- 36 Seleniéevim odgovorima Predrag Palavestra dodaje jo¥ jedno objainjenje ‘rumiranja i gadenja Stave jedne civilizacije (Oa [Seleniel pra tokove da- hownog samorpornanja i civlizacijtkog opstanka cele jedne velike kulture Lerpske], irtwovane Inoks radi berbednosti Zapada, i tako od jedne zatvorene teskobne drame opstanks na periferijivelikog sveta pravi veliku dram saverti danainjecivilisacie, koja se, prepuitanjem nekih evojih delova na milostine- silost narilju, na irvertan nadin i sama potwrduje kso sauceenik w sloginw (Predrag Palavestra, "Poctika gradanskog poraza”, w Kiyieonost— rth idelogje (Beograd: Srpska knjiiewna zadruga, 1991), str. 166-189; ovde str. 184, 166-167), 36 Prjatej, ate. 163 37 Tid 38 Ibid, ate. 164,Jima te formiralo kakvo-takvo paméenje, Iatref Veri ofito potite iz “raje”. No, izdanak “raje istovremeno je i nelaknut ids, i Hadiislavkovié hhoge da ga odbrani ad neopranshpropovednta. 3° U tome ne uspeva, jer mu ne polazi za rukom da savede mladog Albanca. Neuspeh nije posle ca nedovoljnog manja wéitelja, nego je uslo- vijen uéiteljevom malom Zivotnom magom. Uditeljeva divotna maga je mala ne zato ito je on reprezentant jednog blumoveki shvacenog si- Hema ili hadtislavkovigewskog morale (koji se subilizovao u nekoliko generacija potomaka otpravitelja lava), nego zato ito je on naprosto = peder. Potencijalno bogate, Seleniéeve figure ipak ostaju banalne i promaiene: homoseksualnost ‘Viadana Hadiislovkovica sugeriie manjak divot- ne sage, ito je pandan druitvenoj slabosti po- raiene klase. Kada se nemoé « pronalafenju polititkih reienja metaforitki predstavi kao nedostatak divotne snage (ane, recimo, kao po- sledica druitvenih okolnosti koje su rerultat politidhih delovanja), a taj nedostatak divotne snage predovi analogijom s4 normativno nedo- pustivom seksualnoiéu, tija se navodna perver~ tiranost ogleda u bioloikoj nemoéi da se obez- bedi potomstvo, onda w takvo) slici druitva i poraz postaje neminovan, Seleniéev roman ne~ dvosmisleno sugeriie da je razumevanje irmed priate nemoguée iz dva rasloga: prvi je homo- seksualnost Viadana Hadiislavkovica a drugi et- niko poreklo Istrefa Verija, Selenié poseie 2a bbioloikimm i etnithima preprekamea kao narativ- im reienjima koja trcha da oryjete romani Poito je pokazao da Iubay (ita: rarumevanje) nije moguéa, Selenic u proi plan mode daistak- ne politiko-ideolofki sukob koji je samo maiz gled neumitan i fatalan usled revolucionarnih istorijskih prilika KRITIKA 0 “PRIJATELJIMA" Autorov narativni trik sledige tumadi Prieta, taki oni najbolji medu njima:4? oni ée napro- so precutati ono ito je wromanu ofito. Za raz~ liku od neito pourdanijth kritiZara, Predvag Palavestra ée svojom interpretacijom razoriti i ono malo smisla u Selenigevom romanu, ugu- ravii ga u Kalup svog krajnje ideoloikog kon- cepta “knjifevnosti kao kritike ideologije”. Na~ ime, koncem ofsmdesetih, ovaj kritiéar ce oglasiti “kritigku misiju razobligavanja ideolo- ih laii i obrabrenja Ijudske samosvesti pred. rarliditim oblicima istorijshog nasilja",# « Se~ leniga Ge videti kao jednog od najistaknutijih ‘misionara”, Pustimo sad to ito je za Palavestrs jedina ideologija oma komunistitka; bitno je da {gradanska Klasa— kako je vidi nai “ideolog” kri- titke knjidevnosti ~ nema svoju ideologifu, vee samo kulturu, koja je wniitena “pod udarom ruitlaghih pokreta’.## Zs Palavestru, ta kultura isto je ito i “srpska gradanska svest”, koja je “iz~ gubila korak # istorijom, prepustila inicijativa 39 Ibid Hi. 165. ‘40 Mirlim tuna tekstove Ljubite Jeremica, Vladislave Ribnikar i Mihajla Pantica 1 Spomenis Slobodane Selene. 41 Palavestra, "Poctika gradanskog porazs 42 Ibid, te, 166 ae 173svojim prirodnim protivnicima i sagnut pristala na sluibu i podaniftve (kao na nastran glive i neprirodan sckiualni odnot) onoj Kasi koja je bila u wsponu i ve¢ évrsto jahala na rutilazkom talasu istorije” 3 Ne vredi sad opominjati kri- tiara kako Vladan Hadiislavkovie — nosilac “expske gradanuke svesti" leno ~ ne pristaje na “nastran i neprirodan scksualni odnos”, nego ga zapravo priteljkuje sa svojim albanskim iti- éenikom, jer u takvoj slici onda nema nigeg po- danighog i sramotnog: naprotiv, u tom sluéaja “jahaGi” istorije dogckuju se s uzbudenjem ira- doiéu. I Ljubiia Jeremié, anatno pousdanijii pro- nicljivijé kritiZar od Palavestre, pravi sligan pre~ vid, No, i pored toga Jeremicevo razumevanje Selenica neuporedivo je bolje i podsticajnije od interpretativnth promataja neuverljivog propa~ gatora “Lrititke knjiiernosti". Jeremié obja- injava da evi Selenigevi romani imaju tri Ewe za svojstva: 1) specifigan izbor teme, 2) dram- sku strukturu, 3) representative karaktere Teme kojima te Selenié bavi izrazito su aktuelne i provokativne u ideoloikom, istorijskom i mo- ralnom smishu, Dramski sukobljeni motivi u ‘veri aa tin temama oligeni mu u protagonistima 43 Tid, at 472 44 arprko-slbanskim odnosima — srediinjo} temi Prt, koj nom sobilari — Palavestra 1989. godine pide gorlovenskoj federaciji... veruje se preteino za nerammopravan poloia} Srbi koji sei doslovno sukobljavaju “u nerazmasivom spletu antagonizama”. Konaino: Posebnost Seleniéevog romana nalarimo it oblikovanju romanesknog lika— protagoni- ste, Lik nije izveden iz spoljne soeijalnopsi holoike karakterizacije mego iz jexgra #0} sisaomosti, og govora i svojeevesti o seb, © wrednostima og pogleds na wet, Otuda seu Sclenicevinn romanima mote govoriti ao o struktusi sukobljenih ivilizacjshih Hanovilta, dramatiéno i sudbonomo suko- bijenth antropoloikih perspektiva. 45 Jeremié sakljuduje da Selenié takvom narativ- ‘nom strategijom artikulife jednu svoju “dublja opresija” {atanim sukobom rasnorodnih kalturnih Hera karakteristignih za Balkan i Srbiju, i tome je ofito naglafeno intererovanje ovog pisea xa sadbinu srpske gradanshe Kase ko- ja je nekada bila norilac druitvene mod { vugleda, i kao takva re naila prva na udaru i pred prekim sudom nove “revolucionarne” pravde sredinom XX veka. itika ‘Sadsinja politigks kriza u ju 14 jugolovenskoj zxjednici naroda, 12a srpska politiku koja ne pristajema to da se, na thu Srbije i na raéun expskog naroda, omuje drugs albanska driava na Balkan” (Predrag Palavestes, "Moderna erpeka kultura i erpeko pitanje", Knjseenos — bntike ideslogje (Beograd: Srpska knjiterna zadrugs, 1991), str 20-47; ovde str, 20-21) 45 Jeremie, sr 22 46 Toid., ax. 23222 Konaéno, prema Jeremigevom miiljenju, ta ubla opsesiaftalnin sukobom naila je svoj izraz iu poéetnoj situaciji Pratl Hipotetiina pogetna situacia, kno istralic vata hipotera, uw Selenigevom romana, ma primer, u Prjtdjine, mote ae iskaxsti bao itabibilo, ad bi~ ma koliko to neverovat- no bilo ~ jedan salad Zovek, dekadentai i dobrano degenerisani potomak nekada uigledne beogradske gradauske porodice useo pod sroje didjadtog momtiéa Alban- ca da bi od njega pokuiao pigmalionski da ingradi linost koja bi umela da izbegne tien prostate “nove Hate” 47 Opronimo proferora Jeremicu za neprotatl fintagmu “dobrano degenerisani",4® on ju je 47 Tid, we. 24. 48 Palavestra ce rei “nezdrave sKlonorti’ upotrebio slededi mig samoga pisca, Jeremic je dobar dtalae, pa nije propustio piléevu suge- stiju da poslednjem Hadiilavkoviea nedostaje dlon viel, Tek, nizom uglanom nercotipnih, narativnih spona (analogijama izmedu Iikova i vainth itorijskih lignost, alegorijekim povesi- vanjem fiktivnih radnji sa itorijekim dogedaji- ma, poroditnim povestima koje se ukrtaju sa istorijom kolektiva), junact Prjaelja, videli smo, asista reprerentuju kulture kojima pripadaju Stavide, zasta ee i sukobljavaju ualed nepokole- Dljive odanosti svom pogledu ma svet. Nije sporno ni to da se Hadzislavkovic pigmalionski nada da ée svom itideniku “bliskim utinilti moral duhovnih pojmova dobra i zla, vrline i greha, ukusa i prostote, da bi [mul na taj nagin, ‘udinio manje ubedijivim [...] neprikomovene bregovake ideale kevi".#9 Tagno je i da su nje- ‘Roman Prjatelji sm Korandenog cence 7 (£980) bio je, reklo bi se, neka vita irnudenog povlaéenja od olvorene kon- frontacije dva protivnigka morala na temu neprirodne —pa zato ineodriive — veranosti dva suprotna sve; satignog i Honulog gradanskog intelektualea «3 deksdentnim i nezdravim sklonostima, 1 dinamiénog, rdravog albanskog momiéica, koji od testeraia, od blagom rukom svog zaljubljenog zaititnika, preratta u Zoveks novog doba” ("Poctika gradanskog poraza’, str. x70). Ovoje ‘fit primer prenofenja Klaanog i politizkog konilikta w kategorije etnizkog s- koba, 2 koji fnigarideolegye hex uatezanga rds da je rezult rtive veranorti dva svets, pa pike gradanskog s cocijaliat neprirodne i neo- og, a mish expskog i albanskog. Sve to krajem '80-ih, ofito # uverenjem da je erpska strana odne- Is pobedu. Jer, ako je Selenié 1980. bio prinuden da re poruée “od otvorene Konfrontacije”, krajem osamderetih, Palavestra misli da vile nema razloga z= povlagenje, Uxgred, nije taino da albanski moméié prerarta u Zoveka novog dobs pod blagom rukom svog zalyubljenog zaltitniks, On ce portati Zovek no- vog doba upravo 2ato ito je tu ruku odbacio, ito je jedan od ornornih motivs roman. No, Palavestra se ofito zanco kritikom ideologije wromanu, pa mu inmice nekoliko kijuénih scena, 49 Prijotelj, atx. 235,ova “pigmalionska nadanja”S° dodivela tragi- dan leah. No, je li to bio leah pod pritiskomn “boljievigke revolucije”#¥i mavale “uljeza u gra~ anski syet”25® Dal je sve to dovoljno da se za- Ldjudi da je u Prjatejima reé o slomau “bled iz- danaka okretne sxprke éariije” pred naletom “plititelja", “horde w ratnigkom pohodu”, ko- jase koma, gura, dvikye, rye trupa tek cola ‘ma, to pode na pete bat korakazatalasanih masa re ou? 53 Pre nego ito odgovorim na ova pitanja, jos malo o hadzislavkovicevskoj pedagogiji. Uprkos porazima, Hadzislavkovie uporno odbija orga~ nicistizku “misao o individualnoj samobitnosti ake kulture, 0 duiewnoj zatvorenosti sake ei vilizacije ponaosob, o nemogucnosti medusob- nog uticanja i razumevanja” 5+ “Spenglerova keula vavilonska”, gde “svaka kultura ostaje do- dledno satyorena i tama w svojemu radanju, Urajanja iumiranju’ 55 2a njega nije pribvatli- va sika eta, Medutim, sve ono ito je nepri- Ihvatljivo Selenigevonn nesreénom pedagogy, pribvataju ber ustezanja tamadi Prjatea. Tobr- nto, ono ito je najdragocenije Hadiislarkovi- Ga — vera u “jedinstvenu kosmitku civilizaci- ju"S°—ne prihvata nijedan kritiéar Selenicevog 50 Tid 51 Palavestra, 32 Ibid, ate. 177 Poetika gradanskog poraza”, str. 185, romana, inuzev dobromamerne Jane Dragovié Soto. Evo nekih primera Jeremié: “Invesno pesimistizho videnje bit- no obeledava Seleniceve romane u evakom pogledu, pa bi se moglo reéi da njihov glav- ni efekat otud i proistié = it ubedljvog i potresnog predstavljanja jedne drame su- Kobljenih socijalnih i kulturnih sfera, pri tome drame koja se mora fatalno razrediti, po cenu stradanja i propadanja upravo onih vrednosti koje nikako ne bi smele propasti.”5? Mihajlo Pantié: “Imanentna razliditost manifestuje seu obrazinama i figurama se- kundarnih razliitosti, druitveni Zivot je neka vista karnevale bez maski, niko ne po- tenciva razligitost ali je ona naprosto ofe~ vidna, I tu razligitost 1¢ moie nilta preva- iG, aki ljubav, ni ona realizovana, kakva je wromanu Ofeu oc, ni ona nerealizoy 38 tabuisana, kakva je u romana Prjalel “Ukratko, i kod Seleniéa je, kao iu avakodnemnom divotu, jenik kraj- Svetozar Koljevié 33 Toid., str. 171-172. Tako Palavestra vidi nie elan revolucije 54 Prjateji, ete. 235, 35 Toid., ar. 236 36 Ibid, at. 237. 37 Jeremie, str. 24. 38 Mihajlo Pantie ‘Slike dragog u romanima Slobodans Selenics", u Predrag Palavestea (ur), SpomenicaSslbodana Selena (Beograd: Srpska skademija nauk iumetnotti, 2004), str. 15-20; ovde ste. 19, aaa224 nti najpourdanijé wedok o nepousdanosti rarumevanja Wjudi koji su programirani u razligitim kulturnim Kodovima, a inventiv- nost # kojom Selenié koristi te jenizke mo- gucnosti sasvim je inuzetna u istoriji sxpske proze.”59 Bojana Stojanovié Pantovic: “Oblik se rada iz onoga ito je bez oblika. A moie uskrenu- ti jedino ako je bie bilo individualizovano. Viadan Hay bom, islofivii ee tako smrtnom zagrljaju razligitosti."®° Javkovie je to postigao #4 20~ I neizbeini Palavestra: "Kada tw istorija nesrece i isgubljenth dodira transponuje kao formu cvilizacijskog sudara opreénih ideja i energija — na primer, kroz temu o porara i drami gradanskog aveta u boljie~ vitkoj revoluciji ~ Selenié duhovnoj i isto- rijskoj podeljenosti balkanskog podneblja daje gorju kulturno-antropoloiku per- spektivu."* Ta apsolutna uverenott dau prozom svetu Se- Jenigevih romana, patako i Pojatei, vaki susret sa drugim i nepomnatim (recimo, Klasnim ili ctnitkim) mora imati negativan ishod, rerultat, je ispravno shvagenih narativnih. postupaka (Gak ih je i Palavestra razumeo). Pri kraju prige © Viadanu i Istrefu autor te postupke sklanja w drugi plan a kritika th precuthuje. A sari a velo jednostavne, iako Viadan Hadiislavkovie hoge da veruje u “jedinstvenu kosmitka civili- aaciju, za krtiku, din njegove vere nije dovolj- no autentigan jer ga je autor napravio slabicem, i pederom. Krenimo redom: pigmalionski obrazac podrazumeva krupne razlike (ontoloike, soci- Jalne, kulurne, etnitke) iamedu stv wéitelja, staratelja, sjedne, idela, uéenika, ii éenika, + druge strane. U Priatejima, razlika Gocijalna, kulturna, ctnitka) definiie se iame~ du mladog, skolovanog Srbina i divijaénog al- banshog degaka. §? Hipoteza je da se obrazova~ jem mogu premostitirazlike, Nosilac hipote- ze je witel i staratelj. Njegova kompetencija proistiée ix solidnog istorijshog obrazovanja Dalle, neobrazovani Albanac treba da dobije ananje od proweéenog Srbina, koji veruje w jedinstvenu kosmitku civilizacijui time oprav- dava svoj pedagoikt rad. Ljubay uéitelja prema 59 Setorar Koljoné, “Surreu srpike i engleske kulture u delu Slobodana Selemi- a", u Predrag Palavestra (ur.), Spomenice Solobodona Selena (Beograd: Srpska aksdemija naka sumetnorts, 2004), str. 125=238; ovde sr. 137 60 Bojana Stojanovié Pantovié, “Motivacija u roman Prijatelj ss Korandicevog venca 7 Slobodana Seleniéa”, w Predrag Palavestea (ut.), Spomenice Solobodene Seleniée (Beograd: Srpska akademija nauka i umetnorti, 2004), str. 19-123; ode te. 123, 61 Palavestra, “Poctika gradanskog poraza”, st 185-186, Da ponovimo: Sclenié ingubljeni dodir traneponuje kao civilizacijski sudar ito duhownoj i istorijeko} podeljenostidaje gornju kulturno-antropoloiku perspektiva 62 Ir miloite ce Vladan tokom ditavog romana oslovljavati lstrefa #2 “konjte!ieniku ne mote potvrditi uéenikov napredak jer se Srbin zaljubio w Albanca pre nego Ho je sapoico proces uéenja. Tek, uprkos radu uéi telja i marljivosti uéenika, chaperiment aije wwepeo. Za neuepes au krivisuéitelji ugenik, ali irevolucionarna rulja “raditejai nititelja” 62 koja preatima itigenika od starateia. Kritigart ss Palavestrom na elu dodaju: kriva je korau~ nisizka ideologija i socijalisticka driava. Ix vega sledi da ou raahike nepremortive. Drugi redima, drugadijim islorijekim prilikama, rack drugi uéitelj i uéenik, koji te po negema bitno raalikuju, takode se ne bi ranumeli. Ka- ko kritiari dolaze do tog opiteg zakljucka? Vi- deli mo kako je do njega doiao Selenié; ali moraju Ii kritigari da ga ponove ber ikakve oprade? SVODENJE “PRIJATELJA” Krenimo ispoéetka, “Dobrano degenerisani” mladi Srhin bira za evog itigenika neobrazova- nog i zbunjenog degaka Albanca. On bi da ga poduéava zato to se zaljubio u njega. Kada ose ti da vide nema uticaj ma Higenika, wéitelj pri- staje da postane wéenik i potede najjage argu mente o univerzalnom proiimanju civilizacia, kultura, tradieija, Koljevié pronicljive podo- areva da su we te prige “moida a stvari samo smaska njegove homoscksualne strati prema le tefa" Ot Useniku se ne dopadne wiitel), # me dode do profimanja kultura. Bar ne u tom konkretnom slugaju 163 Palavestra 64 Koljevi, tr. 130. Poctika gradanskog porsna ‘Usajamno rasumevanje i profimanje épak és se dogoditi uw kuéi Hadtislavkoviéa, ali ivan Viadanove sobe, po hodnicimai prostorijama w Kojima su ae smentili“uljeni u gradanski set Selenié od pocetka jamo pokazuje u kom ce praveu i6i intelektualni rarvoj abanshog deéa ka. Intel Veri zaneseno dita roman Koko kalio deli. Savien racionslno i opravdano, on re- volucionarnim gibanjima vidi Jansu za sopstve- ni druitveni uspon. Staviée, on ée hex oxbilj Jog dvouraljenja odbacit) svoju “plemenska tradicija i pribraiti jeda sasvim drapuja kultura i novi idemtitet, Drugim retime, po- trace fovek novog dabs. Ali, HritZai,zajedno taaulorom, pontljaju das ehlirci uko- bi iemeda ofoba programiranih w rasliitim ulturnim kedovima neminovni. Zate? Paa- to toim se ne dopadaéovek novog doba a 5v0~ jom revolucionarnom kulturom i novim iden titetom, Sta je, uostalom, ta kultara dala Al- banca, pitaju zajedljo autor tkritifari. Reci smo, Palavestra. 12 njega je ‘peradigma pobed- side hultare” Ubanshi pedalbar lnteef (iz romana Prjte- 1), koji soy put kroz beogradske druiwvene dlojeve zapotinje u podrunau s ugliem, pr- ‘va krila dobija wr toplog zaititnika sa Ko- sangicevog venca, a ravriava w konfekeij- skom stanu na Novom Beogradu, #2 kon- fekeijshim dobrima i insignijama wih nje- mu slignih Konfekciekih gradana-prido- ar 180, 165, U sepskoj krtics, kno iza smog autora, to je tek jedno w niru Istrefovih negs- Limnih obelesja 235,226 ica, utopljenih u beslignoj masi progra- miranoj za podanike.© ‘Ako ste pomishii da mai zagovornik kriticke Jnjitemnosti ima problem samo sa Albancima, Isivo ste ga ramimeli. Sledeci autora,®? on otro kritikuje i “sxpskog malogradanina” i to prvenstveno novog, savremenog, soci jelinizkog malogradanina, koji je na scbe navukso Konfekcijsku i potroiadku kultura treceg reda, au dui ortao polutan, na pola puta inmedu dve razorene civilizacije —se0- tke i gradske, patrijarhalne i gradanske.®* Dakle, Isref ivi u tan w soliters, na mrskom Novom Beogradu, i vor: lois kola.O? Magao je onda ostati iu podrumu, ili na svom bregu, medu ovcama, jer vejedno je, nabreguili 1o- Jiteru, ako te popne na prate, dohvatice nebo. Irsina, w tom soliteru on je konfekeijehi jednak sa ontalim gradaninm: pein Lonfeleijshim srpskim malogradanims, ali to ridodlicamna ne valja, sve a to polutani i puki podanici, Za~ to se ta njihova jednakost ne raéuna, Trebalo je da Istref ostane autentigan Albanae, pa da se tretne #4 autentignim Srbinom, i da onda sve priti od civilizacijskog sudara. Da probamo jod jednom. Reprerentant di mnogo, hoge da podugava malog Albanca jer sezaljubio u njega. Usenje se igjslovi hog soci jalnih potresa izanvanih revolucijom, ijer je Ie- tof “ramnoduian i intelektualno tup”.7° Iz Ze ga sledi da ou civlizaciyske, kulturne i moralne raslike nepremostive, a ako ipak pokuiamo da ih rarumemo, nati emo te w smrtnom zagrlja~ jusa njima Ne wredi, kako god da éitamo Seleniéev r0- man, na keaju uvidemo da autor nije wspeo da woblidi niita vite od banalne organicisticke si- ke o smeni ili sukobu civilizacija, Sukob ée, prema toj slick aveta, w svoju koriet relité ne ns prednija, humanija, kultarnij, ve ja zacija. Da bi ispriéao takwa prigu, autor je i brao narativni obrazac koji tradicionalno po- sreduje jednu drugadiju sliku eveta, w kome su moguéi kulturni preobraiaji i prodimanja, Taj obrazac je temeljno podrio da bi nam predodio Vacilonsku kulu “raamorodnih kulturnih sfera ka~ rakteristiinih za Balkan i Srbija", U svoj ro- man Selenié je utkao nekoliko niti na koje ov- dainja kritika i publika nepogredivo pogreino reaguju: odnos Srha i Albanaca, homoscksual- nott, poraz sxprke gradanske klase, silazak s br- dda novi varvara koji eu strani u evojoj potent notti, sudar civilizacija, izolovanost kultura — dalle ditay jedan arsenal horimih konceptualnih alatki 2a refavenje druitvenih sukoba, Roman je objavijen 1980, Albanct su izaili na ulice 1981 sxpske kulture, koja, videli emo, ionako ne vre- 66 Palavertsa, “Poctika gradanskog poraza a 178. 67 Sri oni mu, reéi Ge Viadan Hadiislavkovié, "Seldzuci u wojim dvoiporobnim i ‘rorobnim stanovima” sete ate. 281) 68 Tbid., ate. 179 ‘sa debelim Zenama” i “zastavama' i 'zkodama’” Pr 69 "“Famonne marke Vartburg" (Dimitrijevi, str. 4) 70 Stojanovié Pantovig, str. 122.