ELASTIČNA LINIJA GREDE

SAVIJENE SILAMA
DIFERENCIJALNA JEDNAČINA
ELASTIČNE LINIJE

OTPORNOST MATERIJALA I
Savremeni dizajn građevinskih konstrukcija bazira se
na zadovoljenju sledeća četiri kritetijuma:

•Kriterijum čvrstoće σstv< σdoz

•Kriterijum upotrebljivosti – kriterijumi za

proveru deformacija

•Kriterijum stabilnosti

•Kriterijum trajnosti
 DEFORMACIJA GREDE PRI SAVIJANJU SILAMA
F
y

z
vB
Elastična linija

U otpornosti materijala deformisani oblik osovine grede naziva se elastična linija.

Njene ordinate nazivaju se ugibi i obeležavaju sa v.
Ugao koji zaklapa tangenta na elastičnu liniju sa prvobitnom osom grede ϕ
naziva se nagib ili obrtanje preseka.
y
q
vA
z

Elastična linija vB
ϕΒ
 Da bi vrednosti ugiba bile pozitivne kada
vertikalne sile deluju naniže, usvaja se
koordinatni sistem u levom osloncu tako da je
apscisa – osa z usmerena udesno, a ordinata –
osa y usmerena naniže. U ovom slučaju se
može primenjivati konvencija o znaku sila u
preseku.

Ugao rotacije poprečnog preseka za slučaj

malih deformacija, smatra se jednakim uglu
nagiba tangente na elastičnu liniju grede. Ugao
nagiba tangente na elastičnu liniju je
pozitivan ukoliko tangenta rotira od ose z ka
osi y – u smeru kazaljke na satu.
Ugibi se mere u centimetrima ili milimetrima, a nagibi u radijanima ili stepenima.
DIFERENCIJALNA JEDNAČINA ELASTIČNE LINIJE

deplanacija poprečnog preseka

Bernulijeva predpostavka

U proračunima se zanemaruje uticaj smičućih sila na deformaciju

– važi Bernulijeva hipoteza ravnih preseka.
 DIFERENCIJALNA JEDNAČINA ELASTIČNE LINIJE

Jednačina elastične linije:

v = v (z)

Ugao obrtanja preseka:

dv ( z )
tg ϕ =
dz

U Otpornosti materijala se razmatraju

dv ( z )
ϕ(z) = = v′ ( z )
samo male deformacije,
pa su ugibi i nagibi male veličine: tg ϕ ≈ ϕ
dz
Nagib tangente na elastičnu liniju je prvi izvod ugiba v po apscisi z
 DIFERENCIJALNA JEDNAČINA ELASTIČNE LINIJE
Teorija elastične linije savijene grede
zasniva se na jednačini:
Krivina elastične linije
1 Mx (z)
= jednaka je količniku
ρ EI x momenta savijanja i
krutosti grede na savijanje.

Za izvođenje diferencijalne jednačine

elastične linije polazi se od izraza za
krivinu.

U proizvoljnom poprečnom preseku na rastojanju z od levog kraja poluprečnik

krivine je ρ, a njegova recipročna vrednost poznata je kao krivina κ=1/ ρ.
Iz matematike je poznat obrazac za krivinu:
Kako je nagib mali tj: v′ ≪ 1
1 v′′
= ≈ v′′ zanemaruje se u odnosu na jedinicu, pa je:
ρ 3
1
1 + ( v′ ) 
2 2
= v′′
  ρ
 DIFERENCIJALNA JEDNAČINA ELASTIČNE LINIJE

1 Mx ( z)
=
ρ EI x
Izraz na kome se zasniva teorija
elastične linije savijene grede

1
= v′′
dv
ρ
ϕ= = v′ Izraz za krivinu
dz
dϕ je promena nagiba ϕ
Izraz = ϕ′ = v ′′
dz pri promeni apscise z

d2v dϕ Mx (z)
v′′ = 2 = ϕ′ = =− Diferencijalna jednačina
dz dz EI x elastične linije

Znak minus je uveden zbog usaglašavanja znakova krivine i momenta savijanja

 DIFERENCIJALNA JEDNAČINA ELASTIČNE LINIJE
KONVENCIJA O ZNAKU U DIFERENCIJALNOJ JEDNAČINI ELASTIČNE LINIJE

Kod proste grede ugao ϕ sa dϕ

porastom apscise z postaje sve manji, tj.
je negativan broj. dz
M x (z )
Da bi izraz ostao pozitivan
EI x
mora se usvojiti znak minus:

M x (z )
v′′ = −
EI x
Prema tome, v′′ ima uvek suprotan znak od momenta savijanja.
Integracijom ove jednačine dobija se jednačina elastične linije u
konačnom obliku. Potrebno je samo izraziti moment savijanja Mx(z)
u funkciji apscise z.
 Da bi se dobio pozitivan ugib kada je
transverzalna sila usmerena naniže,
usvaja se koordinarni sistem sa
koordinatnim početkom na levom
kraju, a osa y se usmerava naniže.
Pri tome konvencija o znaku sila u
preseku za određivanje znaka
momenta savijanja i transverzalne
sile važi.

Prema usvojenom smeru ose y i prema konvenciji o znaku momenta savijanja,

moment M i v′′ ′′ su uvek različitog znaka, što je prikazano na slici,
tako da se konačno dobija diferencijalna jednačina elastične linije u obliku:

Mx ( z)
v′′ = −
EI x
 DIFERENCIJALNA JEDNAČINA ELASTIČNE LINIJE

Diferencijalna jednačina
elastične linije:

d2v ( z ) Mx ( z)
v′′ = 2
=−
dz EI x

Metode za rešavanje diferencijalne jednačine elastične linije:

direktna metoda (integraljenje uz korišćenje graničnih uslova)

indirektne ili približne metode

 REŠAVANJE DIFERENCIJALNE JEDNAČINE ELASTIČNE LINIJE
POSTUPKOM DIREKTNE INTEGRACIJE

d2 v ( z ) Mx ( z)
v′′ = 2
=− Diferencijalna jednačina elastične linije
dz EI x
Postupak pri rešavanju diferencijalne jednačine elastične linije:

podeliti gredu na delove-polja u kojima je moment savijanja predstavljen jednim
analitičkim izrazom;

odrediti analitičke izraze za moment savijanja u svakom delu grede (polju);

napisati diferencijalnu jednačinu elastične linije koja odgovara svakom polju:
EI x v′′ = −M x (z )

integraliti ovako dobijenu diferencijalnu jednačinu u dva koraka:
EI x v ′ = − ∫ M x dz + C1 - jednačina za nagib
l

EI x v = − ∫ ∫ M x dzdz + C1z + C 2 - jednačina elastične linije - ugiba

l l

odrediti integracione konstante (C1 i C2) iz graničnih uslova.
Pri postavljanju graničnih uslova treba imati u vidu da je koordinatni početak
na levom kraju grede, a l je dužina nosača, odnosno polja.
 GRANIČNI USLOVI (POZNATA POMERANJA ILI OBRTANJA)

Izvođenje jednačine elastične linije biće pokazano na nekoliko jednostavnih primera

 GRANIČNI USLOVI (POZNATA POMERANJA ILI OBRTANJA)

nepokretan pokretan uklještenje

oslonac oslonac
ϕ ϕ = dv = 0 v = 0
dz

F y
y q

z z
Elastična linija
Elastična linija ϕΒ

Izvođenje jednačine elastične linije biće pokazano na nekoliko

jednostavnih primera
 TAČKA INFLEKSIJE

d2 v ( z ) Mx ( z) d2v ( z )
v′′ = = − Mx ( z) = 0 =0 tačka infleksije
dz 2 EI x dz 2

U tački infleksije elastična linija menja svoj oblik iz konkavnog u konveksni i

obratno. Njen položaj (koordinata z) je položaj preseka u kome moment
savijanja menja znak.
REŠAVANJE DIFERENCIJALNE JEDNAČINE ELASTIČNE LINIJE
POSTUPKOM DIREKTNE INTEGRACIJE – Primer 1
Integraljenjem diferencijalne jednačine elastične linije odrediti elastičnu liniju
proste grede opterećene jednakopodeljenim kontinualnim opterećenjem q po
celom rasponu l. Odrediti maksimalni ugib grede i nagibe nad osloncima.

Prosta geda raspona l opterećena

je kontinualnim opterećenjem
konstantnog intenziteta q,
konstantnog je poprečnog preseka
i homogena, što znači da je
krutost na savijanje:

EI x = const
Primer 1
Diferencijalna jednačina elastične linije

Mx ( z)
v′′ = −
EI x
ql
VA = VB =
2
Moment savijanja u proizvoljnom preseku na
z ql z2
rastojanju z mereno od levog oslonca udesno: M x ( z ) = VA ⋅ z − q ⋅ z ⋅ = z − q
2 2 2
q z2 q l z
EI x v′′ = −M x ( z ) =
U dobijenim izrazima pojavljuju se
−
2 2 dve integracione konstante koje se
određuju iz graničnih ulova.
Integracijom se dobija:
Na početku grede, u A, nalazi se
q z3 q l z 2
EI x v′ = − + C1 Izraz za nagib nepokretan oslonac, koji ne
6 4 dozvoljava pomeranje-ugib (z=0,
q z 4 q l z3 vA=0), a na kraju grede, u B, nalazi
EI x v = − + C1z + C 2 Izraz za ugib – se pokretan oslonac, koji takođe ne
24 12 elastičnu liniju
dozvoljava ugib (z=l, vB=0).
Primer 1
Zamenom graničnog uslova z=0, vA=0 u izraz za ugib dobija se:

EI x vA = EI x v( z =0) = C2 = 0 ⇒ C2 = 0

Zamenom graničnog uslova z=l, vB=0 u izraz za ugib dobija se:

q l 4 q l ⋅l3 q l3
EI x v B = EI x v( z =l ) = − + C1l + C2 = 0 ⇒ C1 =
24 12 24
Zamenom integracionih konstanti u izraze za nagib i ugib dobija se konačni oblik
izraza za nagib i ugib (elastičnu liniju) proste grede opterećene jednakopodeljenim
opterećenjem:

q z3 q l z 2 q l 3
EI x v′ = − + izraz za nagib
6 4 24

q z 4 q l z3 q l 3 izraz za ugib
EI x v = − + z
24 12 24
Primer 1
Ugib u sredini raspona grede (z=l/2) je maksimalan i iznosi:
4 3
l l
q  ql  
2  q l  l  5q l
3 4
 2  5q l 4
EI x v max = EI x v l
= − +  = ⇒ v max =
 z= 
 2
24 12 24  2  384 384 EI x

Nagib u A (z=0) jednak je nagibu u B (z=l) što je posledica simetrije:

q ( 0) q l ( 0) q l 3 q l 3
3 2

EI x v′A = EI x v′( z =0) = − + =

q l3
6 4 24 24 ϕmax = ϕA = −ϕB =
24 EI x
q (l ) q l (l ) q l3
3 2
q l3
EI x v′B = EI x v′( z =l ) = − + =−
6 4 24 24
REŠAVANJE DIFERENCIJALNE JEDNAČINE ELASTIČNE LINIJE
POSTUPKOM DIREKTNE INTEGRACIJE – Primer 2

Odrediti ugib i nagib slobodnog

kraja konzole.

( l − z)
2
l −z
M x ( z ) = −q ⋅ ( l − z ) ⋅ = −q
2 2
Izraz za moment savijanja u
Mx ( z)
preseku može da se napiše sa desne v′′ = −
strane (nije potrebno da se EI x
sračunavaju reakcije):

Diferencijalna jednačina elastične

(l − z )
2
q l2 q z2
linije konzole opterećene EI x v′′ = −M x ( z ) =q = −ql z +
jednakopodeljenim opterećenjem 2 2 2
 ( l − z)
2
q l2 q z2
EI x v′′ = −M x ( z )
Primer 2
=q = −ql z +
Integracijom se dobija: 2 2 2

q l2 z 2 q z3
EI x v′ = z −ql + + C1 Izraz za nagib
2 2 6
q l 2 z2 z3 q z 4 Izraz za ugib –
EI x v = −ql + + C1z + C2 elastičnu liniju
2 2 6 24
Granični uslovi su: na početku grede u A je uklještenje, koji ne dozvoljava
pomeranje-ugib (z=0, vA=0), a ni nagib elastične linije (z=0, v′A = 0 )

EI x v′A = EI x v′( z =0) = C1 = 0 ⇒ C1 = 0

q l 2 (0) ( 0) + q ( 0) + C 0 + C = 0 ⇒ C = 0
2 3 4

EI x v A = EI x v( z = 0) = −ql 1 ( ) 2 2
2 2 6 24
Zamenom integracionih konstanti u izraze za nagib i ugib dobija se konačni oblik izraza za
nagib i ugib (elastičnu liniju) konzole opterećene jednakopodeljenim opterećenjem:

q l2 z 2 q z3 q l 2 z2 z3 q z 4
EI x v′ = z −ql + nagib EI x v = −ql + ugib
2 2 6 2 2 6 24
Primer 2

Najveće vrednosti ugiba i nagiba elastične linije su u preseku na slobodnom kraju

konzole koje se sračunavaju iz odgovarajućih izraza za ugib v i nagib v′ za z=l.

q l2 l 2 q l3 q l3 q l3
EI x v′max = EI x v′( z =l ) = l −ql + = ⇒ v′max = ϕB =
2 2 6 6 6 EI x

q l2 l2 l3 q l4 q l4 q l4
EI x v max = EI x v( z =l ) = −ql + = ⇒ v max = v B =
2 2 6 24 8 8 EI x
 REŠAVANJE DIFERENCIJALNE JEDNAČINE ELASTIČNE LINIJE
POSTUPKOM DIREKTNE INTEGRACIJE – Primer 3

Statički uslovi ravnoteže: određivanje
reakcija veza

VA VB ql 
∑ Y = 0 → − VA − VB + = 0
2  ql ql
 ⇒ VA = , VB =
ql l  6 3
∑ M B = 0 → VA l − =0

2 3

Moment savijanja u preseku z
q (z ) z z
M x (z ) = VA z −
2 3

q : l = q (z ) : z ⇒ q (z ) =
Intenzitet opterećenja u preseku na rastojanju z qz
može se dobiti iz proporcije: l

pa analitički izraz za moment savijanja u funkciji z glasi:

q l z q z3
M x (z ) = −
6 6l
 Primer 3

Diferencijalna jednačina elastične linije

z = 0, v = 0 z = l, v = 0

d2 v ( z ) Mx ( z)
VA VB v′′ = 2
=−
dz EI x
q z3 q l z
EI x v ′′ = − M x (z ) = −
6l 6

Integracija diferencijalne jednačine elastične linije

q z4 q l z2 q z4 q l z2 7 q l3
EI x v ′ = − + C1 Izraz za nagib EI x v ′ = − +
24 l 12 24 l 12 360
Izraz za ugib – elastičnu liniju 5
q z5 q l z3 qz q l z3 7ql3
EI x v = − + C1 z + C 2 EI x v = − + z
120 l 36 120 l 36 360
z = 0, v = 0 → C 2 = 0

Granični uslovi i integracione konstante 7ql3
(zamenom graničnih uslova u izraz za ugib) z = l, v = 0 → C1 =
360
 Primer 3

Jednačina nagiba tangente elastične linije

q  15 z 4 3
v′ =  
 l − 30z l + 7 l 
2
VA VB 360EI x  

Jednačine elastične linije - ugiba

q  3 z5 
v=  − 10 z 3
l + 7 z l 3 
360EI x  l 
 
q z4 q l z2
EI x v ′ = − + C1
24 l 12
q z5 q l z3
EI x v = − + C1 z + C 2
120 l 36
z = 0, v = 0 → C 2 = 0

Granični uslovi i integracione konstante 7ql3
z = l, v = 0 → C1 =
360
 Primer 3

Jednačina nagiba tangente elastične linije

q  15 z 4 3
VA ϕA ϕB VB v′ = 
 l − 30 z 2
l + 7 l 

360EI x  

nagib tangente elastične linije nad osloncem A

7ql3
z = 0 → ϕ A = v ′(z = 0 ) =
360EI x

nagib tangente elastične linije nad osloncem B

8ql3 ql3
z = l → ϕ B = − v ′(z = l ) = − =−
360 EI x 45EI x
 Primer 3

Jednačina nagiba tangente elastične linije

ϕA q  15 z 4 
ϕB
VB
v′ = 
 l − 30z l + 7 l 
2 3 
VA 360EI x  

mesto i veličina maksimalnog ugiba 15 z 4

v′ = 0 → − 30 z 2 l + 7 l 3 = 0
(uslov ekstremuma funkcije) l

smena: ζ = z 2 → 15ζ 2 − 30ζ l 2 + 7 l 4 = 0

rešavanjem kvadratne jednačine dobija se mesto maksimalnog ugiba:

ζ 1 = (1 − 0,7303)l 2 = 0,2697 l 2 → z1 = 0,5193 l - realno rešenje

ζ 2 = (1 + 0,7303)l 2 = 1,7303 l 2 → z 2 = 1,3154 l 〉 l - nerealno rešenje
Primer 3

zamenom vrednosti z1=0,5193 l

u jednačinu elastične linije (izraz za ugib)

VA ϕA ϕB
VB q  3 z5 
v=  
 l − 10z l + 7 z l 
3 3
360EI x  

dobija se veličina maksimalnog ugiba:

−3 ql4
z1 = 0,5193 l v max = 6,52 ⋅ 10
EI x

ϕA ϕB
VA VB
REŠAVANJE DIFERENCIJALNE JEDNAČINE ELASTIČNE LINIJE
POSTUPKOM DIREKTNE INTEGRACIJE – Primer 4

Statički uslovi ravnoteže: određivanje
reakcija veza

VA VB ∑Y = 0 → − VA − VB + F = 0 

∑M = 0 →
B VA l − F b = 0 
F b F (l − a ) Fa
⇒ VA = = , VB =
l l l

Moment savijanja u polju A-C

F (l − a )
0 ≤ z ≤ l → Mx = z VA VB
l

Moment savijanja u polju C-B Mx

F (l − a )
a ≤ z ≤ l → Mx = z − F(z − a)
l
 Primer 4

Diferencijalne jednačine elastične linije

d2v ( z ) Mx ( z)
v′′ = 2
=−
VA
dz EI x
VB

Diferencijalna jednačina elastične linije na delu A-C

F (l − a ) Fb
0 ≤ z ≤ a → EI x v1′′ = −M x ( z ) = − z=− z (1)
l l

Diferencijalna jednačina elastične linije na delu C-B

F (l − a )
a ≤ z ≤ l → EI x v 2′′ = −M x ( z ) = − z + F(z − a) =
l
Fb
=− z + F(z − a) (2)
l
Primer 4 F (l − a )
0 ≤ z ≤ a → EI x v1′′ = −M x ( z ) = − z
l
Fb
EI x v1′′ = − z (1)
l
Integracija diferencijalne jednačine
elastične linije– deo A-C
VA VBB Fb 2
′
EI x v1 = − z + C1 (3)
2l
Fb 3
EI x v1 = − z + C1 z + C2 (4)
6l
Integracija diferencijalne jednačine elastične
linije – deo CB
VA
VB Fb
a ≤ z ≤ l → EI x v 2′′ = − z + F ( z − a ) (2)
l
2
F b F z
EI x v 2′ = − z2 + − F a z + C3 (5)
2l 2
F b 3 F z3 F a z 2
EI x v 2 = − z + − + C3 z + C 4 (6)
6l 6 2
 Granični uslovi i integracione konstante
Primer 4
Ugibi u A i B su jednaki nuli, a ugib tačke C
kao i nagib tangente na elastičnu liniju u C
je isti na kraju polja A-C i na početku polja
C-B
z = 0, v1 = 0
z = l , v2 = 0
VA VB
z = a, v1′ = v 2′
z = a, v1 = v 2
F (l − a ) 3
z = 0, v1 = 0 → EI x v1 = − z + C1 z + C 2 ⇒ C2 = 0
6l
F b 3 F z3 F a z 2 Fa l2
z = l , v 2 = 0 → EI x v 2 = − z + − + C3 z + C 4 ⇒ C3 l + C 4 =
6l 6 2 3
2
Fb 2 Fb 2 F z
z = a, v1′ = v 2′ → EI x v1′ = − z + C1 = EI x v 2′ = − z + − F a z + C3
2l 2l 2
F a2
⇒ C1 − C3 = −
2
Fb 3
z = a, v1 = v 2 → EI x v1 = − z + C1 z + C 2 =
6l
F b 3 F z3 F a z 2 F a3
EI x v 2 = − z + − + C3 z + C4 ⇒ C1 a − C3 a − C 4 = −
6l 6 2 3
Primer 4

Integracione konstante
F a3 F a l F a 2
C2 = 0 C1 = + −
6l 3 2
Fa l2
C3 l + C 4 = C2 = 0
3
F a2 F a3 F a l
C1 − C3 = − C3 = +
2 6l 3
F a3 F a3
C1 a − C3 a − C4 = − C4 = −
3 6

Zamenom integracionih konstanti u izraze za nagib (3) i (5) dobijaju se
jednačine nagiba za polje A-C i polje C-B
3 2
F b F a F a l F a
EI x v1′ = − z +
2
+ − (7)
2l 6l 3 2
2 3
′ F b F z F a Fal
EI x v 2 = − z +
2
− Fa z + + (8)
2l 2 6l 3
 Primer 4

Zamenom integracionih konstanti u izraze za ugib (4) i (6) dobijaju se
jednačine ugiba tj. jednačine elastične linije za polje A-C i polje C-B

F b 3 F a3 Fal F a2
EI x v1 = − z + z+ z− z (9)
6l 6l 3 2
F b 3 F z3 F a z 2 F a 3 Fal F a3
EI x v 2 = − z + − + z+ z− (10)
6l 6 2 6l 3 6

Iz ovih izraza može da se odredi ugib na mestu delovanja sile

Zamenom z=a u izraze za ugib (9) odnosno (10) dobijaju se jednačine ugiba tj.
jednačine elastične linije za polje A-C i polje C-B

1  F b a 3 F a 4 F a 2l F a 3 
z = a → vC = − + + −  (11)
EI x  6 l 6 l 3 2 
U specijalnom slučaju kada sila deluje na polovini raspona iz (9), ili (10), odnosno (11)
dobija se ugib na polovini grede – maksimalni ugib:
l l Fl3
z = , tj. a = b = → vC =
2 2 48 EI x
 Primer 4
Maksimalna vrednost nagiba:

Iz izraza za nagib (7) odnosno (8)

određuju se nagibi grede na osloncima
ϕA ϕB
VAVA VB

nagib tangente elastične linije nad osloncem A

1  F a3 F a l F a 2 
ϕA = v1′( z =0) =  + −  (12)
EI x  6 l 3 2 

nagib tangente elastične linije nad osloncem B
1  Fb F l 2 2 F a l F a3 
ϕB = v 2′( z =l ) = − l+ − +  (13)
EI x  2 2 3 6 l 
U specijalnom slučaju kada sila deluje na polovini raspona iz (7) ili (8), odnosno
(12) ili (13) dobija se nagib nad osloncem A, tj. osloncem B – maksimalni nagib:
l l Fl3
z = , tj. a = b = → ϕA = −ϕB =
2 2 16 EI x
ODREĐIVANJE UGIBA I NAGIBA
ELASTIČNE LINIJE METODOM
FIKTIVNOG NOSAČA
MOHR-MAXWELL-OVA
ANALOGIJA
OTPORNOST MATERIJALA I
ODREĐIVANJE UGIBA I NAGIBA TANGENTE ELASTIČNE LINIJE
METODOM FIKTIVNOG NOSAČA
Zavisnost između ugiba v(z), nagiba ϕ(z) i momenta savijanja Mx(z) predstavljena je
jednačinama:
dv dϕ M x ( z)
=ϕ =−
dz dz EI x

Ove jednačine mogu biti napisane i u obliku:

d (EI x v) d (EI x ϕ)
= EI x ϕ = −M x (z)
dz dz
Jednačinama sličnog oblika predstavljene su i diferencijalne zavisnosti između
momenta savijanja, transferzalne sile i raspodeljenog opterećenja:
dM x (z) dT(z)
= T (z) = −q ( z )
dz dz
Matematička analogija između predhodnih jednačina je osnova Mohr-
Makswell-ove metode za određivanje ugiba i nagiba tangente elastične linije.
ODREĐIVANJE UGIBA I NAGIBA TANGENTE ELASTIČNE LINIJE
METODOM FIKTIVNOG NOSAČA

d (EI x v) d (EI x ϕ)
= EI x ϕ = − M x (z)
dz dz

dM x (z) dT(z)
= T(z) = −q ( z )
dz dz

q( z) = M x ( z)
T(z)
T (z ) = EI x ϕ(z) → ϕ(z) = II Morov stav
EI x

M x (z)
M x (z) = EI x v(z) → v(z) = I Morov stav
EI x
Ugib u nekom preseku nosača je jednak odnosu momenta savijanja u tom
preseku na fiktivnom nosaču i krutosti na savijanje.
Nagib tangente elastične linije u nekom preseku jednak je odnosu
transverzalne sile u fiktivnom nosaču u tom istom preseku i krutosti nosača
na savijanje.
ODREĐIVANJE UGIBA I NAGIBA TANGENTE ELASTIČNE LINIJE
METODOM FIKTIVNOG NOSAČA
Ako zamislimo gredu čije bi specifično opterećenje u svakom trenutku bilo
jednako veličini Mx(z), tada je „transverzalna“ sila za takvo opterećenje
jednaka EIxφ, a moment savijanja je jednak veličini EIxv.

Momentni dijagram nosača koristi se kao neko „fiktivno“ opterećenje i to

tako što se on okrene (ako je bio na donjoj strani nosača, u fiktivnom
nosaču je na gornjoj strani) a fiktivne sile se usmere prema nosaču, da bi
se dobili odgovarajući znaci ugiba i nagiba tangente na elastičnu liniju.

Međutim, analogija prethodnih diferencijalnih jednačina nije dovoljna.

Da bi analogija bila potpuna „fiktivnim“ opterećenjem mora se opteretiti
ne originalan, već „fiktivni“ nosač koji se mora formirati tako da bude
ostvarena analogija i u odnosu na granične uslove.

Transverzalne sile i momenti savijanja na ovakvom nosaču opterećenom

fiktivnim opterećenjem predstavljaće u određenoj razmeri nagibe,
odnosno ugibe stvarnog nosača pod datim – stvarnim opterećenjem.
Da bi se postigla analogija u graničnim uslovima mora na mestu gde je na
stvarnom nosaču krajnji oslonac, kod koga je ugib jednak nuli a nagib različit od nule

v = 0, ϕ ≠ 0
biti na fiktivnom nosaču takođe krajnji oslonac jer je kod oslonca na kraju grede
moment jednak nuli, a transverzalna sila različita od nule
M = 0, T ≠ 0
Slobodnom kraju v ≠ 0, ϕ ≠ 0 odgovara uklještenje M ≠ 0, T ≠ 0

Uklještenom kraju v = 0, ϕ = 0 odgovara slobodan kraj M = 0, T = 0

Srednjem osloncu v = 0, ϕ ≠ 0 odgovara srednji zglob M = 0, T ≠ 0

Srednjem zglobu v ≠ 0, ϕlevo ≠ ϕdesno ≠ 0 odgovara srednji oslonac

M ≠ 0, T levo ≠ T desno ≠ 0
ODREĐIVANJE UGIBA I NAGIBA TANGENTE ELASTIČNE LINIJE
METODOM FIKTIVNOG NOSAČA

Postupak pri određivanju ugiba i nagiba tangente elastične linije nosača

konstantnog poprečnog preseka:

za dati nosač i opterećenje sračunati vrednosti i nacrtati dijagram momenta

savijanja,

datom nosaču odrediti odgovarajući “fiktivni” nosač poštujući granične uslove kod
zadatog nosača,

opteretiti fiktivni nosač “fiktivnim” opterećenjem koje je jednako momentnom
dijagramu za dati nosač (okrenuti i usmeriti sile prema nosaču),

sračunati vrednosti momenta savijanja i transferzalne sile u odgovarajućim
presecima fiktivnog nosača usled fiktivnog opterećenja,

primenom Morovih stavova odrediti vrednosti ugiba i nagiba tangente elastične
linije zadatog nosača.
ODREĐIVANJE UGIBA I NAGIBA TANGENTE ELASTIČNE LINIJE
METODOM FIKTIVNOG NOSAČA

M x (z) T(z)
v(z) = ϕ(z) =
EI x EI x

Metoda fiktivnog nosača naročito je pogodna i brza kada se traži ugib

ili nagib u nekoj određenoj tački nosača, pa se do tih podataka može
doći neposredno, bez poznavanja cele elastične linije.
ODREĐIVANJE UGIBA I NAGIBA TANGENTE ELASTIČNE LINIJE
METODOM FIKTIVNOG NOSAČA
KONVENCIJA O ZNAKU

Pozitivan ugib je na dole a pozitivan ugao obrtanja je ukoliko je u smeru kretanja

kazaljke na satu.
ODREĐIVANJE UGIBA I NAGIBA TANGENTE ELASTIČNE LINIJE
METODOM FIKTIVNOG NOSAČA
Stvarni nosač Fiktivni nosač mora da ispuni analogiju graničnih uslova.
Presek a
Stvarni Fiktivni
nosač nosač
v≠0 → M≠0
ϕ≠0 → T≠0

Presek b
Stvarni Fiktivni
nosač nosač
Fiktivni nosač
v=0 → M=0
ϕlevo = ϕdesno ≠ 0 → T levo = T desno ≠ 0
Reakcija menja vrednost T sile u preseku.
Nema promene T sile nema oslonca
ODREĐIVANJE UGIBA I NAGIBA TANGENTE ELASTIČNE LINIJE
METODOM FIKTIVNOG NOSAČA
Stvarni nosač Presek c
Stvarni Fiktivni
nosač nosač
v≠0 → M≠0
ϕlevo ≠ ϕdesno ≠ 0 → T levo ≠ T desno ≠ 0
Reakcija menja vrednost T sile u preseku.
Ima promene T sile ima oslonca-reakcija

Fiktivni nosač

Presek e
Stvarni Fiktivni
nosač nosač
v=0 → M=0
ϕ=0 → T=0
 PRIMENA METODE FIKTIVNOG NOSAČA
Odrediti primenom metode fiktivnog nosača ugib i nagib slobodnog kraja konzole
M x (z) T(z) ql l Fl2
v(z) = ϕ(z) = Q= = Fl =
EI x EI x 2 2 2
2 Fl2 2 Fl3
MB = Q l = l=
3 2 3 3
MB Fl3
vB = =
EI x 3EI x
MB Fl3
v max = vB = =
EI x 3EI x

ql l Fl2
TB = Q = = Fl =
2 2 2
TB Fl2
ϕB = =
EI x 2EI x
TB Fl2
ϕmax = ϕB = =
EI x 2EI x
 PRIMENA METODE FIKTIVNOG NOSAČA
Odrediti primenom metode fiktivnog nosača maksimalni ugib i maksimalni nagib
proste grede opterećene koncentrisanom silom na sredini raspona.
Treba odrediti nagib u osloncu A
i ugib u sredini raspona grede.
1 q l 1 Fl l Fl2
Q= = =
2 2 2 4 2 16
Fl2
TA = VA = Q =
16
TA Fl2
ϕA = =
EI x 16EI x

Fl2
ϕmax = ϕA =
16EI x
l l Fl2 l Fl2 l Fl3
MC = VA − Q = − =
2 6 16 2 16 6 48
MC Fl3
vC = =
EI x 48EI x

Fl3
v max = vC =
48EI x
Određivanje ugiba i nagiba tangente elastične linije metodom fiktivnog
nosača nosača – Primer za vežbu

Odrediti primenom metode fiktivnog nosača ugib u A i nagib u A i B

levo desno
 1 Fl2
Q = F⋅l ⋅l =
2 2
∑Y = 0 → − V B +Q − V C = 0 
 Fl2 Fl2
l  ⇒ VB = , VC =
∑ M B = 0 → Q ⋅ 3 − V C ⋅ l = 0  3 6

Fl2
T B = −V B = −
3
TB Fl2
ϕB = =−
EI x 3EI x

∑Y = 0 → V A +Q + V B = 0 ⇒
Fl2 Fl2 5
VA = − − = − Fl2
2 3 6
5
TA = VA = − F l 2
6
2l F l 2 TA 5 Fl2
MA = VB ⋅ l + Q =
1 2l 2
⋅ l + Fl2 = Fl3 ϕA = =−
3 3 2 3 3 EI x 6 EI x
M A 2F l 3
vA = =
EI x 3EI x
ODREĐIVANJE UGIBA I NAGIBA TANGENTE ELASTIČNE LINIJE GREDE
PROMENLJIVOG POPREČNOG PRESEKA METODOM FIKTIVNOG NOSAČA

Odrediti maksimalni ugib i nagib tangente elastične linije proste grede na slici.

Moment inercije je promenljiv i može se redukovati na neku pogodnu osnovnu

vrednost, na primer na veličinu momenta inercije gde je on najmanji.
I AC = I 0 = I C
Usvojena uporedna krutost
I DB = I 0 = I C
I CD = I1 = 2I 0 = 2I C
IC I0 IC I0 1
I q AC = M= M = M = = =
q (z) = C M (z)
q CD M M M
I AC I0 ICD 2I0 2
I
I I
q DB = C M = 0 M = M
I DB I0
 1 Fl l Fl2
Q1 = =
2 6 3 36
Fl l Fl2
Q2 = =
12 3 36
1 l  Fl Fl  Fl2
Q3 =  − =
2 3  8 12  144


∑ Y = 0 → − VA − VB + F = 0 
 2l 1 l  l 1 l  
∑ B
M = 0 → VA l − Q1
 3
+
3 3


− Q 2 +
 3 2 3
 −
 
l 1 l  2 l  
− Q3  + −
 1Q  = 0 
3 2 3  3 3 
Fl 2
⇒ VA = VB =
32
Fl2
TA = VA =
32

TA Fl2
ϕmax = ϕA = =
EIC 32EI0
 l  l 1 l  Q2 1 l Q3 1 l
M  z = 2l  = V A −Q1 + − −
  2  6 3 3 2 2 6 2 3 6
M  z = 2l  = 0, 006559 F l 3
 

M  z = 2l  0, 006559 F l 3
v max =  
=
EI x EI0
Određivanje ugiba i nagiba tangente elastične linije metodom fiktivnog
nosača – Primer za vežbu

Odrediti primenom metode fiktivnog nosača ugib i nagib u tački C