Knjiga bk1 - Ec2 PDF

Evrokodovi za konstrukcije
Proračun prema Evrokodu EC2

Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2
BETONSKE KONSTRUKCIJE 1
Osnovne akademske studije, V semestar
Prof dr Stanko Brčić

email: stanko@np.ac.rs
Departman za Tehničke nauke,

GRAÐEVINARSTVO
Državni Univerzitet u Novom Pazaru
2014/15
Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2
Sadržaj
1 Evrokodovi za konstrukcije
Uvodne napomene
Teorija graničnih stanja
Proračunske situacije i kombinacije
2 Proračun prema Evrokodu EC2
Opšte napomene
Karakteristike materijala
Pretpostavke proračuna
3 Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2
Naponska stanja preseka
Savijanje sa i bez normalne sile
Granična stanja upotrebljivosti

Evrokodovi za konstrukcije Uvodne napomene
Proračun prema Evrokodu EC2 Teorija graničnih stanja
Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2 Proračunske situacije i kombinacije
Sadržaj
Uvodne napomene
Opšte napomene



Struktura Evrokodova za konstrukcije

Struktura Evrokodova za konstrukcije

Evrokod 1 - Dejstva na konstrukcije

Struktura Evrokoda 2



EC2 - veza sa ostalim Evrokodovima

Izabrani simboli u Evrokodovima

Izabrani indeksi u Evrokodovima

Prednosti upotrebe Evrokoda 2

Dimenzionisanje AB konstrukcija
Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija
Armiranobetonske konstrukcije, kao i sve druge

konstrukcije, treba da budu dimenzionisane i izvedene tako
da budu:
- sigurne
- funkcionalne
- trajne
Sigurne konstrukcije su one konstrukcije koje sa određenim
stepenom sigurnosti mogu da prihvate sva očekivana
opterećenja i uticaje koji mogu da se jave tokom izvođenja
i životnog veka konstrukcije (njene eksploatacije)

Funkcionalne konstrukcije su konstrukcije koje su podobne

za predviđenu upotrebu, odn. namenu
U skladu sa tim, moraju da budu zadovoljeni određeni
zahtevi vezano za deformacije konstrukcije ili njenih
elemenata, koje mogu da nepovoljno utiču na udobnost
korisnika, funkcionalnost opreme, izgled objekta itd
Trajnost konstrukcije se postiže pravilnim izborom i
kvalitetom materijala, kvalitenim izvođenjem konstrukcije i
oblikovanjem detalja, kao i redovnim održavanjem i
zaštitom objekta

Dimenzionisanje (proračun) AB konstrukcija, odn. dokaz

sigurnosti (nosivosti) i funkcionalnosti konstrukcije, vrši se
primenom dve (veoma) različite metode:
1 teorija dopuštenih napona
2 teorija graničnih stanja


Dimenzionisanje primenom teorije dopuštenih napona zasniva
se na uslovu da pod dejstvom spoljašnjeg opterećenja i svih
uticaja na konstrukciju ni u jednoj tački konstrukcije ne dođe
do prekoračenja dopuštenih napona ili do plastične deformacije
Proračun prema dopuštenim naponima vrši se prema teoriji
elastičnosti
Međutim, pojava plastifikacije u nekoj tački ili široj oblasti
nosača, ne znači, automatski, lom konstrukcije, odn. gubitak
nosivosti
⇒ Metoda dozvoljenih napona ne daje pravu sliku ponašanja
AB konstrukcija


Dimenzionisanje primenom teorije graničnih stanja zasniva se
na analizama stanja konstrukcije koja prethode lomu
konstrukcije, odn. gubitku njene nosivosti, kao i stanjima pri
pojavi velikih i trajnih deformacija koje ugrožavaju
funkionalnost konstrukcije
Proračun prema teoriji graničnih stanja obuhvata (uglavnom):
1 granično stanje nosivosti (loma)
2 granično stanje upotrebljivosti
Proračun po teoriji graničnih stanja zasniva se i na teoriji
plastičnosti i na teoriji elastičnosti
Proračun po teoriji graničnih stanja daje racionalnija rešenja

Sadržaj
Uvodne napomene
Opšte napomene

Načini proračuna AB konstrukcija

Prema Evrokodu EC2, proračun AB konstrukcija vrši se prema
teoriji graničnih stanja (u EC2 ne postoje dopušteni naponi)
Teorija graničnih stanja se sastoji iz
- graničnih stanja nosivosti (“limit state analysis”)
- graničnih stanja upotrebljivosti (“serviceability limit states”)
Granična stanja nosivosti su ona stanja koja se odnose na
nosivost i sigurnost konstrukcije, kao i sigurnost ljudi
Dostizanje graničnih stanja nosivosti dovodi do loma
konstrukcije ili njenih elemenata


Granična stanja upotrebljivosti su ona stanja koja se odnose na
funkcionalnost objekta, estetski izgled objekta, udobnost ljudi
u objektu, odn. koja se odnose na ispunjenje zahteva u
eksploataciji
Najčešće su ovi uslovi i zahtevi vezani za
- ugibe (odn. deformacije), koji mogu da nepovoljno utiču na
funkcionalnost objekta
- pojavu prslina u betonu, koje mogu da utiču na izgled,
trajnost, vodonepropustljivost
- pojavu vibracija, koje mogu da dovedu do oštećenja
konstrukcije, ili do nelagodnosti ljudi u objektu


Uobičajeno je da se AB konstrukcija dimenzioniše prema
graničnom stanju nosivosti (prema graničnom opterećenju), a
da se zatim proveri granično stanje upotrebljivosti (prema
eksploatacionom opterećenju) i po potrebi, izvrši odgovarajuća
korekcija


Podrazumeva se da je konstrukcija tako koncipirana i
dimenzionisana da poseduje odgovarajuću duktilnost
Duktilnost konstrukcije dopušta da se reološki fenomeni
(tečenje i skupljanje betona), kao i sleganje oslonaca i sl.
mogu da zanemare u proračunu pri graničnom stanju nosivosti
Sa druge strane, navedeni fenomeni mogu značajno da utiču
na ponašanje konstrukcije u eksploataciji, pa se uzmaju u obzir
u proračunu (odn. proveri) graničnih stanja upotrebljivosti


Osnove proračuna konstrukcija prema teoriji graničnih stanja
date su u Evrokodu 0
U Evrokodovima za konstrukcije proračun je zasnovan na
polu-probabilističkom konceptu i na metodi parcijalnih
koeficijenata
Pri dokazima graničnih stanja nosivosti za osnovne promenljive
veličine se usvajaju:
- dejstva . . . spoljašnja opterećenja i prinudne deformacije
- svojstva materijala . . . mehaničko-reološka svojstva materijala
za konstrukcije
- geomertijski podaci . . . dimenzije poprečnih preseka i
elemenata konstrukcije


Prema teoriji graničnih stanja i parcijalnih koeficijenata, dokaz
sigurnosti za granična stanja nosivosti može da se formuliše u
vidu nejednakosti:
Ed ≤ Rd
gde je
- Ed . . . proračunska vrednost uticaja usled dejstava, u koje
spadaju, npr., sile u presecima, naponi i sl.
- Rd . . . odgovarajuća proračunska nosivost
Ovakav proračun se naziva metoda proračunskih vrednosti
(“design value method”), ili metoda parcijalnih koeficijenata


Ako je Ek karakteristična vrednost posmatranog uticaja usled
dejstava (neka sila u preseku i sl.), onda je proračunska
vrednost uticaja Ed data sa
Ed = γF · Ek
gde je γF ≥ 1.0 parcijalni koeficijent za uticaje usled dejstva


Ako je Rk karakteristična nosivost koja odgovara
posmatranom uticaju, onda je proračunska nosivost Rd data sa
Rk
Rd =
γM
gde je γM ≥ 1.0 parcijalni koeficijent za nosivost

Sadržaj
Uvodne napomene
Opšte napomene

Proračunske situacije prema Evrokodu

Evrokod 0 razlikuje četiri grupe proračunskih situacija:
1 stalne . . . stalna opterećenenja tokom uobičajenih uslova
korišćenja objekta
2 povremene ili prolazne . . . kratkotrajna opterećenja (npr.
prilikom izvođenja, popravki i sl.)
3 incidentne . . . izuzetne situacije koje mogu, ali ne moraju da se
jave tokom eksploatacionog veka: npr. požar, eksplozija, udar
vozila
4 seizmičke . . . uticaj mogućeg zemljotresa
Suština proračuna je da se dokaže da ni u jednoj proračunskoj
situaciji, koja može da se javi tokom eksploatacije, neće da
dođe do prekoračenja ni jednog relevantnog graničnog stanja

Proračunske vrednosti uticaja usled dejstava

Pod pojmom dejstava, u Evrokodu se podrazumeva širok
spektar spoljašnjih prinuda (događaja) koje izazivaju uticaje u
konstrukciji
Pod dejstvima se podrazumevaju:
- direktna dejstva . . . opterećenja koja direktno deluju na
konstrukciju (sopstvena težina i drugo stalno opterećenje,
korisno opterećenje, sneg, vetar, . . . )
- indirektna dejstva . . . prinudne deformacije koje mogu da
nastanu usled uticaja temperature, sleganja oslonaca,


Prema pojavi dejstava u toku životnog veka konstrukcije,
dejstva mogu da se klasifikuju u tri grupe:
- stalna dejstva (G) . . . deluju na konstrukciju tokom čitavog
njenog životnog veka i koja su, po pravilu, statičkog karaktera
(ne menja se bitno položaj i intenzitet): sopstvena težina,
stalna opterećenja (težina nekonstruktivnih elemenata), sile
prednaprezanja, skupljanje i tečenje betona
- promenljiva dejstva (Q) . . . deluju na konstrukciju tokom
određenog vremenskog perioda i podložna su promenama po
prostoru i vremenu: korisna opterećenja u zgradama,
saobraćajna opterećenja, dejstva vetra, snega, temperature
- incidentna dejstva (A) . . . verovatnoća pojave je relativno mala
(mogu i da se ne pojave tokom eksploatacije): požari,
eksplozije, udari vozila, seizmička dejstva (AE )


Prema zavisnosti dejstava od vremena, dejstva mogu da se
klasifikuju u dve grupe:
- statička dejstva . . . promena dejstava tokom vremena je
zanemarljiva
- dinamička dejstva . . . promena dejstava tokom vremena je
značajna
Često se dinamičke pojave posmatraju kao kvazi-statičke tako
što se uvode dinamički faktori kojima se multipliciraju statički
uticaji, a proračun se vrši primenom statičke analize
U nekim situacijama dinamičkih dejstava neophodna je
kompletna linearna ili nelinearna dinamička analiza, tako da se
rešavaju odgovarajuće diferencijalne jednačine kretanja

Modeliranje dejstava za analizu konstrukcije

Reprezentativne vrednosti dejstava

Sva dejstva se u proračunu prema metodi proračunskih
vrednosti (teoriji graničnih stanja) tretiraju kao osnovne
slučajne promenljive
U tom smislu, sva dejstva moraju da budu pretstavljene svojim
reprezentativnim vrednostima
Glavna reprezentativna vrednost svakog dejstva je njegova
karakteristična vrednost Fk
Pored karakteristične vrednosti, dejstva mogu da budu
pretstavljena i drugim reprezentativnim vrednostima


Stalna opterećenja G u većini slučajeva mogu da se pretstave
samo pomoću jedne karakteristične vrednosti Gk
Promenljiva dejstva Q su složenije pojave od stalnih, tako da
osim karakteristične vrednosti Qk , koja je glavna
reprezentativna vrednost promenljivih dejstava, ima još tri
reprezentativne vrednosti:
- vrednost za kombinacije (“combination value”) . . . pretstavlja
proizvod koeficijenta za kombinovanje i karakteristične
vrednosti promenljivog dejstva ψ0 · Qk
- česta vrednost (“frequent value“) . . . prikazuje se kao proizvod
ψ1 · Qk
- kvazi-stalna vrednost (”quasi-permanent value“) . . . prikazuje se
kao proizvod ψ2 · Qk


Vrednost za kombinacije ψ0 · Qk koristi se za određivanje
merodavnih kombinacija za slučaj više promenljivih dejstava i
to za granična stanja nosivosti i nepovratna granična stanja
upotrebljivosti
Verovatnoća da će sva promenljiva dejstva da deluju
istovremeno sa svojim ekstremnim vrednostima je mala
Zbog toga se jednoj (osnovnoj) karakterističnoj vrednosti
promenljivog dejstva Qk dodaju ostale karakteristične
vrednosti Qk pomnožene sa koeficijentom kombinacije ψ0i
Vrednosti koeficijenta ψ0 se određuju iz uslova da verovatnoća
istovremene pojave dejstava bude približno ista kao i za svako
dejstvo pojedinačno


Česta vrednost ψ1 · Qk koristi se za dokaz graničnih stanja
nosivosti pri incidentnim proračunskim situacijama, kao i za
proračun povratnih graničnih stanja upotrebljivosti
Česte vrednosti ψ1 · Qk mogu da se odrede
- ili na osnovu vremena tokom koga su prekoračene (10% od
ukupnog referentnog perioda T)
- ili na osnovu broja prekoračenja u toku godine (300 puta)


Kvazi-stalna vrednost ψ2 · Qk primenjuje se za dokaze
graničnih stanja nosivosti kod incidentnih i seizmičkih
proračunskih situacija i za dokaze povratnih graničnih stanja
upotrebljivosti za slučaj dugotrajnih dejstava
Kvazi-stalna vrednost dejstva ψ2 · Qk se određuje iz uslova da
je vreme tokom koga je prekoračena jednako polovini
referentnog perioda T, odn. da je verovatnoća preoračenja
jednaka 0.5

Reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava

Reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava

Granična stanja nosivosti

Sledeća granična stanja nosivosti moraju da se provere (prema
EC0):
1 EQU . . . gubitak statičke ravnoteže konstrukcije ili njenog dela
(posmatrano kao kruto telo)
2 STR . . . otkaz usled prekomerne deformacije, prelaska
konstrukcije ili njenog dela u mehanizam, loma poprečnog
preseka, gubitka stabilnosti konstrukcije ili njenog dela,
uključujući oslonce i temelje
3 GEO . . . lom ili prevelika deformacija tla, kada nosivost tla ili
stene imaju dominantan uticaj za nosivost
4 FAT . . . lom usled zamora materijala

Kombinacije dejstava za granična stanja nosivosti

Za svaki slučaj merodavnog opterećenja projektne vrednosti
uticaja od dejstava Ed treba da se odrede kombinujući
vrednosti dejstava koje mogu da deluju istovremeno
Svaka kombinacija dejstava mora da uključi
- vodeće promenljivo dejstvo
- ili slučajno dejstvo
Za stalne i povremene (prolazne) proračunske situacije pri
dokazu graničnih stanja nosivosti treba da se koriste sledeće
kombinacije dejstava:
X X
γGj Gkj + γP P + γQ1 Qk1 + γQi ψ0i Qki (1)
j≥1 i>1


Alternativno, za stalne i povremene (prolazne) proračunske
situacije pri dokazu graničnih stanja STR i GEO, treba da se
koristi nepovoljnija od sledeće dve kombinacije:
X X
γGj Gkj + γP P + γQ1 ψ01 Qk1 + γQi ψ0i Qki (2)
j≥1 i>1
X X
ξj γGj Gkj + γP P + γQ1 Qk1 + γQi ψ0i Qki (3)
j≥1 i>e1
gde
- +
P . . . označava ”da se kombinuje sa“
- . . . označava ”kombinovani efekat od“


U izrazima (1) do (3) koriste se oznake:
- Gkj . . . karakteristične vrednosti stalnih dejstava
- P . . . reprezentativna vrednost usled prethodnog naprezanja
(ukoliko postoji)
- Qk1 . . . karakteristična vrednost dominantnog promenljivog
dejstva
- Qki . . . karakteristične vrednosti ostalih (pridruženih)
promenljivih dejstava


U izrazima (1) do (3) koriste se oznake:
- γGj . . . parcijalni koeficijent za stalna dejstva
- γP . . . parcijalni koeficijent za prethodno naprezanje (ukoliko
postoji)
- γQ1 . . . parcijalni koeficijent za dominantno promenljivo dejstvo
- γQi . . . parcijalni koeficijent za ostala (pridružena) promenljiva
dejstava
- ψ0i . . . koeficijenti za kombinovanje promenljivih dejstava
- ξj . . . faktor redukcije za nepovoljna stalna dejstva G


Ukoliko nije moguće da se unapred utvrdi koje je promenljivo
dejstvo dominantno, neophodno je da se ispitaju sve
kombinacije u kojima se jedno od promenljivih dejstava tretira
kao dominantno
Takođe treba da se vodi računa i o tome da za različite
elemente konstrukcije ne mora da bude isto dejstvo
dominantno


Za incidentne proračunske situacije pri dokazu graničnih stanja
nosivosti primenjuje se sledeća kombinacija dejstava:
X X
Gkj + P + Ad + (ψ1,1 ili ψ2,1 ) Qk1 + ψ2i Qki (4)
j≥1 i>1
gde je Ad proračunska vrednost incidentnog dejstva (požar,

udar vozila, . . . )
Koja vrednost dominantnog promenljivog opterećenja se usvaja
(ψ1,1 Qk1 ili ψ2,1 Qk1 ) zavisi od konkretne proračunske
incidentne situacije


Za analizu seizmičke proračunske situacije pri dokazu graničnih
stanja nosivosti primenjuje se sledeća kombinacija dejstava:
X X
Gkj + P + AEd + ψ2i Qki (5)
j≥1 i≥1
gde je AEd proračunska vrednost seizmičkog dejstva (određuje

se u skladu sa EC 8, odnosno, SPRS EN 1998-1)
Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti, kao i
koeficijenata ψi , treba da se definišu u odgovarajućem
Nacionalnom prilogu za primenu Evrokodova
U našem Nacionalnom prilogu SRPS EN 1990/NA usvojene su
preporučene vrednosti koeficijenata ψi
Koeficijenti promenljivih dejstava: ψ0 , ψ1 , ψ2
Vrednosti koeficijenata ψi važe za sve proračunske situacije i za

provere graničnih stanja nosivosti (EQU, STR i GEO), kao i za
granična stanja upotrebljivosti
Koeficijenti promenljivih dejstava: ψ0 , ψ1 , ψ2
Vrednosti koeficijenata ψi prema Britanskom nacionalnom aneksu

Kombinacije i parcijalni koeficijenti za GSN/EQU
Kombinacije i parcijalni koeficijenti za granično stanje nosivosti, za

gubitak ravnoteže konstrukcije ili njenog dela kao krutog tela (EQU)
izraz (1.36) = (1)

Kombinacije i parcijalni koeficijenti za GSN/STR
STR . . . GSN usled prekomerne deformacije, prelaska konstrukcije ili

njenog dela u mehanizam, loma poprečnog preseka, gubitka
stabilnosti konstrukcije ili njenog dela, uključujući oslonce i temelje

Kombinacije za incidentna i seizmička dejstva

Kombinacije dejstava za granična stanja upotrebljivosti

Pri dokazima graničnih stanja upotrebljivosti, imajući u vidu
da se odnose na eksploataciona opterećenja, izostavljaju se svi
parcijalni koeficijenti
Proračunske vrednosti uticaja od dejstava određuju se na
osnovu jedne od sledećih kombinacija dejstava:
- karakteristične
- česte
- kvazi-stalne
Koja od ovih kombinacija se koristi zavisi od konkretnog
graničnog stanja upotrebljivosti koje se proverava

Kombinacije dejstava za granična stanja

upotrebljivosti
GSU . . . granična stanja ugiba (i deformacija), granična stanja

prslina, granična stanja vibracija, . . .

Evrokodovi za konstrukcije Opšte napomene
Proračun prema Evrokodu EC2 Karakteristike materijala
Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2 Pretpostavke proračuna
Sadržaj
Uvodne napomene
Opšte napomene

Opšte napomene
Evrokod EC2 se odnosi na projektovanje i izvođenje zgrada i
konstrukcija od nearmiranog, klasično armiranog i prethodno
napregnutog betona
EC2 je zasnovan na principima i zahtevima sigurnosti i
upotrebljivosti konstrukcija
Osnove za proračun i provere u EC2 zasnovane su na Evrokodu
EC0: EN 1990: Osnove proračuna konstrukcija
EC2 se odnosi na sigurnost, upotrebljivost, trajnost i otpornost
na požar betonskih konstrukcija
Ostali aspekti, kao što su propagacija toplote i zvuka, npr., ne
razmatraju se u EC2

Opšte napomene
Osim generalnih pretpostavci sadržanih u EC0, u EC2 se
takođe pretpostavlja:
Projektovanje konstrukcija vrše odgovarajuće kvalifikovani ljudi
sa iskustvom u projektovanju
Obezbeđeni su odgovarajući nadzor i kontrola kvaliteta u
fabrikama i na gradilištu
Izvođenje konstrukcije vrši kvalifikovana firma sa
kvalifikovanim radnicima
Izveden objekat se adekvatno održava tokom eksploatacije
Konstrukcija će da se koristi u skladu sa projektovanom
namenom

Opšte napomene
Bazični zahtevi u projektovanju, sadržani u principima
proračuna datim u EC0 biće zadovoljeni za betonske
konstrukcije ako se simultano primenjuje sledeće:
projektovanje prema teoriji graničnih stanja u kombinaciji sa
metodom parcijalnih koeficijenata u skladu sa EC0
dejstva na konstrukcije određena u skladu sa EC1
kombinacije dejstava u skladu sa odredbama EC0
otpornost, izdržljivost i upotrebljivost u skladu sa standardom
EC2

Sadržaj
Uvodne napomene
Opšte napomene

Karakteristike betona
Osnovna karakteristika betona, prema EC2, je klasa betona
označena sa C xx/yy
Sa xx je označena čvrstoća cilindra pri pritisku, a sa yy
čvrstoća kocke, izraženo u MPa
Početni modul elastičnosti Ecm je sekantni modul koji
povezuje tačke σc = 0 i σc = 0.4 fcm (gde je fcm srednja
vrednost čvrstoće betona posle 28 dana)
Za klasiňo armirane konstrukcije korisi se beton do klase C
50/60

Karakterisike betona prema EC2
početni modul elastičnosti [MPa]

p
Ecm = 9500 · 3 fck + 8 fck [MPa]
srednja čvrstoća pri zatezanju [MPa]
fct,m ≈ 0.3 · (fck )2/3 fck [MPa]

Dijagram napon - dilatacija u domenu pritiska za beton je
prihvatljivo linearna do ”eksploatacione“ vrednosti napona
0.4 fck , dok je iznad vrednosti 0.4 fck krivolinijskog oblika
Dijagram napon - dilatacija za beton u domenu pritiska u EC2
se usvaja u obliku kvadratne parabole do dilatacije od 2‰, a
posle je konstantna vrednost do 3.5‰
fck
σc = (4 − εc ) εc (6)
4

Dijagram σc − εc za beton prema EC2

Idealizovan dijagram σc − εc za beton prema EC2

U idealizaciji dijagrama σc − εc u obliku kvadratna parabola -
prava, maksimalna vrednost napona na delu između 2.0 i
3.5‰ je čvrstoća cilindra pri pritisku fck
Međutim, u EC2 se definiše parcijalni koeficijenti za materijale,
tako da se koristi projektna čvrstoća pri pritisku fcd :
fck
fcd = αcc (7)
γc

U izrazu (7) uvedene su oznake
- γc . . . parcijalni koeficijent za beton
- αcc . . . koeficijent kojim se uzima u obzir uticaj dugotrajnog
opterećenja i nepovoljnih efekata načina nanošenja opterećenja
(npr. dinamičkih uticaja)
Vrednost koeficijenta αcc se definiše Nacionalnim aneksima i
preporučuje se vrednost između αcc ∈ [0.80, 1.0]

Dijagram kvadratna parabola - prava za beton
dijagram σc − εc koeficijenti za materijale

Dijagram σ − ε za dimenzionisanje preseka dat je na
(prethodnoj) slici
Analitička formulacija veze σ − ε je:
h n i
σc = fcd 1 − 1 − εεc2c za 0 ≤ εc ≤ εc2
(8)
σc = fcd za εc2 ≤ εc ≤ εcu2
gde je n = 2, kao i εc2 = 2.0‰, εcu2 = 3.5‰

U nekim slučajevima se dozvoljava i pojednostavljen bilinearan
dijagram σ − ε

Idealizovan dijagram σc − εc za beton prema EC2

Karakteristike čelika
Čelik u AB konstrukcijama koristi se za armaturu i za
prednaprezanje
Zapreminska težina čelika je γs = 78.50 kN/m3
Modul elastičnosti čelika za armaturu je Es = 210 GPa
Modul elastičnosti čelika za prednaprezanja je nešto niži:
Ep = 195 ÷ 205 GPa
Čelik u AB konstrukcijama je linearno elastičan do dostizanja
σv , a posle je elasto-plastičan (ili se posmatra kao idealno
plastičan)

Osobine čelika za armaturu, prema EC2

Osobine čelika za armaturu, prema EC2

Dijagram σc − εc za čelik za armaturu

Idealizovani dijagram σc − εc za čelik za armaturu
εuk . . . dilatacija čelika pri kidanju (granica razvljačenja)

εud . . . projektna krajnja dilatacija (preporučeno εud = 0.9 εuk )

Dijagram σc − εc za čelik za prednaprezanje

Idealizovani dijagram σc − εc za čelik za

prednaprezanje

Parcijalni koeficijenti za materijale, prema EC2

Sadržaj
Uvodne napomene
Opšte napomene


Važe (skoro) sve pretpostavke kao i u proračunu prema BAB
87
raspodela dilatacija po visini preseka je linearna (Bernulijeva
hipoteza ravnih preseka)
beton se u zoni zatezanja isključuje iz prijema napona
zatezanja (celokupno zatezanje prima samo armatura)
u stanju loma nije narušena veza između betona i čelika, odn.
smatra se da važi εb = εa
veza između napona i dilatacija po visini pritisnute zone nije
linearna i aproksimira se za RDB u obliku kvadratne parabole i
prave
ova veza može da se usvoji i u obliku ekvivalentog
pravougaonog dijagrama
dijagram napon - dilatacija za čelik aproksimira se sa
bilinearnim dijagramom RDČ
Pravougaona raspodela napona pritisaka
εcu3 = 3.5‰ za fck ≤ 50 MPa

za fck > 50 MPa εcu3 se kreće od 3.1 do 2.6‰

Visina pravougaonog dela dijagrama napona pritisaka data je
sa bezdimenzionalnim koeficijentom λ
λ = 0.80 za fck ≤ 50 MPa

(9)
λ = 0.80 − (fck − 50)/400 za 50 ≤ fck ≤ 90 MPa
Koeficijent η je bezdimenzionalni koeficijent intenziteta

napona, dat sa
η = 1.00 za fck ≤ 50 MPa

λ = 1.00 − (fck − 50)/200 za 50 ≤ fck ≤ 90 MPa
(10)

Pravougaona raspodela napona pritisaka

Evrokodovi za konstrukcije Naponska stanja preseka
Proračun prema Evrokodu EC2 Savijanje sa i bez normalne sile
Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2 Granična stanja upotrebljivosti
Sadržaj
Uvodne napomene
Opšte napomene

Način analize AB konstrukcija

Linearna analiza zasnovana na teoriji elastičnosti može da se
koristi za oba granična stanja: nosivosti i upotrebljivosti
U određivanju uticaja u konstrukciji usled razmatranih
dejstava, može da se pretpostavi:
- poprečni preseci su neispucali
- linearna zavisnost napon - deformacija
- osrednjena vrednost modula elastičnosti

Linearna analiza i ograničena preraspodela uticaja

Može da se koristi linearna elastična analiza sa ograničenom
preraspodelom uticaja (momenata savijanja)
Ograničena preraspodela uticaja u linearnoj analizi može da se
koristi u svim aspektima projektovanja (granična stanja
nosivosti i upotrebljivosti)
Momenti savijanja određeni linearnom analizom u graničnom
stanju nosivosti mogu da se preraspodele, pod uslovom da
rezultujući momenti budu u ravnoteži sa opterećenjem

Momenti savijanja kod kontinualnih nosača

Moguća preraspodela momenata savijanja

Linearna analiza i ograničena preraspodela uticaja

Ako je posmatrani momenat nad osloncem označen sa M ,
posle preraspodele na momente u polju i umanjenja za ∆M ,
momenat nad osloncem je δM , gde je δ < 1
U EC2 se dozvoljava preraspodela od 0 do 30%, odn.
δ ∈ [0.7 ÷ 1.0]
Data je formula za koeficijent preraspodele δ:
x
u
δ = 0.44 + 1.25
d
gde je xu rastojanje neutralne ose od pritisnute ivice, posle
preraspodele, dok je d statička visina preseka

Moguće raspodele dilatacija u graničnim stanjima

Savijanje sa ili bez normalne sile

Vrednosti graničnih dilatacija za beton su
- centričan pritisak . . . εc2 = 2.0‰
- centričan pritisak . . . εc3 = 1.75‰ (za bilinearan dijagram
σc − εc )
- maksimalan pritisak . . . εcu2 = 3.5‰
Vrednost granične dilatacije zatezanja za armaturu je
εud = 20‰
(u BAB 87 je εa = 10‰)

Moguće raspodele dilatacija u graničnim stanjima

Moguće raspodele dilatacija kod stubova

Raspodele dilatacija i napona u analizi stubova

Sadržaj
Uvodne napomene
Opšte napomene

Savijanje bez normalne sile

Savijanje grednog nosača



Savijanje grednog nosača - komparativan primer






Dijagrami interakcije M − N

Savijanje pravougaonog preseka - algoritam

Savijanje grednog nosača - T presek



Savijanje T preseka - algoritam

Algoritam za dimenzionisanje

Algoritam za dimenzionisanje, nastavak

Dimenzionisanje, koeficijent K 0

Dimenzionisanje, krak unutrašnjih sila z

Proračun po Teoriji II reda




Sadržaj
Uvodne napomene
Opšte napomene

Granična stanja napona

Granična stanja prslina




Granična stanja deformacija




Knjiga bk1 - Ec2 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga bk1 - Ec2 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Evrokodovi za konstrukcije

Proračun prema Evrokodu EC2

Prof dr Stanko Brčić

Departman za Tehničke nauke,

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Struktura Evrokodova za konstrukcije

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Struktura Evrokodova za konstrukcije

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Evrokod 1 - Dejstva na konstrukcije

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

EC2 - veza sa ostalim Evrokodovima

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Izabrani simboli u Evrokodovima

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Izabrani indeksi u Evrokodovima

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Prednosti upotrebe Evrokoda 2

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija

Armiranobetonske konstrukcije, kao i sve druge

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija

Funkcionalne konstrukcije su konstrukcije koje su podobne

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija

Dimenzionisanje (proračun) AB konstrukcija, odn. dokaz

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Načini proračuna AB konstrukcija

Teorija graničnih stanja

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Načini proračuna AB konstrukcija

Teorija graničnih stanja

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Načini proračuna AB konstrukcija

Teorija graničnih stanja

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Načini proračuna AB konstrukcija

Teorija graničnih stanja

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Načini proračuna AB konstrukcija

Teorija graničnih stanja

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Načini proračuna AB konstrukcija

Teorija graničnih stanja

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Načini proračuna AB konstrukcija

Teorija graničnih stanja

gde je γF ≥ 1.0 parcijalni koeficijent za uticaje usled dejstva

Stanko Brčić Betonske konstrukcije 1

Načini proračuna AB konstrukcija