Uski i pravi put

Sveti Teofan Zatvornik

Covek moze cuti ljude kako ucestalo govore: „Gospod, stvarajuci coveka,
uveo ga je u Raj i pruzio mu sve za njegovo uzivanje. Nakon pada, iako je covek
izgnan iz Raja, njegove sposobnosti za uzivanje i sredstva su ostala: cvece nudi
zanos mirisa, voce ukusa, zvezdano nebo pogleda, pesma ptica slusanja.
Kasnije, uz iste linije covek je pronasao muziku. Sve u prirodi govori o dobroti
Tvorca. Postoje medjutim i oni, koji u inat Bozijoj dobroj volji, zele da svuda
postave ogranicenja, granice. Oni siluju prirodu, oni pogresno predstavljaju
Boga, drzeci istaknuto vrlo iskrivljenu sliku.
Tuzno stanje stvari zaista! I pisuci vam u poslednjem pismu da cak ni mirjani
ne bi trebalo da izbegavaju monasku strogost, ako zele da budu istinski
Hriscani, mislio sam da sam ubedio svakoga i da su sve vase zabune i teskoce
resene. Ali kakvu zbrku imamo ovde! Zasto ste na zemlji sebe stavili u takvu
nepriliku – ako je istina na njihovoj strani.
Vi treba da im odgovorite: „Samo napred, moji prijatelji, zabavljajte se,
zanimajte se, otvorite siroko sva vrata zadovoljstava i zanosa i veselite se na
gozbi ovog zivota... Niko vas ne zadrzava, niko vam nece postavljati prepreke
na vasem putu. Zivite kako selite. Vama je samo receno, u recima Gospoda, da
postoje dva puta za sinove covecije: uski put i siroki put; i da prvi vodi u zivot,
dok drugi vodi u propast. Citajte sami, ako zelite.
Ovo je direktno iz Jevandjelja: “Udjite na uska vrata; jer su siroka vrata
i sirok put sto vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Kao sto su
uska vrata i tesan put sto vode u zivot, i malo ih je koji ga nalaze.“
(Mat. 7;13-14) Ako zelite da cujete, onda cujte, ali ako ne zelite, onda radite
kako zelite. To nije nekakvo ljudsko otkrice; to je nista manje nego zapovest
Bozija. Borite se da udjete na uska vrata, kaze Gospod drugom prilikom, jer ce
mnogi, kazem vam, “traziti da udju i nece moci“ (Luka 13;28)
Borite se, t.j. zurite, kao da se trkate, nadmecuci se sa drugima da udjete
kroz ova uska i prava vrata, ignorisuci druge, grabeci ih od drugih; Pusti mene,
pusti mene! Jer za neodlucne bi se ova vrata mogla zatvoriti.
Zasto je to tako, nije na nama da sudimo. Gospod je odredio tako i to je to!
Da i sta je to Gospode? On, Koji je radi naseg spasenja, Sam isao ispred nas tim
uskim putem i nakon patnji svih vrsta, dao Svoju dusu Bogu sa Krsta, govoreci
raspetom razbojniku: „Danas ces biti sa Mnom u Raju.“ On je, uostalom
nas Spasitelj! Svi koji zele da budu spaseni moraju ici za Njim.
A ici za Njim, moguce je samo nosenjem svoga krsta: „Ko hoce za mnom
da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide“. Ovo je
put svih onih koji zele spasenje: Apostoli, Mucenici, Jerarsi, Svetitelji i svi oni
koji su zadobili spasenje i sada naseljavaju Bozji grad, Nebeski Jerusalim.
Pa sta da se radi? Nesumnjivo, covek ne moze biti spasen na drugi nacin,
kada medju onima koji su spaseni nema nikoga ko je zadobio vecna blazenstva
nekim drugim putem.
Zar nije bolje pokoriti se ovoj neophodnosti, cak iako nije bas toliko prijatno?
Uostalom, gore je patiti vecno. Neka oni koji zele da budu spaseni nekako
prinudjavaju sebe i neka ne traze izgovore. Tesko je ali sta da se radi? Nije bez
razloga, zivot nazvan borbom, podvigom. Kao sto Sveti Pavle govori: “Bori se
dobrom borbom.“ (1. Tim. 6;12)
Ali oni koji ne zele da se pokore, radice sta zele. Trebalo bi da znaju,
medjutim, da razlicita pravila i prinude nisu ljudski pronalasci; one su zapovesti
Bozije. Rec pojasnjenja bi se ovde mogla dodati.
Zasto je to tako, da je neophodna ova ili ona prinuda? Zasto naprimer,
moramo da postimo, zasto usamljenost, zasto toliko molitve, itd? Medjutim, ja
necu ulaziti u sve to. Oni koji prate put spasenja znaju koliko je sve to
neophodno, dok oni koji izbegavaju ovaj put, bi pre da ne slusaju o tome.
U odnosu na ona iskrivljena tumacenja koja ste imali u svom pismu, mislim
da sam vam, vec odgovorio. U Raju, istina je, postojale su mnoge stvari koje su
pruzale uzivanja, ali ona su predstavljala spoljasnji ukras rajskog zivota; one su
bile od drugorazrednog znacenja. Covekova glavna svrha nije bila da uziva u
njima, vec da bude u zajednici sa Bogom kroz dobrovoljno ispunjavanje volje
Bozije.
Da je Raj ostao covekovo mesto zivljenja, ljudi bi svakako uzivali u tim
spoljasnjostima, ali oni ne bi uopste razmisljali o njima; to im ne bi bila briga; to
bi bio prirodan dodatak, senka Bogougodnog zivota.
Kao sto vidite, cak i u Raju, oni nisu raspravljali ili se uzbudjivali zbog sitnica,
ali mi, koji smo izgubili Raj, zelimo da postavimo zadovoljstvo kao vrhovni cilj
zivota. Ako bi uzivanje zakonito bilo udeo coveka, Gospod ne bi izgnao nase
praroditelje iz Raja.
Njihovim izgnanjem, On nam je pokazao da zivot sa popustanjima i
uzivanjem ne pristaje palom coveku. Kao sto znate, kroz pad se promenio
celokupni poredak stvari. Covekovom zivotu je dodat kratak period zemaljskog
postojanja, pun tuga i nevolja, odredjenih da prosvetle, poprave i ociste
coveka, da ga ucine dostojnim vecnog nasladjivanja u drugacijem, vecnom
raju.
Covekov istinski zivot dolazi posle groba, ili jos preciznije, nakon njegovog
vaskrsenja; dok je sadasnji zivot samo pocetak, priprema za taj buduci zivot.
U prirodi je ovog sadasnjeg zivota, kako je odredjeno od Boga, da imamo
razlicite spoljasnje tuge i nesrece, i On je prepisao za to razlicite nedace u cilju
ociscenja.
Mucenicima su skidali kozu gvozdenim kandzama i na taj nacin ih pripremili
za Raj. Ovo je slika covekovog sadasnjeg zivota, u kome covek kroz ove
ociscujuce zabrane ili prinude, slicno bicevanju, biva pripremljen za blazenu
vecnost! Ako uspes da nadjes coveka koji ce dobro shvatiti i prineti srcu
kratkocu sadasnjeg zivota i koliko puno koristi ima u tim ogranicenjima za
buduci, beskrajni zivot, on ne samo da ce prestati da ih izbegava, vec naprotiv,
trazice ih i tezice ka njima, kao prema necemu dobrom i pozitivnom. Eto tako
to izgleda kod svih onih koji pravilno shvate znacenje ovog sadasnjeg zivota.
U traganju za objasnjenjem ovog gledista, na um mi dolaze misli mog
dragog ucitelja K. Amfiteatrovog. Jednog dana, dok smo se setali kroz sumu, u
prolazu sam ga pitao: „Zasto postoje takve nejednakosti u prirodi? Ovde je
predivni cvet, a odmah kraj njega zareca kopriva ili kuznjak. I nebo: nekad je
cisto, a nekada oblacno i turobno.“
 "Nerazumni moj druze," odgovorio je, "Ove nejednakosti nisu nevazne stvari
u domostroju Bozijeg Promisla u odnosu na nase spasenje. Milostivi Bog nam je
na taj nacin govori: Jedino pravedno bi bilo da zabrinutost nikada ne silazi sa
tvog cela; ali Ja ponekada dajem tebi da osetis zadovoljstvo zivota, dopustam
da tvoje oci budu napunjene svetloscu, tvom celu da bude nenaborano
borama, i osmehu da igra na tvojim usnama, da ne bi izgubio nadu i pao u
ocajanje. Jedino je pravedno da zemlja donosi trnje i cicak za tebe, ali Sam
uredio da ponekad proizvede izobilje uzivanja tako da ti ne bi izgubio uverenje,
da i jos uvek postoji mogucnost ponovnog zadobijanja izgubljenog blazenstva.
Jedino bi bilo pravedno da u vazduhu iznad tvoje glave i oko tebe ne bude
niceg drugog sem oluja, gromova i munja; ali ti cesto vidis blistavo sunce i
uzivas u prijatnoj svetlini jutra i prekrasno spokojstvo veceri – tako da bi mogao
pamtiti da Nebesa nisu skupa zatvorena za tebe, da je Moj zagrljaj uvek
otvoren prema tebi i da Sam spreman da te primim u nebeska obitalista."
Ovo je dakle razlog zasto odredjena uzivanja ostaju u prirodi; ne zato da bi
mi mogli da ove mrvice pretvorimo u dozivotnu zabavu, ili da gradimo od ovih
delica hram srece na zemlji! Ali, nasi tragaoci za uzivanjima misle drugacije. Po
njihovom misljenju, svaka prinuda, svaka prepreka ka uzivanju je nasilje na
ljudskom prirodom i suprotna je Bozijoj volji. Vec sam rekao da to nije tako i da
je Sam Bog zapovedio coveku da ide uskim putem. Da to nije ni na kakav nacin
nasilje nad ljudskom prirodom, moze se razumeti iz sledeceg.
Kada je covek pao, on nije pao samo ispod svog dostojanstva, on je takodje
prihvatio unutra i neka nacela strana njegovoj stvarnoj prirodi, semena svake
vrste zla. Posledicno, u palom coveku moramo razlikovati sta je svojstveno, a
sta strano njegovoj prirodi. Sva prinudna pravila i mere prepisana i
ustanovljena od Boga, narocito su i posebno usmereni protiv tudjih i zlih
semena, sa ciljem da ih smrve, da ih uguse i stoga da donesu slobodu pravoj
ljudskoj prirodi.
Tako, prinude i ogranicenja nisu nasilje nad prirodom, vec pre koristan alat
ili sredstva. Oni su potrebni kao i operacija za hirursko uklanjanje tumora, ili
zavoj za stetnu ranu. Nasa priroda je u ropstvu. Stavljajuci razlicita ogranicenja
na nas, Gospod zeli da oslobodi nasu prirodu. Ali mi se opiremo: "Ne diraj! Ne
ogradjuj nas pravilima!" I prema tome, umesto branjenja mi klevecemo sebe.
Tragaoci za uzivanjima su izgubljene duse. Ne govorim da nema mesta u
zivotu za uzivanje; mi bi trebali da prihvatamo sve iz Ruke Bozije sa
zahvalnoscu. U isto vreme, ne treba da tezimo za uzivanjima ni vise od svega,
da se bunimo protiv svih vrsta prinudbenih pravila.
Nije ih zato Sam Bog propisao. Takvo buntovnistvo pokazuje ne samo
manjak razumevanja same stvari, vec i agresivno bogoborstvo. Vidite gde sve
to vodi! Ali oni misle povrsno o tome.
U sadasnjosti oni mogu biti i u dobrom stanju , ali sta ce naci u buducem
svetu? Stesnjenja i protiv njihove volje, gorka i jadna stesnjenja, ali tada nece
biti uopste koristi od njih.

Gospode, imaj milosti i spasi nas!