H E R E T I C U S

^ ^
Casopis za preispitivanje proslosti
Vol. XIV (20l6), No. l-2

SADRŽAJ

Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

TEMA BROJA:
KONTROVERZE OKO USTAVNOSTI BRISELSKOG SPORAZUMA
Kosta Čavoški
Neustavnost Briselskog sporazuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Ratko Marković
O ustavnosti i zakonitosti Briselskog sporazuma . . . . . . . . . . . . . 21
Vladimir B. Đurić
Pravni aspekti Briselskog sporazuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Olivera Vučić
Izdvojeno mišljenje na odluku Ustavnog suda IUo-247/2013 . . . 43
Dragan M. Stojanović
Izdvojeno mišljenje na odluku Ustavnog suda IUo-247/2013 . . . 58
Katarina Manojlović Andrić
Izdvojeno mišljenje na odluku Ustavnog suda IUo-247/2013 . . . 72
Bosa Nenadić
Izdvojeno mišljenje na odluku Ustavnog suda IUo-247/2013 . . . 87
Tanasije Marinković
Anatomija jedne odluke – politikološki pogled na zaključak
Ustavnog suda o ustavnosti Briselskog sporazuma . . . . . . . . . . . 100
Violeta Beširević
A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti
Briselskog sporazuma u svetlu doktrine političkog pitanja . . . . . 127
Prilozi
Tekst Briselskog sporazuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti
parafiranog „Prvog sprorazuma o principima koji regulišu
normalizaciju odnosa“ između Vlade Republike Srbije
i Privremenih institucija samouprave u Prištini . . . . . . . . . . . . . 153
Stav Ustavnog suda RS o ustavnosti
i zakonitosti Briselskog sporazumа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

1
Hereticus, 1–2/2016

Istraživanja
Tatjana Đurović
Metaforička poimanja migrantske krize
u medijskom diskursu Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Stefan Dušanić
Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija . . . . . . . . . . . 212

Ogledi
Erik Beket Viver (Eric Beckett Weaver)
Principov kult i ono što iz njega proizilazi u Mađarskoj . . . . . . . 237
Danilo Trbojević
Simbolička upotreba „lika i dela“ Gavrila Pirincipa
u političkim narativima na prostoru bivše Jugoslavije . . . . . . . . . 247

Tokovi
Danilo N. Basta
Otimanje Kosova i Metohije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

Zbivanja
Savet za borbu protiv korupcije
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije
o nezakonito sprovođenoj privatizaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267

Pogledi
Momo Pudar
Ko vlada u Kini? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279

Polemike
Vojislav P. Jelić
Ovim putem ne odosmo u Korint . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

Besede
Nenad Obradović
Nauči da budeš zadovoljan malim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300
Mladen Stiković
Vladarska volja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302

Sećanja
Venceslav Glišić
Šta je istina o Slobodanki Stefanović? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305

Dosije
Jovica Trkulja
Rehabilitacija političkih osuđenika u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . 309
Stefan Samardžić
Rehabilitacija dr Velizara Jankovića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311

2
 Sadržaj

Osvrti, prikazi, recenzije

Jovica Trkulja
Političke posledice izbornih sistema
(Slaviša Orlović, Izborni bumerang) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
Željko Rutović
Dekodiranje medijskog novoznakovlja
(Milleva Pavlović, Medijska proizvodnja sreće) . . . . . . . . . . . . . . . 331
Vladimir Marković
Korisna i vredna knjiga o Titu iz Hrvatske
(Ivo i Slavko Goldštajn, Tito) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335

In memoriam
Aleksandar V. Gordić
U spomen na profesorku Radmilu Šajković . . . . . . . . . . . . . . . . . 339

3
Hereticus, 1–2/2016

4
 ..................
UVODN I K
..................

1. – Od za­vr­šet­ka NA­TO bom­bar­do­va­nja Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­

je 1999. go­di­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja se na­la­zi pod ad­mi­ni­stra­ci­jom UN­MIK-а,
u skla­du sa Re­zo­lu­ci­jom 1244 Sa­ve­ta bez­bed­no­sti Orga­ni­za­ci­je uje­di­nje­nih
na­ci­ja. Evrop­ska uni­ja je, me­đu­tim, 16. fe­bru­a­ra 2008. od­lu­či­la da po­kre­
ne Mi­si­ju vla­da­vi­ne pra­va Evrop­ske uni­je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji – EULEKS
KO­SO­VO, a 17. fe­bru­a­ra 2008. orga­ni pri­vre­me­ne sa­mo­up ­ ra­ve na Ko­so­vu
i Me­to­hi­ji, uz po­li­tič­ku i orga­ni­za­ci­o­nu po­dr­šku EU i SAD-a, do­ne­li su jed­no­
stra­nu od­lu­ku o pr­o­gla­še­nju ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va i Me­to­hi­je od Sr­bi­je. Sr­bi­ja je
od­ba­ci­la tu de­kla­ra­ci­ju, a Ge­ne­ral­na skup­šti­na Orga­ni­za­ci­je uje­di­nje­nih na­ci­ja
je Re­zo­lu­ci­jom A/63/L.2, usvo­je­nom na pred­log Sr­bi­je 8. ok­to­bra 2008, zah­te­
va­la sa­ve­to­dav­no mi­šlje­nje Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de o le­gal­no­sti ko­sov­ske
de­kla­ra­ci­je. Sud je 22. ju­la 2010, gla­sa­njem 10 pre­ma če­ti­ri, do­neo od­lu­ku da
de­kla­ra­ci­jom ni­je pre­kr­šen me­đu­na­rod­ni za­kon, tvr­de­ći da auto­ri de­kla­ra­ci­je
ni­su pri­vre­me­ne in­sti­tu­ci­je sa­mo­u­pra­ve na Ko­so­vu, ne­go ne­for­mal­na gru­pa
li­de­ra, ko­ji­ma ni­je za­bra­nje­no da pr­og­ la­ša­va­ju ka­kvu god ho­će de­kla­ra­ci­ju.
Sa­op­šte­no je i da tom pri­li­kom ni­je pre­kr­še­na Re­zo­lu­ci­ja 1244, jer ona ne
pre­ju­di­ci­ra ko­na­čan sta­tus Ko­so­va. U to vre­me, ne­za­vi­snost Re­pu­bli­ke Ko­so­vo
pri­zna­lo je 96 од 193 čla­ni­ce Uje­di­nje­nih na­ci­ja.
Na­kon to­ga, Evrop­ska uni­ja je pred­lo­ži­la vla­sti­ma Sr­bi­je i Ko­so­va da
ot­poč­nu pre­go­vo­re ra­di re­ša­va­nja prak­tič­nih, ži­vot­nih pi­ta­nja ta­mo­šnjih sta­
nov­ni­ka, što je bio uslov za da­va­nje sta­tu­sa kan­di­da­ta Sr­bi­ji. Pre­go­vo­ri Be­
o­gra­da i Pri­šti­ne su ot­po­če­li 8. mar­ta 2011. go­di­ne. Be­o­grad je pred­sta­vljao
po­li­tič­ki di­rek­tor u Mi­ni­star­stvu spolj­nih po­slo­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Bo­ri­slav
Ste­fa­no­vić, a Pri­šti­nu pot­pred­sed­ni­ca Vla­de Ko­so­va Edi­ta Ta­hi­ri. Na­kon ne­
ko­li­ko run­di pre­go­vo­ra to­kom 2011. i 2012, ot­po­če­ti su no­vi pre­go­vo­ri 2013,
s tim što su še­fo­vi pre­go­va­rač­kih ti­mo­va su bi­li pred­sed­ni­ci vla­da – Ivi­ca Da­čić
i Ha­šim Ta­či, a sa­da su Mar­ko Đu­rić, šef Kan­ce­la­ri­je za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju
i Edi­ta Ta­hi­ri, mi­ni­star­ka za di­ja­log sa Be­o­gra­dom u Vla­di Ko­so­va. U Bri­se­lu je
19. apri­la 2013. po­stig­nut i pa­ra­fi­ran Pr­vi spo­ra­zum o prin­ci­pi­ma nor­ma­li­
za­ci­je od­no­sa Be­o­gra­da i Pri­šti­ne, to jest Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i sa­mo­pro­gla­še­ne
Re­pu­bli­ke Ko­so­vo, po­znat i kao Bri­sel­ski spo­ra­zum.
2. – Bri­sel­skim spo­ra­zu­mom pred­vi­đe­no je osni­va­nje za­jed­ni­ce srp­skih
op­šti­na na se­ve­ru Ko­so­va i Me­to­hi­je, na­kon lo­kal­nih iz­bo­ra po ko­sov­skim
za­ko­ni­ma. Član­stvo u za­jed­ni­ci će bi­ti otvo­re­no za sve dru­ge op­šti­ne, ako se
o to­me slo­že čla­no­vi. Za­jed­ni­ca će ima­ti osni­vač­ki sta­tut. Mo­že bi­ti uki­nu­ta
sa­mo od­lu­kom op­šti­na ko­je su u nje­nom sa­sta­vu. Ga­ran­ci­je za za­jed­ni­cu je­su
5
Hereticus, 1–2/2016

va­že­ći za­kon i Ustav­ni za­kon. Orga­ni­za­ci­ja Za­jed­ni­ce će bi­ti za­sno­va­na na

istim osno­va­ma kao i Aso­ci­ja­ci­ja ko­sov­skih op­šti­na, od­no­sno ima­će pred­sed­ni­
ka, pot­pred­sed­ni­ka, skup­šti­nu i ve­će. Op­šti­ne čla­ni­ce, u skla­du sa Evrop­skom
po­ve­ljom o lo­kal­noj sa­mo­up ­ ra­vi i ko­sov­skim za­ko­ni­ma bi­će ovla­šće­ne da sa­ra­
đu­ju, vr­še­ći svo­je nad­le­žno­sti ko­lek­tiv­no pre­ko za­jed­ni­ce. Za­jed­ni­ca će ima­ti
pu­ni nad­zor u obla­sti­ma eko­nom­skog raz­vo­ja, obra­zo­va­nja, zdrav­stva, urba­nog
i ru­ral­nog pla­ni­ra­nja, pred­stav­nič­ku ulo­gu pri cen­tral­noj vla­sti, kao i me­sto
u lo­kal­nim, sa­ve­to­dav­nim te­li­ma u tu svr­hu. Po­red to­ga, tim spo­ra­zu­mom
re­gu­li­sa­no je uki­da­nje bez­bed­no­snih struk­tu­ra i pra­vo­sud­nih in­sti­tu­ci­ja Re­
pu­bli­ke Sr­bi­je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Pred­vi­đe­no je da po­li­ci­ja bu­de je­din­stve­na
i da to bu­de i ko­sov­ska po­li­ci­ja. Či­ta­va po­li­ci­ja sa se­ve­ra Ko­so­va tre­ba­lo bi da
bu­de in­te­gri­sa­na u okvi­re ko­sov­ske po­li­ci­je. Pla­te će is­pla­ći­va­ti je­di­no ko­sov­ska
po­li­ci­ja. Pri­pad­ni­ci­ma dru­gih bez­bed­no­snih srp­skih struk­tu­ra bi­će po­nu­đe­no
me­sto u od­go­va­ra­ju­ćim ko­sov­skim struk­tu­ra­ma. U me­đu­vre­me­nu, to je iz­vr­
še­no. Pred­vi­đe­no je, ta­ko­đe, da pra­vo­sud­ne vla­sti bu­du in­te­gri­sa­ne i da ra­de
u okvi­ru ko­sov­skog prav­nog okvi­ra i da će Ape­la­ci­o­ni sud u Pri­šti­ni us­po­sta­vi­ti
pa­nel u ko­jem će u ve­ći­ni bi­ti su­di­je ko­sov­ski Sr­bi ko­ji će se ba­vi­ti po­slo­vi­ma
u svim op­šti­na­ma sa ve­ćin­skim srp­skim sta­nov­ni­štvom. I te od­red­be Bri­sel­skog
spo­ra­zu­ma su re­a­li­zo­va­ne.
Pot­pi­sni­ci spo­ra­zu­ma su se oba­ve­za­li: 1) na iz­ra­du pla­na za im­ple­
men­ta­ci­ju do­go­vo­re­nog do 26. apri­la 2013; 2) na pot­pi­si­va­nje spo­ra­zu­ma
o te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma i ener­ge­ti­ci do ju­na 2013; 3) da ne­će blo­ki­ra­ti, ni­ti pod­
sti­ca­ti dru­ge da blo­ki­ra­ju evrop­ske in­te­gra­ci­je dru­ge stra­ne; i 4) da će for­mi­ra­ti
ko­mi­si­ju za im­ple­men­ta­ci­ju, u ko­joj će bi­ti pred­stav­ni­ci obe stra­ne, ko­ji­ma će
pred­stav­ni­ci EU pru­ža­ti po­dr­šku.
3. – Bri­sel­ski spo­ra­zum je iza­zvao br­oj­ne re­ak­ci­je i kon­tro­ver­ze u Sr­bi­ji.
Spo­ra­zum, pre­ma iz­ve­snim mi­šlje­nji­ma, pred­sta­vlja va­žan i nu­žan ko­rak ka
nor­ma­li­za­ci­ji od­no­sa iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va, re­ša­va­nje ži­vot­nih pi­ta­nja ta­
mo­šnjih sta­nov­ni­ka i va­žan ko­rak ka evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma Sr­bi­je i Ko­so­va.
Na dru­goj stra­ni je­su oni ko­ji u tom spo­ra­zu­mu vi­de iz­da­ju srp­skih na­ci­o­nal­
nih i dr­žav­nih in­te­re­sa. Bri­sel­ski spo­ra­zum ni­je u skla­du sa srp­skim Usta­vom
i za­ko­ni­ma, u su­prot­no­sti je sa Re­zo­lu­ci­jom 1244 i nji­me se Ko­so­vo i Me­to­hi­ja
fak­tič­ki iz­dva­ja iz prav­nog po­ret­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
Na­ve­de­ni spo­ro­vi na­sta­vlje­ni su pred Ustav­nim su­dom Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
Pred njim se na­šlo vi­še zah­te­va za is­pi­ti­va­nje ustav­no­sti po­me­nu­tog spo­ra­zu­ma,
kao i ni­za ured­bi ko­je je Vla­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je do­ne­la na osno­vu­tog spo­ra­zu­ma.
For­mal­ni pred­log Ustav­nom su­du za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti
Spo­ra­zu­ma pod­ne­la je gru­pa od 25 na­rod­nih po­sla­ni­ka de­ve­tog sa­zi­va Na­rod­
ne skup­šti­ne 8. ma­ja 2013. go­di­ne. Pred­la­gač je iz­neo da je taj akt za­klju­čen
u jed­noj sta­ri­joj, da­nas iz­ob­ i­ča­je­noj, ta­ko­zva­noj bi­la­te­ral­noj for­mi me­đu­na­
rod­nog ugo­vo­ra ko­ja je prak­ti­ko­va­na od Vest­fal­skog mi­rov­nog ugo­vo­ra (1648),
6
 Uvodnik

pa sve do XIX ve­ka, i to ta­ko što su pa­ra­fi­ra­na dva isto­vet­na tek­sta na en­gle­skom
je­zi­ku. „Ka­da oba ova tek­sta pri­hva­te i po­tvr­de na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Ko­so­va, to jest sa­mo­zva­ne dr­ža­ve ko­smet­skih Al­ba­na­ca, sma­
tra­će se“, na­gla­ša­va se u pred­lo­gu, „da je ovaj me­đu­na­rod­ni ugo­vor za­klju­čen.“
Pred­la­gač je is­ta­kao br­oj­ne for­mal­ne i ma­te­ri­jal­ne ma­ne ospo­re­nog ak­ta ko­je
ga, po nje­go­vom mi­šlje­nju, či­ne ne­us­ tav­nim i ne­za­ko­ni­tim.
Ustav­ni sud Sr­bi­je je 26. fe­bru­a­ra 2014. go­di­ne oce­nio ne­u­stav­nom
Ured­bu o ka­ta­stru za Ko­so­vo, ko­ja je usvo­je­na na osno­vu Bri­sel­skog spo­ra­
zu­ma. Sud je tom od­lu­kom još jed­nom dao Vla­di Sr­bi­je rok od šest me­se­ci da
Ured­bu o ka­ta­stru ure­di ona­ko ka­ko na­la­že Ustav Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Osim to­ga,
Ustav­ni sud je, pret­hod­no u ju­nu 2013. go­di­ne, do­neo od­lu­ku da za­sta­ne sa
po­stup­kom o oce­ni ustav­no­sti Spo­ra­zu­ma i po­me­nu­te ured­be Vla­de Sr­bi­je. Sud
je tom od­lu­kom dao mo­guć­nost Vla­di Sr­bi­je da usa­gla­si tu ured­bu sa Usta­vom
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Vla­da je na­i­me ima­la mo­guć­nost da uklo­ni ured­bu iz prav­nog
po­ret­ka, ili da je pr­o­me­ni ta­ko da ona bu­de u sa­gla­sno­sti sa usta­vom, za­ko­ni­
ma i me­đu­na­rod­nim kon­ven­ci­ja­ma. Bu­du­ći da Vla­da Sr­bi­je ni­šta od to­ga ni­je
uči­ni­la, Ustav­ni sud je na­sta­vio po­stu­pak oce­ne ustav­no­sti.
4. – U tom ci­lju, u Ustav­nom su­du je orga­ni­zo­va­na jav­na ras­pra­va
24. ju­na 2014. go­di­ne, na ko­joj su prav­ni struč­nja­ci iz­ne­li svo­je sta­vo­ve o spor­
nim pi­ta­nji­ma. U ras­pra­vi su uče­stvo­va­li na­ši is­tak­nu­ti struč­nja­ci za ustav­no
pra­vo (aka­de­mik dr Ko­sta Ča­vo­ški, pr­of. dr Rat­ko Mar­ko­vić, pr­of. dr Vla­dan
Pe­trov, pr­of. dr Ta­na­si­je Ma­rin­ko­vić i dr Vla­di­mir Đu­rić) i me­đu­na­rod­no
pra­vo (pr­of. dr Mi­len­ko Kre­ća i pr­of. dr Ro­do­ljub Etin­ski). Pre­ma sta­no­vi­
štu kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta – za od­re­đe­nje pri­ro­de ak­ta va­žni su nje­go­vi sa­dr­ži­na
i dej­stvo. Po­me­nu­ti spo­ra­zum uve­den je u prav­ni po­re­dak Sr­bi­je na ne­pro­pi­
san na­čin i ima obe­lež­ja op­šteg, nor­ma­tiv­nog ak­ta, te pod­le­že ustav­no­sud­skoj
kon­tro­li. Eks­per­ti za me­đu­na­rod­no pra­vo, me­đu­tim, is­ta­kli su da Spo­ra­zum
ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor, već jed­na od fa­za po­li­tič­kih pre­go­vo­ra, i kao ta­kav
pred­sta­vlja sa­mo po­li­tič­ki akt. Ni­je da­kle uve­den u prav­ni po­re­dak Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je kao op­šti akt.
Pod­stak­nut ta­kvom ras­pra­vom i uva­ža­va­ju­ći na­ro­či­to argu­men­te struč­
nja­ka za me­đu­na­rod­no pra­vo, Ustav­ni sud je u pr­vi plan po­sta­vio pi­ta­nje prav­
ne pri­ro­de Spo­ra­zu­ma i da li, s ob­zi­rom na nju, uop­šte ima nad­le­žnost da se
iz­ja­šnja­va o nje­go­voj ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti. Kon­kret­no, da li je ospo­re­ni akt
po svo­joj pri­ro­di prav­ni ili po­li­tič­ki, od­no­sno da li je u pi­ta­nju „me­đu­na­rod­ni
ugo­vor ko­ji je deo unu­tra­šnjeg prav­nog po­ret­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, ili se pak ra­di
o po­li­tič­kom ak­tu/do­ku­men­tu ko­ji je re­zul­tat od­re­đe­ne fa­ze po­li­tič­kih pre­go­vo­ra
sa pred­stav­ni­ci­ma pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji“.
Sle­de­ći tu lo­gi­ku, Sud je po­sta­vio ključ­no pi­ta­nje – da li se Od­lu­ka Na­
rod­ne skup­šti­ne i Za­klju­čak Vla­de Sr­bi­je mo­gu sma­tra­ti op­štim ak­tom. „Od
od­go­vo­ra na to pi­ta­nje“, ka­ko is­ti­če Sud, „za­vi­si i oce­na da li je, sa prav­ne
stra­ne, pa­ra­fi­ran ’Pr­vi spo­ra­zum’ ovim ak­ti­ma Na­rod­ne skup­šti­ne i Vla­de
7
Hereticus, 1–2/2016

’uve­den’ u prav­ni po­re­dak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je kao op­šti akt.“ Na­kon raz­ma­tra­
nja tri mo­gu­ća od­go­vo­ra na to pi­ta­nje, Sud je utvr­dio da ni­je reč o ak­tu ko­ji,
u skla­du sa od­red­ba­ma čla­na 167 Usta­va, pod­le­že ustav­no­sud­skoj kon­tro­li,
te je od­ba­cio pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti, zbog ne­na­dle­žno­sti za
od­lu­či­va­nje. Na osno­vu to­ga, Ustav­ni sud je u skla­du sa pre­po­ru­kom Vla­de
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je 10. de­cem­bra 2014. od­ba­cio pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­
ko­ni­to­sti pa­ra­fi­ra­nog Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju
od­no­sa iz­me­đu Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­up ­ ra­ve
u Pri­šti­ni, od 19. apri­la 2013. go­di­ne (pred­met IUo–247/2013).
Raz­u­me se da je ta­kva od­lu­ka Su­da, ko­ja je pot­pu­no za­ne­ma­ri­la argu­men­te
pred­la­ga­ča i kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta iz­re­če­ne u jav­noj ras­pra­vi, iza­zva­la oprav­da­ne
kri­ti­ke. Do­ve­la je šta­vi­še u pi­ta­nje i nje­go­vu ne­pri­stra­snost, pre sve­ga, pre­ma
Na­rod­noj skup­šti­ni i Vla­di Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Na to su iz­ri­či­to uka­za­la tr­o­ji­ca
uče­sni­ka u jav­noj ras­pra­vi (pr­of. dr Ko­sta Ča­vo­ški, pr­of. dr Rat­ko Mar­ko­vić
i pr­of. dr Ta­na­si­je Ma­rin­ko­vić) i vi­še su­di­ja Ustav­nog su­da ko­ji su iz­dvo­ji­li
svo­je mi­šlje­nje (pr­of. dr Oli­ve­ra Vu­čić, pr­of. dr Dra­gan M. Sto­ja­no­vić, dr Bo­sa
Ne­na­dić i Ka­ta­ri­na Ma­noj­lo­vić An­drić).
5. – Ima­ju­ći u vi­du iz­uz­ e­tan zna­čaj tog (ustav­no)prav­nog pi­ta­nja sa
da­le­ko­se­žnim po­sle­di­ca­ma za Sr­bi­ju i njen prav­ni po­re­dak, Re­dak­ci­ja ča­so­pi­sa
He­re­ti­cus je od­lu­či­la da ovaj dvo­broj po­sve­ti di­le­ma­ma u ve­zi sa ustav­no­šću
Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma. U okvi­ru te­ma­ta ob­ja­vlju­je­mo auto­ri­zo­va­na iz­la­ga­nja
uče­sni­ka (Ko­ste Ča­vo­škog, Rat­ka Mar­ko­vi­ća, Ta­na­si­ja Ma­rin­ko­vi­ća i Vla­di­mi­ra
Đu­ri­ća) u jav­noj ras­pra­vi u Ustav­nom su­du odr­ža­noj 24. ju­na 2014. go­di­ne.
Ob­ja­vlju­je­mo, po­red to­ga, tekst Vi­o­le­te Be­ši­ro­vić i iz­dvo­je­na mi­šlje­nja na od­
lu­ku Ustav­nog su­da su­di­ja Oli­ve­re Vu­čić, Dra­ga­na M. Sto­ja­no­vi­ća, Ka­ta­ri­ne
Ma­noj­lo­vić An­drić i Bo­se Ne­na­dić. U pri­lo­gu te­ma­ta na­la­ze se: tekst Bri­sel­skog
spo­ra­zu­ma, Pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma
i Stav Ustav­nog su­da RS o ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma.
Na­kon te­ma­ta sle­de uobi­ča­je­ne ru­bri­ke ča­so­pi­sa He­re­ti­cus. U ru­bri­ci
„Is­tra­ži­va­nja“ do­no­si­mo tek­sto­ve na dve ak­tu­el­ne te­me: „Mi­grant­sko po­i­ma­
nje mi­grant­ske kri­ze u me­dij­skom dis­kur­su“ (Ta­tja­na Đu­ro­vić) i „Ustav­nost
objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča me­di­ja“ (Ste­fan Du­ša­nić). U „Ogle­di­ma“
na­sta­vlja­mo sa ob­ja­vlji­va­njem is­tra­ži­va­nja raz­li­či­tih vi­đe­nja i in­ter­pre­ta­ci­ja
Sa­ra­jev­skog aten­ta­ta. Erik Be­ket Vi­ver pi­še o Prin­ci­po­vom kul­tu u Ma­đar­skoj,
a Da­ni­lo Tr­bo­je­vić o sim­bo­lič­koj upo­tre­bi „li­ka i de­la“ Ga­vri­la Prin­ci­pa u po­li­
tič­kim na­ra­ti­vi­ma na pr­o­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je. U ru­bri­ci „To­ko­vi“ ob­ja­vlju­
je­mo pri­log Da­ni­la Ba­ste o oti­ma­nju Ko­so­va i Me­to­hi­je. U ru­bri­ci „Zbi­va­nja“
pri­ka­zu­je­mo Iz­ve­štaj Sa­ve­ta za bor­bu pr­o­tiv ko­rup­ci­je o ne­za­ko­ni­to spro­vo­đe­noj
pri­va­ti­za­ci­ji, a u „Po­gle­di­ma“ tekst na­šeg sa­rad­ni­ka i do­a­je­na srp­skog no­vi­
nar­stva Mo­me Pu­da­ra: „Ko vla­da u Ki­ni“. Ru­bri­ka „Po­le­mi­ke“ sa­dr­ži kri­tič­ki
tekst pr­o­fe­so­ra dr Vo­ji­sla­va Je­li­ća o no­vom pre­vo­du i iz­da­nju knji­ge Avra­ma

8
 Uvodnik

Mra­zo­vi­ća Ru­ko­vod­stvo za slo­ven­sko kra­sno­reč­je. Pra­te­ći tak­mi­če­nja i dru­ga

zbi­va­nja na be­sed­nič­koj sce­ni Sr­bi­je, ovog pu­ta u ru­bri­ci „Be­se­de“ ob­ja­vlju­je­mo
go­vo­re dvo­ji­ce po­bed­ni­ka na XXII tak­mi­če­nju u be­sed­ni­štvu stu­de­na­ta Prav­nog
fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du (Ne­na­da Ob­ra­do­vi­ća i Mla­de­na Sti­ko­vi­ća).
„Se­ća­nja“ su po­sve­će­na pod­se­ća­nju Ven­ce­sla­va Gli­ši­ća na za­bo­ra­vlje­nu Slo­
bo­dan­ku Ste­fa­no­vić. Se­ri­jal o re­ha­bi­li­ta­ci­ji po­li­tič­kih osu­đe­ni­ka i ka­žnje­ni­ka
na­sta­vlja­mo u ru­bri­ci „Do­si­je“ pri­lo­gom Ste­fa­na Sa­mar­dži­ća o re­ha­bi­li­ta­ci­ji dr
Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća. U „Osvr­ti­ma, pri­ka­zi­ma, re­cen­zi­ja­ma“ pred­sta­vlja­mo tri
no­ve i za­ni­mlji­ve knji­ge. Reč je o de­li­ma Sla­vi­še Orlo­vi­ća Iz­bor­ni bu­me­rang
(Jo­vi­ca Tr­ku­lja), Mi­le­ve Pa­vlo­vić Me­dij­ska pr­o­iz­vod­nja sre­će (Želj­ko Ru­to­vić),
i Ive i Slav­ka Gold­štaj­na Ti­to (Vla­di­mir Mar­ko­vić). Na kra­ju je In me­mo­ri­am
Rad­mi­li Šaj­ko­vić, pr­o­fe­sor­ki Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du.
Be­og­ rad, ok­to­bar 2016. Ured­nik

9
Hereticus, 1–2/2016

Kosovski boj, ulje-platno, 200 x 150 cm, 1989.

10
 Uvodnik

..........................

TEMA BR O J A
..........................

Kontroverze oko ustavnosti

Briselskog sporazuma

Boj na Kosovu, gvaš, 100 x 70 cm, 1979.

11
Hereticus, 1–2/2016

ILUSTRACIJE U OVOM BROJU:

SLIKE RADISLAVA TRKULJE
Tr­ku­lja To­do­ra Ra­di­slav je ro­đen 8. apri­la 1938. u Kla­do­vu. Di­plo­mi­rao
je na Aka­de­mi­ji li­kov­nih umet­no­sti u Be­og­ ra­du u kla­si prof. Đor­đa An­dre­je­vi­ća
Ku­na 1963. go­di­ne. Post­di­plom­ske stu­di­je za­vr­šio u Maj­stor­skoj ra­di­o­ni­ci Kr­ste
He­ge­du­ši­ća u Za­gre­bu 1965, na­kon če­ga je po­stao maj­stor sli­kar. Po mi­šlje­nu
kri­ti­ke „Tr­ku­lji­no sli­kar­stvo je lir­sko, ali ni­je sen­ti­men­tal­no, na­sta­lo na či­stom
zra­ku ono no­si pe­čat jed­ne bo­ga­te ve­dri­ne“ (Želj­ko Sa­bol).
Bio je član ULUS-a od 1964. go­di­ne i član Srp­skog umet­nič­kog dru­štva
„La­da“, a u ra­du se do­ka­zao kao sli­kar „naj­sna­žni­je auten­tič­no­sti ko­ji je u svo­jim
de­li­ma spa­jao tra­di­ci­o­nal­no sa sa­vre­me­nim“. Je­dan od osni­va­ča Umet­nič­kog udru­
že­nja „Kra­jin­ski krug“ u Ne­go­ti­nu 1991. Osno­vao je Ga­le­ri­ju PE­NA u Đer­da­pu
1975. go­di­ne sa stal­nom po­stav­kom svo­jih de­la. Od 1993. do 2000. go­di­ne bio je
di­rek­tor Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti u Be­o­gra­du. Pr­vi put sa­mo­stal­no je iz­la­gao
1957. go­di­ne u Ne­go­ti­nu. Iz­la­gao na pre­ko 70 sa­mo­stal­nih i na oko 400 grup­nih
iz­lo­žbi u ze­mlji i ino­stran­stvu (Beč, Fi­ren­ca, Ka­ra­kas, Stok­holm, Mi­la­no, Nju­jork,
Ber­lin, To­le­do, Tel Aviv, Pa­riz, Ni­ko­zi­ja, Tri­po­li, Pe­king).
Go­di­ne 2005. go­di­ne Ne­go­ti­nu je po­klo­nio dva­de­set li­kov­nih de­la ko­ja su
po­sta­la deo Tr­ku­lji­nog le­ga­ta, ko­ji je otvo­ren u kom­plek­su Mo­kranj­če­ve rod­ne
ku­će. Pet go­di­na ka­sni­je pro­gla­šen je i za Po­ča­snog gra­đa­ni­na Ne­go­ti­na.
Do­ka­zao se kao sli­kar naj­sna­žni­je auten­tič­no­sti, a svo­jim de­li­ma spo­jio
tra­di­ci­on
­ al­no sa sa­vre­me­nim. „Za­hva­lju­ju­ći neo­do­lji­vom stva­ra­lač­kom šar­mu ko­ji
se za­sni­va na uro­đe­nom ko­li­ko i po­tom du­gom prak­som ople­me­nji­va­nom uku­su,
Tr­ku­lja je iz­ra­stao u sli­ka­ra či­je de­lo ima za­pa­že­nu ulo­gu u ši­re­nju pro­sto­ra li­kov­ne
kul­tu­re. Upra­vo ta dru­štve­no va­žna funk­ci­ja nje­go­vog de­la, kao i ostva­re­ne pla­stič­
ne vred­no­sti što ih uspe­šno funk­ci­o­ni­sa­nje na tom po­lju pod­ra­zu­me­va i zah­te­va,
ob­ja­šnja­va­ju i po­tvr­đu­ju nje­go­vo vid­no me­sto u mno­gim re­pre­zen­ta­tiv­nim pre­
gle­di­ma ju­go­slo­ven­ske i, pre sve­ga, srp­ske isto­ri­je umet­no­sti“ (Ni­ko­la Ku­so­vac).
Umro je 24. no­vem­bra 2016. Sa­hra­njen je na me­snom gro­blju u Ilan­dži.

12
 Neustavnost Briselskog sporazuma

UDK 341.24(497.11)"2013"
340.142:342.565.2(497.11)

Kosta Čavoški
Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd

NEUSTAVNOST BRISELSKOG SPORAZUMA*

Re­zi­me: Autor pr­vo raz­ma­tra tri pret­hod­na pi­ta­nja, od ko­jih sva­ko po­to­nje
za­vi­si od od­go­vo­ra ko­ji je dat na pret­ho­de­će pi­ta­nje. To su: 1) Da li je Bri­sel­ski
spo­ra­zum prav­ni ili po­li­tič­ki akt? 2) Ako je Bri­sel­ski spo­ra­zum prav­ni akt, da li je
op­šti akt ko­ji pod­le­že sud­skoj kon­tro­li ustav­no­sti? 3) Ako je op­šti prav­ni akt da
li je i me­đu­na­rod­ni ugo­vor? Po nje­go­vom mi­šlje­nju Bri­sel­ski spo­ra­zum je prav­ni
akt i to op­šti prav­ni akt ko­ji pod­le­že sud­skoj kon­tro­li ustav­no­sti. Sto­ga Ustav­ni
sud, ako se dr­ži čla­na 167 sta­va 1 tač­ke 1 Usta­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, mo­ra bi­ti nad­
le­žan za oce­nu ustav­no­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma. Iz tih raz­lo­ga po­sta­vlja­nje tre­ćeg
pi­ta­nja ko­je pro­iz­i­la­zi iz ovog dru­gog, da li je Bri­sel­ski spo­ra­zum me­đu­na­rod­ni
ugo­vor, sa sta­no­vi­šta nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da pot­pu­no su­vi­šno, po­što je za utvr­
đi­va­nje nje­go­ve nad­le­žno­sti do­volj­no što je Bri­sel­ski spo­ra­zum op­šti prav­ni akt.
Autor po­seb­no is­ti­če da je ne­u­stav­nost Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma pro­iz­ve­la za
Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju i nje­ne dr­ža­vlja­ne na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji dra­ma­tič­ne, pa i kob­
ne po­sle­di­ce. Tim spo­ra­zu­mom Vla­da Sr­bi­je je pri­sta­la na za­ti­ra­nje i po­sled­njih
in­sti­tu­ci­ja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, na­te­ra­la na­še su­na­rod­ni­ke da
po­sta­nu dr­ža­vlja­ni na­ma ne­pri­ja­telj­ske dr­ža­ve i da­le­ko­se­žno na­ru­ši­la te­ri­to­ri­jal­ni
in­te­gri­tet Sr­bi­je, ta­ko što ju je sve­la na osta­tak iz­van ne­gda­šnje Auto­nom­ne po­
kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, ko­ja ne sa­mo u te­ri­to­ri­jal­nom ne­go i u kul­tur­no-isto­
rij­skom smi­slu pred­sta­vlja sto­žer srp­ske du­hov­no­sti i dr­žav­no­sti.
Ključ­ne re­či: Bri­sel­ski spo­ra­zum, po­li­tič­ki akt, prav­ni akt, op­šti prav­ni akt, me­
đu­na­rod­ni ugo­vor, ustav­no­sud­ska kon­tro­la, Ustav Re­pu­bli­ke Sr­
bi­je, Za­jed­ni­ca srp­skih op­šti­na, Re­pu­bli­ka Ko­so­vo

U pred­lo­gu za za­ka­zi­va­nje jav­ne ras­pra­ve u Ustav­nom su­du o ustav­

no­sti „Pr­vog spo­ra­zu­ma o nor­ma­li­za­ci­ji od­no­sa“ (po­zna­ti­jeg kao Bri­sel­ski
spo­ra­zum), ko­ji je pot­pi­sao su­di­ja Mi­lan Sta­nić, ovla­šće­nim pred­la­ga­či­ma
se, po­red osta­log, za­me­ra što ni­su do­sta­vi­li tekst ak­ta ko­ji se ospo­ra­va.
On ni­je do­sta­vljen za­to što Vla­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ne sa­mo da ga ni­je na
va­ljan na­čin ob­ja­vi­la, ne­go ga je i kri­la od naj­ši­re jav­no­sti, ta­ko da se ni
do da­na da­na­šnjeg ni­je po­ja­vio u ne­kom slu­žbe­noj pu­bli­ka­ci­ji. Do sa­mog

* Izlaganje održano 24. juna 2014. godine na javnoj raspravi u Ustavnom sudu Re-
publike Srbije.

13
Hereticus, 1–2/2016 Kosta Čavoški

iz­vor­nog tek­sta na en­gle­skom je­zi­ku do­šli smo uvi­dom u je­dan pri­štin­ski

veb sajt, da bi on tek po­tom bio ob­ja­vljen i na ne­ko­li­kim be­o­grad­skim veb
saj­to­vi­ma, A ka­da Vla­da, ko­ja bi mo­ra­la bi­ti na­rod­na, od vla­sti­tog na­ro­da
kri­je spo­ra­zum ko­ji je za­klju­či­la sa Ha­ši­mom Ta­či­jem, pred­sed­ni­kom vla­
de sa­mo­zva­ne dr­ža­ve ko­smet­skih Ar­ba­na­sa, on­da za to mo­ra da po­sto­je
ve­o­ma ozbilj­ni raz­lo­zi.
Klju­čan raz­log je nje­go­va ne­u­stav­nost ko­ja je pro­iz­ve­la za Re­pu­bli­ku
Sr­bi­ju i nje­ne dr­ža­vlja­ne na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji dra­ma­tič­ne, pa i kob­ne po­
sle­di­ce. Tim spo­ra­zu­mom Vla­da Sr­bi­je je pri­sta­la na za­ti­ra­nje i po­sled­njih
in­sti­tu­ci­ja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, na­te­ra­la na­še ne­sreć­ne
i iz­da­ne su­na­rod­ni­ke da po­sta­nu dr­ža­vlja­ni na­ma ne­pri­ja­telj­ske dr­ža­ve
i da­le­ko­se­žno na­ru­ši­la te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet Sr­bi­je, ta­ko što ju je sve­la
na osta­tak iz­van ne­gda­šnje Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, ko­ja
ne sa­mo u te­ri­to­ri­jal­nom ne­go i u kul­tur­no-isto­rij­skom smi­slu pred­sta­vlja
sto­žer srp­ske du­hov­no­sti i dr­žav­no­sti.
Da bi se sve to pri­kri­lo i na­i­van i ne­u­pu­ćen na­rod ma­lo-po­ma­lo
pri­vi­kao na kob­nu isti­nu da je Sr­bi­ja osta­la, na­da­mo se ne za svag­da, bez
Ko­so­va i Me­to­hi­je, tre­ba­lo je pred­u­ze­ti do­bro pro­mi­šlje­ne me­re da se una­
pred osu­je­ti mo­guć­nost da Ustav­ni sud ovaj Bri­sel­ski spo­ra­zum pro­gla­si
ne­u­stav­nim. Na to su po­seb­no upu­ći­va­le grd­ne ne­pri­li­ke s ko­ji­ma se Vla­da
Sr­bi­je su­o­či­la ka­da je ospo­re­na ustav­nost če­ti­ri­ju nje­nih ure­da­ba o po­seb­
nom na­či­nu ob­ra­de po­da­ta­ka sa­dr­ža­nih u ma­tič­nim knji­ga­ma i ka­ta­stru
i pri­zna­va­nju vi­so­ko­škol­skih is­pra­va sa te­ri­to­ri­je Auto­nom­ne po­kra­ji­ne
Ko­so­vo i Me­to­hi­ja i kon­tro­li pre­la­ska ad­mi­ni­stra­tiv­ne li­ni­je pre­ma Auto­
no­mo­noj po­kra­ji­ni Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, ko­ji­ma su u for­mi ured­be po­tvr­
đe­ni spo­ra­zu­mi ko­je je sa pred­stav­ni­kom sa­mo­zva­ne ko­smet­ske dr­ža­ve
u Bri­se­lu za­klju­čio Bo­ri­slav Ste­fa­no­vić. Ustav­ni sud ni­je imao kud ne­go da
ih sve pro­gla­si ne­u­stav­nim, po­što se ma­te­ri­ja sa­dr­ža­na u nji­ma ni­je mo­gla
ure­di­ti ured­bom ne­go sa­mo po­seb­nim ustav­nim za­ko­nom.
No, i pre do­no­še­nja ovih od­lu­ka Ustav­nog su­da od­mah po ospo­ra­
va­nju po­me­nu­tih ure­da­ba, po­sta­lo je sa­vr­še­no ja­sno da for­ma ured­be ne
mo­že da pri­kri­je ne­u­stav­nost ovih po­to­njih spo­ra­zu­ma u Bri­se­lu, ko­je će
no­va Vla­da na če­lu sa Ivi­com Da­či­ćem i Alek­san­drom Vu­či­ćem za­klju­či­ti
sa Ha­ši­mom Ta­či­jem. Da bi se pred­u­pre­di­le grd­ne ne­pri­li­ke zbog ne­u­stav­
no­sti no­vih bri­sel­skih spo­ra­zu­ma, a da bi se Ustav­nom su­du pru­žio ka­kav-
ta­kav uver­ljiv iz­go­vor da se pro­gla­si ne­na­dle­žnim u ustav­nom spo­ru ko­ji
se sa si­gur­no­šću mo­gao oče­ki­va­ti, sa­zva­no je ve­li­ko ve­će do­vi­tlji­vih lju­di,
vič­nih prav­nim so­fi­ste­ri­ja­ma, me­đu ko­ji­ma se ve­ro­vat­no na­šao i ne­ko ko
je već znao če­mu su su­di­je Ustav­nog su­da sklo­ne i na ko­ji na­čin ra­su­đu­ju.
Pa da vi­di­mo šta su to ovi do­vi­tljiv­ci do­ko­na­li! Oni su naj­pre pred­lo­ži­li
da se za ugo­vo­re iz­me­đu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i sa­mo­zva­ne dr­ža­ve ko­smet­skih
14
 Neustavnost Briselskog sporazuma

Ar­ba­na­sa i da­lje ko­ri­sti ko­lo­kvi­jal­ni iz­raz „spo­ra­zum“ (agre­e­ment), ko­ji

se ne na­la­zi u ustav­noj no­men­kla­tu­ri op­štih prav­nih aka­ta ko­ji pod­le­žu
sud­skoj kon­tro­li ustav­no­sti. Do­du­še, na en­gle­skom je­zi­ku upo­tre­bljen je
iz­raz agre­e­ment, ko­ji sa atri­bu­tom exe­cu­ti­ve ozna­ča­va iz­vr­šni spo­ra­zum,
ko­ji u ame­rič­kom ustav­nom pra­vu je­ste me­đu­na­rod­ni ugo­vor, ko­ji ne pod­
le­že ra­ti­fi­ka­ci­ji (po­tvr­di) od stra­ne Se­na­ta. U na­šem je­zi­ku se čak ni za
pri­vat­no­prav­ne ugo­vo­re ne mo­že re­ći da su spo­ra­zu­mi. Taj iz­raz u na­šem
je­zi­ku ozna­ča­va ne­for­mal­nu sa­gla­snost vo­lja, re­ci­mo da se za­jed­no ide
u bi­o­skop i po­sle to­ga u ne­ki park, ta­ko da je­di­no reč „ugo­vor“ ozna­ča­va
prav­no re­le­vant­nu sa­gla­snost vo­lja.
Ka­ko su pret­hod­na če­ti­ri bri­sel­ska spo­ra­zu­ma, ko­je je Bo­ri­slav Ste­
fa­no­vić za­klju­čio sa pred­stav­ni­kom vla­de sa­mo­zva­nog Ko­sme­ta, une­ta
u naš prav­ni po­re­dak u for­mi ured­be, pa ih je Ustav­ni sud baš zbog to­ga
pro­gla­sio ne­u­stav­nim, ovo­ga pu­ta je Ivi­ci Da­či­ću i Alek­san­dru Vu­či­ću sa­
ve­to­va­no da iz­be­ga­va­ju bi­lo ka­kvu ustav­nu ili za­kon­sku for­mu. Sto­ga je
„Pr­vi spo­ra­zum o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“ iz­me­
đu Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i vla­de sa­mo­zva­ne dr­ža­ve ko­smet­skih Ar­ba­
na­sa za­klju­čen, za prav­ni­ke oskud­nih zna­nja, na kraj­nje neo­bi­čan na­čin.
Ume­sto da bu­de is­pi­san na jed­nom li­stu pa­pi­ra sa pot­pi­si­ma za­stup­ni­ka
stra­na ugo­vor­ni­ca pri dnu ovog li­sta, isto­ve­tan tekst ovog spo­ra­zu­ma na
en­gle­skom je­zi­ku na­la­zi se na dva odvo­je­na li­sta. Pri dnu jed­nog su pa­ra­
fi (ini­ci­ja­li) Ke­trin Ešton i Ivi­ce Da­či­ća, a na dru­gom pa­ra­fi Ke­trin Ešton
i Ha­ši­ma Ta­či­ja.
Oni ko­ji ni­su upu­će­ni u no­vo­ve­kov­nu isto­ri­ju me­đu­na­rod­nog pra­
va ni­ti zna­ju na ko­ji se sve na­čin mo­že za­klju­či­ti me­đu­na­rod­ni ugo­vor,
pre­br­zo će za­klju­či­ti da to čak ni­je ni­ka­kav spo­ra­zum ne­go dve odvo­je­ne
po­li­tič­ke iz­ja­ve ko­je su u ne­ka­kvoj, ali ne i ugo­vor­noj ve­zi. Iz­gle­da da su
ta­kvom ra­su­đi­va­nju pod­le­gli i sa­sta­vlja­či pred­lo­ga za za­ka­zi­va­nje ove jav­
ne ras­pra­ve, po­što do­pu­šta­ju mo­guć­nost da je Pr­vi spo­ra­zum o prin­ci­pi­
ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa po­li­tič­ki akt/do­ku­ment, ko­ji je „re­
zul­tat od­re­đe­ne fa­ze po­li­tič­kih pre­go­vo­ra sa pred­stav­ni­ci­ma pri­vre­me­nih
in­sti­tu­ci­ja na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji“. A ako je ovaj spo­ra­zum po­li­tič­ki akt on
ne pod­le­že kon­tro­li ustav­no­sti od stra­ne Ustav­nog su­da. Upra­vo su ta­kvo
ra­su­đi­va­nje bar ne­kih su­di­ja Ustav­nog su­da oče­ki­va­li do­vi­tljiv­ci ko­ji su
sa­ve­to­va­li Ivi­cu Da­či­ća i Alek­san­dra Vu­či­ća u ko­joj for­mi da sa Ha­ši­mom
Ta­či­jem ugla­ve ospo­re­ni Bri­sel­ski spo­ra­zum.
Iako su, da­kle, dva isto­vet­na ali odvo­je­na li­sta har­ti­je, o če­mu će
još bi­ti re­či, ne sa­mo kod la­i­ka ne­go i kod ne­do­volj­no oba­ve­šte­nih prav­
ni­ka mo­gli da iza­zo­vu ta­kvo ra­su­đi­va­nje, po­me­nu­ti do­vi­tljiv­ci su ipak
mo­ra­li da srp­skoj jav­no­sti sta­ve do zna­nja da su ta dva li­sta har­ti­je je­dan
spo­ra­zum. To­ga ra­di po­sa­ve­to­va­li su Ivi­cu Da­či­ća i Alek­san­dra Vu­či­ća da
Vla­da Sr­bi­je svo­jim za­ključ­kom od 22. apri­la 2013. go­di­ne pri­hva­ti Pr­vi
15
Hereticus, 1–2/2016 Kosta Čavoški

spo­ra­zum ko­ji re­gu­li­še nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa, ume­sto da taj me­đu­na­rod­ni

ugo­vor po­tvr­di, ka­ko to Ustav na­la­že, Na­rod­na skup­šti­na, i to ne obič­nim
ne­go, zbog sa­dr­ži­ne ovog ugo­vo­ra, ustav­nim za­ko­nom. A za­tim, po ana­
lo­gi­ji sa za­ko­nom ko­jim se ra­ti­fi­ku­ju me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri, u pr­voj tač­
ki ovog za­ključ­ka na­vo­di da je Pr­vi spo­ra­zum o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu
nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa sa­stav­ni deo ovog za­ključ­ka. A ka­ko ovaj za­klju­čak
ni­je ob­ja­vljen ni u ka­kvom slu­žbe­nom gla­sni­ku, to sa­mo zna­či da ovaj spo­
ra­zum ni­je do­stu­pan jav­no­sti.
Za­tim, po sa­ve­tu ovih do­vi­tlji­va­ca Vla­da je upu­ti­la Na­rod­noj skup­
šti­ni iz­ve­štaj ko­ji je, ka­ko smo to ču­li od po­je­di­nih na­rod­nih po­sla­ni­ka,
sa­dr­ža­vao i tekst Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­
ci­ju od­no­sa. Da­na 26. apri­la 2013. go­di­ne Na­rod­na skup­šti­na raz­mo­tri­la
je ovaj iz­ve­štaj i do­ne­la od­lu­ku ko­ja, da bi uj­dur­ma bi­la što ve­ća, ima čak
25 re­či. To je „Od­lu­ka o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja o do­sa­da­šnjem pro­ce­su po­
li­tič­kog i teh­nič­kog di­ja­lo­ga sa Pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve
u Pri­šti­ni uz po­sre­do­va­nje Evrop­ske uni­je, uklju­ču­ju­ći pro­ces im­ple­men­
ta­ci­je po­stig­nu­tih do­go­vo­ra“. Ova Od­lu­ka je ob­ja­vlje­na u „Slu­žbe­nom gla­
sni­ku Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“ br 38/2013, ali sam tekst Pr­vog spo­ra­zu­ma ni­je,
ta­ko da se po­sta­vlja pi­ta­nje za­što ga Vla­da i Na­rod­na skup­šti­na i da­lje kri­
ju kao zmi­ja no­ge. Od­go­vor je svi­ma po­znat: zbog da­le­ko­se­žnih i kob­nih
po­sle­di­ca ko­je je pro­iz­veo.
Na­po­slet­ku se po­sta­vlja pi­ta­nje za­što je Vla­da pri­hva­ti­la Bri­sel­ski
spo­ra­zum svo­jim za­ključ­kom ko­ji se ne ob­ja­vlju­je, i za­što je Na­rod­na skup­
šti­na pu­kom od­lu­kom pri­hva­ti­la iz­ve­štaj Vla­de, u ko­jem se na­la­zio i ovaj
spo­ra­zum, ume­sto da je sam spo­ra­zum ra­ti­fi­ko­va­la u for­mi ustav­nog za­
ko­na. Pa zbog to­ga da bi Bri­sel­ski spo­ra­zum pred­sta­vi­la kao po­li­tič­ki akt
i ti­me Ustav­nom su­du pru­ži­la ko­li­ko-to­li­ko uver­ljiv iz­go­vor da se u slu­ča­
ju spo­ra ogla­si ne­na­dle­žnim.
Iz na­ma ne­po­zna­tih raz­lo­ga – mo­žda je po­sre­di bi­la te­le­pa­ti­ja –
u pred­lo­gu za za­ka­zi­va­nje ove jav­ne ras­pra­ve ima ne­kih tra­go­va ova­kvog
do­vi­ja­nja i do­mi­šlja­nja. Oni se pre sve­ga ogle­da­ju u ra­su­đi­va­nju ko­je je
do­ve­lo do po­sta­vlja­nja pret­hod­nog pi­ta­nja na ko­je tre­ba od­go­vo­ri­ti pre
ne­go što se ovaj Sud upu­sti u is­pi­ti­va­nje i od­lu­či­va­nje o ne­u­stav­no­sti Bri­
sel­skog spo­ra­zu­ma. Mi ne­ma­mo ni­šta pro­tiv da se kao pret­hod­no po­sta­vi
pi­ta­nje pri­ro­de i ka­rak­te­ra ospo­re­nog Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji
re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa, ali sma­tra­mo da se pre­br­zo i ola­ko to pi­
ta­nje sve­lo na pi­ta­nje „da li ospo­re­ni akt pred­sta­vlja me­đu­na­rod­ni ugo­vor
ko­ji je deo unu­tra­šnjeg prav­nog po­ret­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ili se pak ra­di
o po­li­tič­kom ak­tu/do­ku­men­tu ko­ji je re­zul­tat od­re­đe­ne fa­ze po­li­tič­kih pre­
go­vo­ra sa pred­stav­ni­ci­ma pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve na Ko­so­vu
i Me­to­hi­ji“. I što je još go­re, to je uči­nje­no da bi se već u ovoj fa­zi po­stup­
ka pre­ju­di­ci­ra­la ko­nač­na od­lu­ka Ustav­nog su­da, po­što bi se ce­lo­kup­na
16
 Neustavnost Briselskog sporazuma

ras­pra­va oko ustav­no­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma sve­la na to da li je on na

va­ljan, to jest usta­van na­čin – ra­ti­fi­ka­ci­jom u for­mi ustav­nog za­ko­na –
unet u unu­tra­šnji prav­ni po­re­dak, te ako ni­je ni Ustav­ni sud ne mo­že bi­ti
nad­le­žan za is­pi­ti­va­nje i utvr­đi­va­nje nje­go­ve ustav­no­sti. Je­dva da tre­ba
re­ći da bi to bi­la pri­zem­na i ne­do­stoj­na prav­na so­fi­ste­ri­ja.
Po na­šem su­du, po­sto­je bar tri pret­hod­na pi­ta­nja, od ko­jih sva­ko
po­to­nje za­vi­si od od­go­vo­ra ko­ji je dat na pret­ho­de­će pi­ta­nje. To su:
1. Da li je Bri­sel­ski spo­ra­zum prav­ni ili po­li­tič­ki akt?
2. Ako je Bri­sel­ski spo­ra­zum prav­ni akt, da li je op­šti akt ko­ji pod­
le­že sud­skoj kon­tro­li ustav­no­sti?
3. Ako je op­šti prav­ni akt da li je i me­đu­na­rod­ni ugo­vor?
Za od­go­vor na pr­vo pi­ta­nje po­treb­no je pret­hod­no od­re­đe­nje sa­mog
poj­ma prav­nog ak­ta. Prav­ni akt je od­lu­ka vo­lje ko­jom se stva­ra jed­na ili
vi­še prav­nih nor­mi ko­je su, kao ta­kve, oba­ve­zu­ju­će i pro­iz­vo­de od­go­va­ra­
ju­će prav­ne po­sle­di­ce. A ka­da su po­sre­di op­šte prav­ne nor­me, one se pri­
me­nju­ju ta­ko što se na osno­vu njih do­no­se po­je­di­nač­ni prav­ni ak­ti. Pa da
vi­di­mo ka­ko je u prak­si pri­me­nji­van Bri­sel­ski spo­ra­zum! Na osno­vu nje­ga,
a ne na osno­vu bi­lo kog za­ko­na, do­net je ve­li­ki broj po­je­di­nač­nih aka­ta
(re­še­nja) ko­ji su do­ve­li do pre­stan­ka rad­nog od­no­sa ve­ćeg bro­ja po­li­ca­ja­
ca i dru­gih slu­žbe­ni­ka na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, za­tim do pre­stan­ka sta­tu­sa
su­di­ja i sud­skih slu­žbe­ni­ka svih za­po­sle­nih u ko­smet­skim op­štin­skim su­
do­vi­ma i Okru­žnom su­du u se­ver­nom de­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, pre­stan­
ka sta­tu­sa i rad­nog od­no­sa pet okru­žnih na­čel­ni­ka na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji
i pre­stan­ka rad­nog od­no­sa svih za­po­sle­nih u re­pu­blič­kim jav­nim pred­u­ze­
ći­ma na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je. A ta­kvi po­je­di­nač­ni ak­ti ni­su se mo­
gli do­ne­ti na osno­vu Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma kao po­li­tič­kog ne­go sa­mo kao
prav­nog ak­ta. A da i ne po­mi­nje­mo da na osno­vu Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma
na­ši dr­ža­vlja­ni na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji vi­še ne mo­gu do­bi­ti ni jed­nu jav­nu
is­pra­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je – lič­nu kar­tu, pa­soš, vo­zač­ku i sa­o­bra­ćaj­nu do­
zvo­lu – i da pla­ća­ju ca­ri­nu ka­da iz ostat­ka Sr­bi­je pre­no­se ro­bu na Ko­so­vo
i Me­to­hi­ju. Pa re­ci­te go­spo­đe i go­spo­do su­di­je na osno­vu ko­jeg to za­ko­na
ova­ko po­stu­pa­ju na­ši dr­žav­ni or­ga­ni, ako to ne či­ne na osno­vu Bri­sel­skog
spo­ra­zu­ma kao op­šteg prav­nog ak­ta. Ko­nač­no, ka­da na­ši gla­va­ri, ko­ji su
za­klju­či­li Bri­sel­ski spo­ra­zum, zah­te­va­ju od vla­sti sa­mo­zva­ne ko­smet­ske
dr­ža­ve da omo­gu­će kon­sti­tu­i­sa­nje za­jed­ni­ce srp­skih op­šti­na, oni se po­
zi­va­ju ne na po­li­tič­ku ne­go na prav­nu oba­ve­znost Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma
i na na­če­lo pac­ta sunt ser­van­da, na ko­jem po­či­va sve­ko­li­ko me­đu­na­rod­no
ugo­vor­no pra­vo. Sve ovo upu­ću­je na to da je Bri­sel­ski spo­ra­zum prav­ni akt.
Dru­go pi­ta­nje ko­je pro­iz­i­la­zi iz pr­vog je­ste da li je Bri­sel­ski spo­ra­
zum op­šti prav­ni akt. Za od­go­vor na ovo pi­ta­nje ni­je čak ni po­treb­no prav­
nič­ko obra­zo­va­nje već je do­vo­ljan zdrav ra­zum. Čim se jed­nim prav­nim
17
Hereticus, 1–2/2016 Kosta Čavoški

ak­tom ure­đu­je una­pred neo­d­re­đen broj po­je­di­nač­nih slu­ča­je­va, on je op­

šti prav­ni akt. Upra­vo je ta­kav Bri­sel­ski spo­ra­zum, jer je nji­me ure­đen
ve­li­ki broj sta­tu­snih, rad­no­prav­nih i dru­gih pi­ta­nja na­ših dr­ža­vlja­na na
Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
Ako je, da­kle, Bri­sel­ski spo­ra­zum op­šti prav­ni akt, što ne­sum­nji­vo
je­ste, on­da Ustav­ni sud, ako se dr­ži čla­na 167 sta­va 1 tač­ke 1 Usta­va Re­
pu­bli­ke Sr­bi­je, mo­ra bi­ti nad­le­žan za oce­nu ustav­no­sti Bri­sel­skog spo­ra­
zu­ma. Otu­da je po­sta­vlja­nje tre­ćeg pi­ta­nja ko­je pro­iz­i­la­zi iz ovog dru­gog,
da li je Bri­sel­ski spo­ra­zum me­đu­na­rod­ni ugo­vor, sa sta­no­vi­šta nad­le­žno­sti
Ustav­nog su­da pot­pu­no su­vi­šno, po­što je za utvr­đi­va­nje nje­go­ve nad­le­žno­sti
do­volj­no što je Bri­sel­ski spo­ra­zum op­šti prav­ni akt. Sa­sta­vlja­či pred­lo­ga za
jav­nu ras­pra­vu su, me­đu­tim, ovo tre­će pi­ta­nje uči­ni­li je­di­nim pret­hod­nim
pi­ta­njem iz dva raz­lo­ga: 1) za­to što smo mi u svom pred­lo­gu ta­ko kva­li­fi­
ko­va­li Bri­sel­ski spo­ra­zum i 2) što im se uči­ni­lo da je to naj­zgod­ni­ji na­čin
da se ot­klo­ni nad­le­žnost Ustav­nog su­da u ovom spo­ru.
Ka­ko ve­ći­na su­di­ja Ustav­nog su­da ni­je do­volj­no upu­će­na u isto­ri­
ju me­đu­na­rod­nog jav­nog pra­va, na­ša na­me­ra je bi­la da po­ka­že­mo da je
ta­ko­zva­na bi­la­te­ral­na for­ma me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra – ka­da se isto­ve­tan
tekst na­la­zi na dva odvo­je­na li­sta ili svit­ka pa­pi­ra – jed­na sta­ri­ja, da­nas
iz­o­bi­ča­je­na for­ma za­klju­či­va­nja me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra, ta­ko da ta for­ma
za­klju­či­va­nja Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma sa­mo po­ja­ča­va nje­gov me­đu­na­rod­no­
prav­ni ka­rak­ter. A kao isto­rij­ske pri­me­re ta­kve for­me na­ve­li smo me­đu­
na­rod­ni ugo­vor o us­po­sta­vlja­nju vest­fal­skog mi­ra 1648. go­di­ne i Austro-
ugar­sku na­god­bu iz 1867. go­di­ne. Po­što pi­ta­nje da li je Bri­sel­ski spo­ra­zum
me­đu­na­rod­ni ugo­vor ni­je pre­sud­no za utvr­đi­va­nje nad­le­žno­sti Ustav­nog
su­da u ovom spo­ru, već je do­volj­na kva­li­fi­ka­ci­ja da je to op­šti prav­ni akt,
ovom pri­li­kom će­mo sa­mo bli­že od­re­di­ti naš is­kaz da je Bri­sel­ski spo­ra­zum
me­đu­na­rod­ni ugo­vor. Sa sta­no­vi­šta me­đu­na­rod­nog pra­va i dru­ge stra­ne
ugo­vor­ni­ce – vla­de sa­mo­zva­ne ko­smet­ske dr­ža­ve – Bri­sel­ski spo­ra­zum je­
ste me­đu­na­rod­ni ugo­vor. Sa sta­no­vi­šta na­šeg unu­tra­šnjeg pra­va Bri­sel­ski
spo­ra­zum je si­mu­lo­va­ni me­đu­na­rod­ni ugo­vor.
Na sa­mom kra­ju slo­bod­ni smo da vas, go­spo­đe i go­spo­do su­di­je,
upo­zo­ri­mo šta bi zna­či­la i do če­ga bi do­ve­la va­ša od­lu­ka, za­vi­sno od va­
šeg od­go­vo­ra na ova tri pret­hod­na pi­ta­nja. Vi naj­pre mo­že­te od­lu­či­ti da je
Bri­sel­ski spo­ra­zum po­li­tič­ki a ne prav­ni akt, da bi­ste iz­be­gli svo­ju nad­le­
žnost za oce­nji­va­nje nje­go­ve ustav­no­sti. Ako to uči­ni­te on­da mo­ra­te, ako
uop­šte ra­su­đu­je­te kao prav­ni­ci, ta­ko­đe re­ći da su svi po­je­di­nač­ni prav­ni
ak­ti do­ne­ti na osno­vu tog po­li­tič­kog ak­ta ni­šta­vi prav­ni ak­ti. A to bi zna­
či­lo da bi se mo­rao iz­vr­ši­ti sve­o­bu­hvat­ni i pot­pu­ni po­vra­ćaj u pre­đa­šnje
sta­nje, ta­ko što bi se u op­šti­na­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji iz­no­va us­po­sta­
vi­le vla­sti iza­bra­ne po Usta­vu i za­ko­ni­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, svim ra­ni­jim
su­di­ja­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji vra­tio sta­tus su­di­ja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, svim
18
 Neustavnost Briselskog sporazuma

ne­gda­šnjim po­li­caj­ci­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji vra­tio sta­tus po­li­ca­ja­ca re­

pu­blič­kog Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, svim op­štin­skim, sud­skim
i dru­gim slu­žbe­ni­ci­ma i rad­ni­ci­ma u jav­nim pred­u­ze­ći­ma vra­tio pre­đa­šnji
sta­tus po za­ko­ni­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, i što bi svi dr­ža­vlja­ni sa Ko­so­va i Me­
to­hi­je, ko­ji to že­le, do­bi­li no­ve lič­ne kar­te i pa­so­še, vo­zač­ke i sa­o­bra­ćaj­ne
do­zvo­le i dru­ge is­pra­ve po za­ko­ni­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Da li vi, go­spo­đe
i go­spo­do su­di­je, ima­te pe­tlju da to ka­že­te i uči­ni­te? Ina­če, do­no­še­nje po­
je­di­nač­nih uprav­nih aka­ta na osno­vu po­li­tič­kog ak­ta je­ste te­ško kri­vič­no
de­lo zlo­u­po­tre­be slu­žbe­ne du­žno­sti zbog ko­jeg se kri­vič­no od­go­va­ra i ro­bi­ja.
Uko­li­ko za­klju­či­te da je Bri­sel­ski spo­ra­zum zaista prav­ni akt, on­da
ćete od­mah utvr­di­ti da je op­šti prav­ni akt či­ja je oce­na ustav­no­sti u va­
šoj nad­le­žno­sti.
Ko­nač­no, ako se upu­sti­te u utvr­đi­va­nje da li je Bri­sel­ski spo­ra­zum
i me­đu­na­rod­ni ugo­vor, što su va­ši sa­sta­vlja­či pred­lo­ga za za­ka­zi­va­nje jav­ne
ras­pra­ve pri­lič­no neo­pre­zno (da ne upo­tre­bi­mo ne­ki te­ži iz­raz) uči­ni­li je­di­
nim pret­hod­nim pi­ta­njem, on­da će­te te­ško iz­be­ći za­klju­čak da je Bri­sel­ski
spo­ra­zum sa sta­no­vi­šta na­šeg unu­tra­šnjeg pra­va si­mu­lo­va­ni prav­ni po­sao.
A si­mu­lo­va­ni prav­ni po­slo­vi su ne sa­mo za­bra­nje­ni, ne­go se za njih u te­
žim slu­ča­je­vi­ma i kri­vič­no od­go­va­ra, ako ne sa­da on­da po­sle pa­da sa vla­sti.
Ka­ko se, pak, u va­šem pred­lo­gu za za­ka­zi­va­nje jav­ne ras­pra­ve uop­
šte ne po­mi­nju broj­ni i uver­lji­vi raz­lo­zi na osno­vu ko­jih tvr­di­mo da je
Bri­sel­ski spo­ra­zum pro­tiv­u­sta­van i pro­tiv­za­ko­nit, što la­ko mo­gu utvr­di­ti
i či­sta­či­ce na Prav­nom fa­kul­te­tu, ni mi te raz­lo­ge ne­će­mo iz­no­va na­vo­di­
ti. A sve­ko­li­ka jav­nost, či­ji pred­stav­ni­ci pra­te i ovu ras­pra­vu, oče­ku­je od
su­di­ja Ustav­nog su­da da ne na­se­da­ju ne­ma­što­vi­tim prav­nim uj­dur­ma­ma
i so­fi­ste­ri­ja­ma, ne­go da pre­su­de shod­no vla­sti­toj ča­sti i sa­ve­sti.

Kosta Cavoski

NON CONSTITUTIONALITY
OF THE BRUSSELS TREATY

Sum­mary
The aut­hor con­si­ders 3 pre­li­mi­nary qu­e­sti­ons first. Each of the qu­e­sti­ons
de­pends on and links to the an­swer gi­ven to the pre­vi­o­us qu­e­sti­on: 1. Is the Brus­
sels Agre­e­ment a le­gal or po­li­ti­cal act? 2. If the Brus­sels Agre­e­ment is a le­gal act,
is it a ge­ne­ral act that can be su­bjec­ted to ju­di­cial con­trol of it’s con­sti­tu­ti­o­na­lity?
3. If it is a ge­ne­ral le­gal act, is it an in­ter­na­ti­o­nal Agre­e­ment as well? In aut­hor’s
opi­nion, the Brus­sels Agre­e­ment is a le­gal act. Furt­her­mo­re, it is a ge­ne­ral le­
gal act that can be su­bjec­ted to ju­di­cial re­vi­ew of it’s con­sti­tu­ti­o­na­lity. The­re­fo­re

19
Hereticus, 1–2/2016 Kosta Čavoški

the Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt of Ser­bia, if it we­re to up­hold the pro­vi­si­ons of cla­u­se

1, pa­ra­graph 1 of ar­tic­le 167 of the Con­sti­tu­tion of Re­pu­blic of Ser­bia, has to
be com­pe­tent for re­vi­ew of the con­sti­tu­ti­o­na­lity of Brus­sels Agre­e­ment. Be­a­ring
that in mind, one has to de­du­ce that qu­e­sti­on whet­her the Brus­sels Agre­e­ment
is an in­ter­na­ti­o­nal agre­e­ment or not, be­co­mes su­per­flu­o­us from the per­spec­ti­ve
of com­pe­ten­ce of the Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt, sin­ce it’s com­pe­ten­ce can be as­ser­ted
as soon as it had been de­ter­mi­ned that Brus­sels Agre­e­ment is a ge­ne­ral le­gal act.
The aut­hor stres­ses the fact that non- con­sti­tu­ti­o­na­lity of the Brus­sels
Tre­aty cre­a­ted dra­ma­tic, even fa­tal con­se­qu­en­ces for Re­pu­blic of Ser­bia and its’
ci­ti­zens in Ko­so­vo and Me­to­hi­ja. Go­vern­ment of Ser­bia, by sig­ning the Agre­e­
ment, agreed to er­ra­di­ca­tion of last in­sti­tu­ti­ons of Re­pu­blic of Ser­bia in Ko­so­vo
and Me­to­hi­ja and for­ced our co-pa­tri­ots to be­co­me ci­ti­zens of a ho­sti­le sta­te. It
furt­her­mo­re vi­o­la­ted ter­ri­to­rial in­te­grity of Ser­bia in the long run, by re­du­cing
Ser­bia to rest of it’s ter­ri­tory out­si­de for­mer Auto­no­mo­us pro­vin­ce of Ko­so­vo
and Me­to­hi­ja, even tho­ugh Ko­so­vo and Me­to­hi­ja re­pre­sents ro­ots of Ser­bia’s sta­
te­hood and spi­ri­tu­a­lity, both in the ter­ri­to­rial, and cul­tu­ral and hi­sto­ric sen­se..
Key words: The Brus­sels Agre­e­ment, po­li­ti­cal act, le­gal act, ge­ne­ral le­gal act,
in­ter­na­ti­o­nal Agre­e­ment, ju­di­cial con­trol of con­sti­tu­ti­o­na­lity, Con­
sti­tu­tion of Re­pu­blic of Ser­bia, Union of Ser­bian mu­ni­ci­pa­li­ti­es,
Re­pu­blic Ko­so­vo

Ratnik, ulje-platno, 85 x 75 cm, 2002.

20
 O ustavnosti i zakonitosti Briselskog sporazuma

UDK 341.24(497.11)"2013"
340.142:342.565.2(497.11)

Ratko Marković
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

O USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI
BRISELSKOG SPORAZMUMA*

Re­zi­me: EU ovom tek­stu raz­ma­tra se pri­ro­da „Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­

ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“ za­klju­če­nog iz­me­đu Be­og­ ra­da i Pri­šti­ne.
Ovaj spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor, ni­ti je po­li­tič­ki akt. Spo­ra­zum je na­stao
kao ne­for­mal­ni pi­sa­ni po­li­tič­ki do­go­vor uče­sni­ka di­ja­lo­ga u Bri­se­lu, a on­da je nje­
go­va sa­dr­ži­na do­bi­la spo­lja­šnju for­mu op­šteg ak­ta Vla­de, pod ime­nom „za­klju­
čak“ i op­šteg ak­ta Na­rod­ne skup­šti­ne, pod ime­nom „od­lu­ka“. Ta­ko je Spo­ra­zum
po­stao sa­stav­ni deo ova dva op­šta ak­ta iz no­men­kla­tu­re op­štih aka­ta po­zi­tiv­nog
pra­va, a to zna­či da je Spo­ra­zum po­stao op­šti akt po­zi­tiv­nog pra­va Re­pu­bli­ke Sr­
bi­je, ko­ji ima op­šte dej­stvo. Jer, da ne­ma op­šte dej­stvo, po nje­mu ne bi tre­ba­lo ni
po­stu­pa­ti, tj. ne bi ga uop­šte tre­ba­lo pri­me­nji­va­ti u neo­d­re­đe­nom bro­ju slu­ča­je­va.
Spo­ra­zum je Ko­so­vu i Me­to­hi­ji da­to mno­go vi­še od su­štin­ske auto­no­mi­
je – toj po­kra­ji­ni Sr­bi­je da­ta je pu­na i, bar što se Sr­bi­je ti­če, ni­čim uma­nje­na dr­
žav­nost. Po­sle Spo­ra­zu­ma ne­ka­da­šnja Auto­nom­na po­kra­ji­na Ko­so­vo i Me­to­hi­ja
upot­pu­nju­je sva tri spo­lja­šnja ele­men­ta dr­žav­no­sti – te­ri­to­ri­ju, sta­nov­ni­štvo i naj­
vi­šu vlast nad nji­ma, pa s pu­nim for­mal­no­prav­nim po­kri­ćem mo­že svo­jim ak­tom
pro­me­ni­ti ime u „Re­pu­bli­ka Ko­so­vo“..
Ključ­ne re­či: me­đu­na­rod­ni ugo­vor, po­li­tič­ki akt, op­šti prav­ni akt, ustav­no­sud­
ska kon­tro­la, Za­jed­ni­ca srp­skih op­šti­na, po­li­cij­ske sna­ge, sud­ska
vlast, dr­žav­ne funk­ci­je, Re­pu­bli­ka Ko­so­vo, Ustav­ni sud

I
Dva su ustav­no­prav­na pi­ta­nja od zna­ča­ja za re­ša­va­nje ustav­nog spo­ra
o ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti „Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­
li­za­ci­ju od­no­sa“ (u da­ljem tek­stu „Spo­ra­zum“) od stra­ne Ustav­nog su­da. Pr­vo
ta­kvo pi­ta­nje je svoj­stvo Spo­ra­zu­ma kao ak­ta. Ono dru­go je da li je Spo­ra­zum
istu ma­te­ri­ju ko­ju su ure­di­li Ustav i za­ko­ni ure­dio druk­či­je ili je sa­mo raz­
ra­dio uop­šte­ne od­red­be Usta­va i za­ko­na, od­no­sno utvr­dio po­li­tič­ke i prav­ne
okvi­re za po­se­ban za­kon o su­štin­skoj auto­no­mi­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je, ko­ji se

* Stručno mišljenje izloženo na javnoj raspravi u Ustavnom sudu Republike Srbije

od 24. juna 2014..

21
Hereticus, 1–2/2016 Ratko Marković

do­no­si po po­stup­ku pred­vi­đe­nom za pro­me­nu Usta­va, a na či­je se do­no­še­nje

Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja oba­ve­za­la va­že­ćim Usta­vom od 2006.

II
U ve­zi s pi­ta­njem svoj­stva Spo­ra­zu­ma, tj. pi­ta­njem šta je Spo­ra­zum,
ka­kav je to akt, mo­že se pri­me­ti­ti sle­de­će. No, pre što se bu­de iz­lo­ži­lo mi­
šlje­nje o to­me šta Spo­ra­zum je­ste, da se, u ci­lju iz­be­ga­va­nja lu­ta­nja, uka­že
na to šta Spo­ra­zum ni­je.
Spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor u smi­slu Usta­va Sr­bi­je i va­
že­ćeg ma­tič­nog za­ko­na. On ni­je za­klju­čen sa jed­nom ili vi­še dr­ža­va ili
sa jed­nom ili vi­še me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja, po­sle če­ga bi ga Na­rod­na
skup­šti­na po­tvr­di­le svo­jim za­ko­nom, bu­du­ći da svo­jom sa­dr­ži­nom Spo­
ra­zum „od­stu­pa od po­sto­je­ćih za­kon­skih re­še­nja“ (član 14, stav 1. Za­ko­
na o za­klju­či­va­nju i iz­vr­ša­va­nju me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra). Do­du­še, Sr­bi­ja
je Spo­ra­zum za­klju­či­la s jed­nom me­đu­na­rod­nom or­ga­ni­za­ci­jom – EU, ali
pred­met Spo­ra­zu­ma ni­su od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i EU, ne­go od­no­si iz­me­đu
Sr­bi­je i Ko­so­va. Nji­me Sr­bi­ja omo­gu­ću­je Re­pu­bli­ci Ko­so­vo da us­po­sta­vi
dr­žav­ne funk­ci­je na či­ta­voj te­ri­to­ri­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je, a za uz­vrat Re­
pu­bli­ka Ko­so­vo ga­ran­tu­je srp­skoj na­ci­on ­ al­noj ma­nji­ni na Ko­so­vu po­ve­zi­
va­nje op­šti­na s ve­ćin­skim srp­skim sta­nov­ni­štvom i pred­sta­vlje­nost Sr­ba
iz op­šti­na na se­ve­ru Ko­so­va u Ko­sov­skoj po­li­ci­ji i sud­stvu to­ga re­gi­o­na.
Da EU stvar­no ni­je ugo­vor­na stra­na ne­go je to Ko­so­vo, pro­iz­la­zi iz iz­ri­
či­tih od­re­da­ba ta­ča­ka 13, 14. i 15. Spo­ra­zu­ma, u ko­ji­ma se na­vo­de „dve
stra­ne“, od ko­jih je jed­na, sva­ka­ko, Sr­bi­ja, dok dru­ga, sva­ka­ko, ni­je EU,
jer ne mo­že EU sa­ma se­bi blo­ki­ra­ti na­pre­dak ka EU, kao što lo­gič­ki ni­je
mo­gu­će da EU, uz po­moć EU osnu­je Od­bor za im­ple­men­ta­ci­ju Spo­ra­zu­
ma. Da­kle i kad bi se uze­lo da dve stra­ne či­ji su pred­stav­ni­ci pa­ra­fi­ra­li
Spo­ra­zum ima­ju ugo­vor­nu spo­sob­nost za za­klju­či­va­nje me­đu­na­rod­nog
ugo­vo­ra, Spo­ra­zum bi bio si­mu­lo­va­ni me­đu­na­rod­ni ugo­vor. Iz sa­dr­ži­ne
i du­ha Spo­ra­zu­ma pro­iz­la­zi da su Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja i Re­pu­bli­ka Ko­so­vo dve
jed­na­ko­prav­ne stra­ne ugo­vor­ni­ce tog si­mu­lo­va­nog ugo­vo­ra.
Spo­ra­zum ni­je ni po­li­tič­ki akt, iako mu je sa­dr­ži­na či­sto po­li­tič­ka,
jer on ni­je po­je­di­nač­ni akt. U te­o­ri­ji se uzi­ma da su po­li­tič­ki ak­ti ili „ak­ti
vla­de“ po­je­di­nač­ni ak­ti ko­je naj­vi­ši no­si­o­ci vla­sti do­no­se slo­bod­no, ne­ve­za­
ni pra­vom, vo­de­ći se dr­žav­nim raz­lo­gom ili raz­lo­gom po­li­tič­ke ume­sno­sti.
Ti ak­ti zbog to­ga ne pod­le­žu oce­ni za­ko­ni­to­sti u uprav­nom spo­ru. U si­ste­
mu od­re­đi­va­nja uprav­nog spo­ra na osno­vu ge­ne­ral­ne kla­uz­ u­le, na­vo­đe­
njem ge­nu­snih svoj­sta­va ak­ta pro­tiv ko­jeg se taj spor mo­že vo­di­ti, po­li­tič­ki
akti obič­no se tak­sa­tiv­no na­bra­ja­ju, si­ste­mom tzv. ne­ga­tiv­ne enu­me­ra­ci­je.
Spo­ra­zum je na­stao kao ne­for­mal­ni pi­sa­ni po­li­tič­ki do­go­vor uče­sni­ka
di­ja­lo­ga u Bri­se­lu – Da­čić, Ešton, Ta­či, a on­da je nje­go­va sa­dr­ži­na do­bi­la
22
 O ustavnosti i zakonitosti Briselskog sporazuma

spo­lja­šnju for­mu op­šteg ak­ta Vla­de, pod ime­nom „za­klju­čak“ i op­šteg akta
Na­rod­ne skup­šti­ne, pod ime­nom „od­lu­ka“. Ta­ko je Spo­ra­zum po­stao sa­
stav­ni deo ova dva op­šta ak­ta iz no­men­kla­tu­re op­štih aka­ta po­zi­tiv­nog
pra­va, a to zna­či da je Spo­ra­zum po­stao op­šti akt po­zi­tiv­nog pra­va Re­pu­
bli­ke Sr­bi­je, ko­ji ima op­šte dej­stvo. Jer, da ne­ma op­šte dej­stvo, po nje­mu
ne bi tre­ba­lo ni po­stu­pa­ti, tj. ne bi ga uop­šte tre­ba­lo pri­me­nji­va­ti u neo­
d­re­đe­nom bro­ju slu­ča­je­va. Jed­no­krat­nom pri­me­nom, pre­sta­lo bi nje­go­vo
va­že­nje. Čim se pri­me­nju­je u mno­ži­ni slu­ča­je­va, a pri­me­nji­vao se, Spo­ra­
zum sa­mim tim ima op­šte dej­stvo. Iz nje­ga „iz­vi­re“ pra­vo, tač­ni­je ne­pra­vo.
Spo­ra­zum sa­dr­žan u ak­ti­ma pod dru­gim ime­nom ni­je akt pred­
sed­ni­ka Vla­de, jer ovaj ne­ma ovla­šće­nje za do­no­še­nje op­štih aka­ta, ni­ti
vi­so­ke pred­stav­ni­ce EU za spolj­nu po­li­ti­ku i bez­bed­nost, jer ona ni­je or­
gan dr­ža­ve Sr­bi­je. Spo­ra­zum – to je op­šti akt Vla­de (za­klju­čak), ko­ji je
svo­jim op­štim ak­tom po­tvr­di­la i pri­hva­ti­la Na­rod­na skup­šti­na (od­lu­ka).
A pri­hva­ti­ti zna­či „usvo­ji­ti“, „odo­bri­ti“. Po­sred­stvom tih aka­ta pr­vo­bit­no
pa­ra­fi­ra­ni spo­ra­zum od stra­ne po­me­nu­tih zva­nič­ni­ka je uve­den („pri­hva­
ćen“) kao op­šta nor­ma u prav­ni po­re­dak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Tek ta­da je on
po­stao op­šta prav­na nor­ma s op­štim prav­nim dej­stvom. Druk­či­je, on ne
bi mo­gao oba­ve­za­ti prav­no, ne­go sa­mo po­li­tič­ki, jer pra­vo­tvor­ci u smi­slu
Usta­va ni­su pred­sed­nik Vla­de, ko­ji ni­je po­se­ban dr­žav­ni or­gan, ni­ti me­
đu­na­rod­ni vi­so­ki zva­nič­nik.
Ova­ko za­o­bi­la­zna i uvi­je­na for­ma uvo­đe­nja Spo­ra­zu­ma u prav­ni
po­re­dak Sr­bi­je pri­me­nje­na je iz dva raz­lo­ga. Naj­pre, ni­je se hte­la sle­di­ti
me­to­do­lo­gi­ja in­kor­po­ri­sa­nja me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra u unu­tra­šnji prav­ni
po­re­dak, ka­ko se ti­me Spo­ra­zu­mu ne bi da­lo svoj­stvo me­đu­na­rod­nog ugo­
vo­ra i ti­me „dru­goj stra­ni“ su­vi­še pro­vid­no pri­zna­lo svoj­stvo dr­ža­ve. Uz to,
ta­ko bi se Spo­ra­zum iz­lo­žio opa­sno­sti ustav­no­sud­ske kon­tro­le sa sa­svim
pred­vi­dlji­vim is­ho­dom. S dru­ge stra­ne, da bi Sr­bi­ju mo­gao prav­no oba­ve­
zi­va­ti, Spo­ra­zum je prav­no pro­kri­jum­ča­ren u ak­tu Vla­de i ak­tu Na­rod­ne
skup­šti­ne, od ko­jih pr­vi, ka­ko bi se sa­kri­lo svoj­stvo Spo­ra­zu­ma kao op­šteg
ak­ta, uop­šte ni­je ob­ja­vljen, dok u dru­gom ni­je ob­ja­vljen tekst u ko­jem je
sa­dr­žan Spo­ra­zum. Ti­me je na pri­kri­ven na­čin Sr­bi­ja omo­gu­ći­la da se na
te­ri­to­ri­ji nje­ne Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja kon­sti­tu­i­še Re­
pu­bli­ka Ko­so­vo. Ipak, Na­rod­na skup­šti­na je pri­hva­ta­njem iz­ve­šta­ja Vla­de
svo­jim op­štim ak­tom ko­ji je ob­ja­vljen u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je“ na po­sre­dan na­čin ob­ja­vi­la sa­dr­ži­nu tog iz­ve­šta­ja, či­ji je sa­stav­ni
deo Spo­ra­zum ob­ja­vljen „u ori­gi­na­lu na en­gle­skom je­zi­ku i u pre­vo­du na
srp­ski je­zik“ (str. 23). Ta­ko je za­o­kru­že­no svoj­stvo Spo­ra­zu­ma kao op­šteg
ak­ta, ko­ji pro­iz­vo­di op­šta prav­na dej­stva. Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja je do­ne­la ne­
ko­li­ko op­štih i po­je­di­nač­nih prav­nih aka­ta u ci­lju „im­ple­men­ta­ci­je“ Spo­
ra­zu­ma, a na prav­ne oba­ve­ze iz Spo­ra­zu­ma po­zi­va­ju se i EU i Re­pu­bli­ka
Ko­so­vo, stra­ne dr­ža­ve i me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je. Spo­ra­zum ni­je, da­kle,
23
Hereticus, 1–2/2016 Ratko Marković

taj­na kon­ven­ci­ja či­ju sa­dr­ži­nu zna­ju sa­mo nje­ni ugo­vo­ra­či, ne­go op­šti akt
unu­tra­šnjeg pra­va do­stu­pan ustav­no­sud­skoj kon­tro­li.
Su­šti­na, ina­če krat­kog tek­sta Spo­ra­zu­ma, je u od­ri­ca­nju Sr­bi­je od
svih funk­ci­ja dr­žav­ne vla­sti na te­ri­to­ri­ji svo­je Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­
so­vo i Me­to­hi­ja u ko­rist sa­mo­pro­gla­še­ne Re­pu­bli­ke Ko­so­vo i ti­me u pre­
ćut­nom pri­hva­ta­nju jed­no­stra­ne se­ce­si­je te po­kra­ji­ne. Da za­ma­gli ova­kvu
su­šti­nu, po­li­tič­ki či­ni­lac je pri­be­gao mno­gim lu­kav­stvi­ma. Da ne bi iz­gle­
da­lo da pre­go­va­ra­ju dva rav­no­prav­na part­ne­ra ko­ji ima­ju jed­na­ko svoj­
stvo dr­ža­ve, pre­go­vo­ri u Bri­se­lu se, po ime­ni­ma glav­nih gra­do­va pre­go­
va­ra­ča, na­zi­va­ju „pre­go­vo­ri iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne“, da bi se pri­kri­lo
for­mal­no svoj­stvo Ha­ši­ma Ta­či­ja, go­vo­ri se o di­ja­lo­gu „sa Pri­vre­me­nim
in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni“, da bi se sa­kri­la sa­dr­ži­na Spo­ra­zu­
ma, on se „pri­hva­ta“ za­ključ­kom Vla­de i po­sta­je nje­gov sa­stav­ni deo, ali
se taj za­klju­čak ne ob­ja­vlju­je. Na­rod­na skup­šti­na, pak, „pri­hva­ta“ iz­ve­
štaj Vla­de s ma­ra­ton­skim na­slo­vom, sra­ču­na­tim na to da op­se­ni pro­sto­tu,
u ko­jem je i tekst Spo­ra­zu­ma, ali se sam tekst iz­ve­šta­ja Vla­de ne ob­ja­vlju­je
u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“ kao pri­log ob­ja­vlje­noj od­lu­ci. Ne
tre­ba bi­ti jed­nak prav­ni li­sac pa raz­um ­ e­ti smi­sao ove ver­bal­ne akro­ba­ti­ke
– da Spo­ra­zum iz­beg­ne gi­ljo­ti­nu ustav­no­sud­ske kon­tro­le. Sva ta na­sto­
ja­nja, ipak, ni­su ni­u­ko­li­ko pro­me­ni­la prav­nu pri­ro­du Spo­ra­zu­ma – on je
op­šti akt s ne­po­sred­nim prav­nim dej­stvom. Sa­stav­ni deo prav­nog re­ži­ma
op­štih aka­ta je da svi oni pod­le­žu ustav­no­sud­skoj kon­tro­li.

III
Dru­go ustav­no­prav­no pi­ta­nje je da li Spo­ra­zum svo­jom sa­dr­ži­nom
od­stu­pa od Usta­va i za­ko­na. Spo­ra­zum je u prav­ni si­stem Re­pu­bli­ke Sr­
bi­je uve­den pod­za­kon­skim ak­ti­ma i već zbog to­ga on ne bi mo­gao od­no­se
ure­đe­ne Usta­vom i za­ko­ni­ma ure­di­ti druk­či­je od Usta­va i za­ko­na. Ipak,
Spo­ra­zum je u če­ti­ri pi­ta­nja od­no­se ure­dio su­prot­no Usta­vu i za­ko­nu. Ta
pi­ta­nja su sle­de­ća: Za­jed­ni­ca srp­skih op­šti­na na Ko­so­vu, po­sto­ja­nje je­
din­stve­nih po­li­cij­skih sna­ga na Ko­so­vu, pod­vo­đe­nje or­ga­ni­za­ci­je i funk­
ci­o­ni­sa­nje su­do­va na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji pod je­din­stve­ni sud­ski i prav­ni
si­stem Ko­so­va i or­ga­ni­zo­va­nje lo­kal­nih iz­bo­ra na se­ve­ru Ko­so­va u skla­du
sa ko­sov­skim za­ko­ni­ma.
Za­jed­ni­cu op­šti­na for­mi­ra­ju op­šti­ne na Ko­so­vu u ko­ji­ma su Sr­bi
ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo. Nad­le­žno­sti su joj one iste ko­je ima lo­kal­na sa­
mo­u­pra­va u skla­du s Evrop­skom po­ve­ljom o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi i ma­
tič­nim za­ko­nom Ko­so­va i one ne idu iz­nad tog ni­voa. Cen­tral­na vlast, a to
je vlast dr­ža­ve Ko­so­vo, mo­že joj pre­ne­ti i dru­ge nad­le­žno­sti. Za­jed­ni­ca je
pred­sta­vlje­na u cen­tral­nim vla­sti­ma, kon­kret­no u sa­ve­to­dav­nom ve­ću za­
jed­ni­ca op­šti­na. Ga­rant Za­jed­ni­ce srp­skih op­šti­na je „me­ro­dav­no pra­vo“
24
 O ustavnosti i zakonitosti Briselskog sporazuma

i „ustav­no pra­vo“ – ja­sno je či­je, ono Re­pu­bli­ke Ko­so­vo. Za­jed­ni­ca je ka­

te­go­ri­ja prav­nog si­ste­ma Re­pu­bli­ke Ko­so­vo, a Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja, bu­du­ći
da je reč o in­sti­tu­ci­ji u tu­đoj dr­ža­vi ne­ma ni­ka­kve nad­le­žno­sti u ve­zi sa
Za­jed­ni­com. Za­jed­ni­ca je ob­lik iz­ra­ža­va­nja i za­šti­te pra­va srp­ske na­ci­o­
nal­ne ma­nji­ne u Re­pu­bli­ci Ko­so­vo. Kao ta­kva, ona je ob­lik za­šti­te srp­skog
sta­nov­ni­štva u tu­đoj dr­ža­vi. U Sr­bi­ji, s ob­zi­rom na ustav­nu de­fi­ni­ci­ju te
dr­ža­ve, ta­kva Za­jed­ni­ca bi bi­la ne­u­me­sna, jer su, sa sta­no­vi­šta srp­skog
Usta­va, sve op­šti­ne u Sr­bi­ji srp­ske. Da Spo­ra­zum sma­tra da je Ko­so­vo
i Me­to­hi­ja u Sr­bi­ji, ekvi­va­lent Za­jed­ni­ci srp­skih op­šti­na bi­la bi za­jed­ni­ca
al­ban­skih op­šti­na. A da je, opet, Ko­so­vo auto­nom­na po­kra­ji­na, Za­jed­ni­ca
srp­skih op­šti­na bi­la bi auto­no­mi­ja u auto­no­mi­ji.
Kao sve dr­ža­ve u sve­tu, Re­pu­bli­ka Ko­so­vo će na osno­vu Spo­ra­zu­ma
ima­ti je­din­stve­ne po­li­cij­ske sna­ge, pod na­zi­vom „Ko­sov­ska po­li­ci­ja“. Če­ti­ri
op­šti­ne na se­ve­ru Ko­so­va, u ko­ji­ma ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo či­ne Sr­bi, ima­
ju re­gi­o­nal­nog ko­man­dan­ta po­li­ci­je ko­ji će bi­ti „ko­sov­ski Sr­bin“, što zna­či
Sr­bin iz dr­ža­ve Ko­so­vo, tj. gra­đa­nin Ko­so­va, da­kle, Sr­bin u ra­se­ja­nju, jer
da je Ko­so­vo u Sr­bi­ji do­volj­no bi bi­lo re­ći „Sr­bin“. Nje­ga ime­nu­je Mi­ni­
star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va Ko­so­va sa spi­ska ko­ji sa­či­ne gra­do­na­čel­ni­ci
če­ti­ri op­šti­ne u ime Za­jed­ni­ce srp­skih op­šti­na. Sa­stav Ko­sov­ske po­li­ci­je
na se­ve­ru Ko­so­va od­go­va­ra­će na­ci­o­nal­nom sa­sta­vu sta­nov­ni­štva če­ti­ri op­
šti­ne sa srp­skom ve­ći­nom. Sve su to na­či­ni ma­njin­ske za­šti­te ne­al­ban­skog
sta­nov­ni­štva u od­no­su na ve­ćin­sko al­ban­sko, bez ob­zi­ra na svu gi­zda­vost
od­red­be ko­sov­skog Usta­va od 2008. o Re­pu­bli­ci Ko­so­vo kao „dr­ža­vi svo­
jih dr­ža­vlja­na“ (član 1. stav 2).
Kao i po­li­ci­ja, i sud­ska vlast će na osno­vu Spo­ra­zu­ma bi­ti ob­je­di­
nje­na i funk­ci­o­ni­sa­će u okvi­ru je­din­stve­nog prav­nog si­ste­ma Ko­so­va. Ra­di
ma­njin­ske za­šti­te srp­ske na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce, Ape­la­ci­o­ni sud u Pri­šti­
ni us­po­sta­vi­će ve­će u ko­jem će ve­ći­nu su­di­ja či­ni­ti „ko­sov­ski Sr­bi“, ko­je
će bi­ti nad­le­žno za sve op­šti­ne u ko­ji­ma su Sr­bi ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo.
Jed­no ode­lje­nje Ape­la­ci­on ­ og su­da ima­će stal­nu kan­ce­la­ri­ju u se­ver­noj
Mi­tro­vi­ci, a u sva­kom ve­ću tog ode­lje­nja ve­ći­nu su­di­ja či­ni­će „ko­sov­ski
Srbi“. Da je Re­pu­bli­ka Ko­so­vo stvar­no dr­ža­va svo­jih dr­ža­vlja­na, kao što
se to ka­že u nje­nom Usta­vu, ob­li­ci ma­njin­ske za­šti­te „ko­sov­skih Sr­ba“ ne
bi bi­li uop­šte po­treb­ni.
Do­mi­ni­jum Re­pu­bli­ke Ko­so­vo na te­ri­to­ri­ji srp­ske Auto­nom­ne po­
kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­je za­o­kru­žen je od­red­bom Spo­ra­zu­ma (tač­ka 11)
pre­ma ko­joj će se u se­ver­nim op­šti­na­ma iz­bo­ri or­ga­ni­zo­va­ti 2013, u skla­
du sa za­ko­nom Ko­so­va i opet, gi­zda­vo­sti ra­di, „me­đu­na­rod­nim stan­dar­
di­ma“. A Ustav Sr­bi­je ka­že da je prav­ni po­re­dak u dr­ža­vi je­din­stven i da
ne po­sto­ji dru­gi za­ko­no­da­vac osim Na­rod­ne skup­šti­ne.
Smi­sao Spo­ra­zu­ma je da omo­gu­ći da Re­pu­bli­ka Ko­so­vo na či­ta­
voj te­ri­to­ri­ji ne­ka­da­šnje srp­ske Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­va i Me­to­hi­ja
25
Hereticus, 1–2/2016 Ratko Marković

neo­me­ta­no vr­ši sve dr­žav­ne funk­ci­je. To zna­či da pre­sta­je va­že­nje prav­nog

si­ste­ma Sr­bi­je na se­ve­ru Ko­so­va i sva­ki ob­lik in­sti­tu­ci­on ­ al­nog po­sto­ja­nja
dr­ža­ve Sr­bi­je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Spo­ra­zu­mom Sr­bi­ja je traj­no ab­di­ci­
ra­la od po­se­do­va­nja i vr­še­nja svih funk­ci­ja dr­žav­ne vla­sti na te­ri­to­ri­ji ko­
ja je, ustav­no­prav­no gle­da­no, nje­na auto­nom­na po­kra­ji­na. Kao na­kna­du
i uzdar­je, Re­pu­bli­ka Ko­so­vo da­je „ko­sov­skim Sr­bi­ma“ Za­jed­ni­cu srp­skih
op­šti­na, obez­be­đu­je po­du­dar­nost sa­sta­va Ko­sov­ske po­li­ci­je na se­ve­ru Ko­
so­va s na­ci­o­nal­nim sa­sta­vom sta­nov­ni­štva i kan­ce­la­ri­ju ode­lje­nja Ape­la­
ci­o­nog su­da u Se­ver­noj Mi­tro­vi­ci. Sve su to ga­ran­ci­je ma­njin­skom srp­
skom na­ro­du u tu­đoj dr­ža­vi. Evro­pa je, sa svo­je stra­ne, ga­ran­to­va­la Sr­bi­ji
ot­po­či­nja­nje pre­go­vo­ra sa njom za član­stvo u EU. Ta­ko je Sr­bi­ja tram­pi­la
Ko­so­vo i Me­to­hi­ju za Evro­pu, tj. za even­tu­al­no član­stvo u EU.
Ustav­ni prav­ni­ci bi re­kli da je Spo­ra­zu­mom pro­me­njen Ustav Sr­
bi­je su­prot­no ustav­nim od­red­ba­ma o pro­me­ni Usta­va. Po­li­ti­ča­ri ka­žu da
je to do­vo­đe­nje Usta­va u sa­gla­snost sa stvar­no­šću, ko­ja je, ka­da je reč
o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, s onu stra­nu Usta­va. Ti­me se ume­sto ustav­no­sti i za­
ko­ni­to­sti uvo­di no­vi pa­ra­me­tar za oce­nu va­lja­no­sti prav­nih aka­ta i pra­va
uop­šte – sa­gla­snost sa stvar­no­šću. Ta za­me­na me­ri­la va­lja­no­sti pra­va uvo­
di u ne­u­stav­nost i la­ba­vi prav­nu svest gra­đa­na – svest da pra­vo oba­ve­zu­
je. Obez­vre­đi­va­nje Usta­va je kad se ka­že da sa­mo u Usta­vu Sr­bi­je pi­še da
je Ko­so­vo u Sr­bi­ji. Pod­sme­va­ti se bra­ni­o­ci­ma usta­va i ustav­no­sti u sti­lu
Tome Vu­či­ća Pe­ri­ši­ća – da s Usta­vom pod mi­šku pro­ba­ju da ne­sme­ta­
no odu na Ko­so­vo i Me­to­hi­ju – zna­či pod­sme­va­ti se Sr­bi­ji kao ustav­noj
i prav­noj dr­ža­vi. Ta do­set­ka gu­bi od du­ho­vi­to­sti i po­sta­je ci­ni­zam naj­go­re
vr­ste kad se zna da onaj ko je iz­go­va­ra sto­ji na če­lu dr­žav­nog or­ga­na ko­ji
je po Usta­vu ovla­šće­ni pred­la­gač za pro­me­nu Usta­va.
Spo­ra­zum je iz­iš­ ao iz ustav­nih okvi­ra i kad bi se uze­lo da je on „ma­
te­ri­jal“ i „gra­đa“ za iz­ra­du ustav­nog za­ko­na o su­štin­skoj auto­no­mi­ji na
Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, na či­je se do­no­še­nje Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja oba­ve­za­la čla­
nom 182. stav 2. svog Usta­va. Spo­ra­zum je Ko­so­vu i Me­to­hi­ji da­to mno­go
vi­še od su­štin­ske auto­no­mi­je – toj po­kra­ji­ni Sr­bi­je da­ta je pu­na i, bar što
se Sr­bi­je ti­če, ni­čim uma­nje­na dr­žav­nost. Po­sle Spo­ra­zu­ma ne­ka­da­šnja
Auto­nom­na po­kra­ji­na Ko­so­vo i Me­to­hi­ja upot­pu­nju­je sva tri spo­lja­šnja
ele­men­ta dr­žav­no­sti – te­ri­to­ri­ju, sta­nov­ni­štvo i naj­vi­šu vlast nad nji­ma, pa
s pu­nim for­mal­no­prav­nim po­kri­ćem mo­že svo­jim ak­tom pro­me­ni­ti ime
u „Re­pu­bli­ka Ko­so­vo“.

IV
Da za­klju­či­mo mi­šlje­nje o dva spo­me­nu­ta spor­na ustav­no­prav­na
pi­ta­nja u ovom ustav­nom spo­ru. Spo­ra­zum je na pro­tiv­us­ ta­van na­čin pro­
me­nio Ustav Sr­bi­je. Spo­ra­zum je op­šti akt, ko­ji se sa­sto­ji od prav­nih nor­mi
26
 O ustavnosti i zakonitosti Briselskog sporazuma

s ne­po­sred­nim prav­nim dej­stvom. Nje­go­va prav­na pri­ro­da je iz po­li­tič­kih

raz­lo­ga za­ma­glje­na, ali ne i ne­do­ku­či­va. For­me kao što su „za­klju­čak“
i „iz­ve­štaj“ Vla­de i „od­lu­ka“ Na­rod­ne skup­šti­ne upo­tre­blje­ne su sa­mo da
bi na­ve­le na po­gre­šan trag i sud o to­me šta je Spo­ra­zum sa sta­no­vi­šta
pra­va i da li on prav­no uop­šte po­sto­ji. Na­mer­no se na­sto­ja­lo da se Spo­
ra­zum iz­gu­bi u la­vi­rin­tu prav­nih smi­ca­li­ca, pa da se po­tom, što bi re­kao
Slo­bo­dan Jo­va­no­vić, „advo­kat­skom maj­sto­ri­jom“, ko­ja se sa­sto­ji u „okre­
ta­nju i iz­vr­ta­nju pa­ra­gra­fa“ po­ka­že, kad to bu­de za­tre­ba­lo, da Spo­ra­zum
i ne po­sto­ji u prav­nom po­ret­ku dr­ža­ve Sr­bi­je. Ustav­ni sud ne bi tre­ba­lo
da do­zvo­li da po­li­ti­ča­ri, po ko zna ko­ji put, do­sko­če prav­ni­ci­ma, una­pred
ra­ču­na­ju­ći na nji­hov for­ma­li­zam, ko­ji ih, ne ret­ko, spre­ča­va da vi­de isti­nu.
U ovom ustav­nom spo­ru Ustav­ni sud ne bra­ni sa­mo na­če­lo ustav­no­sti ko­
jim se us­po­sta­vlja po­re­dak u dr­ža­vi, ne­go i ugled i čast prav­nič­ke pro­fe­si­je.

Rat­ko Mar­ko­vic
ON CON­STI­TU­TI­O­NA­LITY AND LE­GA­LITY
OF THE BRUS­SELS AGRE­EM ­ ENT
Sum­mary
The aut­hor con­si­ders the na­tu­re of „The first agre­e­ment on prin­ci­ples re­
gu­la­ting nor­ma­li­sa­tion of re­la­ti­ons“ con­clu­ded bet­we­en Bel­gra­de and Pri­sti­na.
This agre­e­ment is not an in­ter­na­ti­o­nal agre­e­ment, nor is it a po­li­ti­cal act. It came
in­to exi­sten­ce as in­for­mal writ­ten po­li­ti­cal agre­e­ment of par­ti­ci­pants in the dia­
lo­gue in Brus­sels. Sub­se­qu­ently, its con­tents we­re put in the ex­ter­nal form of
a ge­ne­ral act of Go­vern­ment, en­ti­tled „Con­clu­sion“, and in form of ge­ne­ral act
of Par­li­a­ment of Ser­bia, en­ti­tled „De­ci­sion“. Thus the Agre­e­ment be­ca­me in­te­
gral part of the 2 abo­ve- men­ti­o­ned ge­ne­ral acts from no­men­cla­tu­re of ge­ne­ral
acts of po­si­ti­ve law of Re­pu­blic of Ser­bia. So it be­ca­me ge­ne­ral act of po­si­ti­ve law
of Re­pu­blic of Ser­bia which has ge­ne­ral ef­fects. If it had not ge­ne­ral ef­fect, one
wo­uld not be obli­ged to im­ple­ment it at all in non- spe­ci­fied num­ber of ca­ses.
The Agre­e­ment bro­ught to Ko­so­vo and Me­to­hia mo­re than sub­stan­tial auto­
nomy- it bro­ught full and, as far as Ser­bia is con­cer­ned, non- re­stric­ted sta­te­hood
to that pro­vin­ce of Ser­bia. Af­ter the Agre­e­ment for­mer Auto­no­mo­us pro­vin­ce of
Ko­so­vo and Me­to­hia com­ple­ted all 3 out­si­de ele­ments of sta­te­hood- ter­ri­tory,
po­pu­la­tion and su­pre­me po­wer over them- thus ena­bling it to chan­ge its’ na­me
to „Re­pu­blic Ko­so­vo“ in its’ acts with full le­gal ba­sis for adop­tion of such an act.
Key words: in­ter­na­ti­o­nal tre­aty, po­li­ti­cal act, ge­ne­ral le­gal act, ju­di­cial con­trol
of con­sti­tu­ti­o­na­lity, Union of Ser­bian mu­ni­ci­pa­li­ti­es, po­li­ce for­ces,
ju­di­cial po­wers, sta­te fun­cti­ons, Re­pu­blic Ko­so­vo, Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt

27
Hereticus, 1–2/2016 Vladimir B. Đurić

UDK 341.24(497.11)"2013"

Vladimir B. Đurić
Institut za političke studije, Beograd

PRAVNI ASPEKTI BRISELSKOG SPORAZUMA

Re­zi­me: EPred­met ovog ra­da su prav­na pri­ro­da i ka­rak­ter tzv. Bri­sel­skog

spo­ra­zu­ma (da­lje BS). U ra­du je, na­kon te­or­ ij­ske ana­li­ze poj­ma me­đu­na­rod­nog
ugo­vo­ra, upo­tre­bom dog­mat­sko-prav­nog me­to­da kon­sta­to­va­no da BS ima od­re­đe­ne
ka­rak­te­ri­sti­ke me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra i da, kao ta­kav, ni­je po­tvr­đen u skla­du sa
ustav­nim od­red­ba­ma, jer je, ume­sto u for­mi ustav­nog za­ko­na, po­tvr­đen u for­mi
za­ključ­ka Vla­de. Šta­vi­še, BS je i sa­dr­žin­ski ne­u­sta­van ima­ju­ći u vi­du da pri­zna­je
ugo­vor­ni ka­pa­ci­te­ta „Ko­so­va“ i pre­pu­šta tom en­ti­te­tu vr­še­nja dr­žav­nih funk­ci­ja,
na­ro­či­to nad­le­žnost ure­đi­va­nja po­je­di­nih obla­sti dru­štve­nog ži­vo­ta ko­je su u is­
klju­či­voj nad­le­žno­sti dr­ža­ve.
Ključ­ne re­či: Bri­sel­ski spo­ra­zum, me­đu­na­rod­ni ugo­vor, ra­ti­fi­ka­ci­ja, kon­tro­la
ustav­no­sti

1. Pri­ro­da i ka­rak­ter BS
Raz­ma­tra­nje pri­ro­de i ka­rak­te­ra BS tre­ba da pru­ži od­go­vor na pi­ta­
nje da li je BS me­đu­na­rod­ni ugo­vor, ili po­li­tič­ki i sto­ga prav­no neo­ba­ve­
zu­ju­ći akt. Pr­vi ko­rak je od­re­đe­nje sa­mog poj­ma me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra.

1.1. Po­jam me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra

Po­jam me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra od­re­đen je Beč­kom kon­ven­ci­jom
o ugo­vor­nom pra­vu iz 1969. (da­lje BK) i Kon­ven­ci­jom o pra­vu ugo­vo­ra
iz­me­đu dr­ža­va i me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja ili iz­me­đu me­đu­na­rod­nih
or­ga­ni­za­ci­ja iz 1986. BK od­re­đu­je ugo­vor u čla­nu 2. stav 1. tač­ka a. kao
„me­đu­na­rod­ni spo­ra­zum za­klju­čen pi­sme­no iz­me­đu dr­ža­va i ko­ji je re­gu­li­san
me­đu­na­rod­nim pra­vom, bi­lo da je sa­dr­žan u jed­nom in­stru­men­tu ili u dva ili
vi­še in­stru­me­na­ta me­đu­sob­no po­ve­za­nih, bez ob­zi­ra na nje­gov po­se­ban na­
ziv“.1 Pre­ma čla­nu 3. BK, či­nje­ni­ca da se BK ne pri­me­nju­je na spo­ra­zu­
me za­klju­če­ne iz­me­đu dr­ža­va i dru­gih su­bje­ka­ta me­đu­na­rod­nog pra­va ili

1 Pre­vod ko­ji je u ra­du ko­ri­šćen pre­ma „Slu­žbe­ni list SFRJ – Me­đu­na­rod­ni ugo­vo­
ri“, broj 30/72.

28
 Pravni aspekti Briselskog sporazuma

iz­me­đu dru­gih su­bje­ka­ta me­đu­na­rod­nog pra­va, kao i na me­đu­na­rod­ne

spo­ra­zu­me ko­ji ni­su za­klju­če­ni pi­sme­nim pu­tem, ne ide na uštrb prav­ne
vred­no­sti ta­kvih spo­ra­zu­ma. Me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri na ko­je se ne pri­me­
nju­ju od­red­be BK re­gu­li­sa­ni su Kon­ven­ci­jom iz 1986 ko­ja u čla­nu 2. de­
fi­ni­še ugo­vor isto­vet­no kao i Kon­ven­ci­ja iz 1969. osim što, ima­ju­ći u vi­du
pred­met ko­ji re­gu­li­še, pred­vi­đa da se ugo­vo­ri za­klju­ču­ju iz­me­đu jed­ne ili
vi­še dr­ža­va i jed­ne ili vi­še me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja, ili iz­me­đu sa­mih
me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja.2
Pre­ma te­o­ri­ji me­đu­na­rod­nog jav­nog pra­va dva ele­men­ta mo­gu se
sma­tra­ti osnov­nim kri­te­ri­ju­mi­ma, od­no­sno uslo­vi­ma ko­ji­ma sva­ki spo­ra­
zum mo­ra da udo­vo­lji da bi se mo­gao sma­tra­ti me­đu­na­rod­nim ugo­vo­rom.
Spo­ra­zum mo­ra da bu­de za­klju­čen iz­me­đu su­bje­ka­ta me­đu­na­rod­nog pra­va
(su­bjek­ti­ma ko­ji ima­ju me­đu­na­rod­no­prav­ni su­bjek­ti­vi­tet) i da je re­gu­li­
san me­đu­na­rod­nim pra­vom.
U ve­zi s pr­vim uslo­vom va­žno je is­ta­ći da se ugo­vor­ni ka­pa­ci­tet
u me­đu­na­rod­nom pra­vu ne po­du­da­ra uvek sa dr­žav­nim su­ve­re­ni­te­tom,
ali i da iz­o­sta­nak svoj­stva su­bjek­ta me­đu­na­rod­nog pra­va na stra­ni jed­
nog od ugo­va­ra­ča od­u­zi­ma sklo­plje­nom ugo­vo­ru me­đu­na­rod­ni ka­rak­ter
što za po­sle­di­cu ima da se spo­ra­zu­mi ko­je me­đu­na­rod­ni su­bjek­ti za­klju­
ču­ju sa po­je­din­ci­ma, pri­vat­nim li­ci­ma unu­tra­šnjeg pra­va, ili ne­vla­di­nim
(pri­vat­nim) me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ne mo­gu sma­tra­ti ugo­vo­ri­ma
u smi­slu me­đu­na­rod­nog jav­nog pra­va.3
Po­seb­no pi­ta­nje u ve­zi sa ugo­vor­nim ka­pa­ci­te­tom je na ko­ji na­čin se
u unu­tra­šnjem pra­vu utvr­đu­je da li su­prot­na stra­na(e) ima ta­kav ka­pa­ci­tet,
na­ro­či­to da li se za­klju­či­va­nje ugo­vo­ra sa te­ri­to­ri­jal­nim en­ti­te­ti­ma ko­ji ni­su
dr­ža­ve, u unu­tra­šnjem pra­vu, za po­tre­be spro­vo­đe­nja ustav­nog po­stup­ka
za­klju­či­va­nja i iz­vr­ša­va­nja me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra, sma­tra za­klju­či­va­njem

2 Vi­še o ta­kvim ugo­vo­ri­ma u Zo­ran Ra­di­vo­je­vić, Ko­di­fi­ka­ci­ja pra­va ugo­vo­ra iz­me­đu

dr­ža­va i me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja ili iz­me­đu me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja, SKC,
Niš,1998.
3 Zo­ran Ra­di­vo­je­vić, Ugo­vo­ri me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja u sa­vre­me­nom me­đu­na­rod­
nom jav­nom pra­vu, SKC, Niš, 1996, str. 380; Bra­ni­mir Jan­ko­vić, Zo­ran Ra­di­vo­je­
vić, Me­đu­na­rod­no jav­no pra­vo, Sven, Niš, 2005, str. 22;U slu­ča­ju An­glo-iran­ske
naft­ne kom­pa­ni­je, Stal­ni sud me­đu­na­rod­ne prav­de stao je na sta­no­vi­šte da se
ugo­vor iz­me­đu jed­ne dr­ža­ve i pri­vat­ne kom­pa­ni­je ko­ja je u ve­ćin­skom vla­sni­
štvu dru­ge vla­de ne mo­že sma­tra­ti me­đu­na­rod­nim ugo­vo­rom. (ICJ Re­ports 1952,
p. 112). U ko­men­ta­ri­ma se na­vo­di da je Sud im­pli­ci­rao da ugo­vor zah­te­va da dve
ili vi­še dr­ža­va bu­du oba­ve­za­ne vis-à-vis jed­na dru­ge. (Edu­ar­do J. de Arécha­ga,
„In­ter­na­ti­o­nal Law in the Past Third of a Cen­tury”, Re­cu­eil des Co­urs, The Ha­gue
Aca­demy of In­ter­na­ti­o­nal Law, 1978, p. 36); Ako tekst ugo­vo­ra ko­ji dr­ža­va za­
klju­či sa prav­nim li­cem iz dru­ge dr­ža­ve ne upu­ću­je na unu­tra­šnje pra­vo jed­ne od
ugo­vor­ni­ca ili tre­će dr­ža­ve kao me­ro­dav­no, reč je o tran­sna­ci­o­nal­nom kon­trak­tu
na ko­ji se di­rekt­no pri­me­nju­ju op­šta na­če­la pra­va (Vla­di­mir Đu­ro De­gan, Me­đu­
na­rod­no pra­vo, Prav­ni fa­kul­tet, Ri­je­ka, 2000, str. 121.

29
Hereticus, 1–2/2016 Vladimir B. Đurić

me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra. Od­go­vor na iz­lo­že­no pi­ta­nje u upo­red­nom pra­vu

ni­je jed­no­zna­čan. Raz­li­ke po­sto­je ka­ko iz­me­đu dr­ža­va, ta­ko i u okvi­ru iste
dr­ža­ve, pa je oči­gled­no da je po­li­tič­ki in­te­res dr­ža­va od­lu­ču­ju­ći či­ni­lac.4
Za­ni­mlji­vo je uoči­ti i da su po­je­di­ne dr­ža­ve svo­je spo­ra­zu­me sa dr­ža­va­ma
ko­je su pod nji­ho­vim pro­tek­to­ra­tom sma­tra­le za me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re.5
Utvr­đi­va­nje me­đu­na­rod­no­prav­nog su­bjek­ti­vi­te­ta i ugo­vor­nog ka­pa­ci­te­ta
dru­ge ili dru­gih ugo­vor­nih stra­na je u do­ba za­klju­či­va­nja me­đu­na­rod­nog
ugo­vo­ra po­li­tič­ko pi­ta­nje ko­je je pre­te­žno u nad­le­žno­sti iz­vr­šne vla­sti.
Me­đu­tim, prak­sa dr­ža­va u ve­li­kom bro­ju po­zna­je slu­ča­je­ve za­klju­či­va­nja
spo­ra­zu­ma na ko­je su pri­me­nje­na pra­vi­la unu­tra­šnjeg pra­va o za­klju­či­
va­nju me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra, sa en­ti­te­ti­ma či­ja se dr­žav­nost ospo­ra­va­la
i na­kon za­klju­če­nog spo­ra­zu­ma.6
U ve­zi s dru­gim uslo­vom ko­ji spo­ra­zum mo­ra da is­pu­ni da bi se sma­
trao me­đu­na­rod­nim ugo­vo­rom (da je re­gu­li­san me­đu­na­rod­nim pra­vom)
va­žno je is­ta­ći da BK ne sa­dr­ži kri­te­ri­jum za od­re­đi­va­nje šta tre­ba sma­
tra­ti spo­ra­zu­mom ko­ji je re­gu­li­san me­đu­na­rod­nim pra­vom. Od pre­sud­ne
va­žno­sti, pre­ma shva­ta­nji­ma te­o­ri­je, je na­me­ra ugo­vor­ni­ca da se stvo­re
pra­va i oba­ve­ze po me­đu­na­rod­nom pra­vu.7 Ako ta­kve na­me­re ne­ma, on­
da spo­ra­zum ni­je oba­ve­zu­ju­ći (non­bin­ding in­ter­na­ti­o­nal agre­e­ment), ili je

4 Pri­me­ra ra­di, Fran­cu­ska je sa Kve­be­kom za­klju­či­la vi­še spo­ra­zu­ma ko­ji u unu­

tra­šnjem pra­vu Fran­cu­ske ima­ju sta­tus me­đu­na­rod­nih spo­ra­zu­ma na ko­je su
pri­me­nji­va­ni čla­no­vi 52–55. Usta­va. ko­ji se od­no­se na me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re,
a spo­ra­zu­mi su ob­ja­vlje­ni u slu­žbe­nim no­vi­na­ma te dr­ža­ve. Sa dru­ge stra­ne, SAD
su od­bi­le da za­klju­če spe­ci­jal­ni bi­la­te­ral­ni tr­go­vin­ski spo­ra­zum sa Kve­be­kom.
5 Ta­ko, iako su fran­cu­ski su­do­vi u ne­kim slu­ča­je­vi­ma iz­ri­či­to sta­li na sta­no­vi­šte da
je An­do­ra „do­bro bez me­đu­na­rod­nog su­bjek­ti­vi­te­ta“, Fran­cu­ska je sa An­do­rom,
či­ji je je­dan od pro­tek­to­ra, za­klju­či­va­la spo­ra­zu­me ko­ji su sa sta­no­vi­šta unu­tra­
šnjeg pra­va, u po­gle­du po­stup­ka za­klju­či­va­nja i ob­ja­vlji­va­nja, sma­tra­ni za me­
đu­na­rod­ne ugo­vo­re (npr. Kon­ven­ci­ja o so­ci­jal­nom osi­gu­ra­nju iz­me­đu Fran­cu­ske
i An­do­re ko­ja je pot­pi­sa­na 12. de­cem­bra 2000.).
6 Po­seb­no je va­žan pri­mer Osnov­nog ugo­vo­ra iz­me­đu SR Ne­mač­ke i DDR-a iz 1971.
Ima­ju­ći u vi­du da SR Ne­mač­ka ni­je pri­zna­va­la dr­žav­nost DDR-a, po­sta­vi­lo se pi­
ta­nje da li je Osnov­ni ugo­vor me­đu­na­rod­ni ugo­vor na ko­ji tre­ba pri­me­ni­ti ustav­na
pra­vi­la o za­klju­či­va­nju me­đu­na­rod­nih spo­ra­zu­ma. Na ugo­vor je pri­me­njen po­
stu­pak ko­ji Osnov­ni za­kon SR Ne­mač­ke pred­vi­đa za me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re, ta­ko
da je Bun­de­stag 1973. za­ko­nom po­tvr­dio Osnov­ni ugo­vor. Ba­var­ska vla­da je tim
po­vo­dom po­kre­nu­la po­stu­pak pred Sa­ve­znim ustav­nim su­dom. U svo­joj od­lu­ci
iz 1973. Sa­ve­zni ustav­ni sud SR Ne­mač­ke je ipak bio gle­di­šta da je DDR dr­ža­va
u smi­slu me­đu­na­rod­nog pra­va i da je kao ta­kva me­đu­na­rod­no­prav­ni su­bjekt ne­
za­vi­sno od nje­go­vog pri­zna­va­nja. Pre­ma od­lu­ci, SR Ne­mač­ka ni­je me­đu­na­rod­no­
prav­no pri­zna­la DDR, ali je za­klju­či­va­nje ugo­vo­ra, na po­se­ban na­čin, im­pli­ci­ra­lo
fak­tič­ko pri­zna­nje. Sud je za­klju­čio da od­nos iz­me­đu DDR-a i SR Ne­mač­ke pod­
le­že me­đu­na­rod­nom pra­vu, ali da je sa­dr­žin­ski reč o od­no­su „in­ter se“.
7 A. Aust, Mo­dern Tre­aty Law and Prac­ti­ce, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 2000,p17;
Ro­bert Y. Jen­nings, Art­hur Watts (ed.), Op­pen­he­im’s In­ter­na­ti­o­nal Law I, parts 2–4,
Long­man,1992, p. 1202; J. de Arécha­ga, n. d. 1978, p. 36; Oscar Schac­hter, „The

30 30
 Pravni aspekti Briselskog sporazuma

pod­vrg­nut ne­kom dru­gom prav­nom si­ste­mu. Po­sto­ja­nje na­me­re ugo­vor­

ni­ca tre­ba da se sa­gle­da u sve­tlu či­nje­ni­ca sva­kog slu­ča­ja, a ne pre­ma na­
knad­nom tu­ma­če­nju na­me­re ko­je po­ti­če od stra­ne sa­mih ugo­vor­ni­ca.8 Sa
dru­ge stra­ne, na osno­vu tra­va­ux pre­pa­ra­to­i­es Kon­ven­ci­je iz 1986. mo­že se
sta­ti na sta­no­vi­šte da je za raz­um ­ e­va­nje poj­ma „re­gu­li­san me­đu­na­rod­nim
pra­vom“ u de­fi­ni­ci­ju me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra, osim na­me­re ugo­vor­ni­ca,
zna­ča­jan i pred­met ugo­vo­ra. To zna­či da će spo­ra­zum bi­ti pod­vrg­nut me­
đu­na­rod­nom pra­vu i bi­ti me­đu­na­rod­ni ugo­vor, ako nje­go­vu sa­dr­ži­nu či­
ne pi­ta­nja i od­no­si ko­je obič­no re­gu­li­še me­đu­na­rod­no pra­vo, ko­ji ula­ze
u sfe­ru re­gu­li­sa­nja me­đu­na­rod­nim pra­vom.9 Zbog to­ga je od su­štin­skog
zna­ča­ja da se raz­mo­tri od­nos iz­me­đu na­me­re ugo­vor­nih stra­na i pred­me­ta
ugo­vo­ra. Ugo­vor­ne stra­ne mo­gu ne­ka pi­ta­nja ko­ja spa­da­ju u do­men unu­
tra­šnjeg pra­va re­gu­li­sa­ti me­đu­na­rod­nim ugo­vo­rom i ta­ko ih pod­vrg­nu­
ti me­đu­na­rod­nom pra­vu,10 baš kao što mo­gu da po­stu­pe i su­prot­no i da
u spo­ra­zu­mu pred­vi­de pri­me­nu unu­tra­šnjeg pra­va, či­me je­dan spo­ra­zum
iz­u­zi­ma­ju iz re­gu­li­sa­nja me­đu­na­rod­nim pra­vom.11 U te­o­ri­ji se za­pa­ža da
ima slu­ča­je­va u ko­ji­ma pri­ro­da i cilj spo­ra­zu­ma, za­pra­vo nje­go­va sa­dr­ži­
na, one­mo­gu­ća­va­ju da bu­de pod­vrg­nut unu­tra­šnjem pra­vu, bez ob­zi­ra na
na­me­ru stra­na­ka.12 Uko­li­ko na­me­ra ugo­vor­nih stra­na ni­je ja­sno iz­ra­že­na,
tre­ba pret­po­sta­vi­ti da su u pi­ta­nju me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri ko­ji su re­gu­li­sa­
ni me­đu­na­rod­nim pra­vom.13
U ve­zi sa pi­ta­njem da li je ugo­vor re­gu­li­san me­đu­na­rod­nim pra­vom
po­seb­no tre­ba bi­ti oba­zriv u po­gle­du raz­li­ko­va­nja iz­me­đu me­đu­na­rod­nih
ugo­vo­ra i tzv. neo­ba­ve­zu­ju­ćih me­đu­na­rod­nih spo­ra­zu­ma. Ta­kvi spo­ra­zu­mi
ko­ji su po svo­joj pri­ro­di tzv. me­ko pra­vo (soft law) po­sto­je u raz­li­či­toj for­
mi – me­mo­ran­du­mi o raz­um ­ e­va­nju, za­jed­nič­ke de­kla­ra­ci­je o na­me­ra­ma,

Twi­light Exi­sten­ce of Non­bin­ding In­ter­na­ti­o­nal Agre­e­ments“, Ame­ri­can Jo­ur­nal

of In­ter­na­ti­o­nal Law 2/1977, p. 296.
8 A. Aust, nav. de­lo, p. 17; Op­pen­he­im’s In­ter­na­ti­o­nal Law I, parts 2–4,1992, p. 1202;
J. de Arécha­ga, nav. de­lo, p. 36; O. Schac­hter, nav. de­lo, p. 296.
9 Z. Ra­di­vo­je­vić, Ugo­vo­ri me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja u sa­vre­me­nom me­đu­na­rod­nom
jav­nom pra­vu, 1996, str. 373–374; B. Jan­ko­vić, Z. Ra­di­vo­je­vić, Me­đu­na­rod­no jav­
no pra­vo, 2005, str. 22.
10 Ta­ko da tre­ba pri­hva­ti­ti shva­ta­nje pre­ma ko­me ka­rak­ter ugo­vor­nog od­no­sa ni­je
od­lu­ču­ju­ći mo­me­nat uko­li­ko su ugo­vor­ni­ce su­bjek­ti me­đu­na­rod­nog pra­va – Z. Ra-
­di­vo­je­vić, nav. de­lo, str. 392.
11 Z. Ra­di­vo­je­vić, nav. de­lo., str. 374; B. Jan­ko­vić, Z. Ra­di­vo­je­vić, nav. de­lo, str. 22.
12 Kao što je to slu­čaj npr. sa ce­si­jom ma­log de­la te­ri­to­ri­je Fran­cu­ske Švaj­car­skoj
za iz­grad­nju Že­nev­skog aero­dro­ma – is­ti­če se da bez ob­zi­ra na tri­vi­jal­nu va­žnost
spo­ra­zu­ma, či­nje­ni­ca da je reč o pre­no­su su­ve­re­ni­te­ta nad dr­žav­nom te­ri­to­ri­jom
svr­sta­va taj spo­ra­zum u me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re – O. Schac­hter, nav. de­lo, p. 296.
13 To je bio i stav Ko­mi­si­je za me­đu­na­rod­no pra­vo pre usva­ja­nja Kon­ven­ci­je iz 1986.
– vi­de­ti Z. Ra­di­vo­je­vić, Ugo­vo­ri me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja u sa­vre­me­nom me­đu­na­
rod­nom jav­nom pra­vu, 1996, str. 373 i V. Đ. De­gan, nav. de­lo, 2000, str. 121.

31
Hereticus, 1–2/2016 Vladimir B. Đurić

ne­for­mal­ni spo­ra­zu­mi, džen­tlmen­ski spo­ra­zu­mi, za­jed­nič­ki ko­mi­ni­kei itd.

Nji­ho­va za­jed­nič­ka ka­rak­te­ri­sti­ka je da ni­su prav­no oba­ve­zu­ju­ći, ali je mo­
gu­će da se pod ne­kim od tih na­zi­va skri­va pra­vi me­đu­na­rod­ni spo­ra­zum.
Su­štin­sko pi­ta­nje u ve­zi sa raz­li­ko­va­njem iz­me­đu me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra
i neo­ba­ve­zu­ju­ćih me­đu­na­rod­nih spo­ra­zu­ma je na osno­vu če­ga je mo­gu­će
na­pra­vi­ti raz­li­ko­va­nje?
Ne­sum­nji­vo je da je ja­sno iz­ra­že­na vo­lja ugo­vor­nih stra­na po­uz­ da­ni
po­ka­za­telj ka­rak­te­ra ne­kog spo­ra­zu­ma. Ka­da je Se­kre­ta­ri­jat Sa­ve­ta mi­ni­
sta­ra EU 1996. upu­tio upit­nik ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma o in­ter­noj pro­ce­du­ri
za­klju­či­va­nja neo­ba­ve­zu­ju­ćih spo­ra­zu­ma, ve­ći­na čla­ni­ca od­go­vo­ri­la je da
je na­me­ra stra­na ključ­ni či­ni­lac u raz­li­ko­va­nju neo­ba­ve­zu­ju­ćih me­đu­na­
rod­nih spo­ra­zu­ma od me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra.14 Po­ne­kad aka­ti iz­ri­či­to
od­re­đu­ju da sa­dr­že po­li­tič­ke oba­ve­ze što ih ja­sno raz­dva­ja od me­đu­na­rod­
nih ugo­vo­ra. Sma­tra se ta­ko­đe da od­re­đe­nje ko­jim se pred­vi­đa da akt ni­je
po­do­ban za re­gi­stro­va­nje u UN, pred­sta­vlja iz­raz na­me­re stra­na­ka da sa­
či­ne neo­ba­ve­zu­ju­ći me­đu­na­rod­ni spo­ra­zum, iako iz­o­sta­nak re­gi­stro­va­nja
me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra u skla­du sa čla­nom 102. Po­ve­lje UN ne zna­či da
ta­kav ugo­vor ne­ma oba­ve­zu­ju­ći ka­rak­ter.15
U svo­jim od­go­vo­ri­ma na upit­nik iz 1996. dr­ža­ve čla­ni­ce EU na­ve­le
su i osta­le kri­te­ri­ju­me raz­li­ko­va­nja – iz­os­ ta­nak par­la­men­tar­ne pro­ce­du­re,
na­slov ak­ta i iz­o­sta­vlja­nje pre­la­znih i za­vr­šnih od­red­bi ko­je su svoj­stve­
ne me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma. Po­je­di­ne dr­ža­ve is­ta­kle su da je „iz­be­ga­
va­nje oba­ve­zu­ju­ćeg iz­ra­ža­va­nja“ (avo­i­dan­ce of man­da­tory lan­gu­a­ge) je­dan
od kri­te­ri­ju­ma za raz­li­ko­va­nje neo­ba­ve­zu­ju­ćih od oba­ve­zu­ju­ćih me­đu­na­
rod­nih spo­ra­zu­ma.

1.2. Sa­dr­ži­na i nor­ma­tiv­ni ka­rak­ter BS

Ka­ko se to u BS na­vo­di, taj akt sa­dr­ži „prin­ci­pe ko­ji re­gu­li­šu nor­
ma­li­za­ci­ju od­no­sa“. „Prin­ci­pi“ su sro­če­ni ta­ko da pred­sta­vlja­ju iz­ja­ve vo­lja
ko­ji­ma se ure­đu­je bu­du­će po­na­ša­nje i ima­ju, ili ja­sno iz­ra­ža­va­ju na­me­ru da
ima­ju, ne­po­sred­ne prav­ne učin­ke po stra­ne. U tom smi­slu, BS je nor­ma­tiv­
ni akt. Ima­ju­ći u vi­du da je sro­čen ta­ko da nje­go­ve od­red­be ima­ju dej­stvo
er­ga om­nes, ja­sno je da BS svo­jom sa­dr­ži­nom pred­sta­vlja op­šti prav­ni akt.
Pi­ta­nja ko­ja se BS ure­đu­ju su: po­sto­ja­nje za­jed­ni­ce op­šti­na sa ve­
ćin­skim srp­skim sta­nov­ni­štvom, struk­tu­ra vla­sti te za­jed­ni­ce, nad­le­žno­sti
za­jed­ni­ce, prav­ne ga­ran­ti­je po­sto­ja­nja za­jed­ni­ce ko­je će bi­ti obez­be­đe­ne
i ustav­no­prav­nim nor­ma­ma, funk­ci­o­ni­sa­nje po­li­cij­skih sna­ga na se­ve­ru
Ko­so­va, de­lo­va­nje sud­ske vla­sti, or­ga­ni­za­ci­ja i spro­vo­đe­nje lo­kal­nih iz­bo­ra,

14 EU Doc. PESC/SEC 899/9.08.1996.

15 A. Aust, nav. de­lo., p. 28–29.

32
 Pravni aspekti Briselskog sporazuma

oba­ve­za stra­na u pro­ce­su evro­in­te­gra­ci­ja itd. Sa­dr­žin­ski po­sma­tra­no, BS

ne­sum­nji­vo re­gu­li­še ma­te­ri­ae con­sti­tu­ti­o­nis, pa se osno­va­no po­sta­vlja pi­
ta­nje da li on mo­že da bu­de re­gu­li­san unu­tra­šnjim pra­vom.
Ka­ko to već iz sa­mog na­zi­va sle­di, BS ni­je jed­no­stra­na iz­ja­va vo­lje.
Na­pro­tiv, taj akt je dvo­stra­ni prav­ni po­sao. Ima­ju­ći u vi­du da je reč o sa­
gla­sno­sti vo­lja, na­me­će se i pi­ta­nje da li se BS mo­že sma­tra­ti me­đu­na­rod­
nim ugo­vo­rom? U od­go­vo­ru na to pi­ta­nje naj­pre tre­ba raz­mo­tri­ti da li BS
is­pu­nja­va uslo­ve ko­ji se zah­te­va­ju za po­sto­ja­nje me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra,
od­no­sno sa­gle­da­ti ka­rak­ter stra­na ko­je su ga za­klju­či­le i prav­ni si­stem ko­
jim je nje­go­vo za­klju­či­va­nje i iz­vr­ša­va­nje re­gu­li­sa­no.

1.3. Ugo­vor­ne stra­ne BS

Na osno­vu tek­sta BS pri­ma fa­cie ni­je ja­sno ko su stra­ne spo­ra­zu­
ma. Ja­sno se me­đu­tim uoča­va da BS ko­ri­sti ter­min „dve stra­ne“ ko­jim se
za­pra­vo ozna­ča­va­ju Sr­bi­ja (RS) i Ko­so­vo (KS), upr­kos to­me što one ni­su
iz­ri­či­to na­ve­de­ne kao ta­kve.
BS su pred­vi­đe­na pra­va i oba­ve­ze stra­na, Ta­ko je u tač­ki 14. pro­
pi­sa­no da „ni­jed­na stra­na ne­će blo­ki­ra­ti, ili pod­sti­ca­ti dru­ge da blo­ki­ra­ju
na­pre­dak dru­ge stra­ne na nje­nom pu­tu ka EU“. To pra­vo, od­no­sno oba­
ve­za, pro­pi­sa­no je upr­kos to­me što KS ni­je su­bjekt me­đu­na­rod­nog pra­va
i u su­prot­no­sti je sa či­nje­ni­com da in­sti­tu­ci­je pri­vre­me­ne sa­mo­u­pra­ve, po
Ustav­nom okvi­ru za pri­vre­me­nu sa­mo­u­pra­vu, ne­ma­ju ovla­šće­nja u obla­sti
za­klju­či­va­nja me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra, a sled­stve­no to­me ni KS ugo­vor­ni
ka­pa­ci­tet (ius trac­ta­tum). Ima­ju­ći u vi­du da je „put ka EU“, kao za­jed­ni­
ce dr­ža­va, is­klju­či­vo re­zer­vi­san za dr­ža­ve i da se in­sti­tu­ci­o­nal­no od­vi­ja
za­kju­či­va­njem od­go­va­ra­ju­ćih me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra, ja­sno je da je BS,
iako bez me­đu­na­rod­no­prav­nog su­bjek­ti­vi­te­ta i ugo­vor­nog ka­pa­ci­te­ta, KS
pre­po­zna­to kao no­si­lac ta­kvog su­bjek­ti­vi­te­ta, ili ugo­vor­nog ka­pa­ci­te­ta,
ako već ne iz­ri­či­to, a on­da sva­ka­ko im­pli­cit­no ili in po­ten­tia,.
Po­sred­nik pri za­klju­če­nju BS bi­la je EU. Je­dan pri­me­rak BS su pa­
ra­fi­ra­li pred­sed­nik Vla­de RS i Vi­so­ki pred­stav­nik EU za spolj­nu po­li­ti­ku
i bez­bed­nost, dok su dru­gi pri­me­rak pa­ra­fir­ a­li pred­sed­nik vla­de KS i Vi­
so­ki pred­stav­nik EU. Oba pri­mer­ka sa­dr­že isto­vet­ni tekst. EU ni­je iz­ri­či­to
na­ve­de­na kao stra­na BS. Iako ni­je ozna­če­na kao stra­na BS, mo­že se sta­ti
na sta­no­vi­šte da je i EU stra­na BS, bu­du­ći da je njen Vi­so­ki pred­stav­nik
pa­ra­fi­rao spo­ra­zum. Za­pra­vo, iako na pr­vi po­gled uni­la­te­ral­no, ve­ći­na
od­red­bi BS pred­sta­vlja pa­ra­lel­no, ali isto­vet­no oba­ve­zi­va­nje dve stra­ne
pre­ma EU. U tom smi­slu, EU se po­ja­vlju­je u ulo­zi no­si­o­ca pra­va pre­ma
stra­na­ma BS, na­ro­či­to u kon­tek­stu od­red­be pre­ma ko­joj „stra­ne ne­će blo­
ki­ra­ti, ili pod­sti­ca­ti dru­ge da blo­ki­ra­ju na­pre­dak dru­ge stra­ne na nje­nom
pu­tu ka EU“. Šta­vi­še, pre­ma tač­ki 15. BS EU je no­si­lac i jed­ne oba­ve­ze.
33
Hereticus, 1–2/2016 Vladimir B. Đurić

Ona, na­i­me, tre­ba da po­mog­ne u osni­va­nju Od­bo­ra za im­ple­men­ta­ci­ju.

Ima­ju­ći u vi­du da je Vi­so­ki pred­stav­nik EU pa­ra­fir­ ao spo­ra­zum, da su pred­
vi­đe­ne oba­ve­ze stra­na pre­ma EU da će spro­ve­sti spo­ra­zum, kao i da EU
ima oba­ve­zu u pro­ce­su spro­vo­đe­nja spo­ra­zu­ma, ja­sno je da se EU mo­že
sma­tra­ti stra­nom ovog spo­ra­zu­ma. Kao ne­sum­nji­vi no­si­lac me­đu­na­rod­
no­prav­nog su­bjek­ti­vi­te­ta i ugo­vor­nog ka­pa­ci­te­ta, EU se u BS po­ja­vlju­je
u ulo­zi svo­je­vr­snog tran­sfor­ma­to­ra ne­do­sta­ju­ćeg me­đu­na­rod­nog su­bjek­ti­
vi­te­ta i ugo­vor­nog ka­pa­ci­te­ta KS i su­štin­ski, što se ti­če ugo­vor­nih stra­na,
obez­be­đu­je me­đu­na­rod­no­prav­ni ka­rak­ter ovog spo­ra­zu­ma. Da­kle, bar ka­da
je reč o RS i EU, stra­ne BS ne­sum­nji­vo su su­bjek­ti me­đu­na­rod­nog pra­va
i no­si­o­ci ugo­vor­nog ka­pa­ci­te­ta. Sa dru­ge stra­ne, KS-u je ta­kav su­bjek­ti­
vi­tet i/ili ka­pa­ci­tet im­pli­cit­no, ili in po­ten­tia pri­znat ovim spo­ra­zu­mom.

1.4. BS – prav­ni od­nos ko­ji je re­gu­li­san

me­đu­na­rod­nim pra­vom
Sa­dr­žin­ski po­sma­tra­no, BS je op­šte­nor­ma­tiv­ni akt ko­ji je sro­čen
oba­ve­zu­ju­ćim iz­ra­ža­va­njem i ko­ji ure­đu­je ustav­no­prav­nu ma­te­ri­ju. Već
je to do­volj­no da se BS ne mo­že sma­tra­ti neo­ba­ve­zu­ju­ćim me­đu­na­rod­nim
spo­ra­zu­mom, ni­ti spo­ra­zu­mom ko­ji je re­gu­li­san unu­tra­šnjim pra­vom. Sa
jed­ne stra­ne, bu­du­ći da sa­dr­ži od­re­đe­na pra­va i oba­ve­ze i stva­ra prav­ni
od­nos, BS je oba­ve­zu­ju­ćeg ka­rak­te­ra. Sa dru­ge pak stra­ne, ima­ju­ći u vi­du
da re­gu­li­še ustav­no­prav­nu ma­te­ri­ju, BS, kao nor­ma­tiv­ni akt, ne mo­že da
bu­de pod­vrg­nut unu­tra­šnjem pra­vu i njim re­gu­li­san. Ako ni­je i ne mo­že
da bu­de re­gu­li­san unu­tra­šnjim pra­vom, da li je BS re­gu­li­san me­đu­na­rod­
nim pra­vom?
U tek­stu BS na­me­ra stra­na­ka da sa­či­ne neo­ba­ve­zu­ju­ći spo­ra­zum
ni­je iz­ri­či­to iz­ra­že­na, baš kao što ni­je iz­ri­či­to is­ka­za­na ni na­me­ra da spo­
ra­zum sma­tra­ju re­gu­li­sa­nim me­đu­na­rod­nim pra­vom. Či­ni se me­đu­tim da
se mo­že sta­ti na sta­no­vi­šte da je na­me­ra stra­na­ka BS vi­še išla za tim da
ovaj akt sma­tra­ju re­gu­li­sa­nim me­đu­na­rod­nim pra­vom. Ta­kav za­klju­čak se
mo­že iz­ve­sti iz ve­ćeg bro­ja prav­nih ar­gu­me­na­ta, ka­ko ma­te­ri­jal­no­prav­ne,
ta­ko i for­mal­no­prav­ne pri­ro­de.
Naj­pre, na osno­vu na­zi­va spo­ra­zu­ma i ma­te­ri­ja ko­ju re­gu­li­še, (nor­
ma­li­za­ci­ja od­no­sa) upu­ću­ju na za­klju­čak da je reč o pred­me­tu či­ju sa­dr­
ži­nu či­ne pi­ta­nja i od­no­si ko­ji se obič­no ure­đu­ju me­đu­na­rod­nim pra­vom,
ko­ji je pre­vas­hod­no po­do­ban da bu­de re­gu­li­san me­đu­na­rod­nim pra­vom.
Da­kle, pred­met, pri­ro­da i cilj spo­ra­zu­ma upu­ću­ju na me­đu­na­rod­no­prav­
no re­gu­li­sa­nje.
Šta­vi­še, po­je­di­ne od­red­be spo­ra­zu­ma još ja­sni­je upu­ću­ju da su stra­
ne ima­le na­me­ru da za­klju­če spo­ra­zum ko­ji je ure­đen me­đu­na­rod­nim pra­
vom. Tač­kom 15. pred­vi­đe­no je da će se, uz po­moć EU, obra­zo­va­ti Od­bor
34
 Pravni aspekti Briselskog sporazuma

za im­ple­men­ta­ci­ju. To zna­či da je pro­pi­san me­ha­ni­zam im­ple­men­ta­ci­je,

a sa­mim tim i na­čin nje­nog nad­gle­da­nja, ko­ji je svoj­stven me­đu­na­rod­
nim ugo­vo­ri­ma. Da­kle, dve stra­ne, rav­no­prav­no i uz uče­šće EU, su­de­lu­ju
u im­ple­men­ta­ci­ji spo­ra­zu­ma i nje­nom nad­zo­ru. Šta­vi­še, na­kon za­klju­če­nja
BS usvo­jen je Plan za im­ple­men­ta­ci­ju ko­ji ni­je ni­šta dru­go do tzv. im­ple­
men­ti­ra­ju­ći spo­ra­zum či­ji je pred­met iz­vr­ša­va­nje osnov­nog spo­ra­zu­ma,
a če­ga ne­ma pri­li­kom za­klju­či­va­nja po­li­tič­kih neo­ba­ve­zu­ju­ćih spo­ra­zu­ma.
Na na­me­ru ugo­vor­nih stra­na da BS bu­de re­gu­li­san me­đu­na­rod­nim
pra­vom ta­ko­đe upu­ću­ju i nje­go­ve pre­la­zne od­red­be ko­je su, bar od stra­
ne srp­skog pred­stav­ni­ka, sro­če­ne na na­čin ko­ji je svoj­stven me­đu­na­rod­
nim ugo­vo­ri­ma. Na­im ­ e, is­pod tek­sta spo­ra­zu­ma, ru­kom je do­pi­sa­no da
će stra­ne „do­sta­vi­ti svo­je od­lu­ke o pri­hva­ta­nju ili od­bi­ja­nju“. To za­pra­vo
zna­či da su stra­ne pri­hva­ti­le da na­knad­no do­ne­su od­lu­ku i is­ka­žu vo­lju
da bu­du ko­nač­no oba­ve­za­ne spo­ra­zu­mom. Upra­vo je na­me­ra stra­na­ka da
na­knad­no pri­hva­te ili od­bi­ju spo­ra­zum je­dan od osnov­nih ar­gu­me­na­ta
u pri­log te­ze da je BS me­đu­na­rod­ni ugo­vor. A con­tra­rio, za­što bi stra­ne
uop­šte do­no­si­le od­lu­ku o nje­go­vom pri­hva­ta­nju, ako BS ne­ma ka­rak­te­ri­
sti­ke me­đu­na­rod­nog spo­ra­zu­ma ko­ji stva­ra pra­va i oba­ve­ze i ko­ji je re­gu­
li­san me­đu­na­rod­nim pra­vom?
Šta­vi­še, tekst BS o ko­jem je stra­ne tre­ba­lo da do­ne­su od­lu­ke o „pri­
hva­ta­nju ili od­bi­ja­nju“ pret­hod­no je auten­ti­fi­ko­van. Auten­ti­fi­ka­ci­ja je uči­
nje­na na na­čin i u skla­du sa BK što ne­sum­nji­vo pred­sta­vlja na­me­ru stra­na
da nji­hov spo­ra­zum bu­de re­gu­li­san me­đu­na­rod­nim pra­vom. Auten­ti­fi­ka­
ci­ja u me­đu­na­rod­nom pra­vu pred­sta­vlja po­stu­pak usta­no­vlja­va­nja de­fi­
ni­tiv­nog tek­sta ugo­vo­ra,16 a pre­ma BK, ako sa­mim tek­stom ugo­vo­ra ni­je
pred­vi­đe­no dru­ga­či­je, vr­ši se pot­pi­som, pot­pi­som ad re­fe­ren­dum, ili pa­ra­
fi­ra­njem ko­je se sa­sto­ji u to­me što pred­stav­ni­ci pre­go­va­ra­ča sta­vlja­ju na kra­ju
tek­sta ini­ci­ja­le svo­jih ime­na i pre­zi­me­na.
U slu­ča­ju BS pri­stu­pi­lo se auten­ti­fi­ka­ci­ji pa­ra­fi­ra­njem tek­sta, jer je
is­pod tek­sta na­zna­če­no „Ovim po­tvr­đu­jem da je ovo tekst pred­lo­ga na ko­ji će
obe stra­ne do­sta­vi­ti svo­je od­lu­ke o pri­hva­ta­nju ili od­bi­ja­nju: I. D.“ Bu­du­ći
da je in­sti­tut pa­ra­fa za auten­ti­fi­ka­ci­ju tek­sta spo­ra­zu­ma svoj­stven po­stup­
ku za­klju­či­va­nja me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra i ima­ju­ći u vi­du da je auten­ti­
fi­ka­ci­ja jed­na od mo­gu­ćih fa­za u po­stup­ku za­klju­či­va­nja me­đu­na­rod­nih
ugo­vo­ra, ja­sno je da su stra­ne is­ka­za­le na­me­ru da nji­hov spo­ra­zum bu­de
re­gu­li­san me­đu­na­rod­nim pra­vom.
Na osno­vu sve­ga iz­lo­že­nog, sle­di da BS, ma­kar i de­li­mič­no, pred­sta­
vlja me­đu­na­rod­ni ugo­vor ko­ji u ustav­no­prav­nom si­ste­mu Sr­bi­je pod­le­že
po­tvr­đi­va­nju, od­no­sno ustav­no­prav­nom ra­ti­fi­ko­va­nju od stra­ne nad­le­žnih
or­ga­na Sr­bi­je.

16 Mi­len­ko Kre­ća, Me­đu­na­rod­no jav­no pra­vo, Prav­ni fa­kul­tet, Be­og­ rad, 2012, str. 448.

35
Hereticus, 1–2/2016 Vladimir B. Đurić

2. Ne­u­stav­nost BS
2.1. Ne­u­stav­no po­tvr­đi­va­nje (ra­ti­fi­ka­ci­ja) BS
Pod ustav­no­prav­nom ra­ti­fi­ka­ci­jom pod­ra­zu­me­va se pri­sta­nak, po­
tvr­đi­va­nje, odo­bre­nje sa­dr­ža­ja i for­me me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra. Ta­kvu
ra­ti­fi­ka­ci­ju vr­ši or­gan, ili vi­še njih, od­re­đen ustav­nim po­ret­kom u ci­lju
oba­ve­zi­va­nja dr­ža­ve na po­što­va­nje i iz­vr­ša­va­nje me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra.
Ustav­no­prav­na ra­ti­fi­ka­ci­ja ni­je me­đu­tim ko­nač­no oba­ve­zi­va­nje dr­ža­ve na
me­đu­na­rod­nom pla­nu. Taj vid ra­ti­fi­ka­ci­je me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra mo­že
da se vr­ši u je­din­stve­nom po­stup­ku za sve me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re, ili da
se za po­je­di­ne me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re pred­vi­de po­seb­ni po­stup­ci u ko­ji­
ma uče­stvu­ju raz­li­či­ti dr­žav­ni or­ga­ni. Ona mo­že da bu­de u nad­le­žno­sti
za­ko­no­dav­ne i/ili iz­vr­šne vla­sti, a mo­gu­će je da se vr­ši i ne­po­sred­nim iz­
ja­šnja­va­njem gra­đa­na. Sa­dr­ži­na me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra je osnov­ni kri­te­
ri­jum ko­ji u unu­tra­šnjem prav­nom po­ret­ku opre­de­lju­je ko­ji će or­gan bi­ti
nad­le­žan za ustav­no­prav­nu ra­ti­fi­ka­ci­ju.
Pre­ma Usta­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je (da­lje URS), me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri
su iz­vor unu­tra­šnjeg pra­va. Član 16. stav 2. URS pred­vi­đa da su po­tvr­đe­ni
me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri, sa­stav­ni deo prav­nog po­ret­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i da
se ne­po­sred­no pri­me­nju­ju. Pre­ma is­toj od­red­bi, po­tvr­đe­ni me­đu­na­rod­ni
ugo­vo­ri mo­ra­ju bi­ti u skla­du s URS.
URS opre­de­lju­je u čla­nu 99. URS da Na­rod­na skup­šti­na (da­lje NS)
po­tvr­đu­je me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re kad je za­ko­nom pred­vi­đe­na oba­ve­za nji­
ho­vog po­tvr­đi­va­nja.
URS je u čla­nu 167. stav 1. tač­ka 1. pro­pi­sao da Ustav­ni sud od­lu­
ču­je o sa­gla­sno­sti za­ko­na i dru­gih op­štih aka­ta ne sa­mo sa URS, već i sa
po­tvr­đe­nim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma, dok je tač­kom 2. pro­pi­sao da Sud
od­lu­ču­je o sa­gla­sno­sti po­tvr­đe­nih me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra s URS. Od­red­
bom čla­na 194. stav 4. pred­vi­đe­no je da po­tvr­đe­ni me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri
či­ne deo prav­nog po­ret­ka i da ne sme­ju bi­ti u su­prot­no­sti sa URS. Pre­ma
sta­vu 5. istog čla­na, za­ko­ni i dru­gi op­šti ak­ti do­ne­ti u RS ne sme­ju da bu­
du u su­prot­no­sti sa po­tvr­đe­nim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma.
Na osno­vu iz­lo­že­nih ustav­nih od­red­bi, po­tvr­đe­ni me­đu­na­rod­ni ugo­
vo­ri sto­je na hi­je­rar­hij­skoj le­stvi­ci iz­vo­ra pra­va iz­nad za­ko­na i dru­gih op­
štih aka­ta, ali is­pod URS. Ipak, sa sta­no­vi­šta svo­je prav­ne sna­ge, me­đu­
na­rod­ni ugo­vo­ri ni­su je­din­stve­na ka­te­go­ri­ja op­štih aka­ta. Od­red­ba čla­na
18. stav 2. URS pre­ma ko­joj se jem­če i kao ta­kva, ne­po­sred­no pri­me­nju­ju
ljud­ska i ma­njin­ska pra­va za­jam­če­na i po­tvr­đe­nim me­đu­na­rod­nim ugo­
vo­ri­ma za­pra­vo zna­či da su od­red­be ta­kvih ugo­vo­ra iste prav­ne sna­ge kao
i od­red­be URS. Ta­ko­đe, mo­gao bi se za­uz­ e­ti i stav da i osta­li me­đu­na­rod­
ni ugo­vo­ri ko­ji re­gu­li­šu ustav­nu ma­te­ri­ju, ima­ju istu prav­nu sna­gu kao
36
 Pravni aspekti Briselskog sporazuma

i URS. Ta­kav za­klju­čak je iz­u­zet­no va­žan, bu­du­ći da sa­dr­ži­na ugo­vo­ra

opre­de­lju­je na­čin i po­stu­pak nje­go­vog ustav­no­prav­nog ra­ti­fi­ko­va­nja.
Uko­li­ko se pa­žlji­vi­je sa­gle­da­ju i raz­mo­tre iz­lo­že­ne od­red­be URS,
uto­li­ko bi se mo­gle uoči­ti iz­ve­sne ne­do­u­mi­ce u po­gle­du na­či­na ustav­
no­prav­nog ra­ti­fi­ko­va­nja me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra i nji­ho­ve prav­ne sna­ge,
a sled­stve­no to­me i kon­tro­le nji­ho­ve ustav­no­sti. Ta­kve ne­do­u­mi­ce po­sle­
di­ca su ne­ja­sno opre­de­lje­nog poj­ma „po­tvr­đe­ni me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri“
i ne­do­volj­nog si­stem­skog kva­li­te­ta iz­lo­že­nih ustav­nih re­še­nja. Na­i­me, član
99. URS pre­ma ko­me NS RS po­tvr­đu­je me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re kad je za­
ko­nom pred­vi­đe­na oba­ve­za nji­ho­vog po­tvr­đi­va­nja, zna­či da ne­ma oba­ve­ze
par­la­men­tar­ne ustav­no­prav­ne ra­ti­fi­ka­ci­je svih me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra
i osta­vlja slo­bo­du za­ko­no­dav­cu da od­re­di ko­je me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re po­
tvr­đu­je za­ko­no­dav­na vlast. Ako se na osno­vu čla­na 99. URS sta­ne na sta­
no­vi­šte da su po­tvr­đe­ni me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri sa­mo oni ko­je po­tvr­di NS
RS, uto­li­ko se pre­ma čla­nu 16. URS do­la­zi do za­ključ­ka da me­đu­na­rod­ni
ugo­vo­ri ko­ji ni­su pro­šli kroz pro­ces par­la­men­tar­ne ustav­no­prav­ne ra­ti­fi­
ka­ci­je, već su ra­ti­fi­ko­va­ni na dru­ga­či­ji na­čin, ili uop­šte ni­su ra­ti­fi­ko­va­ni,
ni­su sa­stav­ni deo unu­tra­šnjeg prav­nog po­ret­ka RS! I vi­ce ver­sa: ako se na
osno­vu od­red­be čla­na 99. URS sma­tra da se pod po­tvr­đe­nim me­đu­na­
rod­nim ugo­vo­ri­ma mo­gu sma­tra­ti ne sa­mo me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri ko­je
po­tvr­di NS, već i me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri ko­ji se ustav­no­prav­no ra­ti­fi­ku­ju
na dru­ga­či­ji na­čin, od­no­sno uko­li­ko se iz­ra­zom „po­tvr­đi­va­nje“ ne ozna­
ča­va sa­mo par­la­men­tar­no po­tvr­đi­va­nje, on­da se pre­ma čla­nu 194. stav
5. URS do­la­zi do za­ključ­ka da ja­ču prav­nu sna­gu u od­no­su na za­ko­ne
i dru­ge op­šte ak­te u RS ima­ju i me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri ko­ji su ustav­no­prav­
no ra­ti­fi­ko­va­ni na dru­ga­či­ji na­čin (npr. ured­bom Vla­de RS), ili ko­ji čak
uop­šte ni­su ni po­tvr­đe­ni!
No­vi Za­kon o za­klju­či­va­nju i iz­vr­ša­va­nju me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra
(ZZI­MU)17 ne sa­mo da iz­lo­že­nu di­le­mu ni­je raz­re­šio, već ju je do­dat­no
uslo­žio. Na­im ­ e, ZZI­MU je u čla­nu 14. stav 1. pro­pi­sao da NS po­tvr­đu­
je me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re voj­ne, po­li­tič­ke i eko­nom­ske pri­ro­de, ugo­vo­re
ko­ji­ma se stva­ra­ju fi­nan­sij­ske oba­ve­ze za RS, ugo­vo­re ko­ji zah­te­va­ju do­
no­še­nje no­vih ili iz­me­nu va­že­ćih za­ko­na i ugo­vo­re ko­ji­ma se od­stu­pa od
po­sto­je­ćih za­kon­skih re­še­nja. U sta­vu 2. istog čla­na pred­vi­đe­no je da me­
đu­na­rod­ni ugo­vo­ri ko­ji ne spa­da­ju u na­ve­de­ne ne pod­le­žu po­stup­ku po­tvr­
đi­va­nja, da­kle ne sa­mo par­la­men­tar­nom, već ni onom ko­je bi bi­lo u for­mi
pod­za­kon­skog ak­ta. Na­pro­tiv, o tim ugo­vo­ri­ma Vla­da do­sta­vlja in­for­ma­ci­ju
nad­le­žnom od­bo­ru NS. Da­kle, za­ko­no­da­vac je iz prav­nog po­ret­ka iz­u­zeo
ve­li­ki broj aka­ta za ko­je je iz­ri­či­to pro­pi­sao da pred­sta­vlja­ju me­đu­na­rod­ne
ugo­vo­re i za ko­je osta­je otvo­re­no pi­ta­nje na ko­ji na­čin će se pri­me­nji­va­ti

17 „Slu­žbe­ni gla­snik RS“, broj 32/13.

37
Hereticus, 1–2/2016 Vladimir B. Đurić

i iz­vr­ša­va­ti. Či­ni se da su iz­lo­že­na re­še­nja ZZI­MU „zre­la“ za ustav­no­sud­sko

ukla­nja­nje iz prav­nog po­ret­ka RS jer stva­ra­ju prav­ni osnov za eg­zi­sten­ci­ju
kor­pu­sa prav­nih aka­ta či­ja pri­ro­da, even­tu­al­no stu­pa­nje na sna­gu i na­čin
iz­vr­ša­va­nja pred­sta­vlja­ju ve­li­ku ne­po­zna­ni­cu, a či­me se zna­čaj­no iz­i­gra­
va­ju osnov­na na­če­la i vred­no­sti ustav­nog po­ret­ka RS.
BS je akt ko­ji je jed­nim de­lom pred­vi­đa pra­va i oba­ve­ze po­li­tič­ke
pri­ro­de (re­gu­li­še nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa, stva­ra oba­ve­ze in­ten­zi­vi­ra­nja raz­
go­vo­ra o ener­ge­ti­ci i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma, stva­ra oba­ve­ze da se „ne blo­
ki­ra na­pre­dak na pu­tu ka EU“ itd.) dok je dru­gim de­lom to akt ko­ji zah­
te­va do­no­še­nje no­vih ili iz­me­nu va­že­ćih za­ko­na i od­stu­pa od po­sto­je­ćih
za­kon­skih re­še­nja (u de­lu ko­ji pred­vi­đa da će op­šti­ne u sa­sta­vu Za­jed­ni­ce
srp­skih op­šti­na ima­ti nad­le­žno­sti do­de­lje­ne ko­sov­skim za­ko­nom, da će na
KS po­sto­ja­ti je­din­stve­ne po­li­cij­ske sna­ge, da će sud­ske vla­sti bi­ti in­te­gri­
sa­ne i da će funk­ci­o­ni­sa­ti u okvi­ru prav­nog si­ste­ma KS, da će op­štin­ski
iz­bo­ri bi­ti or­ga­ni­zo­va­ni u skla­du sa ko­sov­skim za­ko­nom itd). U tom smi­slu,
a ima­ju­ći u vi­du da BS u zna­čaj­noj me­ri ima ele­men­te me­đu­na­rod­nog ugo­
vo­ra, ja­sno je da je on, pre­ma URS i ZZI­MU, mo­rao bi­ti ustav­no­prav­no
ra­ti­fi­ko­van od stra­ne NS i to u for­mi za­ko­na. Šta­vi­še, mo­glo bi se sta­ti na
sta­no­vi­šte da je ustav­no­prav­nu ra­ti­fik ­ a­ci­ju tog spo­ra­zu­ma tre­ba­lo iz­vr­ši­
ti po po­stup­ku pred­vi­đe­nom za pro­me­nu URS, ima­ju­ći u vi­du da je njim
re­gu­li­sa­na ustav­no­prav­na ma­te­ri­ja. Na­i­me, bu­du­ći da URS u po­je­di­nim
čla­no­vi­ma iz­ri­či­to pred­vi­đa da se po­je­di­ni za­ko­ni do­no­se po po­stup­ku
pred­vi­đe­nom za pro­me­nu URS i da sa­dr­ži­na tih za­ko­na mo­gu da bu­du
po­je­di­na od pi­ta­nja za ko­je URS u re­vi­zi­o­nom po­stup­ku zah­te­va re­fe­ren­
dum­sko iz­ja­šnja­va­nje gra­đa­na, ja­sno je da bi ta­kvi za­ko­ni mo­ra­li bi­ti iz­ne­ti
na re­fe­ren­dum, što se, tim pre, mo­že i mo­ra pri­me­ni­ti na za­ko­ne ko­ji­ma
bi se vr­ši­lo po­tvr­đi­va­nje me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra ko­ji­ma se ure­đu­ju po­je­di­
na pi­ta­nja za ko­ja se zah­te­va oba­ve­zni re­fe­ren­dum, kao što je to slu­čaj sa
su­štin­skom auto­no­mi­jom KiM ko­ja je de­lom opre­de­lje­na i re­še­nji­ma BS.
Ume­sto da po­tvr­đi­va­nje BS bu­de spro­ve­de­no u for­mi (ustav­nog)
za­ko­na ko­ji bi bio usvo­jen po po­stup­ku pro­me­ne URS, a što bi iz­i­ski­va­lo
i nje­go­vo po­tvr­đi­va­nje na re­fe­ren­du­mu, NS se o tom ak­tu tek po­sred­no
iz­ja­šnja­va­la i to u for­mi Od­lu­ke. Na Dru­goj po­seb­noj sed­ni­ci 26. apri­la
2013. NS usvo­ji­la je Od­lu­ku o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja o do­sa­da­šnjem pro­ce­su
po­li­tič­kog i teh­nič­kog di­ja­lo­ga sa pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve
u Pri­šti­ni uz po­sre­do­va­nje EU, uklju­ču­ju­ći pro­ces im­ple­men­ta­ci­je po­stig­
nu­tih do­go­vo­ra.18 Bu­du­ći da je tekst BS bio sa­stav­ni deo Iz­ve­šta­ja ko­ji je
NS svo­jom Od­lu­kom pri­hva­ti­la, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je na taj na­čin,
su­prot­no du­hu i slo­vu URS i su­prot­no iz­ri­či­tim od­red­ba­ma ZZI­MU, NS,
ume­sto za­ko­nom, je­dan me­đu­na­rod­ni ugo­vor po­tvr­di­la u for­mi od­lu­ke?

18 „Slu­žbe­ni gla­snik RS“ broj38/13.

38
 Pravni aspekti Briselskog sporazuma

Pre od­go­vo­ra na to pi­ta­nje, po­treb­no je raz­mo­tri­ti da li se ova Od­lu­ka NS

RS mo­že sma­tra­ti prav­nim ak­tom?
URS u čla­nu 99. st.1. t.7. pro­pi­su­je da NS do­no­si za­ko­ne i dru­ge
op­šte ak­te. Pri­me­nom ar­gu­men­tum a ma­i­or­ i ad mi­nus ja­sno je da je Usta­
vo­tvo­rac pod op­štim ak­ti­ma pr­ven­stve­no imao u vi­du op­šte prav­ne ak­te.
Pre­ma čla­nu 8. stav 1. Za­ko­na o NS, NS do­no­si za­kon, bu­džet, za­vr­šni
ra­čun, plan raz­vo­ja, pro­stor­ni plan, po­slov­nik, stra­te­gi­ju, de­kla­ra­ci­ju, re­
zo­lu­ci­ju, pre­po­ru­ku, od­lu­ku, za­klju­čak i auten­tič­no tu­ma­če­nje i ti se ak­
ti, pre­ma stav 3. istog čla­na Za­ko­na, ob­ja­vlju­ju u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“. Po­slov­ni­kom NS RS po­seb­no je ure­đen „po­stu­pak za
do­no­še­nje po­slov­ni­ka i dru­gih op­štih aka­ta“ u ko­je član 192. Po­slov­ni­ka,
svr­sta­va još i od­lu­ke i za­ključ­ke. Da­kle i Po­slov­ni­kom je opre­de­lje­no da
od­lu­ka mo­že da pred­sta­vlja op­šti (prav­ni) akt.
Mo­že se sta­ti na sta­no­vi­šte da je pred­met­na Od­lu­ka NS, ma­kar jed­
nim de­lom i u od­re­đe­nom smi­slu, za­pra­vo op­šti akt, na­ro­či­to ima­ju­ći u vidu
da je pri­hva­ta­ju­ći Iz­ve­štaj Vla­de NS pri­hva­ti­la i tekst BS ko­ji je sa­stav­
ni deo tog Iz­ve­šta­ja. Na ovom me­stu tre­ba po­no­vi­ti da ka­rak­ter i prav­na
pri­ro­da BS ni­su od­re­đe­ni Od­lu­kom ko­jom je NS taj spo­ra­zum pri­hva­ti­la,
pri­hva­ta­ju­ći Iz­ve­štaj Vla­de, već upra­vo su­prot­no da je ka­rak­ter (for­ma
i prav­na sna­ga) ak­ta ko­jim se vr­ši­la ustav­no­prav­na ra­ti­fi­ka­ci­ja BS tre­ba­lo
da bu­de opre­de­ljen prav­nom pri­ro­dom BS. Uosta­lom, ima­ju­ći u vi­du iz­
lo­že­nu od­red­bu čla­na 14. stav 2. ZZI­MU ko­ji je, gle ču­da, stu­pio na sna­gu
sa­mo ne­ko­li­ko da­na pre pa­ra­fi­ra­nja BS, a pre­ma ko­joj Vla­da do­sta­vlja in­
for­ma­ci­ju nad­le­žnom od­bo­ru NS o po­je­di­nim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma,
ne­dvo­smi­sle­no se mo­že sta­ti na sta­no­vi­šte da je BS me­đu­na­rod­ni ugo­vor.
Na­i­me, upra­vo je Iz­ve­štaj Vla­de ko­ji sa­dr­ži tekst spo­ra­zu­ma ta­kva in­for­
ma­ci­ja ko­ju je Vla­da, po­zi­va­ju­ći se na Re­zo­lu­ci­ju NS o osnov­nim prin­ci­
pi­ma za po­li­tič­ke raz­go­vo­re sa pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve na
KiM,19 ume­sto nad­le­žnom od­bo­ru, do­sta­vi­la či­ta­voj NS, što zna­či da je,
i u smi­slu ZZI­MU, BS me­đu­na­rod­ni ugo­vor. Na osno­vu to­ga se mo­že za­
klju­či­ti i da je NS pre­kr­ši­la URS i ZZI­MU po­tvr­đu­ju­ći BS u for­mi Od­lu­
ke, iako je reč o spo­ra­zu­mu ko­ji spa­da u ka­te­go­ri­ju me­đu­na­rod­no­prav­nih
aka­ta ko­je NS RS po­tvr­đu­je za­ko­nom.
Me­đu­tim, čak i ako bi se za­uz­ eo stav da pred­met­na Od­lu­ka ni­je op­šti
prav­ni akt, već akt o da­va­nju po­li­tič­ke sa­gla­sno­sti NS Vla­di, što je Vla­da
ne­bro­ja­no pu­ta is­ti­ca­la, i on­da bi se mo­glo ja­sno uoči­ti da je, na ne­u­sta­
van i pro­tiv­za­ko­nit na­čin, BS ustav­no­prav­no ra­ti­fik ­ o­van i kao prav­no­ob ­ a­
ve­zu­ju­ći akt uve­den u unu­tra­šnji prav­ni po­re­dak RS. Na­im ­ e, Za­ključ­kom
br. 02-3570/2013 Vla­da je pri­hva­ti­la BS i na­lo­ži­la mi­ni­star­stvi­ma, po­
seb­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i slu­žba­ma Vla­de da pre­du­zmu po­treb­ne me­re

19 „Slu­žbe­ni gla­snik RS“, broj 4/13.

39
Hereticus, 1–2/2016 Vladimir B. Đurić

i ak­tiv­no­sti ra­di im­ple­men­ti­ra­nja tog spo­ra­zu­ma. U tom smi­slu, pred­

met­ni Za­klju­čak bio je (još) je­dan vid ustav­no­prav­nog ra­ti­fi­ko­va­nja BS.
Da je BS ne­u­stav­no ra­ti­fi­ko­van u for­mi Za­ključ­ka kao op­šteg prav­nog
ak­ta ko­ji ne od­go­va­ra nje­go­voj sa­dr­ži­ni i ka­rak­te­ru ne mo­že bi­ti opo­vrg­
nu­to ni na osno­vu uvo­da Za­ključ­ka u ko­jem je na­zna­če­no da se on do­no­si
na osno­vu čla­na 123. tač­ka 1. Usta­va ko­jim je pred­vi­đe­no da Vla­da utvr­
đu­je i vo­di po­li­ti­ku, ni­ti na osno­vu po­manj­ka­nja nje­go­vog ob­ja­vlji­va­nja
u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku RS“.
Na­i­me, na osno­vu URS i Za­ko­na o Vla­di i to upra­vo čla­nom 43.
sta­vom 3. na ko­ji se Vla­da u uvo­du na­ve­de­nog Za­ključ­ka ta­ko­đe po­zva­la
(kad ne do­no­si dru­ge ak­te, Vla­da do­no­si za­ključ­ke), ja­sno je da za­klju­čak
pred­sta­vlja op­šti, a ne ne­ka­kav po­li­tič­ki akt. Ta­ko­đe, na osno­vu či­nje­ni­
ce da je Za­ključ­kom na­lo­že­no dr­žav­noj upra­vi i slu­žba­ma Vla­de da pre­
du­zmu po­treb­ne me­re i ak­tiv­no­sti ra­di im­ple­men­ti­ra­nja BS, ja­sno je da
je taj spo­ra­zum, kao oba­ve­zu­ju­ći prav­ni akt, ustav­no­prav­no ra­ti­fik ­ o­van
i uve­den u unu­tra­šnji prav­ni po­re­dak, iako ni­je čak ni ob­ja­vljen u „Slu­
žbe­nom gla­sni­ku“.
U su­prot­nom, da Za­klju­čak o pri­hva­ta­nju BS ne pred­sta­vlja nje­go­vu
ustav­no­prav­nu ra­ti­fi­ka­ci­ju i da, na osno­vu to­ga BS ni­je sa­stav­ni deo prav­
nog po­ret­ka, mo­glo bi se sta­ti na sta­no­vi­šte da je Vla­da svo­jim za­ključ­kom
na­lo­ži­la dr­žav­noj upra­vi da pred­u­zi­ma me­re i ak­tiv­no­sti ra­di im­ple­men­
ti­ra­nja ne­če­ga što ne sa­mo da ni­je ob­ja­vlje­no, već i ne­če­ga što ne­ma oba­
ve­zu­ju­ći ka­rak­ter i što ni­je sa­stav­ni deo prav­nog po­ret­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­
je. To bi pred­sta­vlja­lo gru­bo na­ru­ša­va­nje od­red­be čla­na 136. stav 1. URS
pre­ma ko­joj je dr­žav­na upra­va ve­za­na Usta­vom i za­ko­nom, kao i od­red­be
čla­na 7. Za­ko­na o dr­žav­noj upra­vi pre­ma kome or­ga­ni dr­žav­ne upra­ve ra­de
u okvi­ru i na osno­vu URS, za­ko­na, dru­gih pro­pi­sa i op­štih aka­ta. Već je
i sa­mo to bi­lo do­volj­no da se Za­klju­čak ko­jim je BS ustav­no­prav­no ra­ti­fi­
ko­van ka­si­ra kao ne­u­sta­van u po­stup­ku pred Ustav­nim su­dom.
Na­po­slet­ku, ali ne i naj­ma­nje va­žno, či­nje­ni­ca da je, na­kon usva­
ja­nja Za­ključ­ka, Vla­da oba­ve­sti­la EU i nje­nog Vi­so­kog pred­stav­ni­ka za
spolj­nu po­li­ti­ku i bez­bed­nost da je pri­hva­ti­la spo­ra­zum, što je for­mal­no,
i u du­hu me­đu­na­rod­nog pra­va, iz­vr­še­no uru­či­va­njem pi­sma, za­pra­vo di­
plo­mat­ske no­te, še­fu Kan­ce­la­ri­je EU u Be­o­gra­du ko­jim je EU oba­ve­šte­na
o toj či­nje­ni­ci, pred­sta­vlja još je­dan do­kaz u pri­log tvrd­nje da je BS ne­u­
stav­no po­tvr­đen.

2.2. Ma­te­ri­jal­na ne­u­stav­nost BS

BS je ma­te­ri­jal­no ne­u­sta­van akt, jer se njim, su­prot­no re­še­nji­ma
sa­dr­ža­nim u URS, ure­đu­ju pi­ta­nja unu­tra­šnjeg prav­nog po­ret­ka. Naj­pre,
iako u sa­mom spo­ra­zu­mu ni­je ja­sno ni ozna­če­na dru­ga stra­na, iz po­je­di­nih
40
 Pravni aspekti Briselskog sporazuma

od­red­bi se mo­že za­klju­či­ti da je reč o KS, što pro­tiv­re­či ustav­no­prav­nom

na­zi­vu ju­žne srp­ske po­kra­ji­ne – Ko­so­vo i Me­to­hi­ja (KiM).
Da BS ni­je u sa­gla­sno­sti s URS ja­sno je i zbog to­ga što re­gu­li­še
pi­ta­nja ko­ja spa­da­ju u okvir su­štin­ske auto­no­mi­je KiM. Ta­kva pi­ta­nja,
pre­ma čla­nu 182. stav 2. URS, mo­gu da bu­du ure­đe­na is­klju­či­vo po­seb­
nim za­ko­nom ko­ji se do­no­si po po­stup­ku pred­vi­đe­nom za pro­me­nu
Usta­va. Ima­ju­ći u vi­du da ta­kav za­kon ni­je usvo­jen, ni­je u sa­gla­sno­sti sa
URS bi­lo ko­jim dru­gim prav­nim ak­tom re­gu­li­sa­ti pi­ta­nja u ko­ja spa­da­ju
ustav­no sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nje i vr­še­nje dr­žav­nih funk­ci­ja – za­ko­no­dav­ne
i sud­ske funk­ci­je, tim pre što su one u is­klju­či­voj nad­le­žno­sti RS i nje­nih
dr­žav­nih or­ga­na.
U tom smi­slu, ni­je u skla­du s URS od­red­ba BS ko­jom se pred­vi­đa
da se ga­ran­ti­je za po­sto­ja­nje i de­lo­va­nje Za­jed­ni­ce op­šti­na u ko­ji­ma Sr­bi
či­ne ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo pru­ža­ju ustav­nim pra­vom i va­že­ćim za­ko­no­
dav­stvom, pri če­mu se oči­gled­no mi­sli na ak­te ko­sov­skog prav­nog po­ret­
ka (tač­ka 2. spo­ra­zu­ma). Šta­vi­še, BS u ni­zu od­red­bi iz­ri­či­to upu­ću­je na
ko­sov­sko za­ko­no­dav­stvo (tač­ka 4. – nad­le­žno­sti op­šti­na pred­vi­đe­ne ko­
sov­skim za­ko­nom, tač­ka 10. – prav­ni si­stem KS u okvi­ru ko­ga funk­ci­on ­ i­
šu sud­ske vla­sti, tač­ka 11. – or­ga­ni­zo­va­nje op­štin­skih iz­bo­ra u skla­du sa
ko­sov­skim za­ko­nom).
BS ni­je u sa­gla­sno­sti s URS i zbog to­ga što se njim pri­zna­je ugo­vor­
ni ka­pa­ci­tet ju­žne srp­ske po­kra­ji­ne. Za­klju­či­va­nje spo­ra­zu­ma sa ju­žnom
srp­skom po­kra­ji­nom u di­rekt­noj je su­prot­no­sti sa čla­nu 181. URS. Pre­ma
tom čla­nu auto­nom­ne po­kra­ji­ne mo­gu sa­ra­đi­va­ti sa od­go­va­ra­ju­ćim te­ri­
to­ri­jal­nim za­jed­ni­ca­ma i je­di­ni­ca­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve dru­gih dr­ža­va
i to sa­mo u okvi­ru spolj­ne po­li­ti­ke Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i uz po­što­va­nje
nje­nog te­ri­to­ri­jal­nog je­din­stva i prav­nog po­ret­ka. Šta­vi­še, ugo­vor­ni
ka­pa­ci­tet KS u su­prot­no­sti je i sa Re­zo­lu­ci­jom 1244 SB UN i Ustav­nim
okvi­rom za pri­vre­me­nu sa­mo­u­pra­vu ko­jim je, u gru­pi ovla­šće­nja spe­ci­
jal­nog pred­stav­ni­ka Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra OUN, iz­ri­či­to pred­vi­đe­no i za­
klju­či­va­nje spo­ra­zu­ma sa dr­ža­va­ma i me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma
u svim pi­ta­nji­ma ob­u­hva­će­nim Re­zo­lu­ci­jom 1244, što zna­či da ugo­
vor­ni ka­pa­ci­tet ne­ma KiM, već ga ima sa­mo UN­MIK, od­no­sno OUN.
Ne­u­stav­nost BS oli­če­na je i u to­me što se tim ak­tom po­je­di­ne obla­
sti dru­štve­nog ži­vo­ta ko­je su pre­ma čla­nu 97. URS u is­klju­či­voj nad­le­
žno­sti Re­pu­bli­ke, od­no­sno ko­je Re­pu­bli­ka ure­đu­je i obez­be­đu­je, pre­da­ju
u nad­le­žnost „Ko­so­va“. Reč je o ure­đe­nju i obez­be­đe­nju si­ste­ma lo­kal­
ne sa­mo­u­pra­ve (član 97. tač­ka 3. Usta­va) ko­je je na osno­vu tač­ke 4. BS,
a u po­gle­du lo­kal­nih iz­bo­ra na osno­vu tač­ke 11. pre­pu­šte­no „ko­sov­skom
za­ko­nu“, ure­đe­nju i obez­be­đe­nju bez­bed­no­sti (član 97. tač­ka 4. Usta­va)
ko­je je na­ru­še­no pri­zna­va­njem po­sto­ja­nja „ko­sov­ske po­li­ci­je“ i pre­u­ze­tom
41
Hereticus, 1–2/2016 Vladimir B. Đurić

oba­ve­zom da se sva po­li­ci­ja „in­te­gri­še u okvir Ko­sov­ske po­li­ci­je“, kao i o

ener­ge­ti­ci i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma za ko­je je tač­kom 13. spo­ra­zu­ma pred­vi­
đe­no da će stra­ne „in­ten­zi­vi­ra­ti raz­go­vo­re„, a što je re­zul­ti­ra­lo za­klju­či­
va­njem spo­ra­zu­ma i u ovim obla­sti­ma.

Za­klju­čak
Ima­ju­ći u vi­du sve što je iz­lo­že­no, ja­sno je da je BS ne sa­mo op­šti
prav­ni akt, već i akt ko­ji ima po­je­di­ne ka­rak­te­ri­sti­ke svoj­stve­ne me­đu­
na­rod­nim ugo­vo­ri­ma. Kao ta­kav, on je pro­tiv­us­ tav­no po­tvr­đen, od­no­sno
for­mal­no je ne­u­sta­van. Bu­du­ći da je nje­go­vim za­klju­či­va­njem pri­znat ugo­
vor­ni ka­pa­ci­tet „Ko­so­va“ i da je tom en­ti­te­tu pre­pu­šte­no vr­še­nje dr­žav­nih
(za­ko­no­dav­ne i sud­ske) funk­ci­ja i nad­le­žnost re­gu­li­sa­nja po­je­di­nih obla­sti
dru­štve­nog ži­vo­ta ko­je su u is­klju­či­voj nad­le­žno­sti Re­pu­bli­ke, BS pred­
sta­vlja i ma­te­ri­jal­no ne­u­sta­van akt. Zbog to­ga je ka­si­ra­nje ne­us­ tav­nog BS
i svih aka­ta ko­ji su bi­li u funk­ci­ji nje­go­vog pro­tiv­u­stav­nog za­klju­či­va­nja
i iz­vr­ša­va­nja, a sa­mim tim i omo­gu­ća­va­nje even­tu­al­nog po­tvr­đi­va­nja tog
spo­ra­zu­ma na usta­van na­čin kroz pro­me­nu Usta­va, pred­sta­vlja­lo con­di­
tion si­ne qua non obez­be­đi­va­nja osnov­nih na­če­la na ko­ji­ma je za­sno­va­na Re­
pu­bli­ka Sr­bi­ja, u pr­vom re­du vla­da­vi­ne pra­va i vr­še­nja su­ve­re­no­sti od stra­ne
gra­đa­na. Na­ža­lost, do to­ga ni­je do­šlo u po­stup­ku pred Ustav­nim su­dom ko­ji
se u tom pred­me­tu pro­gla­sio ne­na­dle­žnim.

Vla­di­mir B. Dju­ric

LE­GAL ASPECTS OF THE BRI­SEL AGRE­E­MENT

Sum­mary
This pa­per de­als with the is­sue of the le­gal na­tu­re and ba­sic cha­rac­te­ri­
stics of the so-cal­led. Brus­sels Agre­e­ment (VA). Af­ter the the­o­re­ti­cal analysis of
the con­cept of the in­ter­na­ti­on ­ al tre­aty, by the use of le­gal dog­ma­tic met­hod it is
sho­wed that the BA has ele­ments of an in­ter­na­ti­o­nal agre­e­ment. Sin­ce it has the
ele­ments of the in­ter­na­ti­o­nal agre­e­ment, the BA is not ra­ti­fied in ac­cor­dan­ce with
the con­sti­tu­ti­o­nal pro­vi­si­ons, be­ca­us­ e, in­stead in the form of the con­sti­tu­ti­on ­ al
law, it is ra­ti­fied by the Go­vern­men­tal Re­gu­la­tion. Mo­re­o­ver, sin­ce it re­cog­ni­zes
the con­trac­tual ca­pa­city of “Ko­so­vo” and le­a­ves to this en­tity the exer­ci­sing of
the sta­te (le­gi­sla­ti­ve and ju­di­cial) fun­cti­ons and the ju­ris­dic­tion of the re­gu­la­ting
of the cer­tain are­as of the so­cial li­fe which are, ac­cor­ding to the Con­sti­tu­tion, un­
der the ex­clu­si­ve ju­ris­dic­tion of the sta­te, the BA is ma­te­ri­ally un­con­sti­tu­ti­on ­ al.
Keywords: the Brus­sels Agre­e­ment, in­ter­na­ti­o­nal tre­aty, ra­ti­fi­ca­tion, con­sti­
tu­ti­o­nal re­vi­ew

42
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

UDK 341.24(497.11)"2013"
340.142:342.565.2(497.11)

Olivera Vučić
sudija Ustavnog suda Republike Srbije

IZDVOJENO MIŠLJENJE NA ODLUKU

USTAVNOG SUDA IUo-247/2013

Re­zi­me: U ovom tek­stu uka­za­no je na pro­ce­du­ral­ne ne­do­stat­ke ko­ji su pret­

ho­di­li do­no­še­nju od­lu­ke, ali i sla­bo­sti ustav­no­sud­skog po­stu­pa­nja u is­tra­ži­va­nju,
raz­u­me­va­nju i obra­zla­ga­nju ar­gu­men­ta­ci­je po­treb­ne za do­no­še­nje od­lu­ke, od­no­
sno na ne­do­stat­ke obra­zlo­že­nja na ko­me je ute­me­lje­na do­ne­ta od­lu­ka o ustav­no­sti
Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma. I po­red svih ne­do­sta­ta­ka u ra­du Ustav­nog su­da na ovom
pred­me­tu, osnov­nu gre­šku Ustav­ni sud je na­či­nio od­lu­čiv­ši se da od­ba­ci pod­ne­ti
pred­log i od­bi­je us­po­sta­vlja­nje nad­le­žno­sti. Po­ri­ču­ći Bri­sel­skom spo­ra­zu­mu svoj­
stva nor­ma­tiv­nog, op­šteg ak­ta ko­ji bi bio pod­lo­žan ustav­no­sud­skoj oce­ni, Ustav­ni
sud je pro­pu­stio pri­li­ku da oce­ni re­še­nja ko­ja su u ovom spo­ra­zu­mu sa­dr­ža­na i da
uka­že na nji­hov od­nos pre­ma va­že­ćem Usta­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Ustav­ni sud je
pro­pu­šta­njem pri­li­ke da iz­rek­ne sud o oči­gled­noj ne­u­stav­no­sti ovih re­še­nja pre­
kr­šio svo­ju ustav­nu funk­ci­ju za­štit­ni­ka Usta­va i ljud­skih pra­va gra­đa­na Sr­bi­je,
otvo­rio put mo­gu­ćim da­ljim kr­še­nji­ma Usta­va i ogre­šio se o osnov­nu pret­po­stav­
ku ustav­nog pra­vo­su­đa – lo­jal­nost va­že­ćem usta­vu.
Ključ­ne re­či: Ustav­ni sud, od­lu­či­va­nje su­da o pi­ta­nji­ma iz svo­je nad­le­žno­sti,
Malo ve­će, Za­klju­čak ko­jim se od­ba­cu­je pred­log za oce­nu ustav­
no­sti i za­ko­ni­to­sti, de­fi­ci­ti obra­zlo­že­nja sud­ske od­lu­ke, jav­na ras­
pra­va, op­šti prav­ni akt, Bri­sel­ski spo­ra­zum

Ustav­ni sud je na sed­ni­ci odr­ža­noj 10. 12. 2014. go­di­ne do­neo Za­
klju­čak ko­jim se od­ba­cu­je pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pa­ra­
fi­ra­nog „Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­
sa“ iz­me­đu Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve
u Pri­šti­ni, od 19. apri­la 2013. go­di­ne. Ovim Za­ključ­kom Ustav­ni sud je
od­ba­cio pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti na­ve­de­nog ak­ta ko­ji je
pod­ne­lo 25 na­rod­nih po­sla­ni­ka.
Ka­ko se sa do­ne­tom od­lu­kom ni­sam slo­ži­la, sma­tra­ju­ći da je Ustav­ni
sud od­bi­ja­njem da us­po­sta­vi nad­le­žnost u ovom pred­me­tu po­stu­pio po­
gre­šno, gre­še­ći u svo­jim za­ključ­ci­ma ve­za­nim za od­re­đi­va­nje pri­ro­de ak­ta
či­ju su ustav­nost i za­ko­ni­tost pred­la­ga­či ospo­ri­li, us­kra­ti­la sam svoj glas
ova­kvoj od­lu­ci i ovom pri­li­kom iz­no­sim svo­je iz­dvo­je­no mi­šlje­nje.
43
Hereticus, 1–2/2016 Olivera Vučić

Po­red ne­sla­ga­nja sa ovim seg­men­tom po­stu­pa­nja Su­da u ovom pred­

me­tu, pro­ti­vi­la sam se i po­stu­pa­nji­ma ko­ja su pret­ho­di­la do­no­še­nju ove
od­lu­ke, kao i sa­mom pri­stu­pu pri­li­kom iz­ra­de obra­zlo­že­nja ko­je je pra­ti.
Iz svih tih raz­lo­ga, sma­tram svo­jom du­žno­šću da pred jav­no­šću ob­ja­snim
svo­je sta­no­vi­šte i po­ku­šam da ar­gu­men­ti­ma ko­je sam iz­no­si­la to­kom ra­da
Su­da do­ka­žem da je Ustav­ni sud mo­rao kre­nu­ti dru­gim pu­tem i, na­kon
što ga pre­đe, do­ći do sa­svim raz­li­či­tih za­klju­ča­ka, a ti­me i su­prot­ne i dru­
ga­či­je obra­zlo­že­ne od­lu­ke.

Pro­ce­du­ral­na lu­ta­nja i uči­nje­ni pro­pu­sti

ili te­ško ob­ja­šnji­ve ne­do­u­mi­ce Ustav­nog su­da
u raz­u­me­va­nju sop­stve­nog Za­ko­na
Za­ko­nom o Ustav­nom su­du, član 42a stav 3 („Slu­žbe­ni gla­snik RS“,
br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Od­lu­ka US), ure­đe­no je da se po­sle odr­ža­va­
nja jav­ne ras­pra­ve za­ka­zu­je sed­ni­ca Ustav­nog su­da o ve­ća­nju i gla­sa­nju.
Bu­du­ći da je u pred­me­tu IUo-247/2013, da­na 24. ju­na 2014. go­di­ne, odr­
ža­na jav­na ras­pra­va, sle­de­ći Za­ko­nom o Ustav­nom su­du ure­đe­ni put po­
stu­pa­nja, po­me­nu­ti pred­met mo­rao se na­ći na sed­ni­ci Su­da, ka­ko bi se
o nje­mu ras­pra­vlja­lo i, na­kon ras­pra­ve u ko­joj bi uče­stvo­vao ce­lo­ku­pan
su­dij­ski ko­le­gi­jum, do­ne­la od­lu­ka. Su­di­ja iz­ve­sti­lac bio je mi­šlje­nja da
tre­ba kre­nu­ti dru­gim pu­tem, i za pi­sca ovih re­do­va sa­svim za­ču­đu­ju­će,
do­bio po­dr­šku ve­ći­ne su­di­ja. Ta­ko je, sma­tra­ju­ći da je vr­sta od­lu­ke či­je je
do­no­še­nje pred­lo­žio Su­du – za­klju­čak, ko­jim je od­bi­je­no us­po­sta­vlja­nje
ustav­no­sud­ske nad­le­žno­sti u ovom pred­me­tu – ko­jim se Sud ogla­sio ne­na­
dle­žnim, od­luč­na či­nje­ni­ca za pro­ce­du­ral­ni put ko­jim do­no­še­nje ko­nač­ne
od­lu­ke mo­ra pro­ći, pred­log ovog Za­ključ­ka upu­tio na re­ša­va­nje II Ma­lom
ve­ću, su­dij­skom ko­le­gi­ju­mu ko­ji či­ni tro­je su­di­ja.
Uočiv­ši ovu či­nje­ni­cu, a dr­že­ći da ona pred­sta­vlja kr­še­nje na­ve­de­
nog čla­na Za­ko­na o Ustav­nom su­du i ti­me gru­bo na­ru­ša­va­nje pro­ce­du­
re re­ša­va­nja pi­ta­nja či­ji zna­čaj na­la­že i odr­ža­va­nje jav­nih ras­pra­va, tro­je
su­di­ja – Ka­ta­ri­na Ma­noj­lo­vić An­drić, dr Dra­gan Sto­ja­no­vić i pi­sac ovog
iz­dvo­je­nog mi­šlje­nja, upu­ti­li su pred­sed­ni­ci Ustav­nog su­da, pred­sed­ni­ci
II Ma­log ve­ća i su­di­ji iz­ve­sti­o­cu do­pis (Su broj 562/1 od 17. no­vem­bra
2014. go­di­ne) ko­jim su uka­za­li na ovu či­nje­ni­cu, dr­že­ći da je ona po­sle­di­
ca „oči­gled­nog pre­vi­da“. U svom do­pi­su, ovo tro­je su­di­ja pod­se­ti­lo je na
ci­ti­ra­ni član Za­ko­na o Ustav­nom su­du i iz­ne­lo svo­ja oče­ki­va­nja da će su­
di­ja iz­ve­sti­lac, po­vu­ći Pred­log za­ključ­ka sa sed­ni­ce II Ma­log ve­ća i pri­ja­vi­ti
ga pred­sed­ni­ci Su­da ra­di za­ka­zi­va­nja Sed­ni­ce Ustav­nog su­da o ve­ća­nju
i gla­sa­nju. Ovo tro­je su­di­ja su pod­se­ti­li da je u pred­me­tu IUo-247/2013,
odr­ža­na 24. ju­na 2014. jav­na ras­pra­va, što se i kon­sta­tu­je na 18. stra­ni
Pred­lo­ga za­ključ­ka i da je od­red­bom čla­na 42a stav 3. Za­ko­na o Ustav­nom
44
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

su­du pro­pi­sa­no da se sed­ni­ca Ustav­nog su­da za­ka­zu­je i u slu­ča­ju odr­ža­

va­nja jav­ne ras­pra­ve i sed­ni­ce o ve­ća­nju i gla­sa­nju po­sle odr­ža­ne jav­ne
ras­pra­ve. U da­ljem tek­stu iz­ne­li su svoj stav da ci­ti­ra­nu nor­mu sma­tra­ju
„sa­svim ja­snom“ i da ona „ne zah­te­va bi­lo ka­kvo po­seb­no tu­ma­če­nje“, kao
i da se „na­kon odr­ža­ne jav­ne ras­pra­ve u pred­me­ti­ma nor­ma­tiv­ne kon­tro­
le za­ka­zu­je sed­ni­ca Ustav­nog su­da o ve­ća­nju i gla­sa­nju, bez ob­zi­ra na to
da li su­di­ja iz­ve­sti­lac pred­la­že do­no­še­nje od­lu­ke, re­še­nja ili za­ključ­ka“.
Na taj na­čin se, ka­ko su is­ta­kli, is­klju­ču­je mo­guć­nost da po­sle jav­ne ras­
pra­ve, ko­ja se dr­ži u ple­nu­mu svih su­di­ja Ustav­nog su­da, od­lu­či­va­nje
bude vra­će­no u fa­zu pret­hod­nog is­pi­ti­va­nja pod­ne­ska (pred­lo­ga za oce­nu
ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti) pred Ma­lim ve­ćem sa­sta­vlje­nim od tro­je su­di­ja.
„U su­prot­nom“, za­klju­či­le su su­di­je pot­pi­sni­ci ovog pod­ne­ska, „jav­na ras­
pra­va bi bi­la u pot­pu­no­sti obe­smi­šlje­na, jer bi osta­le su­di­je (njih 12) bi­le
one­mo­gu­će­ne da iz­ne­su svo­je mi­šlje­nje o spor­nim ustav­no­prav­nim pi­ta­
nji­ma ko­ja su bi­la pred­met jav­ne ras­pra­ve i ko­ja su bit­na za od­lu­či­va­nje“.
Svoj do­pis su za­vr­ši­li na­po­me­nom da „ovom pri­li­kom ne­će iz­no­si­ti sve one
ne­ga­tiv­ne efek­te ko­ji po­sle­dič­no mo­gu na­sta­ti uko­li­ko od­lu­ku u jed­nom
od naj­zna­čaj­ni­jih pred­me­ta ko­ji su raz­ma­tra­ni pred Ustav­nim su­dom do­
ne­se jed­na pe­ti­na su­di­ja ovo­ga Su­da na Ma­lom ve­ću“.
Pod­se­ti­ću da je Za­ko­nom o Ustav­nom su­du pro­pi­sa­no da Sud o pi­
ta­nji­ma iz svo­je nad­le­žno­sti od­lu­ču­je na sed­ni­ci Ustav­nog su­da, sed­ni­ci
Ve­li­kog ve­ća ili sed­ni­ci Ma­log ve­ća (član 42. stav 1), pri če­mu sed­ni­cu
Suda či­ne svih pet­na­est su­di­ja, sed­ni­cu Ve­li­kog ve­ća pred­sed­nik Ustav­nog
suda i se­dam su­di­ja, dok sva­ko od pet ma­lih ve­ća sa­či­nja­va po tro­je su­di­ja
od ko­jih je je­dan pred­sed­nik ve­ća. Na sed­ni­ci Ma­log ve­ća, sa­gla­sno čla­nu
42v Za­ko­na o Ustav­nom su­du, Ustav­ni sud do­no­si re­še­nja, iz čla­na 46.
tač­ka 9) ovog za­ko­na – od­ba­cu­je ustav­nu žal­bu ako ni­su is­pu­nje­ne pro­ce­
sne pret­po­stav­ke, i za­ključ­ke, iz čla­na 47. ovog za­ko­na – pa ta­ko, iz­me­đu
osta­log, od­ba­cu­je ini­ci­ja­ti­vu za po­kre­ta­nje po­stup­ka za oce­nu ustav­no­sti
ili za­ko­ni­to­sti op­šteg ak­ta, pred­log ili dru­gi zah­tev ko­jim se po­kre­će po­
stu­pak pred Ustav­nim su­dom, iz­u­zev ustav­ne žal­be, zbog ne­na­dle­žno­sti
(tač­ka 1. čla­na 47 Za­ko­na o Ustav­nom su­du). Na sed­ni­ci Ma­log ve­ća re­še­
nja i za­ključ­ci se do­no­se jed­no­gla­sno, a uko­li­ko se ne po­stig­ne jed­no­gla­
snost, re­še­nje, od­no­sno za­klju­čak do­no­si Ve­li­ko ve­će. Na sed­ni­ci Ve­li­kog
ve­ća, od­lu­ke od­no­sno re­še­nja do­no­se se, ta­ko­đe, jed­no­gla­sno, a u slu­ča­ju
da se jed­no­gla­snost ne po­stig­ne, od­lu­ku, od­no­sno re­še­nje do­no­si sed­ni­ca
Ustav­nog su­da. Upra­vo je ovim pu­tem od­lu­či­va­nje o ustav­no­sti i za­ko­ni­
to­sti tzv. Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, sti­glo do sed­ni­ce Ustav­nog su­da.
Ko­jim se ri­zi­ci­ma, sve­sno i upr­kos go­re­o­pi­sa­nom upo­zo­re­nju tro­
je svo­jih ko­le­ga, iz­lo­žio su­di­ja iz­ve­sti­lac, pred­sed­ni­ca II Ma­log ve­ća, pa
i sa­ma pred­sed­ni­ca Su­da? Naj­pre, i naj­lo­gič­ni­je, mo­guć­no­sti da II Ma­lo
ve­će jed­no­gla­sno od­lu­či, sa­gla­ša­va­ju­ći se sa uči­nje­nim pred­lo­gom su­di­je
45
Hereticus, 1–2/2016 Olivera Vučić

iz­ve­sti­o­ca, da pri­hva­ti pred­lo­že­no re­še­nje o od­ba­ci­va­nju pod­ne­tog pred­lo­

ga za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti i da pred­met ta­ko bu­de re­šen vo­ljom
i od­lu­kom tro­je su­di­ja Ustav­nog su­da. Ne po­mi­nju­ći ovom pri­li­kom sva
otvo­re­na pi­ta­nja ko­ja se mo­gu po­sta­vi­ti u ve­zi sa od­no­som ova­kvog za­kon­
skog re­še­nja i ja­sne i ne­u­pit­ne nor­me Usta­va o na­či­nu na ko­ji Ustav­ni sud
do­no­si od­lu­ke – ve­ći­nom gla­so­va svih su­di­ja, ne mo­gu a da ne po­sta­vim
pi­ta­nje u ve­zi sa pret­hod­no pred­u­ze­tim rad­nja­ma u po­stu­pa­nju u ovom
pred­me­tu. Na­i­me, lo­gi­ka čla­na 47. Za­ko­na o Ustav­nom su­du sa­svim ne­
spor­no uka­zu­je da se ra­di o na­či­nu okon­ča­nja po­stu­pa­ka usled raz­lo­ga ko­ji
pred­sta­vlja­ju iz­o­sta­nak po­tre­be, sli­ko­vi­to ka­za­no, su­štin­skog an­ga­žo­va­nja
Ustav­nog su­da (pa i ve­ćeg bro­ja nje­go­vih su­di­ja). Slu­ča­je­vi u ko­ji­ma Sud
do­no­si za­klju­čak vo­ljom tro­je su­di­ja na Ma­lom ve­ću ta­kve su pri­ro­de da
ne pod­ra­zu­me­va­ju utvr­đi­va­nje ustav­no­sti ili za­ko­ni­to­sti ospo­re­nih aka­ta,
već is­po­lja­va­nje sta­va Su­da da u ta­kvoj stva­ri ne po­stu­pa jer po­sto­ji pre­
pre­ka i za­ko­nom utvr­đen raz­log ko­ji ta­kvo po­stu­pa­nje ili one­mo­gu­ća­va­ju
ili od­la­žu. Pri­ro­da ta­kve pre­pre­ke se, sa­gla­sno za­ko­no­dav­če­vom re­še­nju,
la­ko mo­že utvr­di­ti, ona ne otva­ra slo­že­ne pro­ce­du­re svog utvr­đe­nja, i tro­je
su­di­ja je do­volj­no da se sa otvo­re­nim spor­nim pi­ta­njem nje­nog po­sto­ja­nja
iz­ne­se. Da­kle, ni­je u pi­ta­nju pro­blem o ko­me se te­o­ri­ja dvo­u­mi a prak­sa
lu­ta. Jed­nom reč­ju, to su pi­ta­nja ni­žeg ni­voa spor­no­sti, te se i sa an­ga­
žo­va­njem ma­njeg ka­pa­ci­te­ta mo­gu okon­ča­ti, uspe­šno po za­in­te­re­so­va­ne
stra­ne u spo­ru, po Sud i po su­šti­nu ustav­no­sud­skog de­lo­va­nja – oču­va­nja
in­te­gri­te­ta va­že­ćeg Usta­va i za­ko­na. To su slu­ča­je­vi u ko­ji­ma je Sud ne­
na­dle­žan, pod­ne­sci ni­su bla­go­vre­me­no pod­ne­ti, ne­ra­zu­mlji­vi su ili ne­pot­
pu­ni, od­no­sno sa­dr­že dru­ge ne­do­stat­ke ko­ji one­mo­gu­ća­va­ju po­stu­pa­nje
Su­da, ili su, pak, pod­ne­sci ano­nim­ni ili pred­sta­vlja­ju zlo­u­po­tre­bu pra­va,
kao i ka­da se od­no­se na op­šti akt ko­ji ni­je do­net ili je do­no­si­lac ak­ta ko­ji
se pod­ne­skom ospo­ra­va prav­no pre­stao da po­sto­ji, za­tim slu­čaj od­lu­či­va­nja
o zah­te­vu do­no­si­o­ca ospo­re­nog ak­ta da se za­sta­ne sa po­stup­kom ili ne­ki
od slu­ča­je­va usled ko­jih do­la­zi do ob­u­sta­ve po­stup­ka. Ru­ko­vo­de­ći se lo­gi­
kom da je pred­lo­žio za­klju­čak ko­jim se Sud ogla­ša­va ne­na­dle­žnim, su­di­ja
iz­ve­sti­lac je to sma­trao i ključ­nim i do­volj­nim raz­lo­gom da pred­log svo­je
od­lu­ke upu­ti Ma­lom ve­ću. Ali, su­di­ja iz­ve­sti­lac je, za­jed­no sa su­di­ja­ma
ko­je su ga po­dr­ža­le, pro­pu­stio da uva­ži na­log za­ko­no­dav­ca da se odr­ža­
va­nje jav­ne ras­pra­ve sma­tra po se­bi raz­lo­gom da se put ustav­no­sud­skog
pred­me­ta ko­ji je od­lu­kom svih su­di­ja pro­šao put jav­nog ras­pra­vlja­nja uz
uče­šće po­zva­nih struč­nja­ka ko­ji su svo­jim eks­pert­skim mi­šlje­nji­ma pru­ži­li
Su­du tra­že­nu po­moć, mo­ra (pa i u slu­ča­ju ka­da se okon­ča­va do­no­še­njem
za­ključ­ka o ne­na­dle­žno­sti), na­ći pred svim su­di­ja­ma. Ozbilj­nost spor­nog
pi­ta­nja, nje­gov zna­čaj u smi­slu po­re­me­ća­ja sa­prav­no­sti ko­ji iza­zi­va, te­ži­na
te­o­rij­skih ra­zi­la­že­nja, ne­po­sto­je­ća ili ne­u­jed­na­če­na prak­sa, te­ži­na po­sle­
di­ca ko­je mo­gu na­stu­pi­ti za­vi­sno od is­ho­da ustav­no­sud­skog po­stu­pa­nja,
46
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

ko­nač­nost tih po­sle­di­ca i nji­ho­vo dej­stvo na ve­li­ki broj gra­đa­na, na sa­mu

dr­ža­vu, njen in­te­gri­tet i nje­nu bu­duć­nost, bi­li su raz­log što je pred­met
za­vre­deo or­ga­ni­zo­va­nje jav­ne ras­pra­ve, a sa­mim tim, i „pre­su­đe­nje“ uče­
šćem i gla­som svih su­di­ja Ustav­nog su­da. Usled od­lu­ke su­di­je iz­ve­sti­o­ca
da od svog na­u­ma ne od­stu­pi, i po­dr­ške ko­ja mu je u to­me pru­že­na, ova­ko
va­žan ustav­no­sud­ski spor, či­je se raz­re­še­nje ti­če dr­žav­no­prav­nog po­ret­
ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, mo­rao je da pro­đe za­o­bi­la­zni put iz­i­gra­va­nja pra­va
da bi o nje­mu od­lu­ku do­ne­lo svih 15 su­di­ja Ustav­nog su­da. Ta­ko je, tek
„fin­gi­ra­nim“ pro­ti­vlje­njem po­je­di­nih su­di­ja na sed­ni­ca­ma II Ma­log ve­ća
i Ve­li­kog ve­ća – pro­ti­vlje­njem su­prot­nim stvar­nim uve­re­nji­ma i su­dij­skoj
oce­ni pred­lo­že­nog re­še­nja spor­nog pi­ta­nja (što je po­ka­za­lo ko­nač­no gla­
sa­nje o pred­lo­že­noj od­lu­ci), ostva­re­na for­mal­na mo­guć­nost nje­go­vog do­
spe­ća na sed­ni­cu Su­da i ple­num su­di­ja.
Ta­ko se do­go­di­lo da je ve­ći­na su­di­ja ko­ja se ova­kvom po­stu­pa­nju
ni­je pro­ti­vi­la u su­šti­ni pri­sta­la na po­stu­pa­nje ko­je, bez ob­zi­ra na po­je­di­ne
seg­men­te ko­ji sa­či­nja­va­ju pro­ce­du­ru, do­vo­di do jed­na­kog ci­lja – do ple­
nar­ne sed­ni­ce Su­da. Ako se ima u vi­du gde je – u ko­joj in­sti­tu­ci­ji, u ka­
kvom de­la­nju – po­slo­vi­ma ustav­nog pra­vo­su­đa i od stra­ne ko­ga – su­di­ja
ustav­nog su­da, ova­kvo raz­u­me­va­nje či­nje­ni­ca shva­će­no kao pri­hva­tlji­vo,
je­di­na mo­gu­ća oce­na, po mo­me su­du, ko­ja se mo­že iz­re­ći je: to je ne­do­pu­
sti­vo. Ova­kvo po­na­ša­nje ni­je pri­hva­tlji­vo i te­ško se mo­že prav­da­ti, sko­ro
bez iz­u­zet­ka, u obič­nom ži­vo­tu, gde se pro­ce­du­re po­štu­ju iz raz­lo­ga ko­je
na­la­žu obi­ča­ji, tra­di­ci­ja, kul­tur­ni obra­zac, mo­ral­ni i vred­no­sni sta­vo­vi,
a sa­svim ne­do­pu­sti­vo u stva­ri­ma ve­za­nim za pra­vo, po­seb­no vlast ko­ja
pre­su­đu­je – (ustav­no)sud­sku vlast. Po mo­me mi­šlje­nju, osta­je ne­po­bit­na
či­nje­ni­ca da su oni ko­ji su po­dr­ža­li ova­kav na­čin, ko­ji su na nje­ga pri­sta­li,
do­zvo­li­li se­bi da pre­ne­breg­nu sop­stve­ni Za­kon, ili, naj­ma­nje, da po­ka­žu
ka­ko i sam Ustav­ni sud ima ozbilj­nih po­te­ško­ća u raz­u­me­va­nju re­še­nja
ko­ja su u nje­mu sa­dr­ža­na.

Sla­bo­sti ustav­no­sud­skog po­stu­pa­nja u is­tra­ži­va­nju,

raz­um­ e­va­nju i obra­zla­ga­nju ar­gu­men­ta­ci­je po­treb­ne
za do­no­še­nje od­lu­ke – ne­do­sta­ci obra­zlo­že­nja
na ko­me je ute­me­lje­na do­ne­ta od­lu­ka
Za­što pr­vo o obra­zlo­že­nju i sla­bo­sti­ma ko­ji­ma je op­te­re­će­no, a tek
na­kon to­ga o sa­moj iz­re­ci ove ustav­no­sud­ske od­lu­ke? Za­to što tekst obra­
zlo­že­nja, po pri­ro­di stva­ri, pret­ho­di na­la­zu Su­da sa­op­šte­nom u iz­re­ci, jer
se na osno­vu pred­u­ze­tih rad­nji i sa­zna­tih či­nje­ni­ca to­kom is­tra­ži­va­nja,
ko­ja svo­jim re­zul­ta­tom tre­ba da omo­gu­će sa­zre­va­nje sud­skog sta­va o pred­
met­noj spor­noj ustav­no­sud­skoj stva­ri, kre­i­ra od­lu­ka ko­ja pred­sta­vlja stav
Su­da o oce­nje­noj spor­no­sti. U ovom slu­ča­ju i iz jed­nog po­seb­nog raz­lo­ga,
47
Hereticus, 1–2/2016 Olivera Vučić

jer se sa­mo obra­zlo­že­nje, zbog de­fi­ci­ta ko­ji­ma obi­lu­je, ja­vlja kao ne­spo­ran
ele­ment na­ru­ša­va­nja kre­di­bi­li­te­ta sa­me od­lu­ke. Ko­ji su to de­fi­ci­ti? Uka­
za­ću sa­mo na če­ti­ri osnov­na.
Me­đu pr­vim ta­kvim sla­bo­sti­ma sva­ka­ko je neo­bjek­tiv­nost is­po­lje­na
u od­no­su na sa­mog pod­no­si­o­ca pred­lo­ga u smi­slu is­ti­ca­nja na­vo­da ko­je
u svom pod­ne­sku is­ti­če, od­no­sno na­či­nje­nog iz­bo­ra od stra­ne Su­da tih
na­vo­da ko­ji su svo­je me­sto na­šli u obra­zlo­že­nju. Pa­žlji­vo či­ta­nje tek­sta
pred­lo­ga iz­ve­šta­va či­ta­o­ca o da­le­ko ve­ćem bro­ju re­le­vant­nih i kom­pe­tent­
nih is­ka­za od onih ko­je je su­di­ja iz­ve­sti­lac, a svo­jim ve­ćin­skim pri­hva­ta­
njem i sam Sud, od­lu­čio da pri­ka­že kao sa­dr­ži­nu tek­sta pred­lo­ga i sna­gu
ar­gu­me­na­ta ko­ji su u nje­mu iz­lo­že­ni. Od sa­mog po­čet­ka ra­da na ovom
pred­me­tu, na pri­prem­nim sed­ni­ca­ma ko­je su pret­ho­di­le jav­noj ras­pra­
vi is­ti­ca­la sam ovaj mo­me­nat sma­tra­ju­ći da ver­no iz­no­še­nje svih na­vo­da
sa­dr­ža­nih u pred­lo­gu pred­sta­vlja oba­ve­zu Su­da i je­dan je od po­ka­za­te­lja
nje­go­ve objek­tiv­ne po­zi­ci­je ko­ja će omo­gu­ći­ti, na kra­ju po­stup­ka, i objek­
tiv­nu oce­nu. Ni­je Sud du­žan da iz­ne­se u obra­zlo­že­nju svo­je od­lu­ke tekst
pred­lo­ga u ce­li­ni. Za tim ne­ma ni po­tre­be. Ali Sud je­ste du­žan da svo­
je obra­zlo­že­nje sa­či­ni na na­čin da iz tek­sta pred­lo­ga ko­jim je po­kre­nut
ustav­no­prav­ni spor na­ve­de sve ključ­ne, „udar­ne“, na­vo­de ko­ji na naj­bo­
lji na­čin ob­ja­šnja­va­ju ar­gu­men­te pod­no­si­o­ca pred­lo­ga i ko­ji pred­sta­vlja­
ju naj­ja­če oruž­je ko­je je pred­la­gač upo­tre­bio ka­ko bi Su­du po­ka­zao da je
u pra­vu i, even­tu­al­no, is­ho­do­vao od­lu­ku za ko­ju se za­la­že. To­kom broj­nih
pri­li­ka da se u raz­li­či­tim fa­za­ma po­stu­pa­nja iz­ja­šnja­va­mo o ovo­me pred­
me­tu is­ti­ca­la sam da se od­no­som pre­ma pod­ne­sku pred­la­ga­ča, pi­ta­nji­ma
ko­ja se po­sta­vlja­ju kao spor­na za Sud i na­či­nom na ko­ji je kon­ci­pi­ra­na
jav­na ras­pra­va, Sud oče­vid­no na­gao na jed­nu stra­nu, kao da je za­zi­rao od
pred­la­ga­ča i nje­go­vih na­vo­da, a uto­či­šte tra­žio u mo­gu­ćoj si­gur­noj po­zi­ci­ji
ne­na­dle­žnog or­ga­na. Su­šti­na ba­vlje­nja Su­da ovim pred­me­tom, po mo­me
su­du, od sa­mo­ga po­čet­ka, na­zi­ra­la se u sklo­no­sti da se­be vi­di ne­na­dle­žnim
za spor­no pi­ta­nje. Na­i­me, od­bi­ja­nje us­po­sta­vlja­nja nad­le­žno­sti, Sud bi do­
ve­lo u za­ve­tri­nu u ve­zi sa re­ša­va­njem spor­nog pi­ta­nja, dok bi me­ri­tor­nim
re­ša­va­njem, ko­je bi pod­ra­zu­me­va­lo ja­san stav Su­da o (ne)ustav­no­sti tzv.
Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, Sud po­stao i sam zna­ča­jan či­ni­lac po­sle­di­ca da­le­
ko­se­žnog zna­če­nja ko­je bi na­stu­pi­le.
Dru­ga od po­me­nu­tih sla­bo­sti ovo­ga tek­sta le­ži u od­no­su Su­da pre­ma
re­zul­ta­ti­ma odr­ža­ne jav­ne ras­pra­ve. Na­mer­no sam na ovaj na­čin for­mu­li­
sa­la pret­hod­nu te­zu, jer sma­tram da Ustav­ni sud ni­je, i to, re­kla bih pot­
pu­no sve­sno i sa ne­skri­ve­nom na­me­rom, sta­vio u funk­ci­ju svog ko­nač­nog
su­dij­skog na­la­za, ar­gu­men­te pre­te­žnog bro­ja uče­sni­ka po­zva­nih na jav­nu
ras­pra­vu. Pre­ci­zni­je, on se i pre­ma nji­ma po­neo na na­čin ko­ji je pri­me­nio
u od­no­su na pred­la­ga­ča i nje­gov tekst. Taj na­čin u se­bi sa­dr­ži ne­rav­no­prav­
no vred­no­va­nje eks­pert­skih na­la­za ko­ji su pre­zen­to­va­ni u Su­du od stra­ne
48
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

naj­e­mi­nent­ni­jih struč­nja­ka u svo­jim obla­sti­ma. Uosta­lom, Sud se i opre­

de­lio da po­zo­ve upra­vo njih, jer je sma­trao da oni pred­sta­vlja­ju na­uč­ne
po­sle­ni­ke ko­ji su svo­jim zna­njem i struč­no­šću iz­bo­ri­li sta­tus auto­ri­te­ta
i či­ja su mi­šlje­nja re­le­vant­na. Dok je sa­ma ras­pra­va i uče­sni­ci na njoj pro­
pra­će­na u tek­stu obra­zlo­že­nja od­lu­ke tek sa ne­ko­li­ko re­če­ni­ca, ar­gu­men­ti
ve­li­kog, pre­te­žnog bro­ja uče­sni­ka ni­su ni po­me­nu­ti. Na­rav­no da Sud ima
pra­vo da ce­ni či­ja će iz­la­ga­nja i u ko­joj me­ri ugra­di­ti u obra­zlo­že­nje svo­je
od­lu­ke. Ali, isto ta­ko, po mo­me shva­ta­nju, Sud ne­ma pra­va da u pot­pu­
no­sti us­kra­ti jav­no pre­zen­to­va­nje ar­gu­me­na­ta su­prot­nih onim na ko­ji­ma
že­li da za­snu­je svo­ju od­lu­ku. Te­ži­na tih ar­gu­me­na­ta uz kon­tra­ar­gu­men­te
Ustav­nog su­da bi­la bi do­dat­na vred­nost ovog obra­zlo­že­nja i sa­me od­lu­
ke, ona bi po­ka­za­la sna­gu i ute­me­lje­nje sud­skog sta­va u da­tom pi­ta­nju
i ta­ko ot­klo­ni­la, na naj­de­lo­tvor­ni­ji na­čin, mo­guć­nost sva­ke ozbilj­ne kri­ti­ke
svo­je od­lu­ke. Od­no­sno, da je Ustav­ni sud svo­jom ar­gu­men­ta­ci­jom „po­be­
dio“ ar­gu­men­te opo­ne­na­ta, po­ka­zao bi sna­gu sop­stve­nog sta­va, na­uč­nu
is­prav­nost i sve­stra­nost u sa­gle­da­va­nju svih seg­me­na­ta spor­nog pi­ta­nja.
Ova­ko, „sklo­niv­ši“ od jav­no­sti šta su bi­li ar­gu­men­ti onih ko­ji su se za­la­
ga­li za su­prot­no re­še­nje, Ustav­ni sud je na još je­dan na­čin po­ka­zao da je
ne­sklon, a bo­ga­mi i ne­mo­ćan, da ukr­sti ar­gu­men­te i, u ta­kvoj „bor­bi“, po­
be­di. Do­bi­ti ozbilj­no sa­či­nje­ne tek­sto­ve naj­e­mi­nent­ni­jih kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta
u Sr­bi­ji, ko­ji su se, što pred­sta­vlja svo­je­vr­snu ret­kost, ovo­ga pu­ta sko­ro
na jed­nak na­čin iz­ja­sni­li o pred­me­tu spo­ra i na­či­nu nje­go­vog raz­re­še­nja,
a pro­pu­sti­ti pri­li­ku da im se od­go­vo­ri i do­ka­že da ni­su u pra­vu, jer je stav
raz­li­čit od nji­ho­vog is­pra­van, pred­sta­vlja ozbi­ljan pro­pust Ustav­nog suda.
I ne sa­mo to, po mo­me su­du, ova­kav po­stu­pak Ustav­nog su­da ni­je ni
do­zvo­ljen, ni pri­hva­tljiv. Jer smi­sao su­do­va­nja, pa i onog ko­je se od­vi­ja
u okvi­ru ustav­nog pra­vo­su­đa, je­ste upra­vo sa­gle­da­va­nje spor­nog pi­ta­nja
sa svih stra­na, pri če­mu se ne sme pre­ne­breg­nu­ti ni­je­dan aspekt, ni­jed­no
ra­zlo­žno i ra­zum­no vi­đe­nje.
Tre­ći de­fi­cit obra­zlo­že­nja ko­je pra­ti ovu od­lu­ku u te­snoj je ve­zi sa
pret­hod­nim, jer se opet od­no­si na po­se­ban i te­ško ob­ja­šnjiv od­nos Su­da, ali
sa­da pre­ma tek­sto­vi­ma ne­kih od po­zva­nih eks­pe­ra­ta. Dok su po­je­di­ni, kao
što sam na­ve­la, mar­gi­na­li­zo­va­ni do me­re jed­na­ke nji­ho­vom ne­u­če­stvo­va­nju
u jav­noj ras­pra­vi ili, još go­re, pot­pu­nog ne­gi­ra­nja sva­ke vred­no­sti nji­ho­
vih sta­no­vi­šta i iz­ne­tih tvrd­nji, jer ne za­slu­žu­ju ni gram pa­žnje Ustav­nog
su­da, do­pri­nos dru­gih, bu­du­ći da se Sud opre­de­lio za ar­gu­men­te ko­je su
iz­ne­li, pri­svo­jen je od stra­ne Su­da bez od­go­va­ra­ju­ćeg, pre­ci­zni­je, ika­kvog
is­ti­ca­nja nji­ho­ve autor­ske za­slu­ge. Sud je jed­no­stav­no pri­svo­jio ne sa­mo
ar­gu­men­te i ide­je po­je­di­nih uče­sni­ka u jav­noj ras­pra­vi, već je pre­u­zeo
ne­iz­me­nje­ne či­ta­ve ce­li­ne nji­ho­vih tek­sto­va. Pri to­me, Sud ni­je ozna­čio
u tek­stu svog obra­zlo­že­nja pre­u­ze­te de­lo­ve, osta­vlja­ju­ći či­ta­o­ca u uve­re­nju
da je tekst ko­ji či­ta de­lo Su­da, od­no­sno da je su­di­ja iz­ve­sti­lac uz su­dij­ski
49
Hereticus, 1–2/2016 Olivera Vučić

ko­le­gi­jum nje­gov autor. Ta­ko se Sud „po­slu­žio“ re­zul­ta­ti­ma eks­pe­ra­ta iz

raz­lo­ga što ih je sma­trao pra­vim ar­gu­men­ti­ma ko­ji do­ka­zu­ju stav ko­me
Sud te­ži, ali je pro­pu­stio da to na bi­lo ko­ji na­čin is­tak­ne. Ta­ko je za­ma­šni
deo tek­sta obra­zlo­že­nja u de­lu ko­ji pred­sta­vlja su­štin­sko obra­zlo­že­nje od­
lu­ke – za­ključ­ka, pre­u­zet iz tek­sta pro­fe­so­ra dr Ro­do­lju­ba Etin­skog, a da
ovaj autor, osim u re­če­ni­ci ko­ja iz­ve­šta­va ko je bio po­zvan na jav­nu ras­
pra­vu, i ovla­šne kon­sta­ta­ci­je na 29. stra­ni ko­jom Ustav­ni sud „na­po­mi­nje
da je u ovom ustav­no­sud­skom spo­ru pri­hva­tio ona eks­pert­ska mi­šlje­nja
uče­sni­ka u jav­noj ras­pra­vi ko­ja sa sta­no­vi­šta me­đu­na­rod­nog jav­nog pra­va
da­ju či­nje­nič­nu i prav­nu pod­lo­gu za za­klju­čak da ospo­re­ni akt ni­je me­đu­
na­rod­ni ugo­vor (mi­šlje­nja prof. dr Ro­do­lju­ba Etin­skog i prof. dr Mi­len­ka
Kre­će)“, nig­de ni­je po­me­nut. Ni­jed­nom reč­ju Sud u tek­stu obra­zlo­že­nja
svo­je od­lu­ke ni­je is­ta­kao da od­re­đe­ni deo tek­sta pred­sta­vlja stav pro­fe­so­ra
Etin­skog, da na­ve­de da se ide­je ovog struč­nja­ka u tom de­lu pre­u­zi­ma­ju ili
da su osnov za kon­kret­ni deo sud­skog tek­sta. Is­ko­ri­šćen do mak­si­mu­ma,
pro­fe­sor Etin­ski je ostao bez jav­nog pri­ka­za svo­ga sta­va, i bez pra­va na
za­slu­ge za svo­je ide­je i svo­ja obra­zla­ga­nja. Ova­kvim po­stu­pa­njem Ustav­ni
sud se ogre­šio o pro­fe­so­ra Etin­skog, o če­sti­tost pri­stu­pa pri­li­kom gra­đe­nja
ar­gu­men­ta­ci­je i o su­šti­nu (ustav­no)sud­skog pri­stu­pa. Na­rav­no da se po­sta­
vlja pi­ta­nje za­što je Ustav­ni sud po­stu­pio na ovaj na­čin? Mo­žda je že­leo da
na­či­ni ot­klon od ne­ke vr­ste od­no­sa sa vla­šću, ko­ji bi mu se mo­gao sta­vi­ti
na te­ret, jer je pro­fe­sor Etin­ski, po­red to­ga što je re­dov­ni pro­fe­sor Me­
đu­na­rod­nog jav­nog pra­va Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du
i vr­ši­lac du­žno­sti glav­nog prav­nog sa­vet­ni­ka Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i vi­so­ki pred­stav­nik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je za pi­ta­nja suk­ce­
si­je. Ali pro­fe­sor Ro­do­ljub Etin­ski je na ovu či­nje­ni­cu u ma­ni­ru sa­ve­snog
i ugled­nog čla­na aka­dem­ske za­jed­ni­ce sam uka­zao, u na­po­me­ni u svom
pi­sa­nom tek­stu po­sla­tom Ustav­nom su­du. Upra­vo sve­stan ove či­nje­ni­
ce on je na­pi­sao da je po­zvan kao pro­fe­sor Me­đu­na­rod­nog jav­nog pra­va,
i da „ovo mi­šlje­nje da­je kao pro­fe­sor Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u No­
vom Sa­du“, te da „ono ne oba­ve­zu­je Mi­ni­star­stvo ni­ti Vla­du, ni­ti iz­ra­ža­va
sta­vo­ve Mi­ni­star­stva ili Vla­de“. Iz­o­sta­vlja­njem na­vo­đe­nja auto­ra ve­li­kog
de­la tek­sta ko­ji či­ni obra­zlo­že­nje ovog Za­ključ­ka, Sud je do­veo u za­blu­du
či­ta­o­ce svo­ga ak­ta da je on sam kre­a­tor ovih sta­vo­va i da je sa­mo­stal­nim
na­po­rom iz­gra­dio ar­gu­men­ta­ci­ju ko­ju obra­zla­že. Na­ža­lost, ova­kav po­stu­
pak Ustav­nog su­da mo­gao bi bi­ti shva­ćen kao znak da Ustav­ni sud ni­je
bio u sta­nju da svo­jim sa­mo­stal­nim za­la­ga­nji­ma, ko­ja su lo­gič­na po­sle­
di­ca zna­nja ko­je po­se­du­je, su­dij­skog ume­nja ko­je ima, ni­voa po­zna­va­nja
pi­ta­nja ko­ja su po­kre­nu­ta u ovom sud­skom pred­me­tu ko­ji­ma ras­po­la­že,
sa­mo­stal­no, sop­stve­nom me­rom kre­a­tiv­no­sti i ni­vo­om kom­pe­tent­no­sti,
sa­či­ni obra­zlo­že­nje od­lu­ke ko­ju do­no­si, i u či­ju ute­me­lje­nost, is­prav­nost
i pu­nu va­lja­nost je uve­ren, bez ostat­ka.
50
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

Če­tvr­ta ma­na ovog tek­sta obra­zlo­že­nja je nje­go­va ra­su­ta, ne­do­sled­

na, u mno­gim fa­za­ma sa­svim po­gre­šno kon­ci­pi­ra­na kom­po­zi­ci­ja. Pr­ve dve
tre­ći­ne tek­sta pred­sta­vlja bez­ma­lo či­sto na­vo­đe­nje tek­sto­va do­ku­me­na­ta
i re­le­vant­nih pro­pi­sa, dok se sa­mo na po­sled­njih 14 stra­na Sud ba­vi stvar­
nim obra­zla­ga­njem sta­va ko­ji u ovom pred­me­tu za­u­zi­ma. I to ni­je sve.
U de­lu ko­ji po­sve­ću­je do­ku­men­ti­ma i prav­nim ak­ti­ma ko­je dr­ži ve­za­nim,
u po­treb­noj me­ri, za prav­no pi­ta­nje ko­jim se ba­vi, Sud ne sa­mo da u ne­
po­treb­nom i ne­pri­hva­tlji­vom obi­mu ci­ti­ra po­je­di­ne do­ku­men­te, već na­vo­di
i ne­ke, za či­je po­mi­nja­nje, ovom pri­li­kom, uop­šte ni­je bi­lo raz­lo­ga. Jed­no­
stav­no, za nji­ho­vo sme­šta­nje u ovu od­lu­ku ni­je bi­lo ni jed­nog raz­lo­ga, jer
je nji­ho­va ve­za sa spor­nim prav­nim pi­ta­njem to­li­ko po­sred­na, da ih či­ni
sa­svim be­zna­čaj­nim, te je zna­čaj tih do­ku­me­na­ta za raz­re­še­nje spor­no­sti
ovog prav­nog pi­ta­nja sa­svim mar­gi­na­lan. Pri­mer za ovu tvrd­nju je­ste na­
vo­đe­nje, na bez­ma­lo dve stra­ne tek­sta, sa­ve­to­dav­nog mi­šlje­nja Me­đu­na­
rod­nog su­da prav­de, tvrd­nji ko­je su tom pri­li­kom iz­ne­te, tu­ma­če­nja ko­je
je ovaj Sud dao, pa čak i oce­ne Ustav­nog su­da da „ne­za­vi­sno od to­ga što
iz­lo­že­no tu­ma­če­nje Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de, po mi­šlje­nju Ustav­nog
su­da, da­je po­vo­da za ozbilj­nu, prav­no ute­me­lje­nu kri­ti­ku (po­čev od za­klju­
či­va­nja ko­je je, sa prav­nog sta­no­vi­šta kraj­nje ne­pri­hva­tlji­vo i ne­u­be­dlji­
vo, da ’za­jed­nič­ko de­lo­va­nje li­ca u svoj­stvu pred­stav­ni­ka na­ro­da Ko­so­va’,
a što se ma­ni­fe­sto­va­lo kroz do­no­še­nje De­kla­ra­ci­je o ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va
od stra­ne al­ban­skih po­sla­ni­ka u skup­šti­ni kao jed­noj od pri­vre­me­nih in­sti­
tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve, ni­je pred­sta­vlja­lo de­lo­va­nje te pri­vre­me­ne in­sti­tu­ci­je,
ne­go nji­ho­vo in­di­vi­du­al­no po­li­tič­ko de­lo­va­nje!), iz nje­ga pro­iz­la­ze i ne­ki
na­čel­ni sta­vo­vi tog Su­da ve­za­ni za me­đu­sob­ni od­nos sa­mo­pro­kla­mo­va­
ne ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va i Re­zo­lu­ci­je 1244 Sa­ve­ta bez­bed­no­sti“. Či­ni se da
je pri­me­nje­na teh­ni­ka na­vo­đe­nja što ve­ćeg bro­ja do­ku­me­na­ta ko­ji se na
ne­ki na­čin i u ne­koj me­ri ti­ču Ko­so­va i Me­to­hi­je i, uz to, po­ka­zi­va­nja, pa
i do­ka­zi­va­nja prav­ca nje­go­vog fak­tič­kog osa­mo­sta­lji­va­nja uz afir­ma­tiv­ne
ak­tiv­no­sti dru­gih dr­ža­va i ne­kih me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja i te­la ko­ji
su u tom prav­cu usme­re­ni, po su­du pi­sa­ca obra­zlo­že­nja i su­di­ja ko­je su
ga svo­jim gla­som pri­hva­ti­le, le­gi­tim­na, pri­hva­tlji­va i za is­hod ce­le stva­ri
do­bro­do­šla, te se mo­že bra­ni­ti. Me­ni se či­ni da je ova­kav pri­stup sa­svim
po­gre­šan i da ne mo­že bi­ti iole ozbilj­nim ar­gu­men­ti­ma bra­njen, a ka­mo­
li od­bra­njen. Čak sam mi­šlje­nja da oda­bra­ni pri­stup sa­mo na­no­si šte­tu
i pro­iz­vo­di ne­sa­gle­di­ve i da­le­ko­se­žne po­sle­di­ce. Upra­vo obr­nu­to, po mome
sta­no­vi­štu, Ustav­ni sud je da­le­ko ve­ću pa­žnju mo­rao po­sve­ti­ti svo­me me­
ri­lu – Usta­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i onim nje­go­vim de­lo­vi­ma ko­ji pred­sta­
vlja­ju čvr­sta upo­ri­šta od­bra­ne po­zi­ci­je Ko­so­va i Me­to­hi­je, Iz ta­kvog pri­
stu­pa pro­iz­i­šli bi i kva­li­ta­tiv­no dru­ga­či­ji sta­vo­vi, a na osno­vu njih, sva je
pri­li­ka, i dru­ga­či­ji za­ključ­ci. Jer Ustav­ni sud Sr­bi­je, kao i ustav­no­sud­ski
or­gan sva­ke dru­ge dr­ža­ve, du­žan je, pre sve­ga, da gle­da u va­že­ći Ustav,
51
Hereticus, 1–2/2016 Olivera Vučić

da tu­ma­či i bra­ni nor­me ko­je su u nje­mu sa­dr­ža­ne. Ustav je pu­to­kaz sva­

kom ustav­nom su­du, pa i ovom u Sr­bi­ji. Pa­žlji­vim či­ta­njem la­ko je usta­
no­vi­ti da se Ustav Re­pu­bli­ke Sr­bi­je sa­mo po­mi­nje i ovlaš ci­ti­ra, dok je
u pot­pu­no­sti iz­o­sta­la jed­na si­ste­mat­ska i po­sve­će­na ana­li­za onih nor­mi ko­je
su bi­lo ne­po­sred­no, bi­lo po­sred­no ve­za­ne za pi­ta­nje Auto­nom­ne po­kra­ji­
ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja. Sa­svim je oprav­da­no za­pi­ta­ti se za­što je zna­čaj­ni­je
me­sto u tek­stu obra­zlo­že­nja od­lu­ke da­to na pr. Po­ve­lji Uje­di­nje­nih na­ci­ja
ne­go Usta­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Za­što je va­že­ći Ustav i u kva­li­ta­tiv­nom i u
kvan­ti­ta­tiv­nom smi­slu za­ne­ma­ren i skraj­nut, za­što je tre­ti­ran kao akt ma­
nje va­žno­sti za ovaj ustav­no­prav­ni spor od ne­kih dru­gih aka­ta, na pri­mer
Ustav­nog okvi­ra za pri­vre­me­nu sa­mo­u­pra­vu na Ko­so­vu, Han­sa Ha­ke­ru­pa,
spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja. Ustav­ni
sud je, po mo­me su­du, mo­rao da se ba­vi pi­ta­njem ustav­nog iden­ti­te­ta Sr­
bi­je, a ba­ve­ći se ustav­nim iden­ti­te­tom, nu­žno bi se ba­vio, kao jed­nim od
cen­tral­nih obe­lež­ja tog iden­ti­te­ta, na­šom ju­žnom po­kra­ji­nom.

O ključ­noj i su­štin­skoj gre­šci Ustav­nog su­da

– od­ba­ci­va­nje pod­ne­tog pred­lo­ga i ogla­ša­va­nje
ne­na­dle­žnim za od­lu­či­va­nje
I po­red svih iz­ne­tih ne­do­sta­ta­ka po­ka­za­nih u ra­du Ustav­nog su­da
na ovom pred­me­tu, osnov­nu gre­šku Sud je na­či­nio od­lu­čiv­ši se da od­ba­ci
pod­ne­ti pred­log i od­bi­je us­po­sta­vlja­nje nad­le­žno­sti, a sve iz raz­lo­ga što je
„utvr­dio“ da ospo­re­ni akt po svo­joj pri­ro­di ni­je prav­ni, već po­li­tič­ki akt. I u
tra­ga­nju za od­go­vo­rom na ovo, iz­ra­zom Ustav­nog su­da, „su­štin­sko pi­ta­nje“,
Sud je na­či­nio niz sit­ni­jih i jed­nu ve­o­ma krup­nu i su­štin­sku gre­šku. Ta­ko
je po mo­me su­du, su­štin­sko pi­ta­nje re­še­no na su­štin­ski po­gre­šan na­čin.
Te­že­ći da do­ka­že da je u pi­ta­nju akt ko­ji ne pod­le­že ustav­no­sud­skoj
oce­ni, Sud se ba­vio utvr­đi­va­njem pri­ro­de ospo­re­nog ak­ta i naj­vi­še pro­sto­ra,
is­tra­ži­va­nja i ar­gu­me­na­ta po­tro­šio na do­ka­zi­va­nje da ni­je reč o me­đu­na­
rod­nom ugo­vo­ru. Ta­ko je upa­dlji­vo vi­še pa­žnje po­sve­tio do­ka­zi­va­nju šta
„Pr­vi spo­ra­zum o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“ iz­me­đu
Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni
ni­je, ne­go da oprav­da svoj sud­ski na­laz o to­me šta ovaj „Bri­sel­ski spo­ra­
zum“ je­ste. Ne­gi­ra­ju­ći Bri­sel­skom spo­ra­zu­mu svoj­stva op­šteg, nor­ma­tiv­nog
ak­ta, upr­kos sta­no­vi­štu ko­je su na jav­noj ras­pra­vi za­go­va­ra­li svi po­zva­ni
kon­sti­tu­ci­o­na­li­sti, Ustav­ni sud se opre­de­lio za stav da je u pi­ta­nju po­li­
tič­ki do­ku­ment ko­ji ne pred­sta­vlja prav­no oba­ve­zu­ju­ći akt, te, kao ta­kav
ni­je po­do­ban da bu­de oce­njen od stra­ne Ustav­nog su­da. U ne­ko­li­ko na­
vra­ta, na­ro­či­to na po­sled­njim stra­ni­ca­ma obra­zlo­že­nja, Ustav­ni sud va­ri­ra
ovaj svoj stav ko­ri­ste­ći raz­li­či­te, sa­svim pro­iz­volj­ne opi­sne iz­ra­ze i je­zič­
ke kon­struk­ci­je, ko­ji ne pred­sta­vlja­ju na­čin ustav­no­sud­skog iz­ra­ža­va­nja,
52
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

ne­svoj­stve­ni su ma­ni­ru Ustav­nog su­da i sa­mim svo­jim iz­bo­rom od stra­ne

su­di­je iz­ve­sti­o­ca i, pri­hva­ta­njem ve­ći­ne su­di­ja, sa­mo­ga Su­da, go­vo­ri o kva­
li­te­tu ustav­no­su­dij­skog ra­su­đi­va­nja i od­lu­či­va­nja u ovoj spor­noj prav­noj
stva­ri. Na­ve­šću sa­mo ne­ke od ta­kvih opi­snih je­zič­kih eks­kur­zi­ja: „po­li­tič­ki
akt/do­ku­ment ko­ji je re­zul­tat od­re­đe­ne fa­ze po­li­tič­kih pre­go­vo­ra“, za­tim
„od­re­đe­ni po­li­tič­ki ak­ti do­ne­ti u sfe­ri vo­đe­nja po­li­ti­ke Re­pu­bli­ke Sr­bi­
je“, pa „akt Vla­de ko­jim se da­je usme­re­nje or­ga­ni­ma dr­žav­ne upra­ve da
pre­du­zmu me­re ra­di ob­li­ko­va­nja po­li­ti­ke Vla­de“, te akt ko­ji „pred­sta­vlja
samo po­li­tič­ku pod­lo­gu za do­no­še­nje od­go­va­ra­ju­ćih op­štih prav­nih aka­ta
od stra­ne nad­le­žnih or­ga­na i u pro­pi­sa­noj pro­ce­du­ri“, ili be­smi­sle­ni is­kaz
ko­ji u su­šti­ni to i ni­je, jer pred­sta­vlja pu­ku kon­sta­ta­ci­ju da je „sam po se­bi,
pa­ra­fi­ra­ni ’Pr­vi spo­ra­zum’ (je) do­ku­ment pa­ra­fi­ran od stra­ne ta­da­šnjeg
pred­sed­ni­ka Vla­de“, te, još i da­lje, da „ka­ko on ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor,
on po­red to­ga ne mo­že bi­ti sma­tran sam po se­bi ni pro­pi­som, ni op­štim
ak­tom – pred­sed­nik Vla­de ni­je po Usta­vu ovla­šćen da do­no­si pro­pi­se i op­
šte ak­te, ni­ti da ih pred­la­že Na­rod­noj skup­šti­ni“. Ovim iz­ra­zi­ma, ko­ji su
sve­de­ni na po­ne­kad i be­smi­sle­nu upo­tre­bu ne­prav­nih ka­te­go­ri­ja Ustav­ni
sud tra­ži, po mo­me mi­šlje­nju, iz­laz. Ustav­ni sud se, ka­za­no pro­stim na­
rod­nim je­zi­kom, do­vi­ja ne bi li ospo­re­ni akt ozna­čio ak­tom ne­po­dob­nim
za ustav­no­sud­sku oce­nu, od­no­sno ka­ko ni po ko­ju ce­nu ospo­re­ni akt ne
bi ozna­čio kao prav­ni akt i ti­me mu pri­znao ka­rak­ter ak­ta po­dob­nog da
bu­de pod­vrg­nut ustav­no­sud­skoj kon­tro­li. I ta­ko či­nje­ni­ca da je sa­dr­ži­na
Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma oči­gled­no su­prot­na Pre­am­bu­li Usta­va Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je i nor­ma­tiv­nom de­lu Usta­va ko­jim je ure­đe­no ovo pi­ta­nje, na če­mu
pred­la­gač in­si­sti­ra, osta­je bez ustav­no­sud­skog od­go­vo­ra, jer se na nju, po
na­la­zu Ustav­nog su­da, i ne mo­že od­go­vo­ri­ti, bu­du­ći da je Spo­ra­zum či­sto
po­li­tič­ki akt ko­ji ne mo­že pro­iz­vo­di­ti ni­ka­kve prav­ne po­sle­di­ce. Kon­kret­ne
prav­ne po­sle­di­ce, ka­ko je na­ve­de­no u obra­zlo­že­nju od­lu­ke, na­stu­pi­će tek
do­no­še­njem Za­ko­na o su­štin­skoj auto­no­mi­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je. Či­nje­ni­
ca da se Bri­sel­skim spo­ra­zu­mom Sr­bi­ja svo­jim ak­tiv­nim de­lo­va­njem (ko­je
pod­ra­zu­me­va pri­hva­ta­nje oba­ve­ze iz­vr­še­nja ono­ga o če­mu je spo­ra­zum
po­stig­nut), upra­vo upu­sti­la u kre­i­ra­nje ne­kih bu­du­ćih re­še­nja tog Za­ko­na
o su­štin­skoj auto­no­mi­ji, ko­ji ima svoj Usta­vom ure­đe­ni na­čin do­no­še­nja
uz odr­ža­va­nje oba­ve­znog re­fe­ren­du­ma, sve­do­či o kr­še­nju Usta­va. Sve do­
go­vo­re­no Bri­sel­skim spo­ra­zu­mom, pot­pi­sa­nim na jav­noj evrop­skoj sce­ni,
ja­vlja se kao po­stig­nu­to, bez mo­guć­no­sti na­knad­ne jed­no­stra­ne iz­me­ne.
Ka­ko će gra­đa­ni Re­pu­bli­ke Sr­bi­je na re­fe­ren­du­mu bi­ti u mo­guć­no­sti da,
sa­gla­sno va­že­ćem Usta­vu od­lu­če o re­še­nji­ma ko­ja će či­ni­ti Za­kon o su­
štin­skoj auto­no­mi­ji? U pri­log ove tvrd­nje ide i či­nje­ni­ca da je Vla­da na­kon
do­no­še­nja za­ključ­ka o pri­hva­ta­nju Spo­ra­zu­ma di­plo­mat­skim pu­tem o to­me
oba­ve­sti­la Evrop­sku uni­ju, kao i da je Na­rod­na skup­šti­na, po hit­nom po­
stup­ku, pri­hva­ti­la iz­ve­štaj Vla­de u ko­me je sa­dr­žan i tekst Pr­vog spo­ra­zu­ma.
53
Hereticus, 1–2/2016 Olivera Vučić

Ali, Ustav­ni sud ni­je na­šao za shod­no da ana­li­zi­ra ove či­nje­ni­ce i po­ku­ša
da iz po­sle­di­ca ko­je iz njih pro­iz­la­ze iz­vu­če za­ključ­ke. Neo­se­tlji­vost Ustav­
nog su­da na ove či­nje­ni­ce mo­že bi­ti sa­mo po­sle­di­ca uve­re­nja da taj put
si­gur­no ne bi Ustav­ni sud do­veo u po­zi­ci­ju da pre­su­di na na­čin ka­ko je to
uči­nio – da je ospo­re­ni akt po­li­tič­ki akt, ko­ji ne pro­iz­vo­di ni­ka­kve prav­
ne po­sle­di­ce, te i ne pred­sta­vlja akt po­do­ban za ustav­no­sud­sku kon­tro­lu.
Sa­svim su­prot­no od Ustav­nog su­da, pro­fe­sor Rat­ko Mar­ko­vić utvr­
dio je u svom eks­pert­skom mi­šlje­nju da „Spo­ra­zum ni­je po­li­tič­ki akt, iako
mu je sa­dr­ži­na či­sto po­li­tič­ka, jer on ni­je po­je­di­nač­ni akt“. Naš emi­nent­ni
kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta je is­ta­kao da je Spo­ra­zum „na­stao kao ne­for­mal­ni pi­sa­ni
po­li­tič­ki do­go­vor uče­sni­ka di­ja­lo­ga u Bri­se­lu Da­čić, Ešton, Ta­či, a on­da je
nje­go­va sa­dr­ži­na do­bi­la spo­lja­šnju for­mu op­šteg ak­ta Vla­de, pod ime­nom
’za­klju­čak’ i op­šteg ak­ta Na­rod­ne skup­šti­ne, pod ime­nom ’od­lu­ka’. Ta­ko
je Spo­ra­zum po­stao sa­stav­ni deo ova dva op­šta ak­ta iz no­men­kla­tu­re op­
štih aka­ta po­zi­tiv­nog pra­va, a to zna­či da je Spo­ra­zum po­stao op­šti akt
po­zi­tiv­nog pra­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, ko­ji ima op­šte dej­stvo. Jer, da ne­ma
op­šte dej­stvo, po nje­mu ne bi tre­ba­lo ni po­stu­pi­ti, tj. ne bi ga uop­šte tre­
ba­lo pri­me­nji­va­ti u neo­d­re­đe­nom bro­ju slu­ča­je­va. Jed­no­krat­nom pri­me­
nom pre­sta­lo bi nje­go­vo va­že­nje. Čim se pri­me­nju­je u mno­ži­ni slu­ča­je­va,
a pri­me­nji­vao se, Spo­ra­zum sa­mim tim ima op­šte dej­stvo. Iz nje­ga iz­vi­re
pra­vo, tač­ni­je ne­pra­vo“. Spo­ra­zum je, po sta­no­vi­štu pro­fe­so­ra Mar­ko­vi­ća,
„op­šti akt Vla­de (za­klju­čak), ko­ji je svo­jim op­štim ak­tom po­tvr­di­la i pri­hva­
ti­la Na­rod­na skup­šti­na (od­lu­ka)“. Jer pri­hva­ti­ti, is­ti­če pro­fe­sor Mar­ko­vić,
zna­či „usvo­ji­ti“, „odo­bri­ti“. Mar­ko­vić na­vo­di da je „po­sred­stvom tih aka­ta
pr­vo­bit­no pa­ra­fi­ra­ni spo­ra­zum od stra­ne po­me­nu­tih zva­nič­ni­ka uve­den
(’pri­hva­ćen’) kao op­šta nor­ma u prav­ni po­re­dak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“ i da
je on „tek ta­da po­stao op­šta prav­na nor­ma s op­štim prav­nim dej­stvom“.
Ovo iz raz­lo­ga što „druk­či­je, on ne bi mo­gao oba­ve­zi­va­ti prav­no, ne­go
samo po­li­tič­ki, jer pra­vo­tvor­ci u smi­slu Usta­va ni­su pred­sed­nik Vla­de, ko­ji
nije po­se­ban dr­žav­ni or­gan, ni­ti me­đu­na­rod­ni vi­so­ki zva­nič­nik“. Na kra­ju,
pro­fe­sor Mar­ko­vić će za­klju­či­ti da je Spo­ra­zum „op­šti akt s ne­po­sred­nim
prav­nim dej­stvom“ i da je sa­stav­ni deo prav­nog re­ži­ma op­štih aka­ta da
svi oni pod­le­žu ustav­no­sud­skoj kon­tro­li“. Ustav­ni sud se ni­je osvr­nuo na
ovo gle­di­šte, kao ni nje­mu bli­ska gle­di­šta dvo­je dru­gih ustav­nih prav­ni­ka
– pro­fe­so­ra Vla­da­na Pe­tro­va i Ta­na­si­ja Ma­rin­ko­vi­ća. Pot­pu­no ih ig­no­ri­
šu­ći, u ma­ni­ru ne­do­stoj­nom ta­ko vi­so­ke prav­ne in­sti­tu­ci­je, pre­tva­ra­ju­ći
se da ona ne po­sto­je, pa ta­ko ne po­sto­je ni u nji­ma sa­dr­ža­ni ar­gu­men­ti
na ko­je bi se va­lja­lo ob­ru­ši­ti i do no­gu ih po­tu­ći, Ustav­ni sud, na­me­ran
da pri­kri­je, u su­šti­ni ot­kri­va sve svo­je sla­bo­sti u ve­zi sa pred­me­tom „Bri­
sel­ski spo­ra­zum“.
Ka­ko je za­klju­čio da Bri­sel­ski spo­ra­zum po svo­joj pri­ro­di ni­je prav­ni,
već po­li­tič­ki akt i kao ta­kav ne mo­že pro­iz­vo­di­ti ni­ka­kve prav­ne po­sle­di­ce,
54
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

Ustav­ni sud ni­je mo­gao da ne po­me­ne da „ne mo­že pri­hva­ti­ti po­je­di­na

sta­no­vi­šta iz­ne­ta to­kom jav­ne ras­pra­ve o to­me da ospo­re­ni spo­ra­zum pro­
iz­vo­di ne­po­sred­no prav­no dej­stvo u unu­tra­šnjem prav­nom po­ret­ku Re­pu­
bli­ke Sr­bi­je, uz na­vo­đe­nja pri­me­ra ve­za­nih za or­ga­ni­za­ci­ju sud­stva i jav­
nih tu­ži­la­šta­va na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je ili re­ša­va­nja rad­no­prav­nog
sta­tu­sa po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka ko­ji su oba­vlja­li po­slo­ve u or­ga­ni­za­ci­o­nim
je­di­ni­ca­ma Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va i Me­to­
hi­je“. Pr­vo, iz raz­lo­ga što je Za­ko­nom o pod­ruč­ji­ma su­do­va i jav­nih tu­
ži­la­šta­va iz­ri­či­to od­re­đe­no da će se osni­va­nje su­do­va i jav­nih tu­ži­la­šta­va
na te­ri­to­ri­ji AP Ko­so­vo i Me­to­hi­ja ure­di­ti po­seb­nim za­ko­nom, a dru­go,
što je Vla­da ured­bom ure­di­la pre­sta­nak rad­no­prav­nog sta­tu­sa po­li­cij­skih
slu­žbe­ni­ka, u od­no­su na ko­ju je po­kre­nut pred Ustav­nim su­dom po­stu­pak
oce­ne ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti. Reč je o Ured­bi o uslo­vi­ma za ostva­ri­va­nje
pra­va na po­seb­nu pen­zi­ju za­po­sle­nih u Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va
na te­ri­to­ri­ji Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja („Slu­žbe­ni gla­snik
RS“, br. 115/13 i 42/14). I upra­vo je ovo bio sa­svim do­vo­ljan, ube­dljiv
i ne­spo­ran pri­mer na ko­me bi Ustav­ni sud, da je hteo, mo­gao do­ka­za­ti svo­
ju ključ­nu tvrd­nju o pri­ro­di Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma ili, su­prot­no, za­sno­va­ti
tvrd­nju su­prot­nu od one za ko­ju se, oce­nju­ju­ći pri­ro­du ospo­re­nog ak­ta,
opre­de­lio. Či­nje­ni­ca da je pred Su­dom u to­ku po­stu­pa­nje u slu­ča­ju ospo­
ra­va­nja na­ve­de­ne Ured­be Vla­de i Za­ključ­ka Vla­de 05 broj: 11-10643/2013
od 9. de­cem­bra 2013. go­di­ne, mo­ra­la je od stra­ne Su­da bi­ti shva­će­na kao
pri­li­ka da ovaj pred­met, za ko­ji su ini­ci­ja­ti­ve pod­ne­te ja­nu­a­ra 2014. go­
di­ne, re­ša­va­ju­ći ga pa­ra­lel­no sa pred­me­tom u ko­me je ospo­ren Bri­sel­ski
spo­ra­zum, po­slu­ži kao krun­ski do­kaz da se (ne)ra­di o pri­me­ni ovo­ga spo­
ra­zu­ma na ure­đe­nje rad­no­prav­nog sta­tu­sa po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka.
Ni­zu ne­pri­hva­tlji­vih is­ka­za ko­ji se na­la­ze u ovoj od­lu­ci Ustav­nog
su­da sva­ka­ko pri­pa­da i onaj ve­zan za pred­log Vla­de da Ustav­ni sud, sa­gla­
sno čla­nu 55. Za­ko­na o Ustav­nom su­du, za­sta­ne sa po­stup­kom raz­ma­tra­
nja pod­ne­tog pred­lo­ga do do­no­še­nja po­seb­nog za­ko­na ko­jim će se ure­di­ti
su­štin­ska auto­no­mi­ja Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja. Vla­da je
pred­log upu­ti­la do­pi­som od 18. de­cem­bra 2013. go­di­ne, a Ustav­ni sud
ga je pri­mio 23. de­cem­bra 2013. go­di­ne. Mo­že se raz­u­me­ti da je upu­ći­
va­njem ovog pred­lo­ga Vla­da po­ka­za­la da pri­hva­ta ustav­no­sud­sku nad­le­
žnost za re­ša­va­nje prav­ne uskla­đe­no­sti aka­ta ko­je je do­ne­la u od­no­su na
va­že­ći Ustav, te se isti po­stu­pak mo­že sma­tra­ti i ar­gu­men­tom u pri­log
te­ze su­prot­ne onoj za ko­ju se opre­de­lio Ustav­ni sud. Me­đu­tim, zna­čaj­ni­
je od uzi­ma­nja pred­lo­ga o za­sto­ju kao ar­gu­men­ta u pri­log te­ze su­prot­ne
onoj ko­ja je po­be­di­la, je­ste na­vod Ustav­nog su­da ko­ji pra­ti ovaj po­da­tak.
Ustav­ni sud sa­op­šta­va da „ni­je pri­hva­tio da se u ovoj fa­zi po­stup­ka iz­ja­
šnja­va o pred­lo­že­nom za­sto­ju, ima­ju­ći u vi­du da je smi­sao od­red­be Za­ko­
na o Ustav­nom su­du o za­sto­ju po­stup­ka da pru­ži mo­guć­nost do­no­si­o­cu
55
Hereticus, 1–2/2016 Olivera Vučić

ak­ta da ot­klo­ni ne­u­stav­nost i ne­za­ko­ni­tost ak­ta, a što ima smi­sla sa­mo

u slu­ča­ju da oce­na Ustav­nog su­da u po­gle­du prav­ne pri­ro­de ak­ta vo­di ka
me­ri­tor­nom od­lu­či­va­nju“. Da­kle, pi­sac pred­lo­ga za­ključ­ka – ove pro­ce­
sne od­lu­ke, je već de­cem­bra 2013. go­di­ne znao da oce­na Ustav­nog su­da
u po­gle­du prav­ne pri­ro­de ospo­re­nog ak­ta ne vo­di ka me­ri­tor­nom od­lu­či­va­
nju, od­no­sno, već ta­da, de­cem­bra 2013. je od­lu­čio, ili znao da će na kra­ju
od­lu­či­ti, da me­ri­tor­nog od­lu­či­va­nja ne­će bi­ti, da me­ri­tor­ne od­lu­ke ne­će
bi­ti, jer je iz tog raz­lo­ga, po sop­stve­noj iz­ja­vi, od­bio da pri­hva­ti pred­log
Vla­de da Sud za­sta­ne sa po­stup­kom. Da li je pu­ka ne­smo­tre­nost u pi­sa­nju
ovog obra­zlo­že­nja mo­gu­će oprav­da­nje što se u nje­mu na­šao ova­kav is­kaz
Ustav­nog su­da iz ko­ga ne­u­pit­no sle­di za­klju­čak da su i po­to­nja, dru­ga pri­
prem­na sed­ni­ca i jav­na ras­pra­va i sle­de­će sed­ni­ce Su­da bi­le sa­mo is­pra­zna
upi­nja­nja opo­ne­na­ta ovo­ga sta­va, jer je on bio „do­net“ mno­go ra­ni­je, još
de­cem­bra 2013. go­di­ne?

Za­ključ­ni osvrt
Na kra­ju, po mo­me su­du, ne­iz­o­stav­no se mo­ra po­sta­vi­ti pi­ta­nje:
mo­že li se, već sa­da, sa­gle­da­ti šta je ova­kvom od­lu­kom do­bio Ustav­ni
sud, šta dr­ža­va Sr­bi­ja i nje­ni gra­đa­ni ili, šta su i ko­li­ko do­no­še­njem ove
od­lu­ke iz­gu­bi­li gra­đa­ni Sr­bi­je, po­seb­no oni ko­ji ži­ve na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va
i Me­to­hi­je, sa­ma dr­ža­va Sr­bi­ja i, na kra­ju, Ustav­ni sud kao njen tvo­rac
i do­no­si­lac? Po­ri­ču­ći Bri­sel­skom spo­ra­zu­mu svoj­stva nor­ma­tiv­nog, op­šteg
ak­ta ko­ji bi bio pod­lo­žan ustav­no­sud­skoj oce­ni, Ustav­ni sud je pro­pu­stio
pri­li­ku da oce­ni re­še­nja ko­ja su u ovom spo­ra­zu­mu sa­dr­ža­na i da uka­že
na nji­hov od­nos pre­ma va­že­ćem Usta­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Ustav­ni sud je
pro­pu­šta­njem pri­li­ke da iz­rek­ne sud o oči­gled­noj ne­u­stav­no­sti ovih re­
še­nja pre­kr­šio svo­ju ustav­nu funk­ci­ju za­štit­ni­ka Usta­va i ljud­skih pra­va
gra­đa­na Sr­bi­je, otvo­rio put mo­gu­ćim da­ljim kr­še­nji­ma Usta­va i ogre­šio se
o osnov­nu pret­po­stav­ku ustav­nog pra­vo­su­đa – lo­jal­nost va­že­ćem usta­vu.

56
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

Oli­ve­ra Vu­cic

SE­PA­RA­TE OPI­NION TO THE CON­STI­TU­TI­O­NAL

CO­URT’S DE­CI­SION IUО-247/2013

Sum­mary
In this text the aut­hor po­ints out pro­ce­du­ral mi­sta­kes pre­ce­ding adop­
tion of the Co­urt’s de­ci­sion, as well as we­ak­nes­ses of pro­ce­e­dings of Con­sti­tu­ti­o­
nal Co­urt in exa­mi­ning, un­der­stan­ding and ela­bo­ra­ting ar­gu­ments ne­ces­sary for
adop­tion of de­ci­sion, i. e. the short­co­mings of ex­pla­na­ti­on on which de­ci­sion on
con­sti­tu­ti­o­na­lity of the Brus­sels Agre­e­ment is ba­sed. Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt com­
mit­ted num­ber of mi­sta­kes in this pro­ce­e­ding but the ba­sic one was de­ci­ding to
di­smiss the com­pla­int, dec­la­ring it­self not com­pe­tent in the mat­ter. In denying
that Brus­sels Agre­e­ment has the ele­ments of a ge­ne­ral nor­ma­ti­ve act that co­uld
be su­bjec­ted to the re­vi­ew of its’ con­sti­tu­ti­o­na­lity, the Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt mis­
sed the op­por­tu­nity to eva­lu­a­te all so­lu­ti­ons con­ta­i­ned in this agre­e­ment and
to de­ter­mi­ne the­ir re­la­tion to the Con­sti­tu­tion of Re­pu­blic of Ser­bia that is in
for­ce. The Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt vi­o­la­ted its’ con­sti­tu­ti­o­nal duty as pro­tec­tor of
Con­sti­tu­tion and hu­man rights of ci­ti­zens of Ser­bia by fa­i­ling to pass jud­ge­ment
on ap­pa­rent non- con­sti­tu­ti­o­na­lity of so­lu­ti­ons con­ta­i­ned in the Brus­sels Agre­e­
ment. It furt­her­mo­re ope­ned the road to pos­si­ble furt­her vi­o­la­ti­ons of Con­sti­tu­
tion and un­der­mi­ned the ba­sic pre­mi­se of con­sti­tu­ti­o­nal ju­di­ci­ary- its’ loyalty to
the Con­sti­tu­tion that is in for­ce.
Key words: Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt, de­ci­ding of the Co­urt in is­su­es from its’ com­
pe­ten­ce, Small Cham­ber, Con­clu­sion on di­smis­sal of pro­po­sal for re­
vi­ew of con­sti­tu­ti­o­na­lity and le­ga­lity, de­fi­ci­en­nci­es of ex­pla­na­ti­on of
Co­urt’s de­ci­sion, pu­blic de­ba­te, ge­ne­ral le­gal act, Brus­sels Agre­e­ment

57
Hereticus, 1–2/2016 Dragan M. Stojanović

UDK 341.24(497.11)"2013"
340.142:342.565.2(497.11)

Dragan M. Stojanović
sudija Ustavnog suda Republike Srbije

IZDVOJENO MIŠLJENJE NA ODLUKU

USTAVNOG SUDA IUo-247/2013

Re­zi­me: EU ovom tek­stu autor sma­tra da je Od­lu­ka Ustav­nog su­da u ovom

pred­me­tu za­sno­va­na na pro­ble­ma­tič­nom prav­nom sta­no­vi­štu ko­je je za­u­ze­to u po-
k
­ u­ša­ju da se od­re­di pra­va pri­ro­da „Pr­vog spo­ra­zu­ma“, ko­jem je dat zna­čaj pre­ju­
di­ci­o­nog pi­ta­nja. Ve­ćin­sko sta­no­vi­šte neo­sno­va­no po­ri­če Bri­sel­skom spo­ra­zu­mu
svoj­stva nor­ma­tiv­nog, op­šteg ak­ta ko­ji bi bio pod­lo­žan oce­ni ma­te­ri­jal­ne ustav­
no­sti i za­ko­ni­to­sti. Po auto­ro­vom su­du, to sta­no­vi­šte je sa­mo jed­no od naj­ma­nje
tri mo­gu­ća raz­u­me­va­nja ka­rak­te­ra ovog spo­ra­zu­ma, i to ono raz­u­me­va­nje ko­je
nje­mu ne­gi­ra ka­ko obe­lež­ja si­mu­lo­va­nog me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra, kao ini­ci­jal­
nog sta­no­vi­šta pred­la­ga­ča, ta­ko i kva­li­tet op­šteg, nor­ma­tiv­nog ak­ta, sta­no­vi­šte
svih kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta iz­ne­to na jav­noj ras­pra­vi. Za­u­ze­to gle­di­šte sa­mo na­iz­gled
lo­gič­no vo­di od­ba­ci­va­nju pred­lo­ga, zbog na­vod­nog ne­po­sto­ja­nja pro­ce­snih pret­
po­stav­ki za od­lu­či­va­nje Ustav­nog su­da. Ovom sta­no­vi­štu, a ti­me i sa­moj od­lu­ci
Ustav­nog su­da ko­ja je na nje­mu za­sno­va­na, mo­gu se, me­đu­tim, upu­ti­ti prin­ci­pi­
jel­ne pri­med­be ko­je u re­zul­ta­tu do­vo­de do nje­go­vog pot­pu­nog dis­kva­li­fi­ko­va­nja.
Po­sma­tra­no sa stro­go ustav­no­prav­nog sta­no­vi­šta, ne­pri­hva­tlji­vo je ta­kvo tu­ma­
če­nje pri­ro­de pred­me­ta ustav­nog spo­ra ko­je ima za po­sle­di­cu pro­ce­snu od­lu­ku
Ustav­nog su­da. Bri­sel­ski spo­ra­zum je do­ka­za­no prav­no pri­me­njen, ka­ko iz­da­va­
njem op­štih tako i do­no­še­njem po­je­di­nač­nih prav­nih aka­ta. On je pro­iz­veo i na­
da­lje pro­iz­vo­di ne­po­sred­ne prav­ne po­sle­di­ce. Iz tih raz­lo­ga, ve­ćin­sko mi­šlje­nje se
mo­že ozna­či­ti kao po­gre­šno, go­to­vo pro­iz­volj­no, kao ustav­no­prav­no ne­pri­hva­tljiv
na­čin re­ša­va­nja pred­met­nog ustav­nog spo­ra..
Ključ­ne re­či: Bri­sel­ski spo­ra­zum, po­li­tič­ki akt, op­šti prav­ni akt, si­mu­lo­va­ni me­
đu­na­rod­ni ugo­vor, ustav­nost, ustav­ni spor, is­klju­če­nje nad­le­žno­sti
Su­da, auto­no­mi­ja Ko­so­va i Me­to­hi­je

I
Za­ključ­kom Ustav­nog su­da u pred­me­tu broj IUo-247/2013 od 10.
de­cem­bra 2014. go­di­ne od­ba­čen je pred­log 25 na­rod­nih po­sla­ni­ka za oce­nu
ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pa­ra­fi­ra­nog „Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji
re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“ iz­me­đu Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Pri­vre­
me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni, od 19. apri­la 2013. go­di­ne, ko­ji
58
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

se uobi­ča­je­no na­zi­va „Bri­sel­ski spo­ra­zum.“ Sa ovom pro­ce­snom od­lu­kom,

iza ko­je je sta­la ve­ći­na su­di­ja Ustav­nog su­da, ko­jom je za­pra­vo od­bi­je­no
us­po­sta­vlja­nje ustav­no­sud­ske nad­le­žno­sti u ovom pred­me­tu, ni­sam mo­gao
da se slo­žim iz vi­še raz­lo­ga, sma­tra­ju­ći je, is­klju­či­vo sa ustav­no­prav­nog
sta­no­vi­šta, pot­pu­no po­gre­šnom, vi­še po­li­tič­kom ne­go prav­nom for­mom
re­ša­va­nja jed­nog iz­u­zet­no zna­čaj­nog ustav­nog spo­ra..

II
Od­lu­ka u for­mi za­ključ­ka u ovom pred­me­tu za­sno­va­na je na kraj­
nje pro­ble­ma­tič­nom prav­nom sta­no­vi­štu ko­je je za­u­ze­to u po­ku­ša­ju da se
od­re­di pra­va pri­ro­da „Pr­vog spo­ra­zu­ma“, ko­jem je dat zna­čaj pre­ju­di­ci­o­
nog pi­ta­nja. Ve­ćin­sko sta­no­vi­šte neo­sno­va­no po­ri­če Bri­sel­skom spo­ra­zu­
mu svoj­stva nor­ma­tiv­nog, op­šteg ak­ta ko­ji bi bio pod­lo­žan oce­ni ma­te­ri­
jal­ne ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti. Po mom su­du, to sta­no­vi­šte je sa­mo jed­no
od naj­ma­nje tri mo­gu­ća raz­u­me­va­nja ka­rak­te­ra ovog spo­ra­zu­ma, i to ono
raz­u­me­va­nje ko­je nje­mu ne­gi­ra ka­ko obe­lež­ja si­mu­lo­va­nog me­đu­na­rod­
nog ugo­vo­ra, kao ini­ci­jal­nog sta­no­vi­šta pred­la­ga­ča, ta­ko i kva­li­tet op­šteg,
nor­ma­tiv­nog ak­ta, sta­no­vi­šte svih kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta iz­ne­to na jav­noj ras­
pra­vi. Za­u­ze­to gle­di­šte sa­mo na­iz­gled lo­gič­no vo­di od­ba­ci­va­nju pred­lo­ga,
zbog na­vod­nog ne­po­sto­ja­nja pro­ce­snih pret­po­stav­ki za od­lu­či­va­nje Ustav­
nog su­da. Ovom sta­no­vi­štu, a ti­me i sa­moj od­lu­ci Ustav­nog su­da ko­ja je
na nje­mu za­sno­va­na, mo­gu se, me­đu­tim, upu­ti­ti prin­ci­pi­jel­ne pri­med­be
koje u re­zul­ta­tu do­vo­de do nje­go­vog pot­pu­nog dis­kva­li­fi­ko­va­nja. Ve­ćin­sko
mi­šlje­nje se mo­že ozna­či­ti kao po­gre­šno, go­to­vo pro­iz­volj­no, kao ustav­no­
prav­no ne­pri­hva­tljiv na­čin re­ša­va­nja pred­met­nog ustav­nog spo­ra.
Ključ­ni prav­ni stav iz od­lu­ke Ustav­nog su­da je da „Pr­vi spo­ra­zum“
po svo­joj pri­ro­di pred­sta­vlja po­li­tič­ki do­ku­ment, što bi zna­či­lo prav­no
neo­ba­ve­zju­ći akt, ko­ji zbog to­ga ni­je ni po­do­ban za ustav­no­sud­sko is­pi­ti­
va­nje. Ovaj prav­ni stav je iz­ve­den iz ši­re obra­zlo­že­nog gle­di­šta da Bri­sel­
ski spo­ra­zum ni­je ni­ka­kav me­đu­na­rod­ni ugo­vor, čak ni si­mu­lo­va­ni prav­ni
po­sao, ka­ko je tvr­dio pred­la­gač u ak­tu ko­jim je po­kre­nuo ustav­no­sud­ski
po­stu­pak. Za ve­ći­nu su­di­ja ko­ja je po­dr­ža­la spor­nu od­lu­ku „Pr­vi spo­ra­
zum“ je po­li­tič­ki, da­kle, prav­no neo­ba­ve­zu­ju­ći do­ku­ment ko­ji u sa­dr­žaj­
nom po­gle­du ne sa­dr­ži ni­ka­kve op­šte prav­ne nor­me, ne­go je­di­no su­mi­
ra ili re­zi­mi­ra „tok po­li­tič­kih pre­go­vo­ra iz­me­đu Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je
i pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve Ko­so­va“. Spo­ra­zum ni­je me­đu­na­
rod­ni ugo­vor u smi­slu ka­ko Beč­ke kon­ven­ci­je o ugo­vor­nom pra­vu, ko­ja
je po­tvr­đe­na Ured­bom o ra­ti­fi­ka­ci­ji („Slu­žbe­ni list SFRJ“ – Me­đu­na­rod­ni
ugo­vo­ri i spo­ra­zu­mi, broj 30/72), ta­ko i Za­ko­na o za­klju­če­nju i iz­vr­še­nju
Me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra („Slu­žbe­ni gla­snik RS“, broj 32/13), jer mu ne­
do­sta­ju su­štin­ski for­mal­ni ele­men­ti.
59
Hereticus, 1–2/2016 Dragan M. Stojanović

Za­klju­čak da Bri­sel­ski spo­ra­zum ni­je ni­ka­kav me­đu­na­rod­ni ugo­vor

pro­iz­i­la­zi iz sle­de­ćeg: Pr­vo, jed­na stra­na, na­i­me Pri­vre­me­ne in­sti­tu­ci­je
sa­mo­u­pra­ve Ko­so­va, ne­ma ugo­vor­nu spo­sob­nost ni pre­ma me­đu­na­rod­
nom ni pre­ma unu­tra­šnjem pra­vu. Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja ni­je Ko­so­vu ni iz­ri­
či­to ni pre­ćut­no pri­zna­la ugo­vor­ni ka­pa­ci­tet, šta­vi­še, nad­le­žne vla­sti ko­je
pred­sta­vlja­ju Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju iz­ri­či­to od­ba­cu­ju me­đu­na­rod­no­prav­ni su­
bjek­ti­vi­tet Ko­so­va, ne sa­mo uop­šte ne­go i za ovaj slu­čaj po­seb­no. Dru­go,
po­što ugo­vor­na spo­sob­nost Ko­so­va ne po­sto­ji, lo­gič­no je da ne po­sto­ji ni
po­du­dar­nost vo­lja dve­ju stra­na da Spo­ra­zum bu­de re­gu­li­san me­đu­na­rod­
nim pra­vom, Tre­će, Spo­ra­zum ni­je ni pri­hva­ćen par­la­men­tar­nom ra­ti­fi­
ka­ci­jom ko­ja je Usta­vom Re­pu­bli­ke Sr­bi­je pred­vi­đe­na za me­đu­na­rod­ne
ugo­vo­re, već je pri­hva­ćen obič­nim za­ključ­kom Vla­de. Če­tvr­to, za­klju­čak
Vla­de ko­jim je pri­hva­ćen „Pr­vi spo­ra­zum“ ta­ko­đe ne­ma ka­rak­ter op­šteg
ak­ta, kao ni od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne ko­jom se sa­mo pri­hva­ta „po­li­tič­ki
iz­ve­štaj Vla­de o pro­ce­su po­li­tič­kog di­ja­lo­ga sa pred­stav­ni­ci­ma pri­vre­me­
nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve“.
Iz na­pred na­ve­de­nih sta­vo­va pro­iz­i­la­zio bi, da­kle, za­klju­čak da Spo­
ra­zum, kao po­li­tič­ki akt, ne mo­že da pro­iz­vo­di ni­ka­kve prav­ne po­sle­di­ce.
Šta­vi­še, u obra­zlo­že­nju od­lu­ke se iz­ri­či­to tvr­di da ne po­sto­je bi­lo ka­kvi
do­ka­zi da se Bri­sel­ski spo­ra­zum do­sa­da ne­po­sred­no pri­me­nji­vao. Nje­
go­va sa­dr­ži­na uop­šte ni­je bit­na za re­ša­va­nje ovog ustav­nog spo­ra, jer se
u nje­mu ne na­la­ze ni­ka­ko oba­ve­zu­ju­će prav­ne nor­me op­šteg ka­rak­te­ra,
ne­go po­li­ti­ka Vla­de, ko­ju Ustav­ni sud ne mo­že da oce­nju­je..Pre­ma to­me,
ni­ti Spo­ra­zum ni­ti za­klju­čak Vla­de, od­no­sno od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne
ne pred­sta­vlja­ju op­šte (nor­ma­tiv­ne) ak­te iz čla­na 167 Usta­va ko­ji pod­le­žu
ustav­no­sud­skoj kon­tro­li. Kon­kret­ne prav­ne po­sle­di­ce, pre­ma na­vo­di­ma
u obra­zlo­že­nju od­lu­ke, mo­gle bi da na­sta­nu tek do­no­še­njem Za­ko­na o su­
štin­skoj auto­no­mi­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je.
Po­seb­no je upa­dlji­vo da su sta­no­vi­šte o van­prav­noj pri­ro­di Bri­sel­skog
spo­ra­zu­ma do­sled­no za­stu­pa­li na jav­noj ras­pra­vi pred Ustav­nim su­dom
je­di­no pred­stav­ni­ci Vla­de i Na­rod­ne skup­šti­ne: mi­ni­star prav­de Ni­ko­la
Se­la­ko­vić, pred­sed­nik Od­bo­ra za ustav­na pi­ta­nja i za­ko­no­dav­stvo Na­rod­
ne skup­šti­ne Alek­san­dar Mar­ti­no­vić i di­rek­tor Re­pu­blič­kog se­kre­ta­ri­ja­ta
za za­ko­no­dav­stvo De­jan Đur­đe­vić. Od in­ter­na­ci­o­na­li­sta po­zva­nih na jav­
nu ras­pra­vu is­crp­no ga je obra­zlo­žio, do­du­še, u na­knad­no do­sta­vlje­nom
pi­sa­nom mi­šlje­nju, je­di­no pro­fe­sor Ro­do­ljub Etin­ski, glav­ni prav­ni sa­vet­
nik Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va. Ka­da se upo­re­de ova mi­šlje­nja i obra­
zlo­že­nje od­lu­ke Ustav­nog su­da, ne­spor­no se mo­že utvr­di­ti da je mi­šlje­
nje pred­stav­ni­ka Vla­de in to­tum, u sve­mu pri­hva­će­no od su­di­je iz­ve­sti­o­ca
i in­kor­po­ri­sa­no u obra­zlo­že­nje od­lu­ke Ustav­nog su­da. Pro­blem je, me­đu­
tim, u to­me što se tvrdnje o či­sto po­li­tič­koj pri­ro­di Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma
nalaze u vi­še ne­go oči­gled­noj dis­kre­pan­ci sa po­stu­pa­njem Vla­de ko­ja je
60 60
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

je­di­no tra­ži­la od Ustav­nog su­da da za­sta­ne sa po­stup­kom do do­no­še­nja

Za­ko­na o su­štin­skoj auto­no­mi­ji, pri če­mu uop­šte ni­je ospo­ra­va­la nad­le­
žnost Ustav­nog su­da tvrd­njom da je Bri­sel­ski spo­ra­zum is­klju­či­vo po­li­tič­ki
re­zul­tat nje­nih ustav­nih ovla­šće­nja da utvr­đu­je i vo­di po­li­ti­ku ze­mlje i da
će kao jed­na po­li­tič­ka od­lu­ka na­knad­nim prav­nim po­stup­ci­ma bi­ti pre­o­
bli­ko­van u prav­ne oba­ve­ze.

III
Na dru­ga dva mi­šlje­nja o pri­ro­di Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma Ustav­ni sud
se je­dva osvr­nuo u obra­zlo­že­nju svo­je od­lu­ke. Pr­vo od njih je sa­dr­ža­no
u ini­ci­jal­nom pred­lo­gu, ali je na sa­moj ras­pra­vi de­li­mič­no ko­ri­go­va­no,
ta­ko da se ve­o­ma pri­bli­ži­lo tre­ćem gle­di­štu. Pre­ma iz­vor­nom gle­di­štu
pred­la­ga­ča, „Pr­vi spo­ra­zum“ je si­mu­lo­va­ni me­đu­na­rod­ni ugo­vor, de­fekt­
ni prav­ni akt, na­mer­no za­klju­čen i pri­hva­ćen u ne­ja­snoj prav­noj for­mi,
ka­ko bi se za­ma­gli­la nje­go­va su­šti­na. Ne­za­vi­sno od nje­go­ve sa­dr­ži­ne Bri­
sel­ski spo­ra­zum je in to­to, u ce­li­ni ni­štav, jer je ne­sa­gla­san zah­te­vi­ma for­
mal­ne ustav­no­sti, zbog neo­t­klo­nji­vih manj­ka­vo­sti u po­gle­du for­me, do­
no­si­o­ca i po­stup­ka do­no­še­nja. Ni­ti je za­klju­čen od stra­na ko­je po­se­du­ju
ugo­vor­nu spo­sob­nost, ni­ti je po­tvr­đen pre­ma po­stup­ku par­la­men­tar­ne,
od­no­sno ustav­ne ra­ti­fi­ka­ci­je. Ka­ko ne­ma ka­rak­ter ustav­no­prav­no va­lja­
nog me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra, nje­ga tre­ba ka­si­ra­ti u ce­li­ni. Na­i­me, pri­li­kom
za­klju­če­nja ovog ugo­vo­ra pri­me­nje­na je jed­na kraj­nje ne­u­o­bi­ča­je­na for­ma
ugo­va­ra­nja. Po­sto­je dva iden­tič­na do­ku­men­ta na ko­ji­ma se na­la­ze pa­raf
Vi­so­ke pred­stav­ni­ce Evrop­ske uni­je za spolj­nu po­li­ti­ku i bez­bed­nost Ke­trin
Ešton, dok su Ivi­ca Da­čić, pred­sed­nik Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­hje, i Ha­šim
Ta­či, pred­sed­nik sa­mo­zva­ne Re­pu­bli­ke Ko­so­va, pa­ra­fi­ra­li sva­ki po je­dan
do­ku­ment. Dve stra­ne ni­su iz­ri­či­to ozna­če­ne kao su­bjek­ti ko­ji su za­klju­
či­li Bri­sel­ski spo­ra­zum, ka­ko bi se iz­be­glo tu­ma­če­nje da je Re­pu­bli­ka Sr­
bi­ja de iure pri­zna­la sa­mo­zva­nu dr­ža­vu Ko­so­vo. Za pred­la­ga­ča pri­zna­nje
je ipak uči­nje­no de fac­to, ima­ju­ći u vi­du ne sa­mo či­nje­ni­cu da je Ko­so­vo
pri­hva­će­no za jed­nu stra­nu u po­stup­ku pre­go­va­ra­nja i pa­ra­fi­ra­nja Spo­ra­
zu­ma, ne­go i sa­mu sa­dr­ži­nu Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, ko­ja je oči­gled­no su­
prot­na ka­ko pre­am­bu­li ta­ko i od­go­va­ra­ju­ćem nor­ma­tiv­nom de­lu Usta­vu
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Ako bi se, me­đu­tim, pri­hva­ti­la tvrd­nja Vla­di­mi­ra Đu­ri­ća
da je Evrop­ska uni­ja „po­zaj­mi­la“ Ko­so­vu ugo­vor­nu spo­sob­nost, on­da bi
se for­mal­na ne­u­stav­nost za­u­sta­vi­la na po­stup­ku po­tvr­đi­va­nja Bri­sel­skog
spo­ra­zu­ma ko­ji, ima­ju­ći u vi­du nje­go­vu sa­dr­ži­nu, mo­že bi­ti ra­ti­fi­ko­van
je­di­no za­ko­nom, i to za­ko­nom do­ne­tom po po­stup­ku pro­me­ne Usta­va.
No, ne­za­vi­sno od to­ga što u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji Bri­sel­ski spo­ra­zum nije
pod­vrg­nut re­gu­lar­nom po­stup­ku par­la­men­tar­nog ili ustav­no­prav­nog po­
tvr­đi­va­nja, do­šlo je do nje­go­ve ne­po­sred­ne pri­me­ne kao op­šteg ak­ta, pre
61
Hereticus, 1–2/2016 Dragan M. Stojanović

sve­ga, spro­vo­đe­njem lo­kal­nih iz­bo­ra i do­no­še­njem po­je­di­nač­nih aka­ta

ko­ji­ma je, na osno­vu nje­go­vih od­red­bi, pro­me­nje­na su­bjek­tiv­na prav­na
si­tu­a­ci­je li­ca ko­ja su bi­la u slu­žbi Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i nje­nih in­sti­tu­ci­ja na
te­ri­to­ri­ji auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­va i Me­to­hi­je, po­seb­no na Se­ve­ru Ko­
so­va. U to­me se vi­di, po­red for­mal­nog, ma­te­ri­jal­ni raz­log ka­sa­ci­je Bri­sel­
skog spo­ra­zu­ma. Pre­ma ovom mi­šlje­nju, od­no­si ko­ji su pred­met „Pr­vog
spo­ra­zu­ma“ mo­gu se ure­đi­va­ti de­lom sa­mo za­ko­ni­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­
je de­lom pro­me­nom nje­nog Usta­va. Ovo gle­di­šte je za­stu­pao pred­la­gač,
a na jav­noj ras­pra­vi ši­re ga je obra­zlo­žio aka­de­mik Ko­sta Ča­vo­ški, pred­
stav­nik pred­la­ga­ča. U zna­čaj­noj me­ri ovo gle­di­šte je do­pu­nio Vla­di­mir
Đu­rić ar­gu­men­ta­ci­jom ko­ja po­ka­zu­je da se me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri mo­gu
za­klju­či­va­ti i sa te­ri­to­ri­jal­nim ko­lek­ti­vi­te­tom ko­ji ne­ma­ju obe­lež­ja dr­ža­ve
u smi­slu me­đu­na­rod­nog pra­va, ali i do­ka­zi­va­njem da je Ko­so­vo ugo­vor­nu
spo­sob­nost prak­tič­no „po­zaj­mi­lo“ od Evrop­ske uni­je.
Tre­će gle­di­šte o pri­ro­di Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma de­lom pro­du­blju­je
de­lom ko­ri­gu­je sta­no­vi­šte pred­la­ga­ča. Pre­ma ovom mi­šlje­nju, tač­no je
da Bri­sel­ski spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor u smi­slu me­đu­na­rod­nog
i unu­tra­šnjeg pra­va, ali na nje­go­voj ne­ga­ci­ji ne­ma ni po­tre­be po­seb­no in­
si­sti­ra­ti. Do­volj­no je po­ka­za­ti da ovaj do­ku­ment ima neo­p­hod­na obe­lež­ja
op­šteg, nor­ma­tiv­nog ak­ta ko­ji pod­le­že ustav­no­sud­skoj kon­tro­li. Na­mer­no
iza­bra­na ne­ja­sna prav­na for­ma u ovom slu­ča­ju ni­je od pre­sud­nog zna­ča­
ja, jer se ov­de mo­že pri­hva­ti­ti da for­ma non dat es­se rei. Bit­ni su sa­dr­ži­na
i prav­no dej­stvo Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma. „Pr­vi spo­ra­zum“ je nor­ma­tiv­ni
akt, sa­dr­ži op­šte nor­me ko­ji­ma se na oba­ve­zu­ju­ći na­čin ure­đu­ju od­re­đe­ni
ži­vot­ni od­no­si, tač­ni­je nji­ma se u tač­no od­re­đe­nom prav­cu in­sti­tu­ci­o­na­
li­zu­ju po­li­tič­ki od­no­si pr­ven­stve­no na Se­ve­ru Ko­so­va, što zna­či da se tim
nor­ma­ma us­po­sta­vlja i pri­zna­je od­re­đe­ni prav­ni po­re­dak ko­ji je oči­gled­
no u ne­skla­du sa ustav­nim po­ret­kom Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Spo­ra­zum je već
ne­po­sred­no pri­me­njen, ta­ko što su ras­pu­šte­ne skup­šti­na op­šti­na na Se­
ve­ru Ko­so­va, spro­ve­de­ni lo­kal­ni iz­bo­ri, pred­stav­nič­ka te­la u tim op­šti­na­
ma kon­sti­tu­i­sa­na su sa­gla­sno Bri­sel­skom spo­ra­zu­mu, od­no­sno ko­sov­skom
za­ko­nu, na či­ju pri­me­nu Spo­ra­zum upu­ću­je, do­ne­ti su u ve­ćem bro­ju slu­
ča­je­va po­je­di­nač­ni ak­ti za pri­pad­ni­ke po­li­ci­je i pra­vo­su­đa. Ovi pri­me­ri su
vi­še ne­go do­volj­ni za kon­sta­ta­ci­ju da je Bri­sel­ski spo­ra­zum ne­po­sred­no
pri­me­njen, i da su nje­go­vom pri­me­nom već na­stu­pi­le da­le­ko­se­žne prav­ne
po­sle­di­ce. Ne sa­mo po­li­tič­ko, ne­go i prav­no sta­nje na Se­ve­ru Ko­so­va, od­
no­sno u svim onim op­šti­na­ma gde su Sr­bi u ve­ći­ni, vi­še ni­je isto. Kako su
ove pro­me­ne, ko­je u su­šti­ni zna­če uki­da­nje pre­o­sta­lih in­sti­tu­ci­ja dr­ža­ve
Sr­bi­je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, iz­vr­še­ne su­prot­no Usta­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je,
je­di­ni na­čin da se us­po­sta­vi sta­nje sa­gla­sno Usta­vu je­ste ka­sa­ci­ja Bri­sel­
skog spo­ra­zu­ma.
62
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

Ovo gle­di­šte su na jav­noj ras­pra­vi bez iz­u­zet­ka za­stu­pa­li svi kon­sti­

tu­ci­o­na­li­sti, op­se­žno ga je obra­zlo­žio pro­fe­sor Rat­ko Mar­ko­vić, još je­dan
od auto­ri­te­ta na­še ustav­no­prav­ne na­u­ke. Na­rav­no, mi­šlje­nje prav­ni­ka, pa
ni pri­zna­tih eks­pe­ra­ta, ne oba­ve­zu­je, ali se prav­ni ar­gu­men­ti ko­ji sto­je iza
nje­ga mo­ra­ju ozbilj­no raz­mo­tri­ti i oce­ni­ti. Gle­di­šte da Bri­sel­ski spo­ra­zum
po­se­du­je obe­lež­ja nor­ma­tiv­nog ak­ta pri­hva­ti­li su i oni pred­stav­ni­ci ustav­
no­prav­ne te­o­ri­je ko­ji su na­čel­no po­la­zi­li od to­ga da je Bri­sel­ski spo­ra­zum
si­mu­lo­va­ni me­đu­na­rod­ni ugo­vor. Od in­ter­na­ci­o­na­li­sta nje­mu se pri­klju­
čio, do­du­še, ne­što dru­ga­či­jom ar­gu­men­ta­ci­jom, pro­fe­sor Mo­mir Mi­lo­je­vić.

IV
Šta se kon­kret­no mo­že pri­go­vo­ri­ti od­lu­ci Ustav­nog su­da, kao i ustav­
no­prav­nom sta­no­vi­štu ko­je je u njoj za­u­ze­to? Po mom su­du od­lu­ka se
mo­že po­bi­ja­ti iz naj­ma­nje tri na­čel­na raz­lo­ga. Pr­vo, mo­že se pri­go­vo­ri­ti
da je jed­no­stra­no pri­ku­plje­na i ten­den­ci­o­zno iz­lo­že­na či­nje­nič­na i prav­na
gra­đa ko­ja je po­slu­ži­la kao pod­lo­ga usvo­je­ne od­lu­ke. Dru­go, po­sma­tra­no
sa sta­no­vi­šta pri­me­nje­ne in­ter­pre­ta­ci­o­ne teh­ni­ke, ne mo­že se iz­be­ći za­
klju­čak da je naj­ve­ćim de­lom obra­zlo­že­nje od­lu­ke ta­kvo da se ne mo­že
sma­tra­ti sa­mo­stal­nom ustav­no­prav­nom in­ter­pre­ta­ci­jom Ustav­nog su­da,
jer se u nje­mu do­slov­no pre­u­zi­ma­ju ka­ko sav či­nje­nič­ni i prav­ni ma­te­ri­
jal ta­ko i ustav­no­prav­no mi­šlje­nje jed­nog od eks­pe­ra­ta po­zva­nih na jav­nu
ras­pra­vu. Tre­će, po mom su­du, pot­pu­no je neo­dr­živ ključ­ni stav iz od­lu­ke,
a ti­me i sva prav­na ar­gu­men­ta­ci­ja iz cen­tral­nog de­la nje­nog obra­zlo­že­nja
ko­ja ga pra­ti, na­i­me, tvrd­nja da je Bri­sel­ski spo­ra­zum na­vod­no po­li­tič­ki,
a ne prav­ni akt.
Či­nje­nič­ni i prav­ni ma­te­ri­jal sa­dr­žan u od­lu­ci ko­jom je od­bi­jen pred­
log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma ni­je pot­pun,
bez ob­zi­ra što na pr­vi po­gled de­lu­je im­pre­siv­no. Pr­vo, iz pred­lo­ga od­lu­ke
su­di­je iz­ve­sti­o­ca o ko­jem se ve­ća­lo na sed­ni­ci Ustav­nog su­da odr­ža­noj 10.
de­cem­bra 2014. go­di­ne bio je iz­o­sta­vljen od­go­vor Vla­de od 18. de­cem­
bra 2013. go­di­ne. U nje­mu Vla­da je­di­no tra­ži da Ustav­ni sud za­sta­ne sa
po­stup­kom do do­no­še­nja Za­ko­na o su­štin­skoj auto­no­mi­ji. Da­kle, Vla­da
u svom do­pi­su upu­će­nom Ustav­nom su­du ni­je uop­šte ospo­ri­la nad­le­žnost
Ustav­nog su­da u ovom slu­ča­ju, ni­ti je tvr­di­la da je Bri­sel­ski spo­ra­zum
u sa­gla­sno­sti sa Usta­vom i za­ko­nom.. Na­pro­tiv, tra­že­ći za­stoj, mo­glo bi
se za­klju­či­ti da Vla­da im­pli­cit­no pri­hva­ta ne sa­mo nad­le­žnost Ustav­nog
su­da, ne­go i tvrd­nje pred­la­ga­ča o nje­go­voj pr­o­tiv­u­stav­no­sti. Ni jed­ne re­či
o to­me da se ra­di o po­li­tič­kom ak­tu ko­ji je ne­po­do­ban za ustav­no­sud­sko
is­pi­ti­va­nje. U re­di­go­va­noj od­lu­ci ko­ju je su­di­ja iz­ve­sti­lac pri­pre­mio za ob­
ja­vlji­va­nje sa­da se, do­du­še, na­vo­di od­go­vor Vla­de, ali bez ika­kvog nje­go­vog
ko­men­ta­ri­sa­nja. Dru­go, ne­do­sta­je u obra­zlo­že­nju ni na­vo­đe­nje da je Vla­da
63
Hereticus, 1–2/2016 Dragan M. Stojanović

po do­no­še­nju za­ključ­ka o pri­hva­ta­nju Spo­ra­zu­ma ovu či­nje­ni­cu di­plo­mat­

skim pu­tem od­mah sa­op­šti­la Evrop­skoj uni­ji, jer se ova či­nje­ni­ca, či­ni se,
ne bi ukla­pa­la u tvrd­nju da je ov­de reč o neo­ba­ve­zu­ju­ćem spo­ra­zu­mu.
Tre­će, ne­ma u od­lu­ci ni de­cid­ne kon­sta­ta­ci­je, osim jed­ne po­lu­re­če­ni­ce na
pr­voj stra­ni, u po­gle­du či­nje­ni­ce da je Na­rod­na skup­šti­na po hit­nom po­
stup­ku pri­hva­ti­la Iz­ve­štaj Vla­de u ko­me se na­la­zi i tekst Spo­ra­zu­ma. Ova
či­nje­ni­ca se jed­no­stav­no sa­mo no­ti­ra, ma­da se po­sta­vlja lo­gič­no pi­ta­nje:
šta je oprav­da­va­lo do­no­še­nje jed­nog po­li­tič­kog ak­ta po hit­nom po­stup­ku,
uko­li­ko taj akt do­i­sta ne pro­iz­vo­di ne­po­sred­no prav­no dej­stvo? Če­tvr­to,
spor­na pi­ta­nja ko­ja su bi­la na­ve­de­na u re­fe­ra­tu za jav­nu ras­pra­vu sa­da su
u sa­moj od­lu­ci bit­no dru­ga­či­je po­sta­vlje­na. U pi­ta­nju ni­je sa­mo re­dak­cij­ska
in­ter­ven­ci­ja, ko­ja, na­rav­no, sa prav­no-teh­nič­kog aspek­ta, ne bi tre­ba­lo da
bu­de spor­na, ne­go je reč o ta­kvom ma­siv­nom pre­for­mu­li­sa­nju, ko­ri­go­va­
nju, kom­bi­no­va­nju i do­da­va­nju no­vog, go­to­vo su­ge­stiv­nog sa­dr­ža­ja u tim
pi­ta­nji­ma, gde god je to bi­lo mo­gu­će, da se sti­če uti­sak da su ta „spor­na“
pi­ta­nja iz­no­va kre­i­ra­na, i to na­kon za­u­zi­ma­nja ko­nač­nog sta­va o pred­me­tu
spo­ra. Sa ino­vi­ra­njem spor­nih pi­ta­nja se išlo to­li­ko da­le­ko da su iz­ba­če­
ne sve kon­sta­ta­ci­je i for­mu­la­ci­je iz jed­ne fa­ze ustav­no­sud­skog po­stup­ka
ko­je su na ne­ki na­čin od­stu­pa­le od pri­me­nje­ne teh­ni­ke po­stu­pa­nja. Na
pri­mer, iz­o­sta­vlje­na je jed­na iz­u­zet­no va­žna kon­sta­ta­ci­ja Ustav­nog su­da
ko­jom se ja­sno po­tvr­đu­je „da je im­ple­men­ta­ci­ja Spo­ra­zu­ma de­li­mič­no iz­
vr­še­na spro­vo­đe­njem lo­kal­nih iz­bo­ra na te­ri­to­ri­ji auto­nom­ne po­kra­ji­ne
Ko­so­va i Me­to­hi­je, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje....“ itd. Ino­vi­ra­na spor­na pi­ta­nja
tre­ba­lo bi da sa­da bu­du pot­pu­no kom­pa­ti­bil­na dis­po­zi­ti­vu od­lu­ke. Ume­
sto to­ga, bi­lo bi da­le­ko ko­rekt­ni­je da su tač­no na­ve­de­na pi­ta­nja o ko­ji­ma
se ras­pra­vlja­lo na jav­noj ras­pra­vi, da bi se po­tom u ustav­no­prav­noj oce­ni
obra­zlo­ži­lo za­što se ta ana­li­za za­u­sta­vlja sa­mo na ne­kim od tih pi­ta­nja, tim
pre što de­ci­dan od­go­vor na pret­hod­na pi­ta­nja či­ni de­pla­si­ra­nim da­va­nje
od­go­vo­ra na na­red­na. Pe­to, od­lu­ka je mak­si­mal­no ig­no­ri­sa­la njoj su­prot­
na mi­šlje­nja prav­nih eks­pe­ra­ta sa jav­ne ras­pra­ve, ka­ko kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta
ta­ko i in­ter­na­ci­o­na­li­sta, tač­ni­je sa­mo je u jed­noj re­če­ni­ci na­ve­den je­dan
ma­nje va­žan stav ko­ji je u ime pred­la­ga­ča iz­net na jav­noj ras­pra­vi. Ni­je
uči­njen ozbilj­ni­ji na­por da se u jed­nom pre­gled­nom ob­li­ku iz­lo­že ključ­ni
ar­gu­men­ti u pri­log sta­no­vi­šta ube­dlji­ve ve­ći­ne kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta i in­ter­
na­ci­o­na­li­sta, ko­ji su sma­tra­li da je ne sa­mo mo­gu­će, ne­go da je i nu­žno,
zbog pri­ro­de i ne­po­sred­nog prav­nog dej­stva Spo­ra­zu­ma, da se u ovom
pred­me­tu us­po­sta­vi ustav­no­sud­ska nad­le­žnost. Da­kle, va­lja­lo je iz­lo­ži­ti,
pre ko­nač­ne ustav­no­prav­ne oce­ne, sve va­žni­je ar­gu­men­te i pro­tiv­ar­gu­
men­te sa jav­ne ras­pra­ve ko­ji se od­no­se na prav­nu pri­ro­du Spo­ra­zu­ma,
a za­tim po­ka­za­ti u ustav­no­prav­noj oce­ni da su ključ­ni ar­gu­men­ti svih opo­
ne­na­ta, a ne sa­mo pred­la­ga­ča, po­gre­šni, pro­iz­volj­ni, pro­tiv­reč­ni i ustav­
no­prav­no ne­pri­hva­tlji­vi. Ova­ko se sti­če uti­sak da uče­sni­ci jav­ne ras­pra­ve
64
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

ni­su po­nu­di­li ni­ka­kvu kva­li­tet­nu ar­gu­men­ta­ci­ju dru­ga­či­ju od pred­la­ga­

če­ve ko­ja bi bi­la do­stoj­na od­go­va­ra­ju­ćeg, ma­kar i uz­gred­nog, od­go­vo­ra
Su­da. Ume­sto da se bri­žlji­vo po­sve­ti is­pi­ti­va­nju i oce­ni svih ar­gu­me­na­ta
ko­ji idu u prav­cu us­po­sta­vlja­nja nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da, obra­zlo­že­nje
od­lu­ke obi­lu­je ma­siv­nim na­vo­đe­njem prav­nih iz­vo­ra, gde su svo­je me­sto
na­šle čak i Po­ve­lja Uje­di­nje­nih na­ci­ja, po­tom Ured­ba broj 201/ o Ustav­
nom okvi­ru za pri­vre­me­nu sa­mo­u­pra­vu na Ko­so­vu spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka
Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN Han­sa Ha­ke­ru­pa i dru­gi ak­ti, ko­ji, po pra­vi­lu,
osim Beč­ke kon­ven­ci­je o ugo­vor­nom pra­vu, ka­sni­je ni­su ni in­ter­pre­ti­ra­ni
u obra­zlo­že­nju od­lu­ke. Dok su se, s jed­ne stra­ne, stal­no va­ri­ra­la pa­u­šal­
ne tvrd­nje o „po­li­tič­kom ak­tu“, „po­li­tič­kom di­ja­lo­gu“ i „sve­o­bu­hvat­nom
re­še­nju“, do­tle se od ar­gu­me­na­ta su­prot­nih sta­no­vi­šta „po­le­mi­še“ sa­mo
sa ne­ko­li­ko iza­bra­nih tvrd­nji pred­la­ga­ča, a ne sa ce­li­nom ar­gu­men­ta­ci­
je na ko­joj se za­sni­va za­jed­nič­ko gle­di­šte kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta o oba­ve­znoj
nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da.
Iz svega na­ve­de­nog se mo­že iz­ve­sti kraj­nji za­klju­čak da je či­nje­nič­
na i prav­na pod­lo­ga u obra­zlo­že­nju od­lu­ke iz­lo­že­na na jed­no­stran, go­to­
vo ten­den­ci­o­zan na­čin, da ona sle­di sko­ro in to­tum, u sve­mu, či­nje­nič­nu
i in­ter­pre­ta­ci­o­nu ar­gu­men­ta­ci­ju pred­stav­ni­ka dr­ža­ve. Pri to­me, osnov­ni
in­ter­pre­ta­ci­o­ni stav ko­ji je na je­dan ili dru­gi na­čin vi­še pu­ta po­na­vljan na
jav­noj ras­pra­vi pred Ustav­nim su­dom, de­talj­ni­je i si­ste­ma­tič­ni­je je obra­
zlo­žen u pi­sa­nom mi­šlje­nju glav­nog prav­nog sa­vet­ni­ka Vla­de. Na tom
obra­zlo­že­nju se u su­šti­ni za­sni­va od­lu­ka Ustav­nog su­da.

V
Zna­ča­jan deo obra­zlo­že­nja od­lu­ke, tj. za­ključ­ka ni­je, na ža­lost, sa­
mo­stal­na in­ter­pre­ta­ci­ja Ustav­nog su­da, kao je­di­nog ustav­nog or­ga­na ko­ji
je po­zvan da ne­za­vi­sno i auto­ri­ta­tiv­no in­ter­pre­ti­ra Ustav i za­kon. Ta­ko
se u pr­vom de­lu obra­zlo­že­nja, ko­ji bi tre­ba­lo da po­ka­že da Spo­ra­zum ni­je
me­đu­na­rod­ni ugo­vor, na­la­ze de­talj­na iz­la­ga­nja o poj­mu me­đu­na­rod­nog
ugo­vo­ra, prav­nom po­lo­ža­ju Ko­so­va u me­đu­na­rod­nom pra­vu, te do­ka­zu­je
da Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja ni­je ni eks­pli­cit­no ni im­pli­cit­no pri­zna­la Ko­so­va kao
su­ve­re­nu dr­ža­vu, a ti­me ni nje­go­vu ugo­vor­nu spo­sob­nost. Ov­de su svo­je
me­sto na­šla i tu­ma­če­nja Re­zo­lu­ci­je 1244, De­kla­ra­ci­je o ne­za­vi­sno­sti Ko­
so­va, od­lu­ke Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je o po­ni­šta­va­nju pro­tiv­prav­nih aka­ta
pri­vre­me­nih or­ga­na sa­mo­u­pra­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i pro­gla­še­nju jed­
no­stra­ne ne­za­vi­sno­sti (Slu­žbe­ni gla­snik RS“, br. 18/08), sa­ve­to­dav­nog mi­
šlje­nja Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de, kao i Re­zo­lu­ci­je Na­rod­ne skup­šti­ne
o osnov­nim prin­ci­pi­ma za po­li­tič­ke raz­go­vo­re sa pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­
ja­ma sa­mo­u­pra­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji („Slu­žbe­ni gla­snik RS“, br. 4/13).
Ov­de su, in­ter alia, uklju­če­ni i po­je­di­ni sta­vo­vi dok­tri­ne me­đu­na­rod­nog
65
Hereticus, 1–2/2016 Dragan M. Stojanović

pra­va o pri­zna­nju no­vih dr­ža­va, sa na­gla­skom na ar­gu­men­ta­ci­ji da je za

pre­ćut­no pri­zna­nje jed­ne dr­ža­ve neo­p­hod­no po­sto­ja­nje ja­sne na­me­ra da
se to uči­ni. Pro­blem je, me­đu­tim, u to­me što je naj­ve­ći deo ar­gu­men­ta­
ci­je ex­pres­sis ver­bis, uz ne­znat­ne i ne­va­žne re­dak­cij­ske iz­me­ne, pre­u­zet
iz pi­sa­nog mi­šlje­nja glav­nog prav­nog sa­vet­ni­ka Vla­de, pro­fe­so­ra Ro­do­
lju­ba Etin­skog. U znat­no ma­njem obi­mu ta­ko­đe su do­slov­no pre­u­zi­ma­ni
i de­lo­vi pi­sa­nog sa­op­šte­nja pro­fe­so­ra Mi­len­ka Kre­će. Sve u sve­mu, bli­zu
de­vet stra­na obra­zlo­že­nja je pot­pu­no pre­u­ze­ti tekst. Pri to­me, ne sa­mo
da su pri­hva­će­ne glav­ne in­ter­pre­ta­ci­o­ne ide­je i su­štin­ski ar­gu­men­ti ovih
in­ter­na­ci­o­na­li­sta, ne­go su od­go­va­ra­ju­ći de­lo­vi nji­ho­vog tek­sta jed­no­stav­
no „ude­nu­ti“, od­no­sno pre­ba­če­ni u obra­zlo­že­nje od­lu­ke Su­da, za­jed­no sa
svim ci­ta­ti­ma i na­po­me­na­ma ko­je se u nji­ma na­la­ze. Ta, či­ni mi se za ovaj
Sud pot­pu­no no­va i ne­pri­me­re­na prav­na teh­ni­ka, jed­no­stav­no je do­ve­la
do to­ga da se po­nu­đe­no obra­zlo­že­nje ne mo­že sma­tra­ti sa­mo­stal­nom kre­
a­ci­jom Ustav­nog su­da. Ume­sto da eks­pert­ska mi­šlje­nja bu­du svo­je­vr­sna
do­pun­ska ar­gu­men­ta­ci­ja, ona su po­sta­la je­di­na ar­gu­men­ta­ci­ja ovog de­la
od­lu­ke. Ako se ovo­me do­da či­nje­ni­ca da je Etin­ski glav­ni prav­ni sa­vet­nik
Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va, on­da se la­ko mo­že za­klju­či­ti da je u svo­joj
od­lu­ci Ustav­ni sud za­pra­vo iz­neo svu ar­gu­men­ta­ci­ju eks­per­ta ko­ji je u slu­
žbi Vla­de, a ko­ju su u da­le­ko skrom­ni­jem obi­mu iz­ne­li zva­nič­no po­zva­ni
pred­stav­ni­ci Vla­de i Na­rod­ne skup­šti­ne na jav­noj ras­pra­vi. Sva­ka­ko, ovo
je ne­do­pu­sti­va prak­sa ko­ja ni­je do­stoj­na jed­nog vi­so­kog su­da jav­nog pra­
va ko­ji se­be sma­tra ne­za­vi­snom, ali i struč­no kom­pe­tent­nom in­sti­tu­ci­jom
ko­ja je u sta­nju da vla­sti­tom, ori­gi­nal­nom in­ter­pre­ta­ci­jom raz­re­ši ustav­
ni spor, a ti­me oču­va i za­šti­ti Ustav. Pri­hva­ta­ju­ći jed­no ova­ko na­pi­sa­no
obra­zlo­že­nje, Ustav­ni sud je oči­gled­no po­vre­dio ključ­nu pre­mi­su ustav­
nog su­do­va­nja – sa­mo­stal­ne i ne­za­vi­sne in­ter­pre­ta­ci­ja ko­ja po­tvr­đu­je lo­
jal­nost Ustav­nog su­da je­di­no Usta­vu. Ovaj „no­vi“ in­ter­pre­ta­ci­o­ni stil pre
po­tvr­đu­je da je u ovom pred­me­tu ru­ko­vo­de­ća ide­ja bi­la da Ustav­ni sud
bu­de lo­ja­lan Vla­di i nje­noj po­li­ti­ci, a ne naj­vi­še ran­gi­ra­nom pra­vu dr­ža­ve.

VI
Ne­za­vi­sno od to­ga što se mo­že­mo slo­ži­ti sa tvrd­njom da za­klju­či­
va­njem Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja do­i­sta ni­je pri­zna­la ne­
za­vi­snost Ko­so­va, obra­zlo­že­nje od­lu­ke i ne po­ku­ša­va da od­go­vo­ri na dve
tvrd­nje ko­je su po­sta­vlje­ne u ovom kon­tek­stu: pr­vo, da li je mo­gu­će tu­ma­
če­nje, ko­je sle­di kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta Vla­di­mir Đu­rić, da je Evrop­ska uni­ja,
kao ne­ka vr­sta tran­sfor­ma­to­ra, bar za ovu pri­li­ku, „po­zaj­mi­la“ pri­vre­me­
nim in­sti­tu­ci­ja­ma Ko­so­va ugo­vor­nu spo­sob­nost, (nje­na ulo­ga ina­če da­le­ko
pre­va­zi­la­zi obič­no po­sre­do­va­nje) što bi pro­iz­i­la­zi­lo iz na­či­na pa­ra­fi­ra­nja
Spo­ra­zu­ma, od­no­sno da li je Spo­ra­zum si­mu­lo­va­ni me­đu­na­rod­ni ugo­vor,
66
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

i dru­go, da li je Vla­da taj si­mu­lo­va­ni ili for­mal­no de­fekt­ni me­đu­na­rod­ni

ugo­vor pri­hva­ti­la na for­mal­no ne­u­sta­van na­čin, iz­be­ga­va­ju­ći po­kre­ta­nje
po­stup­ka par­la­men­tar­ne ili ustav­ne ra­ti­fi­ka­ci­je. Ako bi se pri­hva­ti­lo tu­
ma­če­nje da Spo­ra­zum ima man­lji­vu prav­nu for­mu (ne­po­sto­ja­nje ugo­vor­
ne spo­sob­no­sti ko­ja se ne mo­že na­do­me­sti­ti „po­zajm­lji­va­njem“, kao i od­
su­stvo neo­p­hod­ne ustav­ne, od­no­sno par­la­men­tar­ne ra­ti­fi­ka­ci­je), on­da bi
se mo­glo za­klju­či­ti da, ne­za­vi­sno od nje­go­ve sa­dr­ži­ne, zbog neo­t­klo­nji­vih
man­lji­vo­sti sa­mog po­stup­ka za­klju­či­va­nja, ali i po­stup­ka pri­hva­ta­nja, da­kle,
zbog ne­do­sta­ta­ka u po­gle­du for­me prav­nog ak­ta, Spo­ra­zum bu­de ogla­šen
u ce­li­ni pro­tiv­nim Usta­vu. Ovo za­klju­či­va­nje bi se po­u­zda­no mo­glo is­klju­
či­ti je­di­no ako se uver­lji­vo po­ka­že da je Bri­sel­ski spo­ra­zum do­i­sta sa­mo
po­li­tič­ki, ali ne i prav­ni akt. Da li je po­nu­đe­nom ar­gu­men­ta­ci­jom u od­lu­
ci Ustav­nog su­da to do­ka­za­no? Po mom su­du, ni­je i ne mo­že se do­ka­za­ti.
Po­nu­đe­na ustav­no­prav­na ar­gu­men­ta­ci­ja ko­jom se do­ka­zu­je da je
Bri­sel­ski spo­ra­zum po­li­tič­ki akt ni­je do­volj­na ni­ti bi mo­gla da oprav­da nje­
go­vu do­sa­da­šnju pri­me­nu. Kon­struk­ci­ja da je Bri­sel­ski spo­ra­zum za­jed­no
sa za­ključ­kom Vla­de o nje­go­vom pri­hva­ta­nju po­li­tič­ki akt je naj­spor­ni­ja.
Te­ško se mo­že bra­ni­ti tvrd­nja da ovaj do­ku­ment ne­ma nor­ma­tiv­ni kva­li­tet,
ako se, na pri­mer, po­re­di sa ne­sum­nji­vim prav­nim kva­li­te­tom po­tvr­đe­nog
Spo­ra­zu­ma o nor­ma­li­za­ci­ji od­no­sa iz­me­đu SRJ i Hr­vat­ske „Sl. list SFRJ“ –
Me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri“, br. 3/96), ko­ji je po­me­nut u obra­zlo­že­nju od­lu­ke.
Po­sma­tra­no u ma­te­ri­jal­nom smi­slu, iz­me­đu ova dva spo­ra­zu­ma za­pra­vo
ne­ma bit­ni­je raz­li­ke u nor­ma­tiv­nom kva­li­te­tu. Raz­li­ka je u to­me što se
pr­vim spo­ra­zu­mom eks­pli­cit­no vr­ši uza­jam­no pri­zna­nje dve­ju dr­ža­va. Ta
raz­li­ka, me­đu­tim, ni­je do­volj­na, da bi se oprav­da­va­la nji­ho­va dru­ga­či­ja
pri­ro­da i dej­stvo; tj. da je je­dan po­tvr­đen za­ko­nom, dok je dru­gi na­vod­no
sa­mo po­li­tič­ki akt ko­ji ne zah­te­va par­la­men­tar­nu ili ustav­nu ra­ti­fi­ka­ci­ju.
U od­lu­ci se po­la­zi od to­ga da ni Spo­ra­zum ni za­klju­čak Vla­de, na­
rav­no ni od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja o do­sa­da­šnjem
pro­ce­su po­li­tič­kog i teh­nič­kog di­ja­lo­ga sa pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­
mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni uz po­sre­do­va­nje Evrop­ske uni­je, uklju­ču­ju­ći pro­ces
im­ple­men­ta­ci­je po­stig­nu­tih do­go­vo­ra („Slu­žbe­ni gla­snik RS“ broj 38/13),
ne­ma­ju ka­rak­ter op­štih prav­nih aka­ta, pa pre­ma to­me je­di­no mo­gu da se
sma­tra­ju po­li­tič­kim ak­ti­ma. Me­đu­tim, uko­li­ko po­sto­ji iden­ti­tet u po­gle­du
do­no­si­o­ca i po­stup­ka do­no­še­nja op­štih aka­ta je­di­ni kri­te­ri­jum za pre­ci­zno
raz­li­ko­va­nje prav­nih od po­li­tič­kih, od­no­sno dru­gih me­ta­prav­nih aka­ta,
mo­že da bu­de sa­mo kva­li­tet (sa­dr­ži­na) pra­vi­la ko­ja se u od­go­va­ra­ju­ćem
ak­tu na­la­ze. Ta­ko, na pri­mer, na po­stu­pak Na­rod­ne skup­šti­ne pri­li­kom
do­no­še­nja de­kla­ra­ci­ja, re­zo­lu­ci­ja, pre­po­ru­ka i stra­te­gi­ja shod­no se pri­me­
nju­ju pra­vi­la po­stup­ka za do­no­še­nje za­ko­na. Pre­ma to­me, di­fe­ren­ci­ra­nje
iz­me­đu op­štih aka­ta Na­rod­ne skup­šti­ne (za­kon, od­lu­ka) i de­kla­ra­ci­ja i re­
zo­lu­ci­ja, kao ti­pič­no po­li­tič­kih aka­ta, po­u­zda­no mo­že da se iz­vr­ši je­di­no
67
Hereticus, 1–2/2016 Dragan M. Stojanović

sa sta­no­vi­šta nji­ho­ve sa­dr­ži­ne. Sa­ma dik­ci­ja Spo­ra­zu­ma i za­ključ­ka Vla­

de oči­gled­no po­ka­zu­je nji­hov nor­ma­tiv­ni kva­li­tet; pra­vi­la ko­ja su u nji­ma
sa­dr­ža­na ima­ju za cilj pro­me­nu po­sto­je­ćeg prav­nog sta­nja, tač­ni­je ona
ne­po­sred­no me­nja­ju po­sto­je­će prav­ne od­no­se i us­po­sta­vlja­ju no­ve. Ovaj
cilj se ne na­la­zi iz­van nor­mi ovih aka­ta, već je nji­ma ima­nen­tan. Mu­ta­
tis mu­tan­dis va­ži za odva­ja­nje de­kla­ra­ci­ja Vla­de od nje­nih op­štih prav­nih
aka­ta, kao i za raz­li­ko­va­nje iz­me­đu op­štih i po­je­di­nač­nih aka­ta. Čak i da
je Vla­da iz­ja­vi­la da svoj za­klju­čak sma­tra po­li­tič­kim ak­tom, Ustav­ni sud
ti­me ne bi bio ve­zan, jer je nje­gov za­da­tak da utvr­đu­je objek­tiv­no zna­če­
nje nor­ma­tiv­nog ak­ta, ne­za­vi­sno od su­bjek­tiv­ne pred­sta­ve o nje­mu ko­ji
ima do­no­si­lac tog ak­ta. Za Ustav­ni sud ni­je me­ro­dav­na su­bjek­tiv­na vo­lja
kre­a­to­ra nor­me, ne­go nje­no objek­tiv­no je­zič­ko zna­če­nje.
U svo­joj do­sa­da­šnjoj prak­si Ustav­ni sud je imao pri­li­ke da se iz­ja­
šnja­va o prav­noj pri­ro­di aka­ta Vla­de ko­ji su se na­la­zi­li u „si­voj zo­ni“, tj.
ko­ji su pred­sta­vlja­ju svo­je­vr­snu kom­bi­na­ci­ju prav­nog i po­li­tič­kog ak­ta, pri
če­mu je ustav­no­sud­sko is­pi­ti­va­nje uvek ogra­ni­ča­vao na prav­nu stra­nu tih
aka­ta. Ta­ko je Ustav­ni sud od­lu­kom IU-412 (93 od 16.94.2910 („Slu­žbe­
ni gla­snik RS“ broj 56/2010) utvr­dio da ni­je u skla­du sa Usta­vom i za­ko­
nom tač­ka 1 Za­ključ­ka Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je 05 broj 02-4586/03-001
od 17. ju­la 2003, odi­ne, u de­lu ko­ji se od­no­si na pri­hva­ta­nje tač. 1 do 12.
In­for­ma­ci­je u po­gle­du sta­tu­sa od­re­đe­nih or­ga­na, or­ga­ni­za­ci­ja i slu­žbi sa
pod­ruč­ja AP Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, ko­ja je sa­stav­ni deo ovog za­ključ­ka. Da je
Ustav­ni sud sle­dio svo­ju prak­su, on­da se ne bi uop­šte iz­ja­šnja­vao o to­me
ka­kva je prav­na pri­ro­da „Pr­vog spo­ra­zu­ma“, jer to ni­je uči­nio ni u po­gle­
du na­ve­de­ne In­for­ma­ci­je, sma­tra­ju­ći da je ona za­do­bi­la prav­ni ka­rak­ter
sa­mom či­nje­ni­com da je po­sta­la sa­stav­ni deo za­ključ­ka Vla­de.
Su­štin­sko pi­ta­nje po ko­ri­go­va­nom mi­šlje­nju pred­la­ga­ča ko­je je iz­
neo na ras­pra­vi je­ste da li je Bri­sel­ski spo­ra­zum, od­no­sno za­klju­čak Vla­
de o nje­go­vom pri­hva­ta­nju op­šti akt, a ne da li je me­đu­na­rod­ni ugo­vor?
U od­lu­ci se, me­đu­tim, iz­no­si tvrd­nja da pri­hva­ta­nje Spo­ra­zu­ma i na­me­
ta­nje oba­ve­ze dr­žav­noj upra­vi da pre­du­zme „po­treb­ne me­re i ak­tiv­no­sti
ra­di im­ple­men­ti­ra­nja Spo­ra­zu­ma“ ne­ma zna­če­nje prav­nog nor­mi­ra­nja,
od­no­sno utvr­đi­va­nja prav­nih oba­ve­za za dr­žav­ne or­ga­ne ko­ji su pod­re­
đe­ni Vla­di. Obra­zlo­že­nje je gro­tesk­no, jer se u od­lu­ci tvr­di da pri­hva­ta­nje
Spo­ra­zu­ma ima zna­če­nje pri­hva­ta­nja „in­for­ma­ci­je o po­li­tič­kim ak­tiv­no­
sti­ma ko­je je pred­sed­nik Vla­de pred­u­zeo u okvi­ru po­li­tič­kih raz­go­vo­ra
sa pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma“. Iz to­ga se da­lje za­klju­ču­je da sa­gla­snost
koju je Vla­da da­la za­ključ­kom ni­je sa­gla­snost u smi­slu da­va­nja po­tvr­de
na od­re­đe­ni prav­ni akt, već „da­va­nje po­li­tič­ke sa­gla­sno­sti ko­ja se od­no­si
na pred­u­ze­te po­li­tič­ke ak­tiv­no­sti pred­sed­ni­ka Vla­de“.
Kraj­nje je ne­u­o­bi­ča­je­no da se Vla­da for­mal­no, do­no­še­njem po­seb­nog
ak­ta, iz­ja­šnja­va o svr­še­nim po­li­tič­kim ak­tiv­no­sti­ma pre­mi­je­ra, od­no­sno
68
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

sa­gla­ša­va se sa nje­go­vim po­li­tič­kim ak­ci­ja­ma, osim ako u jed­noj ko­a­li­ci­o­

noj vla­di pre­mi­jer ne­ma stvar­nu po­li­tič­ku kon­tro­lu nad vi­še od po­lo­vi­ne
čla­no­va vla­de ili ako je pr­vi pot­pred­sed­nik vla­de po­li­tič­ki nad­moć­ni­ji od
pre­mi­je­ra, što je u vre­me za­klju­či­va­nja Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma do­i­sta i bio
slu­čaj. Tvrd­nja da je pri­hva­ta­njem Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma za sa­stav­ni deo
svog za­ključ­ka Vla­da za­pra­vo odo­bri­la po­li­ti­ku pre­mi­je­ra po­ka­zu­je se pot­
pu­no pro­ma­še­nom, jer je sam pre­mi­jer ne­po­sred­no pre pa­ra­fi­ra­nja iz­ja­vio
da se kon­sul­to­vao sa Vla­dom i pr­vim pot­pred­sed­ni­kom, da je do­bio nji­
ho­vu sa­gla­snost za pa­ra­fi­ra­nje Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma. Ne­za­vi­sno od to­ga,
ovo tu­ma­če­nje je su­prot­no i do­slov­nom je­zič­kog zna­če­nju nor­me iz tač­ke
1. Za­ključ­ka Vla­de ko­ja gla­si: „Vla­da pri­hva­ta Pr­vi spo­ra­zum o prin­ci­pi­ma
ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa, ko­ji je sa­stav­ni deo ovog za­ključ­ka“.
Ka­sni­je va­ri­ja­ci­je na po­čet­nu tvrd­nju o da­va­nju po­li­tič­ke sa­gla­sno­sti, ovo­
ga pu­ta u smi­slu da je Na­rod­na skup­šti­na usva­ja­njem Iz­ve­šta­ja za­pra­vo
da­la „vred­no­snu oce­nu po­li­tič­kih ak­tiv­no­sti Vla­de“, ni­su vi­še od zna­ča­
ja, jer je­di­no ima­ju za cilj da jed­nom za­u­ze­ti stav da kra­ja odr­že, ka­ko bi
se do­ka­za­lo da je ta tvrd­nja kon­zi­stent­na. Dok je do­no­še­njem za­ključ­ka
Vla­da po­li­tič­ki po­dr­ža­la po­li­tič­ke ak­tiv­no­sti pre­mi­je­ra, do­tle je Na­rod­na
skup­šti­na, usva­ja­njem Iz­ve­šta­ja, „po­li­tič­ki“ odo­bri­la po­li­ti­ku Vla­de. Ovom
ar­gu­men­ta­ci­jom, ko­ja se mo­že oce­ni­ti kao ne­ve­ro­va­tan do­pri­nos te­o­ri­ji
par­la­men­ta­ri­zma, že­li se do­ka­za­ti da se ka­ko za­klju­či­va­njem ta­ko i pri­
hva­ta­njem Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma na­vod­no osta­lo u do­me­ni­ma po­li­ti­ke,
ko­ja ni­po­što ni­je pre­o­bli­ko­va­na u pra­vo.
Po mom su­du, dok Od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne o pri­hva­ta­nju Iz­ve­
šta­ja Vla­de do­i­sta opo­mi­nje na po­je­di­nač­ni po­li­tič­ki akt, kao što je to, na
pri­mer, od­lu­ka o da­va­nju ili od­u­zi­ma­nju po­ve­re­nja Vla­di, do­tle či­ta­va
kon­struk­ci­ja o tač­ki 1. za­ključ­ka Vla­de pa­da u vo­du zbog jed­no­stav­ne či­
nje­ni­ce da je pre­mi­jer Vla­de do­bio pret­hod­nu sa­gla­snost Vla­de za iz­ve­štaj
o to­ku Bri­sel­skog pre­go­va­ra­nja, pa i za pa­ra­fi­ra­nje tek­sta Spo­ra­zu­ma. Nije
odr­ži­vo ni tu­ma­če­nje ni tač­ke 2 za­ključ­ka Vla­de, ko­ja gla­si: „Na­la­že se
mi­ni­star­stvi­ma, po­seb­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i slu­žba­ma Vla­de da pre­du­zmu
po­treb­ne me­re i ak­tiv­no­sti ra­di im­ple­men­ti­ra­nja spo­ra­zu­ma iz tač­ke 1.
ovog za­ključ­ka, kao i da na­sta­ve sa pri­me­nom već po­stig­nu­tih do­go­vo­ra
i spo­ra­zu­ma sa pred­stav­ni­ci­ma pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve na Ko­
so­vu i Me­to­hi­ji“. U obra­zlo­že­nju od­lu­ke se na­vo­di da je ov­de reč o na­čel­noj
smer­ni­ci, da ona zah­te­va kon­kre­ti­za­ci­ju, da se na­lo­že­ne ak­tiv­no­sti za­u­sta­
vlja­ju na pri­pre­mi pro­pi­sa, a da ne pod­ra­zu­me­va­ju nji­ho­vo do­no­še­nje, da
se me­ra­ma pred­la­že Vla­di na­čin bu­du­ćeg ob­li­ko­va­nja utvr­đe­ne po­li­ti­ke i
dr. Iz ovo­ga se da­lje za­klju­ču­je da Vla­da za­pra­vo ni­je in­ve­sti­ra­la upra­vu
op­štim nor­ma­tiv­nim usme­re­njem za vr­še­nje po­slo­va iz nje­nog de­lo­kru­ga,
ne­go, na­pro­tiv, sa­ma upra­va im­ple­men­ti­ra­nje Spo­ra­zu­ma tre­ba da shva­ti
kao vla­sti­tu oba­ve­zu da Vla­di da­je pred­lo­ge za bu­du­će prav­no ob­li­ko­va­nje.
69
Hereticus, 1–2/2016 Dragan M. Stojanović

I ova kon­struk­ci­ja ne od­go­va­ra ni stro­go ver­bal­nom zna­če­nju nor­me iz

tač­ke 2. ni prak­tič­nom de­la­nju upra­ve ko­ja je do­bro raz­u­me­la po­ru­ku Vla­
de da je du­žna da svim sred­stvi­ma ko­ji­ma ras­po­la­že pri­me­nju­je Bri­sel­ski
spo­ra­zum. Da upra­va do­i­sta pred­u­zi­ma „po­treb­ne me­re i ak­tiv­no­sti ra­di
im­ple­men­ti­ra­nja Spo­ra­zu­ma“, po­tvr­đu­je iz­ja­va pred­sed­ni­ka Vla­de Sr­bi­je
na sed­ni­ci Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN odr­ža­noj 5. de­cem­bra 2014. go­di­ne, ko­ja
gla­si: „Mo­ram na ovom me­stu da uka­žem i na pro­blem in­te­gra­ci­je biv­ših
pri­pad­ni­ka Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) Re­pu­bli­ke Sr­bi­je sa
pro­sto­ra Ko­so­va i Me­to­hi­je u Ko­sov­sku po­li­cij­sku slu­žbu (KPS) Iako je
Vla­da Re­pu­bli­ke u pot­pu­no­sti pri­me­ni­la do­go­vo­re­no (Bri­sel­skim spo­ra­
zum – na­po­me­na D.S.) u ve­zi sa ovim pi­ta­njem i ras­ki­nu­la rad­ni od­nos sa
pri­pad­ni­ci­ma MUP (pod­vu­kao D.S.) do in­te­gra­ci­je 30 srp­skih po­li­ca­ja­ca
u Ko­sov­sku po­li­cij­sku slu­žbu u op­šti­na­ma na se­ve­ru Ko­so­va i Me­to­hi­je
još uvek ni­je do­šlo, oni ni­su po­zva­ni na pri­jem u KPS, ni­ti su oba­ve­šte­ni
o is­ho­du nji­ho­vih pri­ja­va za in­te­gra­ci­ju. Isto ta­ko još ni­je za­po­če­ta ni in­
te­gra­ci­ja biv­šeg ad­mi­ni­stra­tiv­nog oso­blja MUP i pri­pad­ni­ka va­tro­ga­snih
je­di­ni­ca“. (dnev­ni list „Blic“, 6. de­cem­bar 2014.)

VII
In con­clu­si­o­ne, sud­sko od­lu­či­va­nje u pred­me­tu IUo – 247/13 in­ter­
pre­ta­ci­o­no je po­gre­šno, ve­o­ma bli­zu pro­iz­volj­nog. Po­sma­tra­no sa stro­
go ustav­no­prav­nog sta­no­vi­šta, ne­pri­hva­tlji­vo je ta­kvo tu­ma­če­nje pri­ro­de
pred­me­ta ustav­nog spo­ra ko­je ima za po­sle­di­cu pro­ce­snu od­lu­ku Ustav­nog
su­da. Bri­sel­ski spo­ra­zum je do­ka­za­no prav­no pri­me­njen, ka­ko iz­da­va­njem
op­štih ta­ko i do­no­še­njem po­je­di­nač­nih prav­nih aka­ta. On je pro­iz­veo i na­
da­lje pro­iz­vo­di ne­po­sred­ne prav­ne po­sle­di­ce. Me­đu­tim, ti­me što je „ra­ti­fi­
ko­van“ za­ključ­kom Vla­de, po­stao je pra­vo Re­pu­bli­ke Sr­bi­je na na­čin ko­ji je
su­pro­tan Usta­vu. Pri to­me je i nje­go­va nor­ma­tiv­na sa­dr­ži­na u oči­gled­nom
ne­skla­du sa Usta­vom i za­ko­ni­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Vo­de­ći in­ter­pre­ta­ci­o­ni
stav iz od­lu­ke Ustav­nog su­da – „Pr­vi spo­ra­zum o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­
šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“ je po­li­tič­ki, a ne prav­ni do­ku­ment – na­la­zi se
u dis­kre­pan­ci­ji sa nje­go­vim nor­ma­tiv­nim kva­li­te­ti­ma i prav­nim efek­ti­ma
ko­ji­ma se „ra­zor­no“ de­lu­je po dr­žav­no­prav­ni po­re­dak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
Po­li­tič­ki mo­ti­vi i ci­lje­vi nje­go­vog za­klju­či­va­nja i pri­hva­ta­nja ne mo­gu da
obe­sna­že nje­go­vu for­mal­nu i ma­te­ri­jal­nu su­prot­nost Usta­vu. „Kon­va­li­
da­ci­ju“ Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma mo­gu da iz­vr­še je­di­no gra­đa­ni Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je, ne­po­sred­no, do­no­še­njem od­lu­ke o pro­me­ni Usta­va.

70
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

Dra­gan M. Sto­ja­no­vic

SE­PA­RA­TE OPI­NION TO THE CON­STI­TU­TI­O­NAL

CO­URT’S DE­CI­SION IUO-247/2013

Sum­mary
In this text aut­hor puts forth his opi­nion that De­ci­sion of the Con­sti­tu­ti­
o­nal Co­urt in this ca­se is ba­sed on pro­ble­ma­tic le­gal po­int of vi­ew ta­ken in the
at­tempt to de­ter­mi­ne the real na­tu­re of „The first agre­e­ment“ in or­der to con­si­
der the ad­mis­si­bi­lity of ini­ti­a­ti­ve to re­vi­ew act’s con­sti­tu­ti­o­na­lity. Ma­jo­rity vi­ew,
wit­ho­ut any le­gal ba­sis, was to deny that Brus­sels Agre­e­ment has cha­rac­te­ri­stics
of a nor­ma­ti­ve, ge­ne­ral act that co­uld be su­bject to ma­te­rial re­vi­ew of con­sti­tu­ti­
o­na­lity and le­ga­lity. Aut­hor ma­in­ta­ins that this is only one of three pos­si­ble un­
der­stan­dings of cha­rac­ter of this tre­aty- it’s the vi­ew that de­ni­es cha­rac­te­ri­stics
of si­mi­la­ted in­ter­na­ti­o­nal tre­aty, as ini­ti­ally seen by tho­se ini­ti­a­ting the re­vi­ew.
Ma­jo­rity of jud­ges furt­her­mo­re de­nied that Tre­aty has qu­a­li­ti­es of ge­ne­ral nor­
ma­ti­ve act- a vi­ew put forth by all con­sti­tu­ti­o­na­lists du­ring the pu­blic de­ba­te.
The abo­ve- men­ti­o­ned ma­jo­rity vi­ew, ba­sed on fa­ulty pre­mi­ses, only se­e­mingly
lo­gi­cally lead to the di­smi­sal of the ini­ti­a­ti­ve, due to al­le­ged lack of pro­ce­du­ral
pre- con­di­ti­ons for de­ci­sion by the Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt. One ho­we­ver can ma­ke
prin­ci­pled ob­jec­ti­ons to the abo­ve- men­ti­o­ned vi­ews, fully dis­qu­a­lifying them,
and thus le­a­ding to the full di­smi­sal of Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt’s de­cis­sion as a lo­
gi­cal con­se­qu­en­ce of such li­ne of re­a­so­ning. Applying a vi­ew from the strict per­
spec­ti­ve of con­sti­tu­ti­o­nal law, one. can­not ac­cept such an in­ter­pre­ta­tion of the
le­gal na­tu­re of the act un­der the re­vi­ew that lead to pro­ce­du­ral de­ci­sion of the
Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt. One can de­mon­stra­te that Brus­sels Agre­e­ment has been
le­gally im­ple­men­ted thro­ugh adop­tion of both ge­ne­ral and par­ti­cu­lar le­gal acts.
It has pro­du­ced and con­ti­nu­es to pro­du­ce di­rect le­gal con­se­qu­en­ces.. Be­a­ring
tho­se facts in mind, one can vi­ew the ma­jo­rity vi­ew of jud­ges of Con­sti­tu­ti­o­nal
Co­urt as wrong, al­most ar­bi­trary, inac­cep­ta­ble man­ner of sol­ving a ca­se of con­
sti­tu­ti­o­nal dis­pu­te.
Key words: The Brus­sels Agre­e­ment, po­li­ti­cal act, ge­ne­ral le­gal act, si­mi­la­
ted in­ter­na­ti­o­nal tre­aty, con­sti­tu­ti­o­na­lity, con­sti­tu­ti­o­nal dis­pu­
te, exemp­ti­on of com­pe­ten­ce of the Co­urt, auto­nomy of Ko­so­vo
and Me­to­hia

71
Hereticus, 1–2/2016 Katarina Manojlović Andrić

UDK 341.24(497.11)"2013"
340.142:342.565.2(497.11)

Katarina Manojlović Andrić

sudija Ustavnog suda Republike Srbije

IZDVOJENO MIŠLJENJE NA ODLUKU

USTAVNOG SUDA IUo-247/2013

Re­zi­me: Autor je ospo­rio ar­gu­men­ta­ci­ju Ustav­nog su­da za od­ba­ci­va­nje pred­

lo­ga za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma. U tek­stu obra­zlo­že­nja
Za­ključ­ka Ustav­nog su­da iz­o­sta­le su po­je­di­ne bit­ne či­nje­ni­ce zbog ten­den­ci­o­znog
i jed­no­stra­nog pri­stu­pa pri­li­kom re­ša­va­nja ovog pred­me­ta. Oce­ni Ustav­nog su­da
da Bri­sel­ski spo­ra­zum ne­ma ka­rak­ter me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra mo­že se pri­go­vo­
ri­ti to što je da­ta bez pot­pu­nog sa­gle­da­va­nja su­prot­nih ar­gu­me­na­ta iz­lo­že­nih na
jav­noj ras­pra­vi. Sta­no­vi­šte Ustav­nog su­da da je Bri­sel­ski spo­ra­zum po­li­tič­ki, a ne
prav­no oba­ve­zu­ju­ći akt, te da pred­sta­vlja ne­ku vr­stu po­li­tič­ke plat­for­me ko­ja tek
tre­ba da bu­de uob­li­če­na kroz prav­ni akt – za­kon o su­štin­skoj auto­no­mi­ji Auto­
nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja u pot­pu­no­sti je ne­pri­hva­tlji­vo. Bri­sel­ski spo­
ra­zum ima u naj­ve­ćem de­lu nor­ma­tiv­nu prav­no oba­ve­zu­ju­ću sa­dr­ži­nu. Od­red­be
Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma su iz­me­ni­le po­sto­je­će prav­no sta­nje u po­je­di­nim obla­sti­ma
i us­po­sta­vi­le no­vo. Ustav­ni sud je mo­rao do­ne­ti Od­lu­ku o utvr­đi­va­nju ne­u­stav­no­sti
Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, za­to što je ovaj spo­ra­zum ne sa­mo ne­sa­gla­san s Usta­vom,
već je nji­me pro­me­njen Ustav..
Ključ­ne re­či: obra­zlo­že­nje od­lu­ke Ustav­nog su­da, za­stoj u ustav­no­sud­skom po­
stup­ku, eks­pert­ska mi­šlje­nja, Bri­sel­ski spo­ra­zum, auto­no­mi­ja Ko­
so­va i Me­to­hi­je, Ustav, ustav­ni za­kon o su­štin­skoj auto­no­mi­ji Ko­
so­va i Me­to­hi­je

Ustav­ni sud je na sed­ni­ci od 10. de­cem­bra 2014. go­di­ne, ve­ći­nom

gla­so­va, do­neo Za­klju­čak IUo-247/2013 (u da­ljem tek­stu: Za­klju­čak), ko­
jim je od­ba­cio pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pa­ra­fi­ra­nog „Pr­
vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“ iz­me­đu
Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni
od 19. apri­la 2013. go­di­ne (u da­ljem tek­stu: Bri­sel­ski spo­ra­zum). Ustav­ni
sud je utvr­dio da se ne ra­di o ak­tu ko­ji, u skla­du sa od­red­ba­ma čla­na 167.
Usta­va, pod­le­že ustav­no­sud­skoj kon­tro­li, pa je, sa­gla­sno od­red­bi čla­na
36. stav 1. tač­ka 1) Za­ko­na o Ustav­nom su­du, od­ba­cio pred­log za oce­nu
ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti ospo­re­nog ak­ta zbog ne­na­dle­žno­sti za od­lu­či­va­
nje. Ni­sam mo­gla da po­dr­žim mi­šlje­nje da je Bri­sel­ski spo­ra­zum po­li­tič­ki
72
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

akt, da­kle, prav­no neo­ba­ve­zu­ju­ći akt ko­ji ne sa­dr­ži op­šte prav­ne nor­me
i koji ni­je pro­iz­veo ni­ka­kvo prav­no dej­stvo, te da sa ve­ći­nom su­di­ja osta­nem
u bez­bed­noj i la­god­noj za­ve­tri­ni ko­ju pru­ža ne­na­dle­žnost za od­lu­či­va­nje,
jer je ar­gu­men­ta­ci­ja iz­ne­ta u Za­ključ­ku za me­ne ustav­no­prav­no ne­pri­hva­
tlji­va. Po­se­ban raz­log da gla­sam pro­tiv Za­ključ­ka je taj što je Ustav­ni sud
iz­be­gao me­ri­tor­no od­lu­či­va­nje u jed­nom od naj­zna­čaj­ni­jih ustav­no­sud­skih
spo­ro­va ko­ji su u pro­te­klih 50 go­di­na bi­li pred ovim su­dom.

I
Obra­zlo­že­nje Za­ključ­ka je na­pi­sa­no na 35 stra­na i na pr­vi po­gled
de­lu­je im­po­zant­no, ima­ju­ći u vi­du da se ra­di o pro­ce­snom re­še­nju o ne­
na­dle­žno­sti. Ipak, u obra­zlo­že­nju ne­do­sta­je od­re­đe­na či­nje­nič­na i prav­na
gra­đa. Po­što se oda­bi­ru ma­te­ri­ja­la neo­p­hod­nog za od­lu­či­va­nje če­sto mo­že
pri­go­vo­ri­ti, ovim pi­ta­njem se ne bih po­seb­no ba­vi­la da ni­sam ste­kla uti­
sak da su po­je­di­ne bit­ne či­nje­ni­ce u obra­zlo­že­nju Za­ključ­ka iz­o­sta­le zbog
ten­den­ci­o­znog i jed­no­stra­nog pri­stu­pa pri­li­kom re­ša­va­nja ovog pred­me­ta.
Dru­gim re­či­ma, u Za­ključ­ku ne­ma onog či­nje­nič­nog i prav­nog ma­te­ri­ja­la
ko­ji bi mo­gao da do­ve­de u sum­nju stav Su­da da ni­je nad­le­žan za od­lu­či­
va­nje o pred­lo­gu ovla­šće­nog pred­la­ga­ča.
Naj­pre se mo­že uoči­ti da u Za­ključ­ku ne­do­sta­ju kon­sta­ta­ci­je o to­me
na ko­ji na­čin se do­no­si­lac ospo­re­nog ak­ta iz­ja­snio o na­vo­di­ma pred­lo­ga.
Struk­tu­ra obra­zlo­že­nja od­lu­ka Ustav­nog su­da je ta­kva da se od­mah na­
kon sa­dr­ži­ne pred­lo­ga ili ini­ci­ja­ti­ve iz­la­že sa­dr­ži­na od­go­vo­ra na pred­log
ili ini­ci­ja­ti­vu do­no­si­o­ca ospo­re­nog ak­ta. U Za­ključ­ku je iz­ja­šnje­nje do­no­
si­o­ca ospo­re­nog ak­ta iz­o­sta­lo.
Ustav­ni sud je, sa­gla­sno od­red­bi čla­na 33. stav 1. Za­ko­na o Ustav­
nom su­du, da­na 28. ok­to­bra 2013. go­di­ne, do­sta­vio pred­log ovla­šće­nog
pred­la­ga­ča Vla­di na od­go­vor. Vla­da je do­pi­som 05 Broj: 010-10232/2013
od 18. de­cem­bra 2013. go­di­ne, sa­gla­sno čla­nu 55. Za­ko­na o Ustav­nom
su­du, pred­lo­ži­la Ustav­nom su­du da za­sta­ne sa po­stup­kom raz­ma­tra­nja
pod­ne­tog pred­lo­ga do do­no­še­nja po­seb­nog za­ko­na ko­jim će se ure­di­ti su­
štin­ska auto­no­mi­ja Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja. U Pred­lo­gu
za­ključ­ka o ko­me se ve­ća­lo na sed­ni­ci Ustav­nog su­da odr­ža­noj 10. de­cem­
bra 2014. go­di­ne, bi­la je iz­o­sta­vlje­na kon­sta­ta­ci­ja o po­sto­ja­nju ovog do­pi­sa
Vla­de, ali je na­knad­no su­di­ja iz­ve­sti­lac pri­hva­tio da je une­se u Za­klju­čak.
Me­đu­tim, u Za­ključ­ku ni­je obra­zlo­že­no ka­kve mo­gu bi­ti im­pli­ka­ci­je zah­
te­va Vla­de da se za­sta­ne sa od­lu­či­va­njem u ovom pred­me­tu. Pod­se­ti­ću na
to da je od­red­bom čla­na 55. stav 1. Za­ko­na o Ustav­nom su­du pro­pi­sa­no
da u to­ku po­stup­ka, a na zah­tev do­no­si­o­ca ospo­re­nog op­šteg ak­ta, Ustav­
ni sud mo­že, pre do­no­še­nja od­lu­ke o ustav­no­sti ili za­ko­ni­to­sti, za­sta­ti sa
po­stup­kom i da­ti mo­guć­nost do­no­si­o­cu op­šteg ak­ta da u od­re­đe­nom ro­ku
73
Hereticus, 1–2/2016 Katarina Manojlović Andrić

ot­klo­ni uoče­ne ne­u­stav­no­sti ili ne­za­ko­ni­to­sti. Po­la­ze­ći od ove od­red­be,

a ima­ju­ći u vi­du da Vla­da u svom do­pi­su od 18. de­cem­bra 2013. go­di­ne
ni­je ospo­ri­la nad­le­žnost Ustav­nog su­da da od­lu­ču­je u ovom pred­me­tu,
mo­glo bi se za­klju­či­ti da je Vla­da pri­hva­ti­la nad­le­žnost Ustav­nog su­da, ali
i to da ospo­re­ni akt ima ka­rak­ter op­šteg ak­ta i da je ne­sa­gla­san sa Usta­vom
i za­ko­nom, jer se sa po­stup­kom za­sta­je ka­ko bi se omo­gu­ći­lo do­no­si­o­cu
ospo­re­nog op­šteg ak­ta da u od­re­đe­nom ro­ku ot­klo­ni uoče­ne ne­u­stav­no­sti
i ne­za­ko­ni­to­sti. O prav­nom in­sti­tu­tu za­sto­ja u ustav­no­sud­skom po­stup­
ku sam sa su­di­ja­ma dr Oli­ve­rom Vu­čić i dr Bo­som Ne­na­dić vi­še pi­sa­la
u Iz­dvo­je­nom mi­šlje­nju na Za­klju­čak Ustav­nog su­da IUo-870/2012 od 18.
ju­la 2013. go­di­ne, ko­jim se za­sta­lo sa po­stup­kom oce­ne ustav­no­sti Ured­
be o po­seb­nom na­či­nu ob­ra­de po­da­ta­ka sa­dr­ža­nih u ka­ta­stru ze­mlji­šta za
Auto­nom­nu Po­kra­ji­nu Ko­so­vo i Me­to­hi­ja.
Tvrd­nja da je Bri­sel­ski spo­ra­zum po­li­tič­ki akt, a ne prav­ni akt, i da
Ustav­ni sud ni­je nad­le­žan za oce­nu nje­go­ve ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti, pr­vi
put je iz­ne­ta na jav­noj ras­pra­vi u re­či pred­stav­ni­ka Vla­de, mi­ni­stra prav­
de Ni­ko­le Se­la­ko­vi­ća. Mi­šlje­nje da Bri­sel­ski spo­ra­zum „sam po se­bi, ni­je
prav­ni akt“, da „sam po se­bi, ne­ma sa­mo­stal­nu prav­nu eg­zi­sten­ci­ju“, te da
„pred­sta­vlja kla­si­čan po­li­tič­ki akt“ na jav­noj ras­pra­vi je iz­neo i pred­stav­
nik Na­rod­ne skup­šti­ne dr Alek­san­dar Mar­ti­no­vić, pred­sed­nik Od­bo­ra za
ustav­na pi­ta­nja i za­ko­no­dav­stvo Na­rod­ne skup­šti­ne. Di­rek­tor Re­pu­blič­kog
se­kre­ta­ri­ja­ta za za­ko­no­dav­stvo dr De­jan Đur­đe­vić je na jav­noj ras­pra­vi,
ta­ko­đe, na­veo da se Bri­sel­ski spo­ra­zum „ne mo­že sma­tra­ti prav­nim ak­
tom, a po­go­to­vo ne op­štim prav­nim ak­tom, već sa­mo jed­nom po­li­tič­kom
po­god­bom ko­ja pred­sta­vlja jed­nu fa­zu u po­li­tič­kom pro­ce­su ko­ja će se da­
lje kroz po­li­tič­ke pre­go­vo­re raz­ra­đi­va­ti i ko­ja će na kra­ju ce­lo­kup­nog tog
pro­ce­sa re­zul­ti­ra­ti do­no­še­njem op­šteg ak­ta u pra­vom smi­slu re­či, a to je
ustav­ni za­kon o su­štin­skoj auto­no­mi­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je“.
S ob­zi­rom na to da do­no­si­lac ospo­re­nog ak­ta ni­je do­sta­vio Ustav­
nom su­du pi­sme­ni od­go­vor u ko­me bi se iz­ja­snio o na­vo­di­ma pred­lo­ga, bi­lo
je neo­p­hod­no da se u obra­zlo­že­nju Za­ključ­ka iz­lo­že raz­lo­zi zbog ko­jih su
pred­stav­ni­ci Vla­de, Na­rod­ne skup­šti­ne i Re­pu­blič­kog se­kre­ta­ri­ja­ta za za­ko­
no­dav­stvo na jav­noj ras­pra­vi ospo­ri­li na­vo­de pred­lo­ga i nad­le­žnost Ustav­
nog su­da da u me­ri­tu­mu od­lu­či o ovom ustav­no­sud­skom spo­ru. Za­klju­čak
ne sa­dr­ži ove na­vo­de, ni­ti in­ter­pre­ta­ci­ju mi­šlje­nja prav­nih eks­pe­ra­ta iz­ne­
tih na jav­noj ras­pra­vi ili u pi­sa­nim sa­op­šte­nji­ma na­knad­no do­sta­vlje­nim
Su­du. Na taj na­čin se ne mo­že uoči­ti da je eks­pert­sko mi­šlje­nje pro­fe­so­
ra Me­đu­na­rod­nog jav­nog pra­va Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u No­vom
Sa­du dr Ro­do­lju­ba Etin­skog, ko­ji je i glav­ni prav­ni sa­vet­nik Mi­ni­star­stva
spolj­nih po­slo­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, isto­vre­me­no ko­ri­šće­no kao osnov za
ar­gu­men­te ko­je su iz­ne­li pred­stav­ni­ci do­no­si­o­ca ospo­re­nog ak­ta na jav­
noj ras­pra­vi i za ključ­nu prav­nu ar­gu­men­ta­ci­ju ko­ju je Ustav­ni sud iz­neo
74
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

u obra­zlo­že­nju Za­ključ­ka. U iz­la­ga­nju pred­stav­ni­ka Vla­de su se do­slov­ce

na­šli po­je­di­ni de­lo­vi na­ve­de­nog mi­šlje­nja, kao npr. sle­de­ći tekst: „Ustav
ne sa­dr­ži pro­pi­se ko­ji­ma za­bra­nju­je po­sto­ja­nje prav­nog si­ste­ma i usta­va
Ko­so­va i Me­to­hi­je, ko­sov­ske za­ko­ne, ko­sov­sku po­li­ci­ju i ko­sov­ske su­do­
ve. Za­što bi, on­da, pro­pi­si Pr­vog spo­ra­zu­ma u ko­ji­ma se po­mi­nje ko­sov­
ski prav­ni si­stem, ustav, za­ko­ni, po­li­ci­ja ili su­do­vi, bi­li su­prot­ni Usta­vu?“
O prav­noj ar­gu­men­ta­ci­ji ko­ju je Ustav­ni sud pre­u­zeo iz pi­sa­nog mi­šlje­nja
dr Ro­do­lju­ba Etin­skog bi­će vi­še re­či ka­sni­je u ovom iz­dvo­je­nom mi­šlje­nju.
Iz­o­sta­ja­nje in­ter­pre­ta­ci­je eks­pert­skih mi­šlje­nja iz­ne­tih na jav­noj
ras­pra­vi ili do­sta­vlje­nih u pi­sa­nom ob­li­ku, stvo­ri­lo je pri­vid da je Za­klju­
čak pro­is­te­kao iz uni­so­nog ili bar ve­ćin­skog mi­šlje­nja prav­nih eks­pe­ra­ta.
Me­đu­tim, si­tu­a­ci­ja je upra­vo obr­nu­ta. Mi­šlje­nje da je Bri­sel­ski spo­ra­zum
prav­no neo­ba­ve­zu­ju­ći po­li­tič­ki, a ne prav­ni akt iz­neo je sa­mo dr Ro­do­
ljub Etin­ski. Ni­je­dan od prav­nih eks­pe­ra­ta kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta ni­je ospo­
rio Bri­sel­skom spo­ra­zu­mu ka­rak­ter op­šteg prav­nog ak­ta, ni­ti je ospo­rio
nad­le­žnost Ustav­nog su­da da oce­nju­je nje­go­vu ustav­nost i za­ko­ni­tost.
Dr Mi­len­ko Kre­ća je u svom pi­sa­nom sa­op­šte­nju na­veo da ovaj spo­ra­zum
„u sve­tlo­sti re­le­vant­nih pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va ne­ma prav­nu sna­gu,
već kre­i­ra po­li­tič­ku oba­ve­zu u du­hu tzv. (soft low) ko­je do­pu­šta asi­me­
trič­nu per­cep­ci­ju oba­ve­ze bi­lo kao po­li­tič­ke ili prav­ne oba­ve­ze“ (da­kle,
ni­je is­klju­čio mo­guć­nost da ugo­vor­ne stra­ne Bri­sel­ski spo­ra­zum sma­tra­ju
prav­no oba­ve­zu­ju­ćim ak­tom), dok je dr Vla­di­mir Đu­rić na­veo da Bri­sel­
ski spo­ra­zum ima mno­go ele­me­na­ta me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra, da su­prot­no
Usta­vu re­gu­li­še niz pi­ta­nja i da je pro­tiv­u­stav­no po­tvr­đen, te da je, kao
ta­kav, i for­mal­no i ma­te­ri­jal­no pro­tiv­u­sta­van. Sle­dom na­ve­de­nog, mo­že
se za­klju­či­ti da su se u mi­šlje­nji­ma prav­nih eks­pe­ra­ta po­zva­nih na jav­nu
ras­pra­vu iz­dvo­ji­la tri prav­na sta­no­vi­šta o ka­rak­te­ru Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma,
sa od­re­đe­nim va­ri­ja­ci­ja­ma, pri če­mu je sta­no­vi­šte o van­prav­nom ka­rak­te­
ru ovog spo­ra­zu­ma iz­ri­či­to za­stu­pao sa­mo dr Ro­do­ljub Etin­ski.
Ka­da su u pi­ta­nju ak­ti či­ji je ka­rak­ter Ustav­ni sud oce­nji­vao u Za­
ključ­ku, mo­ram da kon­sta­tu­jem da se u obra­zlo­že­nju ne na­vo­de ne­ke bit­ne
či­nje­ni­ce ko­je se od­no­se na ove ak­te: da su dru­gi pri­me­rak tek­sta Bri­sel­
skog spo­ra­zu­ma pa­ra­fi­ra­li Ha­šim Ta­či, pred­sed­nik Vla­de sa­mo­zva­ne dr­ža­
ve Ko­so­vo i Ke­trin Ešton, Vi­so­ka pred­stav­ni­ca Evrop­ske uni­je za spolj­nu
po­li­ti­ku i bez­bed­nost; da Za­klju­čak Vla­de o pri­hva­ta­nju ovog spo­ra­zu­ma
od 22. apri­la 2013. go­di­ne ni­je ob­ja­vljen u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku Re­pu­bli­
ke Sr­bi­je“ i da in­te­gral­ni tekst Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma ni­je jav­no ob­ja­vljen.
Po­sto­ja­nje dva isto­vet­na tek­sta Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, od ko­jih su
je­dan pa­ra­fi­ra­li pred­sed­nik Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Vi­so­ka pred­stav­ni­ca
Evrop­ske uni­je, a dru­gi pred­sed­nik Vla­de sa­mo­zva­ne dr­ža­ve Ko­so­vo i Vi­
so­ka pred­stav­ni­ca Evrop­ske uni­je, ni­je či­nje­ni­ca ko­ja je po­zna­ta samo pod­
no­si­o­ci­ma pred­lo­ga, već i Ustav­nom su­du, pa i ši­roj jav­no­sti. Ali, ve­ro­vat­no
75
Hereticus, 1–2/2016 Katarina Manojlović Andrić

bi se zbog na­vo­đe­nja ove či­nje­ni­ce u obra­zlo­že­nju Za­ključ­ka mo­glo uoči­ti

da pre­go­vo­ri u Bri­se­lu ni­su vo­đe­ni sa pred­stav­ni­ci­ma Pri­vre­me­nih in­sti­
tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni, već sa pred­stav­ni­ci­ma sa­mo­pro­gla­še­ne dr­
ža­ve Ko­so­vo. Pod pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni mo­
gu se pod­ra­zu­me­va­ti sa­mo Skup­šti­na, Pred­sed­nik Ko­so­va, Vla­da, su­do­vi
i osta­li or­ga­ni i in­sti­tu­ci­je ko­ji su iza­bra­ni ili usta­no­vlje­ni na na­čin pred­
vi­đen Ustav­nim okvi­rom za pri­vre­me­nu sa­mo­u­pra­vu ko­ji je do­neo Spe­ci­
jal­ni pred­stav­nik Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN, a ko­ji svo­ja ovla­šće­nja mo­ra­ju
da vr­še u skla­du sa od­red­ba­ma Re­zo­lu­ci­je Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN 1244
(1999) i uslo­vi­ma utvr­đe­nim u Ustav­nom okvi­ru. Na­kon jed­no­stra­nog
pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va (17. fe­bru­a­ra 2008. go­di­ne), sa­mo­zva­na
dr­ža­va Ko­so­vo je spro­ve­la iz­bo­re za Skup­šti­nu, kon­sti­tu­i­sa­la Skup­šti­nu,
iza­bra­la Vla­du, kon­sti­tu­i­sa­la Ustav­ni sud i dru­ge or­ga­ne u skla­du sa ko­
sov­skim usta­vom i za­ko­ni­ma, a ne na na­čin pred­vi­đen Ustav­nim okvi­rom
za pri­vre­me­nu sa­mo­u­pra­vu. Či­nje­ni­ca da je je­dan pri­me­rak tek­sta Bri­sel­
skog spo­ra­zu­ma pa­ra­fi­rao Ha­šim Ta­či, kao pred­sed­nik Vla­de sa­mo­zva­ne
dr­ža­ve Ko­so­vo, a ne kao pred­stav­nik Pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve
u Pri­šti­ni, ni­je bez zna­ča­ja za prav­nu oce­nu ka­rak­te­ra ovog spo­ra­zu­ma.
Ka­ko u Za­ključ­ku ne­do­sta­ju i ne­ke dru­ge či­nje­ni­ce i okol­no­sti ko­je
se od­no­se na za­klju­či­va­nje i pri­hva­ta­nje Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, a ko­je su,
po mom mi­šlje­nju, zna­čaj­ne za do­no­še­nje od­lu­ke u ovom ustav­no­sud­skom
spo­ru, iz­lo­ži­ću ih u tek­stu ko­ji sle­di.

II
Pro­ces „Di­ja­lo­ga iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ni“ uz po­sre­do­va­nje Evrop­
ske uni­je po­kre­nut je na osno­vu Re­zo­lu­ci­je Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne Uje­di­
nje­nih na­ci­ja A /RES /64/298 od 9. sep­tem­bra 2010. go­di­ne. U pe­ri­o­du
od 8. mar­ta 2011. do 24. fe­bru­a­ra 2012. go­di­ne, odr­ža­no je de­vet run­di
pre­go­vo­ra na ko­ji­ma su po­stig­nu­ti do­go­vo­ri u sle­de­ćim obla­sti­ma: ma­tič­ne
knji­ge, slo­bo­da kre­ta­nja, ca­rin­ski pe­čat, ka­ta­star, funk­ci­o­ni­sa­nje CEFT-e,
pri­hva­ta­nje uni­ver­zi­tet­skih di­plo­ma, in­te­gri­sa­na kon­tro­la ad­mi­ni­stra­tiv­ne
li­ni­je i re­gi­o­nal­no pred­sta­vlja­nje i sa­rad­nja.
Re­zul­tat de­se­te run­de pre­go­vo­ra odr­ža­ne 19. apri­la 2013. go­di­ne
je pa­ra­fi­ra­nje Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju
od­no­sa, u na­šoj jav­no­sti na­zva­nog „Bri­sel­ski spo­ra­zum“, a ko­ji je pred­met
ovog ustav­no­sud­skog spo­ra. Da­kle, za raz­li­ku od do­go­vo­ra ko­ji su po­stig­
nu­ti u pr­vih de­vet run­di pre­go­vo­ra, na­kon de­se­te run­de pre­go­vo­ra je pr­vi
put tek­stu­al­no uob­li­čen akt u for­mi pa­ra­fi­ra­nog (auten­ti­fi­ko­va­nog) spo­ra­
zu­ma, na­zvan zbog to­ga „Pr­vi spo­ra­zum“, či­me mu je dat po­se­ban zna­čaj.
Spe­ci­fič­nost i ati­pič­nost Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma se na­ro­či­to ogle­da
u sle­de­ćem:
76
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

1. u Spo­ra­zu­mu ni­su na­ve­de­ne ugo­vor­ne stra­ne, pa ih Evrop­ska

uni­ja ozna­ča­va kao „Be­o­grad i Pri­šti­nu“, dr­žav­ni or­ga­ni u Re­pu­bli­ci Sr­
bi­ji kao „Vla­du Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Pri­vre­me­ne in­sti­tu­ci­je sa­mo­u­pra­ve
u Pri­šti­ni“, a or­ga­ni sa­mo­zva­ne dr­ža­ve Ko­so­va kao „Vla­du Re­pu­bli­ke Sr­
bi­je i Vla­du Ko­so­va“;
2. tekst spo­ra­zu­ma je sa­či­njen u dva isto­vet­na pri­mer­ka, od ko­jih
su pr­vi pri­me­rak pa­ra­fi­ra­li Ivi­ca Da­čić, pred­sed­nik Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­
je, i Ke­trin Ešton, Vi­so­ka pred­stav­ni­ca Evrop­ske uni­je za spolj­nu po­li­ti­ku
i bez­bed­nost, a dru­gi pri­me­rak Ha­šim Ta­či, pred­sed­nik Vla­de sa­mo­zva­ne
dr­ža­ve Ko­so­vo, i Ke­trin Ešton;
3. pri­li­kom pa­ra­fi­ra­nja Spo­ra­zu­ma Ivi­ca Da­čić i Ha­šim Ta­či su se
oba­ve­za­li da će do­sta­vi­ti od­lu­ke o pri­hva­ta­nju ili od­bi­ja­nju Spo­ra­zu­ma;
4. Vla­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je 22. apri­la 2013. go­di­ne do­ne­la Za­klju­
čak o pri­hva­ta­nju Spo­ra­zu­ma, ko­ji je sa­stav­ni deo ovog za­ključ­ka, ali Za­
klju­čak ni­je ob­ja­vljen u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku RS“;
5. Na­rod­na skup­šti­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je 26. apri­la 2013. go­di­ne,
po hit­nom po­stup­ku, do­ne­la Od­lu­ku o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja (Vla­de) o do-
­sa­da­šnjem pro­ce­su po­li­tič­kog i teh­nič­kog di­ja­lo­ga sa Pri­vre­me­nim in­sti­
tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni uz po­sre­do­va­nje Evrop­ske uni­je, uklju­
ču­ju­ći pro­ces im­ple­men­ta­ci­je po­stig­nu­tih do­go­vo­ra. Od­lu­ka je ob­ja­vlje­na
u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku RS“, ali ne i tekst Iz­ve­šta­ja či­ji je sa­stav­ni deo
tekst Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma;
6. Vla­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je o pri­hva­ta­nju Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma
oba­ve­sti­la Evrop­sku uni­ju;
7. Skup­šti­na sa­mo­zva­ne dr­ža­ve Ko­so­vo je 27. ju­na 2013. go­di­ne do­
ne­la Za­kon o ra­ti­fi­ka­ci­ji Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, ko­jim je ovaj spo­ra­zum
po­tvr­di­la kao me­đu­na­rod­ni ugo­vor;
8. Vla­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je 26. ma­ja 2013. go­di­ne pri­hva­ti­la Plan
pri­me­ne Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, či­ji su tekst pret­hod­no pa­ra­fi­ra­li Ivi­ca Da­
čić, Ha­šim Ta­či i Ke­trin Ešton.
Iz na­ve­de­nih či­nje­ni­ca i okol­no­sti, po mom su­du, ne­sum­nji­vo pro­
iz­la­zi da su obe stra­ne pri­hva­ti­le Bri­sel­ski spo­ra­zum, oba­ve­stiv­ši o tome
Evrop­sku uni­ju, kao po­sred­ni­ka u pre­go­vo­ri­ma. Me­đu­tim, za raz­li­ku od
sa­mo­zva­ne dr­ža­ve Ko­so­vo ko­ja Bri­sel­ski spo­ra­zum sma­tra po­tvr­đe­nim
me­đu­na­rod­nim ugo­vo­rom, pred­stav­ni­ci Vla­de, Na­rod­ne skup­šti­ne i Se­
kre­ta­ri­ja­ta za za­ko­no­dav­stvo Re­pu­bli­ke Sr­bi­je su na jav­noj ras­pra­vi Bri­
sel­skom spo­ra­zu­mu ospo­ri­li ne sa­mo ka­rak­ter me­đu­na­rod­nog ugo­vo­
ra, već i ka­rak­ter prav­no oba­ve­zu­ju­ćeg op­šteg ak­ta, na­vo­de­ći da se ra­di
o po­li­tič­kom ak­tu ko­ji tek tre­ba da bu­de ob­li­ko­van kroz op­šti prav­ni akt,
a to je za­kon o su­štin­skoj auto­no­mi­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je.
77
Hereticus, 1–2/2016 Katarina Manojlović Andrić

Ustav­ni sud je u Za­ključ­ku u pot­pu­no­sti pri­hva­tio ova­kve sta­vo­ve

pred­stav­ni­ka do­no­si­o­ca ospo­re­nog ak­ta, s tim što je Sud išao ko­rak da­lje
oce­niv­ši da se Za­klju­čak Vla­de o pri­hva­ta­nju Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma „mo­
že shva­ti­ti i kao pri­hva­ta­nje in­for­ma­ci­je o po­li­tič­kim ak­tiv­no­sti­ma ko­je
je pred­sed­nik Vla­de pred­u­zeo u okvi­ru po­li­tič­kih raz­go­vo­ra sa Pri­vre­me­
nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, što bi da­lje zna­či­lo
da sa­gla­snost ko­ju je Vla­da da­la Za­ključ­kom ni­je sa­gla­snost u smi­slu da­
va­nja sa­gla­sno­sti nad­le­žnog or­ga­na na od­re­đe­ni prav­ni akt, već da­va­nja
po­li­tič­ke sa­gla­sno­sti ko­ja se od­no­si na pred­u­ze­te po­li­tič­ke ak­tiv­no­sti pred­
sed­ni­ka Vla­de“. U Za­ključ­ku je, ta­ko­đe, oce­nje­no da se ni Od­lu­ka Na­rod­
ne skup­šti­ne o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja o do­sa­da­šnjem pro­ce­su po­li­tič­kog
i teh­nič­kog di­ja­lo­ga sa Pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni
uz po­sre­do­va­nje Evrop­ske uni­je, uklju­ču­ju­ći pro­ces im­ple­men­ta­ci­je po­
stig­nu­tih do­go­vo­ra, ni­ti Iz­ve­štaj „ne mo­gu sma­tra­ti op­šte­o­ba­ve­zu­ju­ćim
prav­nim nor­ma­ma jer ni­su usvo­je­ni u pro­ce­du­ri i for­mi ko­ja bi im da­la
ta­kvu prav­nu sna­gu, već se za­pra­vo ra­di o od­re­đe­nim po­li­tič­kim ak­ti­ma,
do­ne­tim u sfe­ri vo­đe­nja po­li­ti­ke Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“. Sto­ga, Ustav­ni sud
„sma­tra da po­li­tič­ki do­go­vo­ri po­stig­nu­ti sa pred­stav­ni­ci­ma Pri­vre­me­nih
in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni u pi­ta­nji­ma ko­ja se ti­ču od­re­đi­va­nja su­
štin­ske auto­no­mi­je Ko­so­va i Me­to­hi­je po­sta­ju sa­stav­ni deo prav­nog po­
ret­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je sa­mo do­no­še­njem po­seb­nog za­ko­na iz sta­va 2.
čla­na 182. Usta­va, a u osta­lim pi­ta­nji­ma ko­ja se ti­ču ure­đi­va­nja od­no­sa
u po­je­di­nim obla­sti­ma dru­štve­nog ži­vo­ta – do­no­še­njem ili iz­me­na­ma i do-
­pu­na­ma za­ko­na ko­jim se te obla­sti dru­štve­nog ži­vo­ta ure­đu­ju, od­no­sno
do­no­še­njem od­go­va­ra­ju­ćih pod­za­kon­skih pro­pi­sa u si­tu­a­ci­ji ka­da je od­
re­đe­ni od­nos već za­kon­ski ure­đen“. Ustav­ni sud u Za­ključ­ku uka­zu­je „da
se po­li­tič­ki do­go­vor ne mo­že sma­tra­ti sa­stav­nim de­lom prav­nog po­ret­ka
dr­ža­ve dok ni­je pre­to­čen u pra­vo, od­no­sno prav­ne nor­me, usvo­je­ne u od-
­go­va­ra­ju­ćoj za to pro­pi­sa­noj pro­ce­du­ri i od stra­ne nad­le­žnih or­ga­na“,
a za­tim kon­sta­tu­je sle­de­će: „Za­to sve dok ak­tiv­no­sti po­li­tič­kih či­ni­la­ca
ne pre­đu iz sfe­re vo­đe­nja po­li­ti­ke u sfe­ru nor­ma­tiv­ne, od­no­sno za­ko­no­
dav­ne ak­tiv­no­sti, one osta­ju van ne­po­sred­nog uti­ca­ja na po­sto­je­će sta­nje
u prav­nom po­ret­ku dr­ža­ve“.

III
Ustav­ni sud je svo­ju oce­nu da Bri­sel­ski spo­ra­zum ne­ma ka­rak­ter
me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra, u su­šti­ni, za­sno­va­no na to­me da Ko­so­vo i Me­
to­hi­ja u od­no­su na Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju ne po­sto­ji kao su­ve­re­na dr­ža­va i da
se, sa­gla­sno me­đu­na­rod­nom i do­ma­ćem pra­vu, ne mo­že us­po­sta­vi­ti ugo­
vor­ni od­nos iz­me­đu dr­ža­ve i ne­pri­zna­tog en­ti­te­ta, što zna­či da ospo­re­
ni spo­ra­zum po svo­joj pri­ro­di ne mo­že bi­ti me­đu­na­rod­ni ugo­vor jer mu
78
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

ne­do­sta­je je­dan od osnov­nih ele­me­na­ta pred­vi­đe­nih Beč­kom kon­ven­ci­jom

o ugo­vor­nom pra­vu i Za­ko­nom o za­klju­či­va­nju i iz­vr­ša­va­nju me­đu­na­rod­
nih ugo­vo­ra, a to je sta­tus (svoj­stvo) dr­ža­ve jed­ne od „stra­na ugo­vor­ni­ca“.
Ovo sta­no­vi­šte za­sni­va se na ar­gu­men­ta­ci­ji iz­ne­toj u pi­sa­nom sa­op­šte­
nju dr Ro­do­lju­ba Etin­skog, ko­ja je, naj­ve­ćim de­lom, do­slov­ce pre­ne­se­na
u tekst Za­ključ­ka. Pri to­me, ni­je ni po­me­nu­to, a ka­mo­li raz­mo­tre­no sta­
no­vi­šte dr Vla­di­mi­ra Đu­ri­ća da se Evrop­ska uni­ja mo­že sma­tra­ti jed­nom
od stra­na spo­ra­zu­ma. Ovo sta­no­vi­šte se obra­zla­že ti­me da „ve­ći­na od­red­bi
spo­ra­zu­ma pred­sta­vlja pa­ra­lel­no, na pr­vi po­gled uni­la­te­ral­no, ali na­čel­no
isto­vet­na oba­ve­zi­va­nja dve stra­ne pre­ma Evrop­skoj uni­ji ko­ja se, u tom
smi­slu, po­ja­vlju­je u ulo­zi no­si­o­ca pra­va pre­ma stra­na­ma u spo­ra­zu­mu, da
pre­ma tač­ki 15. Spo­ra­zu­ma ima i jed­nu oba­ve­zu – da po­mog­ne stra­na­ma
u spo­ru u osni­va­nju Od­bo­ra za im­ple­men­ta­ci­ju, te da je Spo­ra­zum pa­ra­
fi­rao i pred­stav­nik Evrop­ske uni­je, ko­ja ima i ak­tiv­nu ulo­gu u pro­ce­su
spro­vo­đe­nja Spo­ra­zu­ma. Da­kle, po­što je is­klju­čio mo­guć­nost da Bri­sel­ski
spo­ra­zum pred­sta­vlja me­đu­na­rod­ni ugo­vor za­klju­čen iz­me­đu Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je i nje­nog, u dr­žav­nom smi­slu, ne­pri­zna­tog en­ti­te­ta, Ustav­ni sud je
tre­ba­lo da oce­ni da li se ra­di o me­đu­na­rod­nom ugo­vo­ru ko­ji je Re­pu­bli­ka
Sr­bi­je za­klju­či­la sa me­đu­na­rod­nom or­ga­ni­za­ci­jom (Evrop­skom uni­jom).
Ovaj ko­rak u oce­ni ka­rak­te­ra Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma je bio neo­p­ho­dan
i zbog to­ga što je pred­stav­nik Na­rod­ne skup­šti­ne na jav­noj ras­pra­vi iz­ja­vio
sle­de­će: „Ov­de se ra­di o spo­ra­zu­mu ko­ji su pa­ra­fi­ra­li ta­da­šnji pred­sed­nik
Vla­de Ivi­ca Da­čić i Vi­so­ka pred­stav­ni­ca Evrop­ske uni­je za spolj­nu po­li­
ti­ku i bez­bed­nost Ke­trin Ešton. Da­kle, dru­ga stra­na u ovom spo­ra­zu­mu,
sa sta­no­vi­šta Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, ni­ti su pri­vre­me­ne in­sti­tu­ci­je sa­mo­u­pra­ve
u Pri­šti­ni, a po­go­to­vo ni­je ne­ka­kva vla­da sa­mo­zva­ne dr­ža­ve ko­sov­skih Al­
ba­na­ca ko­ju Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja ni­je pri­zna­la, ni­ti ima na­me­ru da pri­zna.“
Po­red to­ga, pre ko­nač­ne ustav­no­prav­ne oce­ne da Bri­sel­ski spo­ra­zum ni­je
me­đu­na­rod­ni ugo­vor, va­lja­lo je raz­mo­tri­ti i sta­no­vi­šte dr Vla­di­mi­ra Đu­ri­ća
u ko­me se is­ti­če da ovaj spo­ra­zum ima mno­go ele­me­na­ta me­đu­na­rod­nog
ugo­vo­ra, da čak i ako ne zna­či eks­pli­cit­no pri­zna­va­nje ne­za­vi­sno­sti „Ko­
so­va“, „Bri­sel­ski spo­ra­zum se, po­sred­stvom pri­zna­va­nja ugo­vor­nog ka­pa­
ci­te­ta ’Ko­so­va’ i pre­pu­šta­nja tom en­ti­te­tu vr­še­nja dr­žav­nih (za­ko­no­dav­ne
i sud­ske) funk­ci­ja i nad­le­žno­sti ure­đi­va­nja po­je­di­nih obla­sti dru­štve­nog
ži­vo­ta ko­je su pre­ma Usta­vu u is­klju­či­voj nad­le­žno­sti Re­pu­bli­ke, mo­že
sma­tra­ti ak­tom ko­jim se, uz po­sre­do­va­nje EU i pod nje­nim pa­tro­na­tom,
me­nja dr­žav­no ure­đe­nje Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i dr­ža­va iz uni­tar­ne pre­tva­ra
u fe­de­ral­no ure­đe­nu ze­mlju.“
Ima­ju­ći u vi­du pret­hod­no na­ve­de­no, sma­tram da se oce­ni Ustav­nog
su­da da Bri­sel­ski spo­ra­zum ne­ma ka­rak­ter me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra mo­že
pri­go­vo­ri­ti to što je da­ta bez pot­pu­nog sa­gle­da­va­nja su­prot­nih ar­gu­me­
na­ta iz­lo­že­nih na jav­noj ras­pra­vi.
79
Hereticus, 1–2/2016 Katarina Manojlović Andrić

Sta­no­vi­šte Ustav­nog su­da da je Bri­sel­ski spo­ra­zum po­li­tič­ki, a ne

prav­no oba­ve­zu­ju­ći akt, te da pred­sta­vlja ne­ku vr­stu po­li­tič­ke plat­for­me
ko­ja tek tre­ba da bu­de uob­li­če­na kroz prav­ni akt – za­kon o su­štin­skoj
auto­no­mi­ji Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, po mom mi­šlje­nju,
u pot­pu­no­sti je ne­pri­hva­tlji­vo.
Bri­sel­ski spo­ra­zum je ne­spor­no re­zul­tat po­li­tič­kih pre­go­vo­ra o Ko­
so­vu i Me­to­hi­ji. Ali, kao što je pret­hod­no na­ve­de­no, to je pr­vi for­ma­li­zo­
va­ni pi­sme­no uob­li­čen tekst ko­ji su ugo­vor­ne stra­ne pa­ra­fi­ra­le, a za­tim
svo­jim od­lu­ka­ma i pri­hva­ti­le, zbog če­ga se na­zi­va „Pr­vi spo­ra­zum“, za
raz­li­ku od pret­hod­nih run­di di­ja­lo­ga ko­je su kao re­zul­tat ima­li „do­go­vo­
re“ (o ma­tič­nim knji­ga­ma, ca­rin­skom pe­ča­tu, ka­ta­stru itd.). Već ova či­
nje­ni­ca uka­zu­je na dru­ga­či­ji ka­rak­ter Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma u od­no­su na
pret­hod­no po­stig­nu­te do­go­vo­re.
Iako u na­zi­vu Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma sto­ji da se on od­no­si na prin­
ci­pe ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa, u sa­mom tek­stu Spo­ra­zu­ma se
ta­kvi prin­ci­pi eks­pli­cit­no ne na­vo­de. Spo­ra­zu­mom su ure­đe­na pi­ta­nja ko­ja
se uglav­nom od­no­se na se­ver­ni deo Ko­so­va i Me­to­hi­je sa ve­ćin­skim srp­
skim sta­nov­ni­štvom, a to su: lo­kal­na sa­mo­u­pra­va, bez­bed­no­sne struk­tu­re
(po­li­ci­ja) i or­ga­ni­za­ci­ja i rad pra­vo­su­đa. Ure­đi­va­nje ovih pi­ta­nja, sa­gla­sno
čla­nu 97. tač. 3, 4. i 16. Usta­va, spa­da u is­klju­či­vu nad­le­žnost Re­pu­bli­
ke Sr­bi­je, a ne nje­nih auto­nom­nih po­kra­ji­na. Spo­ra­zu­mom su re­gu­li­sa­na
i pi­ta­nja osni­va­nja Za­jed­ni­ce/Aso­ci­ja­ci­je srp­skih op­šti­na na Ko­so­vu s ve­
ćin­skim srp­skim sta­nov­ni­štvom, na­či­na for­mi­ra­nja te za­jed­ni­ce, struk­tu­re
nje­nih or­ga­na, nje­nih nad­le­žno­sti i ovla­šće­nja, kao i or­ga­ni­zo­va­nje op­štin­
skih iz­bo­ra u „op­šti­na­ma na se­ve­ru“ u 2013. go­di­ni, u skla­du sa ko­sov­skim
za­ko­nom i me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma. Od­red­be ovog spo­ra­zu­ma, da­kle,
ure­đu­ju ustav­nu i za­kon­sku ma­te­ri­ju i sro­če­ne su oba­ve­zu­ju­ćim iz­ra­ža­va­
njem, kao na pri­mer: „Osni­va se Za­jed­ni­ca/Aso­ci­ja­ci­ja srp­skih op­šti­na...“,
„Za­jed­ni­ca/Aso­ci­ja­ci­ja bi­će for­mi­ra­na sta­tu­tom...“, „Za­jed­ni­ca/Aso­ci­ja­ci­ja
će ima­ti pred­stav­nič­ku ulo­gu...“, „Na Ko­so­vu po­sto­ji jed­na po­li­ci­ja pod
na­zi­vom Ko­sov­ska po­li­ci­ja...“, „Pra­vo­sud­ne vla­sti bi­će in­te­gri­sa­ne i funk­
ci­o­ni­sa­će u okvi­ru ko­sov­skog pra­vo­sud­nog si­ste­ma...“ itd. Sa­mo jed­na od­
red­ba Spo­ra­zu­ma (tač­ka 13) iz­ra­ža­va na­me­ru da se in­ten­zi­vi­ra­ju i za­vr­še
raz­go­vo­ri o ener­ge­ti­ci i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma, dok jed­na od­red­ba (tač­ka
14) pred­sta­vlja kon­sta­ta­ci­ju o to­me da je do­go­vo­re­no da ni jed­na stra­na
ne­će blo­ki­ra­ti ni­ti ohra­bri­va­ti dru­ge da blo­ki­ra­ju jed­na dru­gu na svo­jim
za­seb­nim pu­te­vi­ma ka EU.
Iz na­ve­de­nog sle­di da Bri­sel­ski spo­ra­zum ima u naj­ve­ćem de­lu nor­
ma­tiv­nu prav­no oba­ve­zu­ju­ću sa­dr­ži­nu. Od­red­be Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma su
iz­me­ni­le po­sto­je­će prav­no sta­nje u po­je­di­nim obla­sti­ma i us­po­sta­vi­le no­vo.
Upra­vo zbog to­ga, Evrop­ska uni­ja je i zah­te­va­la da ugo­vor­ne stra­ne do­ne­
su od­lu­ke o pri­hva­ta­nju Spo­ra­zu­ma, da bi za­tim pri­stu­pi­le iz­vr­ša­va­nju/
80
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

im­ple­men­ta­ci­ji oba­ve­za pre­u­ze­tih Spo­ra­zu­mom. Do­no­še­njem Za­ključ­ka

Vla­de o pri­hva­ta­nju Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma i Od­lu­ke Na­rod­ne skup­šti­ne
o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja či­ji je sa­stav­ni deo Bri­sel­ski spo­ra­zum, ovaj spo­
ra­zum je uve­den u prav­ni po­re­dak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i od tog mo­men­ta je
za­po­če­lo nje­go­vo prav­no dej­stvo, pa ne mo­že bi­ti re­či o ak­tu ko­ji je ostao
van ne­po­sred­nog uti­ca­ja na po­sto­je­će sta­nje u prav­nom po­ret­ku dr­ža­ve.
Ugo­vor­ne stra­ne su na­kon to­ga ima­le oba­ve­zu da do­ne­su za­ko­ne i dru­
ge prav­ne ak­te neo­p­hod­ne za pri­me­nu po­je­di­nih od­re­da­ba Spo­ra­zu­ma.
Ve­ći­nu prav­nih aka­ta neo­p­hod­nih za im­ple­men­ta­ci­ju Bri­sel­skog
spo­ra­zu­ma, u skla­du sa nje­go­vim od­red­ba­ma, do­ne­će sa­mo­zva­na dr­ža­va
Ko­so­vo. Na­i­me, ko­sov­ska po­li­ci­ja će bi­ti ure­đe­na ko­sov­skim za­ko­nom, svi
su­do­vi na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji će funk­ci­o­ni­sa­ti u okvi­ru ko­sov­skog pra­vo­
sud­nog si­ste­ma, op­štin­ski iz­bo­ri u op­šti­na­ma na se­ve­ru Ko­so­va i Me­to­hi­je
su ras­pi­sa­ni Od­lu­kom Skup­šti­ne sa­mo­zva­ne dr­ža­ve Ko­so­vo i za­tim spro­
ve­de­ni u skla­du sa ko­sov­skim za­ko­nom, a u to­ku je iz­ra­da Sta­tu­ta Za­jed­
ni­ca/Aso­ci­ja­ci­ja „srp­skih op­šti­na na se­ve­ru Ko­so­va“. Kon­tro­la ustav­no­sti
i za­ko­ni­to­sti svih na­ve­de­nih prav­nih aka­ta osta­je iz­van okvi­ra nad­le­žno­
sti Ustav­nog su­da Sr­bi­je. To je još je­dan, vr­lo bi­tan, raz­log zbog ko­ga je
Ustav­ni sud mo­rao da pri­hva­ti nad­le­žnost za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­
sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, kao osnov­nog prav­nog ak­ta iz ko­ga iz­vi­ru dru­gi
prav­ni ak­ti – op­šti i po­je­di­nač­ni.
U im­ple­men­ta­ci­ji Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma Vla­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je
do sa­da do­ne­la od­lu­ke o ras­pu­šta­nju Skup­šti­na op­šti­na Ko­sov­ska Mi­tro­
vi­ca, Le­po­sa­vić, Zve­čan i Zu­bin Po­tok, ob­ja­vlje­ne u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku
RS“, broj 80/13, ka­ko bi se spro­ve­li op­štin­ski iz­bo­ri po ko­sov­skim za­ko­
ni­ma, sa­gla­sno tač­ki 11. Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma. Ta­ko­đe, ka­ko se to na­vo­di
u Za­ključ­ku, „ure­di­la“ je pre­sta­nak rad­no­prav­nog sta­tu­sa po­li­cij­skih slu­
žbe­ni­ka ra­ni­je za­po­sle­nih u Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je ko­ji su ima­li bo­ra­vi­šte na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je. Ovo pi­ta­nje je
„ure­đe­no“ na taj na­čin što su naj­pre u Pra­vil­ni­ku o si­ste­ma­ti­za­ci­ji uki­nu­ta
nji­ho­va rad­na me­sta, za­tim su do­bi­li re­še­nja o pre­stan­ku rad­nog od­no­sa
sa 31. de­cem­brom 2013. go­di­ne, a on­da je Vla­da do­ne­la Ured­bu o uslo­vi­
ma za ostva­ri­va­nje pra­va na po­seb­nu pen­zi­ju za­po­sle­nih u Mi­ni­star­stvu
unu­tra­šnjih po­slo­va na te­ri­to­ri­ji Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja
(„Slu­žbe­ni gla­snik RS“, br. 115/13 i 42/14), ko­jom im je pri­zna­to pra­vo na
po­seb­nu pen­zi­ju u vi­si­ni od 60% od po­je­di­nač­ne pro­seč­ne pla­te u 2013.
go­di­ni, pod uslo­vom da na­sta­ve da ži­ve na te­ri­to­ri­ji AP Ko­so­vo i Me­to­hi­ja.
Iako je Usta­vom utvr­đe­no da je sud­ska vlast je­din­stve­na na te­ri­to­ri­ji
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je (član 142. stav 1), da se osni­va­nje, or­ga­ni­za­ci­ja, nad­le­
žnost, ure­đe­nje i sa­stav su­do­va ure­đu­ju za­ko­nom (član 143. stav 2), kao
i da se osni­va­nje, or­ga­ni­za­ci­ja i nad­le­žnost jav­nih tu­ži­la­šta­va ure­đu­ju za­
ko­nom (član 157. stav 1), čla­nom 12. Za­ko­na o pod­ruč­ji­ma su­do­va i jav­nih
81
Hereticus, 1–2/2016 Katarina Manojlović Andrić

tu­ži­la­šta­va („Slu­žbe­ni gla­snik RS“, broj 101/13) od­re­đe­no je da će se osni­

va­nje su­do­va i jav­nih tu­ži­la­šta­va na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je ure­di­ti
po­seb­nim za­ko­nom. Ka­da se zna da je tač­kom 10. Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma
od­re­đe­no da će pra­vo­sud­ne vla­sti bi­ti in­te­gri­sa­ne i da će funk­ci­o­ni­sa­ti u
okvi­ru ko­sov­skog pra­vo­sud­nog si­ste­ma, on­da je vi­še ne­go oči­gled­no da
će taj „po­se­ban za­kon“ iz čla­na 12. pret­hod­no po­me­nu­tog za­ko­na do­ne­ti
Skup­šti­na sa­mo­zva­ne dr­ža­ve Ko­so­vo, a ne Na­rod­na skup­šti­na Re­pu­bli­
ke Sr­bi­je, te da će i taj za­kon bi­ti van do­ma­ša­ja ustav­no­sud­ske kon­tro­le
Ustav­nog su­da Sr­bi­je.
Su­di­je Ustav­nog su­da se ne sme­ju za­va­ra­va­ti ti­me da će se pi­ta­nje
ne­u­stav­no­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma re­ši­ti utvr­đi­va­njem ne­u­stav­no­sti op­
štih prav­nih aka­ta ko­ji su iz ovog spo­ra­zu­ma pro­is­te­kli, jer ne­će ni bi­ti
u pri­li­ci da oce­nju­ju naj­ve­ći broj tih aka­ta.

IV
Sta­vo­vi Ustav­nog su­da o ka­rak­te­ru Za­ključ­ka Vla­de o pri­hva­ta­nju
Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, ko­ji je sa­stav­ni deo ovog za­ključ­ka i o ka­rak­te­ru
Od­lu­ke o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja Vla­de, či­ji je sa­stav­ni deo Bri­sel­ski spo­
ra­zum, po mom mi­šlje­nju, kraj­nje su pro­iz­volj­ni i su­prot­ni do­sa­da­šnjoj
prak­si ovog su­da.
’Pr­vo, zbog to­ga što je su­pro­tan sa­dr­ži­ni Za­ključ­ka, ko­jim je kon­sta­
to­va­no da Vla­da pri­hva­ta Pr­vi spo­ra­zum o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­
ma­li­za­ci­ju od­no­sa, ko­ji je sa­stav­ni deo ovog za­ključ­ka; dru­go, zbog to­ga
što je Vla­da oba­ve­sti­la Evrop­sku uni­ju da je pri­hva­ti­la Bri­sel­ski spo­ra­zum
i ta­ko is­pu­ni­la oba­ve­zu pre­u­ze­tu pri­li­kom nje­go­vog pa­ra­fi­ra­nja; tre­će, što
bi da­va­nje po­li­tič­ke sa­gla­sno­sti Vla­de na pred­u­ze­te po­li­tič­ke ak­tiv­no­sti
pred­sed­ni­ka Vla­de bi­lo su­prot­no ustav­no­prav­nom po­lo­ža­ju pred­sed­ni­
ka Vla­de. O pi­ta­nju prav­nog po­lo­ža­ja pred­sed­ni­ka Vla­de bi­lo je vi­še re­či
u Iz­dvo­je­nom mi­šlje­nju na Od­lu­ku Ustav­nog su­da IUz-231/2012 od 3. ju­la
2012. go­di­ne, ko­je sam pi­sa­la sa su­di­ja­ma dr Bo­som Ne­na­dić, dr Oli­ve­rom
Vu­čić, dr Dra­ga­nom Sto­ja­no­vi­ćem i Pre­dra­gom Ćet­ko­vi­ćem.
Ta­ko­đe, ne mo­gu da pri­hva­tim sta­no­vi­šte Ustav­nog su­da da Za­klju­
čak Vla­de o pri­hva­ta­nju Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma i Od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne
o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja ni­su op­šti prav­ni ak­ti. Jer, da je Ustav­ni sud u ovom
ustav­no­sud­skom spo­ru, kao u ne­kim ra­ni­jim, hteo da oce­nju­je ustav­nost
Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma i aka­ta Vla­de i Na­rod­ne skup­šti­ne ko­ji­ma je ovaj
spo­ra­zum pri­hva­ćen, ru­ko­vo­dio bi se sa­dr­ži­nom, a ne for­mom ovih aka­ta.
Na­i­me, ni­je pr­vi put da Vla­da pri­beg­ne to­me da o ne­kim iz­u­zet­no va­žnim
prav­nim pi­ta­nji­ma od­lu­ču­je za­ključ­ci­ma, iz­ve­šta­ji­ma i in­for­ma­ci­ja­ma. Ali,
to ne­ka­da ni­je spre­ča­va­lo Ustav­ni sud da ce­ni ustav­nost i za­ko­ni­tost ta­
kvih aka­ta. Pod­se­ti­ću ovom pri­li­kom na sle­de­će Od­lu­ke Ustav­nog su­da:
82
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

IU-412/03 od 16. apri­la 2010. go­di­ne, ko­jom je utvr­đe­no da tač­ka 1. Za­

ključ­ka Vla­de od 17. ju­la 2003. go­di­ne, u de­lu ko­ji se od­no­si na pri­hva­
ta­nje tač. 1. do 12. In­for­ma­ci­je u po­gle­du sta­tu­sa od­re­đe­nih or­ga­na, or­
ga­ni­za­ci­ja i slu­žbi sa pod­ruč­ja AP Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, ko­ja je sa­stav­ni deo
ovog za­ključ­ka, ni­je u sa­gla­sno­sti sa Usta­vom i za­ko­nom; IUo-1177/2010
od 23. fe­bru­a­ra 2012. go­di­ne, ko­jom je utvr­đe­no da Za­klju­čak Vla­de od
6. ju­la 2010. go­di­ne, ko­ji se od­no­sio na utvr­đi­va­nje pra­va na ostva­ri­va­nje
na­kna­de pla­te ne­i­za­bra­nim su­di­ja­ma i jav­nim tu­ži­o­ci­ma i za­me­ni­ci­ma
jav­nih tu­ži­la­ca, ni­je u sa­gla­sno­sti sa Usta­vom i za­ko­nom; IUo-577/2011
od 19. apri­la 2012. go­di­ne, ko­jom je utvr­đe­no da Za­klju­čak Vla­de od 17.
fe­bru­a­ra 2010. go­di­ne, ko­jim je pri­zna­to pra­vo na po­ve­zi­va­nje sta­ža za­po­
sle­nih u slu­ča­je­vi­ma ka­da po­slo­da­vac ni­je is­pu­nio svo­ju za­kon­sku oba­ve­zu
upla­te do­pri­no­sa za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje, ni­je u sa­gla­sno­sti
sa Usta­vom i za­ko­nom.
Ustav­ni sud sto­ga ni­je smeo da ig­no­ri­še svo­ju do­sa­da­šnju prak­su,
kao ni či­nje­ni­cu da ni­ko od prav­nih eks­pe­ra­ta kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta po­zva­
nih na jav­nu ras­pra­vu ni­je ospo­rio to da su Za­klju­čak Vla­de o pri­hva­ta­nju
Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma i Od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne o pri­hva­ta­nju Iz­ve­
šta­ja, či­ji je sa­stav­ni deo ovaj spo­ra­zum, op­šti prav­ni ak­ti. Ustav­ni sud se
u Za­ključ­ku ni­je ni osvr­nuo na nji­ho­vu prav­nu ar­gu­men­ta­ci­ju, a tre­ba­lo
je to da uči­ni i da po­seb­no bri­žlji­vo oce­ni ar­gu­men­te iz­ne­te u eks­pert­
skom mi­šlje­nju dr Rat­ka Mar­ko­vi­ća, ko­ji se od­no­se ne sa­mo na ka­rak­ter
na­ve­de­nih aka­ta, već i na nji­hov zna­čaj za uvo­đe­nje Bri­sel­skog spo­ra­zu­
ma u prav­ni po­re­dak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Su­du je bi­lo lak­še da ne po­mi­nje
su­prot­no prav­no mi­šlje­nje od ono­ga ko­je on za­stu­pa, ne­go da do­ka­zu­je da
su­prot­no mi­šlje­nje ni­je osno­va­no i na­vo­di raz­lo­ge zbog če­ga ga ne pri­hva­
ta. Jer, ka­ko bi Ustav­ni sud mo­gao da gra­di svo­ju od­lu­ku o ne­na­dle­žno­sti
ute­me­lje­nu na po­li­tič­koj, a ne na prav­noj pri­ro­di aka­ta ko­je je oce­nji­vao,
da je u Za­ključ­ku iz­lo­žio sta­no­vi­šte dr Rat­ka Mar­ko­vi­ća, u de­lu ko­ji gla­
si: „Spo­ra­zum je na­stao kao ne­for­mal­ni pi­sa­ni po­li­tič­ki do­go­vor uče­sni­ka
di­ja­lo­ga u Bri­se­lu – Da­čić, Ešton, Ta­či, a on­da je nje­go­va sa­dr­ži­na do­bi­
la spo­lja­šnju for­mu op­šteg ak­ta Vla­de, pod ime­nom ’za­klju­čak’ i op­šteg
ak­ta Na­rod­ne skup­šti­ne, pod ime­nom ’od­lu­ka’. Ta­ko je Spo­ra­zum po­stao
sa­stav­ni deo ova dva op­šta ak­ta iz no­men­kla­tu­re op­štih aka­ta po­zi­tiv­
nog pra­va, a to zna­či da je Spo­ra­zum po­stao op­šti akt po­zi­tiv­nog pra­va
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, ko­ji ima op­šte dej­stvo. Jer, da ne­ma op­šte dej­stvo, po
nje­mu ne bi tre­ba­lo ni po­stu­pa­ti, tj. ne bi ga uop­šte tre­ba­lo pri­me­nji­va­ti
u neo­d­re­đe­nom bro­ju slu­ča­je­va. Jed­no­krat­nom pri­me­nom, pre­sta­lo bi
nje­go­vo va­že­nje. Čim se pri­me­nju­je u mno­ži­ni slu­ča­je­va, a pri­me­nji­vao
se, Spo­ra­zum sa­mim tim ima op­šte prav­no dej­stvo. Iz nje­ga ’iz­vi­re’ pra­vo,
tač­ni­je ne­pra­vo [...] Spo­ra­zum – to je op­šti akt Vla­de (za­klju­čak), ko­ji je
svo­jim op­štim ak­tom po­tvr­di­la i pri­hva­ti­la Na­rod­na skup­šti­na (od­lu­ka).
83
Hereticus, 1–2/2016 Katarina Manojlović Andrić

A pri­hva­ti­ti zna­či ’usvo­ji­ti’, ’odo­bri­ti’. Po­sred­stvom tih aka­ta pr­vo­bit­no

pa­ra­fi­ra­ni spo­ra­zum... je uve­den (’pri­hva­ćen’) kao op­šta nor­ma u prav­ni
po­re­dak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.“
Naj­zad, na­pi­sa­ću ne­što i o tvrd­nji pred­stav­ni­ka do­no­si­o­ca ospo­re­
nog ak­ta, ko­ju je pri­hva­tio Ustav­ni sud u Za­ključ­ku, da će po­li­tič­ki pre­
go­vo­ri sa „Pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni“ re­zul­ti­ra­ti
do­no­še­njem op­šteg ak­ta u pra­vom smi­slu te re­či, a to je ustav­ni za­kon
o su­štin­skoj auto­no­mi­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je. U svom iz­la­ga­nju na jav­noj ras­
pra­vi i u do­sta­vlje­nom pi­sa­nom sa­op­šte­nju, dr Vla­dan Pe­trov je na­veo tri
raz­lo­ga zbog ko­jih ni­je mo­gu­će do­no­še­nje ustav­nog za­ko­na o su­štin­skoj
auto­no­mi­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je ko­ji bi sa­dr­žao re­še­nja iz Bri­sel­skog spo­ra­
zu­ma. Pr­vo, Ustav­ni za­kon bi mo­rao da ure­đu­je te­ri­to­ri­jal­nu auto­no­mi­
ju Ko­so­va i Me­to­hi­je u dr­žav­no­prav­nom po­ret­ku Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, a ne
Ko­so­va. Dru­go, Spo­ra­zum ne sa­dr­ži re­še­nja ko­ja bi bar pot­po­mo­gla da se
de­fi­ni­še su­štin­ska auto­no­mi­ja Ko­so­va i Me­to­hi­je. Upra­vo su­prot­no – to
je akt ko­jim se obez­be­đu­ju dve ključ­ne prav­ne stva­ri: 1) „pa­pir­na­ta“ te­ri­
to­ri­jal­na auto­no­mi­ja Ko­so­va i Me­to­hi­je iz Usta­va za­me­nju­je se lo­kal­nom
sa­mo­u­pra­vom za op­šti­ne sa ve­ćin­skim srp­skim sta­nov­ni­štvom na se­ve­ru
Ko­so­va i Me­to­hi­je i 2) uki­da­ju se po­sled­nji ele­men­ti na ko­ji­ma se za­sni­va
efek­tiv­na su­ve­re­nost Re­pu­bli­ke Sr­bi­je na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je ukla­
nja­njem osta­ta­ka sud­ske vla­sti Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i za­o­kru­ži­va­njem sud­skog
si­ste­ma i si­ste­ma od­bra­ne i bez­bed­no­sti Ko­so­va. Tre­će, Spo­ra­zu­mom se
po­vre­đu­ju broj­na na­če­la Usta­va. Ustav­ni za­kon o su­štin­skoj auto­no­mi­ji
Ko­so­va i Me­to­hi­je, prem­da za­kon sui ge­ne­ris, ne mo­že po­či­va­ti na oči­gled­
nim po­vre­da­ma tih na­če­la. Pri­hva­ta­ju­ći u pot­pu­no­sti na­ve­de­no mi­šlje­nje,
ko­je Ustav­ni sud u Za­ključ­ku ni­je ni po­me­nuo, do­da­la bih da je Vla­da još
pre dve go­di­ne Ustav­nom su­du pod­ne­la zah­tev za za­sta­ja­nje sa po­stup­
kom oce­ne ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti tzv. Ko­sov­skih ured­bi, ali da do da­nas
ovaj za­kon ni­je do­net, ni­ti su Su­du po­nu­đe­ni do­ka­zi da je u to­ku po­stu­
pak pri­pre­me ili do­no­še­nja ovog za­ko­na. Po­red to­ga, do­no­še­nje za­ko­na
o su­štin­skoj auto­no­mi­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je iz čla­na 182. stav 2. Usta­va ne
za­vi­si sa­mo od do­bre vo­lje i po­stu­pa­nja Vla­de i Na­rod­ne skup­šti­ne, već
i od vo­lje gra­đa­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ko­ji bi ta­kav za­kon mo­ra­li da po­tvr­de
na re­fe­ren­du­mu u skla­du sa čla­nom 203. stav 7. Usta­va.

V
Za­klju­čak u od­no­su na ko­ji iz­dva­jam svo­je mi­šlje­nje je do­net u jed-
­nom te­škom i slo­že­nom ustav­no­sud­skom spo­ru. Te­ži­na ovog pred­me­ta pr­
ven­stve­no pro­is­ti­če iz nje­go­vog zna­ča­ja za ustav­no­prav­ni po­re­dak i dr­žav­ni
su­ve­re­ni­tet Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Slo­že­nost pred­me­ta se, pre sve­ga, od­no­si na
za­ma­glje­ni ka­rak­ter pre­go­vo­ra iz ko­jih je pro­is­te­kao Bri­sel­ski spo­ra­zum
84
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

i pri­kri­ve­ni na­čin nje­go­vog pri­hva­ta­nja. U to­ku po­stup­ka je tre­ba­lo raz­

ja­sni­ti da li su pre­go­vo­ri vo­đe­ni sa pred­stav­ni­ci­ma Pri­vre­me­nih in­sti­tu­
ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni ili pred­stav­ni­ci­ma or­ga­na sa­mo­zva­ne dr­ža­ve
Ko­so­vo, ko su ugo­vor­ne stra­ne u Bri­sel­skom spo­ra­zu­mu, na ko­ji na­čin je
pa­ra­fi­ran Spo­ra­zum, da li je Evrop­ska uni­ja bi­la sa­mo po­sred­nik u za­
klju­či­va­nju Spo­ra­zu­ma ili jed­na od ugo­vor­nih stra­na, te ot­klo­ni­ti mno­
ge dru­ge ne­ja­sno­će ve­za­ne za ospo­re­ni Spo­ra­zum. Kao što je za­klju­čen
na ati­pi­čan na­čin, Bri­sel­ski spo­ra­zum je u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji i pri­hva­ćen
na ati­pi­čan na­čin – Za­ključ­kom Vla­de ko­ji ni­je ob­ja­vljen, da bi Na­rod­na
skup­šti­na za­tim do­ne­la Od­lu­ku o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja Vla­de, u ko­jem je
tekst Spo­ra­zu­ma, ali tekst Iz­ve­šta­ja ni­je ob­ja­vljen u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku
RS“ pri­li­kom ob­ja­vlji­va­nja Od­lu­ke Na­rod­ne skup­šti­ne, pa je ta­ko sa­dr­ži­na
Spo­ra­zu­ma osta­la ne­do­stup­na jav­no­sti. Ustav­ni sud je, me­đu­tim, mo­gao
da sa­vla­da sve na­ve­de­ne pre­pre­ke, ko­je ni­su prav­no ne­pre­mo­sti­ve, i da
pri­stu­pi oce­ni ustav­no­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma. Is­hod ta­kvog po­stu­pa­nja
bi u ovom slu­ča­ju, po mom mi­šlje­nju, mo­gao bi­ti sa­mo je­dan – do­no­še­nje
Od­lu­ke o utvr­đi­va­nju ne­u­stav­no­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, za­to što je ovaj
spo­ra­zum ne sa­mo ne­sa­gla­san s Usta­vom, već je nji­me pro­me­njen Ustav.
Ustav­ni sud ne­sum­nji­vo no­si ve­li­ki te­ret od­lu­či­va­nja u ovom ustav­
no­sud­skom spo­ru, jer bi­lo ko­ja do­ne­ta od­lu­ka mo­že ima­ti da­le­ko­se­žne
prav­ne po­sle­di­ce. Ta­ko, i Za­klju­čak o ne­na­dle­žno­sti ni­je od­lu­ka bez prav­
nih po­sle­di­ca. Na­pro­tiv.

Ka­ta­ri­na Ma­noj­lo­vic An­dric

SE­PA­RA­TE OPI­NION TO THE CON­STI­TU­TI­O­NAL

CO­URT’S DE­CI­SION IUO-247/2013

Sum­mary
The aut­hor dis­pu­tes Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt’s ar­gu­ments for di­smis­sal of pro­
po­sal for the re­vi­ew of con­sti­tu­ti­o­na­lity and le­ga­lity of Brus­sels Agre­e­ment. In
the text of ex­pla­na­ti­on of Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt’s Con­clu­sion so­me sig­ni­fi­cant
facts ha­ve been omit­ted due to uni­la­te­ral and par­ti­san ap­pro­ach to the sol­ving
of this is­sue. One can ra­i­se the ob­jec­tion that Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt fa­i­led to ta­ke
fully in ac­co­unt con­trary ar­gu­ments ra­i­sed in the pu­blic de­ba­te when re­ac­hing
con­clu­sion that Brus­sels Agre­e­ment has no cha­rac­te­ri­stics of an in­ter­na­ti­o­nal
agre­e­ment.. The aut­hor ma­in­ta­ins that Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt’s vi­ew that Brus­sels
Agre­e­ment is a po­li­ti­cal, not le­gally bin­ding act and a po­li­ti­cal plat­form of a sort
that yet has to be le­gally for­mu­la­ted thro­ugh a le­gal act, Law on sub­stan­tial auto­
nomy of Auto­no­mo­us Pro­vin­ce of Ko­so­vo and Me­to­hia, sho­uld be fully di­smis­sed.
Most pro­vi­si­ons of Brus­sels Agre­e­ment ha­ve le­gally bin­ding nor­ma­ti­ve con­tents.

85
Hereticus, 1–2/2016 Katarina Manojlović Andrić

Its’ pro­vi­si­ons ha­ve al­ready al­te­red le­gal si­tu­a­tion in num­ber of are­as and
esta­blis­hed new si­tu­a­tion in the fi­eld. Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt has been un­der obli­
ga­tion to adopt a De­ci­sion de­ter­mi­ning non- con­sti­tu­ti­o­na­lity of Brus­sels Agre­
e­ment as this agre­e­ment is not me­rely con­trary to Con­sti­tu­tion- it even al­ters
the Con­sti­tu­tion.
Key words: ex­pla­na­ti­on of Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt’s Con­clu­sion, bre­ak in Con­sti­
tu­ti­o­nal Co­urt’s pro­ce­e­dings, ex­pert opi­ni­ons, Brus­sels Agre­em
­ ent,
auto­nomy of, Ko­so­vo and Me­to­hia, Con­sti­tu­ti­o­nal Law on sub­stan­
tial auto­nomy of Auto­no­mo­us Pro­vin­ce of Ko­so­vo and Me­to­hia

Sunčani ratnik, ulje-platno, 130 x 130 cm, 1988.

86
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

UDK 341.24(497.11)"2013"
340.142:342.565.2(497.11)

Bosa Nenadić
sudija Ustavnog suda Republike Srbije

IZDVOJENO MIŠLJENJE NA ODLUKU

USTAVNOG SUDA IUo-247/2013

Re­zi­me: U ovom tek­stu je iz­ne­ta ar­gu­men­ta­ci­ja u pri­log te­ze o to­me da je

Pr­vi spo­ra­zum o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa iz­me­đu Vla­de Re­
pu­bli­ke Sr­bi­je i Pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni, od 19. apri­la 2013.
go­di­ne op­šti prav­ni akt od iz­u­zet­nog po­li­tič­kog zna­ča­ja. Iako, ini­ci­jal­no je­ste re­
zul­tat po­li­tič­kih i teh­nič­kih pre­go­vo­ra, uz po­sre­do­va­nje me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce,
on je po­tom pri­hva­ćen od stra­ne nad­le­žnih or­ga­na – Vla­de i Na­rod­ne skup­šti­ne.
Ana­li­za nje­go­vog sa­dr­ža­ja ja­sno upu­ću­je na za­klju­čak da je reč o op­štem nor­ma­tiv­
nom ak­tu, ko­ji je sa­či­njen oba­ve­zu­ju­ćim je­zi­kom (avo­i­dan­ce of man­da­tory lan­gu­a­ge).
Za nje­go­vu pri­me­nu, sa­gla­sno tač­ki 12. utvr­đen je Plan pri­me­ne Spo­ra­zu­ma. I na
kra­ju, da je Spo­ra­zum is­klju­či­vo po­li­tič­ki akt, on ne bi mo­gao pro­iz­vo­di­ti prav­na
dej­stva, a ne­spor­no je da je u nje­go­vom spro­vo­đe­nju do­ne­to vi­še op­štih prav­nih
aka­ta. Dru­go, Ustav­ni Sud se ma­nje ba­vio dej­stvom i prav­nom pri­ro­dom Spo­ra­
zu­ma, a po­seb­no nje­go­vom sa­dr­ži­nom. Vi­še pro­sto­ra po­sve­tio je ne­kim dru­gim
pi­ta­nji­ma či­ji op­šti zna­čaj ne spo­ri­mo, ali nam se či­ne ma­nje va­žnim ne­go pi­ta­nja
od ko­jih je za­vi­si­lo opre­de­lje­nje nje­go­ve nad­le­žno­sti.
Ključ­ne re­či: po­li­tič­ki akt, op­šti prav­ni akt, ustav­nost Spo­ra­zu­ma, prav­na pri­
ro­da Za­ključ­ka Vla­de o pri­hva­ta­nju Spo­ra­zu­ma, is­klju­če­nje nad­
le­žno­sti Su­da, su­štin­ska auto­no­mi­ja

I
Ustav­ni sud je na sed­ni­ci od 10. de­cem­bra 2015. go­di­ne do­neo Za­
klju­čak u pred­me­tu IUo – 247/2013, u tek­stu ko­ji gla­si „Od­ba­cu­je se
pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pa­ra­fi­ra­nog ’Pr­vog spo­ra­zu­ma
o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju odnosа’ iz­me­đu Vla­de Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je i Pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni, od 19. apri­la 2013.
go­di­ne“. Ni­sam po­dr­ža­la pred­lo­že­ni Za­klju­čak i u od­no­su na ovu od­lu­ku
Su­da iz­dvo­ji­la sam mi­šlje­nje.
Oso­be­nost ovog pred­me­ta, nje­gov iz­u­ze­tan zna­čaj i ose­tlji­vost, broj
spor­nih ustav­no­prav­nih pi­ta­nja i di­le­ma is­ka­za­nih u po­stup­ku pred Ustav­
nim su­dom u ve­zi sa pri­ro­dom i dej­stvom Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma
87
Hereticus, 1–2/2016 Bosa Nenadić

ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa (u da­ljem tek­stu: Spo­ra­zum), a iza­zva­

nih for­mom i sa­dr­ži­nom ovog ak­ta (po­čev od nje­go­vog na­zi­va; su­bje­ka­ta,
od­no­sno stra­na Spo­ra­zu­ma; ulo­ge pred­stav­ni­ka Evrop­ske uni­je u nje­go­
vom na­stan­ku i za­klju­či­va­nju; me­sta i vre­me­na za­klju­či­va­nja; pra­va ko­je
se pri­me­nju­je na Spo­ra­zum – do­ma­će ili me­đu­na­rod­no; pred­me­ta, od­no­
sno sa­dr­ži­ne Spo­ra­zu­ma; na­či­na nje­go­vog pri­hva­ta­nja od stra­ne Vla­de
i Na­rod­ne skup­šti­ne, ali i od dru­ge stra­ne u Spo­ra­zu­mu; (ne)oba­ve­zno­sti
Spo­ra­zu­ma; ter­mi­no­lo­gi­je ko­ja da­je mo­guć­nost za raz­li­či­to tu­ma­če­nje nje­
go­vih od­re­da­ba; nje­go­ve „pod­lo­žno­sti“ kon­tro­li ustav­no­sti i dr.) zah­te­va­li
bi da po­drob­no ob­ja­snim za­što sam ta­ko po­stu­pi­la. Me­đu­tim, za to je po­
treb­no znat­no du­že vre­me od onog ko­je se objek­tiv­no u ustav­no­sud­skom
po­stup­ku mo­že osta­vi­ti za pi­sa­nje iz­dvo­je­nih mi­šlje­nja. Sma­tra­ju­ći da će
ova od­lu­ka Su­da iza­zva­ti oprav­dan in­te­res na­še prav­nič­ke i op­šte jav­no­sti
(bar u me­ri ko­li­ko i sam njen pred­met),1 ja sam se pre­vas­hod­no ogra­ni­či­la
na iz­ja­šnje­nje o sa­mo dva, po mom mi­šlje­nju, od­luč­na sta­va Su­da is­ka­
za­na u ovoj od­lu­ci sa ko­ji­ma se ni­sam sa­gla­si­la: pr­vo, da je Spo­ra­zum po
svo­joj pri­ro­di po­li­tič­ki akt; dru­go, da Ustav­ni sud ni­je nad­le­žan za oce­nu
ustav­no­sti po­li­tič­kih aka­ta.

II
U ve­zi sa pri­ro­dom Spo­ra­zu­ma, pred Ustav­nim su­dom su po­sta­
vlje­na broj­na pi­ta­nja.
Či­nje­ni­ca je da se ospo­re­ni Spo­ra­zum ne mo­že la­ko upo­do­bi­ti ni
jed­nom od aka­ta iz­ri­či­to na­ve­de­nih u Usta­vu. Me­đu­tim, to ni­je ne­pre­mo­
sti­va pre­pre­ka za opre­de­lji­va­nje nje­go­ve pri­ro­de i ka­rak­te­ra.
Pod­no­si­lac pred­lo­ga za oce­nu ustav­no­sti Spo­ra­zu­ma je tvr­dio da se
ra­di o me­đu­na­rod­nom (si­mu­lo­va­nom) ugo­vo­ru, od­no­sno op­štem prav­nom
ak­tu, dok su pred­stav­ni­ci Vla­de i Na­rod­ne skup­šti­ne za­stu­pa­li mi­šlje­nje
da je reč o po­li­tič­kom ak­tu.2 Po­zva­ni pro­fe­so­ri pra­va u jav­noj ras­pra­vi su
pre sve­ga tvr­di­li da je Spo­ra­zum op­šti prav­ni akt, s tim da su po­je­di­ni od
njih tvr­di­li da se spo­ra­zum mo­že sma­tra­ti i me­đu­na­rod­nim ugo­vo­rom,
od­no­sno si­mu­lo­va­nim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­rom. U tri pi­sa­na pri­lo­ga za

1 O to­me, po­red osta­log, go­vo­ri i iz­u­zet­no ve­li­ki broj ugled­nih pro­fe­so­ra pra­va ko­ji su,
u raz­li­či­tim svoj­stvi­ma i na raz­li­či­te na­či­ne, uze­li uče­šća u jav­noj ras­pra­vi pred Ustav­
nim su­dom pri­li­kom raz­ma­tra­nja spor­nih ustav­no­prav­nih pi­ta­nja u ovom pred­me­tu.
2 Nje­go­vu pri­ro­du kao op­šteg prav­nog ak­ta, za či­ju je oce­nu ustav­no­sti nad­le­žan
Ustav­ni sud, Vla­da za­du­go ni­je spo­ri­la. Na­i­me, na zah­tev Su­da Vla­da ni­je od­go­
va­ra­la na na­vo­de iz pred­lo­ga za oce­nu ustav­no­sti, već je od Ustav­nog su­da tra­ži­la
„da za­sta­ne s po­stup­kom oce­ne nje­go­ve ustav­no­sti [...] do do­no­še­nja za­ko­na o su­
štin­skoj auto­no­mi­ji“ (vid. do­pis Vla­de od 18. de­cem­bra 2013.), dok su pred­stav­ni­ci
Vla­de na jav­noj ras­pra­vi za­stu­pa­li sta­no­vi­šte da se ra­di o po­li­tič­kom ak­tu, od­no­sno
„ple­do­a­jeu za do­no­še­nje Ustav­nog za­ko­na o su­štin­skoj auto­no­mi­ji KiM“.

88
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

jav­nu ras­pra­vu iz­ne­ta su mi­šlje­nja da, sa sta­no­vi­šta pra­vi­la me­đu­na­rod­

nog jav­nog pra­va, Spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor,3 Prav­na pri­ro­da
Spo­ra­zu­ma kon­tro­verz­na je i zbog či­nje­ni­ce da je dru­gi su­bjekt – pot­pi­
snik, ovaj Spo­ra­zum, sa­gla­sno svom po­li­tič­kom in­te­re­su opre­de­lio kao
me­đu­na­rod­ni spo­ra­zum. 4
De­li­mo mi­šlje­nje da se pi­ta­nje pri­ro­de ospo­re­nog Spo­ra­zu­ma oprav­
da­no po­sta­vi­lo, jer se ovaj akt po svo­joj for­mi i sa­dr­ži­ni raz­li­ku­je u od­
no­su na sve do sa­da po­zna­te ak­te u ustav­no­prav­nom po­ret­ku Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je, od­no­sno ak­te ko­je su do­no­si­li ili pri­hva­ta­li nje­ni dr­žav­ni or­ga­ni.
Ne­do­volj­no je re­ći da je to „neo­bi­čan akt“ ili „oso­ben akt“, ili pak ko­ri­sti­ti
ta­ko če­sto upo­tre­blja­va­nu – spa­so­no­snu prav­nič­ku for­mu­lu „akt sui ge­ne­
ris“. Pri­ro­du sva­kog ak­ta, pa ta­ko i ovog spo­ra­zu­ma, opre­de­lju­ju nje­go­va
for­ma i sa­dr­ži­na. Na­rav­no, ona se mo­že i mo­ra sa­gle­da­va­ti sa raz­li­či­tih
sta­no­vi­šta (aspe­ka­ta), kao i okol­no­sti u ko­ji­ma je Spo­ra­zum za­klju­čen.
Me­đu­tim, ko­nač­na od­lu­ka Ustav­nog su­da o tom pi­ta­nju mo­ra bi­ti ute­
me­lje­na u okvi­ri­ma Usta­va.
Za raz­li­ku od sta­va ko­ji je pri­hva­ćen od stra­ne ve­ći­ne u Su­du da
je ospo­re­ni Spo­ra­zum po­li­tič­ki akt, mo­je je mi­šlje­nje da se Spo­ra­zum, sa
sta­no­vi­šta na­šeg Usta­va i re­le­vant­nog pra­va u ovoj obla­sti, mo­že opre­
de­li­ti kao op­šti prav­ni akt, bez ob­zi­ra na sve di­le­me ko­je iza­zi­va nje­go­va
for­ma i sa­dr­ži­na.5
Šta­vi­še, sto­jim na sta­no­vi­štu da je Spo­ra­zum op­šti prav­ni akt od iz­u­
zet­nog po­li­tič­kog zna­ča­ja. On ini­ci­jal­no je­ste re­zul­tat po­li­tič­kih i teh­nič­kih

3 Ovaj Spo­ra­zum je mo­gu­će po­sma­tra­ti pre­vas­hod­no sa sta­no­vi­šta pra­vi­la me­đuna­

rod­nog jav­nog pra­va i prak­se u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci. To je Sud i či­nio u zna­
čaj­nom de­lu obra­zlo­že­nja svo­je od­lu­ke, osla­nja­ju­ći se na mi­šlje­nja iz­ne­ta u jav­
noj ras­pra­vi. Za po­je­di­ne uče­sni­ke jav­ne ras­pra­ve Spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni
ugo­vor „on ne­ma prav­nu sna­gu, već kre­i­ra po­li­tič­ku oba­ve­zu u du­hu tzv. ’me­kog
pra­va’ (soft law) ko­je do­pu­šta asi­me­trič­nu per­cep­ci­ju oba­ve­ze bi­lo kao po­li­tič­ke
ili prav­ne oba­ve­ze od stra­na u „Pr­vom spo­ra­zu­mu“ (M. Kre­ća); dru­gi su ta­ko­đe
bi­li mi­šlje­nja da Spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor, uz kon­sta­ta­ci­ju da se ni­su
ba­vi­li „pi­ta­njem pri­ro­de Pr­vog spo­ra­zu­ma, iz­u­zev da on po svo­joj pri­ro­di ni­je me­
đu­na­rod­ni ugo­vor“ (R. Etin­ski), od­no­sno da ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor, već op­šti
akt (M. Mi­lo­je­vić). Me­đu­tim, po­je­di­ni uče­sni­ci su sma­tra­li da se Spo­ra­zum mo­že
opre­de­li­ti i kao me­đu­na­rod­ni ugo­vor (V. Đu­rić), od­no­sno si­mu­lo­va­ni me­đu­na­
rod­ni ugo­vor (T. Ma­rin­ko­vić).
4 Na­i­me, dru­ga stra­na Spo­ra­zum je ra­ti­fi­ko­va­la za­ko­nom pod na­zi­vom „Za­kon br.
04/l-199 o ra­ti­fi­ka­ci­ji Pr­vog me­đu­na­rod­nog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­
šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa iz­me­đu Re­pu­bli­ke Ko­so­vo i Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“.
5 Ka­ko u tek­stu obra­zlo­že­nja Za­ključ­ka Su­da ni­su da­ti re­zi­mei iz­la­ga­nja uče­sni­ka
u jav­noj ras­pra­vi, pa ta­ko ni iz­la­ga­nja po­zva­nih pro­fe­so­ra pra­va, bi­la sam slo­bod­
na da se u pri­pre­mi ovog mi­šlje­nja oslo­nim i na ar­gu­men­ta­ci­ju onih uče­sni­ka ko­ja
pod­u­pi­re sta­no­vi­šte da je ospo­re­ni Spo­ra­zum po svo­joj pri­ro­di op­šti prav­ni akt.
Pre sve­ga mi­slim na iz­la­ga­nja pro­fe­so­ra R. Mar­ko­vi­ća, V. Pe­tro­va, T. Ma­rin­ko­vi­
ća, V. Đu­ri­ća i M. Mi­lo­je­vi­ća.

89
Hereticus, 1–2/2016 Bosa Nenadić

pre­go­vo­ra, uz po­sre­do­va­nje me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Me­đu­tim, on je po­tom

pri­hva­ćen od stra­ne nad­le­žnih or­ga­na – Vla­de i Na­rod­ne skup­šti­ne. Naj­
pre je, Vla­da do­no­še­njem Za­ključ­ka 05 broj: 02-3570/2013 od 22. apri­la
2013, ko­jim je u tač­ki 1. iz­ri­či­to pri­hva­ti­la Spo­ra­zum kao „sa­stav­ni deo
ovog za­ključ­ka“, da­ju­ći mu prav­nu for­mu6 op­šteg prav­nog ak­ta i uvo­de­ći
ga u prav­ni po­re­dak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
Vla­da je istim za­ključ­kom na­lo­ži­la „svim mi­ni­star­stvi­ma i dru­gim
po­seb­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i slu­žba­ma Vla­de da pre­du­zmu po­treb­ne me­re
i ak­tiv­no­sti ra­di im­ple­men­ti­ra­nja Spo­ra­zu­ma, kao i da na­sta­ve sa pri­me­
nom već po­stig­nu­tih do­go­vo­ra i spo­ra­zu­ma sa pred­stav­ni­ci­ma pri­vre­me­
nih in­sti­tu­ci­ja na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji“. Spo­ra­zum je po­tom po­stao i sa­stav­
ni deo Skup­štin­ske Od­lu­ke, ob­ja­vlje­ne u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku RS“, broj
38/13, a ko­jom je pri­hva­ćen Iz­ve­štaj o do­sa­da­šnjem pro­ce­su po­li­tič­kog
i teh­nič­kog di­ja­lo­ga sa Pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­
ni uz po­sre­do­va­nje Evrop­ske uni­je, uklju­ču­ju­ći pro­ces im­ple­men­ta­ci­je
po­stig­nu­tih do­go­vo­ra (u da­ljem tek­stu: Iz­ve­štaj Vla­de) ko­ji je sa­dr­ža­vao
i tekst Spo­ra­zu­ma (na srp­skom i en­gle­skom je­zi­ku).7
Na­da­lje, ana­li­za sa­dr­ža­ja Spo­ra­zu­ma ja­sno upu­ću­je na za­klju­čak da
je reč o op­štem nor­ma­tiv­nom ak­tu ko­ji je sa­či­njen oba­ve­zu­ju­ćim je­zi­kom
(avo­i­dan­ce of man­da­tory lan­gu­a­ge), a što je je­dan od kri­te­ri­ju­ma za raz­
li­ko­va­nje prav­nih od po­li­tič­kih aka­ta (tj. prav­no neo­ba­ve­zu­ju­ćih aka­ta).
Od­red­be Spo­ra­zu­ma ko­je su svr­sta­ne u 15 ta­ča­ka, pre­vas­hod­no spa­
da­ju u ka­te­go­ri­ju op­štih prav­nih nor­mi sa dej­stvom er­ga om­nes, jer su tim
od­red­ba­ma Spo­ra­zu­ma, po­red osta­log, ure­đe­na pi­ta­nja: po­sto­ja­nja za­jed­
ni­ce op­šti­na sa ve­ćin­skim srp­skim sta­nov­ni­štvom, struk­tu­re vla­sti te za­
jed­ni­ce, nad­le­žno­sti za­jed­ni­ce, prav­nih jem­sta­va ko­ja će bi­ti obez­be­đe­na
i ustav­no­prav­nim nor­ma­ma, funk­ci­o­ni­sa­nja po­li­cij­skih sna­ga na se­ve­ru
Ko­so­va i Me­to­hi­je, de­lo­va­nja sud­ske vla­sti, or­ga­ni­za­ci­je i spro­vo­đe­nja lo­
kal­nih iz­bo­ra, oba­ve­za stra­na u pro­ce­su da­ljeg pre­go­va­ra­nja i evro­in­te­
gra­ci­ja, itd. Spo­ra­zu­mom, su da­kle, re­gu­li­sa­na pi­ta­nja ko­ja pre­ma Usta­vu
je­su ma­te­ria con­sti­tu­ti­o­nis i ma­te­ria le­gis.

6 R. Mar­ko­vić na­vo­di u svom re­fe­ra­tu za jav­nu ras­pra­vu da je „Ova­ko za­o­bi­la­zna

i uvi­je­na for­ma uvo­đe­nja Spo­ra­zu­ma u prav­ni po­re­dak Sr­bi­je“ pri­me­nje­na iz vi­
še raz­lo­ga, pa i iz raz­lo­ga da se ne „[....] iz­lo­ži ustav­no­sud­skoj kon­tro­li sa sa­svim
pred­vi­dlji­vim is­ho­dom“.
7 Va­žna je i či­nje­ni­ca da je Spo­ra­zum uve­den u prav­ni po­re­dak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je po­
seb­nim ak­ti­ma – Za­ključ­kom i Od­lu­kom. Ka­da su u pi­ta­nju dru­gi „po­li­tič­ki ak­ti“
(ko­je je Sud u do­sa­da­šnjoj prak­si svr­sta­vao u tu vr­stu aka­ta – re­zo­lu­ci­ja, pre­po­
ru­ka i de­kla­ra­ci­ja), a ko­je su do­no­si­li Skup­šti­na ili Vla­da, u prav­ni po­re­dak ni­su
uvo­đe­ni do­no­še­njem po­seb­nih od­lu­ka, od­no­sno za­klju­ča­ka o nji­ho­vom pri­hva­
ta­nju, već su ti ak­ti ne­po­sred­no usva­ja­ni – ni­su bi­li „sa­stav­ni deo dru­gih aka­ta“,
već su ima­li svoj sa­mo­stal­ni ži­vot.

90
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

U pri­log sta­no­vi­šta da je Spo­ra­zum op­šti prav­ni akt go­vo­ri i či­nje­

ni­ca da je za nje­go­vu pri­me­nu, sa­gla­sno tač­ki 12. utvr­đen Plan pri­me­ne
Spo­ra­zu­ma (u ko­me se na vi­še me­sta iz­ri­či­to vr­ši po­zi­va­nje na oba­ve­ze
utvr­đe­ne u po­je­di­nim tač­ka­ma Spo­ra­zu­ma) i obra­zo­van Od­bor za nje­go­
vu im­ple­men­ta­ci­ju sa­gla­sno tač­ki 15. Spo­ra­zu­ma.
I na kra­ju, da je Spo­ra­zum is­klju­či­vo po­li­tič­ki akt, on ne bi mo­gao
pro­iz­vo­di­ti prav­na dej­stva, a ne­spor­no je da je u nje­go­vom spro­vo­đe­nju
do­ne­to vi­še op­štih prav­nih aka­ta. Na­i­me, po­je­di­ne od­red­be Spo­ra­zu­ma su
i ne­po­sred­no pri­men­lji­ve, dok su dru­ge po­sta­le ne­po­sred­no ili po­sred­no
„iz­vor dru­gih prav­nih aka­ta“.8
Da je Spo­ra­zum po­stao iz­vor pra­va, po­tvr­đu­ju i či­nje­ni­ce da su
u nje­go­voj im­ple­men­ta­ci­ji do­ne­ti dru­gi op­šti i po­je­di­nač­ni prav­ni ak­ti
u obla­sti bez­bed­no­sti9 lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i lo­kal­nih iz­bo­ra10, sud­stva
i dr. Ta­kvi ak­ti se mo­gu do­no­si­ti sa­mo ra­di spro­vo­đe­nja Spo­ra­zu­ma kao op­
šteg prav­nog ak­ta, a ne kao po­li­tič­kog ak­ta, jer bi to bi­lo su­prot­no Usta­vu.
Či­nje­ni­ca da se nje­go­va im­ple­men­ta­ci­ja vr­ši pod­za­kon­skim ak­ti­ma
Vla­de i dru­gih dr­žav­nih or­ga­na, a ne na na­čin pred­vi­đen Usta­vom, go­vo­
ri do­volj­no sa­ma za se­be.11

8 U re­a­li­za­ci­ji tač­ke 13. Spo­ra­zu­ma, u Bri­se­lu su 13. sep­tem­bra 2013, za­klju­če­na dva
no­va spo­ra­zu­ma: Spo­ra­zum o te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma i Spo­ra­zum o ener­ge­ti­ci. Ovi
spo­ra­zu­mi su ta­ko­đe ospo­re­ni pred Ustav­nim su­dom. Vid. pred­met IU-341/2013.
9 Ilu­stra­ci­je ra­di na­ve­šće­mo Za­klju­čak Vla­de (Za­klju­čak 05 Broj: 11-10643/2013 od
9. de­cem­bra 2013) u ko­me iz­ri­či­to sto­ji da se „u ci­lju im­ple­men­ta­ci­je Za­ključ­ka
Vla­de 05 broj 02-3570 od 22. apri­la 2013. go­di­ne, ko­jim je pri­hva­ćen Pr­vi spo­ra­
zum o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“, na­la­že MUP-u da „spro­
ve­de or­ga­ni­za­ci­o­ne pro­me­ne u ci­lju re­gu­li­sa­nja sta­tu­sa za­po­sle­nih u MUP-u ko­ji
ži­ve na te­ri­to­ri­ji AP KiM, od­no­sno ko­ji sa da­nom do­no­še­nja ovog za­ključ­ka ima­ju
bo­ra­vi­šte na te­ri­to­ri­ji AP KiM, kao i da naj­ka­sni­je do 15. de­cem­bra 2013. go­di­ne,
Vla­di do­sta­vi pred­log iz­me­na Pra­vil­ni­ka o unu­tra­šnjoj or­ga­ni­za­ci­ji i si­ste­ma­ti­
za­ci­ji rad­nih me­sta u tom mi­ni­star­stvu u de­lu ko­ji se od­no­si na uki­da­nje rad­nih
me­sta za­po­sle­nih iz tač­ke 1. ovog za­ključ­ka, ko­ji­ma će pre­sta­ti rad­ni od­nos po
ovom osno­vu sa 31. de­cem­brom 2013. go­di­ne“. Vla­da je po­tom, na sed­ni­ci od
25. de­cem­bra 2013. do­ne­la Ured­bu o uslo­vi­ma za ostva­ri­va­nje pra­va na po­seb­nu
pen­zi­ju za­po­sle­nih u MUP-u na te­ri­to­ri­ji AP KiM, sa sa­dr­ži­nom opre­de­lje­nom
ovim Za­ključ­kom.
10 U ci­lju spro­vo­đe­nja tač­ke 11. Spo­ra­zu­ma Vla­da je do­ne­la vi­še od­lu­ka o ras­pu­
šta­nju skup­šti­na op­šti­na na se­ver­nom de­lu AP KiM (Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, Le­po­
sa­vi­ću, Zve­ča­nu i Zu­bi­nom po­to­ku). Lo­kal­ni iz­bo­ri u ovim je­di­ni­ca­ma odr­ža­ni
3. no­vem­bra 2013. go­di­ne, ras­pi­sa­ni su od stra­ne CIK-a i spro­ve­de­ni u skla­du sa
„ko­sov­skim za­ko­nom i me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma“ ka­ko to sto­ji u tač­ki 11 Spo­
ra­zu­ma. Vid. Od­lu­ke ko­je su ob­ja­vlje­ne u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku RS“, broj 80, od
11. sep­tem­bra 2013. go­di­ne.
11 Po­me­nu­će­mo da je već pred Ustav­nim su­dom oce­na ustav­no­sti Ured­be o uslo­
vi­ma za ostva­ri­va­nje pra­va na po­seb­nu pen­zi­ju za­po­sle­nih na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va
i Me­to­hi­je i od­go­va­ra­ju­ćeg Za­ključ­ka (IUo-12/2014).

91
Hereticus, 1–2/2016 Bosa Nenadić

III
U po­gle­du opre­de­lji­va­nja prav­ne pri­ro­de Za­ključ­ka Vla­de o pri­hva­
ta­nju Spo­ra­zu­ma, pri­met­no je po­sto­ja­nje raz­li­ke u sta­vu Su­da, ka­da je
u pi­ta­nju ovaj za­klju­čak Vla­de u od­no­su na opre­de­lje­nje u dru­gim od­lu­
ka­ma u ko­ji­ma su pred­met oce­ne ustav­no­sti, bi­li ta­ko­đe za­ključ­ci Vla­de
(ko­ji ni­su ob­ja­vlji­va­ni). O to­me ka­ko opre­de­li­ti prav­nu pri­ro­du jed­nog
ak­ta, Sud po tom pi­ta­nju ima do­bru i kon­zi­stent­nu prak­su. Na­i­me, u više
svo­jih od­lu­ka Sud se ru­ko­vo­dio sta­vom da ne tre­ba sa­mo po­la­zi­ti od na­
zi­va, od­no­sno for­me ospo­re­nog ak­ta, već da tre­ba ući i u ana­li­zu nje­go­ve
sa­dr­ži­ne, te je na osno­vu te ana­li­ze Sud za­klju­či­vao da li se ra­di o op­štem
prav­nom ak­tu ili ne. Sud je to či­nio i u slu­ča­ju aka­ta ko­ji su no­si­li na­
ziv ka­rak­te­ri­sti­čan i za po­je­di­ne prav­ne ak­te, ili ko­ji ni­su ima­li uobi­ča­je­
nu for­mu op­štih aka­ta (i ko­ji ta­ko­đe ni­su bi­li ob­ja­vlje­ni). Uko­li­ko je Sud
sma­trao da su nji­ho­ve od­red­be (sve ili sa­mo po­je­di­ne), po svo­joj pri­ro­
di op­šte prav­ne nor­me, ti ak­ti pod­le­ga­li su ustav­no­sud­skoj kon­tro­li. Za
ustav­no­sud­ski spor o prav­noj pri­ro­di Spo­ra­zu­ma, či­ni nam se po­seb­no
re­le­vant­nom Od­lu­ka Su­da ko­jom je Sud od­lu­ču­ju­ći o zah­te­vi­ma za oce­
nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti Za­ključ­ka Vla­de 05 broj 02-4586/02-001 od
17. ju­la 2003. go­di­ne o pri­hva­ta­nju In­for­ma­ci­je u po­gle­du sta­tu­sa od­re­đe­nih
or­ga­na, or­ga­ni­za­ci­ja i slu­žbi sa pod­ruč­ja AP Ko­so­va i Me­to­hi­je (pred­met
IU-412/2003, od 16. apri­la 2010, tj. Za­klju­čak o tzv. ko­sov­skom do­dat­ku,
od­no­sno po­seb­nim pri­ma­nji­ma li­ca za­po­sle­nih na te­ri­to­ri­ji AP Ko­so­va
i Me­to­hi­je) na­šao da se ra­di o op­štem prav­nom ak­tu i pod­vr­gao ga oce­ni
ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti.12 Za raz­li­ku od na­ve­de­ne prak­se, iz obra­zlo­že­nja
Za­ključ­ka Su­da u kon­kret­nom pred­me­tu, ne­spor­no sle­di da Ustav­ni sud,
ni­je ula­zio u bli­žu ana­li­zu sa­dr­ži­ne nje­go­vog sa­stav­nog de­la – Spo­ra­zu­ma,
od­no­sno nje­go­vih od­re­da­ba.
Za­klju­čak Vla­de, či­ji je sa­stav­ni deo Spo­ra­zum, po na­šem mi­šlje­nju,
je op­šti prav­ni akt. Ta­kva nje­go­va pri­ro­da ne mo­že se ospo­ra­va­ti ni či­
nje­ni­com da je kao prav­ni osnov za nje­go­vo do­no­še­nje na­ve­den član 123.
tač­ka 1. Usta­va (ko­jim je pred­vi­đe­no da Vla­da utvr­đu­je i vo­di po­li­ti­ku),
ni­ti či­nje­ni­com da ni­je ob­ja­vljen u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku RS“. O tim pi­ta­
nji­ma Ustav­ni sud ima do­bro usta­no­vlje­nu prak­su, po ko­joj ta­kve či­nje­ni­ce
ni­su bi­le pre­pre­ka za oce­nu ustav­no­sti po­je­di­nih za­klju­ča­ka Vla­de ako su

12 Vid. ta­ko Od­lu­ku Su­da u pred­me­tu IU-164/206/2006 od 16. ju­na 2005. po­vo­dom
Za­ključ­ka Vla­de 05 broj 121-8431/2004 od 23. de­cem­bra 2004. go­di­ne; Re­še­nje Su­da
u pred­me­tu IUp-288/2009 po­vo­dom Za­ključ­ka Vla­de 05 broj: 43-6256/2009-001
od 2. ok­to­bra 2009, ko­je je Sud do­neo 10. no­vem­bra 2011; Od­lu­ku IUo-1177/2010
po­vo­dom Za­ključ­ka Vla­de 05 broj: 120-4978/2010 od 6. ju­la 2010, ko­ju je Sud do­
neo 23. fe­bru­a­ra 2012; Od­lu­ku IUz-577/2011 po­vo­dom Za­ključ­ka Vla­de 05 broj:
113-1041/2010-4 od 17. fe­bru­a­ra 2010, ko­ju je Sud do­neo 19. apri­la 2012. dr.

92
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

oni sa­dr­ža­li pra­vi­la ili nor­me op­šteg ka­rak­te­ra.13 Sa sta­no­vi­šta od­re­da­ba

čl. 1. i 3. Usta­va, ne­pri­hva­tljiv je i stav Su­da po ko­me je Za­klju­čak Vla­de
„akt pri­hva­ta­nja in­for­ma­ci­je o po­li­tič­kim ak­tiv­no­sti­ma ko­je je pred­sed­nik
Vla­de pre­u­zeo u okvi­ru po­li­tič­kih raz­go­vo­ra sa pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­
ma sa­mo­u­pra­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, što bi da­lje zna­či­lo da sa­gla­snost
koju je Vla­da da­la Za­ključ­kom ni­je sa­gla­snost u smi­slu da­va­nja sa­gla­sno­sti
nad­le­žnog or­ga­na na od­re­đe­ni prav­ni akt, već da­va­nja po­li­tič­ke sa­gla­sno­
sti ko­ja se od­no­si na pred­u­ze­te po­li­tič­ke ak­tiv­no­sti pred­sed­ni­ka Vla­de“
a po­seb­no u onom svom de­lu u ko­me se tvr­di da „pri­li­kom da­va­nja ta­kve
po­li­tič­ke sa­gla­sno­sti Vla­da ni­je bi­la ome­đe­na pra­vom i prav­nim ak­ti­ma,
već po­li­tič­kim smer­ni­ca­ma iz Re­zo­lu­ci­je Na­rod­ne skup­šti­ne“. Uka­za­će­mo
sa­mo da ovaj stav Su­da ne­ma svo­je ute­me­lje­nje ni u tač­ki 1. Za­ključ­ka
Vla­de, u ko­joj iz­ri­či­to i ja­sno sto­ji da „Vla­da pri­hva­ta Spo­ra­zum ...“ i da
je Spo­ra­zum „sa­stav­ni deo ovog za­ključ­ka“.
Ta­ko­đe, ako bi se sta­lo na sta­no­vi­šte da Za­klju­čak Vla­de o pri­hva­
ta­nju Spo­ra­zu­ma ni­je op­šti akt, či­ji je sa­stav­ni deo Spo­ra­zum, to bi vo­
di­lo oce­ni da je Vla­da svo­jim za­ključ­kom mi­mo Usta­va (član 163. stav 7)
i Za­ko­na o dr­žav­noj upra­vi (član 7) na­lo­ži­la mi­ni­star­stvi­ma i or­ga­ni­ma
dr­žav­ne upra­ve da pred­u­zi­ma­ju me­re i ak­tiv­no­sti ra­di spro­vo­đe­nja ak­ta
ko­ji ni­je op­šti prav­ni akt, ni­ti je deo prav­nog po­ret­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

IV
U obra­zlo­že­nju Za­ključ­ka Su­da se na­vo­di da ni Od­lu­ka Na­rod­ne
skup­šti­ne ne­ma ka­rak­ter op­šteg prav­nog ak­ta, već se ona sma­tra ak­tom
„o da­va­nju po­li­tič­ke sa­gla­sno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne Vla­di za pred­u­zi­ma­
nje od­re­đe­nih ak­tiv­no­sti ko­je spa­da­ju u do­men vo­đe­nja po­li­ti­ke“ i ak­tom
ko­jim Na­rod­na skup­šti­na da­je „vred­no­snu oce­nu po­li­tič­kih ak­tiv­no­sti Vla­
de“, pre sve­ga „u od­no­su na usvo­je­ne osnov­ne prin­ci­pe za po­li­tič­ke raz­
go­vo­re sa pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni iz Re­zo­lu­ci­je
Na­rod­ne skup­šti­ne“. Me­đu­tim, po na­šem mi­šlje­nju od­lu­ka je op­šti akt
ko­ji Skup­šti­na do­no­si o pi­ta­nji­ma za ko­je je Usta­vom i za­ko­nom iz­ri­či­to
pred­vi­đe­no do­no­še­nje od­lu­ke (npr. od­lu­ka o da­va­nju pret­hod­ne sa­gla­sno­
sti na sta­tut auto­nom­ne po­kra­ji­ne, od­lu­ka o upo­tre­bi Voj­ske Sr­bi­je van
gra­ni­ca, od­lu­ka o pro­gla­še­nju van­red­nog i rat­nog sta­nja, od­lu­ka o ra­tu
i mi­ru, od­lu­ka o od­go­vo­ru na in­ter­pe­la­ci­ju i dr.). S ob­zi­rom na na­ve­de­no,
kao i na od­red­be Usta­va i za­ko­na na ko­je se od­no­se na op­šte ak­te Na­rod­ne
skup­šti­ne,14 sma­tra­mo da je i Od­lu­ka o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja Vla­de ta­ko­đe

13 Vid. ta­ko Od­lu­ku Ustav­nog su­da IUz-1177/2010, Od­lu­ku IU-412/2003 i Od­lu­ku

IUz-577/2011.
14 Vid. ta­ko od­red­be čla­na 99. tač­ka 7. Usta­va i čla­na 8. stav 1. Za­ko­na o Na­rod­noj
skup­šti­ni, kao i od­red­be čla­na 192. Po­slov­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne iz ko­jih ja­sno
sle­di da je od­lu­ka op­šti (prav­ni) akt.

93
Hereticus, 1–2/2016 Bosa Nenadić

op­šti prav­ni akt (jer njen sa­stav­ni deo pred­sta­vlja pri­hva­će­ni Iz­ve­štaj Vla­
de ko­ji sa­dr­ži i tekst Spo­ra­zu­ma), kao i da se ova od­lu­ka ne mo­že po svo­joj
for­mi, a ni sa­dr­ži­ni upo­re­đi­va­ti sa od­lu­ka­ma ko­je Skup­šti­na do­no­si kao
po­je­di­nač­ne ak­te (npr. od­lu­ke o iz­bo­ri­ma i raz­re­še­nji­ma). Ta­ko­đe, da ova
od­lu­ka ni­je od­lu­ka o „da­va­nju sa­gla­sno­sti“ go­vo­ri či­nje­ni­ca da u prak­si
Na­rod­ne skup­šti­ne eg­zi­sti­ra­ju, kao po­seb­ne od­lu­ke – „od­lu­ke o da­va­nju
sa­gla­sno­sti“, kao ak­ti ko­ji­ma se da­je pret­hod­na ili na­knad­na sa­gla­snost
(pre sve­ga na ak­te auto­nom­ne po­kra­ji­ne, po­seb­nih or­ga­ni­za­ci­ja i in­sti­tu­
ci­ja osno­va­nih za­ko­nom i sl.).15

V
Ustav­ni sud je na­kon opre­de­lji­va­nja Spo­ra­zu­ma kao po­li­tič­kog ak­ta,
oce­nio i da ni­je nad­le­žan da se iz­ja­šnja­va o ustav­no­sti tek­sta Spo­ra­zu­ma.
U svo­joj do­sa­da­šnjoj prak­si Ustav­ni sud je iz­ra­zio sta­no­vi­šte da „pre­po­ru­
ke, re­zo­lu­ci­je i de­kla­ra­ci­je“ pred­sta­vlja­ju ak­te po­li­tič­ke pri­ro­de,16 a ne op­
šte prav­ne ak­te za či­ju oce­nu sa­gla­sno­sti sa Usta­vom je nad­le­žan Ustav­ni
sud (Vid. za­ključ­ke Ustav­nog su­da IU-332/2004 i IU-160/2006). Da­kle,
od­lu­kom Su­da u ovom pred­me­tu li­sta po­li­tič­kih aka­ta ko­ji ne pod­le­žu
ustav­no­sud­skoj kon­tro­li je pro­ši­re­na.
Ne spo­ri­mo da ova­kav stav Su­da svoj oslo­nac ima u do­sa­da­šnjoj ustav­
no­sud­skoj prak­si,17 pre­ma ko­joj je bi­lo do­volj­no da Sud sa­mo konsta­tu­je

15 Vid. npr. Od­lu­ku Na­rod­ne skup­šti­ne o da­va­nju sa­gla­sno­sti na Sta­tut AP Voj­vo­

di­ne i Od­lu­ku o da­va­nju sa­gla­sno­sti na od­lu­ku o iz­me­na­ma fi­nan­sij­skog pla­na
re­pu­blič­kog fon­da za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje za 2014. go­di­nu.
16 U na­šoj na­u­ci ustav­nog pra­va ret­ko na­i­la­zi­mo na po­jam po­li­tič­kih aka­ta, već se
oni naj­če­šće svr­sta­va­ju u gru­pu op­štih aka­ta (ko­ji zbog svo­je sa­dr­ži­ne ne­ma­ju
prav­no oba­ve­zu­ju­će dej­stvo). U ta­kve ak­te te­o­ri­ja ubra­ja stra­te­gi­je, re­zo­lu­ci­je,
de­kla­ra­ci­je, pre­po­ru­ke i slič­ne ak­te Na­rod­ne skup­šti­ne i Vla­de.
17 Vid. Za­klju­čak Ustav­nog su­da, IU-160/2006 od 10. apri­la 2008. ko­jim je Sud od­
ba­cio zah­te­ve za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti De­kla­ra­ci­je o pri­je­mu cr­no­gor­skih
dr­ža­vlja­na sa pre­bi­va­li­štem u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji („Slu­žbe­ni gla­snik RS“, broj 56/06),
jer je na­šao „da ospo­re­na de­kla­ra­ci­ja po svo­joj for­mi i sa­dr­ži­ni ne­ma ka­rak­ter op­
šteg prav­nog ak­ta za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti“. Ustav­ni sud je da­lje kon­sta­
to­vao da se „ra­di o po­li­tič­kom ak­tu Vla­de, o jav­no iz­ra­že­no (de­kla­ri­sa­nom sta­vu),
ko­jim se ne pro­pi­su­ju i ne stva­ra­ju bi­lo ka­kva i bi­lo či­ja pra­va i oba­ve­ze, ni­ti se
re­gu­li­šu pi­ta­nja sti­ca­nja, od­no­sno pre­stan­ka dr­ža­vljan­stva Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, po­što
se ta ma­te­ri­ja ure­đu­je za­ko­nom, zbog če­ga Ustav­ni sud ni­je nad­le­žan da od­lu­ču­je
po pred­met­nim ini­ci­ja­ti­va­ma“. I u Za­ključ­ku Su­da u pred­me­tu IU-332/2004 od
26. no­vem­bra 2009, ko­jim je od­ba­če­na ini­ci­ja­ti­va za oce­nu ustav­no­sti Pre­po­ru­ke
o ko­ri­šće­nju gr­ba, za­sta­ve i him­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je („Slu­žbe­ni gla­snik RS“, broj
94/04), Sud na­la­zi da se ra­di „o ak­tu po­li­tič­ke pri­ro­de, a ne o op­štem prav­nom
ak­tu za či­ju bi oce­nu sa­gla­sno čla­nu 167. Usta­va bio nad­le­žan Ustav­ni sud.“ Vid.
i slič­nu prak­su Sa­ve­znog ustav­nog su­da u pred­me­tu IIIU-30/98 od 7. de­cem­bra
2000. go­di­ne, ka­da je Sud stao na sta­no­vi­šte da Re­zo­lu­ci­ja (ko­ju je do­ne­la Cr­na
Go­ra o ne­pri­me­nji­va­nju sa­ve­znih za­ko­na) ni­je op­šti prav­ni akt, već po­li­tič­ki akt.

94
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

da je je­dan akt „po­li­tič­ki akt“ i da se ogla­si ne­na­dle­žnim. Oči­to je da se

na­še ustav­no sud­stvo i na ovaj na­čin, sa­mo­o­gra­ni­ča­va­lo, tj. us­te­za­lo od
raz­ma­tra­nja po­li­tič­kih pi­ta­nja, od­no­sno bi­lo ne­sklo­no da ula­zi u nji­ho­vu
oce­nu i re­ša­va­nje.
Ka­da se ra­di o oce­ni prav­ne pri­ro­de Spo­ra­zu­ma kao pro­ce­sne pret­
po­stav­ke za za­sni­va­nje nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da, uka­zu­je­mo da bi mo­
žda, iz per­spek­ti­ve po­li­tič­kog (dr­žav­nog) raz­lo­ga, o ko­me se u Za­ključ­ku
Su­da do­du­še iz­ri­či­to ne go­vo­ri, is­klju­če­nje nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da bi
mo­žda mo­glo da bu­de oprav­da­no pri­ro­dom po­li­tič­ke funk­ci­je ko­ja je vr­
še­na od stra­ne Vla­de, te po­tre­be da se za­šti­ti i obez­be­di slo­bo­da po­li­tič­ke
od­lu­ke u jed­nom de­li­kat­nom od­no­su, ka­kav je pro­ces nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i nje­ne auto­nom­ne po­kra­ji­ne AP Ko­so­vo i Me­to­hi­ja. Na­
rav­no, sam ne­for­mal­ni Spo­ra­zum bi se even­tu­al­no mo­gao sma­tra­ti imu­
nim na ustav­no­sud­sku kon­tro­lu, ali sa­mo do mo­men­ta do­no­še­nja od­lu­ke
nad­le­žnog dr­žav­nog or­ga­na o pri­hva­ta­nju Spo­ra­zu­ma i nje­go­vom uvo­đe­
nju u prav­ni po­re­dak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, od­no­sno do na­la­ga­nja nje­go­vog
iz­vr­še­nja od stra­ne (mi­ni­star­sta­va i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja i slu­žbi). Da­kle,
da bi vr­še­nje po­li­tič­ke vla­sti bi­lo sa­gla­sno prin­ci­pi­ma i re­še­nji­ma Usta­va
i sa nji­ma ne­raz­dvoj­nim pra­vom na ustav­no­sud­sku kon­tro­lu jav­ne vla­sti,
sma­tra­mo da se ni­ka­kvo iz­u­zi­ma­nje od ustav­ne kon­tro­le ne mo­že tra­ži­ti
iz­van gra­ni­ca ko­je su pro­pi­sa­ne Usta­vom, a ko­je re­gu­li­šu i ogra­ni­ča­va­ju
(vr­še­nje) funk­ci­ja vla­sti (čl. 1. i 3).
Iz­ne­tu prak­su Su­da, po na­šem mi­šlje­nju, tre­ba­lo bi me­nja­ti, iz vi­še
raz­lo­ga, a pre sve­ga jer je ona upit­na sa sta­no­vi­šta Ustav­nog opre­de­lje­nja
dr­ža­ve Sr­bi­je kao „dr­ža­ve vla­da­vi­ne pra­va“ u ko­joj je „vlast pod­re­đe­na
Usta­vu i za­ko­nu.“18 Ukrat­ko, naš usta­vo­tvo­rac (po ugle­du na usta­ve dru­
gih evrop­skih de­mo­krat­skih ze­ma­lja) opre­de­lju­ju­ći se za vla­da­vi­nu pra­
va kao osnov­nu ustav­nu vred­nost, po­šao je od ja­snog dok­tri­nar­nog sta­va
da ustav­nost ne ozna­ča­va sa­mo „sklad prav­nih aka­ta sa usta­vom“, ne­go
i „ogra­ni­če­nost i ve­za­nost dr­žav­ne vla­sti uop­šte (usta­vom – B. N.) i objek­
tiv­nim pra­vom“.19
Ustav­ni sud se u obra­zlo­že­nju Za­ključ­ka ni­je iz­ja­šnja­vao da li po­
li­tič­ki ak­ti uop­šte mo­gu bi­ti pred­me­tom ustav­no­sud­ske kon­tro­le, bar

Me­đu­tim, va­lja na­gla­si­ti da je Ustav­ni sud u ovoj od­lu­ci iz­ra­zio sta­no­vi­šte „da re­
pu­bli­ka čla­ni­ca ni­je nad­le­žna da za­bra­nju­je pri­me­nu sa­ve­znih aka­ta“.
18 Ovu prak­su bi tre­ba­lo me­nja­ti i zbog či­nje­ni­ce da se u sa­vre­me­nom sve­tu, a pod
tim uti­ca­jem i u na­šoj prak­si sve ma­nje pa­žnje po­kla­nja for­mi ak­ta (o če­mu se
go­vo­ri i u obra­zlo­že­nju Za­ključ­ka Su­da ka­da se vr­ši oce­na da li je Spo­ra­zum me­
đu­na­rod­ni ugo­vor ili ne), te da na oba­ve­zu­ju­ća prav­na pra­vi­la na­i­la­zi­mo u vr­lo
raz­li­či­tim ak­ti­ma, a ne sa­mo u za­ko­ni­ma i dru­gim pro­pi­si­ma u ko­ji­ma su tra­di­
cio­nal­no pro­pi­si­va­na prav­na pra­vi­la.
19 Vid. ta­ko i kod B. Ko­šu­tić, Uvod u ju­ri­spru­den­ci­ju, Pod­go­ri­ca, 2008, str. 226, 343 i d.

95
Hereticus, 1–2/2016 Bosa Nenadić

u for­mal­nom (ako ne i ma­te­ri­jal­nom) smi­slu. Prav­na i po­li­tič­ka te­o­ri­

ja, ko­ja svo­je ko­re­ne vu­če iz sta­no­vi­šta Po­li­ti­ka le­gi­bus, non le­ges po­li­ti­ae
adap­tan­de (Bon­ham’s Ca­se, 1610), zna­čaj­no je uti­ca­la na prak­su ustav­nih
su­do­va evrop­skih ze­ma­lja, da pri­hva­te osnov­nu pret­po­stav­ku vla­da­vi­ne
pra­va – da je „po­li­ti­ka pot­či­nje­na pra­vu, a ne obr­nu­to“.
Da­nas se pred su­do­vi­ma sve vi­še ši­re „okvi­ri prav­ne sfe­re“, od­no­
sno dok­tri­na vla­da­vi­ne pra­va, a sa­mo iz­u­zet­no vr­ši po­zi­va­nje na dok­tri­nu
po­li­tič­kih pi­ta­nja (ko­ju je na­ro­či­to u svo­joj prak­si ko­ri­stio Vr­hov­ni sud
SAD) i to ka­da se ra­di o „od­lu­ka­ma naj­vi­ših dr­žav­nih or­ga­na, od­no­sno
naj­vi­ših dr­žav­nih (vla­di­nih) zva­nič­ni­ka“, ko­je pro­iz­la­ze iz „di­rekt­ne pri­
me­ne usta­va“ i „ko­je su či­sto po­li­tič­ke pri­ro­de“. Ukrat­ko, ova dok­tri­na
se po pra­vi­lu od­no­si sa­mo na „ve­o­ma usku ka­te­go­ri­ju aka­ta“ – to su ak­ti
ko­ji se ti­ču su­ve­re­no­sti dr­ža­ve i ko­ji­ma se ostva­ru­je dr­žav­ni auto­ri­tet na
naj­vi­šem ni­vou. Ovi ak­ti se tra­di­ci­o­nal­no na­zi­va­ju „po­li­tič­ki ak­ti“, od­no­
sno „ak­ti vla­da­nja“ (ac­tes de go­u­ver­ne­ment, Re­gi­e­rung­sak­ten, acts of sta­te,
po­li­ti­cal qu­e­sti­ons).
U upo­red­noj te­o­ri­ji i prak­si pre­o­vla­da­va sta­no­vi­šte da su „po­li­tič­ki
ak­ti“, ili „ak­ti vla­de“, tj. „ak­ti vla­da­nja“, po pra­vi­lu po­je­di­nač­ni ak­ti, ko­je
do­no­se naj­vi­ši no­si­o­ci vla­sti ru­ko­vo­de­ći se tzv. „dr­žav­nim raz­lo­gom“ ili
„raz­lo­gom po­li­tič­ke ume­sno­sti“, „po­li­tič­ke ce­lis­hod­no­sti“, od­no­sno „po­
li­tič­ke ra­ci­o­nal­no­sti“ i sl. Nji­ma se ostva­ru­je tzv. funk­ci­ja vla­da­nja, ko­ja
pod­ra­zu­me­va pred­u­zi­ma­nje naj­zna­čaj­nih me­ra u spolj­noj i unu­tra­šnjoj
po­li­ti­ci ze­mlje.20 Ta­kvi ak­ti su zbog to­ga imu­ni od ustav­no­sud­ske (sud­ske)
kon­tro­le, od­no­sno ne pod­le­žu oce­ni ustav­no­sti, ni­ti za­ko­ni­to­sti, a sank­ci­je
pre­ma oni­ma ko­ji ih do­no­se su, pre sve­ga po­li­tič­ke pri­ro­de.
Iz­mi­ca­njem od tzv. „vru­ćih po­li­tič­kih te­ma“ ri­zi­ku­je se ugled ustav­
nog sud­stva i ta­kva prak­sa ne vo­di po­di­za­nju nje­go­vog auto­ri­te­ta ni­ti ja­ča­
nju sve­sti o va­žno­sti po­vi­no­va­nja svih usta­vu i za­ko­nu. Dru­ga­či­ji je pri­mer
prak­sa Ustav­nog su­da Ne­mač­ke, či­ji je rad kon­cen­tri­san na in­ter­pre­ta­ci­ju,
da­kle na iz­na­la­že­nje prav­no re­le­vant­nog smi­sla ustav­nih nor­mi upra­vo
u slu­ča­je­vi­ma ka­da su pred­met nje­go­ve kon­tro­le „pred­sta­vlja­li spo­ro­vi za­
o­štre­no po­li­tič­kog ka­rak­te­ra, a od­lu­ke ima­ju da­le­ko­se­žne po­li­tič­ke po­sle­
di­ce“. U te­o­ri­ji sto­ji oce­na „da se po­stu­pak pred ovim Su­dom če­sto vo­dio
upra­vo po­vo­dom po­li­tič­ki spor­nih i ri­skant­nih pi­ta­nja“, te go­to­vo da ne
po­sto­ji va­žni­je po­li­tič­ko pi­ta­nje ko­je ni­je bi­lo pred­met spo­ra iz­me­đu Vla­
de i opo­zi­ci­je ili va­žni­ji za­kon ko­ji ni­je pod­no­šen na pro­ve­ru ovom Su­du.
Sve to ni­je uma­nji­lo prav­ni kva­li­tet nje­go­vih od­lu­ka: one se ne do­no­se
s ob­zi­rom na po­li­tič­ku svr­sis­hod­nost, ne­go s ob­zi­rom na Ustav Ne­mač­ke
i osno­ve ko­je su nji­me po­sta­vlje­ne. Uz to pa­žnje je vred­na i či­nje­ni­ca „da

20 R. Mar­ko­vić, Ustav­no pra­vo, Be­o­grad, 2014, str. 172.

96
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

su od­lu­ke Sa­ve­znog Ustav­nog su­da u po­li­tič­kom ži­vo­tu Ne­mač­ke do sa­da

bez iz­u­zet­ka pri­hva­ta­ne“ (H. J. Pa­pi­er). 21
I na kra­ju, čak i pri­hva­ta­nje sta­va Ustav­nog su­da o Spo­ra­zu­mu kao
„po­li­tič­kom ak­tu“, ni­je spre­ča­va­lo Sud da se iz­ja­sni o spor­nim ustav­no­
prav­nim pi­ta­nji­ma ve­za­nim za oce­nu ustav­no­sti od­re­da­ba Spo­ra­zu­ma,
a što je Sud u prak­si ina­če či­nio u svo­jim pro­ce­snim od­lu­ka­ma (tzv. od­lu­ke
o me­ri­tor­nom od­ba­ci­va­nju), pre sve­ga u po­stup­ku po ustav­nim žal­ba­ma,
ali u dru­gim po­stup­ci­ma u ko­ji­ma se ogla­ša­vao ne­na­dle­žnim.22

VI
Sud je po­stu­pa­ju­ći u ovom pred­me­tu, s ob­zi­rom na nje­gov ve­li­ki
zna­čaj, ne­spor­no po­sve­tio du­žnu pa­žnju pi­ta­nji­ma ko­ja su po­sta­vlje­na
kao ustav­no­prav­no spor­na, na­ro­či­to u fa­za­ma po­stup­ka ko­je su pret­ho­di­le
fazi od­lu­či­va­nja (vi­še pri­prem­nih sed­ni­ca, or­ga­ni­zo­va­nje jav­ne ras­pra­ve uz
uče­šće emi­nent­nih prav­nih struč­nja­ka i dr.). Me­đu­tim, kod for­mu­li­sa­nja
ko­nač­nih sta­vo­va o ko­ji­ma je tre­ba­lo do­ne­ti od­lu­ku, po na­šem mi­šlje­nju,
iz­o­sta­la je du­blja ustav­no­prav­na ana­li­za i za­u­zi­ma­nje sta­vo­va Su­da ko­ji
bi se od­no­si­li i na pi­ta­nje prav­nih po­sle­di­ca po­sto­ja­nja prav­ne pra­zni­ne
zbog ne­do­no­še­nja za­ko­na o su­štin­skoj auto­no­mi­ji, ni po pro­te­ku vi­še od
osam go­di­na od do­no­še­nja Usta­va u ko­me je iz­ri­či­to utvr­đe­no da će se sta­
tus AP Ko­so­va i Me­to­hi­je ure­di­ti za­ko­nom o su­štin­skoj auto­no­mi­ji ko­ji se
do­no­si po po­stup­ku za pro­me­nu Usta­va (član 182. stav 2). Na­i­me, Ustav
je­ste utvr­dio da AP Ko­so­vo i Me­to­hi­ja uži­va „su­štin­sku auto­no­mi­ju“, ali
usta­vo­tvo­rac još uvek ni­je re­kao šta je u ma­te­ri­jal­nom smi­slu kon­kret­ni
ustav­ni sa­dr­žaj te auto­no­mi­je. Da je Ustav­ni sud ušao u oce­nu ustav­no­
sti Spo­ra­zu­ma, on bi naj­pre mo­rao da utvr­di zna­če­nje ustav­nog poj­ma
„su­štin­ske auto­no­mi­je“, ko­ju ta­ko­đe po­zna­je i Re­zo­lu­ci­ja UN 1244. Ta­
kva od­lu­ka Su­da mo­gla je bar de­li­mič­no da na­do­me­sti ne­do­sta­tak za­ko­na
o su­štin­skoj auto­no­mi­ji, ako ni­šta dru­go – ono bar u po­gle­du uka­zi­va­nja
ko­ji je ustav­ni put da se od­no­si Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i AP KiM ure­de na na­
čin sa­gla­san Usta­vu.
Naj­op­šti­ji uvid u tekst obra­zlo­že­nja Za­ključ­ka po­ka­zu­je i da se Sud
ma­nje ba­vio dej­stvom i prav­nom pri­ro­dom Spo­ra­zu­ma, a po­seb­no nje­go­
vom sa­dr­ži­nom, te da je vi­še pro­sto­ra po­sve­tio ne­kim dru­gim pi­ta­nji­ma
či­ji op­šti zna­čaj ne spo­ri­mo, ali nam se či­ne ma­nje va­žnim ne­go pi­ta­nja
od ko­jih je za­vi­si­lo opre­de­lje­nje nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da. Ilu­stra­tiv­no je

21 Vid. H. J. Pa­pi­er, „Pred­go­vor knji­zi“, Iza­bra­ne Od­lu­ke Ne­mač­kog Sa­ve­znog Ustav­

nog su­da, Be­o­grad, 2010, , str. 21 i d, kao i E. Šar­če­vić, nav. de­lo, str. 30.
22 Vid. ta­ko Re­še­nje Ustav­nog su­da o od­ba­ci­va­nju pred­lo­ga Re­pu­blič­kog jav­nog tu­ži­
o­ca za za­bra­nu na­vi­jač­kih gru­pa, u pred­me­tu VI­IU-279/2009 („Slu­žbe­ni gla­snik“
RS, broj 26/11).

97
Hereticus, 1–2/2016 Bosa Nenadić

i na­vo­đe­nje od­re­da­ba Usta­va i dru­gih aka­ta do­ma­ćeg i me­đu­na­rod­nog

pra­va re­le­vant­nih za re­ša­va­nje spor­nih ustav­no­prav­nih pi­ta­nja. Kada se
či­ta­ju od­red­be Usta­va na­ve­de­ne u III de­lu obra­zlo­že­nja Za­ključ­ka Suda,
ta­da se uoča­va­ju dve stva­ri: pr­vo, ne­do­sta­ju po­je­di­ne od­red­be Usta­va i za-
­ko­na ko­je su od ne­po­sred­nog zna­ča­ja za opre­de­lji­va­nje prav­ne pri­ro­de
Spo­ra­zu­ma i nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da; dru­go, na­vo­de se od­red­be Usta­
va u obla­sti od­bra­ne i bez­bed­no­sti, lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, sud­skog si­ste­ma
i dr., kao da je Sud imao na­me­ru da uđe u oce­nu od­re­da­ba Spo­ra­zu­ma
u me­ri­tu­mu. Me­đu­tim, te od­red­be uop­šte ni­su po­slu­ži­le Su­du u da­ljem
po­stup­ku, jer Sud ni­je ula­zio uop­šte u sa­gle­da­va­nje i oce­nu tek­sta Spo­ra­
zu­ma. Ba­vio se Sud i oce­nom Od­lu­ke Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de, oce­nom
Re­zo­lu­ci­je Na­rod­ne skup­šti­ne, ci­ti­ra­na je od­lu­ka i sta­vo­vi grč­kog Dr­žav­
nog sa­ve­ta,23 ali ne i sa­dr­ži­nom Spo­ra­zu­ma.
Po na­šem mi­šlje­nju, ovo je ta­ko­đe po­ka­za­telj stal­ne di­le­me Ustav­
nog su­da, šta to Sud tre­ba da či­ni u ovom ustav­no­sud­skom spo­ru.

***
I da za­klju­či­mo, ovaj ustav­ni spor ko­ji se na kra­ju sveo na pi­ta­nje
nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da ka­da su u pi­ta­nju po­li­tič­ki ak­ti po­vla­či za so­
bom pi­ta­nje naj­vi­še va­žno­sti za Ustav, od­no­sno ustav­nu dr­ža­vu. To pi­ta­nje
gla­si: da li je iz­vr­šna vlast ogra­ni­če­na Usta­vom sa­mo u do­no­še­nju op­štih
prav­nih aka­ta iz no­men­kla­tu­re aka­ta ko­je po­zna­je Ustav? Sa­mo či­stom
slu­čaj­no­šću ovo pi­ta­nje se po­ja­vi­lo u spo­ru o ovom Spo­ra­zu­mu, a mo­glo
je bi­ti i ve­za­no za ne­ku dru­gu od­lu­ku Vla­de, od­no­sno Na­rod­ne Skup­šti­ne
ko­ju bi Ustav­ni sud oka­rak­te­ri­sao kao po­li­tič­ku od­lu­ku, od­no­sno po­li­tič­ki
akt. Sto­jim na sta­no­vi­štu da je ovo je­dan od naj­o­zbilj­ni­jih ustav­nih spo­ro­va
pred Ustav­nim su­dom, ka­ko zbog iz­u­zet­nog zna­ča­ja Spo­ra­zu­ma za dr­ža­
vu Sr­bi­ju, ta­ko i zbog is­ka­za­nog sta­va Su­da o (ne)po­sto­ja­nju nad­le­žno­sti
Ustav­nog su­da u slu­ča­ju po­li­tič­kih aka­ta i ne­mo­guć­no­sti ustav­no­sud­ske
kon­tro­le aka­ta po­li­tič­ke vla­sti.

23 Či­ni nam se da bi nam, s ob­zi­rom na pred­met i sa­dr­ži­nu Spo­ra­zu­ma, u ovom pred­

me­tu bi­le vi­še od ko­ri­sti od­lu­ke i prak­sa ustav­nih su­do­va Ne­mač­ke (od­lu­ke do­ne­te
u ve­zi aka­ta o od­no­si­ma dve Ne­mač­ke do uje­di­nje­nja), Špa­ni­je (o Sta­tu­tu Ka­ta­
lo­ni­je), Ka­na­de (o po­lo­ža­ju Kve­be­ka), Če­ho­slo­vač­ke (o od­no­su Če­ške i Slo­vač­ke
i od­lu­ke pred­sed­ni­ka Re­pu­bli­ke o iz­bo­ri­ma), te prak­sa Vr­hov­nog su­da Ame­ri­ke
i Dr­žav­nog sa­ve­ta Fran­cu­ske o ak­ti­ma ko­ja sa­dr­že po­li­tič­ka pi­ta­nja.

98
 Izdvojeno mišljenje na Odluku Ustavnog suda IUo-247/2013

Bo­sa Ne­na­dic

SE­PA­RA­TE OPI­NION TO THE CON­STI­TU­TI­O­NAL

CO­URT’S DE­CI­SION IUO-247/2013

Sum­mary
The text puts forth ar­gu­ments in fa­vor of the vi­ew that First agre­e­ment
on prin­ci­ples re­gu­la­ting nor­ma­li­sa­tion of re­la­ti­ons bet­we­en Go­vern­ment of Re­
pu­blic of Ser­bia and Tem­po­rary In­sti­tu­ti­ons of Auto­nomy in Pri­sti­na, con­clu­ded
on April 19, 2013, is a ge­ne­ral le­gal act of enor­mo­us po­li­ti­cal sig­ni­fi­can­ce. Even
tho­ugh the Agre­e­ment was ini­ti­ally a re­sult of po­li­ti­cal and tec­hni­cal ne­go­ti­a­ti­
ons con­duc­ted with the me­di­a­tion of the in­ter­na­ti­o­nal com­mu­nity, sub­se­qu­ently
it has be ac­cep­ted by com­pe­tent or­gans- Go­vern­ment and Par­li­a­ment of Ser­bia.
Analysis of it’s con­tents cle­arly in­di­ca­tes that this is a ge­ne­ral le­gal act, con­si­sting
of man­da­tory lan­gu­a­ge. In ac­cor­dan­ce with cla­u­se 12, a Plan for im­ple­men­ta­tion
of the Agre­e­ment has been de­ve­lo­ped. Fi­nally, if the Agre­e­ment had been so­lely
a po­li­ti­cal act, it wo­uld not be able to cre­a­te le­gal con­se­qu­en­ces, which in fact
had hap­pe­ned as num­ber of ge­ne­ral le­gal acts we­re adop­ted in the co­ur­se of it’s
im­ple­men­ta­tion. The aut­hor furt­her ma­in­ta­ins that Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt paid less
at­ten­tion to le­gal na­tu­re, it’s le­gal ef­fects and the con­tents of the Agre­e­ment. The
Co­urt paid mo­re at­ten­tion to so­me ot­her is­su­es that, even if sig­ni­fi­cant in them­
sel­ves, we­re less im­por­tant than is­su­es on which de­ci­sion on Co­urt’s com­pe­ten­ce
for re­vi­ew of con­sti­tu­ti­o­na­lity de­pen­ded.
Key words: po­li­ti­cal act, ge­ne­ral le­gal act, con­sti­tu­ti­o­na­lity of the Agre­e­ment,
le­gal na­tu­re of Go­vern­ment’s Con­clu­sion on ac­cep­tan­ce of the Agre-
­e­ment, exemp­ti­on of com­pe­ten­ce of the Co­urt, sub­stan­tial auto­nomy

99
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

UDK 341.24(497.11)"2013"
340.142:342.565.2(497.11)

Tanasije Marinković
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

ANATOMIJA JEDNE ODLUKE*

– Politikološki pogled na zaključak Ustavnog suda
o ustavnosti Briselskog sporazuma –

Re­zi­me: Po­la­ze­ći od pret­po­stav­ki po­li­ti­ko­lo­ške te­o­ri­je sud­stva – da su ustav­

ne su­di­je po­li­tič­ki či­ni­o­ci ko­ji pre­su­đu­ju ru­ko­vo­de­ći se ide­o­lo­škim i stra­te­škim
ob­zi­ri­ma, a ne sa­mo prav­nim – u ovom ra­du se raz­ma­tra Za­klju­čak Ustav­nog
su­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je o ustav­no­sti „Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu
nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“ iz­me­đu Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja
sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni. Na­kon iz­la­ga­nja pred­me­ta spo­ra, kri­tič­ke ana­li­ze obra­
zlo­že­nja Za­ključ­ka i uka­zi­va­nja na nje­go­ve ozbilj­ne for­mal­no­lo­gič­ke ne­do­stat­ke,
kao i na pro­pu­šte­nu pri­li­ku da se do­ne­se ista pro­ce­sna od­lu­ka, sa­mo s po­zi­vom
na dru­gu ustav­no­prav­nu dok­tri­nu, autor za­klju­ču­je o po­sto­ja­nju po­li­tič­ke an­ga­
žo­va­no­sti Su­da u ovom pred­me­tu.
Ključ­ne re­či: po­li­ti­ko­lo­ška te­o­ri­ja sud­stva, sud­ska kon­tro­la ustav­no­sti, me­đu­na­
rod­ni ugo­vor, op­šti prav­ni akt, dok­tri­na po­li­tič­kih pi­ta­nja, obra­
zlo­že­nje ustav­no­sud­ske od­lu­ke

1. Uvod: politikološka teorija sudstva

Su­di­je, a po­seb­no, ustav­ne su­di­je su po­li­tič­ki či­ni­o­ci, ko­ji pre­su­đu­
ju ru­ko­vo­de­ći se ne sa­mo prav­nim sta­vo­vi­ma, već i svo­jim uve­re­nji­ma,
kao i oče­ki­va­nji­ma osta­lih orga­na vla­sti i, uop­šte, svo­je sre­di­ne. To je po­
sle­di­ca sve iz­ra­zi­ti­je ju­ri­di­za­ci­je, a sa­mim ti­me i ju­di­ka­li­za­ci­je, po­li­ti­ke
i dru­gih obla­sti dru­štve­nog ži­vo­ta, ali i pri­ro­de sud­skog tu­ma­če­nja pra­va,
kao či­na vo­lje, a ne zna­nja. Otu­da (ustav­no) sud­stvo tre­ba da bu­de pred­
met ana­li­ze na isti na­čin na ko­ji su to i osta­le, po­li­tič­ke gra­ne vla­sti. Ovaj
me­to­do­lo­ški pri­stup oprav­da­ni­ji je uto­li­ko pre što su u de­mo­kra­ti­ji no­si­
o­ci za­ko­no­dav­ne i iz­vr­šne vla­sti na­čel­no pot­či­nje­ni bi­ra­či­ma, dok su­di­je
iz­vo­de svo­ju le­gi­tim­nost iz ne­pri­stra­snog i struč­nog re­ša­va­nja spo­ro­va,
dr­že­ći da ne stva­ra­ju pra­vo, već da ga sa­mo pri­me­nju­ju.

* Ovaj članak je sastavljen za potrebe projekta „Identitetski preobražaj Srbije“ Prav-

nog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

100
 Anatomija jedne odluke

Ovo su osnov­ne po­stav­ke po­li­ti­ko­lo­ške te­o­ri­je sud­stva (Po­li­ti­cal Ju­ri­

spru­den­ce), ko­ja se od dru­ge po­lo­vi­ne XX ve­ka raz­vi­ja u SAD, pod uti­ca­jem
pret­hod­nih dok­tri­nar­nih to­ko­va: so­ci­o­lo­ške te­o­ri­je pra­va i te­o­ri­je prav­nog
re­a­li­zma.1 Ona je sve za­stu­plje­ni­ja i u Evro­pi, na­ro­či­to sa ši­re­njem i ja­ča­
njem ustav­nog sud­stva, uklju­ču­ju­ći tu i ze­mlje biv­še so­ci­ja­li­stič­ke ustav­
no­sti.2 Po­li­ti­ko­lo­ška te­o­ri­ja sud­stva na­sto­ji da is­pi­ta ka­ko su­di­je od­lu­ču­ju,
nji­hov od­nos sa osta­lim in­sti­tu­ci­o­nal­nim i so­ci­o­po­li­tič­kim či­ni­o­ci­ma, od
če­ga za­vi­si uspeh nji­ho­ve po­li­ti­ke, te ka­ko se unu­tra­šnja orga­ni­za­ci­ja su­
do­va od­ra­ža­va na nji­ho­vu efi­ka­snost.3 U tu svr­hu ona pri­be­ga­va me­to­da­
ma po­li­tič­kih na­u­ka: in­sti­tu­ci­o­na­li­zmu, usred­sre­đu­ju­ći se ne na eg­ze­ge­zu
sud­skog ra­da već na ana­li­zu stra­te­škog po­stu­pa­nja su­di­ja pri­li­kom pre­su­
đi­va­nja; i, bi­hej­vi­o­ri­zmu, ko­ji po­la­zi od to­ga da su za raz­u­me­va­nje na­či­na
pre­su­đi­va­nja ključ­ni ide­o­lo­ška ori­jen­ta­ci­ja i lič­na sklo­nost su­di­ja.4 Ipak,
po­li­ti­ko­lo­ška te­o­ri­ja ne za­ne­ma­ru­je ni zna­čaj prav­nih for­mi i pr­o­ce­du­ra
za pre­su­đi­va­nje, jer nji­ho­vo po­sto­ja­nje iz­dva­ja su­di­je u od­no­su na osta­le
in­sti­tu­ci­o­nal­ne či­ni­o­ce i oprav­da­va raz­li­ku iz­me­đu po­li­tič­kih (za­ko­no­dav­
ne i iz­vr­šne) i ne­po­li­tič­kih (sud­ske) vla­ti. Ka­ko pri­me­ću­je Mar­tin Ša­pi­ro,
„da su­do­vi i su­di­je ne vr­še po­li­tič­ku funk­ci­ju dru­ga­či­je od osta­lih po­li­tič­
kih agen­ci­ja i lič­no­sti, uno­se­ći re­la­tiv­no je­din­stve­ne kva­li­te­te u po­li­tič­ku
are­nu, ne bi bi­li ni pri­bli­žno po­li­tič­ki uspe­šni ko­li­ko je­su“.5
Pr­o­iz­la­zi da ce­lo­vi­to i objek­tiv­no sa­gle­da­va­nje pri­ro­de sud­stva na­la­
že na­pu­šta­nje vi­še­ve­kov­nog mi­ta o sud­skoj funk­ci­ji kao pod­gra­ni iz­vr­šne
funk­ci­je, ko­ja se od uprav­ne raz­li­ku­je po pri­me­ni pra­va u spor­nim si­tu­
a­ci­ja­ma, i nje­go­vo pri­hva­ta­nje kao vla­sti za se­be.6 Kon­kret­no, po­li­ti­ko­lo­
ška te­o­ri­ja raz­ot­kri­va da je pr­o­ces pre­su­đi­va­nja znat­no slo­že­ni­ji, i da su
pre­su­de su­di­ja iz­raz „ono­ga što bi že­le­li da či­ne, ume­re­nih ti­me šta mi­sle
da tre­ba da či­ne, i ogra­ni­če­nih onim što pret­po­sta­vlja­ju da je mo­gu­će da

1 M. Sha­pi­ro, „Po­li­ti­cal Ju­ri­spru­den­ce“, Ken­tucky Law Jo­ur­nal 52, 1964. Re­print u:

Sha­pi­ro, M. & Sto­ne Swe­et, A. (2002), On Law, Po­li­tics and Ju­di­ci­a­li­za­tion, Ox­ford
– New York: Ox­ford Uni­ver­sity Press, 19–21.
2 Upor. Smi­lov, D. (2004), The Cha­rac­ter and Le­gi­ti­macy of Con­sti­tu­ti­o­nal Re­vi­ew:
Eastern Euro­pean Per­spec­ti­ves. A Re­vi­ew of: Woj­ci­ech Sa­dur­ski, ed., Con­sti­tu­ti­
o­nal Ju­sti­ce, East and West: De­moc­ra­tic Le­gi­ti­macy and Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urts in
Post-Co­mu­nist Euro­pe in a Com­pa­ra­ti­ve Per­spec­ti­ve (Klu­wer Law In­ter­na­ti­o­nal,
The Ha­gue-Lon­don-New York: 2003), 450 pp. Ra­do­slav Pr­oc­haz­ka, Mis­sion Ac­
com­plis­hed: On Fo­un­ding Con­sti­tu­ti­o­nal Adju­di­ca­tion in Cen­tral Euro­pe (Cen­tral
Euro­pean Univ. Press, Bu­da­pest – New York: 2002), 358 pp. In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal
of Con­sti­tu­ti­o­nal Law, 2 (1), 177–194.
3 Sha­pi­ro & Sto­ne Swe­et (2002), 4.
4 Sha­pi­ro, M. (2002), 21–33.
5 Ibid., 34.
6 Na­sta­nak tog mi­ta se ve­zu­je na­ro­či­to za Mon­te­skjea i nje­go­ve slav­ne re­či da je sud­
ska funk­ci­ja „u iz­ve­snom smi­slu ni­šta­va“, od­no­sno „da su to usta ko­ja iz­go­va­ra­ju
re­či za­ko­na“. Mon­te­squ­i­eu, De l’Esprit des lo­is, I (1995). Pa­ris: Gal­li­mard, 333 i 337.

101
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

se či­ni“.7 Dru­gim re­či­ma, po­na­ša­nje su­di­ja je po­sle­di­ca uti­ca­ja raz­li­či­tih

či­ni­la­ca, od ko­ji jed­ni pr­o­iz­la­ze iz prav­nog si­ste­ma (nor­ma­tiv­ni), dok su
dru­gi stra­ni nje­mu (psi­ho­lo­ški i po­li­tič­ki).8 Da­kle, tri vr­ste raz­ma­tra­nja
(mo­de­la) su za­stu­plje­na u vr­še­nju sud­ske funk­ci­je – nor­ma­tiv­ni, psi­ho­lo­
ški i po­li­tič­ki mo­del – i svi oni se mo­ra­ju uze­ti u ob­zir pri­li­kom is­pi­ti­va­nja
po­li­tič­kog de­lo­va­nja su­di­ja.
Je­dan od na­či­na udru­ži­va­nja po­li­ti­ko­lo­škog i prav­nog pri­stu­pa, u sa­
gle­da­va­nju po­li­tič­kog de­lo­va­nja su­do­va, je ana­li­za ne sa­mo to­ga šta je sud
od­lu­čio (iz­re­ke od­lu­ke), već i ka­ko je od­lu­čio (obra­zlo­že­nja od­lu­ke). Na­
i­me, ste­pen oda­no­sti su­di­ja iz­vo­ri­ma, od­no­sno nji­ho­va sprem­nost da se
upu­ste u na­teg­nu­to, stva­ra­lač­ko tu­ma­če­nje pra­va i či­nje­ni­ca, na­su­prot pri­
hva­ta­nju ja­snih i oči­gled­nih re­še­nja, uka­zu­je na nji­ho­vu an­ga­žo­va­nost.9
Ona mo­že bi­ti usme­re­na na ostva­re­nje od­re­đe­ne po­li­tič­ke ide­o­lo­gi­je i/ili
na in­te­re­sno ori­jen­ti­sa­no (i po­ne­ka­da vred­no­sno ne­u­tral­no) po­dr­ža­va­nje
ili ospo­ra­va­nje dru­gih gra­na vla­sti.10 Ide­o­lo­gi­ja ko­ju, pak, ne­gu­je tra­di­ci­
o­nal­na prav­na na­u­ka i ko­ja se su­di­ja­ma pre­no­si kao ele­me­nat nji­ho­vog
pr­o­fe­si­o­nal­nog obra­zo­va­nja pod­ra­zu­me­va da „su­di­ja mo­ra da pri­me­ni za­
kon, tu­ma­či ga u ’do­broj ve­ri’ i u skla­du sa vo­ljom za­ko­no­dav­ca, u du­hu
tek­sta, od­no­sno osnov­nih na­če­la za­ko­na. Ova ide­o­lo­gi­ja na­vo­di su­di­ju da
sa­svim pri­rod­no svo­ju vlast vr­ši s ve­li­kim opre­zom“.11 Otu­da je is­pi­ti­va­
nje na­či­na sud­skog re­zo­no­va­nja, sa­ve­sno­sti u pri­me­ni prav­nog si­lo­gi­zma,
ne­pri­stra­sno­sti u raz­ma­tra­nju na­vo­da stra­na­ka, do­sled­no­sti u iz­vo­đe­nju
sop­stve­nih sta­vo­va i po­što­va­nja sop­stve­ne prak­se, nu­žno, ma­da ne uvek
i do­volj­no, za za­klju­či­va­nje o po­li­tič­kom de­lo­va­nju su­di­ja.12
Po­la­ze­ći od ovih sa­znaj­nih pret­po­stav­ki u ovom ra­du će­mo raz­mo­
tri­ti obra­zlo­že­nje Za­ključ­ka Ustav­nog su­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je o od­ba­ci­va­nju
pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pa­ra­fi­ra­nog „Pr­vog spo­ra­zu­ma

7 Gib­son, J. L. „Ju­di­cial In­sti­tu­ti­ons“ (2008), in Rho­des, R. A. W., Bin­der, S. A. &

Roc­kman, B. A. (eds.), The
Ox­ford Hand­bo­ok of Po­li­ti­cal In­sti­tu­ti­ons, Ox­ford: Ox­
ford Uni­ver­sity Press, 515–516.
8 Cham­peil-De­splats, V. & Tr­o­per, M. „Pr­o­po­si­tion po­ur une théorie des con­tra­in­tes
ju­ri­di­qu­es“ (2005), in Tr­o­per, M., Cham­peil-De­splats, V. et Gr­ze­gorczyk, C. (dir.),
Théorie des con­tra­in­tes ju­ri­di­qu­es, Pa­ris:
Bruylant – LGDJ, 14.
9 Smi­lov (2004), 185–187.
10 Ibid., 180–185.
11 Tr­o­per, M. (2014), Prav­na te­o­ri­ja dr­ža­ve (pre­vod Bo­žić, M), Be­o­grad: Prav­ni fa­
kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, Slu­žbe­ni gla­snik, 108.
12 Tr­o­per (2014), 106–110, na­vo­di da se „upra­vo zbog for­me u ko­joj se ova de­lat­nost
vr­ši ne mo­že [se] go­vo­ri­ti o ’istin­skoj po­li­tič­koj vla­sti su­do­va’. Tu for­mu na pr­
vom me­stu obe­le­ža­va po­sto­ja­nje obra­zlo­že­nih pre­su­da, a za­tim i pri­ro­da i sta­tus
sud­skih vla­sti“. Od­no­sno, „sud­ska vlast je po­li­tič­ka zbog vla­sti tu­ma­če­nja ko­joj
pri­be­ga­va, ali ni­ka­ko, ili sa­svim ma­lo zbog svog iz­vo­ra, bu­du­ći da je ve­za­na ne
za­ko­nom već sa­mom svo­jom pri­ro­dom i uslo­vi­ma u ko­ji­ma se nu­žno vr­ši“.

102 102
 Anatomija jedne odluke

o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“ iz­me­đu Vla­de Re­pu­bli­

ke Sr­bi­je i Pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­up ­ ra­ve u Pri­šti­ni, od 19. apri­la
2013. go­di­ne. 13

Ovaj za­klju­čak je na­ro­či­to za­hva­lan za po­me­nu­tu ana­li­zu iz dva raz­

lo­ga. Naj­pre, pi­ta­nje ustav­no­sti Spo­ra­zu­ma ima ve­li­ki ne sa­mo prav­ni, već
i po­li­tič­ki i op­šte­dru­štve­ni zna­čaj, a nje­go­vo re­ša­va­nje mo­že da no­si sa
so­bom i od­re­đe­ni emo­tiv­ni na­boj. Otu­da ni­je neo­prav­da­no pret­po­sta­vi­ti
da su, pri­li­kom od­lu­či­va­nja, ustav­ne su­di­je bi­le iz­lo­že­ne pri­ti­sci­ma osta­
lih po­li­tič­kih ak­te­ra, od­no­sno, da su uze­le u ob­zir nji­ho­va oče­ki­va­nja, ili
da su se, pak, ru­ko­vo­di­le svo­jim po­li­tič­kim uve­re­nji­ma. Ta­kvi po­stup­ci,
sa­mi po se­bi, na­la­žu ve­ću bud­nost struč­ne i ši­re jav­no­sti. Dru­go, uz ovaj
za­klju­čak su pri­lo­že­na če­ti­ri iz­dvo­je­na mi­šlje­nja. Bi­la oprav­da­na ili ne,
iz­dvo­je­na mi­šlje­nja su uvek iz­raz ne­sla­ga­nja su­dij­ske ma­nji­ne sa iz­re­kom
i/ili obra­zlo­že­njem ve­ći­ne. U ovom pred­me­tu, ona, osim što uka­zu­ju na
ne­do­sled­no­sti u za­klju­či­va­nju Su­da, ba­ca­ju sve­tlost i na okol­no­sti ko­je su
ne­po­zna­te jav­no­sti: unu­tra­šnje to­ko­ve od­lu­či­va­nja Su­da, prav­ne di­le­me
s ko­ji­ma se su­o­ča­vao, ne­u­o­bi­ča­je­ne na­či­ne sa­sta­vlja­nja obra­zlo­že­nja, svo­
je­vr­snu spre­gu iz­me­đu jed­ne od stra­na u po­stup­ku i uče­sni­ka u jav­noj ras­
pra­vi, i od­nos Su­da pre­ma tom vi­du nje­go­vog ne­po­što­va­nja, i dr. Da­kle,
u ovom iz­u­zet­no po­li­tič­ki ose­tlji­vom pi­ta­nju, te­melj­na prav­na ana­li­za do­
sled­no­sti i struč­no­sti sud­skog re­zo­na, pod­u­pr­ta sa­zna­nji­ma iz iz­dvo­je­nih
mi­šlje­nja, do­pri­no­si bo­ljem raz­u­me­va­nju po­li­tič­kog an­ga­žo­va­nja Su­da.
Ti­me se po­tvr­đu­je da prav­na ana­li­za, kao deo po­li­ti­ko­lo­ške te­o­ri­je sud­
stva, ni­je sa­ma se­bi cilj, već da ona, kri­tič­ki pr­o­ma­tra­ju­ći sud­sku od­lu­ku,
na­sto­ji da pr­o­nik­ne u nje­nu even­tu­al­nu po­li­tič­ku po­za­di­nu.
Kre­ću­ći se u gra­ni­ca­ma po­me­nu­tog te­o­rij­skog okvi­ra, naj­pre ćemo
iz­lo­ži­ti pred­met ustav­nog spo­ra (2), da bi­smo po­tom kri­tič­ki sa­gle­da­li
obra­zlo­že­nje Za­ključ­ka. U tom po­gle­du, usred­sre­di­će­mo se na nje­go­ve
ključ­ne po­stav­ke: da Spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor (3.1) i da ni­je
op­šti prav­ni akt (3.2). Za­tim će­mo iz­ne­ti dok­tri­nu po­li­tič­kih pi­ta­nja, kao
al­ter­na­tiv­nog pu­ta re­zo­no­va­nja, ko­ja je omo­gu­ća­va­la Su­du da do­đe do
istog prav­nog is­ho­da, uz oču­va­nje sop­stve­nog do­sto­jan­stva (4). Na kra­ju
će­mo si­ste­ma­ti­zo­va­ti obe­lež­ja obra­zlo­že­nja ko­ja uka­zu­ju na po­li­tič­ko de­
lo­va­nje Su­da (5).

2. Pred­met ustav­nog spo­ra

Na pre­go­vo­ri­ma u Bri­se­lu, iz­me­đu Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Pri­vre­
me­nih in­sti­tu­ci­ja u Pri­šti­ni, 19. apri­la 2013. po­stig­nut je „Pr­vi spo­ra­zum
o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“. U pr­vih de­set ta­ča­ka,

13 IUo-247/2013, 10. de­cem­bar 2014, „Slu­žbe­ni gla­snik RS“, br. 13/2015.

103
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

ovaj spo­ra­zum pred­vi­đa: us­po­sta­vlja­nje „Aso­ci­ja­ci­je/Za­jed­ni­ce op­šti­na u ko-

­ji­ma ko­sov­ski Sr­bi či­ne ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo na Ko­so­vu“ (tač. 1–6), kao
svo­je­vr­sno udru­že­nje lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, da­kle „Sa­vez“ op­šti­na; in­te­
gra­ci­ju po­li­ci­je na se­ve­ru Ko­so­va „u okvir Ko­sov­ske po­li­ci­je“, uz od­re­đe­na
jem­stva za­stu­plje­no­sti ko­sov­skih Sr­ba u sa­sta­vu po­li­ci­je u če­ti­ri op­šti­ne
na se­ve­ru u ko­ji­ma oni či­ne ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo (tač. 7–9); i in­te­gra­ci­
ju sud­ske vla­sti u okvir „prav­nog si­ste­ma Ko­so­va“, uz od­re­đe­na jem­stva
za­stu­plje­no­sti ko­sov­skih Sr­ba u ve­ću Ape­la­ci­o­nog su­da u Pri­šti­ni, ko­je će
bi­ti nad­le­žno za sve op­šti­ne u ko­ji­ma su Sr­bi ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo (tač.
10). U pre­o­sta­lih pet ta­ča­ka na­ve­de­ni su ro­ko­vi za orga­ni­zo­va­nje op­štin­
skih iz­bo­ra u se­ver­nim op­šti­na­ma, sa­sta­vlja­nje pla­na za im­ple­men­ta­ci­ju
spo­ra­zu­ma i okon­ča­nje raz­go­vo­ra o ener­ge­ti­ci i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma (tač.
11–13), do­go­vo­re­no je da „ni­jed­na stra­na ne­će blo­ki­ra­ti, ili pod­sti­ca­ti dru­
ge da blo­ki­ra­ju na­pre­dak dru­ge stra­ne na nje­nom pu­tu ka EU“ (tač. 14),
kao i da će „dve stra­ne [će], uz po­moć EU, osno­va­ti Od­bor za im­ple­men­
ta­ci­ju“ (tač. 15).
Spo­ra­zum je za­klju­čen na en­gle­skom je­zi­ku, u dva isto­vet­na pri­
mer­ka, s ti­me što se na jed­nom pri­mer­ku na­la­ze pa­ra­fi Ke­trin Ešton, Vi­
so­ke pred­stav­ni­ce Evrop­ske uni­je za spolj­nu po­li­ti­ku i bez­bed­nost, i Ivi­ce
Da­či­ća, pred­sed­ni­ka Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, a na dru­gom pa­ra­fi Ke­trin
Ešton i Ha­ši­ma Ta­či­ja, „pred­sed­ni­ka Vla­de Re­pu­bli­ke Ko­so­vo“. Is­pod tek­sta
Spo­ra­zu­ma, ko­ji je do­sta­vljen Ustav­nom su­du, ru­kom je do­pi­sa­no „Ovim
po­tvr­đu­jem da je ovo tekst pred­lo­ga na ko­ji će obe stra­ne do­sta­vi­ti svo­je
od­lu­ke o pri­hva­ta­nju ili od­bi­ja­nju: I.D.“.
Vla­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je Za­ključ­kom (05 br. 02-3570/2013) od 22.
apri­la 2013. pri­hva­ti­la Spo­ra­zum i na­ve­la da je on nje­gov sa­stav­ni deo
(tač. 1), te je na­lo­ži­la „mi­ni­star­stvi­ma, po­seb­nim orga­ni­za­ci­ja­ma i slu­žba­
ma Vla­de da pre­du­zmu po­treb­ne me­re i ak­tiv­no­sti ra­di im­ple­men­ti­ra­nja
spo­ra­zu­ma“ (tač. 2). Za­klju­čak ni­je ob­ja­vljen u Slu­žbe­nom gla­sni­ku, ali
je Vla­da od­re­di­la da se on do­sta­vi svim nje­nim mi­ni­star­stvi­ma, po­seb­
nim orga­ni­za­ci­ja­ma i slu­žba­ma (tač. 3 Za­ključ­ka). Po do­no­še­nju za­ključ­ka
o pri­hva­ta­nju Spo­ra­zu­ma, Vla­da je ovu či­nje­ni­cu di­plo­mat­skim pu­tem
od­mah sa­op­šti­la Evrop­skoj uni­ji. Osnov za ovaj akt je na­đen Usta­vu Re­
pu­bli­ke Sr­bi­je ko­ji pr­o­pi­su­je da „Vla­da vo­di i ure­đu­je po­li­ti­ku“ (čl. 123,
tač. 1) i u Za­ko­nu o Vla­di ko­ji na­vo­di da Vla­da do­no­si za­klju­čak ka­da ne
do­no­si dru­ge ak­te – ured­bu, po­slov­nik, od­lu­ku i re­še­nje (čl. 43, st. 3).
Po­tom je Vla­da, iz­vr­ša­va­ju­ći „Re­zo­lu­ci­ju Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­
bli­ke Sr­bi­je o osnov­nim prin­ci­pi­ma za po­li­tič­ke raz­go­vo­re sa pri­vre­me­
nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji“, ko­ja je oba­ve­zu­je
da re­dov­no iz­ve­šta­va naj­vi­ši pred­stav­nič­ki organ Re­pu­bli­ke Sr­bi­je o to­ku
tih raz­go­vo­ra, pod­ne­la „Iz­ve­štaj o do­sa­da­šnjem pr­o­ce­su po­li­tič­kog i teh­
nič­kog di­ja­lo­ga sa Pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni uz
104
 Anatomija jedne odluke

po­sre­do­va­nje Evrop­ske uni­je, uklju­ču­ju­ći pr­o­ces im­ple­men­ta­ci­je po­stig­

nu­tih do­go­vo­ra“. Na­rod­na skup­šti­na je 26. apri­la 2013. go­di­ne do­ne­la
„Odluku o pri­hva­ta­nju Vla­di­nog Iz­ve­šta­ja“, u ko­joj se na 24. i 25. stra­ni
na­la­zi tekst Spo­ra­zu­ma. Od­lu­ka je ob­ja­vlje­na u Slu­žbe­nom gla­sni­ku (br.
38/13), ali ne i sâm iz­ve­štaj.
„Skup­šti­na Re­pu­bli­ke Ko­so­va“ je 27. ju­na 2013. po­tvr­di­la Spo­ra­zum
ak­tom pod na­zi­vom „Za­kon br. 04/l-199 o rat­fi­ka­ci­ji Pr­vog me­đu­na­rod­
nog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa iz­me­đu
Re­pu­bli­ke Ko­so­vo i Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“”.14
Gru­pa od 25 na­rod­nih po­sla­ni­ka de­ve­tog sa­zi­va Na­rod­ne skup­šti­
ne pod­ne­la je 8. ma­ja 2013. Pred­log Ustav­nom su­du za oce­nu ustav­no­
sti i za­ko­ni­to­sti Spo­ra­zu­ma. Pred­la­gač je iz­neo da je ovaj akt za­klju­čen u
jed­noj sta­ri­joj, da­nas iz­o­bi­ča­je­noj, tzv. bi­la­te­ral­noj for­mi me­đu­na­rod­nog
ugo­vo­ra ko­ja je prak­ti­ko­va­na od Vest­fal­skog mi­rov­nog ugo­vo­ra (1648),
pa sve do XIX ve­ka, i to ta­ko što su pa­ra­fi­ra­na dva isto­vet­na tek­sta na
en­gle­skom je­zi­ku.
„Ka­da oba ova tek­sta pri­hva­te i po­tvr­de na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­
bli­ke Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Ko­so­va, to jest sa­mo­zva­ne dr­ža­ve ko­smet­skih Al­
ba­na­ca, sma­tra­će se“, na­gla­ša­va se u Pred­lo­gu, „da je ovaj me­đu­na­rod­ni
ugo­vor za­klju­čen“.15
Pred­la­gač is­ti­če br­oj­ne for­mal­ne i ma­te­ri­jal­ne ma­ne ospo­re­nog ak­ta
ko­je ga či­ne ne­u­stav­nim i ne­za­ko­ni­tim. One se svo­de na to da je „pa­ra­fi­
ra­njem ovog ’Spo­ra­zu­ma’ i nje­go­vim po­li­tič­kim po­tvr­đi­va­njem od stra­ne
Vla­de i Na­rod­ne skup­šti­ne, Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja i de ju­re pri­zna­la sa­mo­zva­nu
dr­ža­vu ko­smet­skih Al­ba­na­ca kao su­ve­re­nu i ne­za­vi­snu dr­ža­vu“.16 To „iz­
dva­ja­nje Ko­so­va i Me­to­hi­je iz ustav­nog i prav­nog po­ret­ka Re­pu­bli­ke Sr­
bi­je“ i „od­ri­ca­nje od Ko­so­va i Me­to­hi­je i nji­ho­vo pre­pu­šta­nje sa­mo­zva­noj
dr­ža­vi ko­smet­skih Al­ba­na­ca“ na­ro­či­to se ko­si, pre­ma sta­vu pred­la­ga­ča,
sa Pre­am­bu­lom Usta­va,17 čla­nom 8, sta­vom 2,18 čla­nom 114, sta­vom 319
i čla­nom 182, sta­vom 220 Usta­va.21

14 http://www.ku­ven­di­ko­so­ves.org/com­mon/docs/li­gjet/Za­kon%20o%20ra­ti­fi­ka­ci­
ji%20spo­ra­zu­ma%20nor­ma­li­za­ci­ja%20od­no­sa%20Ko­so­va%20-%20Ser­bi­je.pdf
15 Pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pa­ra­fi­ra­nog „Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­
pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“ iz­me­đu Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Vla­de
sa­mo­zva­ne dr­ža­ve ko­smet­skih Al­ba­na­ca, 2.
16 Ibid., 4.
17 Pre­am­bu­la Usta­va: „Po­la­ze­ći i od to­ga da je Po­kra­ji­na Ko­so­vo i Me­to­hi­ja sa­stav­
ni deo te­ri­to­ri­je Sr­bi­je, da ima po­lo­žaj su­štin­ske auto­no­mi­je u okvi­ru su­ve­re­ne
dr­ža­ve Sr­bi­je i da iz ta­kvog po­lo­ža­ja Po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja sle­de ustav­ne
oba­ve­ze svih dr­žav­nih orga­na da za­stu­pa­ju i šti­te dr­žav­ne in­te­re­se Sr­bi­je na Ko­
so­vu i Me­to­hi­ji u svim unu­tra­šnjim i spolj­nim po­li­tič­kim od­no­si­ma“.
18 Član 8, stav 2 Usta­va: „Gra­ni­ca Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je ne­po­vre­di­va, a me­nja se po
po­stup­ku pred­vi­đe­nom za pr­o­me­nu Usta­va“.

105
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

Pred­la­gač je na jav­noj ras­pra­vi odr­ža­noj u Ustav­nom su­du 24. ju­na

19

2014. iz­neo i stav da je ospo­re­ni „Pr­vi spo­ra­zum“ op­šti prav­ni akt, jer je
20 21

nji­me ure­đen ve­li­ki br­oj sta­tu­snih, rad­no­prav­nih i dru­gih pi­ta­nja ve­za­nih

za po­lo­žaj dr­ža­vlja­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji (pre sve­ga za
rad­no­prav­ni sta­tus pri­pad­ni­ka Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, su­di­ja
i sud­skih slu­žbe­ni­ka i za­po­sle­nih u re­pu­blič­kim jav­nim pred­u­ze­ći­ma na
Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, iz­da­va­nje lič­nih ka­ra­ta, pa­so­ša i dr).22

3. Za­klju­čak Ustav­nog su­da

Za Ustav­ni sud se, pre sve­ga, po­sta­vi­lo pi­ta­nje prav­ne pri­ro­de Spo­
ra­zu­ma i da li, s ob­zi­rom na nju, on uop­šte ima nad­le­žnost da se iz­ja­šnja­
va o nje­go­voj ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti. Kon­kret­no, da li je ospo­re­ni akt po
svo­joj pri­ro­di prav­ni ili po­li­tič­ki,23 od­no­sno da li je u pi­ta­nju „me­đu­na­
rod­ni ugo­vor ko­ji je deo unu­tra­šnjeg prav­nog po­ret­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ili
se pak ra­di o po­li­tič­kom ak­tu/do­ku­men­tu ko­ji je re­zul­tat od­re­đe­ne fa­ze
po­li­tič­kih pre­go­vo­ra sa pred­stav­ni­ci­ma pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­
pra­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji“.24 Na­i­me, „Ustav­ni sud od­lu­ču­je o sa­gla­sno­
sti po­tvr­đe­nih me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra sa Usta­vom“,25 dok po­li­tič­ki ak­ti,
po de­fi­ni­ci­ji, iz­mi­ču nje­go­voj kon­tro­li.26 Po­sto­ja­nje ove di­le­me, pri­sut­ne
od sa­mog po­kre­ta­nja po­stup­ka, vi­di se ka­ko iz Obra­zlo­že­nja od­lu­ke, ta­ko
i iz Pred­lo­ga za za­ka­zi­va­nje jav­ne ras­pra­ve su­di­je iz­ve­sti­o­ca, Mi­la­na Sta­
ni­ća,27 ali i iz Iz­dvo­je­nog mi­šlje­nja su­di­je Oli­ve­re Vu­čić, u ko­jem su iz­net
„pr­o­ce­du­ral­na lu­ta­nja“ u ovom pred­me­tu.28

19 Član 114, stav 3 Usta­va: „Pri­li­kom stu­pa­nja na du­žnost, pred­sed­nik Re­pu­bli­ke,

pred Na­rod­nom skup­šti­nom po­la­že za­kle­tvu ko­ja gla­si:
’Za­kli­njem se da ću sve svo­je sna­ge po­sve­ti­ti oču­va­nju su­ve­re­no­sti i ce­li­ne te­ri­to­
ri­je Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, uklju­ču­ju­ći i Ko­so­vo i Me­to­hi­ju kao njen sa­stav­ni deo, kao
i ostva­ri­va­nju ljud­skih i ma­njin­skih pra­va i slo­bo­da, po­što­va­nju i od­bra­ni Usta­va
i za­ko­na, oču­va­nju mi­ra i bla­go­sta­nja svih gra­đa­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i da ću sa­ve­
sno i od­go­vor­no is­pu­nja­va­ti sve svo­je du­žno­sti’“.
20 Član 182, stav 2 Usta­va: „Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja ima Auto­nom­nu po­kra­ji­nu Voj­vo­di­nu
i Auto­nom­nu po­kra­ji­nu Ko­so­vo i Me­to­hi­ja. Su­štin­ska auto­no­mi­ja Auto­nom­ne
po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja ure­di­će se po­seb­nim za­ko­nom ko­ji se do­no­si po po­
stup­ku pred­vi­đe­nom za pr­o­me­nu Usta­va“.
21 Pred­log, 7–8.
22 Za­klju­čak Ustav­nog su­da IUo-247/2013 od 10. de­cem­bra 2014, 16.
23 Ibid., 16.
24 Ibid., 15.
25 Član 167, stav 1, tač­ka 2 Usta­va.
26 O po­li­tič­kim ak­ti­ma, od­no­sno ak­ti­ma vla­de vid. Mar­ko­vić R. (2010), Ustav­no pra­
vo, Be­o­grad: Prav­ni fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, Slu­žbe­ni gla­snik, 171–172.
27 Pred­log, 16.
28 Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje su­di­je O. Vu­čić u od­no­su na Za­klju­čak Ustav­nog su­da IUo-
247/2013, 30–31.

106
 Anatomija jedne odluke

Ma­da je po­stu­pak po­kre­nut i vo­đen po­vo­dom te­ze pred­la­ga­ča da

je ospo­re­ni akt po svo­joj pri­ro­di me­đu­na­rod­ni ugo­vor, Sud, oči­gled­no
pod­stak­nut struč­nim iz­la­ga­nji­ma na jav­noj ras­pra­vi, a i do­kva­li­fi­ka­ci­jom
pri­ro­de ak­ta sa­mog pred­la­ga­ča, otva­ra pi­ta­nje da li se Od­lu­ka Na­rod­ne
skup­šti­ne i Za­klju­čak Vla­de mo­gu sma­tra­ti op­štim ak­tom.29 „Od od­go­vo­ra
na to pi­ta­nje“, ka­ko is­ti­če Sud, „za­vi­si i oce­na da li je, sa prav­ne stra­ne,
pa­ra­fi­ran ’Pr­vi spo­ra­zum’ ovim ak­ti­ma Na­rod­ne skup­šti­ne i Vla­de ’uve­
den’ u prav­ni po­re­dak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je kao op­šti akt“.30
Na­kon raz­ma­tra­nja sve tri mo­guć­no­sti, Sud je utvr­dio da ni­je reč
o ak­tu ko­ji, u skla­du sa od­red­ba­ma čla­na 167 Usta­va, pod­le­že ustav­no­
sud­skoj kon­tro­li, te je od­ba­cio pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti,
zbog ne­na­dle­žno­sti za od­lu­či­va­nje.31
U pr­ve dve tre­ći­ne obra­zlo­že­nja Sud is­pi­tu­je ugo­vor­no­prav­nu pri­
ro­du Spo­ra­zu­ma, a u po­sled­njoj tre­ći­ni nje­go­vo svoj­stvo op­šteg prav­nog
ak­ta, pr­o­vla­če­ći kr­oz oba raz­ma­tra­nja stav o Spo­ra­zu­mu kao o po­li­tič­kom
ak­tu, i za­klju­ču­ju­ći ta­ko svo­je obra­zlo­že­nje. Raz­li­ka u obi­mu, ali, ka­ko će
se vi­de­ti i u kva­li­te­tu argu­me­na­ta, ovih de­lo­va obra­zlo­že­nja po­sle­di­ca je
pri­kla­nja­nja mi­šlje­nji­ma ko­ja su, u svoj­stvu uče­sni­ka u jav­noj ras­pra­vi,
da­li na­ši in­ter­na­ci­o­na­li­sti: pr­of. Ro­do­ljub Etin­ski, glav­ni prav­ni sa­vet­nik
Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, i pr­of. Mi­len­ko Kre­ća.32

29 U smi­slu ustav­nih od­red­ba ko­je pr­o­pi­su­ju da „Na­rod­na skup­šti­na do­no­si za­ko­ne

i dru­ge op­šte ak­te iz nad­le­žno­sti Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“ (čl. 99, st. 1, tač. 7 Usta­va),
a da „Ustav­ni sud od­lu­ču­je o sa­gla­sno­sti za­ko­na i dru­gih op­štih aka­ta sa Usta­vom“
(čl. 167, st. 1, tač. 1 Usta­va).
30 Za­klju­čak, 20.
31 Ibid., 22.
32 „Naj­ve­ći deo argu­men­ta­ci­je ex­pres­sis ver­bis, uz ne­znat­ne i ne­va­žne re­dak­cij­ske
iz­me­ne, pre­u­zet [je] iz pi­sa­nog mi­šlje­nja glav­nog prav­nog sa­vet­ni­ka Vla­de, pr­o­fe­
so­ra Ro­do­lju­ba Etin­skog. U znat­no ma­njem obi­mu ta­ko­đe su do­slov­no pre­u­zi­ma­
ni i de­lo­vi pi­sa­nog sa­op­šte­nja pr­o­fe­so­ra Mi­len­ka Kre­će. Sve u sve­mu, bli­zu de­vet
stra­na obra­zlo­že­nja je pot­pu­no pre­u­ze­ti tekst. Pri to­me, ne sa­mo da su pri­hva­će­ne
glav­ne in­ter­pre­ta­ci­o­ne ide­je i su­štin­ski argu­men­ti ovih in­ter­na­ci­o­na­li­sta, ne­go
su od­go­va­ra­ju­ći de­lo­vi nji­ho­vog tek­sta jed­no­stav­no „ude­nu­ti“, od­no­sno pre­ba­če­
ni u obra­zlo­že­nje od­lu­ke Su­da, za­jed­no sa svim ci­ta­ti­ma i na­po­me­na­ma ko­je se
u nji­ma na­la­ze“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje su­di­je D. Sto­ja­no­vi­ća u od­no­su na Za­klju­čak
Ustav­nog su­da IUo-247/2013, 25. Na ovu či­nje­ni­cu, kao i na mo­gu­će raz­lo­ge za
sa­sta­vlja­nje obra­zlo­že­nja na ova­kav na­čin, uka­zu­je se i u Iz­dvo­je­nom mi­šlje­nju
O. Vu­čić, 32: „Ni­jed­nom reč­ju Sud u tek­stu obra­zlo­že­nja svo­je od­lu­ke ni­je is­ta­kao
da od­re­đe­ni deo tek­sta pred­sta­vlja stav pr­o­fe­so­ra Etin­skog, da na­ve­de da se ide­je
ovog struč­nja­ka u tom de­lu pre­u­zi­ma­ju ili da su osnov za kon­kret­ni deo sud­skog
tek­sta. […] Ova­kvim po­stu­pa­njem Ustav­ni sud se ogre­šio o pr­o­fe­so­ra Etin­skog,
o če­sti­tost pri­stu­pa pri­li­kom gra­đe­nja argu­men­ta­ci­je i o su­šti­nu (ustav­no)sud­
skog pri­stu­pa. Na­rav­no da se po­sta­vlja pi­ta­nje za­što je Ustav­ni sud po­stu­pio na
ovaj na­čin? Mo­žda je že­leo da na­či­ni ot­klon od ne­ke vr­ste od­no­sa sa vla­šću, ko­ji
bi mu se mo­gao sta­vi­ti na te­ret, jer je pr­o­fe­sor Etin­ski, po­red to­ga što je re­dov­ni

107
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

Isto­vre­me­no, u Za­ključ­ku ne­ma ni osvr­ta na mi­šlje­nja kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta

– pr­of. Rat­ka Mar­ko­vi­ća, pr­of. Vla­da­na Pe­tro­va, pr­of. Ta­na­si­ja Ma­rin­ko­
vi­ća i dr. Vla­di­mi­ra Đu­ri­ća – ta­ko­đe uče­sni­ka u jav­noj ras­pra­vi, ko­ji su,
ru­ko­vo­de­ći se na­če­lom da su za od­re­đe­nje pri­ro­de ak­ta va­žni nje­go­vi sa­
dr­ži­na i dej­stvo, za­stu­pa­li stav da je Spo­ra­zum uve­den u prav­ni po­re­dak
Sr­bi­je, isti­na na ne­pro­pi­san na­čin, i da ima obe­lež­ja op­šteg, nor­ma­tiv­nog
ak­ta, te da pod­le­že ustav­no­sud­skoj kon­tro­li.33
Dru­gim re­či­ma, Sud je imao pot­po­ru in­ter­na­ci­o­na­li­sta za stav da
Spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor, već da je jed­na od fa­za po­li­tič­kih
pre­go­vo­ra, i kao ta­kav sa­mo po­li­tič­ki akt, dok je iz­o­sta­lo neo­p­hod­no kon­
sti­tu­ci­o­na­li­stič­ko do­ka­zi­va­nje da on ni­je op­šti prav­ni akt, što se od­ra­zi­lo
ka­ko na obim, ta­ko i na kva­li­tet nje­go­vih argu­me­na­ta. No, ve­ći pr­o­blem
od tog što se on iz­da­šno slu­žio pri­lo­zi­ma za jav­nu ras­pra­vu glav­nog prav­
nog sa­vet­ni­ka Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va je taj što su se nji­me ko­ri­sti­
li i za­stup­ni­ci Spo­ra­zu­ma.34 Ta či­nje­ni­ca, u ši­rem smi­slu, ba­ca sen­ku na

pr­o­fe­sor […] i vr­ši­lac du­žno­sti glav­nog prav­nog sa­vet­ni­ka Mi­ni­star­stva spolj­nih

po­slo­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i vi­so­ki pred­stav­nik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je za pi­ta­nja suk­ce­si­je“.
33 „Od­lu­ka je mak­si­mal­no ig­no­ri­sa­la njoj su­prot­na mi­šlje­nja prav­nih eks­pe­ra­ta sa
jav­ne ras­pra­ve, ka­ko kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta ta­ko i in­ter­na­ci­o­na­li­sta [prof. M. Mi­lo­je­
vi­ća, prim. T.M], tač­ni­je sa­mo je u jed­noj re­če­ni­ci na­ve­den je­dan ma­nje va­žan stav
ko­ji je u ime pred­la­ga­ča iz­net na jav­noj ras­pra­vi. Ni­je uči­njen ozbilj­ni­ji na­por da
se u jed­nom pre­gled­nom ob­li­ku iz­lo­že ključ­ni argu­men­ti u pri­log sta­no­vi­šta ube­
dlji­ve ve­ći­ne kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta i in­ter­na­ci­o­na­li­sta, ko­ji su sma­tra­li da je ne sa­mo
mo­gu­će, ne­go da je i nu­žno, zbog pri­ro­de i ne­po­sred­nog prav­nog dej­stva Spo­ra­
zu­ma, da se u ovom pred­me­tu us­po­sta­vi ustvno­sud­ska nad­le­žnost“. Iz­dvo­je­no mi­
šlje­nje D. Sto­ja­no­vi­ća, 24–25. Na neo­d­go­va­ra­ju­ći od­nos Su­da pre­ma uče­sni­ci­ma
u jav­noj ras­pra­vi pa­žnju skre­će i su­di­ja Oli­ve­ra Vu­čić: „Sma­tram da Ustav­ni sud
ni­je, i to, re­kla bih pot­pu­no sve­sno i sa ne­skri­ve­nom na­me­rom, sta­vio u funk­ci­ju
svog ko­nač­nog su­dij­skog na­la­za, argu­men­te pre­te­žnog br­o­ja uče­sni­ka po­zva­nih
na jav­nu ras­pra­vu. Pre­ci­zni­je, on se i pre­ma nji­ma po­neo na na­čin ko­ji je pri­me­
nio u od­no­su na pred­la­ga­ča i nje­gov tekst. Taj na­čin u se­bi sa­dr­ži ne­rav­no­prav­no
vred­no­va­nje eks­pert­skih na­la­za ko­ji su pre­zen­to­va­ni u Su­du […]. Na­rav­no da Sud
ima pra­vo da ce­ni či­ja će iz­la­ga­nja i u ko­joj me­ri ugra­di­ti u obra­zlo­že­nje svo­je
od­lu­ke. Ali, isto ta­ko […] Sud ne­ma pra­va da u pot­pu­no­sti us­kra­ti jav­no pre­zen­
to­va­nje argu­me­na­ta su­prot­nih onim na ko­ji­ma že­li da za­snu­je svo­ju od­lu­ku“. Iz­
dvo­je­no mi­šlje­nje O. Vu­čić, 32. „Iz­o­sta­ja­nje in­ter­pre­ta­ci­je eks­pert­skih mi­šlje­nja
iz­ne­tih na jav­noj ras­pra­vi ili do­sta­vlje­nih u pi­sa­nom ob­li­ku, stvo­ri­lo je pri­vid da
je Za­klju­čak pr­o­is­te­kao iz uni­so­nog ili bar ve­ćin­skog mi­šlje­nja prav­nih eks­pe­ra­ta.
Me­đu­tim, si­tu­a­ci­ja je upra­vo obr­nu­ta. Mi­šlje­nje da je Bri­sel­ski spo­ra­zum prav­no
neo­ba­ve­zu­ju­ći po­li­tič­ki, a ne prav­ni akt iz­neo je sa­mo dr Ro­do­ljub Etin­ski. Ni­je­
dan od prav­nih eks­pe­ra­ta kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta ni­je ospo­rio Bri­sel­skom spo­ra­zu­mu
ka­rak­ter op­šteg prav­nog ak­ta, ni­ti je ospo­rio nad­le­žnost Ustav­nog su­da da oce­
nju­je nje­go­vu ustav­nost i za­ko­ni­tost“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje su­di­je K. Ma­noj­lo­vić
An­drić u od­no­su na Za­klju­čak Ustav­nog su­da IUo-247/2013, 35.
34 „Eks­pert­sko mi­šlje­nje […] dr Ro­do­lju­ba Etin­skog, ko­ji je i glav­ni prav­ni sa­vet­
nik Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, isto­vre­me­no [je] ko­ri­šće­no
kao osnov za argu­men­te ko­je su iz­ne­li pred­stav­ni­ci do­no­si­o­ca ospo­re­nog ak­ta na

108
 Anatomija jedne odluke

ugled Su­da, a u ovom pred­me­tu, kon­kret­no, na nje­go­vu ne­pri­stra­snost.

Na­i­me, za Sud, ce­ne­ći po od­su­stvu zva­nič­ne re­ak­ci­je na tu sa­rad­nju, oči­
gled­no ni­je bi­lo spor­no da struč­njak ko­me je on uka­zao po­ve­re­nje i čast,
po­zvav­ši ga da uče­stvu­je na jav­noj ras­pra­vi, po­de­li svo­je na­la­ze sa jed­nom
od stra­na­ka u po­stup­ku.
Ovu pri­stra­snost Su­da pre­ma Na­rod­noj skup­šti­ni i Vla­di, ko­ja je
do­šla do iz­ra­ža­ja ne sa­mo u za­ne­ma­ri­va­nju argu­me­na­ta pred­la­ga­ča, već
i u dru­gim pr­o­pu­sti­ma u iz­vo­đe­nju sop­stve­nih za­klju­ča­ka, što je pri­me­
će­no i u iz­dvo­je­nim mi­šlje­nji­ma,35 sa­gle­da­će­mo bli­že u kri­tič­kom osvr­tu
na nje­gov stav da Spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor (3.1) i da ni­je op­
šti prav­ni akt (3.2).
3.1. Me­đu­na­rod­ni ugo­vor
Te­zu o me­đu­na­rod­no­u­go­vor­noj pri­ro­di Spo­ra­zu­ma Sud ospo­ra­va
na­vo­de­ći da je „je­dan od ele­me­na­ta poj­ma me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra – me­
đu­na­rod­no­prav­ni su­bjek­ti­vi­tet stra­na ugo­vor­ni­ca, što zna­či da pri­ro­du
me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra kao prav­nog in­stru­men­ta ko­jim se ure­đu­ju od­
re­đe­ni od­no­si mo­gu ima­ti sa­mo oni ak­ti (spo­ra­zu­mi) ko­ji su, u pi­sa­noj
for­mi, za­klju­če­ni iz­me­đu su­bje­ka­ta me­đu­na­rod­nog pra­va, pre sve­ga iz­
me­đu dr­ža­va“.36
Po­zi­va­ju­ći se na pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va da „no­va dr­ža­va je­di­
no pri­zna­njem sti­če sta­tus su­ve­re­ne dr­ža­ve […] i to u od­no­si­ma sa tre­ćim

jav­noj ras­pra­vi i za ključ­nu prav­nu argu­men­ta­ci­ju ko­ju je Ustav­ni sud iz­neo u ob-
ra­zlo­že­nju Za­ključ­ka. U iz­la­ga­nju pred­stav­ni­ka Vla­de su se do­slov­ce na­šli po­je­
di­ni de­lo­vi na­ve­de­nog mi­šlje­nja“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje K. Ma­noj­lo­vić An­drić, 35.
35 „Me­đu pr­vim ta­kvim sla­bo­sti­ma [obrazloženja, prim. T.M] sva­ka­ko je neo­bjek­tiv­
nost is­po­lje­na u od­no­su na sa­mog pod­no­si­o­ca pred­lo­ga u smi­slu is­ti­ca­nja na­vo­da
ko­je u svom pod­ne­sku is­ti­če, od­no­sno na­či­nje­nog iz­bo­ra od stra­ne Su­da tih na­vo­da
ko­ji su svo­je me­sto na­šli u obra­zlo­že­nju. Pa­žlji­vo či­ta­nje tek­sta pred­lo­ga iz­ve­šta­va
či­ta­o­ca o da­le­ko ve­ćem br­o­ju re­le­vant­nih i kom­pe­tent­nih is­ka­za od onih ko­je je
su­di­ja iz­ve­sti­lac, a svo­jim ve­ćin­skim pri­hva­ta­njem i sam Sud, od­lu­čio da pri­ka­že
kao sa­dr­ži­nu tek­sta pred­lo­ga i sna­gu argu­me­na­ta ko­ji su u nje­mu iz­lo­že­ni [...].
Ni­je Sud du­žan da iz­ne­se u obra­zlo­že­nju svo­je od­lu­ke tekst pred­lo­ga u ce­li­ni. Za
tim ne­ma ni po­tre­be. Ali Sud je­ste du­žan da svo­je obra­zlo­že­nje sa­či­ni na na­čin
da iz tek­sta pred­lo­ga ko­jim je po­kre­nut ustav­no­prav­ni spor na­ve­de sve ključ­ne,
„udar­ne“, na­vo­de ko­ji na naj­bo­lji na­čin ob­ja­šnja­va­ju argu­men­te pod­no­si­o­ca pred­
lo­ga i ko­ji pred­sta­vlja­ju naj­ja­če oruž­je ko­je je pred­la­gač upo­tre­bio ka­ko bi Su­du
po­ka­zao da je u pra­vu i, even­tu­al­no, is­ho­do­vao od­lu­ku za ko­ju se za­la­že. […] Od­
no­som pre­ma pod­ne­sku pred­la­ga­ča, pi­ta­nji­ma ko­ja se po­sta­vlja­ju kao spor­na za
Sud i na­či­nom na ko­ji je kon­ci­pi­ra­na jav­na ras­pra­va, Sud [se] oče­vid­no na­gao na
jed­nu stra­nu, kao da je za­zi­rao od pred­la­ga­ča i nje­go­vih na­vo­da, a uto­či­šte tra­žio
u mo­gu­ćoj si­gur­noj po­zi­ci­ji ne­na­dle­žnog orga­na“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje O. Vu­čić,
31. „U Za­ključ­ku ne­ma onog či­nje­nič­nog i prav­nog ma­te­ri­ja­la ko­ji bi mo­gao da
do­ve­de u sum­nju stav Su­da da ni­je nad­le­žan za od­lu­či­va­nje o pred­lo­gu ovla­šće­
nog pred­la­ga­ča“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje K. Ma­noj­lo­vić An­drić, 34.
36 Za­klju­čak, 17.

109
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

dr­ža­va­ma ko­je su je pri­zna­le kao ta­kvu“37 i na prav­no­či­nje­nič­no sta­nja da

je „Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja ja­sno iz­ra­zi­la svo­ju na­me­ru da od­bi­ja pri­zna­nje jed­
no­stra­no pr­o­gla­še­ne ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va i Me­to­hi­je“38, Sud is­ti­če da se
Spo­ra­zum ne mo­že sma­tra­ti me­đu­na­rod­nim ugo­vo­rom, sa sta­no­vi­šta Beč­ke
kon­ven­ci­je o ugo­vor­nom pra­vu.39 Isti­na, „uva­ža­va­ju­ći to da se pri­zna­nje
dr­ža­ve mo­že uči­ni­ti i pre­ćut­no, npr. skla­pa­njem me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra“,
Sud raz­ma­tra i na­vod pred­la­ga­ča „da je upra­vo ospo­re­ni ’Prvi spo­ra­zum’
čin po­sred­nog pri­zna­nja sa­mo­zva­ne ’Re­pu­bli­ke Ko­so­vo’”.40
U tom po­gle­du Sud za­u­zi­ma sta­no­vi­šte „da se pre­ćut­no pri­zna­nje
dr­ža­ve [se] od iz­ri­či­tog raz­li­ku­je pre sve­ga po for­mi u ko­joj je uči­nje­no
(ne­ma po­seb­nog ak­ta ko­jim se vr­ši pri­zna­nje), ali se ne mo­že go­vo­ri­ti ni
o pre­ćut­nom pri­zna­nju uko­li­ko ne­ma ja­sno iz­ra­že­ne na­me­re pri­zna­nja
su­ve­re­no­sti i ne­za­vi­sno­sti od­re­đe­ne dr­ža­ve“.41
Po­la­ze­ći od ovih pret­po­stav­ki, Sud utvr­đu­je da u Spo­ra­zu­mu „ni­su
ozna­če­ne ’stra­ne ugo­vor­ni­ce’ i […] da nje­gov tekst ne sa­dr­ži iz­ja­vu ko­jom
bi se is­ka­za­la na­me­ra pri­zna­nja su­ve­re­no­sti i ne­za­vi­sno­sti tzv. ’Re­pu­bli­
ke Ko­so­vo’“.42
Na ovom me­stu, slo­bod­ni smo da oce­ni­mo, za­u­sta­vlja se obra­zlo­že­
nje Su­da, u pre­skrip­tiv­nom smi­slu, i po­či­nje na­pre­za­nje da se pre­gr­štom
op­štih me­sta i pred­met­no ne­va­žnih po­da­ta­ka,43 kao i upor­nom va­ri­ja­ci­jom
istih sta­vo­va,44 či­ta­lac ube­di u to da Spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ra
i da se nji­me ne pri­zna­je „Re­pu­bli­ka Ko­so­vo“.
Po­đi­mo re­dom. Ka­da je reč o to­me da Spo­ra­zu­mom ni­su ozna­če­ne
stra­ne ugo­vor­ni­ce, Sud se ni na jed­nom me­stu ne iz­ja­šnja­va o te­zi pred­
la­ga­ča da je reč o bi­la­te­ral­noj for­mi ugo­vo­ra, ko­ja, sa­ma po se­bi, uka­zu­je

37 Ibid., 18.
38 Ibid.
39 Član 6 Beč­ke kon­ven­ci­je o ugo­vor­nom pra­vu pr­o­pi­su­je da „sva­ka dr­ža­va ima spo­
sob­nost da za­klju­ču­je ugo­vo­re“.
40 Za­klju­čak, 18.
41 Ibid.
42 Ibid.
43 „Ume­sto da se bri­žlji­vo po­sve­ti is­pi­ti­va­nju i oce­ni svih argu­me­na­ta ko­ji idu u prav­cu
us­po­sta­vlja­nja nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da, obra­zlo­že­nje od­lu­ke obi­lu­je ma­siv­nim
na­vo­đe­njem prav­nih iz­vo­ra, gde su svo­je me­sto na­šle čak i Po­ve­lja Uje­di­nje­nih na­
ci­ja, po­tom Ured­ba br­oj 201/ o Ustav­nom okvi­ru za pri­vre­me­nu sa­mo­u­pra­vu na
Ko­so­vu spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN Han­sa Ha­ke­ru­pa i dru­gi
ak­ti, ko­ji, po pra­vi­lu, osim Beč­ke kon­ven­ci­je o ugo­vor­nom pra­vu, ka­sni­je ni­su ni
in­ter­pre­ti­ra­ni u ob­ra­zlo­že­nju od­lu­ke“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje D. Sto­ja­no­vi­ća, 25.
44 „Dok su se, s jed­ne stra­ne, stal­no va­ri­ra­la pa­u­šal­ne tvrd­nje o „po­li­tič­kom ak­tu“,
„po­li­tič­kom di­ja­lo­gu“ i „sve­o­bu­hvat­nom re­še­nju“, do­tle se od argu­me­na­ta su­prot­
nih sta­no­vi­šta „po­le­mi­še“ sa­mo sa ne­ko­li­ko iza­bra­nih tvrd­nji pred­la­ga­ča, a ne sa
ce­li­nom argu­men­ta­ci­je na ko­joj se za­sni­va za­jed­nič­ko gle­di­šte kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta
o oba­ve­znoj nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da“. Ibid.

110
 Anatomija jedne odluke

na to ko su stra­ne ugo­vor­ni­ce.45 Ume­sto to­ga, on se po­zi­va na Re­zo­lu­ci­ju

o osnov­nim prin­ci­pi­ma za po­li­tič­ke raz­go­vo­re sa pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­
ja­ma sa­mo­u­pra­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, od 13. ja­nu­a­ra 2013, u ko­joj se
po­tvr­đu­je da Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja ne pri­zna­je i da ne­će pri­zna­ti jed­no­stra­no
pr­o­gla­še­nu ne­za­vi­snost Ko­so­va,46 kao da je reč o ka­kvom pri­rod­nom za­
ko­nu, a ne skup­štin­skom do­ku­men­tu, ko­ji Vla­da ni­ka­ko ne bi mo­gla da
po­vre­di. 47 Ta­ko se Sud ba­vi smer­ni­ca­ma sa­dr­ža­nim u toj re­zo­lu­ci­ji, a ne
sa­dr­ži­nom Spo­ra­zu­ma i for­mom nje­go­vog za­klju­či­va­nja.48
Šta­vi­še, Sud se, kao što će­mo vi­de­ti, uop­šte ne upu­šta u sa­dr­ži­
nu Spo­ra­zu­ma, osim nje­go­ve 14. tač­ke i to u ci­lju opo­vr­ga­va­nja tvrd­nje
pred­la­ga­ča o pre­ćut­nom pri­zna­nja ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va i Me­to­hi­je. Na­i­me,
tač­kom 14 je do­go­vo­re­no da „ni­jed­na stra­na ne­će blo­ki­ra­ti, ili pod­sti­ca­ti
dru­ge da blo­ki­ra­ju, na­pre­dak dru­ge stra­ne na nje­nom pu­tu ka EU“. „Ka­ko
su shod­no kon­sti­tu­tiv­nim ak­ti­ma EU, u ovu za­jed­ni­cu pri­ma­ne sa­mo su­
ve­re­ne i ne­za­vi­sne dr­ža­ve, a ne fe­de­ral­ne je­di­ni­ce, po­kra­ji­ne, de­part­ma­ni
ili re­gi­o­ni“, to je, po mi­šlje­nju pred­la­ga­ča, „sa­vr­še­no ja­sno da se na tom
pu­tu ka EU na­la­ze dve su­ve­re­ne i ne­za­vi­sne dr­ža­ve – Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja
i Re­pu­bli­ka Ko­so­vo“.49
Iz­ne­ta tvrd­nja, pre­ma mi­šlje­nju Su­da, „sa­mo na pr­vi po­gled de­lu­je
ne­spor­no“, i kao argu­men­te za to da je ona su­štin­ski po­gre­šna na­vo­di da
„ne­ke dr­ža­ve čla­ni­ce EU ni­su pri­zna­le Ko­so­vo kao ne­za­vi­snu dr­ža­vu“, te
da „Evrop­ska uni­ja kao ce­li­na ima ne­u­tra­lan stav pre­ma sta­tu­su Ko­so­va
i Me­to­hi­je“, ali i to da je Evrop­ska uni­je flek­si­bil­na u po­gle­du auto­nom­nih
obla­sti dr­ža­va čla­ni­ca, da­ju­ći pri­mer Gren­lan­da i Ostr­va Džer­si.50

45 Ka­ko je pri­me­će­no i u Iz­dvo­je­nom mi­šlje­nju K. Ma­noj­lo­vić An­drić, 35, „po­sto­ja­nje

dva isto­vet­na tek­sta Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, od ko­jih su je­dan pa­ra­fi­ra­li pred­sed­nik
Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Vi­so­ka pred­stav­ni­ca Evrop­ske uni­je, a dru­gi pred­sed­nik
Vla­de sa­mo­zva­ne dr­ža­ve Ko­so­vo i Vi­so­ka pred­stav­ni­ca Evrop­ske uni­je, ni­je či­
nje­ni­ca ko­ja je po­zna­ta sa­mo pod­no­si­o­ci­ma pred­lo­ga, već i Ustav­nom su­du, pa
i ši­roj jav­no­sti. Ali, ve­ro­vat­no bi se zbog na­vo­đe­nja ove či­nje­ni­ce u obra­zlo­že­nju
Za­ključ­ka mo­glo uoči­ti da pre­go­vo­ri u Bri­se­lu ni­su vo­đe­ni sa pred­stav­ni­ci­ma Pri­
vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni, već sa pred­stav­ni­ci­ma sa­mo­pro­gla­
še­ne dr­ža­ve Ko­so­vo“.
46 Za­klju­čak, 18–19.
47 „Čak i da je Vla­da iz­ja­vi­la da svoj za­klju­čak sma­tra po­li­tič­kim ak­tom, Ustav­ni sud
ti­me ne bi bio ve­zan, jer je nje­gov za­da­tak da utvr­đu­je objek­tiv­no zna­če­nje nor­
ma­tiv­nog ak­ta, ne­za­vi­sno od su­bjek­tiv­ne pred­sta­ve o nje­mu ko­ji ima do­no­si­lac
tog ak­ta. Za Ustav­ni sud ni­je me­ro­dav­na su­bjek­tiv­na vo­lja kre­a­to­ra nor­me, ne­go
nje­no objek­tiv­no je­zič­ko zna­če­nje“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje D. Sto­ja­no­vi­ća, 26.
48 Su­di­ja B. Ne­na­dić ta­ko­đe uoča­va da „Ustav­ni sud ni­je ula­zio u bli­žu ana­li­zu […]
sa­dr­ži­ne Spo­ra­zu­ma, od­no­sno nje­go­vih od­re­da­ba“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje su­di­je
B. Ne­na­dić u od­no­su na Za­klju­čak Ustav­nog su­da IUo-247/2013, 28.
49 Pred­log, 4.
50 Ta­ko, „iako je Dan­ska čla­ni­ca Evrop­ske uni­je, Gren­land, auto­nom­na oblast Dan­
ske, ne či­ni deo Evrop­ske uni­je. Na­su­prot to­me, auto­nom­ne obla­sti ne­kih dru­gih

111
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

Sud, među­tim, ne obra­zla­že u ka­kvoj su ve­zi ne­u­tra­lan stav Evrop­

ske uni­je pre­ma sta­tu­su Ko­so­va, kao i či­nje­ni­ce da Gren­land, iako auto­
nom­na oblast Dan­ske, ne či­ni deo Uni­je, i da Ostr­vo Džer­si ima sta­tus
u Uni­ji ko­ji se raz­li­ku­je od sta­tu­sa Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva ko­jem pri­pa­
da, sa ja­sno pre­u­ze­tom oba­ve­zom Re­pu­bli­ke Sr­bi­je da ne­će spu­ta­va­ti na­
pre­dak „dru­ge stra­ne“, tj. Re­pu­bli­ke Ko­so­vo, „na nje­nom pu­tu ka EU“.
Iako, da­kle, ne ob­ja­šnja­va zna­čaj ovih tvrd­nji za da­ti pred­met, ni­ti
se osvr­će na na­vo­de pred­la­ga­ča da je reč o spe­ci­fič­noj, bi­la­te­ral­noj for­mi
ugo­vo­ra iz­me­đu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Ko­so­vo, Ustav­ni sud za­
klju­ču­je „da se ne mo­gu pri­hva­ti­ti kao ustav­no­prav­no ute­me­lje­ne tvrd­nje
pred­la­ga­ča da je, iz­me­đu osta­log, pa­ra­fi­ra­njem ’Pr­vog spo­ra­zu­ma’ Re­pu­
bli­ka Sr­bi­ja i de iure ’pri­zna­la sa­mo­zva­nu dr­ža­vu ko­smet­skih Al­ba­na­ca
kao su­ve­re­nu i ne­za­vi­snu dr­ža­vu’“.51 „Za Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju Ko­so­vo i Me­
to­hi­ja je auto­nom­na po­kra­ji­na, od­no­sno ob­lik te­ri­to­ri­jal­ne auto­no­mi­je“,
te „Ustav­ni sud na­la­zi da ni­je po­treb­no po­seb­no obra­zla­ga­ti za­što bi­lo ka­
kav do­ku­ment ko­ji na­sta­ne kao re­zul­tat do­go­vo­ra iz­me­đu cen­tral­ne vla­sti
(dr­ža­ve) sa sop­stve­nom je­di­ni­com te­ri­to­ri­jal­ne auto­no­mi­je ne mo­že bi­ti
me­đu­na­rod­ni ugo­vor“.52 Pr­o­iz­la­zi da po­lo­žaj Ko­so­va i Me­to­hi­je, ka­ko od­
re­đen Usta­vom od 2006, ne bi mo­gao, čak ni te­o­ret­ski, da bu­de dru­ga­či­
je ure­đen ak­ti­ma i rad­nja­ma usta­no­vlje­nih vla­sti (za­ko­no­dav­ne i iz­vr­šne
vla­sti Re­pu­bli­ke Sr­bi­je), uklju­ču­ju­ći tu i pri­zna­nje nje­go­ve dr­žav­no­sti.
U na­stav­ku raz­ma­tra­nja ugo­vor­ne pri­ro­de Spo­ra­zu­ma, Sud, sa me­
đu­na­rod­no­prav­ne rav­ni, pre­la­zi na ustav­no­prav­no po­lje, i u tom po­gle­du
za­u­zi­ma stav da se „’Pr­vi spo­ra­zum’, ni sa sta­no­vi­šta unu­tra­šnjeg prav­
nog po­ret­ka, ne mo­že sma­tra­ti ugo­vo­rom (spo­ra­zu­mom) iz­me­đu dr­ža­ve
i te­ri­to­ri­jal­ne auto­no­mi­je“.53 To­me idu u pri­log, pre­ma shva­ta­nju Su­da,
dva for­mal­na argu­men­ta. Naj­pre, „sa­gla­sno od­red­bi čla­na 182. stav 2.
Usta­va, su­štin­ska auto­no­mi­ja Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja,
a to zna­či nje­na sa­dr­ži­na i ’re­a­li­za­ci­ja’ te sa­dr­ži­ne utvr­đu­ju se po­seb­nim
za­ko­nom ko­ji se do­no­si po po­stup­ku pred­vi­đe­nom za pr­o­me­nu Usta­va.
Sto­ga je Ustav­ni sud mi­šlje­nja da do­ku­ment ko­ji je na­stao kao re­zul­tat od­
re­đe­nih do­go­vo­ra u jed­noj od fa­za po­li­tič­kih raz­go­vo­ra sa pred­stav­ni­ci­ma
pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni ne mo­že sam po se­bi pr­o­
iz­vo­di­ti prav­no dej­stvo, a po­seb­no ne mo­že ima­ti prav­nu sna­gu po­seb­nog
za­ko­na ko­ji se do­no­si po po­stup­ku pred­vi­đe­nom za pr­o­me­nu Usta­va“.54

dr­ža­va čla­ni­ca ima­ju po­se­ban sta­tus u Evrop­skoj uni­ji, ko­ji se raz­li­ku­je od sta­tu­
sa dr­ža­ve ko­joj pri­pa­da­ju. Je­dan od ta­kvih slu­ča­je­va je ostr­vo Džer­si, auto­nom­na
oblast u Uje­di­nje­nom Kra­ljev­stvu“. Za­klju­čak, 19.
51 Ibid.
52 Ibid.
53 Ibid.
54 Ibid.

112
 Anatomija jedne odluke

Ov­de Ustav­ni sud pr­vi put iz­no­si te­zu o Pr­vom spo­ra­zu­mu kao „jed­noj
od fa­za po­li­tič­kih raz­go­vo­ra“, i bez­re­zer­vno za­klju­ču­je da on sa­mim tim
„ne mo­že pr­o­iz­vo­di­ti prav­no dej­stvo“,55 iako se, po­na­vlja­mo, ne upu­šta
u nje­go­vu sa­dr­ži­nu.
Za­tim, Ustav­ni sud sa­gle­da­va i dru­ge aspek­te for­me, i za­klju­ču­je da
se, i po­red ne­sum­nji­ve de­for­ma­li­za­ci­je po­zi­tiv­nog me­đu­na­rod­nog pra­va
(„u smi­slu da se su­šti­na me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra vi­di u con­sen­sus ad idem,
a da je for­ma od dru­go­ra­zred­nog zna­ča­ja“), ne mo­že tvr­di­ti da je Za­klju­čak
Vla­de akt o utvr­đi­va­nju pred­lo­ga za po­tvr­đi­va­nje me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra,
od­no­sno da je Od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja akt po­
tvr­đi­va­nja me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra.56 Sud ovo ce­ni po­zi­va­ju­ći se na sa­dr­ži­
nu ospo­re­nog ak­ta, u ko­ju, kao što smo na­po­me­nu­li, ne ula­zi, i pr­o­ce­du­ru
pr­o­pi­sa­nu Za­ko­nom o po­tvr­đi­va­nju i iz­vr­ša­va­nju me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra.
Upra­vo ka­da je reč o za­kla­nja­nju iza pr­o­ce­du­re i for­me od­re­đe­nih
Za­ko­nom o po­tvr­đi­va­nju i iz­vr­ša­va­nju me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra i iz­nad njega
Usta­vom (da se su­štin­ska auto­no­mi­ja ure­đu­je u skla­du sa čl. 182, st. 2),
Ustav­ni sud kao da pre­vi­đa da iz­vr­šna i za­ko­no­dav­na vlast mo­gu da pre­
kr­še ta for­mal­na obe­lež­ja jed­nog ak­ta, i da je sto­ga neo­p­hod­no spro­ve­sti
for­mal­nu kon­tro­lu ustav­no­sti, ko­je, opet, ne mo­že bi­ti bez mi­ni­mal­nog
ula­že­nja u sa­dr­ži­nu. Na­i­me, ka­ko će Sud mo­ći da oce­ni da li su po­stu­pak i
for­ma u užem smi­slu bi­li za­do­vo­lje­ni, ako pret­hod­no ne sa­gle­da šta taj akt
sa­dr­ži. Ume­sto sve­ga to­ga Ustav­ni sud da­je ve­ru Vla­di i Na­rod­noj skup­šti­ni
i na­sto­ji da nji­ho­ve rad­nje ode­ne u od­go­va­ra­ju­će ustav­no­prav­ne for­me.57
Da­kle, sti­če se uti­sak da Sud za­bo­ra­vlja da se po­li­ti­ka vo­di, pre sve­ga,
pred­la­ga­njem i do­no­še­njem od­go­va­ra­ju­ćih nor­ma­tiv­nih aka­ta. No, i ka­da
bi te dve sfe­re – po­li­tič­ka i nor­ma­tiv­na – bi­le ode­lje­ne ka­kvim ki­ne­skim
zi­dom na Su­du je da oce­ni je li ne­što vo­đe­nje po­li­ti­ke, stric­to sen­su, ili
nor­mi­ra­nje, a da bi to uči­nio on je mo­rao da is­pi­ta sa­dr­ži­nu Spo­ra­zu­ma.58

55 Ibid.
56 Ibid., 20.
57 Ta­ko, „Vla­da je po­stu­pa­la po Re­zo­lu­ci­ji Na­rod­ne skup­šti­ne i na osno­vu te iste Re­
zo­lu­ci­je pod­ne­la je Iz­ve­štaj, ko­jim je oba­ve­sti­la Na­rod­nu skup­šti­nu o po­sti­za­nju
’Pr­vog spo­ra­zu­ma’, kao re­zul­ta­ta po­li­tič­kih ak­tiv­no­sti pred­sed­ni­ka Vla­de i Vla­
de. Sa dru­ge stra­ne, sa­ma sa­dr­ži­na Iz­ve­šta­ja, či­ji je sa­stav­ni deo pa­ra­fi­ra­ni ’Pr­vi
spo­ra­zum’ […] ne­ma neo­p­hod­ne ele­men­te prav­ne nor­me da bi se mo­glo go­vo­ri­ti
o prav­nom ak­tu. Ra­di se o do­ku­men­tu ko­ji sa­dr­ži in­for­ma­ci­je o to­ku po­li­tič­kih
raz­go­vo­ra […]. Na­rod­na skup­šti­na da­va­njem sa­gla­sno­sti na ta­kav do­ku­ment […]
za­pra­vo da­je vred­no­snu oce­nu po­li­tič­kih ak­tiv­no­sti Vla­de. Na­i­me, Vla­da utvr­đu­
je i vo­di po­li­ti­ku pre­ma od­red­bi čla­na 123. stav 1. Usta­va, a isto­vre­me­no je, na
osno­vu čla­na 124. Usta­va, i od­go­vor­na Na­rod­noj skup­šti­ni za po­li­ti­ku ko­ju vo­di“,
itd. Ibid.
58 Su­di­ja Bo­sa Ne­na­dić ta­ko­đe po­na­vlja: „Naj­op­šti­ji uvid u tekst obra­zlo­že­nja Za­ključ­
ka po­ka­zu­je […] da se Sud ma­nje ba­vio dej­stvom i prav­nom pri­ro­dom Spo­ra­zu­ma,

113
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

3.2. Op­šti prav­ni akt

S ob­zi­rom na ova­kav na­čel­ni pri­stup Su­da još je ilu­zor­ni­ji nje­gov
na­por da is­pi­ta da li se Od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja
Vla­de mo­že ozna­či­ti kao op­šti prav­ni akt.59 Ne ula­ze­ći u sa­dr­ži­nu Spo­ra­
zu­ma ko­ji je deo Iz­ve­šta­ja, ali ima­ju­ći u vi­du ustav­ne od­red­be „ko­ji­ma je
pred­vi­đe­no da Na­rod­na skup­šti­na nad­zi­re rad Vla­de (član 99. stav 2. tač­
ka 1.), da Vla­da utvr­đu­je i vo­di po­li­ti­ku (član 123. tač­ka 1.) i da je Vla­da
od­go­vor­na Na­rod­noj skup­šti­ni za po­li­ti­ku Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, za iz­vr­ša­va­nje
za­ko­na i dru­gih op­štih aka­ta Na­rod­ne skup­šti­ne i za rad orga­na dr­žav­ne
upra­ve (član 124.), da­kle, sa­gle­da­va­ju­ći i me­đu­sob­ne Usta­vom utvr­đe­ne
od­no­se Vla­de i Na­rod­ne skup­šti­ne u Usta­vom pr­o­kla­mo­va­nom si­ste­mu
po­de­le vla­sti, Ustav­ni sud na­la­zi da Od­lu­ka o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja ne­ma
ka­rak­ter op­šteg prav­nog ak­ta, već ka­rak­ter ak­ta o da­va­nju po­li­tič­ke sa­
gla­sno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne Vla­di za pred­u­zi­ma­nje od­re­đe­nih ak­tiv­no­sti
ko­je spa­da­ju u do­men vo­đe­nja po­li­ti­ke“.60
Pri to­me, sâm sud pri­me­ću­je da Za­kon o Na­rod­noj skup­šti­ni ne opre­
de­lju­je u od­no­su na ko­ja pi­ta­nja Skup­šti­na do­no­si od­lu­ke, pa se osno­va­no
mo­že za­klju­či­ti da ona mo­že da ure­di od­lu­kom ne sa­mo op­šta, već i po­je­
di­nač­na pi­ta­nja, te da, „ka­da je reč o ovoj vr­sti aka­ta Na­rod­ne skup­šti­ne,
nji­ho­va sa­dr­ži­na opre­de­lju­je ka­rak­ter sa­mog ak­ta“.61 Me­đu­tim, su­prot­no
ovom sta­vu i svo­joj prak­si, Sud ne ula­zi u is­pi­ti­va­nje te sa­dr­ži­ne.62 Šta­vi­še,
ne­ko­li­ko re­do­va ni­že on za­klju­ču­je da se „ni Od­lu­ka, ni­ti Iz­ve­štaj ne mo­
gu […] sma­tra­ti op­šte­o­ba­ve­zu­ju­ćim prav­nim nor­ma­ma jer ni­su usvo­je­ni
u pr­o­ce­du­ri i for­mi ko­ji bi im da­li ta­kvu prav­nu sna­gu“, već da se „za­pra­
vo ra­di o od­re­đe­nim po­li­tič­kim ak­ti­ma, do­ne­tim u sfe­ri vo­đe­nja po­li­ti­ke
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“.63
Da­kle, bez ika­kvog po­ja­šnje­nja, Sud na­pu­šta ma­te­ri­jal­ni i opre­de­
lju­je se za for­mal­ni osnov za­klju­či­va­nja.

a po­seb­no nje­go­vom sa­dr­ži­nom, te da je vi­še pr­o­sto­ra po­sve­tio ne­kim dru­gim pi­ta­

nji­ma či­ji op­šti zna­čaj […] nam se či­ne ma­nje va­žnim ne­go pi­ta­nja od ko­jih je za­vi­-
si­lo opre­de­lje­nje nad­le­žno­sti Ustav­nog su­da“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje B. Ne­na­dić, 30.
59 U smi­slu čla­na 99, sta­va 1, tač­ke 7 Usta­va: „Na­rod­na skup­šti­na do­no­si za­ko­ne
i dru­ge op­šte ak­te iz nad­le­žno­sti Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“.
60 Za­klju­čak, 20.
61 Ibid.
62 „O to­me ka­ko opre­de­li­ti prav­nu pri­ro­du jed­nog ak­ta, Sud […] ima do­bru i kon­zi­
stent­nu prak­su. Na­i­me, u vi­še svo­jih od­lu­ka Sud se ru­ko­vo­dio sta­vom da ne tre­
ba sa­mo po­la­zi­ti od na­zi­va, od­no­sno for­me ospo­re­nog ak­ta, već da tre­ba ući i u
ana­li­zu nje­go­ve sa­dr­ži­ne, te je na osno­vu te ana­li­ze Sud za­klju­či­vao da li se ra­di
o op­štem prav­nom ak­tu ili ne. […] Uko­li­ko je Sud sma­trao da su nji­ho­ve od­red­be
(sve ili sa­mo po­je­di­ne), po svo­joj pri­ro­di op­šte prav­ne nor­me, ti ak­ti pod­le­ga­li su
ustav­no­sud­skoj kon­tro­li“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje B. Ne­na­dić, 28.
63 Za­klju­čak, 21.

114
 Anatomija jedne odluke

Istu vr­stu prav­no­lo­gič­kog pr­o­pu­sta Sud či­ni i ka­da u pri­log te­zi da

Za­klju­čak Vla­de o pri­hva­ta­nju Spo­ra­zu­ma ni­je op­šti akt na­vo­di da Za­kon
o Vla­di (čl. 43, st. 3) ja­sno upu­ću­je da je za­klju­čak akt „ko­ji se po svo­joj
for­mi i sa­dr­ži­ni od­no­si na pi­ta­nja od po­je­di­nač­nog zna­ča­ja i na pi­ta­nja
ko­ja po svo­joj sa­dr­ži­ni ne bi tre­ba­lo da se od­no­se na one od­lu­ke Vla­de
ko­je ima­ju prav­ni zna­čaj, ko­ji­ma se uti­če ne­po­sred­no na po­sto­je­ća sta­nja
i us­po­sta­vlje­ne od­no­se u prav­nom si­ste­mu, već na po­li­tič­ke i ope­ra­tiv­no-
teh­nič­ke ak­tiv­no­sti Vla­de“.64 Ne upu­šta­ju­ći se u prav­nu pri­ro­du „od­lu­ke“
Na­rod­ne skup­šti­ne i „za­ključ­ka“ Vla­de, mo­ra­mo da pri­me­ti­mo da Sud po­
la­zi od neo­sno­va­ne pret­po­stav­ke da ono što je­ste – sein (Od­lu­ka Na­rod­ne
skup­šti­ne o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja Vla­de i Za­klju­čak Vla­de o pri­hva­ta­nju
Spo­ra­zu­ma) nu­žno pr­o­iz­la­zi iz ono­ga što tre­ba – sol­len („od­lu­ka“ i „za­
klju­čak“). Na­i­me, po­što od­lu­ka i za­klju­čak ni­su, pre­ma mi­šlje­nju Su­da
od­go­va­ra­ju­će for­me za op­šte prav­ne nor­me, ne mo­že bi­ti da da­ta od­lu­ka
i da­ti za­klju­čak sa­dr­že ta­kve nor­me.65 Ova­kav po­jed­no­sta­vljen na­čin raz­
mi­šlja­nja do­dat­no je spo­ran ka­da se zna da se ko­si sa nje­go­vom prak­som.66
Da je, me­đu­tim, ušao u sa­dr­ži­nu Spo­ra­zu­ma vi­deo bi da on pred­
vi­đa plan za im­ple­men­ta­ci­ju, uklju­ču­ju­ći vre­men­ske ro­ko­ve,67 i da će dve
stra­ne uz po­moć EU osno­va­ti od­bor za im­ple­men­ta­ci­ju,68 kao i da u nje­
mu ima i od­re­da­ba ko­je po svo­jim for­mal­nim i ma­te­ri­jal­nim svoj­stvi­ma
od­go­va­ra­ju ustav­nim, ili bar za­kon­skim nor­ma­ma o ho­ri­zon­tal­noj i ver­
ti­kal­noj po­de­li vla­sti, a ima i nor­mi ko­je sa­dr­že ja­sna su­bjek­tiv­na pra­va.
Ta­ko, „na Ko­so­vu će po­sto­ja­ti je­din­stve­ne po­li­cij­ske sna­ge ko­je se zo­vu
Ko­sov­ska po­li­ci­ja“, „sva po­li­ci­ja na se­ve­ru Ko­so­va će bi­ti in­te­gri­sa­na u
okvir Ko­sov­ske po­li­ci­je“, „pla­te će is­pla­ći­va­ti sa­mo Ko­sov­ska po­li­ci­ja“;69

64 Ibid., 22.
65 Na stra­nu što po­je­di­ne su­di­je ja­sno uka­zu­ju na to da „od­lu­ka“ je­ste op­šti prav­ni
akt: „Od­lu­ka je op­šti akt ko­ji Skup­šti­na do­no­si o pi­ta­nji­ma za ko­je je Usta­vom
i za­ko­nom iz­ri­či­to pred­vi­đe­no do­no­še­nje od­lu­ke […] Sma­tra­mo da je i Od­lu­ka
o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja Vla­de ta­ko­đe op­šti prav­ni akt (jer njen sa­stav­ni deo pred­
sta­vlja pri­hva­će­ni Iz­ve­štaj Vla­de ko­ji sa­dr­ži i tekst Spo­ra­zu­ma), kao i da se ova
od­lu­ka ne mo­že po svo­joj for­mi, a ni sa­dr­ži­ni upo­re­đi­va­ti sa od­lu­ka­ma ko­je Skup­
šti­na do­no­si kao po­je­di­nač­ne ak­te (npr. od­lu­ke o iz­bo­ri­ma i raz­re­še­nji­ma)“. Iz­
dvo­je­no mi­šlje­nje B. Ne­na­dić, 28.
66 „Da je Ustav­ni sud u ovom ustav­no­sud­skom spo­ru, kao u ne­kim ra­ni­jim, hteo da
oce­nju­je ustav­nost Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma i aka­ta Vla­de i Na­rod­ne skup­šti­ne ko­
ji­ma je ovaj spo­ra­zum pri­hva­ćen, ru­ko­vo­dio bi se sa­dr­ži­nom, a ne for­mom ovih
aka­ta. Na­i­me, ni­je pr­vi put da Vla­da pri­beg­ne to­me da o ne­kim iz­u­zet­no va­žnim
prav­nim pi­ta­nji­ma od­lu­ču­je za­ključ­ci­ma, iz­ve­šta­ji­ma i in­for­ma­ci­ja­ma. Ali, to ne­
ka­da ni­je spre­ča­va­lo Ustav­ni sud da ce­ni ustav­nost i za­ko­ni­tost ta­kvih aka­ta“. Iz­
dvo­je­no mi­šlje­nje K. Ma­noj­lo­vić An­drić, 37.
67 Tač. 12 Spo­ra­zu­ma.
68 Tač. 15 Spo­ra­zu­ma.
69 Tač. 7 Spo­ra­zu­ma.

115
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

„čla­no­vi­ma dru­gih srp­skih bez­bed­no­snih struk­tu­ra bi­će po­nu­đe­na me­sta

u ekvi­va­lent­nim ko­sov­skim struk­tu­ra­ma“,70 i dr. Iako ove od­red­be po­seb­
no ne po­mi­nje, Sud skre­će pa­žnju da je „pre­sta­nak rad­no­prav­nog sta­tu­
sa po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka Vla­da […] ure­di­la ured­bom u od­no­su na ko­ju je
pred Ustav­nim su­dom već ini­ci­ran po­stu­pak za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­
ni­to­sti“.71 Po­sto­ja­nje tog po­stup­ka Sud oči­gled­no ko­ri­sti kao iz­go­vor da
se uz­dr­ži od is­pi­ti­va­nja sa­mog spo­ra­zu­ma ume­sto da u Ured­bi vi­di ob­lik
pri­me­ne op­šti­je nor­me iz Spo­ra­zu­ma.72
Šta­vi­še, u Za­ključ­ku Vla­de, na­kon pri­hva­ta­nja Spo­ra­zu­ma,73 iz­ri­
či­to se „na­la­že […] mi­ni­star­stvi­ma, po­seb­nim orga­ni­za­ci­ja­ma i slu­žba­ma
Vla­de da pre­du­zmu po­treb­ne me­re i ak­tiv­no­sti ra­di im­ple­men­ti­ra­nja (sic!)
spo­ra­zu­ma iz tač­ke 1. ovog za­ključ­ka“,74 i u tu svr­hu se od­re­đu­je da se Za­
klju­čak do­sta­vi „svim mi­ni­star­stvi­ma, po­seb­nim orga­ni­za­ci­ja­ma i slu­žba­ma
Vla­de“.75 No, i na ova­ko ja­sne od­red­be Za­ključ­ka Vla­de Sud ima od­go­vor,
isti­na ne­u­be­dljiv: „Ak­tivnosti u ci­lju re­a­li­za­ci­je na­ve­de­nog za­ključ­ka Vla­de
[…] ni­su pre­ci­zi­ra­ne, već […] one u da­ljem ra­du Vla­de i nad­le­žnih orga­na
mo­ra­ju bi­ti kon­kre­ti­zo­va­ne, pa i tač­ka 2. Za­ključ­ka u tom smi­slu ne mo­že
ima­ti ka­rak­ter op­šte prav­ne nor­me“.76 Naj­pre, ni­je reč o to­me da li tač­ka
2 ima ka­rak­ter op­šte prav­ne nor­me, jer je ne­sum­nji­vo da je ima (ma­da
Sud još sme­li­je do­da­je „za­si­gur­no [se] tač­ka 2. na­ve­de­nog za­ključ­ka ne
mo­že sma­tra­ti prav­nom nor­mom iz ko­je bi se mo­gao cr­pe­ti prav­ni osnov
za ka­kvo po­stu­pa­nje“), već je pi­ta­nje da li se njo­me, ta­ko for­mu­li­sa­nom,
po­tvr­đu­je da je Spo­ra­zum ne sa­mo po­li­tič­ki akt, već i op­šti prav­ni akt.77
Na­i­me, op­šti ak­ti zah­te­va­ju da se „pre­du­zmu po­treb­ne me­re i ak­tiv­no­sti
ra­di im­ple­men­ti­ra­nja“.78

70 Tač. 8 Spo­ra­zu­ma.
71 Za­klju­čak, 21. U pi­ta­nju je Ured­ba o uslo­vi­ma za ostva­ri­va­nje pra­va na po­seb­nu
pen­zi­ju za­po­sle­nih u Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va na te­ri­to­ri­ji Auto­nom­ne
po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja („Slu­žbe­ni gla­snik RS“, br. 115/13 i 42/14).
72 Su­di­ja Ka­ta­ri­na Ma­noj­lo­vić An­drić, opo­mi­nje u tom po­gle­du: „Su­di­je Ustav­nog
su­da se ne sme­ju za­va­ra­va­ti ti­me da će se pi­ta­nje ne­u­stav­no­sti Bri­sel­skog spo­ra­
zu­ma re­ši­ti utvr­đi­va­njem ne­u­stav­no­sti op­štih prav­nih aka­ta ko­ji su iz ovog spo­
ra­zu­ma pr­o­is­te­kli, jer ne­će ni bi­ti u pri­li­ci da oce­nju­ju naj­ve­ći br­oj tih aka­ta“.
Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje K. Ma­noj­lo­vić An­drić, 37.
73 Tač. 1 Za­ključ­ka Vla­de.
74 Tač. 2 Za­ključ­ka Vla­de.
75 Tač. 3 Za­ključ­ka Vla­de.
76 Za­klju­čak, 22.
77 Na pr­o­tiv­reč­nost ova­kvog re­zo­na Su­da do­dat­no uka­zu­je su­di­ja Bo­sa Ne­na­dić:
„Ako bi se sta­lo na sta­no­vi­šte da Za­klju­čak Vla­de o pri­hva­ta­nju Spo­ra­zu­ma ni­je
op­šti akt, či­ji je sa­stav­ni deo Spo­ra­zum, to bi vo­di­lo oce­ni da je Vla­da svo­jim za­
ključ­kom mi­mo Usta­va (član 163. stav 7.) i Za­ko­na o dr­žav­noj upra­vi (član 7.)
na­lo­ži­la mi­ni­star­stvi­ma i orga­ni­ma dr­žav­ne upra­ve da pred­u­zi­ma­ju me­re i ak­tiv­
no­sti ra­di spro­vo­đe­nja ak­ta ko­ji ni­je op­šti prav­ni akt, ni­ti je deo prav­nog po­ret­ka
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje B. Ne­na­dić, 28.

116
 Anatomija jedne odluke

A, da upra­va pred­u­zi­ma „po­treb­ne me­re i ak­tiv­no­sti ra­di im­ple­men­

ti­ra­nja Spo­ra­zu­ma“, vi­di se i iz­ja­ve pred­sed­ni­ka Vla­de Sr­bi­je na sed­ni­ci
78

Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN odr­ža­noj 5. de­cem­bra 2014. go­di­ne: „Mo­ram na

ovom me­stu da uka­žem i na pr­o­blem in­te­gra­ci­je biv­ših pri­pad­ni­ka Mi­ni­
star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) Re­pu­bli­ke Sr­bi­je sa pr­o­sto­ra Ko­so­va
i Me­to­hi­je u Ko­sov­sku po­li­cij­sku slu­žbu (KPS).
Iako je Vla­da Re­pu­bli­ke u pot­pu­no­sti pri­me­ni­la do­go­vo­re­no (Bri­
sel­skim spo­ra­zum – na­po­me­na D.S.) u ve­zi sa ovim pi­ta­njem i ras­ki­nu­la
rad­ni od­nos sa pri­pad­ni­ci­ma MUP (pod­vu­kao D.S.) do in­te­gra­ci­je 30 srp­skih
po­li­ca­ja­ca u Ko­sov­sku po­li­cij­sku slu­žbu u op­šti­na­ma na se­ve­ru Ko­so­va
i Me­to­hi­je još uvek ni­je do­šlo, oni ni­su po­zva­ni na pri­jem u KPS, ni­ti su
oba­ve­šte­ni o is­ho­du nji­ho­vih pri­ja­va za in­te­gra­ci­ju. Isto ta­ko još ni­je za­
po­če­ta ni in­te­gra­ci­ja biv­šeg ad­mi­ni­stra­tiv­nog oso­blja MUP i pri­pad­ni­ka
va­tro­ga­snih je­di­ni­ca“.79 Na pri­me­re pri­me­ne Spo­ra­zu­ma znat­no pre od­
lu­či­va­nja o nje­go­voj ustav­no­sti uka­za­le su i dru­ge su­di­je.80

4. Dok­tri­na po­li­tič­kih pi­ta­nja

Iz kri­tič­kog po­gle­da na Za­klju­čak Ustav­nog su­da pr­o­iz­la­zi sva ne­u­
ver­lji­vost nje­go­vog re­zo­na: upor­no iz­be­ga­va­nje da struč­no i ozbilj­no uzme
u raz­ma­tra­nje ugo­vor­no­prav­nu pri­ro­du Spo­ra­zu­ma i da u skla­du sa svo­jom

78 „Sam ne­for­mal­ni Spo­ra­zum bi se even­tu­al­no mo­gao sma­tra­ti imu­nim na ustav­

no­sud­sku kon­tro­lu, ali sa­mo do mo­men­ta do­no­še­nja od­lu­ke nad­le­žnog dr­žav­nog
orga­na o pri­hva­ta­nju Spo­ra­zu­ma i nje­go­vom uvo­đe­nju u prav­ni po­re­dak Re­pu­
bli­ke Sr­bi­je, od­no­sno do na­la­ga­nja nje­go­vog iz­vr­še­nja od stra­ne (mi­ni­star­sta­va
i dru­gih orga­ni­za­ci­ja i slu­žbi)“. Ibid, 29.
79 Dnev­ni list „Blic“, 6. de­cem­bar 2014. Na­ve­de­no pre­ma: Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje D. Sto-
­ja­no­vi­ća, 26.
80 „Ilu­stra­ci­je ra­di na­ve­šće­mo Za­klju­čak Vla­de (Za­klju­čak 05 br­oj 11-10643/2013 od
9. de­cem­bra 2013.) u ko­me iz­ri­či­to sto­ji da se ’u ci­lju im­ple­men­ta­ci­je Za­ključ­ka
Vla­de 05 br­oj 02-3570 od 22. apri­la 2013. go­di­ne, ko­jim je pri­hva­ćen Pr­vi spo­ra­
zum o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa’, na­la­že MUP-u da ’spro­
ve­de orga­ni­za­ci­o­ne pr­o­me­ne u ci­lju re­gu­li­sa­nja sta­tu­sa za­po­sle­nih u MUP-u ko­ji
ži­ve na te­ri­to­ri­ji AP KiM, od­no­sno ko­ji sa da­nom do­no­še­nja ovog za­ključ­ka ima­ju
bo­ra­vi­šte na te­ri­to­ri­ji AP KiM, kao i da naj­ka­sni­je do 15. de­cem­bra 2013. go­di­ne,
Vla­di do­sta­vi pred­log iz­me­na Pra­vil­ni­ka o unu­tra­šnjoj orga­ni­za­ci­ji i si­ste­ma­ti­
za­ci­ji rad­nih me­sta u tom mi­ni­star­stvu u de­lu ko­ji se od­no­si na uki­da­nje rad­nih
me­sta za­po­sle­nih iz tač­ke 1. ovog za­ključ­ka, ko­ji­ma će pre­sta­ti rad­ni od­nos po
ovom osno­vu sa 31. de­cem­brom 2013. go­di­ne’. Vla­da je po­tom, na sed­ni­ci od 25.
de­cem­bra 2013. do­ne­la Ured­bu o uslo­vi­ma za ostva­ri­va­nje pra­va na po­seb­nu pen­
zi­ju za­po­sle­nih u MUP-u na te­ri­to­ri­ji AP KiM, sa sa­dr­ži­nom opre­de­lje­nom ovim
Za­ključ­kom“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje B. Ne­na­dić, 28. „U im­ple­men­ta­ci­ji Bri­sel­skog
spo­ra­zu­ma Vla­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je do sa­da do­ne­la od­lu­ke o ras­pu­šta­nju Skup­
šti­na op­šti­na Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca, Le­po­sa­vić, Zve­čan i Zu­bin Po­tok, ob­ja­vlje­ne
u ’Slu­žbe­nom gla­sni­ku RS’, br­oj 80/13, ka­ko bi se spro­ve­li op­štin­ski iz­bo­ri po ko­sov­
skim za­ko­ni­ma, sa­gla­sno tač­ki 11”. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje K. Ma­noj­lo­vić An­drić, 37.

117
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

prak­som u ana­log­nim si­tu­a­ci­ja­ma okva­li­fi­ku­je Za­klju­čak Vla­de i Od­lu­ku

Na­rod­ne skup­šti­ne kao op­šte prav­ne ak­te. Bez ob­zi­ra na to do­vi­ja­nje, vi­še
je ne­go ja­sno da je Spo­ra­zum, for­mal­no po­sma­tra­no, me­đu­na­rod­ni ugo­vor,
za­klju­čen u bi­la­te­ral­nom ob­li­ku, ko­ji sa­dr­ži oba­ve­zu po­tvr­đi­va­nja i me-
­đu­sob­nog oba­ve­šta­va­nja o toj či­nje­ni­ci, i ko­ji je uve­den u prav­ni po­re­dak
Sr­bi­je Za­ključ­kom Vla­de i Od­lu­kom Na­rod­ne skup­šti­ne, a u prav­ni po­re­
dak Ko­so­va od­go­va­ra­ju­ćim ra­ti­fi­ka­ci­o­nim za­ko­nom. Raz­mo­tri­mo ukrat­ko
sva­ki od ovih ele­me­na­ta Spo­ra­zu­ma.
Bi­la­te­ral­na for­ma me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra je­ste da­nas na­pu­šte­na,
ali ni­je i ne­do­pu­šte­na i za­bo­ra­vlje­na. Pred­la­gač na­vo­di da je ona prak­
ti­ko­va­na sve do XIX ve­ka. Me­đu­tim, ima pri­me­ra nje­ne pri­me­ne i u XX
ve­ku, po­put Je­li­sej­skih spo­ra­zu­ma od 1949. go­di­ne, iz­me­đu Fran­cu­ske
i Vi­jet­na­ma, ko­ji su ima­li ob­lik raz­me­ne pi­sa­ma ko­je su pot­pi­sa­li še­fo­vi
dr­ža­va dve ze­mlje.81
Da­kle, pot­pi­si­va­nje me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra, za­klju­če­nih u bi­la­te­
ral­noj for­mi, se ostva­ru­je raz­me­nom pi­sa­ma ili no­ta, a da­tum ugo­vo­ra se
ve­zu­je za pri­jem dru­gog pi­sma ili no­te. Oni se sa­sta­vlja­ju u isto­vet­nom
ob­li­ku i u ce­lo­sti sa­dr­že tekst po­stig­nu­tog spo­ra­zu­ma.82
Da je reč o dva su­bjek­ta me­đu­na­rod­nog pra­va – o dve dr­ža­ve ko­je
su za­klju­či­le Spo­ra­zum – vi­di se i iz nje­go­ve 14. tač­ke u ko­joj se stra­ne
oba­ve­zu­ju da „ne­će blo­ki­ra­ti, ili pod­sti­ca­ti dru­ge da blo­ki­ra­ju, na­pre­dak
dru­ge stra­ne na nje­nom pu­tu ka EU“. Da ni­je u pi­ta­nju tek po­li­tič­ki do­
go­vor ko­jim se is­klju­ču­ju ati­pič­na re­še­nja vi­di se iz ma­te­ri­jal­ne ana­li­ze
Spo­ra­zu­ma – upu­ći­va­nja na prav­ne usta­no­ve ko­je su ne sa­mo ne­po­zna­te,
već i su­prot­ne Usta­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, a ko­ji­ma se po­sred­no pri­zna­je su­
bjek­ti­vi­tet Ko­so­va kao ne­za­vi­sne ce­li­ne u od­no­su na Sr­bi­ju: „prav­ne ga­
ran­ci­je [Asocijacije/Za­jed­ni­ce srp­skih op­šti­na, prim. T. M] će pru­ži­ti me­
ro­dav­no pra­vo i ustav­no pra­vo“,83 „u skla­du sa nad­le­žno­sti­ma do­de­lje­nim
[...] ko­sov­skim za­ko­ni­ma op­šti­ne uče­sni­ce će ima­ti pra­vo da sa­ra­đu­ju“,84
„Aso­ci­ja­ci­ja/za­jed­ni­ca će vr­ši­ti i dru­ge do­dat­ne nad­le­žno­sti ko­je joj mo­gu
de­le­gi­ra­ti cen­tral­ne vla­sti“,85 itd.
Da je Spo­ra­zum me­đu­na­rod­no­prav­ni ugo­vor vi­di se i iz pre­u­ze­te
oba­ve­ze nje­go­vih pot­pi­sni­ka da se on ra­ti­fi­ku­je: „Ovim po­tvr­đu­jem da je
ovo tekst pred­lo­ga na ko­ji će obe stra­ne do­sta­vi­ti svo­je od­lu­ke o pri­hva­
ta­nju ili od­bi­ja­nju“. Na­i­me, Beč­ka kon­ven­ci­ja pred­vi­đa da se „pri­sta­nak
dr­ža­ve da bu­de ve­za­na ugo­vo­rom iz­ra­ža­va [se] pu­tem ra­ti­fi­ka­ci­je ako je

81 Vid. Da­il­ler, P., & Pe­let, A. (2002), Dr­o­it in­ter­na­ti­o­nal pu­blic, Pa­ris: LGDJ, 144–145.
82 Ibid., 144.
83 Tač­ka 2 Spo­ra­zu­ma, kur­ziv T.M.
84 Tač­ka 4 Spo­ra­zu­ma, kur­ziv T.M.
85 Tač­ka 5 Spo­ra­zu­ma, kur­ziv T.M.

118
 Anatomija jedne odluke

pred­stav­nik te dr­ža­ve pot­pi­sao ugo­vor pod re­zer­vom ra­ti­fi­ka­ci­je“.86 Da je

reč sa­mo o do­ku­men­tu „ko­ji je na­stao kao re­zul­tat od­re­đe­nih do­go­vo­ra
u jed­noj od fa­za po­li­tič­kih raz­go­vo­ra sa pred­stav­ni­ci­ma pri­vre­me­nih in­sti­
tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni“,87 ka­ko Spo­ra­zum vi­di Sud, ne bi po­sto­ja­la
oba­ve­za ra­ti­fi­ka­ci­je, po­go­to­vu ne ne­če­ga što je tek jed­na „od fa­za po­li­tič­
kih raz­go­vo­ra“. U su­prot­nom, on bi se mo­žda i mo­gao pod­ve­sti pod ustav­
no ovla­šće­nje Vla­de da vo­di po­li­ti­ku ze­mlje. To što nje­go­vo po­tvr­đi­va­nje
nije bi­lo u skla­du sa Za­ko­nom o za­klju­či­va­nju i iz­vr­ša­va­nju me­đu­na­rod­
nih ugo­vo­ra bio bi osnov za for­mal­nu kon­tro­lu ustav­no­sti Za­ključ­ka Vla­da
i Od­lu­ke Na­rod­ne skup­šti­ne, ali ne­po­što­va­nje tog po­stup­ka ne oslo­ba­đa
Sr­bi­ju nje­ne me­đu­na­rod­ne oba­ve­ze.88
I ne sa­mo što su pre­u­ze­le oba­ve­zu da Spo­ra­zum ra­ti­fi­ku­ju, stra­ne
su ugo­vo­ri­le i da će jed­na dru­goj do­sta­ve od­lu­ku o to­me. Otu­da je Vla­
da Sr­bi­je po do­no­še­nju za­ključ­ka o pri­hva­ta­nju Spo­ra­zu­ma ovu či­nje­ni­
cu di­plo­mat­skim pu­tem od­mah sa­op­šti­la Evrop­skoj uni­ji. Te­ško je u ovoj
oba­ve­zi i ova­kvom po­stu­pa­nju ne vi­de­ti još je­dan pri­mer pri­me­ne Beč­ke
kon­ven­ci­je ko­ja na­vo­di da „osim ako ugo­vo­rom ni­je dru­ga­či­je od­re­đe­no,
in­stru­men­ti o ra­ti­fi­ka­ci­ji, pri­hva­ta­nju, odo­bra­va­nju ili pri­stu­pa­nju utvr­
đu­ju pri­sta­nak dr­ža­ve da bu­de ve­za­na ugo­vo­rom u tre­nut­ku nji­ho­ve raz­
me­ne iz­me­đu dr­ža­va ugo­vor­ni­ca“.89
Ma­te­ri­jal­no­prav­no po­sma­tra­no, Spo­ra­zu­mom, a po­tom i „Op­štim
na­če­li­ma/osnov­nim ele­men­ti­ma o Sa­ve­zu/Za­jed­ni­ci ve­ćin­ski srp­skih op­
šti­na na Ko­so­vu“, za­klju­če­nim 25. av­gu­sta 2015. u Bri­se­lu, Sr­bi­ja pre­ćut­no
pri­zna­je Ko­so­vo kao ne­za­vi­snu dr­ža­vu, uz od­re­đe­ne ustup­ke.90 Pri­zna­nje
je pre­ćut­no jer Sr­bi­ja stu­pa u me­đu­na­rod­no­u­go­vor­ni od­nos sa Ko­so­vom
kao se­bi rav­nim, ma­da ga ni­jed­nim ak­tom ne pri­zna­je iz­ri­či­to za dr­ža­vu,
dok se ustup­ci od­no­se na pred­vi­đa­nje po­seb­nih pra­va srp­skoj ma­nji­ni, što
je­ste vid upli­ta­nja u unu­tra­šnje ure­đe­nje Ko­so­va. Dru­gim re­či­ma, Sr­bi­ja
pri­zna­je Ko­so­vo, a Ko­so­vo jem­či srp­skoj ma­nji­ni do­dat­na ustav­na pra­va.
Iz svih ovih raz­lo­ga kva­li­fi­ko­va­nje Spo­ra­zu­ma kao po­li­tič­kog, a ne
i prav­nog ak­ta pot­pu­no je ne­u­ver­lji­vo. Na­i­me, po­li­tič­kim ak­ti­ma se ostva­
ru­je iz­vr­šna funk­ci­ja dr­žav­ne vla­sti, dok Spo­ra­zum, ja­sno je, ima za­ko­
no­dav­nu funk­ci­ju.91 Ipak, Sud je imao pra­vo da sma­tra ne­pri­me­re­nim

86 Član 14, stav 1, tač­ka c) Beč­ke kon­ven­ci­je o ugo­vor­nom pra­vu.

87 Za­klju­čak, 19.
88 Vid. čla­no­ve 27 i 46 Beč­ke kon­ven­ci­je o ugo­vor­nom pra­vu.
89 Član 16, tač­ka a) Beč­ke kon­ven­ci­je o ugo­vor­nom pra­vu.
90 T. Ma­rin­ko­vić, Sa­vez ili za­jed­ni­ca srp­skih op­šti­na?, Vre­me, br. 1291, od 1. ok­to­
bra 2015.
91 „Po­sred­stvom tzv. po­li­tič­kih aka­ta […] dr­žav­ni orga­ni pred­u­zi­ma­ju naj­va­žni­je i naj­
vi­tal­ni­je me­re u unu­tra­šnjoj i u spolj­noj po­li­ti­ci ze­mlje. Ta­kvi bi ak­ti bi­li: ime­no­va­
nje čla­no­va vla­de, sa­zi­va­nje i ras­pu­šta­nje za­ko­no­dav­ne skup­šti­ne, par­la­men­tar­no

119
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

da re­ša­va o ustav­no­sti Spo­ra­zu­ma i dru­gih aka­ta ko­ji­ma je on uve­den

u prav­ni po­re­dak Sr­bi­je i da se u tom po­gle­du pr­o­gla­si ne­na­dle­žnim, samo
što je u tu svr­hu mo­rao da se po­zo­ve na dok­tri­nu po­li­tič­kih pi­ta­nja i da
nju do­sled­no pri­me­ni.
Dok­tri­na po­li­tič­kih pi­ta­nja se do sa­da naj­vi­še raz­vi­la u prak­si Vr­
hov­nog su­da SAD, ali ni­je stra­na ni naj­vi­šim su­do­vi­ma u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji,
Fran­cu­skoj i Ne­mač­koj. Isti­na, ni u jed­noj od ovih ze­ma­lja ni prak­sa, ni
te­o­ri­ja ni­su je­din­stve­ne u po­gle­du do­ma­ša­ja i oprav­da­no­sti ove dok­tri­ne,
kao osno­va ogra­ni­če­nja sud­ske nad­le­žno­sti. Ipak, ako se za­dr­ži­mo na is­
ku­stvu SAD mo­že­mo re­ći da ova dok­tri­na po­či­va na ide­ji da su od­re­đe­na
ustav­na pi­ta­nja neo­dvo­ji­va od su­štin­ski po­li­tič­kih pr­o­ce­na, što spre­ča­va
su­do­ve da za­u­zmu bi­lo ka­kav stav o nji­ma.92 Naj­po­zna­ti­ju for­mu­lu za
utvr­đi­va­nje pi­ta­nja ko­ja ne mo­gu bi­ti pred­met sud­skog od­lu­či­va­nja, da­kle
po­li­tič­kih pi­ta­nja, dao je Vr­hov­ni su­da SAD u pred­me­tu Bej­ker pr­o­tiv Ka­
ra. To su, iz­me­đu osta­log, oni pred­me­ti či­je re­ša­va­nje se Usta­vom iz­ri­či­to
po­ve­ra­va po­li­tič­kim gra­na­ma vla­sti, od­no­sno za či­je re­ša­va­nje ne po­sto­je
me­ri­la ko­ja bi se mo­gla utvr­di­ti i pri­me­ni­ti sud­skim pu­tem.93 U prak­si,
ova dok­tri­na je od­vra­ća­la Vr­hov­ni sud od od­lu­či­va­nja o spolj­no­po­li­tič­kim
pi­ta­nji­ma, kao i u spo­ro­vi­ma o le­gi­tim­no­sti vla­da fe­de­ral­nih je­di­ni­ca u tre­
nu­ci­ma po­bu­na, o ro­ko­vi­ma za po­tvr­đi­va­nje ustav­nih amand­ma­na, stra­
nač­kim kon­ven­ci­ja­ma i na­ro­či­to od­re­đi­va­nju gra­ni­ca iz­bor­nih je­di­ni­ca.94
Za raz­ma­tra­nje pri­me­ne dok­tri­ne po­li­tič­kih pi­ta­nja na od­lu­či­va­nje
o ustav­no­sti Spo­ra­zu­ma neo­p­hod­no je ukrat­ko sa­gle­da­ti prav­no-po­li­tič­ki
po­lo­žaj Ko­so­va i ustav­no­prav­ni od­nos Re­pu­bli­ke Sr­bi­je pre­ma Auto­nom­
noj po­kra­ji­ni Ko­so­vo i Me­to­hi­ji.95 Pot­pi­si­va­njem Ku­ma­nov­skog spo­ra­zu­ma
9. ju­na 1999. Sr­bi­ja (ta­da Sa­ve­zna Re­pu­bli­ka Ju­go­sla­vi­ja) se oba­ve­za­la da
po­vu­če sa Ko­so­va svo­je voj­no-po­li­cij­ske sna­ge.

iz­gla­sa­va­nje po­ve­re­nja i ne­po­ve­re­nja vla­di, za­klju­či­va­nje me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra,

ob­ja­vlji­va­nje ra­ta, za­klju­či­va­nje mi­ra, itd“. Mar­ko­vić (2010), 172.
92 Tus­hnet, M., Advan­ced In­tro­duc­tion to Com­pa­ra­ti­ve Con­sti­tu­ti­o­nal Law (2014), Chel­
ten­ham, UK, Nort­hamp­ton, MA, USA: Ed­ward El­gar, 54–55.
93 Ba­ker v. Ca­rr (1962). Na­ve­de­no pre­ma: Gr­os­sman, J. B. & Do­na­hue, T. J., Po­li­ti­cal
Qu­e­sti­ons (2005), in Hall, K. L., Ely, Jr., J. W. & Gr­os­sman, J. B. (eds.), The Ox­ford
Com­pa­nion to the Su­pre­me Co­urt of the Uni­ted Sta­tes, Ox­ford: Ox­ford Uni­ver­sity
Press, 755.
94 Las­ser, W., Po­li­ti­cal Pr­o­cess (2005), in Hall, K. L., Ely, Jr., J. W. and Gr­os­sman, J. B.
(eds.), The Ox­ford Com­pa­nion to the Su­pre­me Co­urt of the Uni­ted Sta­tes, Ox­ford:
Ox­ford Uni­ver­sity Press, 753.
95 Sud u Za­ključ­ku na­vo­di re­le­vant­ne od­red­be Usta­va o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, ali ne raz­
ma­tra nji­ho­vo zna­če­nje i dej­stvo. To je pri­me­ti­la i su­di­ja Oli­ve­ra Vu­čić: „Ustav­ni
sud je da­le­ko ve­ću pa­žnju mo­rao po­sve­ti­ti svo­me me­ri­lu – Usta­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je
i onim nje­go­vim de­lo­vi­ma ko­ji pred­sta­vlja­ju čvr­sta upo­ri­šta od­bra­ne po­zi­ci­je Ko­so­va
i Me­to­hi­je. Iz ta­kvog pri­stu­pa pr­o­iz­i­šli bi i kva­li­ta­tiv­no dru­ga­či­ji sta­vo­vi, a na os
no­vu njih, sva je pri­li­ka, i dru­ga­či­ji za­ključ­ci“. Iz­dvo­je­no mi­šlje­nje O. Vu­čić, 33.

120
 Anatomija jedne odluke

Ta oba­ve­za je po­tvr­đe­na Re­zo­lu­ci­jom Sa­ve­za bez­bed­no­sti Uje­di­

nje­nih na­ci­ja 1244, od 10. ju­na 1999. Osim to­ga, Re­zo­lu­ci­ja je ovla­sti­la
Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja da, u ci­lju obez­be­đe­nja pri­vre­
me­ne ad­mi­ni­stra­ci­je na Ko­so­vu, us­po­sta­vi me­đu­na­rod­no ci­vil­no pri­su­stvo.
Shod­no to­me, Spe­ci­jal­ni pred­stav­nik Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra je 15.
ma­ja 2001. do­neo Ustav­ni okvir za pri­vre­me­nu sa­mo­u­pra­vu, ko­jim je orga­
ni­zo­va­na za­ko­no­dav­na, iz­vr­šna i sud­ska vlast na Ko­so­vu, kao je­din­stve­noj
te­ri­to­ri­ji. Da­kle, Sr­bi­ja je 1999. iz­gu­bi­la vlast nad svo­jom ju­žnom po­kra­ji­
nom, ma­da ne sa­svim, jer su se od­re­đe­ne jav­no­prav­ne usta­no­ve, u obla­sti
lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, po­li­ci­je i sud­stva, odr­ža­le na se­ve­ru Ko­so­va, pre­te­žno
na­se­lje­nim srp­skim sta­nov­ni­štvom, pre­ko ko­jih je ona na­sta­vi­la da ostva­
ru­je in­sti­tu­ci­on­ a­li­zo­va­ni uti­caj.
U ta­kvom ge­o­po­li­tič­kom kon­tek­stu Sr­bi­ja do­no­si 2006. Ustav, ko­jim
u pre­am­bu­li na­vo­di „da je Po­kra­ji­na Ko­so­vo i Me­to­hi­ja sa­stav­ni deo te­ri­to­
ri­je Sr­bi­je, da ima po­lo­žaj su­štin­ske auto­no­mi­je u okvi­ru su­ve­re­ne dr­ža­ve
Sr­bi­je i da iz ta­kvog po­lo­ža­ja Po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja sle­de ustav­ne
oba­ve­ze svih dr­žav­nih orga­na da za­stu­pa­ju i šti­te dr­žav­ne in­te­re­se Sr­bi­je
na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji u svim unu­tra­šnjim i spolj­nim po­li­tič­kim od­no­si­ma“.
Do­dat­no, u čla­nu 114, sta­vu 4 Usta­va oba­ve­zu­je se pred­sed­nik Re­
pu­bli­ke da „sve svo­je sna­ge po­sve­ti­ti oču­va­nju su­ve­re­no­sti i ce­li­ne te­ri­to­
ri­je Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, uklju­ču­ju­ći i Ko­so­vo i Me­to­hi­ju kao njen sa­stav­ni
deo“, a čla­nom 182, sta­vom 2 Usta­va pr­op ­ i­su­je se da „Re­pu­bli­ka Sr­bi­
ja ima Auto­nom­nu po­kra­ji­nu Voj­vo­di­nu i Auto­nom­nu po­kra­ji­nu Ko­so­vo
i Me­to­hi­ja“, te da će se „su­štin­ska auto­no­mi­ja“ Ko­so­va i Me­to­hi­je ure­di­
ti „po­seb­nim za­ko­nom ko­ji se do­no­si po po­stup­ku pred­vi­đe­nom za pr­o­-
me­nu Usta­va“.
Osta­vlja­ju­ći po stra­ni pi­ta­nje prav­ne pri­ro­de pre­am­bu­le usta­va, ja­
sno je da na­ve­de­na od­red­ba pre­am­bu­le Usta­va Sr­bi­je ima vi­še no­mi­nal­ni
i fa­sad­ni, ne­go­li nor­ma­tiv­ni, stro­go ustav­no­prav­ni ka­rak­ter. Na­i­me, nije
uobi­ča­je­no da se do­no­se usta­vi či­je od­red­be ne od­go­va­ra­ju stvar­nom vla­
da­vin­skom pr­o­ce­su. Karl Le­ven­štajn je ta­kve usta­ve na­zi­vao no­mi­nal­nim,
a Đo­va­ni Sar­to­ri fa­sad­nim.96
Re­či­ma Rat­ka Mar­ko­vi­ća, „no­mi­nal­ni usta­vi su to sa­mo po ime­nu,
a ne i u stvar­no­sti. To su usta­vi pra­vlje­ni za ne­ku dru­gu stvar­nost, re­al­no
po­sto­je­ću ili ima­gi­nar­nu, s ko­jom se ne po­du­da­ra stvar­nost dru­štva u ko-
­joj oni tre­ba da va­že […] To ni­su usta­vi pri­la­go­đe­ni na­ro­du za ko­ji su do­
ne­se­ni, ne­go usta­vi ko­ji­ma se na­rod mo­ra pri­la­go­đa­va­ti“.97

96 Lo­e­wen­ste­in, K. (1957), Po­li­ti­cal Po­wer and the Go­vern­men­tal Pr­o­cess, Chi­ca­go:

The Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press, 1957, 148–49; Sar­to­ri, G., Con­sti­tu­ti­o­na­lism:
A Pre­li­mi­nary Di­scus­sion, The Ame­ri­can Po­li­ti­cal Sci­en­ce Re­vi­ew, Vol. 56, No. 4
(Dec. 1962), 861.
97 Mar­ko­vić (2010), 51.

121
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

S ob­zi­rom na opi­sa­ni prav­no-po­li­tič­ki po­lo­žaj Ko­so­va u tre­nut­ku

do­no­še­nja Usta­va, ja­sno je da od­red­be pre­am­bu­le „da je Po­kra­ji­na Ko­
so­vo i Me­to­hi­ja sa­stav­ni deo te­ri­to­ri­je Sr­bi­je“ i „da ima po­lo­žaj su­štin­ske
auto­no­mi­je u okvi­ru su­ve­re­ne dr­ža­ve Sr­bi­je“ ima­ju is­klju­či­vo no­mi­nal­nu,
ni­ka­ko nor­ma­tiv­nu vred­nost.
Otu­da, iako pre­am­bu­la jem­či Ko­so­vu „po­lo­žaj su­štin­ske auto­no­
mi­je“, nor­ma­tiv­ni deo Usta­va ne ure­đu­je sa­dr­ži­nu te auto­no­mi­je već to
pi­ta­nje, u ob­li­ku ustav­nog re­zer­va­ta, osta­vlja za od­go­va­ra­ju­ći tre­nu­tak
u bu­duć­no­sti (čl. 182, st. 2). Ta­kva prak­sa u upo­red­noj ustav­no­sti ni­je ne­
po­zna­ta. Šta­vi­še, usta­vi su, ne sa­mo de­kla­ra­tiv­ni, već i pr­o­gram­ski ak­ti.
Na­i­me, „prem­da je ustav u osno­vi po­zi­tiv­no­prav­ni tekst ko­jim se pr­o­pi­su­
je sa­da­šnje ustav­no ure­đe­nje, on je zbog to­ga što se od nje­ga oče­ku­je da
va­ži du­go u bu­duć­no­sti, če­sto iz­nad stvar­nih mo­guć­no­sti da­tog dru­štva,
pa je u tom smi­slu, po­red va­že­će nor­me, ustav i pr­o­gram za bu­duć­nost“.98
Upra­vo je to zna­če­nje pre­am­bu­le Usta­va i pra­te­će za­kle­tve pred­sed­
ni­ka Re­pu­bli­ke. Svi dr­žav­ni orga­ni su Usta­vom oba­ve­za­ni „da za­stu­pa­ju
i šti­te dr­žav­ne in­te­re­se Sr­bi­je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji u svim unu­tra­šnjim
i spolj­nim po­li­tič­kim od­no­si­ma“.
Po­la­ze­ći od to­ga da u tre­nut­ku do­no­še­nja Usta­va Sr­bi­ja ni­je ostva­
ri­va­la vlast nad Ko­so­vom, iz­u­zev na­ve­de­nih osta­ta­ka na nje­go­vom se­ve­
ru, ja­sno je da je Ustav imao u vi­du oba­ve­zu sred­stva, a ne oba­ve­zu ci­lja.
Da­kle, dr­žav­ni orga­ni su du­žni da sa­ve­snim vo­đe­njem unu­tra­šnje i spolj­
ne po­li­ti­ke pre­du­zmu ko­ra­ke do mak­si­mu­ma svo­jih ras­po­lo­ži­vih sred­sta­
va ka­ko bi se Ko­so­vo po­ste­pe­no re­in­te­gri­sa­lo u Sr­bi­ju. Ina­če bi se mo­glo
tvr­di­ti da se te od­red­be Usta­va kr­še od nje­go­vog do­no­še­nja. Na­i­me, Sr­bi­ja
ne ostva­ru­je vlast nad Ko­so­vom i Me­to­hi­jom, te ona i ni­je njen sa­stav­ni
deo, su­prot­no ono­me što je za­cr­ta­no u pre­am­bu­li.
I još kon­kret­ni­je, mo­gli bi­smo da se za­pi­ta­mo šta je sa prav­nom od­
go­vor­no­šću svih dr­žav­nih orga­na, a na pr­vom me­stu pred­sed­ni­ka Re­pu­
bli­ke, ko­ji una­zad de­set go­di­na oči­gled­no ni­su za­šti­ti­li dr­žav­ne in­te­re­se
Sr­bi­je, jer ona sve to vre­me ne ostva­ru­je su­ve­re­nost nad svo­jom ju­žnom
po­kra­ji­nom. Dru­gim re­či­ma, ove ustavne odredbe ima­ju zna­če­nje ko­je je
imao ne­ka­da­šnji član 23 Osnov­nog za­ko­na Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ne­mač­ke,
a ko­ji je, na­kon na­vo­đe­nja ime­na svih svo­jih ta­da­šnjih fe­de­ral­nih je­di­ni­
ca (länder), pr­o­pi­si­vao da „će stu­pi­ti na sna­gu i u dru­gim de­lo­vi­ma Ne­
mač­ke na­kon nji­ho­vog pri­stu­pa­nja“, alu­di­ra­ju­ći na uje­di­nje­nje Za­pad­ne
i Is­toč­ne Ne­mač­ke.99

98 Ibid., 46.
99 „Ovaj Osnov­ni za­kon se za sa­da pri­me­nju­je na te­ri­to­ri­ji ze­ma­lja Ba­de­na, Ba­var­
ske, Bre­me­na, Ve­li­kog Ber­li­na, Ham­bur­ga, He­se­na, Do­nje Sak­so­ni­je, Se­ver­ne Raj­
ne-Vest­fa­li­je, Rajn­ske Ze­mlje-Pa­la­ti­na­ta, Šle­zvig-Hol­štaj­na, Vir­tem­berg-Ba­de­na

122
 Anatomija jedne odluke

Po­što bi Ustav sam se­be ne­gi­rao ka­da bi na­re­đi­vao ne­mo­gu­će,100 na­

me­će se za­klju­čak da ustav­ne od­red­be o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji sa­dr­že oba­ve­zu
sred­stva i da je na dr­žav­nim orga­ni­ma, a to su, po pri­ro­di stva­ri, Na­rod­na
skup­šti­na i Vla­da, da sa­mi pr­o­ce­ne ko­je me­re su naj­svr­sis­hod­ni­je. For­
mu­li­sa­nje od­go­va­ra­ju­će stra­te­gi­je, u tom po­gle­du, ili nji­ho­va oce­na ni­je
i ne mo­že bi­ti za­da­tak za su­do­ve, pa ni za Ustav­ni sud Sr­bi­je. To je po­li­
tič­ko pi­ta­nje ko­je je­ste i mo­ra osta­ti u nad­le­žno­sti po­li­tič­kih gra­na vla­sti.

5. Ume­sto za­ključ­ka: mo­ral­nost ko­ja

ustav­no­sud­sku od­lu­ku či­ni mo­guć­nom
Pred­met ovo­ga ra­da bi­la je prav­na ana­li­za Za­ključ­ka Ustav­nog suda
o od­ba­ci­va­nju pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti Spo­ra­zu­ma o nor­
ma­li­za­ci­ji od­no­sa iz­me­đu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i „Re­pu­bli­ke Ko­so­va“. Na­ša na­
me­ra je bi­la da, kre­ću­ći se u okvi­ri­ma po­li­ti­ko­lo­ške te­o­ri­je sud­stva, is­pi­ta­mo
po­sto­ja­nje po­li­tič­ke an­ga­žo­va­no­sti Su­da u ovom pred­me­tu. Na­i­me, po­šli
smo od pret­po­stav­ke da je ste­pen oda­no­sti su­di­ja iz­vo­ri­ma, me­ren nji­ho­
vim pri­dr­ža­va­njem ka­no­na prav­nog za­klju­či­va­nja, zna­ča­jan, iako ne uvek
i do­vo­ljan, po­ka­za­telj nji­ho­vog po­li­tič­kog de­lo­va­nja. Po­li­tič­ka ose­tlji­vost
pi­ta­nja ustav­no­sti Spo­ra­zu­ma i re­la­tiv­no ve­li­ki br­oj iz­dvo­je­nih mi­šlje­nja
u ovom pred­me­tu oprav­da­li su upra­vo nje­gov oda­bir za ovaj ca­se study.
Ana­li­za Za­ključ­ka je po­ka­za­la da se pred di­le­ma­ma sa ko­ji­ma se
su­o­ča­vao Sud uvek opre­de­lji­vao za ona re­še­nja ko­ja su od­go­va­ra­la po­li­
tič­kim gra­na­ma vla­sti, po ce­nu či­nje­nja prav­no­lo­gič­kih pre­stu­pa i ogre­
še­nja o dru­ga pra­vi­la pre­su­đi­va­nja. I ne sa­mo to, Sud ni­je imao sna­ge da
for­mu­li­še al­ter­na­tiv­no obra­zlo­že­nje ono­me ko­je su za­go­va­ra­li pred­stav­
ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne i Vla­de, ko­jim bi do­šao do istog is­ho­da – od­lu­ke
o ne­na­dle­žno­sti – ču­va­ju­ći pri­tom svo­je do­sto­jan­stvo. Re­še­nje za to bi bila
pri­me­na dok­tri­ne po­li­tič­kih pi­ta­nja, što smo u osnov­nim cr­ta­ma i iz­lo­ži­
li u ovom ra­du.
U svom de­lu „Mo­ral­nost pra­va“ Lon Fu­ler raz­ma­tra po­stu­pa­nja ko­ja
vo­de ne­u­spe­hu u stva­ra­nju pra­va i shod­no nji­ma for­mu­li­še svoj­stva ko­je
za­ko­no­dav­stvo tre­ba da ima da bi­lo što sa­vr­še­ni­je. To su, pre­ma nje­mu,
zah­te­vi mo­ral­no­sti ko­ji pra­vo či­ne mo­guć­nim.101

i Vir­tem­berg-Ho­en­co­ler­na. On će stu­pi­ti na sna­gu i u dru­gim de­lo­vi­ma Ne­mač­ke

na­kon nji­ho­vog pri­stu­pa­nja“ (čl. 23 Osnov­nog za­ko­na Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ne­mač­
ke od 1949).
100 „Na­re­di­ti ne­što što ne mo­že da bu­de uči­nje­no, ne zna­či stvo­ri­ti pra­vo; to zna­či
po­ni­šti­ti pra­vo, jer na­red­ba ko­ja ne mo­že da se po­štu­je ne slu­ži ni­ka­kvom ci­lju
do­li zbr­ci, stra­hu i ha­o­su“. Fu­ler, L. L. (2001), Mo­ral­nost pra­va (pre­vod Mi­tro­vić,
S), Be­o­grad: Prav­ni fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, 53.
101 Pi­ta­nja ko­ja Fu­ler raz­ma­tra su: op­štost pra­va, ob­na­ro­do­va­nje, re­tro­ak­tiv­ni za­ko­
ni, ja­snost za­ko­na, pr­o­tiv­reč­nost u za­ko­ni­ma, za­ko­ni ko­ji zah­te­va­ju ne­mo­gu­će,

123
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

Na tra­gu tih Fu­le­ro­vih pre­po­ru­ka mo­že se raz­mi­šlja­ti o kva­li­te­ti­

ma ko­je tre­ba da ima ustav­no­sud­ska od­lu­ka da bi se uop­šte mo­gla ta­ko
ozna­či­ti, u pre­skrip­tiv­nom smi­slu. Ovom pri­li­kom za­dr­ža­će­mo se sa­mo na
onim zah­te­vi­ma za ko­je dr­ži­mo da ni­su bi­li is­pu­nje­ni u Za­ključ­ku i uka­
za­će­mo ukrat­ko na raz­lo­ge za ta­kav stav.
1. Sa­ve­sna pri­me­na prav­nog si­lo­gi­zma. Ona pod­ra­zu­me­va naj­pre oda­
bir re­le­vant­nih nor­mi ko­je pri­pa­da­ju ka­ko ve­li­koj ta­ko i ma­loj pre­mi­si si­
lo­gi­zma, a po­tom i od­re­đi­va­nje nji­ho­vog zna­če­nja ume­sto nji­ho­vog pr­o­
stog ni­za­nje. Tek ta­da, po­što se te­melj­no sa­gle­da­ju pra­vi­la ko­ja su osnov
i pred­met kon­tro­le, mo­že se oče­ki­va­ti da će za­klju­čak si­lo­gi­zma – iz­re­ka
ustav­no­sud­ske od­lu­ke – bi­ti is­pra­van. Me­đu­tim, u da­tom za­ključ­ku Su­da
ni pre­mis­sa ma­i­or ni pre­mis­sa mi­nor, od­no­sno nor­me ko­je njih či­ne, se ne
raz­ma­tra­ju. Sud uop­šte ne ana­li­zi­ra ustav­no­prav­ni od­nos Re­pu­bli­ke Sr­
bi­je pre­ma auto­nom­noj po­kra­ji­ni Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Ni na jed­nom me­stu
Sud ne od­re­đu­je ni zna­če­nje ni nor­ma­tiv­nu vred­nost od­re­da­ba o Ko­so­vu
i Me­to­hi­ji u pre­am­bu­li i čla­no­vi­ma 114 i 182 Usta­va. Isto ta­ko, iz­o­sta­
la je i ana­li­za sa­dr­ži­ne Spo­ra­zu­ma. Isti­na, Sud raz­ma­tra ustav­ne nor­me
o od­no­su iz­me­đu Na­rod­ne skup­šti­ne i Vla­de. No, to je zbog to­ga što je
bio na po­gre­šnom pu­tu, u na­sto­ja­nju da Spo­ra­zum sve­de na po­li­tič­ki akt,
što je ina­če pr­o­pust ko­ji je u ve­zi sa sle­de­ćim po­treb­nim svoj­stvom ustav­
no­sud­ske od­lu­ke.
2. Ko­ri­šće­nje pri­hva­će­nog zna­če­nja re­le­vant­nih prav­nih poj­mo­va. Da
bi prav­ni si­lo­gi­zam mo­gao da se pri­me­ni, i da bi od­lu­ka mo­gla da se raz­
u­me i pri­hva­ti u da­toj epi­ste­mo­lo­škoj i po­li­tič­koj za­jed­ni­ci, ustav­ni sud
mo­ra da se slu­ži kon­ven­cij­ski ute­me­lje­nim zna­če­njem re­le­vant­nih prav­nih
poj­mo­va. Sa­mo ta­da se prav­nim si­lo­gi­zmom mo­že do­ći do is­prav­nog prav­
nog is­ho­da, jer će pod ve­li­ku i ma­lu pre­mi­su bi­ti pod­ve­de­ne od­go­va­ra­ju­će
prav­ne ka­te­go­ri­je. Uosta­lom, na po­što­va­nju tog ta­ko­đe for­mal­no­lo­gič­kog
pra­vi­la – de­fi­ni­sa­nja poj­mo­va, i po­či­va mak­si­ma iura no­vit cu­ria. Me­đu­
tim, u Za­ključ­ku je ključ­nim poj­mo­vi­ma – op­štem ak­tu i po­li­tič­kom ak­tu
– da­to zna­če­nje ko­je ne od­go­va­ra onom ko­je je usvo­je­no u na­šoj prak­si
i struč­noj li­te­ra­tu­ri. Po­go­to­vo je bi­lo po­gre­šno za Sud, ko­ji je gra­dio svo­ju
stra­te­gi­ju na pr­o­ce­snoj od­lu­ci o ne­na­dle­žno­sti, da se za­kla­nja iza te­o­ri­je
po­li­tič­kih aka­ta i da ne uzme u raz­ma­tra­nje dok­tri­nu po­li­tič­kih pi­ta­nja.
Ovi pr­o­pu­sti su po­sle­di­ca ne­jed­na­kog od­no­sa Su­da pre­ma su­prot­sta­vlje­
nim stra­na­ma, ali i ne­po­što­va­nja sop­stve­ne ju­ri­spru­den­ci­je.
3. Jed­nak od­nos pre­ma stra­na­ma u po­stup­ku. Ovo pra­vi­lo je od iz­
u­zet­nog zna­ča­ja zbog to­ga što ono pod­ra­zu­me­va kon­tra­dik­tor­nost po­
stup­ka, a sa­mim ti­me i ve­ću mo­guć­nost do­la­ska do što is­prav­ni­je od­lu­ke.

stal­nost za­ko­na u vre­me­nu, po­du­dar­nost iz­me­đu zva­nič­ne rad­nje i ob­ja­vlje­nog

pra­vi­la. Fu­ler (2001), 63–109.

124
 Anatomija jedne odluke

Osim to­ga, za le­gi­tim­nost su­da je va­žno ne sa­mo da bu­de ne­pri­stra­san

u od­lu­či­va­nju, već i da oda­je ta­kav uti­sak, što se po­sti­že jed­na­kim po­
stu­pa­njem pre­ma su­prot­sta­vlje­nim stra­na­ma. Pri to­me, u nor­ma­tiv­nom
ustav­no­prav­nom spo­ru stra­ne ni­su sa­mo po­kre­ta­či/in­ci­ja­to­ri po­stup­ka
i do­no­si­lac ospo­re­nog ak­ta, već i struč­na jav­nost ko­ja za­stu­pa jed­no od
mo­gu­ćih gle­di­šta. Da­kle, stra­ne se shva­ta­ju ši­re u nor­ma­tiv­noj kon­tro­li
ustav­no­sti, jer je ona, po svo­joj pri­ro­di, obek­tiv­ni spor. Su­štin­ski, u njoj
se se ne su­ko­blja­va­ju ne­po­sred­no su­če­lje­ne stran­ke, već nji­ho­ve ide­je ko­je
se ti­ču ce­lo­kup­ne po­li­tič­ke za­jed­ni­ce. Otu­da i obra­zlo­že­nje od­lu­ke mo­ra
da bu­de ogle­da­lo či­ta­ve te di­ja­lek­ti­ke. Me­đu­tim, u Za­ključ­ku se po­je­di­ni
sta­vo­vi po­kre­ta­ča po­stup­ka uop­šte ne na­vo­de, po­put onog da je Spo­ra­
zum me­đu­na­rod­ni ugo­vor za­klju­čen u bi­la­te­ral­noj for­mi, baš kao što se
ne na­vo­de ni mi­šlje­nja ve­li­ke ve­ći­ne uče­sni­ka jav­ne ras­pra­ve ko­ja se ni­su
ukla­pa­la u za­mi­sao o Spo­ra­zum kao po­li­tič­kom ak­tu. Na­su­prot to­me, ne
sa­mo što se u Za­ključ­ku pre­vas­hod­no raz­ma­tra­ju argu­men­ti stra­ne ko­ja
je bra­ni­la upra­vo to sta­no­vi­šte, već po­sto­ji i vi­zu­el­no po­i­sto­ve­ći­va­nje iz­
me­đu njen i Su­da, jer je njen pri­log unet u obra­zlo­že­nje go­to­vo bez na­
vod­ni­ka i upu­ći­va­nja na iz­vor.
4. Po­što­va­nje sop­stve­ne prak­se. Le­gi­tim­nost sud­stva po­či­va na kva­li­
te­tu nje­go­ve prak­se, bu­du­ći da ono, za raz­li­ku od le­gi­sla­ti­ve i eg­ze­ku­ti­ve,
ne­ma dru­gih po­lu­ga mo­ći da se na­met­ne u da­tom si­ste­mu vla­sti. Otu­da
ustav­ni su­do­vi mo­ra­ju bri­žlji­vo i do­sled­no da gra­de argu­men­ta­ci­ju, po­
zi­va­ju­ći se kad god je to mo­gu­će na svo­je pret­hod­ne od­lu­ke – pre­se­da­
ne. Iz ta­kve prak­se na­sta­je ju­ri­spru­den­ci­ja ko­jom su­do­vi po­tvr­đu­ju da ne
od­lu­ču­ju sa­mo­volj­no, već da u jed­na­kim si­tu­a­ci­ja­ma po­stu­pa­ju jed­na­ko.
Oni se ta­ko sta­ra­ju o prav­noj si­gur­no­sti, ali i raz­vi­ja­ju svoj auto­ri­tet u dr­
ža­vi i dru­štvu. Me­đu­tim, u Za­ključ­ku, ka­ko je pri­me­će­no i u iz­dvo­je­nim
mi­šlje­nji­ma, Sud se oglu­šio o svo­ju prak­su od­re­đi­va­nja pri­ro­de prav­nog
ak­ta – da li je op­šti ili po­je­di­nač­ni – s ob­zi­rom na nje­go­vu sa­dr­ži­nu, a ne
for­mu. Ta­ko ra­di­kal­ni za­o­kre­ti u re­zo­nu, ko­je se Sud ni ne tru­di da obra­
zlo­ži, mo­gu sa­mo da stvo­re uti­sak da on u ovom pred­me­tu ni­je de­lo­vao
kao organ ve­zan pra­vom, već kao po­li­tič­ki organ.
5. Do­sled­no iz­vo­đe­nje sta­vo­va. Ako mo­ra po­sto­ja­ti kon­ti­nu­i­tet sud­skog
re­zo­na u vre­me­nu, či­me se stva­ra ju­ri­spru­den­ci­ja, on­da uto­li­ko pre sta­vo­vi
iz­ne­ti u kon­kret­noj od­lu­ci mo­ra­ju bi­ti me­đu­sob­no uskla­đe­ni. Dru­gim re­či­
ma, po­red po­što­va­nja prav­nog si­lo­gi­zma i pra­vi­la de­fi­ni­sa­nja, sud se mo­ra
dr­ža­ti i osta­lih for­mal­no­lo­gič­kih zah­te­va, na­ro­či­to na­če­la ne­pro­ti­vreč­no­
sti, kao i de­duk­tiv­no­sti i in­duk­tiv­no­sti u za­klju­či­va­nju. Me­đu­tim, Za­klju­
čak obi­lu­je iz­vo­ri­ma i pri­me­ri­ma ko­ji se ne do­vo­de u ve­zu sa pred­me­tom
spo­ra. Nji­hov obim i sa­dr­ži­na is­cr­plju­ju či­ta­o­ca, jer od nje­ga zah­te­va­ju
da do­mi­šlja tu ve­zu, što sa­mo po se­bi či­ni od­lu­ku ne­ja­snom i pod­lo­žnom
raz­li­či­tim tu­ma­če­nji­ma. Ovo se na­ro­či­to vi­di na pri­me­ru ospo­ra­va­nja te­ze
125
Hereticus, 1–2/2016 Tanasije Marinković

da se tač­kom 14 Spo­ra­zu­ma pri­zna­je ne­za­vi­snost Ko­so­va. Ko­nač­no, ovoj

kon­fu­zi­ji do­pri­no­se i oni de­lo­vi Za­ključ­ka u ko­jem se Sud opre­de­lju­je za
jed­nu vr­stu argu­me­na­ta, da bi od nje ubr­zo od­u­stao bez ika­kvog po­ja­šnje­
nja, osta­vlja­ju­ći po ko zna ko­ji put či­ta­o­ca u ne­do­u­mi­ci ko­ji je kri­te­ri­jum
nje­go­vog od­lu­či­va­nja, što je do­šlo do iz­ra­ža­ja pri­li­kom „do­ka­zi­va­nja“ da
Od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne i Za­klju­čak Vla­de ni­su op­šti ak­ti.

Tanasije Marinkovic

ANATOMY OF A DECISION – POLITICOLOGICAL VIEW

ON CONSTITUTIONAL COURT’S DECISION
ON CONSTITUTIONALITY OF BRUSSELS AGREEMENT

Sum­mary
This pa­per analyses the Con­clu­sion of Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt of Re­pu­blic
of Ser­bia on con­sti­tu­ti­o­na­lity of „The First Agre­e­ment on Prin­ci­ples Re­gu­la­ting
Nor­ma­li­sa­tion of Re­la­ti­ons“ bet­we­en Go­vern­ment of Ser­bia and Tem­po­rary in­
sti­tu­ti­ons of auto­nomy in Pri­sti­na from the per­spec­ti­ve of po­li­ti­co­lo­gi­cal the­ory
of ju­di­ci­ary. The cor­ner sto­ne of the abo­ve- men­ti­o­ned the­ory is the pre­sump­
tion that jud­ges of con­sti­tu­ti­o­nal co­urts are po­li­ti­cal ac­tors, gu­i­ded not me­rely
by le­gal, but ide­o­lo­gi­cal and stra­te­gic con­si­de­ra­ti­ons and con­cerns as well. Af­ter
pre­sen­ting the su­bject of the con­sti­tu­ti­o­nal dis­pu­te, pro­vi­ding a cri­ti­cal analysis
of ex­pla­na­ti­on of Co­urt’s Con­clu­sion and po­in­ting out of se­ri­o­us for­mal and lo­
gi­cal short­co­mings of the abo­ve- men­ti­o­ned ex­pla­na­ti­on, as well as fa­i­lu­re of the
Co­urt to adopt the sa­me pro­ce­du­ral de­ci­sion that wo­ulf be ba­sed on a dif­fe­rent
con­sti­tu­i­o­nal doc­tri­ne, the aut­hor draws a con­clu­sion abo­ut the exi­sten­ce of Co­
urt’s po­li­ti­cal mo­ti­va­tion and en­ga­ge­ment in this ca­se.
Key words: po­li­ti­co­lo­gi­cal the­ory of ju­di­ci­ary, ju­di­cial re­vi­ew of con­sti­tu­ti­o­
na­lity, in­ter­na­ti­o­nal agre­e­ment, ge­ne­ral le­gal act, doc­tri­ne of po­
li­ti­cal is­su­es, ex­pla­na­ti­on of Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt’s de­ci­sion

126
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

UDK 341.24(497.11)"2013"
340.142:342.565.2(497.11)

Violeta Beširević
Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu

A JEDAN RAZLOG MENJA SVE:

KONTROLA USTAVNOSTI BRISELSKOG SPORAZUMA
U SVETLU DOKTRINE POLITIČKOG PITANJA*

Re­zi­me: Za­ključ­kom Ustav­nog su­da Sr­bi­je od 10. de­cem­bra 2014. go­di­ne

od­ba­čen je Pred­log 25 na­rod­nih po­sla­ni­ka za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti tzv.
Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, usme­re­nog na nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa iz­me­đu Vla­de RS i Pri­
vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni. Pred­log je od­ba­čen iz pro­ce­snih raz­lo­ga:
Ustav­ni sud ogla­sio se ne­na­dle­žnim za­to što je utvr­dio da ni Bri­sel­ski spo­ra­zum,
ni­ti re­le­vant­ni ak­ti Vla­de RS i Na­rod­ne skup­šti­ne, usvo­je­ni po­vo­dom Spo­ra­zu­ma,
ni­su po svo­joj pri­ro­di op­šti prav­ni ak­ti ko­ji, u skla­du sa čla­nom 167. Usta­va RS,
pod­le­žu kon­tro­li ustav­no­sti. Autor­ka ovog ra­da sa­gla­sna je sa Za­ključ­kom Ustav­
nog su­da, ali ne i sa raz­lo­zi­ma na ko­ji­ma je Sud za­sno­va­no svo­ju ne­na­dle­žnost.
U ra­du se nu­di pri­kaz al­ter­na­tiv­nog pu­ta, ute­me­lje­nog na na­če­lu po­de­
le vla­sti i dok­tri­ni po­li­tič­kog pi­ta­nja, ko­ji je Sud mo­gao da sle­di da bi usta­no­vio
svo­ju ne­na­dle­žnost. Sle­de­ći ju­ri­spru­den­ci­ju upo­red­nog ustav­nog pra­va, ana­li­zom
sa­dr­ža­ja, ci­lje­va i po­li­tič­kog kon­tek­sta u ko­jem je pa­ra­fi­ran Bri­sel­ski spo­ra­zum,
autor­ka ra­da po­ka­za­će sle­de­će: (a) da Bri­sel­ski spo­ra­zum ni­je po­stig­nut u ci­lju
us­po­sta­vlja­nja po­nov­nog funk­ci­o­ni­sa­nja dr­žav­ne vla­sti na te­ri­to­ri­ji KiM, već u ci­
lju za­šti­te srp­skog na­ro­da i dr­žav­nih in­te­re­sa u da­toj po­li­tič­koj si­tu­a­ci­ji, a sve do
po­nov­nog us­po­sta­vlja­nja su­ve­re­ni­te­ta; (b) da se Bri­sel­ski spo­ra­zum mo­ra tu­ma­či­ti
u kon­tek­stu po­sto­je­će prav­ne i po­li­tič­ke re­al­no­sti; (c) da Ustav­ni sud ne mo­že me­
ri­tor­no da od­lu­ču­je da li se pred­vi­đe­nim me­ha­ni­zmi­ma, tj. osni­va­njem Aso­ci­ja­ci­je/
Za­jed­ni­ce op­šti­na u ko­ji­ma Sr­bi či­ne ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo, or­ga­ni­za­ci­jom sud­ske
vla­sti i us­po­sta­vlja­njem od­re­đe­nih po­li­cij­skih struk­tu­ra, mo­gu za­šti­ti­ti pri­pad­ni­
ci srp­skog na­ro­da i dr­žav­ni in­te­re­si na KiM, za­to što je reč o po­li­tič­kom pi­ta­nju
ko­je zah­te­va vi­še od prav­ne eks­per­ti­ze, ne mo­že se re­ši­ti prav­nim stan­dar­di­ma
i o ko­ji­ma je, shod­no Usta­vu RS, nad­le­žna da od­lu­ču­je Vla­da RS.
Ključ­ne re­či: Bri­sel­ski spo­ra­zum, Ustav RS, kon­tro­la ustav­no­sti, dok­tri­na po­li­
tič­kog pi­ta­nja, po­de­la vla­sti

* Autor­ka je re­dov­na pro­fe­sor­ka Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta Union u Be­o­gra­du.

vi­o­le­ta.be­si­re­vic­@prav­ni­fa­kul­tet.rs, be­si­rev­v@ceu.edu Ovaj rad ura­đen je u okvi­
ru pro­jek­ta Una­pre­đe­nje kon­ku­rent­no­sti Sr­bi­je u pro­ce­su pri­stu­pa­nja Evrop­skoj
uni­ji, ko­jeg fi­nan­si­ra Mi­ni­star­stvo pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­škog raz­vo­ja Re­pu­
bli­ke Sr­bi­je (br. 47028, 2011–2016).

127
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

1. Uvod
Iako na­ša ustav­na dok­tri­na po­li­tič­kom ka­rak­te­ru ustav­nog pra­va re­
la­tiv­no ma­lo po­kla­nja pa­žnju, ni­šta ne sve­do­či bo­lje o to­me da je ustav­no
pra­vo po­li­tič­ko pra­vo, od­no­sno da kon­tro­la ustav­no­sti mo­že da pred­sta­vlja
na­sta­vak po­li­ti­ke dru­gim sred­stvi­ma, ne­go Pred­log pod­net od stra­ne dva­
de­set­pe­to­ri­ce na­rod­nih po­sla­ni­ka Ustav­nom su­du Sr­bi­je (USS) za oce­nu
ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pa­ra­fi­ra­nog „Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji
re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“ iz­me­đu Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Pri­vre­
me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni.1 Ta­ko se trend tzv. „ju­di­ka­li­za­ci­je
po­li­ti­ke“, od­no­sno svo­je­vr­snog tran­sfe­ra po­li­tič­ke mo­ći sa de­mo­krat­skih
in­sti­tu­ci­ja na (ustav­ne) su­do­ve, pri­su­tan već du­že vre­me­na u mno­gim
ju­ris­dik­ci­ja­ma, od SAD do Ju­žne Afri­ke, od Ne­mač­ke do Evrop­ske uni­je,
u svom naj­u­pe­ča­tlji­vi­jem ob­li­ku ma­ni­fe­sto­vao i u Sr­bi­ji. Na­i­me, upu­ću­ju­ći
na­ve­de­ni pred­log Ustav­nom su­du, pred­la­ga­či su tra­ži­li od Su­da da na se­be
pre­u­zme re­ša­va­nje po­li­tič­kog pi­ta­nja od ključ­nog dr­žav­nog i na­ci­o­nal­nog
in­te­re­sa za Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju i svo­jom od­lu­kom za­me­ni po­li­ti­ku Vla­de ko­
ja se ti­če po­lo­ža­ja srp­skog na­ro­da na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
Iako je za­da­tak ustav­nih su­do­va da o po­li­tič­kim spo­ro­vi­ma od­lu­ču­
ju na osno­vu prav­nih pra­vi­la2, od­lu­či­va­nje o ustav­no­sti Bri­sel­skog spo­ra­
zu­ma sta­vi­lo bi na mu­ku i ustav­ne su­do­ve sa du­žom tra­di­ci­jom i mno­go
bo­ga­ti­jom prak­som ne­go što su to tra­di­ci­ja i prak­sa USS. Do me­ri­tor­nog
re­še­nja te­ško bi do­šli ne sa­mo, na pri­mer, tra­di­ci­o­nal­no ak­tiv­ni Vr­hov­
ni sud SAD ili Sa­ve­zni ustav­ni sud Ne­mač­ke, ne­go i is­ku­sni Vr­hov­ni sud
Izra­e­la, ko­ji na ne­delj­noj ba­zi do­no­si od­lu­ke od pri­mar­nog zna­ča­ja za
po­li­tič­ki si­stem te ze­mlje, zbog če­ga se Iz­rael če­sto ozna­ča­va kao ze­mlja
„su­do­kra­ti­je“ pre ne­go de­mo­kra­ti­je.3
Upr­kos šan­si da pre­u­zme po­li­tič­ku moć, od sa­mog po­čet­ka dva su
raz­lo­ga ja­sno uka­zi­va­la da Sud u ovom spo­ru ne­će do­ne­ti isto­rij­sku od­lu­ku.
Pr­vo, u ve­zi sa is­ho­dom spo­ra, oče­ki­va­nja jav­no­sti, na­ro­či­to one struč­ne,
i oče­ki­va­nja po­li­tič­kih in­sti­tu­ci­ja, pre sve­ga Vla­de, bi­la su raz­li­či­ta. Mi­šlje­
nje struč­ne jav­no­sti ne­dvo­smi­sle­no je na­go­ve­šta­va­lo da ni­šta osim od­lu­
ke o ne­u­stav­no­sti ne­će is­pu­ni­ti oče­ki­va­nja.4 O to­me da li je Vla­da da­va­la

1 U da­ljem tek­stu: Bri­sel­ski spo­ra­zum.

2 Za vi­še vid. Sha­pi­ro, M. (1964). Law and Po­li­tics in the Su­pre­me Co­urt. New York:
Free Press.
3 Hirschl, R. (2006). The New Con­sti­tu­ti­o­na­lism and the Ju­di­ci­a­li­za­tion of Pu­re
Po­li­tics Wor­ldwi­de. Ford­ham Law Re­vi­ew, 75 (2), 739.
4 Vid. npr. Mar­ko­vić, R. (27.06.2014). Za­što je Bri­sel­ski spo­ra­zum ne­u­sta­van. http://
www.pe­cat.co.rs/2014/06/za­sto-je-bri­sel­ski-spo­ra­zum-ne­u­sta­van/, po­se­će­no 27.07.
2016; Ča­vo­ški, K. (30.05.2013). Bri­sel­ski spo­ra­zum – uki­da­nje po­sled­njih osta­ta­ka
dr­žav­no­sti Sr­bi­je na KiM. http://www.nspm.rs/hro­ni­ka/ko­sta-ca­vo­ski-bri­sel­ski-
spo­ra­zum-uki­da­nje-po­sled­njih-osta­ta­ka-dr­zav­no­sti-sr­bi­je-na-kim.html?alp­ha­bet=l,

128
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

sig­na­le su­di­ja­ma da bi od­lu­ka tre­ba­la da ide u su­prot­nom prav­cu, mo­gu­

će je sa­mo na­ga­đa­ti. Ipak, pri­sut­na je sum­nja da je od­re­đe­nih in­ter­ven­
ci­ja bi­lo. Na to, su­prot­no pr­vom uti­sku, ne uka­zu­je či­nje­ni­ca da je Vla­da
pred­lo­ži­la USS da za­sta­ne sa po­stup­kom raz­ma­tra­nja Pred­lo­ga.5 Na to,
pre sve­ga, uka­zu­je ve­ćin­sko mi­šlje­nje su­di­ja u Za­ključ­ku USS, uglav­nom
za­sno­va­nog na mi­šlje­nju pred­stav­ni­ka iz­vr­šne vla­sti.6 Dru­go, do­ta­da­šnja
prak­sa Su­da uka­zi­va­la je na stro­gi prav­ni for­ma­li­zam u re­ša­va­nju ustav­nih
spo­ro­va, tj. na od­su­stvo sud­skog ak­ti­vi­zma i ustav­nih dok­tri­na, bez ko­jih
se ova­ko kom­pli­ko­va­ni za­da­tak ni­je mo­gao re­ši­ti. Sve je to na­go­ve­šta­va­lo
da od pre­u­zi­ma­nja „tran­sfe­ra mo­ći“ i isto­rij­ske od­lu­ke ipak ne­će bi­ti ni­šta.
Od­mah da po­ja­snim. U pred­lo­gu za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti
Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, pred­la­ga­či su, iz­me­đu osta­log, is­ta­kli da je reč o pro-
­tiv­u­stav­nom za­klju­či­va­nju me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra sa dr­žav­nom tvo­re­vi­
nom ko­ja se pred­sta­vlja kao Re­pu­bli­ka Ko­so­vo, da su pro­tiv­u­stav­ne, ka­ko
for­ma nje­go­vog pot­pi­si­va­nja i po­tvr­đi­va­nja, ta­ko i nje­go­va sa­dr­ži­na, ko­
jom se kr­še ustav­na Pre­am­bu­la i ustav­ne od­red­be o nad­le­žno­sti RS i o ne­-
po­vre­di­vo­sti gra­ni­ca.7
Upav­ši u zam­ku, USS je svo­ju pa­žnju usme­rio na do­ka­zi­va­nje za­što
Bri­sel­ski spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor ni­ti ne­ki dru­gi op­šti prav­ni
akt ko­ji u skla­du sa čl. 167. Usta­va RS pod­le­že ustav­no­sud­skoj kon­tro­li,
da bi na kra­ju za­klju­čio sle­de­će: pr­vo, Bri­sel­ski spo­ra­zum je po­li­tič­ki akt
ko­ji ne­ma prav­nu sna­gu, ne­go kre­i­ra po­li­tič­ku oba­ve­zu u du­hu tzv. „me­kog
pra­va“ (soft law); dru­go, ni Za­klju­čak Vla­de o pri­hva­ta­nju „Pr­vog spo­ra­zu­
ma“8, a ni sa njim u ve­zi re­le­vant­na od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne9, ni­su po
svo­joj pri­ro­di op­šti prav­ni ak­ti ko­ji mo­gu bi­ti osnov za uvo­đe­nje „Pr­vog
spo­ra­zu­ma“ u prav­ni po­re­dak Sr­bi­je, te s to­ga ne pod­le­žu ustav­no­sud­skoj

po­se­će­no 27.07.2016; Ivo­še­vić, Z. (21.08.2013). Bol­no, hra­bro, je­di­no mo­gu­će?

http://www.na­slo­vi.net/2013-08-21/po­li­ti­ka/bol­no-hra­bro-je­di­no-mo­gu­ce/6830915,
po­se­će­no 27.07.2016; Ve­sna Ra­kić-Vo­di­ne­lić (In­ter­vju za Fo­Net 16.11.2014). Bri­
sel­ski spo­ra­zum je mi­mo Usta­va Sr­bi­je. http://1080.plus/Ve­sna_Ra­ki%C4%87-
Vo­di­ne­li%C4%87-Bri­sel­ski_spo­ra­zum_je_mi­mo_Usta­va_Sr­bi­je_by_No­va_stran­ka/
ngUHWQsvua4.vi­deo, po­se­će­no 27.07.2016.
5 Vid. Za­klju­čak o od­ba­ci­va­nju pred­lo­ga za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pa­ra­fi­ra­nog
„Pr­vog spo­ra­zu­ma o prin­ci­pi­ma ko­ji re­gu­li­šu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa“ iz­me­đu Vla­
de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni od 19. apri­la
2013.go­di­ne, Slu­žbe­ni gla­snik RS, br.13/2015, 3. U da­ljem tek­stu: Za­klju­čak USS.
6 Na to uka­zu­ju u svo­jim iz­dvo­je­nim mi­šlje­nji­ma su­di­je D. Sto­ja­no­vić i O. Vu­čić.
Vid. Za­klju­čak USS, 31 i 51–52.
7 Vid. Ibid., 1.
8 Vid. Za­klju­čak Vla­de 05 br. 02–3570/2103, 22.04.2013.
9 U pi­ta­nju je Od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne o pri­hva­ta­nju Iz­ve­šta­ja (Vla­de, prim. VB)
o do­sa­da­šnjem pro­ce­su po­li­tič­kog i teh­nič­kog di­ja­lo­ga sa Pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­
ja­ma sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni uz po­sre­do­va­nje Evrop­ske Uni­je, uklju­ču­ju­ći i pro­ces
im­ple­men­ta­ci­je po­stig­nu­tih do­go­vo­ra, 26.04.2013, Slu­žbe­ni gla­snik RS, br. 38/13.

129
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

kon­tro­li.10 Zbog to­ga je USS od­ba­cio Pred­log i ogla­sio se ne­na­dle­žnim za

od­lu­či­va­nje.11 Za­klju­čak o to­me usvo­jen je ube­dlji­vom ve­ći­nom: je­da­na­e­
sto­ro su­di­ja gla­sa­lo je za, dok se sa­mo če­tvo­ro su­di­ja ni­je sa­gla­si­lo, na­pi­
sav­ši iz­dvo­je­na mi­šlje­nja.12
U po­sto­je­ćim prav­nim i po­li­tič­kim okol­no­sti­ma, od­bi­ja­nje da me­ri­
tor­nim od­lu­či­va­njem uđe u sfe­ru me­ga-po­li­ti­ke i ta­ko Ru­bi­kon ipak pre­
đe, na­me­će se kao je­di­ni mo­guć od­go­vor Su­da. Iz­ne­na­đu­je, me­đu­tim, što
je Za­klju­čak o od­ba­ci­va­nju Pred­lo­ga iz raz­lo­ga ne­na­dle­žno­sti uglav­nom
za­sno­van na pra­vi­li­ma me­đu­na­rod­nog jav­nog pra­va, a ne na pra­vi­li­ma
ustav­nog pra­va.13 Ti­me je USS po­no­vo do­neo jed­nu teh­nič­ku od­lu­ku, koja
su­štin­ski ne do­pri­no­si re­ša­va­nju ustav­no prav­nih spo­ro­va sa pri­me­sa­ma
me­ga-po­li­ti­ke.14

10 Za­klju­čak USS, 29. In­te­re­sant­no je na­po­me­nu­ti da se u Za­ključ­ku USS na­vo­di da

je, po­red pred­lo­ga za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, USS
pod­ne­ta i ini­ci­ja­ti­va za po­kre­ta­nje po­stup­ka za oce­nu ustav­no­sti na­ve­de­nih od­
lu­ka Vla­de i Na­rod­ne skup­šti­ne ko­ji­ma se spo­ra­zum pri­hva­ta. Iako je od­lu­čio da
pred­log i ini­ci­ja­ti­vu raz­dvo­ji (vid. Za­klju­čak USS, 3), USS je ipak u ovom po­stup­
ku raz­ma­trao i te od­lu­ke.
11 Ibid.
12 Iz­dvo­je­na ne­sa­gla­sna mi­šlje­nja na­pi­sa­li su su­di­je B. Ne­na­dić, O. Vu­čić, D. Sto­ja­
no­vić i K. Ma­noj­lo­vić An­drić.
13 Osim to­ga, raz­lo­zi na ko­ji­ma je Sud za­sno­vao svo­ju ne­na­dle­žnost iza­zi­va­ju po­do­
zre­nje. Pr­vo, o to­me da li Bri­sel­ski spo­ra­zum ima ka­rak­ter me­đu­na­rod­nog ugo­vo­
ra vid. npr. Pa­pić, T. & Đe­rić, V. (2016). Ulo­ga ustav­nog su­da Sr­bi­je u de­mo­krat­skoj
tran­zi­ci­ji. Be­o­grad: Be­o­grad­ski cen­tar za ljud­ska pra­va, 48–50. Dru­go, slo­ži­la bi
se sa su­di­ja­ma ko­ji su iz­dvo­ji­li mi­šlje­nje u ovom spo­ru i ve­ći­nom kon­sti­tu­ci­o­na­
li­sta ko­ji su uče­stvo­va­li u jav­noj ras­pra­vi pred USS da je, Bri­sel­ski spo­ra­zum, po
svo­joj pri­ro­di op­šti prav­ni akt, ko­ji je u ustav­ni po­re­dak Sr­bi­je „uve­den“ pu­tem
op­šteg ak­ta Vla­de RS u for­mi Za­ključ­ka, kao i pu­tem pri­hva­ta­nja tog za­ključ­ka
od stra­ne Na­rod­ne skup­šti­ne u for­mi od­lu­ke, da­kle ta­ko­đe op­šteg ak­ta. (Vid. npr.
iz­dvo­je­na mi­šlje­nja su­di­ja B. Ne­na­dić i O. Vu­čić.) Ovim op­štim ak­ti­ma, a u skla­
du sa do­go­vo­rom sa Evrop­skom uni­jom, po­li­tič­ke in­sti­tu­ci­je Sr­bi­je pri­hva­ti­le su
Bri­sel­skim spo­ra­zum, o to­me oba­ve­sti­le EU i po nje­mu po­stu­pa­le. Vla­da Sr­bi­je je
iz­me­đu osta­log do­ne­la i od­lu­ke o ras­pu­šta­nju ne­ko­li­ko skup­šti­na op­šti­na na te­ri­
to­ri­ji KiM, i ure­di­la je pi­ta­nje pre­stan­ka rad­no­prav­nog sta­tu­sa po­li­cij­skih slu­žbe­
ni­ka tj. nji­ho­vog pen­zi­o­ni­sa­nja pod iz­ve­snim uslo­vi­ma. (Vid. iz­dvo­je­no mi­šlje­nje
su­di­je K. Ma­noj­lo­vić An­drić). Da­kle, reč je o op­štem ak­tu ko­ji je već pro­iz­veo iz­
ve­sna prav­na dej­stva, a mo­že se oče­ki­va­ti da će i dru­ga pi­ta­nja u ve­zi sa or­ga­ni­
zo­va­njem lo­kal­ne vla­sti na KiM u bu­duć­no­sti bi­ti re­ša­va­na na osno­vu ovog spo­
ra­zu­ma. Tre­ba do­da­ti da je ve­ćin­sko mi­šlje­nje su­di­ja da je reč o po­li­tič­kom ak­tu
neo­dr­ži­vo – čak i da je tač­no – jer i po­li­tič­ki ak­ti pro­iz­vo­de pra­ve po­sle­di­ce (npr.
sam ustav kao po­li­tič­ki akt to či­ni). Osim to­ga mno­gi ak­ti ima­ju du­al­nu pri­ro­du,
na pri­mer za­kon ni­je sa­mo prav­ni, već i po­li­tič­ki akt, a ne­sum­nji­vo je da pod­le­že
oce­ni ustav­no­sti. Ipak, iako je reč o op­štem ak­tu ko­ji pod­le­že kon­tro­li ustav­no­
sti i za­ko­ni­to­sti, to me­đu­tim, još uvek ne zna­či da je Ustav­ni sud nad­le­žan da se
upu­sti i u me­ri­tor­no od­lu­či­va­nje, što ću po­ka­za­ti u ovom ra­du.
14 Na sli­čan na­čin USS je po­stu­pio u po­stup­ku iz­ri­ca­nja za­bra­ne taj­ne po­li­tič­ke or­
ga­ni­za­ci­je „Na­ci­o­nal­ni stroj“. Ume­sto da od­lu­ku o za­bra­ni „Na­ci­o­nal­nog stro­ja“

130
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

Imajući ovo na umu, osnovni cilj ovog rada je prikaz kontrole ustav-
nosti Briselskog sporazuma, zasnovane na načelu podele vlasti i doktrini
političkog pitanja, kojom je Sud takođe mogao utvrditi svoju nenadležnost
i to u skladu sa pravilima meritornog ustavnog prava. Kako je, po mom
mišljenju, doktrina političkog pitanja, osnovna tehnika za utvrđivanje (ne)
nadležnosti USS u ovom sporu, u nastavku rasprave prvo ću se osvrnuti
na sadržaj i ciljeve ove doktrine, oslanjajući se na praksu Vrhovnog suda
SAD i praksu Saveznog ustavnog suda Nemačke, koji pitanju razgraniča-
vanja prava i politike, samo formalno pristupaju različito. Da bi pokazala
da spor o kojem je reč nije klasičan spor u kojem se ispituje usaglašenost
međunarodnih ili domaćih propisa sa najvišim pravnim aktom Republike
Srbije, treći deo rada posvetiću kontroli ustavnosti Briselskog sporazuma
u kontekstu doktrine političkog pitanja. U tom delu rada osvrnuću se na
pravni režim koji je u momentu parafiranja Briselskog sporazuma važio na
KiM, kao i na sadržaj i cilj tog sporazuma. Nakon toga, sledeći standarde
doktrine političkog pitanja, objasniću razloge zbog kojih se USS nije mo-
gao upustiti u meritorno odlučivanje u sporu o kojem je reč.

2. Kontrola ustavnosti u mega-političkim sporovima:

doktrina političkog pitanja
i „popustljiva“ kontrola ustavnosti
Postoji više razloga koji motivišu političare da rešavanje kontra-
verznog političkog pitanja prebace u dvorište ustavnih tela. Prvo, kako to
ističe Hiršl (Ran Hirschl), transfer spornih političkih pitanja može biti efi-
kasan sistem prebacivanja odgovornosti na ustavna tela, uz istovremeno
izbegavanje donošenja rizičnih odluka, kako za same političare, tako i za
političke institucije koje oni vode.15 Racio je jasan: ako kontrola ustavno-
sti može da poveća kredibilnost, a istovremeno umanji krivicu političara
zbog konkretne političke odluke, kontrola ustavnosti političarima ide na
ruku. Drugo, transfer političkog „vrućeg krompira“ ustavnim telima od-
govara onim političarima koji nisu bili voljni ili nisu mogli da reše sporno
pitanje u političkoj areni.16 Treće, to može biti izlaz za one koji žele da iz-
begnu rešavanje spornog pitanja u slučaju da bilo kakva odluka ne donosi

donese zbog ciljeva koje je ova organizacija zastupala, USS je izrekao zabranu
zato što je utvrdio da se radilo o tajnoj organizaciji, čije postojanje zabranjuje sam
Ustav RS. Vid. Odluka Ustavnog suda RS, br. VIIU-171/2008, 2.06.2011. Službeni
glasnik RS, br. 50/2011. Za komentar vid. V. Beširević, (2014). Institucionalizacija
i „devitalizacija“ militantne demokratije u Srbiji: slučaj zabrane udruženja. U Podu-
navac, M., Đorđević, B. (ur.), Ustavi u vremenu krize: postjugoslovenska perspektiva,
str.151–172. Beograd: Fakultet političkih nauka i Udruženje za političke nauke Srbije.
15 Hirschl, 2006, 745.
16 Ibid.

131
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

po­bed­ni­ka, i/ili za po­li­tič­ku gar­ni­tu­ru ko­ja že­li da iz­beg­ne ko­laps iona­ko

sla­be vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je.17 Naj­zad, Hiršl na­gla­ša­va da po­li­tič­ka opo­zi­ci­
ja mo­že da pri­beg­ne ovoj tak­ti­ci ka­da že­li da za­pla­ši ili op­stru­i­še vla­du.18
Ipak, stra­te­gi­ju „pre­u­sme­ra­va­nja kri­vi­ce“ (Hiršl), ustav­no sud­stvo
uglav­nom ni­je do­če­ka­lo ne­sprem­no. U po­li­tič­ki ose­tlji­vim pred­me­ti­ma
iz obla­sti me­đu­na­rod­nih od­no­sa, od­bram­be­ne ili bez­bed­no­sne po­li­ti­ke,
neka ustav­no­sud­ska te­la sklo­na su da se ogla­se se ne­na­dle­žnim za od­lu­
či­va­nje, pri­me­nju­ju­ći dok­tri­nu po­li­tič­kog pi­ta­nja ko­ja po­la­zi od to­ga da je
reč o pi­ta­nji­ma ko­ja ne mo­gu bi­ti raz­ma­tra­na u su­du, od­no­sno ko­ja ni­su
sud­ske pri­ro­de (na en­gle­skom: ju­sti­ci­a­ble). Pi­ta­nje ni­je po­god­no za sud­
sko od­lu­či­va­nje on­da ka­da je nje­go­vo re­ša­va­nje po­ve­re­no po­li­tič­kom or­
ga­nu či­ji za­klju­čak ap­so­lut­no oba­ve­zu­je sud i on­da ka­da se ne mo­že re­ši­ti
prav­nim stan­dar­di­ma.19 Dok­tri­na po­či­va na na­če­lu po­de­le vla­sti i spre­ča­va
(ustav­ne) su­do­ve da od­lu­ču­ju o pi­ta­nji­ma ko­ja su usta­vom po­ve­re­na iz­vr­
šnim ili za­ko­no­dav­nim or­ga­ni­ma. Naj­če­šće je pri­me­nju­ju su­do­vi u SAD,
i to u od­no­su na uski krug pi­ta­nja ko­ja spa­da­ju u do­men spolj­ne po­li­ti­ke,
od­bra­ne ili na­ci­o­nal­ne bez­bed­no­sti. Pod dru­gim na­zi­vom, ili bez ja­sno
for­mu­li­sa­nog na­zi­va, u spo­ro­vi­ma iz spolj­ne, od­bram­be­ne ili na­ci­o­nal­ne
bez­bed­no­sti, ovu dok­tri­nu pri­me­nju­ju i vr­hov­ni su­do­vi u Ve­li­koj Bri­ta­ni­
ji i Izra­e­lu.20 Tra­go­vi dok­tri­ne po­li­tič­kog pi­ta­nja mo­gu se na­ći i u od­lu­ci
Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va u pred­me­tu Mar­ko­vić i dru­gi pro­tiv Ita­li­je,
ko­ji se ti­cao uče­stvo­va­nja ita­li­jan­skih oru­ža­nih sna­ga u bom­bar­do­va­nju
Sr­bi­je i Cr­ne Go­re 1999. go­di­ne.21
Iako je pri­stup ne­mač­kog Sa­ve­znog ustav­nog su­da for­mal­no dru­
ga­či­ji, od­no­sno iako se taj sud upu­šta u kon­tro­lu ustav­no­sti svih aka­ta,
re­zul­tat je prak­tič­no isti.22 Na­i­me, u ose­tlji­vim obla­sti­ma me­đu­na­rod­
nih od­no­sa, od­bra­ne ili bez­bed­no­sti, Sa­ve­zni ustav­ni sud Ne­mač­ke naj­če­
šće pri­be­ga­va „po­pu­stlji­voj“ kon­tro­li ustav­no­sti,23 što prak­tič­no zna­či da,
iako se upu­šta u me­ri­tor­no od­lu­či­va­nje, uvek sta­je iza od­lu­ka po­li­tič­kih

17 Ibid.
18 Ibid.
19 Za vi­še o dok­tri­ni po­li­tič­kog pi­ta­nja vid. Har­ri­son, J. (2015). The Po­li­ti­cal Qu­e­sti­on
Doc­tri­nes, Vir­gi­nia Pu­blic Law and Le­gal The­ory Re­se­arch Pa­per No. 59. Re­tri­e­ved July
15, 2016, from http://pa­pers.ssrn.com/sol3/pa­pers.cfm?ab­stract_id=2668374#%23
20 Vid. Cohn, M. (2011). Form, For­mu­la and Con­sti­tu­ti­o­nal Et­hos: The Po­li­ti­cal Que­
sti­on/Ju­sti­ci­a­bi­lity Doc­tri­ne in Three Com­mon Law Systems, Ame­ri­can Jo­ur­nal
of Com­pa­ra­ti­ve Law, 59, 675–713.
21 Mar­ko­vic and Ot­hers v. Italy, app. no. 1398/03, pre­su­da 14.12.2006.
22 Frank, M. T. (2006) Po­li­ti­cal Qu­e­sti­ons/Ju­di­cial An­swers: Do­es the Ru­le of Law
Apply to Fo­re­ign Af­fa­irs? In Jac­kson, C. V. & Tus­hnet, M. (eds.), Com­pa­ra­ti­ve Con­
sti­tu­ti­o­nal Law (p. 916), New York: Fo­un­da­tion Press.
23 Ibid., 915–916.

132
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

in­sti­tu­ci­ja Ne­mač­ke. Me­đu­tim, sva­ko pra­vi­lo ima iz­u­ze­tak pa i ovo: ka­ko

ću u na­stav­ku ovog ra­da po­ka­za­ti, u ju­ri­spru­den­ci­ji ovog su­da ta­ko­đe se
mo­že na­ći od­lu­ka o ne­pri­hva­ta­nju nad­le­žno­sti, skro­je­na po ma­tri­ci ame­
rič­ke dok­tri­ne po­li­tič­kog pi­ta­nja.
Sle­de­ćih ne­ko­li­ko pri­me­ra iz prak­se ame­rič­kih su­do­va i prak­se Sa­
ve­znog ustav­nog su­da Ne­mač­ke ilu­stru­ju sa­dr­žaj i pri­me­nu dok­tri­ne po­
li­tič­kog pi­ta­nja i „po­pu­stlji­ve“ kon­tro­le ustav­no­sti.

2.1. Dok­tri­na po­li­tič­kog pi­ta­nja u prak­si su­do­va SAD

Te­me­lji dok­tri­ne po­li­tič­kog pi­ta­nja, ko­ju s vre­me­na na vre­me pri­me­
nju­je Vr­hov­ni sud SAD, a ni­ži ame­rič­ki su­do­vi mno­go če­šće, po­sta­vlje­ni
su još u isto­rij­skom slu­ča­ju Mar­be­ri pro­tiv Me­di­so­na (Mar­bury v. Ma­di­son),
u ko­jem je su­di­ja Mar­šal (John Mar­shall) za­klju­čio da „pi­ta­nja ko­ja su po
svoj pri­ro­di po­li­tič­ka, ili ko­ja su usta­vom i za­ko­ni­ma do­de­lje­na iz­vr­šnim
or­ga­ni­ma, ni­ka­da ne mo­gu bi­ti raz­ma­tra­na u ovom su­du.“24
Iako su, za­hva­lju­ju­ći baš na­ve­de­nom ustav­nom spo­ru, mno­ga po­li­
tič­ka pi­ta­nja bi­la pred­met od­lu­či­va­nja ame­rič­kih su­do­va, sud­ska prak­sa
po­ka­zu­je da su se ame­rič­ki su­do­vi uz­dr­ža­va­li od od­lu­či­va­nja u pred­me­ti­
ma ko­ji su se ti­ca­li pri­zna­va­nja su­ve­re­ni­te­ta stra­nih dr­ža­va, od­lu­ka u ve­zi
sa iz­bo­rom ili im­pič­men­tom čla­no­va Se­na­ta, rat­nih ci­lje­va i sl.25 U ta­kvim
pred­me­ti­ma su­do­vi su sma­tra­li da jer reč o pi­ta­nji­ma o ko­ji­ma ne tre­ba
da od­lu­ču­ju za­to što su nad­le­žni po­li­tič­ki or­ga­ni već po nji­ma za­u­ze­li stav.
U pred­me­tu Bej­ker pro­tiv Ka­ra (Ba­ker v. Ca­rr), u ko­jem je od­lu­či­
vao 1962. go­di­ne, Vr­hov­ni sud SAD us­po­sta­vio je šest uslo­va za pri­me­nu
dok­tri­ne po­li­tič­kog pi­ta­nja, uz po­moć ko­jih su­do­vi prak­tič­no mo­ra­ju da
utvr­de: (1) da li je sa­mim tek­stom Usta­va spor­no pi­ta­nje sta­vlje­no u nad­
le­žnost po­li­tič­kih or­ga­na; (2) da li re­ša­va­nje spo­ra zah­te­va od su­da vi­še
od sud­ske eks­per­ti­ze, od­no­sno vi­še od pri­me­ne prav­nih stan­dar­da; i (3) da
li raz­lo­zi opre­zno­sti od­no­sno raz­bo­ri­to­sti go­vo­re u pri­log sud­ske in­ter­
ven­ci­je ili ne?26
Na­la­ze­ći da je reč o po­li­tič­kom pi­ta­nju Vr­hov­ni sud SAD je npr. od­bio
da po­stu­pa u pred­me­tu Nik­son pro­tiv Sje­di­nje­nih dr­ža­va (Ni­xon v. Uni­ted
Sta­tes), u ko­jem je tre­ba­lo da od­lu­či da li je Se­nat ade­kvat­no „su­dio“ sa­ve­
znom su­di­ji u po­stup­ku im­pič­men­ta.27 U svr­he di­sku­si­je u ovom ra­du, za­ni­
mlji­vo je po­me­nu­ti spor pro­tiv Ge­ne­ral­nog kon­zu­la­ta biv­še SFRJ, u ko­jem
Okru­žni sud Dru­gog di­strik­ta ni­je hteo da po­stu­pa po zah­te­vu kom­pa­ni­je

24 Mar­bury v. Ma­di­son, 5 U. S. (1 Cranch) 137, 170 (1803).

25 Har­ri­son, 2015, 4.
26 Ba­ker v. Ca­rr, 369 U. S. 186, 210 (1962), 217.
27 Vid. Ni­xon v. Uni­ted Sta­tes, 506 U. S. 224 (1993).

133
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

ko­ja je iz­da­va­la u za­kup pro­sto­ri­je Ge­ne­ral­nom kon­zu­la­tu biv­še SFRJ

u Nju­jor­ku, či­ji su pred­stav­ni­ci, na­kon iz­bi­ja­nja ra­ta i ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je,
bi­li pro­te­ra­ni iz SAD po na­lo­gu Bu­šo­ve ad­mi­ni­stra­ci­je.28 Na pr­vi po­gled,
ra­di­lo se o kla­sič­nom spo­ru iz­me­đu za­ku­po­dav­ca i za­kup­ca zbog na­kna­
de šte­te za ne­pla­će­nu za­kup­ni­nu. Me­đu­tim, ka­ko su za­ku­po­dav­ci tu­ži­li
ne sa­mo biv­šu SFRJ ne­go i dr­ža­ve suk­ce­so­re, tvr­de­ći da dr­ža­ve suk­ce­so­ri
od­go­va­ra­ju za oba­ve­ze biv­še dr­ža­ve, ame­rič­ki sud ogla­sio se ne­na­dle­žnim,
za­u­zev­ši stav da o kla­sič­nom spo­ru gra­đan­sko­prav­nog ka­rak­te­ra ne mo­že
da od­lu­či a da se ne upu­sti u oce­nu spolj­ne po­li­ti­ke iz­vr­šnih or­ga­na SAD
i od­go­vo­ri na pi­ta­nje – ko je suk­ce­sor biv­še SFRJ – što je, po shva­ta­nju
Su­da, po­li­tič­ko pi­ta­nje u nad­le­žno­sti iz­vr­šne gra­ne vla­sti, a ne Su­da.29
U sko­ri­je vre­me, Okru­žni sud di­strik­ta Ka­li­for­ni­ja od­bio je da po­stu­
pa po zah­te­vu za na­kna­du šte­te na­sta­le usled ci­lja­nog gra­na­ti­ra­nja jed­ne
far­ma­ce­ut­ske plan­ta­že u Su­da­nu od stra­ne oru­ža­nih sna­ga SAD.30 Iako,
shod­no hu­ma­ni­tar­nom pra­vu, pri­vat­no vla­sni­štvo ko­je ni­je po­ve­za­no sa
ne­pri­ja­telj­skim sna­ga­ma ni­je le­gi­tim­na voj­na me­ta, su­di­je su jed­no­gla­sno
za­klju­či­le da „ako dok­tri­na po­li­tič­kog pi­ta­nja išta zna­či u obla­sti na­ci­o­
nal­ne bez­bed­no­sti i me­đu­na­rod­nih od­no­sa, ona zna­či da su­do­vi ne mo­gu
oce­nji­va­ti raz­lo­ge pred­sed­nič­ke od­lu­ke o na­pa­du na stra­nu me­tu, a upra­
vo je to ono što je tu­ži­lac od nas tra­žio.“31
Tre­ba is­ta­ći da su ame­rič­ki su­do­vi sklo­ni da ne­kon­zi­stent­no pri­
me­nju­ju ovu dok­tri­nu.32 U pred­me­ti­ma ko­ji se ti­ču po­vre­de ljud­skih pra­
va če­sto od­u­sta­ju od nje­ne pri­me­ne i upu­šta­ju se u me­ri­tor­no re­ša­va­nje
spo­ro­va. Naj­bo­lji pri­mer za to je spor u ve­zi sta­tu­sa za­ro­blje­ni­ka (ili, kako
ih Ame­ri­kan­ci zo­vu, ne­za­ko­ni­tih bo­ra­ca), za­to­če­nih u za­tvo­ru Gvan­ta­
na­mo bej na Ku­bi. Su­prot­no tvrd­nja­ma Bu­šo­ve ad­mi­ni­stra­ci­je da je reč
o po­li­tič­kom pi­ta­nju o ko­jem Sud ne mo­že da od­lu­či, Vr­hov­ni sud SAD
je u pre­su­di Ham­di pro­tiv Ram­sfel­da (Ham­di v. Rum­sfeld) za­u­zeo stav da
je reč o za­ro­blje­ni­ci­ma ko­ji uži­va­ju za­šti­tu po Že­nev­skim kon­ven­ci­ja­ma
o za­šti­ti žr­ta­va ra­ta, te shod­no to­me uži­va­ju pra­vo na sud­sku za­šti­tu.33

28 767 Third Ave­nue As­so­ci­a­tes v. Con­su­la­te. Ge­ne­ral of So­ci­a­list Fe­de­ral Re­pu­blic of

Yugo­sla­via, 218 F. 3d 152 (2d Cir. 2000).
29 Ibid., 155–282. Za vi­še vid. Cha­se, R. C. (2001). Po­li­ti­cal Qu­e­sti­on Doc­tri­ne: Pre­
ven­ting the Chal­len­ge of U. S. Fo­re­ign Po­licy in 767 Third Ave­nue As­so­ci­a­tes
v. Con­su­la­te Ge­ne­ral of So­ci­a­list Fe­de­ral Re­pu­blic of Yugo­sla­via. Cat­ho­lic Uni­ver­
sity Law Re­vi­ew, 50 (4), 1045–1079.
30 El Shi­fa Phar­ma­ce­u­ti­cal In­du­stri­es Co. v. Uni­ted Sta­tes, 607 F. 3d 836 (D. C. Cir.
2010) (en banc).
31 Ibid., 844.
32 Za vi­še vid. Hen­kin, L. (1976). Is The­re a Po­li­ti­cal Qu­e­sti­on Doc­tri­ne? Yale Law
Jo­ur­nal, 85 (5), 597–625.
33 Vid. Ham­di v. Rum­sfeld, 542 U. S. 507 (2004).

134
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

Pri­mer ne­kon­zi­stent­nog pri­stu­pa Su­da je i ne baš slav­na od­lu­ka Buš pro­tiv

Go­ra (Bush v. Go­re)34, u ko­joj je ovaj sud, prak­tič­no ume­sto gra­đa­na SAD,
od­lu­čio ko je pred­sed­nik SAD na pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma 2000. go­di­ne,
zbog če­ga je pre­tr­peo ne­bro­je­ne kri­ti­ke.35
Raz­bo­ri­tost kao uslov za pri­me­nu dok­tri­ne po­li­tič­kog pi­ta­nja, uspo­
sta­vljen u pred­me­tu Bej­ker, Vr­hov­ni sud SAD na­pu­stio je u pred­me­tu Ži­
vo­tof­ski pro­tiv Klin­to­na (Zi­vo­tofsky v. Clin­ton)36, u ko­jem je od­lu­či­vao 2012
go­di­ne, ogra­ni­ča­va­ju­ći prak­tič­no pri­me­nu dok­tri­ne po­li­tič­kog pi­ta­nja sa­mo
na uski krug pred­me­ta u ko­ji­ma tekst i struk­tu­ra Usta­va to iz­ri­či­to zah­
te­va­ju ili u pred­me­ti­ma u ko­ji­ma se is­po­sta­vi da spor ni­je mo­gu­će re­ši­ti
prav­nim stan­dar­di­ma.37

2.2. „Po­pu­stlji­va“ kon­tro­la ustav­no­sti u prak­si

Sa­ve­znog ustav­nog su­da Ne­mač­ke
Ka­da je reč o re­ša­va­nju spo­ro­va s pri­me­sa­ma me­ga-po­li­ti­ke, prak­sa
ne­mač­kog Sa­ve­znog ustav­nog su­da mo­že da za­va­ra.
Pr­vo, po­sto­ji pri­mer ko­ji po­ka­zu­je da je Sud sklon da se uz­dr­ži od
me­ri­tor­nog od­lu­či­va­nja ako se ra­di o ose­tlji­vom pi­ta­nju iz do­me­na spolj­
ne ili bez­bed­no­sne po­li­ti­ke. Reč je o pred­me­tu ko­ji se ti­cao po­sta­vlja­nja
ame­rič­kih kr­sta­re­ćih ra­ke­ta opre­mlje­nih nu­kle­ar­nim bo­je­vim gla­va­ma
na tlu Ne­mač­ke.38 Sud je u tom spo­ru pro­gla­sio ne­pri­hva­tlji­vom ustav­nu
žal­bu, pod­ne­tu zbog pret­po­sta­vlje­nog kr­še­nja fun­da­men­tal­nih pra­va ga­
ran­to­va­nih Osnov­nim za­ko­nom, za­to što se, po mi­šlje­nju Su­da, pred­met
ni­je mo­gao re­ši­ti prav­nim stan­dar­di­ma.39
Na­i­me, pod­no­si­o­ci ustav­ne žal­be ba­zi­ra­li su svo­je tvrd­nje na pret­po­
sta­vlje­noj re­ak­ci­ji dru­gih dr­ža­va, pre sve­ga na re­ak­ci­ji ta­da­šnjeg So­vjet­skog
Sa­ve­za, ko­ja je, po nji­ho­vom mi­šlje­nju, mo­gla ugro­zi­ti ži­vo­te ne­mač­kih
gra­đa­na.40 Po­zi­va­ju­ći se na na­če­lo po­de­le vla­sti, Sud je na­gla­sio da ni­je
nad­le­žan da od­lu­ču­je o pi­ta­nji­ma spolj­ne i od­bram­be­ne po­li­ti­ke, već da

34 Bush v. Go­re, 531 U. S. 98 (2000).

35 Vid. npr. Mil­ler, A. R. (2004). Lords of De­moc­racy: The Ju­di­ci­a­li­za­tion of „Pu­re
Po­li­tics“ in the Uni­ted Sta­tes and Ger­many. Was­hing­ton & Lee Law Re­vi­ew, 61 (2),
587–662; Che­me­rinsky, E. (2001). Bush v. Go­re Was Not Ju­sti­ci­a­ble. No­tre Da­me
Law Re­vi­ew, 76, 1093–1112.
36 Zi­vo­tofsky ex Rel. Zi­vo­tofsky v. Clin­ton, 132 S. Ct. 1421, (2012).
37 Za vi­še vid. Szur­kow­ski, C. (2014). The Re­turn of Clas­si­cal Po­li­ti­cal Qu­e­sti­on Doc­
tri­ne in Zi­vo­tofsky ex rel. Zi­vo­tofsky v. Clin­ton, 132 S. Ct. 1421, (2012). Har­vard
Jo­ur­nal of Law & Pu­blic Po­licy, 37 (1), 347–361.
38 Vid. od­lu­ku Sa­ve­znog ustav­nog su­da Ne­mač­ke BVer­fGE 66, 39 (1983).
39 Ibid., C. i D.
40 Ibid., A. II. 5.

135
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

o tim pi­ta­nji­ma mo­gu da od­lu­ču­ju sa­mo po­li­tič­ki or­ga­ni Fe­de­ra­ci­je. Zbog

to­ga je ustav­nu žal­bu pro­gla­sio ne­pri­hva­tlji­vom.41
Dru­go, ka­da je reč o pred­me­ti­ma iz do­me­na spolj­ne, bez­bed­no­sne
ili od­bram­be­ne po­li­ti­ke, od­lu­ka u pred­me­tu Kr­sta­re­ćih ra­ke­ta iz­u­ze­tak je,
a ne pra­vi­lo, u po­stu­pa­nju ovog su­da. Sa­ve­zni ustav­ni sud Ne­mač­ke na­
ro­či­to in­si­sti­ra na me­ri­tor­nom od­lu­či­va­nju ka­da su po­stu­pak pred njim
ini­ci­ra­li bi­lo ne­ka od ne­mač­kih po­kra­ji­na bi­lo čla­no­vi Bun­de­sta­ga.42 Me­
đu­tim, iako re­le­vant­na prak­sa Sa­ve­znog ustav­nog su­da Ne­mač­ke po­ka­zu­je
da se ovaj sud ne li­bi me­ri­tor­nog od­lu­či­va­nja u od­no­su na pred­met sva­kog
spo­ra, tre­ba na­gla­si­ti da je u ose­tlji­vim po­li­tič­kim pred­me­ti­ma, re­zul­tat
ta­kvog pri­stu­pa tzv. „po­pu­stlji­va“ kon­tro­la ustav­no­sti43, ko­joj Sud pri­be­
ga­va u skla­du sa ne­mač­kom ver­zi­jom dok­tri­ne po­de­le vla­sti, ba­zi­ra­noj na
pret­po­stav­ci da „sve tri gra­ne vla­sti funk­ci­o­ni­šu u uslo­vi­ma har­mo­nič­ne
uza­jam­ne za­vi­sno­sti.“44 U svr­hu ovog ra­da po­seb­no na­gla­ša­vam da „po­
pu­stlji­va“ kon­tro­la ustav­no­sti ima isti uči­nak kao i ame­rič­ka dok­tri­na po­
li­tič­kog pi­ta­nja, od­no­sno da Sud u svo­jim od­lu­ka­ma is­po­lja­va do­zu uvi­
đav­no­sti pre­ma po­li­ti­ci ko­ju vo­de nad­le­žni iz­vr­šni i za­ko­no­dav­ni or­ga­ni.
Tri sle­de­ća pri­me­ra po­tvr­đu­ju ovaj za­klju­čak.
U si­tu­a­ci­ji ko­ja se mo­že po­re­di­ti sa si­tu­a­ci­jom u ko­jom se na­šao naš
Ustav­ni sud u ve­zi sa Bri­sel­skim spo­ra­zu­mom, na­šao se Sa­ve­zni Ustav­ni
sud Ne­mač­ke 1955. go­di­ne, ka­da je od­lu­či­vao po zah­te­vu 1/3 čla­no­va Bun­
de­sta­ga da se Spo­ra­zum iz­me­đu Ne­mač­ke i Fran­cu­ske o po­seb­nom sta­tu­su
sa­da­šnje ne­mač­ke po­kra­ji­ne Sar­land, kao i spro­vod­be­ni pro­pi­si ko­ji­ma je
taj spo­ra­zum tre­ba­lo da se pri­me­ni u Ne­mač­koj, pro­gla­se ne­u­stav­nim.45
O če­mu se ra­di­lo? Na­ve­de­nim spo­ra­zu­mom bio je ure­đen po­seb­ni sta­tus
Sar­lan­da, raz­li­čit od sta­tu­sa osta­lih ne­mač­kih po­kra­ji­na ure­đe­nih Osnov­
nim za­ko­nom. Cilj Spo­ra­zu­ma bio je po­ste­pe­no oslo­ba­đa­nje Sar­lan­da od
fran­cu­ske oku­pa­ci­je i po­ste­pe­no pri­klju­či­va­nje ta­da­šnjoj SR Ne­mač­koj.
Spo­ra­zu­mom je, na pri­mer, bi­lo pred­vi­đe­no po­ve­ra­va­nje od­re­đe­nih po­slo­
va Ko­me­sa­ru Sar­lan­da, ko­ji se ni­je bi­rao na tu funk­ci­ju, ne­go ga je po­sta­
vlja­la ta­da­šnja re­gi­o­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja Za­pad­na evrop­ska uni­ja (We­stern

41 Ibid., C. i D.
42 Za ko­men­tar o prak­si Su­da vid. vi­še u Kom­mers, P. D. (1997). The Con­sti­tu­ti­o­nal
Ju­ri­spru­den­ce of the Fe­de­ral Re­pu­blic of Ger­many. Dur­ham & Lon­don: Du­ke Uni­
ver­sity Press, 153–165.
43 Vi­ki Džek­son (Vic­ki C. Jac­kson) i Mark Ta­šnet (Mark Tus­hnet) po­ka­zu­ju da spo­
ro­vi ko­ji se od­no­se na pi­ta­nja spolj­ne po­li­ti­ke im­pli­ci­ra­ju od­re­đe­ni ste­pen po­pu­
stlji­vo­sti ko­ju su­do­vi tre­ba da is­ka­žu u od­no­su na od­lu­ke za­ko­no­dav­nih i iz­vr­šnih
or­ga­na. Vid. Jac­kson and Tus­hnet, 2006, 891.
44 Kom­mers, 1997, 165.
45 Vid. od­lu­ku Bverfg No. 7 E 4, 157 1 BvF 1/55 (1955). Od­lu­ka je do­stup­na na en­
gle­skom je­zi­ku na https://law.ute­xas.edu/tran­sna­ti­o­nal/fo­re­ign-law-tran­sla­ti­ons/
ger­man/ca­se.php?id=600, po­se­će­no 10. ju­la 2016.

136
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

Euro­pean Union). Pod­no­si­o­ci zah­te­va za oce­nu nje­go­ve ustav­no­sti tvr­di­li

su da su Spo­ra­zu­mom po­vre­đe­ni su­ve­re­ni­tet SR Ne­mač­ke, pra­vo gra­đa­
na na jed­na­kost i pra­vo gra­đa­na Sar­lan­da, ga­ran­to­va­no čl. 146. Osnov­nog
za­ko­na, da od­lu­ču­ju o bu­du­ćem uje­di­nje­nju Ne­mač­ke.46
Ka­kvu je od­lu­ku do­neo Sud? Pr­vo, Sud ni­je pri­hva­tio stav ta­da­šnje
ne­mač­ke vla­de da je bio ne­na­dle­žan da od­lu­ču­je. Dru­go, po­la­ze­ći od to­
ga da su­di­je „pre sve­ga ne sme­ju da iz­gu­be iz vi­da po­li­tič­ku re­al­nost ko­
ja je po­čet­ni ko­rak iz ko­jeg je pro­is­te­kao ovaj spo­ra­zum, kao ni po­li­tič­ku
re­al­nost ko­ju Spo­ra­zum te­ži da usta­no­vi ili da pro­me­ni“, Sud je po­dr­žao
sa­gla­snost Spo­ra­zu­ma sa Osno­vim za­ko­nom.47 Po mi­šlje­nju Su­da, Osno­
vi za­kon mo­rao se tu­ma­či­ti u po­li­tič­kom kon­tek­stu u ko­jem ga je tre­ba­lo
pri­me­ni­ti, od­no­sno u uslo­vi­ma voj­ne oku­pa­ci­je SR Ne­mač­ke od stra­ne tri
sa­ve­znič­ke za­pad­ne si­le. Ima­ju­ći to u vi­du, Sud je po­sta­vio sle­de­će pi­ta­nje:
„Iako se dr­žav­na vlast na te­ri­to­ri­ji SR Ne­mač­ke mo­ra spro­vo­di­ti u skla­du
sa Osnov­nim za­ko­nom, ipak je po­treb­no po­sta­vi­ti pi­ta­nje da li ...u ova-
­kvim okol­no­sti­ma... tre­ba sma­tra­ti ustav­nim sa­mo one spo­ra­zu­me ko­ji su
u pot­pu­no­sti u skla­du sa Osnov­nim za­ko­nom, ili je ume­sto to­ga do­volj­no
pret­po­sta­vi­ti da su me­re pred­vi­đe­ne tim spo­ra­zu­mom pred­u­ze­te sa na­me­rom
i ten­den­ci­jom da do­pri­ne­su da­ljem na­pre­do­va­nju ka ostva­ri­va­nju ustav­
nih pret­po­stav­ki ba­rem do ni­voa ko­ji su po­li­tič­ki ostvar­lji­vi (is­ta­kla VB).
Sa­ve­zni Ustav­ni sud Ne­mač­ke sma­tra se oba­ve­znim da u od­go­vo­ru na
ovo pi­ta­nje usvo­ji dru­gi stav.“48
Na osno­vu to­ga, Sud je za­klju­čio sle­de­će:
„Ako su ne­mač­ki or­ga­ni, nad­le­žni za za­klju­či­va­nje me­đu­na­rod­nog spo­ra­
zu­ma, za­u­ze­li stav da dru­ga i bo­lja re­še­nja za pi­ta­nje Sar­lan­da ni­su bi­la
po­li­tič­ki ostvar­lji­va, to mo­ra bi­ti do­volj­no za Sa­ve­zni ustav­ni sud, sve dok
do­go­vo­re­na re­še­nja ne iz­la­ze iz okvi­ra nji­ho­vih ovla­šće­nja. Ka­ko se to ni­je
po­ka­za­lo u ovom pred­me­tu, ne mo­že se re­ći da je Spo­ra­zum pro­ti­van Osnov­
nom za­ko­nu. Pre­ma to­me, iako su po­li­tič­ke kri­ti­ke Spo­ra­zu­ma mo­gu­će,
one ne mo­gu bi­ti od zna­ča­ja za kon­kret­no pi­ta­nje o ko­jem tre­ba da od­lu­či
Sa­ve­zni ustav­ni sud, a to je prav­no pi­ta­nje ustav­no­sti (is­ta­kla VB)...”49
Za pred­met di­sku­si­je u ovom ra­du in­di­ka­ti­van je i pred­met u ko­jem
je Ba­var­ska tra­ži­la od Su­da da pro­gla­si ne­u­stav­nim In­ter-ne­mač­ki Osnov­
ni Spo­ra­zum, ko­ji je SR Ne­mač­ka pot­pi­sa­la sa ta­da­šnjom DR Ne­mač­kom,
u vre­me kad je kan­ce­lar bio Vi­li Brant (Willy Brandt) .50 Prak­tič­no, od Su­
da se tra­ži­lo da oce­nji­va­njem ustav­no­sti Spo­ra­zu­ma oce­ni i Bran­to­vu tzv.
„no­vu is­toč­nu po­li­ti­ku“, jer se tvr­di­lo da Spo­ra­zum kr­ši ustav­nu od­red­bu

46 Ibid. D. III. 1.
47 Ibid. D. III. 3.
48 Ibid.
49 Ibid. D. III. 5.
50 Vid. od­lu­ku BVer­fGE 36, 1 2 BvF 1/73 (1973).

137
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

o po­nov­nom uje­di­nje­nju Ne­mač­ke.51 Na­kon što je de­talj­no obra­zlo­žio svo­ju

nad­le­žnost i ob­ja­šnja­vao za­što o po­sta­vlje­nom pi­ta­nju mo­že da od­lu­ču­je,
Sud je po­dr­žao ustav­nost Spo­ra­zu­ma, is­ti­ču­ći da u spolj­no-po­li­tič­koj obla­
sti po­li­tič­ke in­sti­tu­ci­je uži­va­ju ši­ro­ka dis­kre­ci­o­na ovla­šće­nja u od­lu­či­va­nju
o to­me ko­ja po­li­ti­ka naj­bo­lje slu­ži na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma.52
Po pi­ta­nju dis­kre­ci­o­nih ovla­šće­nja po­li­tič­kih in­sti­tu­ci­ja, Sud je u
pred­me­tu Hes bio još eks­pli­cit­ni­ji.53 Pred­met se ti­cao Ru­dol­fa He­sa (Ru­dolf
Hess), jed­nog od na­ci­stič­kih vo­đa, ko­ji je od­lu­kom Me­đu­na­rod­nog voj­nog
tri­bu­na­la u Nir­nber­gu osu­đen na ka­znu do­ži­vot­nog za­tvo­ra. He­sov sin je
1980. go­di­ne pod­neo ustav­nu žal­bu Su­du, tvr­de­ći da je Sa­ve­zna vla­da po­
vre­di­la He­so­va pra­va ga­ran­to­va­na Osnov­nim za­ko­nom, uklju­ču­ju­ći i pra­
vo na po­što­va­nje ljud­skog do­sto­jan­stva, ta­ko što ni­je ini­ci­ra­la skla­pa­nje
spo­ra­zu­ma sa sa­ve­znič­kim dr­ža­va­ma, u ci­lju nje­go­vog pu­šta­nja iz sa­mi­ce
u ko­joj se na­la­zio od 1967. go­di­ne.54 Po­tvr­đu­ju­ći da Sa­ve­zna vla­da uži­va
ši­ro­ko dis­kre­ci­o­no pra­vo u do­no­še­nju od­lu­ka u obla­sti spolj­ne po­li­ti­ke,
Sud je is­ta­kao da je u od­no­si­ma sa dru­gim dr­ža­va­ma na ne­mač­koj Vla­di
da u pro­ce­su ba­lan­si­ra­nja iz­me­đu sa jed­ne stra­ne, nje­nih oba­ve­za pre­ma
po­je­din­ci­ma, gra­đa­ni­ma Ne­mač­ke i sa dru­ge stra­ne, in­te­re­sa ce­le za­jed­
ni­ce, za­u­zme stav.55 Sud je po­seb­no na­gla­sio da je „od ve­li­ke va­žno­sti za
in­te­re­se SR Ne­mač­ke, da se u me­đu­na­rod­nim fo­ru­mi­ma go­vo­ri jed­nim gla­
som“ (is­ta­kla VB).56
Naj­zad, dra­sti­čan pri­mer „po­pu­stlji­ve“ kon­tro­le ustav­no­sti ko­joj pri­
be­ga­va Sa­ve­zni ustav­ni sud Ne­mač­ke je tzv. Li­sa­bon­ska od­lu­ka iz 2009.
go­di­ne.57 U toj od­lu­ci Sud je po­dr­žao sa­gla­snost va­že­ćeg Osnov­nog ugo­
vo­ra EU sa Osnov­nim za­ko­nom, iako je na 147. stra­na obra­zla­gao za­što
te sa­gla­sno­sti u stva­ri ne­ma. Iako je oči­gled­no sma­trao da za to po­sto­je
raz­lo­zi, Sud ipak ni­je do­veo u pi­ta­nje član­stvo Ne­mač­ke u EU, ne­go je ne­
u­stav­nim pro­gla­sio spro­vod­be­ne ak­te, ko­ji su tre­ba­li da Li­sa­bon­ski ugo­vor
uve­du u ne­mač­ki prav­ni po­re­dak, što se i do­go­di­lo na­kon iz­me­ne unu­tra­
šnjih spro­vod­be­nih aka­ta.58

51 Ibid., A. II.
52 Ibid., A. III, II i V.
53 Vid. od­lu­ku 55 BVer­fGE 349 (1980). Od­lu­ka je do­stup­na na en­gle­skom je­zi­ku na
https://law.ute­xas.edu/tran­sna­ti­o­nal/fo­re­ign-law-tran­sla­ti­ons/ger­man/ca­se.php?
id=583, po­se­će­no 10. ju­la 2106.
54 Ibid., A. II.
55 Ibid., A. II. 1. b).
56 Ibid.
57 Vid od­lu­ku 2 BvE 2/08, 2 BvE 5/08, 2 BvR 1010/08, 2 BvR 1022/08, 2 BvR 1259/08,
2 BvR 182/09 (2009).
58 Za viš. vid. Be­ši­re­vić, V. (2011). Ko se bo­ji fe­de­ral­ne Evro­pe? Kri­tič­ki osvrt na „li­
sa­bon­sku“ od­lu­ku Sa­ve­znog ustav­nog su­da Ne­mač­ke. Prav­ni za­pi­si, 1, 53–79.

138
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

Da­kle, ka­da su u pi­ta­nju kon­tra­verz­ni pred­me­ti ko­ji se ti­ču spolj­ne,

bez­bed­no­sne ili od­bram­be­ne po­li­ti­ke, pri­stup Sa­ve­znog ustav­nog su­da Ne­
mač­ke sa­mo se for­mal­no raz­li­ku­je od pri­stu­pa ame­rič­kih su­do­va. U su­šti­ni,
u na­ro­či­to ose­tlji­vim po­li­tič­kim pi­ta­nji­ma, ovaj sud ni­ka­da ni­je do­ne od­lu­
ku ko­ja bi bi­la na uštrb po­li­ti­ke ko­ju vo­de po­li­tič­ke in­sti­tu­ci­je Ne­mač­ke.59

3. Kon­tro­la ustav­no­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma

u sve­tlu dok­tri­ne po­li­tič­kog pi­ta­nja
Da pod­se­tim: dok­tri­na po­li­tič­kog pi­ta­nja pred­vi­đa da se u ogra­ni­
če­nom kon­tek­stu kon­tro­la ustav­no­sti ne­će oba­vi­ti u pred­me­ti­ma po­li­tič­
ke pri­ro­de či­je je re­ša­va­nje sa­mim tek­stom usta­va po­ve­re­no po­li­tič­kim
in­sti­tu­ci­ja­ma, pre sve­ga iz­vr­šnim or­ga­ni­ma, od­no­sno u pred­me­ti­ma ko­ji
se ne mo­gu re­ši­ti pri­me­nom prav­nih stan­dar­da. Ima­ju­ći ovo na umu, da
bi utvr­dio svo­ju (ne)nad­le­žnost u ovom spo­ru, USS je tre­bao da raz­mo­tri
sle­de­ća pi­ta­nja: pr­vo, prav­ni re­žim ko­ji je po­sto­jao na KiM u tre­nut­ku pa­
ra­fi­ra­nja Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma; dru­go, po­li­tič­ku re­al­nost u ko­jem je do­šlo
do pa­ra­fi­ra­nja tog spo­ra­zu­ma; i tre­će, nje­go­ve ci­lje­ve i sa­dr­žaj.
Ob­ja­sni­ću pr­vo pi­ta­nje prav­nog re­ži­ma.

3.1 Ko­so­vo i Me­to­hi­ja u kon­tek­stu me­đu­na­rod­nih

i na­ci­o­nal­nih prav­nih pra­vi­la
a) Me­đu­na­rod­no prav­ni re­žim
Sve do do­no­še­nja Re­zo­lu­ci­je Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN 1244 iz 1999.
go­di­ne, prav­ni po­lo­žaj AP Ko­so­vo i Me­to­hi­je bio je ure­đen je­di­no do­ma­
ćim ustav­nim od­red­ba­ma, za­kon­skim i pod­za­kon­skim pro­pi­si­ma. Pod­se­
ti­ću, u vre­me do­no­še­nja Re­zo­lu­ci­je, na sna­zi je bio Ustav RS do­net 1990.

59 Isti­ne ra­di, tre­ba na­gla­si­ti da „po­pu­stlji­voj“ kon­tro­li ustav­no­sti po­ne­kad pri­be­

ga­va i Vr­hov­ni sud SAD. Ne­slav­na, pa i sram­na od­lu­ka ko­ja to po­tvr­đu­je, je od­
lu­ka ovog su­da u pred­me­tu Ko­re­ma­cu, do­ne­ta za vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta.
U pred­me­tu Ko­re­ma­cu Vr­hov­ni sud SAD je stao iza od­lu­ke ta­da­šnje ame­rič­ke ad­
mi­ni­stra­ci­je ko­jom je na­lo­že­no da se svi ame­rič­kih dr­ža­vlja­ni ja­pan­skog po­re­kla
prak­tič­no sta­ve u ge­to sve dok rat­ni su­ko­bi tra­ju (vid. Ko­re­mat­su v. Uni­ted Sta­tes,
323 U. S. 214 (1944). Ma­nje dra­ma­tič­ni pri­me­ri „po­pu­stlji­ve“ kon­tro­le ustav­no­
sti, po­ka­zu­ju da u pred­me­ti­ma iz do­me­na spolj­ne, od­bram­be­ne ili bez­bed­no­sne
po­li­ti­ke, ame­rič­ki su­do­vi pr­vo raz­ma­tra­ju da li je Pred­sed­nik bio ovla­šćen da po­
stu­pa u da­tom slu­ča­ju. Uko­li­ko to usta­no­ve, po pra­vi­lu, kon­sta­tu­ju da je vo­đe­nje
spolj­ne, bez­bed­no­sne ili od­bram­be­ne po­li­ti­ke u ru­ka­ma Pred­sed­ni­ka, ko­ji u tim
do­me­ni­ma, na osno­vu Usta­va, ras­po­la­že ši­ro­kim dis­kre­ci­o­nim ovla­šće­nji­ma, na
osno­vu če­ga, po­tom za­klju­ču­ju da ospo­re­ni akt ni­je su­pro­tan Usta­vu SAD. Za vi­še
vid. u Skin­ner, G. (2014). Mi­sun­der­stood, Mi­scon­strued, and Now Cle­arly Dead:
The Po­li­ti­cal Qu­e­sti­on Doc­tri­ne as a Ju­sti­ci­a­bi­lity Doc­tri­ne, Jo­ur­nal of Law and
Po­li­tics, 29 (3), 434–480.

139
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

go­di­ne. Re­zo­lu­ci­jom Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN 1244 iz 1999. go­di­ne, te­ri­to­

ri­ja Ko­so­va i Me­to­hi­je pri­vre­me­no je sta­vlje­na pod me­đu­na­rod­nu upra­vu.
Re­zo­lu­ci­ja je prak­tič­no ovla­sti­la Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN da „uz po­moć
od­go­va­ra­ju­ćih me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja, us­po­sta­vi me­đu­na­rod­no ci­
vil­no pri­su­stvo na Ko­so­vu, ka­ko bi se obez­be­di­la pri­vre­me­na upra­va na
Ko­so­vu, pri če­mu će na­rod Ko­so­va mo­ći da uži­va su­štin­sku auto­no­mi­
ju u okvi­ru SR Ju­go­sla­vi­je, i ko­ja će obez­be­di pre­la­znu upra­vu pri če­mu
će us­po­sta­vlja­ti i nad­gle­da­ti raz­voj pri­vre­me­nih de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja
sa­mo­u­pra­ve, ka­ko bi se obez­be­di­li uslo­vi za mi­ran i nor­ma­lan ži­vot svih
sta­nov­ni­ka Ko­so­va.“60 I po­red po­ku­ša­ja da se Re­zo­lu­ci­ja 1244 sta­vi van
sna­ge, to se još uvek ni­je do­go­di­lo.
Na osno­vu po­me­nu­te re­zo­lu­ci­je, Spe­ci­jal­ni pred­stav­nik Ge­ne­ral­
nog se­kre­ta­ra UN za Ko­so­vo, 2001. go­di­ne do­neo je Ured­bu o Ustav­nom
okvi­ru za pri­vre­me­nu sa­mo­u­pra­vu na Ko­so­vu, ko­jom je pred­vi­đe­no da je
Ko­so­vo en­ti­tet pod pri­vre­me­nom me­đu­na­rod­nom upra­vom sa pri­vre­me­
nim in­sti­tu­ci­ja­ma i de­lo­kru­gom nji­ho­vog ra­da na ce­loj te­ri­to­ri­ji Ko­so­va
i Me­to­hi­je.61 Ustav­ni okvir za pri­vre­me­nu sa­mo­u­pra­vu us­po­sta­vio je za­
ko­no­dav­nu, iz­vr­šnu i sud­sku vlast na te­ri­to­ri­ji o ko­joj je reč. Iako je po­sle
pro­gla­še­nja tzv. ne­za­vi­sne Re­pu­bli­ke Ko­so­vo, Ustav­ni okvir za pri­vre­me­nu
sa­mo­u­pra­vu na Ko­so­vu pao u dru­gi plan, i fak­tič­ki se ne pri­me­nju­je, u vre­
me pa­ra­fi­ra­nja Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma on je for­mal­no bio sna­zi.62 Šta­vi­še,
u svom Sa­ve­to­dav­nom mi­šlje­nju o uskla­đe­no­sti uni­la­te­ral­ne de­kla­ra­ci­je
o ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va sa me­đu­na­rod­nim pra­vom, Me­đu­na­rod­ni sud prav­
de je kon­sta­to­vao da Ustav­ni okvir ne sa­dr­ži kla­u­zu­lu o svom pre­stan­ku
ni­ti da je do mo­men­ta do­no­še­nja Mi­šlje­nja bio uki­nut.63
Naj­va­žni­je pi­ta­nje ko­je se po­sta­vlja u ve­zi sa me­đu­na­rod­nim re­ži­
mom ko­ji se pri­me­nju­je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji je pi­ta­nje do ko­je me­re na­
ve­de­ni me­đu­na­rod­ni ak­ti oba­ve­zu­ju Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju?
U po­gle­du Re­zo­lu­ci­je, od­go­vor je jed­no­sta­van: usvo­je­na na osno­
vu Gla­ve VII Po­ve­lje UN, ko­ja se od­no­si na me­re ko­je Sa­vet bez­bed­no­sti

60 Tač. 10. Re­zo­lu­ci­je Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN 1244 (1999). Re­zo­lu­ci­ja je do­stup­na

na srp­skom je­zi­ku na http://www.sr­bi­ja.gov.rs/ko­so­vo-me­to­hi­ja/?id=19944, po­
se­će­no 23. ju­la 2016.
61 UN­MIK, Ured­ba o ustav­nom okvi­ru za pri­vre­me­nu sa­mo­u­pra­vu na Ko­so­vu, br.
2001/9, 15. 05.2001.
62 Već u Iz­ve­šta­ju Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN o Pri­vre­me­noj upra­vi UN na Ko­so­vu
od 24. no­vem­bra 2008 kon­sta­tu­je se da se za­ko­ni ko­je usva­ja Skup­šti­na Ko­so­
va usva­ja­ju bez po­zi­va­nja na Re­zo­lu­ci­ju 1244 i Ustav­ni okvir. Vid. http://www.
un.org/en/ga/se­arch/vi­ew_doc.asp?symbol=S/2008/692, po­se­će­no 22. ju­la 2016.
Me­đu­na­rod­nog ak­ta ko­jim bi se Ustav­ni okvir sta­vio van sna­ge, me­đu­tim, ne­ma.
63 Vid. Ac­cor­dan­ce with In­ter­na­ti­o­nal Law of the Uni­la­te­ral Dec­la­ra­ti­ons of In­de­
pen­den­ce in Re­spect of Ko­so­vo (Advi­sory Opi­nion, July 22, 2010), ICJ Re­ports
2010, pa­ra. 91. U da­ljem tek­stu: Sa­ve­to­dav­no mi­šlje­nje.

140
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

mo­že da usvo­ji ako pro­ce­ni da po­sto­ji pret­nja mi­ru, po­vre­da mi­ra ili agre­
si­ja, Re­zo­lu­ci­ja prav­no oba­ve­zu­je sve čla­ni­ce UN, što zna­či i Re­pu­bli­ku
Sr­bi­ju.64 Pi­ta­nje prav­ne pri­ro­de i dej­stva Ustav­nog okvi­ra is­kri­sta­li­sa­lo se
u Sa­ve­to­dav­nom mi­šlje­nju Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de. Di­le­ma se svo­di­la
na prav­nu pri­ro­du ovog do­ku­men­ta, jer su, po pri­ro­di stva­ri, pi­ta­nja ko­ja
Ustav­ni okvir ure­đu­je pred­met unu­tra­šnjeg, a ne me­đu­na­rod­nog pra­va.
Me­đu­na­rod­ni sud prav­de, me­đu­tim, za­u­zi­ma sle­de­ći stav:
Ured­be ko­je usva­ja UN­MIK, uklju­ču­ju­ći Ured­bu 2001/9, ko­jom je pro­
gla­šen Ustav­ni okvir, usvo­je­ne su od stra­ne Spe­ci­jal­nog pred­stav­ni­ka
Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra na osno­vu ovla­šće­nja ko­ja su mu da­ta Re­zo­lu­ci­jom
Sa­ve­ta bez­bed­no­sti 1244 (1999), tač­ni­je nje­nih čla­no­va 6, 10 i 11, što
prak­tič­no zna­či, na osno­vu Po­ve­lje UN. Ovaj Ustav­ni okvir cr­pi svo­ju
oba­ve­zu­ju­ći sna­gu iz oba­ve­zu­ju­će pri­ro­de Re­zo­lu­ci­je 1244 (1999), pa
ta­ko i me­đu­na­rod­nog pra­va. U tom smi­slu, Ustav­ni okvir je me­đu­na­
rod­no prav­ne pri­ro­de.65
Me­đu­na­rod­ni sud prav­de isto­vre­me­no is­ti­če da je reč o spe­ci­fič­nom
prav­nom po­ret­ku, ko­ji je vre­men­ski i ge­o­graf­ski ogra­ni­čen66, što ne­ke au-
to­re na­vo­di na za­klju­čak da je Sud prav­ni re­žim na KiM oka­rak­te­ri­sao
kao sui ge­ne­ris me­đu­na­rod­ni prav­ni po­re­dak.67 Uvo­đe­njem me­đu­na­rod­ne
upra­ve na KiM, i po­red na­čel­ne po­tvr­de su­ve­re­ni­te­ta on­da­šnje SRJ u Re­
zo­lu­ci­ji 1244, oba­ve­za po­što­va­nje te­ri­to­ri­jal­nog su­ve­re­ni­te­ta SRJ, da­nas
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, sve­de­na je na nu­dum jus („go­lo pra­vo“).68
Pre­ma to­me, me­đu­na­rod­ni prav­ni re­žim ko­ji se pri­me­nju­je na Ko­
so­vu i Me­to­hi­ji, bez ob­zi­ra da li je reč o sui ge­ne­ris me­đu­na­rod­nom prav­
nom pret­ku ili ne, oba­ve­zu­ju­ćeg je ka­rak­te­ra za Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju. To prak-
­tič­no zna­či da je ce­la te­ri­to­ri­ja Ko­so­va i Me­to­hi­je pri­vre­me­no iz­dvo­je­na
iz ustav­nog si­ste­ma Sr­bi­je, ne­za­vi­sno od to­ga što po­sto­ji sa­mo­zva­na Re­
pu­bli­ka Ko­so­vo, ko­ja je na­sta­la pro­ti­vu pra­vi­li­ma me­đu­na­rod­nog pra­va.

b) Ustav­ni re­žim
Iako se po­mi­nje u Pre­am­bu­li, a po­tom sa­mo u još tri ustav­ne od­
red­be, KiM je spi­ri­tus mo­vens va­že­ćeg Usta­va RS. Tog le­ta 2006. go­di­ne,

64 Vid. čl. 25. i 103. Po­ve­lje UN.

65 Sa­ve­to­dav­no mi­šlje­nje, pa­ra. 88.
66 Ibid., pa­ra. 89.
67 Murphy, S. (2015). Re­flec­ti­ons on the ICJ Advi­sory Opi­nion on Ko­so­vo: In­ter­
pre­ting Se­cu­rity Co­un­cil Re­so­lu­tion 1244 (1999). In Mi­la­no­vić, M. & Wo­od, M.
(eds.), The Law and Po­li­tics of the Ko­so­vo Advi­sory Opi­nion (p. 150). Ox­ford: Ox­ford
Uni­ver­sity Press; Ja­cobs, D. & Ra­di, Y. (2011). Wa­i­ting for Go­dot: An Analysis of the
Advi­sory Opi­nion on Ko­so­vo, Le­i­den Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Law , 24, 331–353, 341.
68 Di­mi­tri­je­vić, D. (2007). Pri­vre­me­na upra­va Uje­di­nje­nih na­ci­ja na Ko­so­vu i Me­
to­hi­ji i za­šti­ta imo­vin­skih pra­va. Te­me, br. 3, 476.

141
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

na­kon što je Cr­na Go­ra, de­fi­nitvno iza­šla iz krat­ko po­sto­je­će Dr­žav­ne za­
jed­ni­ce Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra, Sr­bi­ja se, pro­tiv­no svo­joj vo­lji, na­šla u po­lo­ža­ju
sa­mo­stal­ne dr­ža­ve. Me­đu­tim, pi­ta­nje ure­đe­nja ustav­ne kul­tu­re u ne­za­
vi­snoj dr­ža­vi ni­je od­lu­ču­ju­će uti­ca­lo na ko­nač­no do­no­še­nje no­vog usta­
va. Ume­sto to­ga, ima­ju­ći u vi­du či­nje­nič­no sta­nje na KiM i od­nos sna­ga
u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci, a stra­hu­ju­ći od ko­nač­nog gu­bit­ka zna­čaj­nog
de­la dr­žav­ne te­ri­to­ri­je, ta­da­šnja vla­da­ju­ća po­li­tič­ka gar­ni­tu­ra, pre sve­ga
pred­sed­nik Sr­bi­je Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca, opre­de­lju­je se za usva­ja­nje no­vog
Usta­va RS, a po­tom, svoj stav pre­ma KiM ce­men­ti­ra u ustav­noj Pre­am­bu­li:
...po­la­ze­ći i od to­ga da je Po­kra­ji­na Ko­so­vo i Me­to­hi­ja sa­stav­ni deo te­
ri­to­ri­je Sr­bi­je, da ima po­lo­žaj su­štin­ske auto­no­mi­je u okvi­ru su­ve­re­ne
dr­ža­ve Sr­bi­je i da iz ta­kvog po­lo­ža­ja Po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja sle­
de ustav­ne oba­ve­ze svih dr­žav­nih or­ga­na da za­stu­pa­ju i šti­te dr­žav­ne
in­te­re­se Sr­bi­je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji u svim unu­tra­šnjim i spolj­nim
po­li­tič­kim od­no­si­ma,...
I dok, kao prav­no oba­ve­zu­ju­ća, Pre­am­bu­la u po­li­tič­kom smi­slu pu­no
obe­ća­va, nor­ma­tiv­ni deo Usta­va RS Ko­so­vu i Me­to­hi­ji ma­lo pru­ža: pro­
stor u tek­stu za­kle­tve ko­ju, pred Na­rod­nom skup­šti­nom, po­la­že pred­sed­
nik Sr­bi­je i obe­ća­nje da će se pi­ta­nje su­štin­ske auto­no­mi­je KiM ure­di­ti
po­seb­nim za­ko­nom ko­ji će se do­ne­ti po po­stup­ku za pro­me­nu Usta­va.69
Iako je, fak­tič­ki, Ustav RS ta­bu­la ra­sa u od­no­su na KiM, pi­ta­nje je da li se
u pri­su­stvu pret­hod­no na­ve­de­nog me­đu­na­rod­nog prav­nog re­ži­ma ko­ji se
u tre­nut­ku do­no­še­nja Usta­va pri­me­nji­vao na KiM, bi­lo šta sa­dr­žaj­ni­je mo­
glo ura­di­ti. Kao što je po­zna­to, si­tu­a­ci­ja se ni­je pro­me­ni­la ni do da­nas. Iz
raz­lo­ga, ko­ji oči­gled­no ni­su prav­ne pri­ro­de, za­kon o su­štin­skoj auto­no­mi­ji
KiM još uvek ni­je do­net. U ne­do­stat­ku ovog za­ko­na mo­gu­će je sa­mo na­
ga­đa­ti šta bi ma­te­ri­jal­ni po­stu­la­ti te ustav­ne auto­no­mi­je bi­li, ma­da sa­ma
ide­ja „su­štin­ske auto­no­mi­je“ su­ge­ri­še da bi AP KiM uži­vao ve­ći ste­pen
auto­no­mi­je od ono­ga ko­ji je Usta­vom ga­ran­to­van AP Voj­vo­di­ni.
Ustav­ni re­žim ko­ji je pro­gla­si­la tzv. Re­pu­bli­ka Ko­so­vo, na osno­vu De­kla­
ra­ci­je o ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va, Vla­da RS po­ni­šti­la je svo­jom Od­lu­kom o po­ni­šta­
va­nju pro­tiv­prav­nih aka­ta pri­vre­me­nih or­ga­na sa­mo­u­pra­ve na Ko­so­vu i Me-
­to­hi­ji o pro­gla­še­nju jed­no­stra­ne ne­za­vi­sno­sti, ko­ju je po­tvr­di­la i Na­rod­na
Skup­šti­na RS.70 Iako je u svom Sa­ve­to­dav­nom mi­šlje­nju Me­đu­na­rod­ni sud
prav­de utvr­dio da De­kla­ra­ci­ja o ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va ne kr­ši me­đu­na­rod­no
pra­vo ni­ti Ustav­ni okvir ko­ji oba­ve­zu­je RS71, Ustav tzv. Re­pu­bli­ke Ko­so­vo

69 Vid. čl. 114, st. 4 i čl. 182, st. 2. Usta­va RS.

70 Na­ve­de­na Od­lu­ka Vla­de RS ob­ja­vlje­na je u Slu­žbe­nom gla­sni­ku RS, br. 18/08,
a Od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne ko­jom je ta od­lu­ka po­tvr­đe­na u Slu­žbe­nom gla­sni­
ku RS, br. 19/08.
71 Sa­ve­to­dav­no mi­šlje­nje, pa­ra. 122.

142
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

ne pro­iz­vo­di ni­ka­kvo prav­no dej­stvo u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji i ni­je bi­tan za od­

lu­či­va­nje o ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti „Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma“.

c) Za­kon­ski i pod­za­kon­ski re­žim

Za raz­li­ku od me­đu­na­rod­no-prav­nog i ustav­nog re­ži­ma, za­kon­ski
i pod­za­kon­ski re­žim ko­ji se pri­me­nju­je na KiM prav­ni je „ga­li­ma­ti­jas“.
U tre­nut­ku usva­ja­nja Re­zo­lu­ci­je 1244 na sna­zi su bi­li za­kon­ski i pod­za­
kon­ski ak­ti do­ne­ti na osno­vu Usta­va RS iz 1990. go­di­ne. Osim u op­šti­na­
ma u ko­ji­ma srp­sko sta­nov­ni­štvo či­ni ve­ći­nu, pro­pi­si RS se od do­no­še­nja
Ustav­nog okvi­ra i for­mi­ra­nja pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja na te­ri­to­ri­ji KiM ne
pri­me­nju­ju. Na te­ri­to­ri­ji se­ver­nog Ko­so­va od­no­sno Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, ti
za­kon­ski i pod­za­kon­ski ak­ti su osta­li u pri­me­ni i na­kon do­no­še­nja Ustav­
nog okvi­ra s ob­zi­rom da srp­sko sta­nov­ni­štvo u tom de­lu KiM ni­ka­da ni­je
pri­sta­lo na pri­me­nu Ustav­nog okvi­ra.
Me­đu­tim, na­kon usva­ja­nja no­vog Usta­va RS 2006. go­di­ne, za­ko­no­
da­vac u Sr­bi­ji za­u­zi­ma raz­li­či­te sta­vo­ve u od­no­su na pri­me­nu za­kon­skih
i pod­za­kon­skih pro­pi­sa na te­ri­to­ri­ji KiM. Na­i­me, pri do­no­še­nju ne­kih za­
ko­na, za­ko­no­da­vac je či­nje­ni­cu o ne­u­sva­ja­nju za­ko­na o su­štin­skoj auto­
no­mi­ji KiM imao u vi­du, pa je u pre­la­znim i za­vr­šnim od­red­ba­ma na­vo­
dio da će se pi­ta­nja ko­ja se re­gu­li­šu tim za­ko­ni­ma, u od­no­su na AP KiM,
ure­di­ti po­seb­nim za­ko­ni­ma. Na pri­mer, Za­ko­nom o se­di­šti­ma i pod­ruč­
ji­ma su­do­va i jav­nih tu­ži­la­šta­va, pred­vi­đe­no je da se osni­va­nje su­do­va i
jav­nih tu­ži­la­šta­va za te­ri­to­ri­ju AP KiM, kao i nji­ho­va se­di­šta i pod­ruč­ja,
ure­đu­ju po­seb­nim za­ko­nom.72 Iako na­vo­di ko­je op­šti­ne či­ne te­ri­to­ri­ju AP
KiM, Za­kon o te­ri­to­ri­jal­noj or­ga­ni­za­ci­ji Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ta­ko­đe upu­ću­
je na do­no­še­nje po­seb­nog za­ko­na o su­štin­skoj auto­no­mi­ji i ne re­gu­li­še
pi­ta­nje iz­bo­ra po­sla­ni­ka u Skup­šti­nu AP KiM, kao što to či­ni u od­no­su
na AP Voj­vo­di­nu.73 Shod­no Ured­bi o uprav­nim okru­zi­ma, ko­ju je do­ne­la
Vla­da 2006. go­di­ne (pre stu­pa­nja na sna­gu no­vog Usta­va) na osno­vu Za­
ko­na o dr­žav­noj upra­vi, a ko­ja još uvek va­ži, na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji po­sto­ji

72 Vid. čl. 12. Za­ko­na o se­di­šti­ma i pod­ruč­ji­ma su­do­va i jav­nih tu­ži­la­šta­va, Slu­žbe­
ni gla­snik RS, br. 101/2013. In­te­re­sant­no je na­po­me­nu­ti da je pret­hod­no va­že­ći
za­kon, usvo­jen 2008 go­di­ne, ure­đi­vao pi­ta­nja se­di­šta i pod­ruč­ja su­do­va i jav­nih
tu­ži­la­štva i na pod­ruč­ju KiM-a, a da je re­še­nje u no­vom za­ko­nu, ko­ji je po­čeo da
se pri­me­nju­je 2104. go­di­ne, usvo­je­no u skla­du sa Bri­sel­skim spo­ra­zu­mom, ali
i ustav­nom od­red­bom o bu­du­ćem ure­đe­nju su­štin­ske auto­no­mi­je na KiM. Za
pri­me­nu ovog za­ko­na u kon­tek­stu Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma vid. Ga­vri­lo­vić, Z. & Di­
mi­tri­je­vić, P. (2015). Iz­ve­štaj o pri­me­ni Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma (od stra­ne Re­pu­
bli­ke Sr­bi­je), pe­riod jun-de­cem­bar2014. Be­o­grad: Bi­ro za dru­štve­na is­tra­ži­va­nja
(BI­RO­DI), 11–12. Do­stup­no na http://www.bi­ro­di.rs/wp-con­tent/uplo­ads/2015/02/
BI­RO­DI-Iz­ve­staj-o-im­ple­men­ta­ci­ji-BS.pdf po­se­će­no 20. ju­la 2016.
73 Vid. čl. 26. i 31. Za­ko­na o te­ri­to­ri­jal­noj or­ga­ni­za­ci­ji Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, Slu­žbe­ni
gla­snik RS, br. 129/2007.

143
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

5 uprav­nih okru­ga ko­ji svi for­mal­no, a ne­ki i fak­tič­ki, još uvek funk­ci­o­ni­
šu u prav­nom si­ste­mu Sr­bi­je.74 Naj­zad, u od­re­đe­nim slu­ča­je­vi­ma, srp­ski
za­ko­no­da­vac je bio sve­stan ne­mo­guć­no­sti pri­me­ne za­ko­no­dav­nih pro­pi­sa
na te­ri­to­ri­je te po­kra­ji­ne pa je, kao na pri­mer u Za­ko­nu o vra­ća­nju od­
u­ze­te imo­vi­ne i obe­šte­će­nju, iz­ri­či­to na­gla­sio: „Pri­me­na ovog za­ko­na na
te­ri­to­ri­ji Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja ure­di­će se po pre­stan­ku
funk­ci­o­ni­sa­nja me­đu­na­rod­ne upra­ve us­po­sta­vlje­ne u skla­du sa Re­zo­lu­ci­
jom 1244 Sa­ve­ta bez­bed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja.“75
Za raz­li­ku od pret­hod­nih slu­ča­je­va, u ne­kim obla­sti­ma, kao na pri­mer
u obla­sti vi­so­ko­škol­skog obra­zo­va­nja, za­ko­no­da­vac je ipak di­rekt­no ure­dio
pri­me­nu za­kon­skih od­red­bi na KiM. U čla­nu 109. Za­ko­na o vi­so­kom obra­
zo­va­nju iz­ri­či­to se na­vo­di da „do pre­stan­ka funk­ci­o­ni­sa­nja pri­vre­me­nog
prav­nog si­ste­ma us­po­sta­vlje­nog na osno­vu Re­zo­lu­ci­je Sa­ve­ta bez­bed­no­
sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja br. 1244, na te­ri­to­ri­ji Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo
i Me­to­hi­ja, nad vi­so­ko­škol­skim usta­no­va­ma či­ji je osni­vač Re­pu­bli­ka, Vla­
da ima sva pra­va i oba­ve­ze osni­va­ča, u skla­du sa ovim za­ko­nom.“76 Za raz­
li­ku od ovog re­še­nja, u Za­ko­nu o van­red­nim si­tu­a­ci­ja­ma iz 2012. go­di­ne
ne vr­ši se upu­ći­va­nje na po­seb­nu pri­me­nu ovog za­ko­na na KiM, od­no­sno
u od­red­ba­ma o na­či­nu na ko­ji ci­vil­na za­šti­ta funk­ci­o­ni­še na te­ri­to­ri­ji auto­
nom­nih po­kra­ji­na, ne pra­vi se raz­li­ka me­đu po­kra­ji­na­ma već one va­že za
pod­ruč­je obe po­kra­ji­ne.77
Sve u sve­mu, u vre­me pa­ra­fi­ra­nja Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, kao i od­
lu­či­va­nju po Pred­lo­gu za oce­nu nje­go­ve ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti, za­kon­ski
i pod­za­kon­ski re­žim ko­ji se pri­me­nji­vao na KiM, znat­no se raz­li­ko­vao od
za­kon­skog i pod­za­kon­skog re­ži­ma ko­ji je va­žio u osta­lim de­lo­vi­ma Re­pu­
bli­ke Sr­bi­je.

d) Od­nos Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i „me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce“

pre­ma me­đu­na­rod­nom prav­nom re­ži­mu na KiM
Pre­ma oba­ve­zu­ju­ćem me­đu­na­rod­no-prav­nom re­ži­mu us­po­sta­vlje­
nom na teritoriji KiM, svi ak­te­ri ko­ji su de­lo­va­li na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji,
pre i u vre­me pa­ra­fi­ra­nja Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, uklju­ču­ju­ći me­đu­na­rod­
nu za­jed­ni­cu (oli­če­nu u UN­MIK-u i Eulex-u) i Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju, ni­su se
po­na­ša­li kon­zi­stent­no.

74 Ured­ba o uprav­nim okru­zi­ma, Slu­žbe­ni gla­snik RS, br. 15/2006.

75 Vid. čl. 65. Za­ko­na o vra­ća­nju od­u­ze­te imo­vi­ne i obe­šte­će­nju, Slu­žbe­ni gla­snik RS,
br.72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 – od­lu­ka US.
76 Za­kon o vi­so­kom obra­zo­va­nju, Slu­žbe­ni gla­snik RS, br. 76/2005, 100/2007 – auten­
tič­no tu­ma­če­nje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 – auten­
tič­no tu­ma­če­nje i 68/2015.
77 Za­kon o van­red­nim si­tu­a­ci­ja­ma, Slu­žbe­ni gla­snik RS, br. 111/2009, 92/2011 i 93/
2012. Vid i Ga­vri­lo­vić & Di­mi­tri­je­vić, 2015, 28.

144
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

Pred­stav­ni­ci me­đu­na­rod­ne ci­vil­ne upra­ve na KiM oglu­ši­li su se na

us­po­sta­vlja­nje tzv. Re­pu­bli­ke Ko­so­vo, na­sta­le pro­tiv­no pro­pi­si­ma me­đu­
na­rod­nog pra­va. Kad je reč o de­lo­va­nju dr­žav­nih or­ga­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je,
či­nje­ni­ca ne­kon­zi­stent­nog od­no­sa pre­ma oba­ve­zu­ju­ćim nor­ma­ma me­đu­
na­rod­nog pra­va, mo­ra se pro­ce­nji­va­ti ima­ju­ći u vi­du po­tre­bu za­šti­te pri­
pad­ni­ka srp­skog na­ro­da na Ko­so­vu, a što je ka­ko ću doc­ni­je po­ka­za­ti, bio
osnov­ni raz­log za za­klju­či­va­nje „Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma“. Na­i­me, kad je reč
o Ustav­nom okvi­ru, ko­jim se us­po­sta­vi­la fak­tič­ka vlast na KiM, i ko­ji, ka­
ko sam po­ka­za­la, ima sna­gu me­đu­na­rod­nog ak­ta oba­ve­zu­ju­ćeg ka­rak­te­ra,
nje­go­va pri­me­na u se­ver­nom de­lu KiM, od­no­sno u op­šti­na­ma u ko­ji­ma je
srp­sko sta­nov­ni­štvo ve­ćin­sko, ni­ka­da ni­je za­ži­ve­la. U tim de­lo­vi­ma Re­pu­
bli­ka Sr­bi­ja na­sta­vi­la je da vr­ši ne sa­mo de ju­re ne­go i de fac­to vlast, pre­ko
svo­jih in­sti­tu­ci­ja i pred­stav­ni­ka iza­bra­nih na osno­vu do­ma­ćih pro­pi­sa.
Iako je ne­kih po­de­la u ve­zi pri­hva­ta­njem Ustav­nog okvi­ra me­đu Sr­bi­ma
na KiM bi­lo, u svom pr­vom Iz­ve­šta­ju Sa­ve­tu bez­bed­no­sti, pi­sa­nom uoči
stu­pa­nja Ustav­nog okvi­ra na sna­gu, Ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN na­vo­di da je
po­li­tič­ka in­te­gra­ci­ja za­jed­ni­ce Sr­ba na Ko­so­vu iza­zo­van za­da­tak zbog sta­
va zva­nič­nih or­ga­na SRJ da je reč o ne­pri­hva­tlji­vo do­ku­men­tu.78
Do pot­pi­si­va­nja Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, na te­ri­to­ri­ji KiM bi­lo je vi­
še iz­bor­nih ci­klu­sa. Uče­šće pri­pad­ni­ka srp­skog na­ro­da na iz­bo­ri­ma ko­je
su or­ga­ni­zo­va­le tzv. pri­vre­me­ne in­sti­tu­ci­je Ko­so­va, u toj po­kra­ji­ni ni­ka­da
ni­je u pot­pu­no­sti za­ži­ve­lo, ma­da su ma­lo­broj­ni pred­stav­ni­ci Sr­ba se­de­li
ili se­de i sad u or­ga­ni­ma vla­sti tzv. Re­pu­bli­ke Ko­so­vo.79 S dru­ge stra­ne,
na te­ri­to­ri­ji se­ver­nog Ko­so­va, bi­lo je ne­ko­li­ko lo­kal­nih iz­bor­nih ci­klu­
sa odr­ža­nih na osno­vu pro­pi­sa RS, ali u ne­do­stat­ku za­ko­na o su­štin­skoj
auto­no­mi­ji na KiM, or­ga­ni auto­nom­ne po­kra­ji­ne ni­su kon­sti­tu­i­sa­ni, već
su usta­no­vlje­ni sa­mo pri­vre­me­ni or­ga­ni upra­ve. Zbog po­sto­ja­nja tzv. „pa­
ra­lel­nih in­sti­tu­ci­ja“ zva­nič­ni Be­o­grad go­di­na­ma je oštro kri­ti­ko­van i na
kra­ju pri­mo­ran da pri­hva­ti pre­go­vo­re sa pred­stav­ni­ci­ma tzv. Re­pu­bli­ke
Ko­so­vo, pod okri­ljem Evrop­ske uni­je.80
***
Da za­klju­čim: da je raz­ma­trao prav­ni re­žim ko­ji je u tre­nut­ku pa­ra­
fi­ra­nja Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma bio na sna­zi na KiM, USS bi utvr­dio sle­de­će:
(a) Bri­sel­ski spo­ra­zum tre­ba da se pri­me­nju­je na de­lu te­ri­to­ri­je Re­pu­bli­
ke Sr­bi­je na ko­joj se, zbog pri­su­stva me­đu­na­rod­ne upra­ve, nje­ni pro­pi­
si pri­vre­me­no ne pri­me­nju­ju, osim u op­šti­na­ma u se­ver­nom de­lu KiM,

78 Vid. Re­port of the Sec­re­tary-Ge­ne­ral on the Uni­ted Na­ti­ons In­ter­im Ad­mi­ni­stra­

tion Mis­sion in Ko­so­vo, S/2001/565, 7.06.2001, 2.
79 Vid. http://www.kryemi­ni­stri-ks.net/?pa­ge=2,43, po­se­će­no 20. ju­la 2016.
80 Za vi­še vid. Pa­pić, T. (2015). The Po­li­ti­cal Af­ter­math of the ICJ’s Ko­so­vo Opi­nion.
In Mi­la­no­vić & Wo­od, 2015, 254–265.

145
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

u ko­ji­ma srp­sko sta­nov­ni­štvo či­ni ve­ći­nu, i to naj­če­šće ne­do­sled­no od­

no­sno sa od­go­đe­nim ro­kom pri­me­ne; (b) kon­tro­lu ustav­no­sti Bri­sel­skog
spo­ra­zu­ma tre­ba­lo je oba­vi­ti u od­su­stvu kon­kret­nih ustav­nih od­re­da­ba
o su­štin­skoj auto­no­mi­ji AP KiM i za­ko­na ko­ji bi u ma­te­ri­jal­nom smi­slu
tre­bao da ure­di tu auto­no­mi­ju.
Pri­su­stvo ovih či­nje­ni­ca tre­ba­lo je da uka­že Su­du da pred njim
nije ru­tin­ski za­da­tak oce­ne ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti, ko­ji bi, na pri­mer, li­
čio na oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti Sta­tu­ta AP Voj­vo­di­ne. Zbog to­ga je
USS, uzi­ma­ju­ći u ob­zir po­sto­ja­nje me­đu­na­rod­ne upra­ve na KiM i od­su­
stva do­ma­ćeg za­ko­na o su­štin­skoj auto­no­mi­ji, tre­bao da pre­du­zme sle­de­ći
ko­rak, tj. raz­mo­tri­ti sa­dr­žaj i ci­lje­ve Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, po­li­tič­ku re­
al­nost u ko­joj je Spo­ra­zum pa­ra­fi­ran i po­li­tič­ku re­al­nost ko­ju Spo­ra­zum
te­ži da us­po­sta­vi.

3.2. Sa­dr­žaj, ci­lje­vi i po­li­tič­ki kon­tekst

Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma
Uvi­dom u tekst Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, ci­ti­ra­nog u Za­ključ­ku USS,
la­ko je utvr­di­ti da je nje­gov osnov­ni pred­met stva­ra­nje Za­jed­ni­ce/Aso­ci­ja­
ci­je op­šti­na na KiM u ko­ji­ma Sr­bi či­ne ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo. Bri­sel­skim
spo­ra­zu­mom se pred­vi­đa­ju na­či­ni osni­va­nja i ras­pu­šta­nja ove za­jed­ni­ce,
nje­na struk­tu­ra, de­lo­krug ra­da i od­nos sa cen­tral­nim or­ga­ni­ma na KiM.81
Po­red ovog ključ­nog pi­ta­nja, Bri­sel­ski spo­ra­zum ure­đu­je još dva
zna­čaj­na pi­ta­nja: pi­ta­nje ure­đe­nje sud­ske vla­sti i po­li­cij­skih or­ga­na ovla­
šće­nih da de­lu­ju na pod­ruč­ju u ko­ji­ma Sr­bi či­ne ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo
i pi­ta­nje or­ga­ni­za­ci­je op­štin­skih iz­bo­ra na tom pod­ruč­ju.82
U na­ve­de­nom spo­ra­zu­mu pre­ci­zi­ra­ju se i vre­men­ski ro­ko­vi u ko­ji­
ma tre­ba okon­ča­ti raz­go­vo­re o ener­ge­ti­ci i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma, a Spo­ra­
zum sa­dr­ži i kla­u­zu­lu o na­pre­do­va­nju u evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma, ko­jom
se dve stra­ne oba­ve­zu­ju da u tim pro­ce­si­ma ne­će jed­na dru­gu blo­ki­ra­ti
ni­ti će pod­sti­ca­ti blo­ki­ra­nje (tač. 14. Spo­ra­zu­ma).83
U ka­kvom po­li­tič­kom kon­tek­stu je pa­ra­fi­ran Bri­sel­ski spo­ra­zum i za-
­što je do pa­ra­fi­ra­nja do­šlo?
Ukrat­ko, Sr­bi­ja je na­kon NA­TO bom­bar­do­va­nja 1999. go­di­ne bila
pri­mo­ra­na da pri­hva­ti in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­ju tzv. ko­sov­skog pro­ble­ma, me­
đu­na­rod­nu upra­vu ko­ja i da­nas tra­je, po­li­tič­ki di­ja­log sa ko­sov­skim Al­
ban­ci­ma pod okri­ljem UN, i ko­nač­no pro­ces di­ja­lo­ga iz­me­đu Be­o­gra­da
i Pri­šti­ne po­kre­nut uz po­sre­do­va­nje EU, na­ja­vljen u re­zo­lu­ci­ji Ge­ne­ral­ne

81 Vid. Za­klju­čak USS, 3–4.

82 Ibid., 4.
83 Ibid., 4–5.

146
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

Skup­šti­ne UN 2010. go­di­ne.84 Jed­nom reč­ju, su­ve­re­ni­tet Sr­bi­je na KiM

je u ve­li­koj me­ri ogra­ni­čen, pa i do­ve­den u pi­ta­nje. U ta­kvim uslo­vi­ma,
pi­ta­nje po­lo­ža­ja srp­skog na­ro­da i pri­pad­ni­ka dru­gog ne­al­ban­skog sta­nov­
ni­štva na KiM, je pi­ta­nje od ključ­nog dr­žav­nog in­te­re­sa. Da je taj po­lo­žaj
te­žak op­šte je po­zna­to či­nje­nič­no sta­nje.
Da­kle, po­la­ze­ći od op­šte­po­zna­tog či­nje­nič­nog sta­nja i sa­dr­ža­ja Bri­
sel­skog spo­ra­zu­ma, nje­gov cilj ni­je te­ško utvr­di­ti. Na­i­me, Spo­ra­zum ni­je
pot­pi­san da bi omo­gu­ćio funk­ci­o­ni­sa­nje dr­žav­ne vla­sti Re­pu­bli­ke Sr­bi­je
na KiM, ne­go, pre sve­ga, da bi za­šti­tio pri­pad­ni­ke srp­skog na­ro­da ko­ji na
toj te­ri­to­ri­ji ži­ve od da­ljeg na­si­lja i ugro­ža­va­nja osnov­nih ljud­skih pra­va.
Osim to­ga, sle­de­ći lo­gi­ku Sa­ve­znog ustav­nog su­da Ne­mač­ke u pred­me­tu
Sar­land, mo­že se za­klju­či­ti da je Spo­ra­zum pa­ra­fi­ran i u ci­lju ostva­ri­va­nja
op­štih in­te­re­sa Re­pu­bli­ke Sr­bi­je na KiM, u onoj me­ri u ko­joj je to u tom
tre­nut­ku po­li­tič­ki bi­lo mo­gu­će, a sve do po­nov­nog us­po­sta­vlja­nja pu­ne
su­ve­re­no­sti.85 Pre­ma to­me, me­ha­ni­zmi lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, or­ga­ni­za­ci­ja
sud­ske vla­sti i struk­tu­ra po­li­cij­skih or­ga­na ure­đe­ni su Bri­sel­skim spo­ra­zu­
mom u ci­lju za­šti­te srp­skog na­ro­da i odr­ži­ve za­šti­te op­štih dr­žav­nih in­te­
re­sa na KiM, a ne u ci­lju funk­ci­o­ni­sa­nja dr­žav­ne vla­sti Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.86
Sad do­la­zim do ključ­nog pi­ta­nja: da li je USS nad­le­žan da od­lu­ču­je
o usa­gla­še­no­sti tih me­ha­ni­za­ma sa Usta­vom Sr­bi­je?

3.3 Raz­lo­zi u pri­log ne­na­dle­žno­sti USS

Da bi, u okol­no­sti­ma pri­vre­me­no ogra­ni­če­nog su­ve­re­ni­te­ta na KiM,
me­ri­tor­no od­lu­čio da li je Bri­sel­ski spo­ra­zum u skla­du sa Usta­vom RS,

84 Vid. Re­zo­lu­ci­ju GS UN br. A/64/L.65/Rev.1, 8.09.2010.

85 S tim u ve­zi tre­ba pod­se­ti­ti na slič­no re­zo­no­va­nje Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je u mi­
šlje­nju o ustav­nim re­for­ma­ma u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, a u ve­zi sa raz­lo­zi­ma za
usva­ja­nje Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma. Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja je tad pod­se­ti­la da je
Dej­ton­ski spo­ra­zum, či­ji je deo va­že­ći Ustav BiH, usvo­jen da bi za­u­sta­vio kr­va­vi
kon­flikt a ne da bi us­po­sta­vio funk­ci­o­nal­nu dr­ža­vu. Vid. Euro­pean Com­mis­sion
For De­moc­racy Thro­ugh Law, (Ve­ni­ce Com­mis­sion), Opi­nion on the Draft Amend­
ments to the Con­sti­tu­tion of Bo­snia And Her­ze­go­vi­na, CDL-AD(2006)019, Stras­
bo­urg, 12 Ju­ne 2006, pa­ra. 6. Slič­no je re­a­go­vao i Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va
u pred­me­tu Sej­dić i Fin­ci pro­tiv Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, na­gla­ša­va­ju­ći da su po­je­di­na
re­še­nja Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, ko­ja od­stu­pa­ju od uni­ver­zal­nih ga­ran­ti­ja ljud­skih
i ma­njin­skih pra­va, re­zul­tat či­nje­ni­ce da je Dej­ton­ski spo­ra­zum za­klju­čen u svhu
za­u­sta­vlja­nja ra­ta i bru­tal­nih su­ko­ba, a ne u ci­lju nor­mal­nog funk­ci­o­ni­sa­nje dr­
ža­ve Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Vid. Sej­dić and Fin­ci v. Bo­snia and Her­ze­go­vi­na, app.
no. 27996/06, 34836/06, pre­su­da 22.12 2009, par. 45.
86 Da pod­se­tim, u op­šti­na­ma gde Sr­bi či­ne ve­ći­nu, a pre sve­ga u se­ver­nom de­lu Ko­
sov­ske Mi­tro­vi­ce, pre Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, na sna­zi su bi­li pro­pi­si ko­ji su do­ne­
ti na osno­vu Usta­va Sr­bi­je iz 1990. go­di­ne, a ne na osno­vu no­vog Usta­va Sr­bi­je
iz 2006. Kad je reč o dru­gim de­lo­vi­ma KiM, sud­ska vlast kao i po­li­cij­ske sna­ge
or­ga­ni­zo­va­ne su po pro­pi­si­ma nad ko­ji­ma Sr­bi­ja pri­vre­me­no ne­ma prav­nu ju­ris­
dik­ci­ju, pa ni pra­vo ustav­no­sud­ske kon­tro­le.

147
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

USS bi mo­rao ne sa­mo da oce­nju­je ap­strakt­nu usa­gla­še­nost nje­go­vih re­

še­nja sa Usta­vom RS, ne­go i da se upu­sti u pro­ce­nu bez­bed­no­sne po­li­ti­ke
ko­ju vo­di Vla­da, za ko­ju je, shod­no Usta­vu Sr­bi­je, je­di­no ona nad­le­žna.87
Kao što sam na­ve­la, Bri­sel­ski spo­ra­zum ni­je po­stig­nut u ci­lju us­po­
sta­vlja­nja po­nov­nog funk­ci­o­ni­sa­nja dr­žav­ne vla­sti na te­ri­to­ri­ji KiM (da­kle
ra­di pri­me­ne ustav­nih od­re­da­ba o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, or­ga­ni­za­ci­ji sud­ske
vla­sti i dr.), već u ci­lju za­šti­te srp­skog na­ro­da i dr­žav­nih in­te­re­sa u da­toj
po­li­tič­koj re­al­no­sti. Shod­no to­me, da se upu­stio u me­ri­tor­no od­lu­či­va­nje,
USS bi mo­rao da od­lu­ču­je da li se osni­va­njem Aso­ci­ja­ci­je/Za­jed­ni­ce op­šti­
na u ko­ji­ma Sr­bi či­ne ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo, or­ga­ni­za­ci­jom sud­ske vla­sti
i us­po­sta­vlja­njem od­re­đe­nih po­li­cij­skih struk­tu­ra mo­gu za­šti­ti­ti pri­pad­
ni­ci srp­skog na­ro­da i od­go­va­ra­ju­ći dr­žav­ni in­te­re­si na KiM. Reč je, da­kle,
o po­li­tič­kom pi­ta­nju ko­je se ne mo­že re­ši­ti prav­nim stan­dar­di­ma. Na­i­me,
ne sa­mo da USS ne ras­po­la­že in­for­ma­ci­ja­ma bit­nim za od­lu­či­va­nje, ne­go
ni su­di­je ne­ma­ju ka­pa­ci­tet da o to­me od­lu­ču­ju. Jed­nom reč­ju, Bri­sel­skim
spo­ra­zu­mom ure­đe­na su po­li­tič­ko-bez­bed­no­sna pi­ta­nja o ko­ji­ma, shod­no
na­če­lu po­de­le vla­sti, ga­ran­to­va­nog čl. 4. i 123. Usta­va RS, od­lu­ču­je Vla­da.
Da je USS do­neo me­ri­tor­nu od­lu­ku u ovom spo­ru, nje­go­va od­lu­ka za­me­
ni­la bi po­li­ti­ku Vla­de, što bi bi­lo pro­tiv­no na­če­lu po­de­le vla­sti.
Da li je USS mo­gao me­ri­tor­no da od­lu­ču­je a da ne pre­kr­ši na­če­lo
po­de­le vla­sti? Ve­ro­vat­no da, ta­ko što bi, na pri­mer, pri­be­ga­va­ju­ći „po­pu­
stlji­voj“ kon­tro­li ustav­no­sti od­lu­čio da su ne­u­stav­ni spro­vod­be­ni ak­ti ko­
ji­ma je Bri­sel­ski spo­ra­zum uve­den u prav­ni po­re­dak Sr­bi­je, ali ne i sam
Spo­ra­zum, kao što je to Sa­ve­zni ustav­ni sud Ne­mač­ke ura­dio u pred­me­tu
oce­ne ustav­no­sti Li­sa­bon­skog ugo­vo­ra. Al­ter­na­tiv­no, USS je mo­gao da
za­klju­či da je Vla­da bi­la nad­le­žna da pa­ra­fi­ra Spo­ra­zum, a da u po­gle­du
nje­go­vih re­še­nja, ona uži­va ši­ro­ka dis­kre­ci­o­na ovla­šće­nja, s ob­zi­rom na
to da se Spo­ra­zu­mom ure­đu­ju pi­ta­nja od zna­ča­ja za bez­bed­no­snu po­li­ti­ku
dr­ža­ve od­no­sno za­šti­tu jed­nog de­la sta­nov­ni­štva. Spo­ra­zum bi ta­ko ostao
ne­tak­nut, USS bi po­ka­zao do­zu uvi­đav­no­sti pre­ma po­li­ti­ci ko­ju vo­de po­
li­tič­ki or­ga­ni na pod­ruč­ju ose­tlji­vih na­ci­on­ al­nih in­te­re­sa na KiM, s tim
što bi ih, even­tu­al­no, pri­mo­rao da do­pu­ne ili iz­me­ne spro­vod­be­ne ak­te
ko­ji­ma je Bri­sel­ski spo­ra­zum uve­den u prav­ni po­re­dak Sr­bi­je. I po­sle to­ga
Spo­ra­zum bi se pri­me­nji­vao u iz­vor­nom ob­li­ku u ko­jem ga je pa­ra­fi­ra­la
Vla­da. Su­štin­ski, ni­šta se ne bi pro­me­ni­lo, s tim što bi ti­me USS pre­u­zeo
na se­be deo po­li­tič­ke od­go­vor­no­sti za po­sto­je­će sta­nje na KiM.
Osta­je još da raz­mo­trim i pi­ta­nje da li bi pri­me­nom dok­tri­ne po­li­
tič­kog pi­ta­nja u re­ša­va­nju ovog spo­ra USS na­neo šte­tu svo­joj dru­štve­noj
le­gi­ti­ma­ci­ji, od­nos ugle­du ko­ji uži­va u jav­no­sti?

87 Vid. čl. 123 Usta­va RS.

148
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

Pr­vo, pri­me­ri iz upo­red­ne ustav­no-sud­ske prak­se, na­ve­de­ni u ovom

ra­du, uka­zu­ju na to da dok­tri­na po­li­tič­kog pi­ta­nja ima ogra­ni­če­nu oblast
pri­me­ne, te­me­lji se na na­če­lu po­de­le vla­sti i oba­ve­zu­je ustav­no-sud­ska
te­la da se u ose­tlji­vim spo­ro­vi­ma ko­ji se ti­ču me­đu­na­rod­nih od­no­sa, bez­
bed­no­sne ili od­bram­be­ne po­li­ti­ke, uz­dr­že od od­lu­či­va­nja. Na­i­me, kao što
se sva­ko pi­ta­nje ne mo­že re­ši­ti u de­mo­krat­skom pro­ce­su, ta­ko po­sto­je pi­
ta­nja ko­ja se ne mo­gu re­ši­ti u sud­skom pro­ce­su ili u po­stup­ku kon­tro­le
ustav­no­sti. Dru­go, ka­da je reč o ugle­du USS, iako Su­du ne manj­ka ugled,
re­zer­ve u od­no­su na nje­gov rad ipak po­sto­je. Ustav­ni sud Sr­bi­je ni­je po­
znat po ak­ti­vi­stič­kom pri­stu­pu u re­ša­va­nju spo­ro­va već po stra­te­gi­ji od­
la­ga­nja nji­ho­vog re­ša­va­nja. Po pra­vi­lu, u kon­tra­verz­nim po­li­tič­kim pred­
me­ti­ma Sud igra na si­gur­no, od­no­sno od­bi­ja da se me­ri­tor­no iz­ja­sni sve
do­tle dok ne po­sta­ne si­gu­ran da ga od­lu­ka ne­će do­ve­sti u su­kob sa vla­
da­ju­ćom ve­ći­nom.88 Ima­ju­ći to na umu, od­ba­ci­va­nje nad­le­žno­sti u ovom
spo­ru na osno­vu dok­tri­ne po­li­tič­kog pi­ta­nja ve­ro­vat­no ne bi ni po­ja­ča­lo
ni eli­mi­ni­sa­lo ova­kav uti­sak.

4. Za­klju­čak
Pod­no­si­o­ci Pred­lo­ga za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti Bri­sel­skog
spo­ra­zu­ma po­ku­ša­li su da ju­di­ka­li­za­ci­jom me­ga-po­li­tič­kog pi­ta­nja uti­ču
na pro­me­nu po­li­ti­ke ko­ju je pre­ma KiM vo­di­la ta­da vla­da­ju­ća ve­ći­na. Po­
ku­šaj je ne sa­mo usta­vom ute­me­ljen, ne­go i oprav­dan sa gle­di­šta ustav­ne
dok­tri­ne, s ob­zi­rom na to da kon­tro­la ustav­no­sti omo­gu­ća­va za­šti­tu in­te­
re­sa po­li­tič­ke ma­nji­ne u kon­tek­stu u ko­me se po­li­tič­ke od­lu­ke do­no­se na
osno­vu ve­ćin­skog pra­vi­la (ma­jo­ri­ta­rian ru­le). To ne zna­či, me­đu­tim, da je
Usta­vi sud Sr­bi­je i nad­le­žan da o Pred­lo­gu od­lu­ču­je.
Na­šav­ši da Bri­sel­ski spo­ra­zum ni­je me­đu­na­rod­ni ugo­vor, ne­ki dru­gi
op­šti prav­ni akt unu­tra­šnjeg pra­va ko­ji pod­le­že kon­tro­li ustav­no­sti, ni­ti
da su po svo­joj pri­ro­di op­šti prav­ni ak­ti – ak­ti Vla­de i Na­rod­ne Skup­šti­ne
usvo­je­ni u ve­zi sa pa­ra­fi­ra­njem Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma – Ustav­ni sud Sr­
bi­je je svo­jim Za­ključ­kom Pred­log od­ba­cio iz raz­lo­ga ne­na­dle­žno­sti. Ta­ko
je Sud, iako je pra­vil­no od­lu­čio, pro­pu­stio da spor re­ši na osno­vu me­ri­tor­
nih ma­te­ri­jal­nih pra­vi­la ustav­nog pra­va, pre sve­ga na­če­la po­de­le vla­sti.
Šte­ta. Da je sle­dio na­če­lo po­de­le vla­sti, uz uva­ža­va­nje či­nje­ni­ca po­sto­ja­
nja me­đu­na­rod­ne upra­ve na KiM, sa­dr­ža­ja, ci­lje­va i po­li­tič­kog kon­tek­sta
u ko­jem je pa­ra­fi­ran Bri­sel­ski spo­ra­zum, Ustav­ni sud Sr­bi­je bi utvr­dio da
se od nje­ga tra­ži­lo da od­lu­či o po­li­tič­kom pi­ta­nju ko­je se ne mo­že re­ši­ti
prav­nim stan­dar­di­ma i či­je je re­ša­va­nje Usta­vom Sr­bi­je po­ve­re­no Vla­di,

88 Za vi­še vid. Be­ši­re­vić, V. (2014). Go­ver­ning Wit­ho­ut Jud­ges: The Po­li­tics of the
Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt in Ser­bia. In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Con­sti­tu­ti­o­nal Law (I-CON),
12 (4), 954–979; vid. i Pa­pić & Đe­rić, 2016.

149
Hereticus, 1–2/2016 Violeta Beširević

te bi, lo­gi­kom dok­tri­ne po­li­tič­kog pi­ta­nja ta­ko­đe od­ba­cio Pred­log iz raz­lo­

ga ne­na­dle­žno­sti. Pri to­me bi, ne sa­mo ostao u okvi­ri­ma ele­gan­tia iuris, tj.
odr­žao bi lo­gič­nu ko­he­rent­nost svo­jih sta­vo­va, već bi Sud, oprav­da­va­ju­ći
iz­o­sta­nak kon­tro­le ustav­no­sti na­če­lom po­de­le vla­sti i dok­tri­nom po­li­ti-
č­kog pi­ta­nja, isto­vre­me­no tu­ma­čio nji­ho­vu sa­dr­ži­nu i do­me­te, i ta­ko do­
pri­neo da­ljem raz­vo­ju do­ma­ćeg ustav­nog pra­va, što je je­dan od osnov­nih
za­da­ta­ka ustav­nih su­do­va.
Oprav­da­ni iz­o­sta­nak kon­tro­le ustav­no­sti Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma zbog
po­što­va­nja na­če­la po­de­le vla­sti, ne bi zna­čio, me­đu­tim, oslo­ba­đa­nje Vla­de
RS od od­go­vor­no­sti za nje­go­vo pa­ra­fi­ra­nje. Pi­ta­nje po­li­tič­ke od­go­vor­no­sti
Vla­de osta­lo bi otvo­re­no i uvek mo­gu­će, ka­žnja­va­njem nje­nih pred­stav­ni­
ka na pr­vim na­red­nim iz­bo­ri­ma. Re­če­no je­zi­kom Sa­ve­znog ustav­nog su­
da Ne­mač­ke: iako su po­li­tič­ke kri­ti­ke Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma mo­gu­će, one
ne mo­gu bi­ti od zna­ča­ja za kon­kret­no pi­ta­nje o ko­jem je tre­bao da od­lu­či
USS, a to je pro­ce­sno pi­ta­nje svo­je nad­le­žno­sti, ko­ju, kao što sam po­ka­
za­la, u ovom pred­me­tu USS ni­je mo­gao za­sno­va­ti.

Vi­o­le­ta Be­si­re­vic

THE RE­A­SON THAT CHAN­GES EVERYTHING:

A JU­DI­CIAL RE­VI­EW OF THE BRUS­SELS AGRE­E­MENT
UN­DER THE PO­LI­TI­CAL QU­E­STI­ON DOC­TRI­NE

Sum­mary
On De­cem­ber 10th, 2014 the Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt of Ser­bia ren­de­red a de­-
ci­sion dec­la­ring it­self in­com­pe­tent to re­vi­ew so-cal­led „Brus­sels Agre­e­ment“, go­
ver­ning the nor­ma­li­za­tion of re­la­ti­ons bet­we­en the Go­vern­ment of the Re­pu­blic
of Ser­bia and In­ter­im In­sti­tu­ti­ons of Lo­cal Self-Go­vern­ment in Pri­šti­na. The Con­
sti­tu­ti­o­nal Co­urt ba­sed its de­ci­sion on pro­ce­du­ral gro­unds, fin­ding that ne­it­her
Brus­sels Agre­e­ment nor in­ter­nal acts adop­ted by the Ser­bian Go­vern­ment and
Na­ti­o­nal As­sembly with re­gard to that Agre­e­ment, co­uld be su­bjec­ted to ju­di­cial
re­vi­ew in ac­cor­dan­ce with Ar­tic­le 167 of the Ser­bian Con­sti­tu­tion. The aut­hor
of this ar­tic­le agre­es with the Co­urt de­ci­sion, but not with its re­a­so­ning le­a­ding
to a de­nial of ju­ris­dic­tion.
The ar­tic­le of­fers al­ter­na­ti­ve road to a dec­la­ra­tion of in­com­pe­ten­ce, which
the Co­urt co­uld ha­ve re­ac­hed fol­lo­wing the se­pa­ra­tion of po­wers prin­ci­ple and
the po­li­ti­cal qu­e­sti­on doc­tri­ne. Star­ting from the com­pa­ra­ti­ve con­sti­tu­ti­o­nal ju­
ri­spru­den­ce, the con­tents and aims of the Brus­sels Agre­e­ment, as well as po­li­
ti­cal con­text in which it was re­ac­hed, the aut­hor of this ar­tic­le has shown the
fol­lo­wing: (a) the Brus­sels Agre­e­ment was not re­ac­hed in or­der to al­low the re-
fun­cti­o­ning of the sta­te po­wer on the ter­ri­tory of Ko­so­vo and Me­to­hi­ja, but to
pro­tect the Ser­bian pe­o­ple li­ving at KiM and ge­ne­ral sta­te in­te­rests to the ex­tent

150
 A jedan razlog menja sve: kontrola ustavnosti Briselskog sporazuma ...

pos­si­ble in the gi­ven po­li­ti­cal si­tu­a­tion, un­til the re-esta­blis­hment of full so­ve­
re­ignty; (b) the Con­sti­tu­ti­o­nal Co­urt co­uld not esta­blish its ju­ris­dic­tion ra­ti­o­ne
ma­te­ri­ae and de­ci­de whet­her the pro­tec­ti­ve mec­ha­nisms, en­vi­sa­ged in the Agre­
e­ment, that is – the esta­blis­hment of a Com­mu­nity/As­so­ci­a­tion of mu­ni­ci­pa­li­ti­es
in which Serbs re­pre­sen­ted a ma­jo­rity of the po­pu­la­tion, as well as or­ga­ni­za­tion
of ju­di­cial po­wer and po­li­ce units, co­uld ha­ve pro­tec­ted Serbs and ge­ne­ral sta­te
in­te­rests in Ko­so­vo and Me­to­hi­ja, be­ca­u­se this was a po­li­ti­cal qu­e­sti­on which was
unju­sti­ci­a­ble and co­uld not be re­sol­ved by le­gal stan­dards.
Key Words: The Brus­sels Agre­e­ment, the Con­sti­tu­tion of the Re­pu­blic of Ser­bia,
ju­di­cial re­vi­ew, po­li­ti­cal qu­e­sti­on doc­tri­ne, se­pa­ra­tion of po­wers

Čičak, ulje na platnu, 60 x 50 cm, 2003.

151
Hereticus, 1–2/2016

PRILOZI

TEKST BRISELSKOG SPORAZUMA

Pr­vi spo­ra­zum o prin­ci­pi­ma nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa Be­o­gra­da i Pri­šti­ne tj

Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i sa­mo­pro­gla­še­ne „Re­pu­bli­ke Ko­so­vo“, po­znat i kao Bri­sel­ski
spo­ra­zum je pot­pi­san 19. apri­la 2013. u Bri­se­lu. Spo­ra­zum su is­pred Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je pot­pi­sa­li pred­sed­nik vla­de Ivi­ca Da­čić i pred­sed­nik vla­de sa­mo­pro­gla­še­ne
„Re­pu­bli­ke Ko­so­vo“ Ha­šim Ta­či. Tekst spo­ra­zu­ma:
1. For­mi­ra­će se Udru­že­nje/Za­jed­ni­ca ve­ćin­ski srp­skih op­šti­na na Ko­so­
vu. Član­stvo će bi­ti otvo­re­no za sve dru­ge op­šti­ne, ako se o to­me slo­že
čla­no­vi.
2. Za­jed­ni­ca će ima­ti osni­vač­ki sta­tut. Mo­že bi­ti uki­nu­ta sa­mo od­lu­kom
op­šti­na ko­je su u nje­nom sa­sta­vu. Ga­ran­ci­je za Za­jed­ni­cu su va­že­ći
za­kon i Ustav­ni za­kon.
3. Or­ga­ni­za­ci­ja Za­jed­ni­ce će bi­ti za­sno­va­na na istim osno­va­ma kao i Aso­
ci­ja­ci­ja ko­sov­skih op­šti­na, od­no­sno ima­će pred­sed­ni­ka, pot­pred­sed­ni­
ka, skup­šti­nu i ve­će.
4. Op­šti­ne čla­ni­ce, u skla­du sa Evrop­skom po­ve­ljom o lo­kal­noj sa­mo­u­
pra­vi i ko­sov­skim za­ko­ni­ma bi­će ovla­šće­ne da sa­ra­đu­ju vr­še­ći svo­je
nad­le­žno­sti ko­lek­tiv­no pre­ko za­jed­ni­ce. Za­jed­ni­ca će ima­ti pu­ni nad­
zor u obla­sti­ma eko­nom­skog raz­vo­ja, obra­zo­va­nja, zdrav­stva, ur­ba­nog
i ru­ral­nog pla­ni­ra­nja.
5. Za­jed­ni­ca/Aso­ci­ja­ci­ja ima i do­dat­ne nad­le­žno­sti, ko­je će na nju pre­ne­
te cen­tral­ne vla­sti u Pri­šti­ni.
6. Za­jed­ni­ca će ima­ti pred­stav­nič­ku ulo­gu pri cen­tral­noj vla­sti, kao i me­
sto u lo­kal­nim, sa­ve­to­dav­nim te­li­ma u tu svr­hu. Ka­ko bi se na­ve­de­no
spro­ve­lo, pred­vi­đa se funk­ci­ja mo­ni­to­rin­ga.
7. Po­li­ci­ja će bi­ti je­din­stve­na i to će bi­ti ko­sov­ska po­li­ci­ja. Či­ta­va po­li­ci­ja
sa se­ve­ra Ko­so­va tre­ba da bu­de in­te­gri­sa­na u okvi­re ko­sov­ske po­li­ci­je.
Pla­te će is­pla­ći­va­ti je­di­no ko­sov­ska po­li­ci­ja.
8. Pri­pad­ni­ci­ma dru­gih bez­bed­no­snih srp­skih struk­tu­ra bi­će po­nu­đe­no
me­sto u od­go­va­ra­ju­ćim ko­sov­skim struk­tu­ra­ma.
9. U ovoj tač­ki, ko­ja je bi­la spor­na u po­sled­njim run­da­ma di­ja­lo­ga na­vo­di
se da će Za­jed­ni­ca pre­ko če­ti­ri op­šti­ne bi­ra­ti re­gi­o­nal­nog ko­man­di­ra
po­li­ci­je, Mi­tro­vi­ca će ima­ti dru­gog re­gi­o­nal­nog ko­man­di­ra za Ju­žnu
Mi­tro­vi­cu, Sr­bi­cu i Vu­či­trn. Ti­me je od­ba­čen pred­log da ove tri op­šti­
ne bu­du po­ve­za­ne sa op­šti­na­ma na se­ve­ru či­me bi­la na­ru­še­na et­nič­ka
sli­ka, od­no­sno u kom slu­ča­ju bi Al­ban­ci po­no­vo či­ni­li ve­ći­nu.
10. Pred­vi­đa se da pra­vo­sud­ne vla­sti bu­du in­te­gri­sa­ne i ra­de u okvi­ru ko­
sov­skog prav­nog okvi­ra. Ape­la­ci­o­ni sud u Pri­šti­ni će us­po­sta­vi­ti pa­nel
u ko­jem će u ve­ći­ni bi­ti su­di­je ko­sov­ski Sr­bi ko­ji će se ba­vi­ti po­slo­vi­
ma u svim op­šti­na­ma sa ve­ćin­skim srp­skim sta­nov­ni­štvom. Ode­lje­nje
Ape­la­ci­o­nog su­da, uklju­ču­ju­ći ad­mi­ni­stra­tiv­no oso­blje i su­di­je, ima­će
stal­no se­di­šte u se­ver­noj Mi­tro­vi­ci. Sva­ki pa­nel ima­će u sa­sta­vu ve­ći­
nu su­di­ja ko­ji su ko­sov­ski Sr­bi.

152
 Prilozi

11. Pred­vi­đa se odr­ža­va­nje lo­kal­nih iz­bo­ra u 2013.

12. Pot­pi­sni­ci se oba­ve­zu­ju na iz­ra­du pla­na za im­ple­men­ta­ci­ju do­go­vo­re­
nog do 26. apri­la.
13. Pot­pi­sni­ci se oba­ve­zu­ju na po­sti­za­nje spo­ra­zu­ma o te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­
ma i ener­ge­ti­ci do ju­na 2013.
14. Dve stra­ne se oba­ve­zu­ju da ne­će jed­nu dru­gu blo­ki­ra­ti, ni­ti pod­sti­ca­ti
dru­ge da blo­ki­ra­ju evrop­ske in­te­gra­ci­je dru­ge stra­ne.
15. Pred­vi­đa se for­mi­ra­nje ko­mi­si­je za im­ple­men­ta­ci­ju, u ko­joj će bi­ti pred­
stav­ni­ci obe stra­ne, ko­ji­ma će pred­stav­ni­ci EU pru­ža­ti po­dr­šku.
Ko­pi­ju spo­ra­zu­ma, na osno­vu ko­jeg je ura­djen pre­vod, pa­ra­fi­rao je 19.4.2013.
u Bri­se­lu pre­mi­jer Sr­bi­je Ivi­ca Da­čić uz pro­prat­ni ru­kom na­pi­san tekst: „Ovim
po­tvr­đu­jem da je ovo tekst pred­lo­ga na ko­ji će obe stra­ne do­sta­vi­ti svo­je od­lu­ke
o pri­hva­ta­nju ili od­bi­ja­nju: I.D.“.

ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ

ПАРАФИРАНОГ „ПРВОГ СПОРАЗУМА О ПРИНЦИПИМА
КОЈИ РЕГУЛИШУ НОРМАЛИЗАЦИЈУ ОДНОСА“ ИЗМЕЂУ
ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ САМОЗВАНЕ ДРЖАВЕ
КОСМЕТСКИХ АЛБАНАЦА

УСТАВНОМ СУДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Београд
Са ду­бо­ком за­бри­ну­то­шћу за др­жав­но и на­ци­о­нал­но је­дин­ство и те­
ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и осе­ћа­њем пре­ко по­треб­не од­го­
вор­но­сти пред пре­ци­ма, са­вре­ме­ни­ци­ма и по­том­ци­ма, а на осно­ву чла­на 168
ста­ва 1 Уста­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, у свој­ству овла­шће­ног пред­ла­га­ча, под­но­
си­мо сле­де­ћи
Пред­л ог
За оце­ну устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти
па­ра­фи­ра­ног „Пр­вог спо­ра­зу­ма о прин­ци­пи­ма ко­ји ре­гу­ли­шу
нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­са“ из­ме­ђу Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
и вла­де са­мо­зва­не др­жа­ве ко­смет­ских Ал­ба­на­ца
„Пр­ви спо­ра­зум о прин­ци­пи­ма ко­ји ре­гу­ли­шу нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­са“
(у да­љем тек­сту: „Спо­ра­зум“), ко­ји је пред­ста­вљао ин­те­грал­ни део из­ве­шта­ја
Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, ко­ји је она под­не­ла На­род­ној Скуп­шти­ни, са­др­жи
бр­ој­не фор­мал­не и суп­стан­ци­јал­не ма­не, ко­је до­во­де у пи­та­ње ње­го­ву устав­
ност и за­ко­ни­тост.

Мањ­ка­во­сти фор­ме „Спо­ра­зу­ма“ и пр­ов

­ ид­но до­ви­ја­ње
ње­го­вих пот­пи­сни­ка
На са­мом кра­ју овог „Спо­ра­зу­ма“, ко­ји је Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је пре­
до­чи­ла На­род­ној Скуп­шти­ни, на­во­ди се да су га 19. апри­ла 2013. го­ди­не у Бри­
се­лу па­ра­фи­ра­ли пред­сед­ник Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Иви­ца Да­чић и Ви­со­ка
пред­став­ни­ца Европ­ске уни­је за спољ­ну без­бед­ност и по­ли­ти­ку (тре­ба­ло је:
спољ­ну по­ли­ти­ку и без­бед­ност) Ке­трин Ештон, док се на кра­ју из­вор­ног тек­ста

153
Hereticus, 1–2/2016

овог „Спо­ра­зу­ма“ на ен­гле­ском на­ла­зе па­ра­фи (ини­ци­ја­ли) Ке­трин Ештон

и Иви­це Да­чи­ћа, ис­пи­са­ни ла­ти­ни­цом. Ти­ме ма­ње упу­ће­ни не­из­бе­жно сти­чу
ути­сак да је Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је за­кљу­чи­ла ме­ђу­на­род­ни уго­вор са Европ­
ском уни­јом ко­ји је пред­ста­вља­ла Ке­трин Ештон. Јер, за­што би се на кра­ју
тог „Спо­ра­зу­ма“ је­дан ис­под дру­гог на­ла­зи­ли па­ра­фи са­мо Ке­трин Ештон
и Иви­це Да­чи­ћа.
По на­шем су­ду, то је учи­ње­но да би се у са­мом „Спо­ра­зу­му“ из­бе­гло
тач­но озна­ча­ва­ње дру­ге стра­не уго­вор­ни­це, а то је Вла­да Ре­пу­бли­ке Ко­со­во,
ка­ко се у све­ту, па и у овим пре­го­во­ри­ма у Бри­се­лу пред­ста­вља са­мо­зва­на
др­жа­ва ко­смет­ских Ал­ба­на­ца. До­ду­ше, у из­ве­шта­ју Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је,
ко­ји је до­ста­вљен На­род­ној скуп­шти­ни, дру­га уго­ва­рач­ка стра­на се озна­ча­
ва као „При­вре­ме­не ин­сти­ту­ци­је са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни“. Али то не пи­ше
у са­мом „Спо­ра­зу­му“.
На осно­ву ових до­ви­ја­ња пр­о­су­ђу­је­мо да је овај „Спо­ра­зум“ за­кљу­чен
у јед­ној ста­ри­јој, да­нас из­о­би­ча­је­ној, та­ко­зва­ној би­ла­те­рал­ној фор­ми ме­ђу­на­
род­ног уго­во­ра. Сва­ка стра­на по­на­о­соб (Иви­ца Да­чић као пред­сед­ник Вла­де
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и Ха­шим Та­чи као пред­сед­ник Вла­де Ре­пу­бли­ке Ко­со­ва, то
јест вла­де са­мо­зва­не др­жа­ве ко­смет­ских Ал­ба­на­ца) па­ра­фи­ра­ла је исто­ве­тан
текст „Спо­ра­зу­ма“ на ен­гле­ском је­зи­ку. На пр­вом тек­сту на­ла­зе се па­ра­фи
Ке­трин Ештон и Иви­це Да­чи­ћа, а на дру­гом Ке­трин Ештон и Ха­ши­ма Та­чи­ја.
Ка­да оба ова тек­ста при­хва­те и по­твр­де на­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
и Ре­пу­бли­ке Ко­со­ва, то јест са­мо­зва­не др­жа­ве ко­смет­ских Ал­ба­на­ца, сма­тра­ће
се да је овај ме­ђу­на­род­ни уго­вор за­кљу­чен. Ова би­ла­те­рал­на фор­ма ме­ђу­на­род­
ног уго­во­ра прак­ти­ко­ва­на је, ко­ли­ко је то на­ма по­зна­то, све до XIX ве­ка. Та­ко
је пр­ви мо­дер­ни ме­ђу­на­род­ни уго­вор о ус­по­ста­вља­њу Вест­фал­ског ми­ра 1648.
го­ди­не за­кљу­чен раз­ме­ном исто­вет­них пи­са­ма на ла­тин­ском из­ме­ђу швед­ског
кра­ља, не­мач­ког ца­ра и фран­цу­ског кра­ља. А та­ко­зва­на аустро-угар­ска на­год­
ба (Ausgle­ich) из 1867. го­ди­не, ко­јом је ус­по­ста­вље­на ре­ал­на уни­ја Аустри­је
и Угар­ске, по­зна­ти­ја као Аустро-Угар­ска, за­кљу­чен је та­ко што су аустриј­ски
и угар­ски пар­ла­мент до­не­ли исто­вет­не за­кон­ске члан­ке.
Упра­во на тај на­чин за­кљу­чен је и спо­ра­зум ко­ји су па­ра­фи­ра­ли Иви­
ца Да­чић и Ха­шим Та­чи. То је, по на­шем су­ду, учи­ње­но да би се пред срп­
ском јав­но­шћу при­крио зва­ни­чан на­зив дру­ге стра­не уго­вор­ни­це – Ре­пу­бли­ке
Ко­со­ва с ко­јом је скло­пљен ме­ђу­на­род­ни уго­вор. При том се ра­чу­на­ло с тим
да су не­гда­шња срп­ска и ско­ра­шња ју­го­сло­вен­ска јав­ност на­ви­кле на са­вре­
ме­ну фор­му ме­ђу­др­жав­ног уго­во­ра, ко­ја под­ра­зу­ме­ва са­мо је­дан акт на ко­
јем се на­ла­зе пот­пи­си обе­ју стра­на уго­вор­ни­ца, па да не­ће при­ме­ти­ти да је
овај „Спо­ра­зум“ пра­ви ме­ђу­на­род­ни уго­вор, за­кљу­чен из­ме­ђу две­ју су­ве­ре­них
и не­за­ви­сних др­жав. Не­во­ља оних ко­ји су та­квој би­ла­те­рал­ној фор­ми при­
бе­гли је­сте, ме­ђу­тим, у то­ме што упра­во та­ква фор­ма по­ја­ча­ва ме­ђу­на­род­но­
прав­ни ка­рак­тер за­кљу­че­ног уго­во­ра, бу­ду­ћи да се она ко­ри­сти­ла са­мо при­
ли­ком за­кљу­чи­ва­ња ме­ђу­др­жав­ног уго­во­ра, док се сви оста­ли и јав­но­прав­ни
и при­ват­но­прав­ни уго­во­ри скла­па­ју у да­нас уоби­ча­је­ној и је­ди­но оче­ки­ва­ној
фор­ми јед­ног ак­та са пот­пи­си­ма при дну дне­ју или ви­ше стра­на уго­вор­ни­ца.
По­ред овог до­ви­ја­ња, ина­че не­при­ме­ре­ног нај­ви­шим зва­нич­ни­ци­ма
ко­ји за­сту­па­ју срп­ску др­жа­ву и срп­ски на­род, овом „Спо­ра­зу­му“ су свој­стве­
не и две фор­мал­не ма­не ко­је до­во­де у пи­та­ње ње­го­ву устав­ност и за­ко­ни­тост.

1. Устав­но­прав­но не­по­сто­је­ћа стра­на уго­вор­ни­ца

Овај „Спо­ра­зум“ Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја је за­кљу­чи­ла са са­мо­зва­ном др­жа­вом
ко­смет­ских Ал­ба­на­ца, та­ко­зва­ном Ре­пу­бли­ком Ко­со­вом, ко­ја са ста­но­ви­шта

154
 Prilozi

ва­же­ћег Уста­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је не по­сто­ји. Наш Устав је­ди­но по­зна­је и при­
зна­је Ауто­ном­ну по­кра­ји­ну Ко­со­во и Ме­то­хи­ја ко­ја се по­ми­ње не са­мо у пре­
ам­бу­ли не­го и у чла­ну 182 ста­ву 2, па се је­ди­но с њом мо­гао за­кљу­чи­ти не­ка­
кав уго­вор, ре­ци­мо о да­ва­њу зај­ма или из­град­њи мо­ста пре­ко Ибра. Оту­да је
за­кљу­чи­ва­ње ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра са др­жав­ном тво­ре­ви­ном ко­ја се пред­ста­
вља као Ре­пу­бли­ка Ко­со­во, пр­о­тив­у­став­но.
А да је та дру­га стра­на уго­вор­ни­ца др­жа­ва по­твр­ђу­је и тач­ка 14 овог
„Спо­ра­зу­ма“ ко­ја гла­си: „До­го­во­ре­но је да ни­јед­на стра­на не­ће бло­ки­ра­ти, или
под­сти­ца­ти дру­ге да бло­ки­ра­ју на­пре­дак дру­ге стра­не на ње­ном пу­ту ка ЕУ.“
Ка­ко су сход­но кон­сти­ту­тив­ним ак­ти­ма ЕУ, у ову за­јед­ни­цу при­ма­не са­мо су­
ве­ре­не и не­за­ви­сне др­жа­ве, а не фе­де­рал­не је­ди­ни­це, по­кра­ји­не, де­парт­ма­ни
или ре­ги­о­ни, са­вр­ше­но је ја­сно да се на том пу­ту ка ЕУ на­ла­зе две су­ве­ре­не
и не­за­ви­сне др­жа­ве – Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја и Ре­пу­бли­ка Ко­со­во.
Сто­га је па­ра­фи­ра­њем овог „Спо­ра­зу­ма“ и ње­го­вим по­ли­тич­ким по­твр­
ђи­ва­њем од стра­не Вла­де и На­род­не скуп­шти­не, Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја и de iure
при­зна­ла са­мо­зва­ну др­жа­ву ко­смет­ских Ал­ба­на­ца као су­ве­ре­ну и не­за­ви­сну
др­жа­ву. А ако та­ква др­жа­ва мо­же, по при­зна­њу на­ших нај­ви­ших др­жав­них
орга­на, би­ти чла­ни­ца ЕУ, она мо­же би­ти и чла­ни­ца Ује­ди­ње­них на­ци­ја.

2. Пр­о­тив­у­став­на фор­ма при­хва­та­ња

и по­твр­ђи­ва­ња овог „Спо­ра­зу­ма“
Да­на 22. апри­ла 2013. го­ди­не овај „Спо­ра­зум“ је при­хва­ти­ла и по­твр­
ди­ла Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, што је мо­гао би­ти са­мо по­ли­тич­ки акт, по­што
сход­но чла­ну 123 Уста­ва Вла­да ни­је овла­шће­на да по­твр­ђу­је ме­ђу­на­род­не
уго­во­ре. Че­ти­ри да­на ка­сни­је 26. апри­ла 2013. го­ди­не На­род­на скуп­шти­на је
при­хва­та­њем из­ве­шта­ја Вла­де фак­тич­ки при­хва­ти­ла и овај „Спо­ра­зум“, ко­ји
је био ин­те­грал­ни део овог из­ве­шта­ја. То, ме­ђу­тим, ни­је би­ло прав­но ва­ља­но
при­хва­та­ње и по­твр­ђи­ва­ње овог ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра.
Има­ју­ћи на уму ње­го­ву са­др­жи­ну, о че­му ће ка­сни­је би­ти ре­чи, овај
„Спо­ра­зум“ На­род­на скуп­шти­на је, сход­но чла­ну 8 ста­ву 2 Уста­ва, је­ди­но мо­
гла по­твр­ди­ти по по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за пр­о­ме­ну Уста­ва, од­но­сно пре­ма
чла­ну 182 ста­ву 2 Уста­ва по­себ­ним за­ко­ном ко­ји се до­но­си по по­ступ­ку пред­
ви­ђе­ном за пр­о­ме­ну Уста­ва. Ка­ко ни­је та­ко по­сту­пље­но, овај „Спо­ра­зум“ је
пр­о­тив­у­ста­ван, а ти­ме ни­штав и прав­но не­по­сто­је­ћи.
По­ред ових фор­мал­них овом „Спо­ра­зу­му“ су свој­стве­не и сле­де­ће суп­
стан­ци­јал­не ма­не ко­је та­ко­ђе до­во­де у пи­та­ње ње­го­ву устав­ност и за­ко­ни­тост.

При­ме­на за­ко­на и уста­ва устав­но­прав­но ­

не­по­сто­је­ће др­жа­ве „Ре­пу­бли­ка Ко­со­во“
У сле­де­ћим од­ред­ба­ма на­во­де се као ва­же­ће пра­во на те­ри­то­ри­ји наше
Ауто­ном­не по­кра­ји­не Ко­со­во и Ме­то­хи­ја за­ко­ни и устав са­мо­зва­не др­жа­ве
ко­смет­ских Ал­ба­на­ца:
– „ме­ро­дав­но пра­во и устав­но пра­во“ у тач­ки 2;
– „ко­сов­ски за­кон“ у тач­ки 4 и
– „ко­сов­ски за­кон“ у тач­ки 11.
Наш Устав не по­зна­је и не при­зна­је ни­ка­кве ко­сов­ске за­ко­не и ко­сов­ски
устав ко­ји би се мо­гли при­ме­њи­ва­ти на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Сто­га
су ове од­ред­бе пр­о­тив­у­став­не.

155
Hereticus, 1–2/2016

Де­ле­ги­ра­ње до­дат­не над­ле­жно­сти оп­шти­на­ма од стра­не ­

цен­трал­них вла­сти са­мо­зва­не др­жа­ве ко­смет­ских Ал­ба­на­ца
Тач­ком 5 овог „Спо­ра­зу­ма“ утвр­ђу­је се да цен­трал­не вла­сти (Ре­пу­бли­
ке Ко­со­ва) мо­гу за­јед­ни­ци срп­ских оп­шти­на де­ле­ги­ра­ти до­дат­не над­ле­жно­
сти. Сход­но чла­ну 190 на­шег Уста­ва оп­шти­не вр­ше са­мо оне над­ле­жно­сти
ко­је утвр­ђу­ју Устав и за­ко­ни, та­ко да ни­ко дру­ги, па ни ко­смет­ске цен­трал­не
вла­сти не мо­гу де­ле­ги­ра­ти оп­шти­на­ма ни­ка­кве до­дат­не над­ле­жно­сти. Сто­га
је тач­ка 5 овог „Спо­ра­зу­ма“ пр­о­тив­у­став­на.

Уре­ђи­ва­ње по­ли­ци­је за­ко­ном и дру­гим пр­о­пи­си­ма ­

са­мо­зва­не др­жа­ве ко­смет­ских Ал­ба­на­ца
Тач­ком 7 овог „Спо­ра­зу­ма“ утвр­ђу­је се да ће на Ко­со­ву по­сто­ја­ти је­дин­
стве­не по­ли­циј­ске сна­ге ко­је се зо­ву Ко­сов­ска по­ли­ци­ја, те да ће сва по­ли­ци­ја
на се­ве­ру Ко­со­ва би­ти ин­те­гри­са­на у оквир Ко­сов­ске по­ли­ци­је, док се тач­ком
9 од­ре­ђу­је ре­ги­о­нал­ни ко­ман­дант по­ли­ци­је за че­ти­ри оп­шти­не на се­ве­ру Ко­
со­ва, на­чин ње­го­вог име­но­ва­ња, ет­нич­ки са­став по­ли­ци­је на се­ве­ру Ко­со­ва,
као и још је­дан ре­ги­о­нал­ни ко­ман­дант по­ли­ци­је за оп­шти­не ју­жна Ми­тро­ви­
ца, Ср­би­ца и Ву­чи­трн. Пре­ма чла­ну 97 тач­ки 4 Уста­ва, од­бра­на и без­бед­ност
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је су у ис­кљу­чи­вој над­ле­жно­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је као та­кве,
што зна­чи да се вој­ска и по­ли­ци­ја, као чи­ни­о­ци др­жав­не без­бед­но­сти, мо­гу
уре­ђи­ва­ти ис­кљу­чи­во оп­штим ак­ти­ма На­род­не скуп­шти­не, то јест Уста­вом
и за­ко­ни­ма, док по­кра­ји­не и оп­шти­не ни­су над­ле­жне да на би­ло ко­ји на­чин
уре­ђу­ју по­ли­ци­ју, та­ко да уоп­ште не мо­же би­ти ре­чи о не­ка­квој Ко­сов­ској по­
ли­ци­ји. Сто­га су тач­ке 7 и 9 овог „Спо­ра­зу­ма“ пр­о­тив­у­став­не.

Уре­ђи­ва­ње су­до­ва на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји

Пре­су­ђи­ва­ње у кри­вич­ним и гра­ђан­ским спо­ро­ви­ма је од­у­век би­ло par
ex­cel­len­ce др­жав­на функ­ци­ја као та­ква. Та­ко је по Уста­ву Ре­пу­бли­ке Ср­би­је,
ко­ји чла­ном 143 ста­вом 2 утвр­ђу­је да се осни­ва­ње, орга­ни­за­ци­ја, над­ле­жност,
уре­ђе­ње и са­став су­до­ва уре­ђу­ју за­ко­ном, што зна­чи ис­кљу­чи­во за­ко­ном. То­ме
на­су­прот, овим „Спо­ра­зу­мом“, ко­ји ни­је ни устав ни за­кон, осни­ва се оде­ље­
ње Апе­ла­ци­о­ног су­да у При­шти­ни ко­је ће у се­вер­ној Ми­тро­ви­ци има­ти стал­
ну кан­це­ла­ри­ју, с тим да ће сва­ко ве­ће по­ме­ну­тог оде­ље­ња би­ти са­ста­вље­но
од ве­ћи­не су­ди­ја ко­сов­ских Ср­ба. Је­два да тре­ба ре­ћи да тај Апе­ла­ци­о­ни суд
у При­шти­ни ни­је кон­сти­ту­и­сан за­ко­ном Ре­пу­бли­ке Ср­би­је не­го за­ко­ном са­
мо­зва­не др­жа­ве ко­смет­ских Ал­ба­на­ца и да не­ће пре­су­ђи­ва­ти по срп­ским за­
ко­ни­ма не­го по за­ко­ни­ма те са­мо­зва­не др­жа­ве, чак и ка­да су­де­ће ве­ће чи­ни
ве­ћи­на су­ди­ја ко­сов­ских Ср­ба. Све су то раз­ло­зи због ко­јих је тач­ка 10 овог
„Спо­ра­зу­ма“ пр­о­тив­у­став­на.

Одр­жа­ва­ње оп­штин­ских из­бо­ра по ко­сов­ском за­ко­ну

Тач­ком 11 овог „Спо­ра­зу­ма“ утвр­ђу­је се да ће се 2013. го­ди­не оп­штин­
ски из­бо­ри у се­вер­ним оп­шти­на­ма (ми­сли се на се­вер­ну Ми­тро­ви­цу, Зве­чан,
Зу­бин По­ток и Ле­по­са­вић) орга­ни­зо­ва­ти у скла­ду са ко­сов­ским за­ко­ном, то јест
из­бор­ним за­ко­ном са­мо­зва­не др­жа­ве ко­смет­ских Ал­ба­на­ца. Ова од­ред­ба је
пр­о­тив­на чла­ну 97 тач­ки 3 Уста­ва ко­јом се утвр­ђу­је да Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја уре­
ђу­је си­стем ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, што укљу­чу­је осни­ва­ње и уки­да­ње оп­шти­на
за­ко­ном (члан 189 став 1 Уста­ва), утвр­ђи­ва­ње њи­хо­ве над­ле­жно­сти (члан 190

156
 Prilozi

Уста­ва) и из­бор оп­штин­ских орга­на на осно­ву из­бор­ног за­ко­на ко­ји до­но­си

На­род­на скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

Из­два­ја­ње Ко­со­ва и Ме­то­хи­је из устав­ног ­

и прав­ног по­рет­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
До­бро је по­зна­то да је устав­ни по­ло­жај Ко­со­ва и Ме­то­хи­је уре­ђен сле­
де­ћим од­ред­ба­ма ва­же­ћег Уста­ва:
– пре­ам­бу­лом по ко­јој је По­кра­ји­на Ко­со­во и Ме­то­хи­ја са­став­ни део
те­ри­то­ри­је Ср­би­је, те да има по­ло­жај су­штин­ске ауто­но­ми­је у окви­ру су­ве­
ре­не др­жа­ве Ср­би­је и да из та­квог по­ло­жа­ја По­кра­ји­не Ко­со­во и Ме­то­хи­ја
сле­де устав­не оба­ве­зе свих др­жав­них орга­на да за­сту­па­ју и шти­те др­жав­не
ин­те­ре­се Ср­би­је на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји у свим уну­тра­шњим и спољ­ним по­ли­
тич­ким од­но­си­ма;
– чла­ном 114 ста­вом 3 ко­јим се при­ли­ком по­ла­га­ња за­кле­тве пред­сед­
ник Ре­пу­бли­ке оба­ве­зу­је да ће све сво­је сна­ге по­све­ти­ти очу­ва­њу су­ве­ре­но­сти
и це­ли­не те­ри­то­ри­је Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, укљу­чу­ју­ћи и Ко­со­во и Ме­то­хи­ју као
њен са­став­ни део и
– чла­ном 182 ста­вом 2 ко­јим се утвр­ђу­је да Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја има Ауто­
ном­ну по­кра­ји­ну Вој­во­ди­ну и Ауто­ном­ну по­кра­ји­ну Ко­со­во и Ме­то­хи­ју, а да
ће су­штин­ска ауто­но­ми­ја ове по­то­ње уре­ди­ти по­себ­ним за­ко­ном ко­ји се до­
но­си по по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за пр­о­ме­ну Уста­ва.
То са­мо зна­чи да би но­ви по­ло­жај По­кра­ји­не Ко­со­во и Ме­то­хи­ја, ко­ји
би се као су­штин­ска ауто­но­ми­ја раз­ли­ко­вао од по­ло­жа­ја Ауто­ном­не по­кра­
ји­не Вој­во­ди­не, је­ди­но мо­гао уре­ди­ти устав­ним за­ко­ном ко­ји би био до­нет
по по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за пр­о­ме­ну Уста­ва (члан 203 став 7 ко­ји укљу­чу­
је ре­пу­блич­ки ре­фе­рен­дум ра­ди по­твр­ђи­ва­ња). Ка­ко овај за­кон ни­је до­нет,
то са­мо зна­чи да је овај „Спо­ра­зум“ у це­ли­ни пр­о­тив­у­ста­ван, а ти­ме ни­штав
и не­по­сто­је­ћи прав­ни акт.

Од­ри­ца­ње од Ко­со­ва и Ме­то­хи­је и њи­хо­во пре­пу­шта­ње ­

са­мо­зва­ној др­жа­ви ко­смет­ских Ал­ба­на­ца
Др­же­ћи се усме­ног на­род­ног пре­да­ња да јед­на зе­мља не мо­же има­ти
два го­спо­да­ра, на­ши пре­го­ва­ра­чи у Бри­се­лу су из­гле­да за­кљу­чи­ли да Ко­со­
вом и Ме­то­хи­јом не мо­гу исто­вре­ме­но упра­вља­ти и вла­да у Бе­о­гра­ду и вла­
да у При­шти­ни. За­то су за­рад обез­бе­ђе­ња да­ту­ма за от­по­чи­ња­ње пре­го­во­ра
о ула­ску Ср­би­је у ЕУ уки­ну­ли и по­след­ње остат­ке др­жав­но­сти на се­ве­ру Ко­со­
ва и це­ло­куп­ну те­ри­то­ри­ју Ко­со­ва и Ме­то­хи­је пре­пу­сти­ли и пре­да­ли са­мо­зва­
ној др­жа­ви ко­смет­ских Ал­ба­на­ца. Ти­ме су по­га­зи­ли Устав Ре­пу­бли­ке Ср­би­је,
а на­ро­чи­то члан 8 став 2 по ко­јем су гра­ни­це Ре­пу­бли­ке Ср­би­је не­по­вре­ди­ве,
те да се је­ди­но мо­гу ме­ња­ти по по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за пр­о­ме­ну Уста­ва.

При­си­ља­ва­ње др­жа­вља­на Ср­би­је и на­ших су­на­род­ни­ка ­

да при­хва­те др­жа­вљан­ство са­мо­зва­не ­
др­жа­ве ко­смет­ских Ал­ба­на­ца
Иако је оп­ште по­зна­то да на­ши др­жа­вља­ни и су­на­род­ни­ци на Ко­со­ву
и Ме­то­хи­ји не са­мо да не при­хва­та­ју са­мо­зва­ну др­жа­ву ко­смет­ских Ал­ба­на­ца
не­го је сма­тра­ју не­при­ја­тељ­ском, овим „Спо­ра­зу­мом“ се сви они ко­ји као по­
ли­цај­ци, су­ди­је и оп­штин­ски чи­нов­ни­ци и зва­нич­ни­ци хо­ће и да­ље да при­ма­ју
др­жав­ну пла­ту и од то­га из­др­жа­ва­ју сво­је по­ро­ди­це, уце­њу­ју и при­си­ља­ва­ју

157
Hereticus, 1–2/2016

да при­ме др­жа­вљан­ство ове са­мо­зва­не др­жа­ве. Јер, за­што би Ал­бан­ци би­ло

ко­ме да­ва­ли пла­ту из др­жав­ног бу­џе­та ако ни­је њи­хов др­жа­вља­нин? А и да
не по­ми­ње­мо лич­не ис­пра­ве, са­о­бра­ћај­не и во­зач­ке до­зво­ле, ко­је се у на­че­лу
не мо­гу до­би­ти без упи­са у књи­гу ко­смет­ских др­жа­вља­на. Је­два да тре­ба ре­ћи
да се ова­квом при­си­лом и уце­ном на­ру­ша­ва­ју еле­мен­тар­не људ­ске сло­бо­де
и пра­ва за­јем­че­на Уста­вом Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Ка­ко би при­ме­на овог „Спо­ра­
зу­ма“ до до­но­ше­ња ко­нач­не од­лу­ке Устав­ног су­да на­не­ла не­по­пра­вљи­ву ште­ту
и те­шко на­ру­ши­ла др­жав­не и на­ци­о­нал­не ин­те­ре­се Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, пред­
ла­же­мо да на осно­ву чла­на 168 ста­ва 4 Уста­ва Устав­ни суд до до­но­ше­ња сво­је
ко­нач­не од­лу­ке об­у­ста­ви из­вр­ше­ње сле­де­ћих по­је­ди­нач­них ака­та:
– зва­нич­но пот­пи­си­ва­ње овог „Спо­ра­зу­ма“ од стра­не пред­сед­ни­ка Вла­
де или ње­ног овла­шће­ног за­ступ­ни­ка;
– наставак да­љих пре­го­ва­ра­ња у Бри­се­лу о „пла­ну за им­пле­мен­та­ци­ју“
овог „Спо­ра­зу­ма“;
– би­ло ко­јег по­је­ди­нач­ног ак­та ко­јим би се ме­њао ста­тус пре­о­ста­лих
др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је на се­ве­ру Ко­со­ва и
– би­ло ко­јег по­је­ди­нач­ног ак­та ко­јим би се на би­ло ко­ји на­чин овај
„Спо­ра­зум“ прак­тич­но при­ме­њи­вао.
У Бе­о­гра­ду, 8. ма­ја 2013. го­ди­не

СТАВ УСТАВНОГ СУДА РС О УСТАВНОСТИ

И ЗАКОНИТОСТИ БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА

Република Србија
УСТАВНИ СУД
Број: IУo–247/2013
_____ 2014. године
Београд
Устав­ни суд, у са­ста­ву: пред­сед­ник Су­да Ве­сна Илић Пре­лић и су­ди­је
др Оли­ве­ра Ву­чић, др Ма­ри­ја Дра­шкић, Бра­ти­слав Ђо­кић, др Го­ран П. Илић,
др Аг­неш Кар­таг Од­ри, Ка­та­ри­на Ма­ној­ло­вић Ан­дрић, мр Ми­лан Мар­ко­вић,
др Бо­са Не­на­дић, др Дра­ги­ша Б. Сли­јеп­че­вић, Ми­лан Ста­нић, др Дра­ган Сто­
ја­но­вић, мр То­ми­слав Стој­ко­вић, Са­ба­ху­дин Та­хи­ро­вић и Пре­драг Ћет­ко­вић,
на осно­ву чла­на 167. став 1. тач. 1. и 3. Уста­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, на сед­ни­ци
одр­жа­ној 10. де­цем­бра 2014. го­ди­не, до­нео је
ЗАКЉУЧАК
Од­ба­цу­је се пред­лог за оце­ну устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти па­ра­фи­ра­ног
„Пр­вог спо­ра­зу­ма о прин­ци­пи­ма ко­ји ре­гу­ли­шу нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­са“ из­ме­ђу
Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и При­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве у При­шти­
ни, од 19. апри­ла 2013. го­ди­не.
Образложење
I
Устав­ном су­ду под­нет је пред­лог за оце­ну устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти
па­ра­фи­ра­ног „Пр­вог спо­ра­зу­ма о прин­ци­пи­ма ко­ји ре­гу­ли­шу нор­ма­ли­за­ци­ју
од­но­са“ из­ме­ђу Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и Вла­де са­мо­зва­не др­жа­ве ко­смет­ских

158
 Prilozi

Ал­ба­на­ца“, упу­ћен од стра­не 25 на­род­них по­сла­ни­ка прет­ход­ног са­зи­ва На­

род­не скуп­шти­не. У при­ло­гу пред­ло­га ни­је до­ста­вљен текст ак­та ко­ји се оспо­
ра­ва, али се осно­ва­но мо­же за­кљу­чи­ти да се ра­ди о де­лу Из­ве­шта­ја ко­ји је На­
род­на скуп­шти­на усво­ји­ла Од­лу­ком о при­хва­та­њу Из­ве­шта­ја о до­са­да­шњем
про­це­су по­ли­тич­ког и тех­нич­ког ди­ја­ло­га са При­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма
са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни уз по­сре­до­ва­ње Европ­ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи про­цес
им­пле­мен­та­ци­је по­стиг­ну­тих до­го­во­ра („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, број 38/13),
од 26. апри­ла 2013. го­ди­не. Устав­ни суд се до­пи­сом број IУo-180/2013 од 31.
ма­ја 2013. го­ди­не обра­тио На­род­ној скуп­шти­ни са зах­те­вом да се Су­ду до­ста­
ви на­ве­де­на Од­лу­ка На­род­не скуп­шти­не, са пра­те­ћом до­ку­мен­та­ци­јом ко­ју је
Вла­да до­ста­ви­ла На­род­ној скуп­шти­ни. На­род­на скуп­шти­на је Су­ду до­пи­сом
03 број: 02-2223/13 до­ста­ви­ла текст на­ве­де­ног Из­ве­шта­ја Вла­де, до­пис Вла­
де 05 Број: 06-3663/2013 од 24. апри­ла 2013. го­ди­не ко­јим је Вла­да На­род­ној
скуп­шти­ни упу­ти­ла на­ве­де­ни Из­ве­штај, ра­ди раз­ма­тра­ња по хит­ном по­ступ­
ку, као и Из­ве­штај Од­бо­ра за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју На­род­не скуп­шти­не ко­јим је
Од­бор при­хва­тио на­ве­де­ни Из­ве­штај Вла­де, за­ве­ден под 15 број 03 02-1666/13
од 26. апри­ла 2013. го­ди­не.
Пред­ла­гач оспо­ра­ва на­ве­де­ни „па­ра­фи­ра­ни Пр­ви спо­ра­зум“ (у да­љем
тек­сту: „Пр­ви спо­ра­зум“) као ме­ђу­на­род­ни уго­вор ко­ји је за­кљу­чен са „др­
жав­ном тво­ре­ви­ном ко­ја се пред­ста­вља као Ре­пу­бли­ка Ко­со­во“, ис­ти­чу­ћи да
је са­мо за­кљу­чи­ва­ње та­квог ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра „про­тив­у­став­но“. Та­ко­ђе,
на­во­ди да је про­тив­у­став­на и фор­ма ње­го­вог при­хва­та­ња и по­твр­ђи­ва­ња, као
и да са­др­жи­на у су­шти­ни пред­ста­вља „од­ри­ца­ње од Ко­со­ва и Ме­то­хи­је и ње­
го­во пре­пу­шта­ње са­мо­зва­ној др­жа­ви ко­смет­ских Ал­ба­на­ца“, што је су­прот­
но пре све­га пре­ам­бу­ли Уста­ва и од­ред­би чла­на 182. став 2. Уста­ва, ко­јом је
утвр­ђе­но да ће се су­штин­ска ауто­но­ми­ја Ауто­ном­не по­кра­ји­не Ко­со­во и Ме­
то­хи­ја уре­ди­ти по­себ­ним за­ко­ном ко­ји се до­но­си по по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном
за про­ме­ну Уста­ва.
На­и­ме, пред­ла­гач сма­тра да је „Пр­ви спо­ра­зум“ за­кљу­чен у јед­ној ста­
ри­јој, да­нас из­о­би­ча­је­ној, тзв. би­ла­те­рал­ној фор­ми ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра ко­ја
је прак­ти­ко­ва­на „од пра­ско­зор­ја“ мо­дер­не ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, да­кле од
Вест­фал­ског ми­ров­ног уго­во­ра из 1648. го­ди­не, па све до XIX ве­ка. На­во­де­ћи
ка­ко је „Пр­ви спо­ра­зум“ по­стиг­нут па­ра­фи­ра­њем две исто­вет­не ко­пи­је тек­
ста на ен­гле­ском је­зи­ку, та­ко што су јед­ну ко­пи­ју па­ра­фи­ра­ли Иви­ца Да­чић,
пред­сед­ник Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и Ке­трин Ештон, ви­со­ка пред­став­ни­ца
ЕУ за спољ­ну и без­бед­но­сну по­ли­ти­ку, а дру­гу ко­пи­ју – Ха­шим Та­чи и Ке­трин
Ештон, пред­ла­гач, као по­твр­ду да се ра­ди о ме­ђу­на­род­ном уго­во­ру, ис­ти­че да
је „пр­ви мо­де­ран ме­ђу­на­род­ни уго­вор о ус­по­ста­вља­њу вест­фал­ског ми­ра 1648.
го­ди­не за­кљу­чен раз­ме­ном исто­вет­них пи­са­ма ... из­ме­ђу швед­ског кра­ља, не­
мач­ког ца­ра и фран­цу­ског кра­ља“, као и да је тзв. аустро-угар­ска на­год­ба из
1867. го­ди­не, за­кљу­че­на та­ко што су аустриј­ски и угар­ски пар­ла­мент до­не­ли
исто­вет­не „за­кон­ске члан­ке“. По ми­шље­њу пред­ла­га­ча, „Пр­ви спо­ра­зум“ је
за­кљу­чен на опи­са­ни на­чин упра­во да би се са­кри­ло да је то пра­ви ме­ђу­на­
род­ни уго­вор, за­кљу­чен из­ме­ђу две­ју су­ве­ре­них и не­за­ви­сних др­жа­ва. У пред­
ло­гу се да­ље на­во­ди да је На­род­на скуп­шти­на при­хва­та­њем Из­ве­шта­ја Вла­де
фак­тич­ки при­хва­ти­ла и овај „Пр­ви спо­ра­зум“ ко­ји је био ње­гов ин­те­грал­ни
део. Пре­ма ми­шље­њу под­но­си­о­ца пред­ло­га, На­род­на скуп­шти­на је, у скла­
ду са чла­ном 8. став 2. и чла­ном 182. став 2. Уста­ва, мо­гла да по­твр­ди „Пр­ви
спо­ра­зум“ је­ди­но по по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за про­ме­ну Уста­ва, до­но­ше­њем
по­себ­ног за­ко­на. Сма­тра­ју­ћи да се ра­ди о ме­ђу­на­род­ном уго­во­ру ко­ји је Ре­пу­
бли­ка Ср­би­ја за­кљу­чи­ла са „са­мо­зва­ном др­жа­вом ко­смет­ских Ал­ба­на­ца, тзв.

159
Hereticus, 1–2/2016

Ре­пу­бли­ком Ко­со­во“, ко­ја са ста­но­ви­шта ва­же­ћег Уста­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је

не по­сто­ји, јер Устав по­зна­је и при­зна­је са­мо Ауто­ном­ну по­кра­ји­ну Ко­со­во
и Ме­то­хи­ја, пред­ла­гач је ми­шље­ња да је па­ра­фи­ра­њем „Пр­вог спо­ра­зу­ма“
и ње­го­вим по­ли­тич­ким по­твр­ђи­ва­њем од стра­не Вла­де и На­род­не скуп­шти­не,
Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја и de iure при­зна­ла са­мо­зва­ну др­жа­ву ко­смет­ских Ал­ба­на­
ца као су­ве­ре­ну и не­за­ви­сну др­жа­ву, по­себ­но има­ју­ћи у ви­ду да је тач­ком 14.
оспо­ре­ног ак­та до­го­во­ре­но да ни­јед­на стра­на не­ће бло­ки­ра­ти, или под­сти­ца­
ти дру­ге да бло­ки­ра­ју на­пре­дак дру­ге стра­не на ње­ном пу­ту ка ЕУ, по­што су,
сход­но кон­сти­ту­тив­ним ак­ти­ма Европ­ске уни­је, у ову за­јед­ни­цу при­ма­не са­мо
су­ве­ре­не и не­за­ви­сне др­жа­ве, а не фе­де­рал­не је­ди­ни­це, по­кра­ји­не, де­парт­ма­
ни и ре­ги­о­ни. Пред­ла­гач да­ље на­во­ди да Вла­да и На­род­на скуп­шти­на ни­су на
прав­но ва­љан на­чин при­хва­ти­ле и по­твр­ди­ле овај ме­ђу­на­род­ни уго­вор, као
и да Устав Ре­пу­бли­ке Ср­би­је не по­зна­је и не при­зна­је ни­ка­кве ко­сов­ске за­ко­
не и ко­сов­ски устав ко­ји би се мо­гли при­ме­њи­ва­ти на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је, а ко­ји се на­во­де у „Пр­вом спо­ра­зу­му“. Ис­ти­че се и то да је оспо­ре­ни
акт су­про­тан и од­ред­би чла­на 97. тач­ка 4. Уста­ва пре­ма ко­јој су уре­ђи­ва­ње
и обез­бе­ђи­ва­ње од­бра­не и без­бед­но­сти у ис­кљу­чи­вој над­ле­жно­сти Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је, за­тим од­ред­би чла­на 143. став 2. Уста­ва пре­ма ко­јој се осни­ва­ње, ор­
га­ни­за­ци­ја, над­ле­жно­сти, уре­ђе­ње и са­став су­до­ва уре­ђу­ју за­ко­ном, од­ред­би
чла­на 189. став 1. Уста­ва пре­ма ко­јој се осни­ва­ње и уки­да­ње оп­шти­на уре­ђу­је
за­ко­ном, од­ред­би чла­на 190. Уста­ва ко­јом се утвр­ђу­ју над­ле­жно­сти оп­шти­не,
као и да је „Спо­ра­зум“ у су­прот­но­сти са из­бо­ром оп­штин­ских ор­га­на на осно­ву
из­бор­ног за­ко­на ко­ји до­но­си На­род­на скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. За­кљу­чак
пред­ла­га­ча је и да је оспо­ре­ним Спо­ра­зу­мом „по­га­жен Устав Ре­пу­бли­ке Ср­би­
је, а на­ро­чи­то члан 8. став 2. по ко­јем су гра­ни­це Ре­пу­бли­ке Ср­би­је не­по­вре­
ди­ве и је­ди­но се мо­гу ме­ња­ти по по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за про­ме­ну Уста­ва“.
Ис­ти­чу­ћи да би при­ме­на оспо­ре­ног Спо­ра­зу­ма до до­но­ше­ња ко­нач­не
од­лу­ке Устав­ног су­да на­не­ла непoправљиву ште­ту и те­шко на­ру­ши­ла др­жав­не
и на­ци­о­нал­не ин­те­ре­се Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, пред­ло­же­но је да Устав­ни суд, на
осно­ву чла­на 168. став 4. Уста­ва, до до­но­ше­ња ко­нач­не од­лу­ке об­у­ста­ви из­
вр­ше­ње сле­де­ћих по­је­ди­нач­них ака­та: зва­нич­ног пот­пи­си­ва­ња „Пр­вог спо­ра­
зу­ма“ од стра­не пред­сед­ни­ка Вла­де или ње­ног овла­шће­ног за­ступ­ни­ка; да­ље
пре­го­ва­ра­ње у Бри­се­лу о „пла­ну за им­пле­мен­та­ци­ју“ спор­ног ак­та; би­ло ко­јег
по­је­ди­нач­ног ак­та „ко­јим би се ме­њао ста­тус пре­о­ста­лих др­жав­них ин­сти­ту­
ци­ја на се­ве­ру Ко­со­ва“ и би­ло ко­јег по­је­ди­нач­ног ак­та „ко­јим би се на би­ло
ко­ји на­чин овај Спо­ра­зум прак­тич­но при­ме­њи­вао“.
Устав­ном су­ду је под­не­та и ини­ци­ја­ти­ва за по­кре­та­ње по­ступ­ка за оце­ну
устав­но­сти, ка­ко се на­во­ди, „Од­лу­ке Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­јом је при­хва­
ти­ла Пр­ви спо­ра­зум о прин­ци­пи­ма ко­ји ре­гу­ли­шу нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­са, по­
стиг­нут у ди­ја­ло­гу о Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји у Бри­се­лу од 22. апри­ла 2013. го­ди­не,
ко­ја ни­је об­ја­вље­на у ’Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је’“ и Од­лу­ке На­
род­не скуп­шти­не о при­хва­та­њу Из­ве­шта­ја о до­са­да­шњем про­це­су по­ли­тич­ког
и тех­нич­ког ди­ја­ло­га са При­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у При­шти­
ни уз по­сре­до­ва­ње Европ­ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи про­цес им­пле­мен­та­ци­је по­
стиг­ну­тих до­го­во­ра („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, број 38/13), од 26. апри­ла 2013.
го­ди­не. По­ред тек­ста оспо­ре­не Од­лу­ке, ини­ци­ја­ти­ва са­др­жи, пре­ма тврд­њи
под­но­си­о­ца ини­ци­ја­ти­ве, и ин­те­грал­ни текст Из­ве­шта­ја Вла­де ко­ји је На­род­на
скуп­шти­на при­хва­ти­ла оспо­ре­ном Од­лу­ком, при че­му ини­ци­ја­тор ни­је до­ста­
вио текст „од­лу­ке Вла­де“ ко­ју та­ко­ђе оспо­ра­ва, већ је са­мо на­вео да та од­лу­ка
ни­је об­ја­вље­на у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“. Уви­дом у оспо­ре­ну

160
 Prilozi

Од­лу­ку На­род­не скуп­шти­не мо­же се уста­но­ви­ти да се њо­ме при­хва­та Из­ве­

штај о до­са­да­шњем про­це­су по­ли­тич­ког и тех­нич­ког ди­ја­ло­га са При­вре­ме­
ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни уз по­сре­до­ва­ње Европ­ске уни­је,
укљу­чу­ју­ћи про­цес им­пле­мен­та­ци­је по­стиг­ну­тих до­го­во­ра, ко­ји је На­род­ној
скуп­шти­ни под­не­ла Вла­да и да сам текст Из­ве­шта­ја Вла­де ни­је об­ја­вљен у при­
ло­гу оспо­ре­не Од­лу­ке у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“.
На осно­ву рас­пра­ве ко­ја је во­ђе­на на при­прем­ној сед­ни­ци Устав­ног суда,
одр­жа­ној 3. ју­ла 2013. го­ди­не, пред­лог овла­шће­ног пред­ла­га­ча раз­дво­јен је
од под­не­те ини­ци­ја­ти­ве, те је по­во­дом пред­ло­га фор­ми­ран по­се­бан пред­мет,
ко­ји је ов­де пред­мет раз­ма­тра­ња Устав­ног су­да.
Устав­ни суд је, са­гла­сно од­ред­би чла­на 33. став 1. За­ко­на о Устав­ном
су­ду („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Од­лу­ка УС), 28. ок­то­
бра 2013. го­ди­не пред­лог овла­шће­ног пред­ла­га­ча до­ста­вио Вла­ди на од­го­вор.
До­пи­сом 05 Број: 010-10232/2013 од 18. де­цем­бра 2013. го­ди­не, ко­ји је
при­мљен у Устав­ном су­ду 23. де­цем­бра 2013. го­ди­не, Вла­да је, са­гла­сно чла­ну
55. За­ко­на о Устав­ном су­ду, пред­ло­жи­ла Устав­ном су­ду да за­ста­не са по­ступ­
ком раз­ма­тра­ња под­не­тог пред­ло­га до до­но­ше­ња по­себ­ног за­ко­на ко­јим ће
се уре­ди­ти су­штин­ска ауто­но­ми­ја Ауто­ном­не по­кра­ји­не Ко­со­во и Ме­то­хи­ја.
При то­ме, Устав­ни суд ни­је при­хва­тио да се у овој фа­зи по­ступ­ка из­ја­шња­ва
о пред­ло­же­ном за­сто­ју, има­ју­ћи у ви­ду да је сми­сао од­ред­бе За­ко­на о Устав­
ном су­ду о за­сто­ју по­ступ­ка да пру­жи мо­гућ­ност до­но­си­о­цу ак­та да от­кло­ни
не­у­став­ност и не­за­ко­ни­тост ак­та, а што има сми­сла са­мо у слу­ча­ју да оце­на
Устав­ног су­да у по­гле­ду прав­не при­ро­де ак­та во­ди ка ме­ри­тор­ном од­лу­чи­ва­њу.
На­кон одр­жа­ва­ња но­ве при­прем­не сед­ни­це 18. де­цем­бра 2013. го­ди­не,
Суд се обра­тио Вла­ди до­пи­сом IУo–247/2013 од 27. де­цем­бра 2013. го­ди­не са
зах­те­вом да у ро­ку од 15 да­на од да­на при­је­ма до­пи­са, до­ста­ви Су­ду, са­гла­
сно од­ред­би чла­на 34. став 1. За­ко­на о Устав­ном су­ду, текст ове­ре­ног пре­во­да
на срп­ски је­зик па­ра­фи­ра­ног „Пр­вог спо­ра­зу­ма о прин­ци­пи­ма ко­ји ре­гу­ли­
шу нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­са“, као и од­лу­ку Вла­де о при­хва­та­њу тог спо­ра­зу­ма
и пра­те­ћу до­ку­мен­та­ци­ју ко­ја се од­но­си на при­хва­та­ње Спо­ра­зу­ма.
До­пи­сом 05 Број: 010-9259/2013-1 од 15. ја­ну­а­ра 2014. го­ди­не Ге­не­рал­
ни се­кре­та­ри­јат Вла­де до­ста­вио је Су­ду ове­ре­ни пре­вод на срп­ски је­зик тек­ста
оспо­ре­ног Спо­ра­зу­ма, са ко­пи­јом ори­ги­нал­ног тек­ста Спо­ра­зу­ма, За­кљу­чак
Вла­де 05 Број: 02-3570/2013 од 22. апри­ла 2013. го­ди­не ко­јом је Вла­да при­
хва­ти­ла оспо­ре­ни Спо­ра­зум и по­зи­тив­но ми­шље­ње Ре­пу­блич­ког се­кре­та­ри­ја­та
за за­ко­но­дав­ство да­то ве­за­но за на­ве­де­ни За­кљу­чак Вла­де.

II
Текст оспо­ре­ног па­ра­фи­ра­ног „Пр­вог спо­ра­зу­ма о прин­ци­пи­ма ко­ји
ре­гу­ли­шу нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­са“, ко­ји је са­став­ни део го­ре на­ве­де­ног Из­ве­
шта­ја Вла­де, гла­си:
„Пр­ви спо­ра­зум о прин­ци­пи­ма ко­ји ре­гу­ли­шу нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­са
1. По­сто­ја­ће Асо­ци­ја­ци­ја/За­јед­ни­ца оп­шти­на у ко­ји­ма Ср­би чи­не ве­
ћин­ско ста­нов­ни­штво на Ко­со­ву. Члан­ство ће би­ти отво­ре­но за сва­ку
дру­гу оп­шти­ну под усло­вом да се о то­ме са­гла­се чла­но­ви.
2. Ова За­јед­ни­ца/Асо­ци­ја­ци­ја ће би­ти ус­по­ста­вље­на на осно­ву Ста­ту­та.
До ње­ног рас­пу­шта­ња мо­же до­ћи са­мо на осно­ву од­лу­ке оп­шти­на
уче­сни­ца. Прав­не га­ран­ци­је ће пру­жи­ти ме­ро­дав­но пра­во и устав­
но пра­во (укљу­чу­ју­ћи и пра­ви­ло дво­тре­ћин­ске ве­ћи­не).

161
Hereticus, 1–2/2016

3. Струк­ту­ре Асо­ци­ја­ци­је/За­јед­ни­це ће би­ти ус­по­ста­вље­не на ис­тој

осно­ви на ко­јој по­чи­ва по­сто­је­ћи Ста­тут асо­ци­ја­ци­је ко­сов­ских оп­
шти­на, нпр. пред­сед­ник, пот­пред­сед­ник, Скуп­шти­на, Ве­ће.
4. У скла­ду са над­ле­жно­сти­ма до­де­ље­ним Европ­ском по­ве­љом о ло­кал­
ној са­мо­у­пра­ви и ко­сов­ским за­ко­ном, оп­шти­не уче­сни­це ће има­ти
пра­во да са­ра­ђу­ју у ко­лек­тив­ном спро­во­ђе­њу овла­шће­ња кроз За­
јед­ни­цу/Асо­ци­ја­ци­ју. Асо­ци­ја­ци­ја/За­јед­ни­ца ће има­ти пун над­зор
над обла­сти­ма еко­ном­ског раз­во­ја, обра­зо­ва­ња, здрав­ства, ур­ба­ни­
зма и ру­рал­ног раз­во­ја.
5. Асо­ци­ја­ци­ја/за­јед­ни­ца ће вр­ши­ти и дру­ге до­дат­не над­ле­жно­сти ко­је
јој мо­гу де­ле­ги­ра­ти цен­трал­не вла­сти.
6. За­јед­ни­ца/Асо­ци­ја­ци­ја ће има­ти ре­пре­зен­та­тив­ну уло­гу пре­ма цен­
трал­ним вла­сти­ма и у том ци­љу би­ће пред­ста­вље­на у кон­сул­та­тив­
ном ве­ћу за­јед­ни­ца. У ци­љу ис­пу­ња­ва­ња ове уло­ге пред­ви­ђе­на је
функ­ци­ја мо­ни­то­рин­га.
7. На Ко­со­ву ће по­сто­ја­ти је­дин­стве­не по­ли­циј­ске сна­ге ко­је се зо­ву
Ко­сов­ска по­ли­ци­ја. Сва по­ли­ци­ја на се­ве­ру Ко­со­ва ће би­ти ин­те­
гри­са­на у оквир Ко­сов­ске по­ли­ци­је. Пла­те ће ис­пла­ћи­ва­ти са­мо
Ко­сов­ска по­ли­ци­ја.
8. Чла­но­ви­ма дру­гих срп­ских без­бед­но­сних струк­ту­ра би­ће по­ну­ђе­на
ме­ста у екви­ва­лент­ним ко­сов­ским струк­ту­ра­ма.
9. По­сто­ја­ће ре­ги­о­нал­ни ко­ман­дант по­ли­ци­је за че­ти­ри оп­шти­не на
се­ве­ру у ко­ји­ма Ср­би чи­не ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво (се­вер­на Ми­
тро­ви­ца, Зве­чан, Зу­бин По­ток и Ле­по­са­вић). Ко­ман­дант овог ре­ги­
о­на би­ће ко­сов­ски Ср­бин ко­га име­ну­је Ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих
по­сло­ва са спи­ска ко­ји до­ста­вља­ју че­ти­ри гра­до­на­чел­ни­ка у име
За­јед­ни­це/Асо­ци­ја­ци­је. Са­став КП на се­ве­ру ће од­сли­ка­ва­ти ет­нич­
ки са­став ста­нов­ни­штва ове че­ти­ри оп­шти­не. (По­сто­ја­ће још је­дан
ре­ги­о­нал­ни ко­ман­дант по­ли­ци­је за оп­шти­не ју­жна Ми­тро­ви­ца, Ср­
би­ца и Ву­чи­трн). Ре­ги­о­нал­ни ко­ман­дант че­ти­ри се­вер­не оп­шти­не
ће са­ра­ђи­ва­ти са дру­гим ре­ги­о­нал­ним ко­ман­дан­ти­ма.
10. Суд­ске вла­сти би­ће ин­те­гри­са­не и функ­ци­о­ни­са­ће у окви­ру прав­ног
си­сте­ма Ко­со­ва. Апе­ла­ци­о­ни суд у При­шти­ни ће ус­по­ста­ви­ти ве­ће
ко­је ће би­ти са­ста­вље­но од ве­ћи­не су­ди­ја ко­сов­ских Ср­ба, ко­је ће би­ти
над­ле­жно за све оп­шти­не у ко­ји­ма су Ср­би ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво.
Оде­ље­ње Апе­ла­ци­о­ног су­да, ко­га чи­не ад­ми­ни­стра­тив­но осо­бље
и су­ди­је, има­ће стал­ну кан­це­ла­ри­ју у се­вер­ној Ми­тро­ви­ци (Окру­
жни суд у Ми­тро­ви­ци). Сва­ко ве­ће спо­ме­ну­тог Оде­ље­ња ће би­ти
са­ста­вље­но од ве­ћи­на су­ди­ја ко­сов­ских Ср­ба.
У за­ви­сно­сти од при­ро­де слу­ча­ја о ко­ме је реч, ве­ће ће чи­ни­ти од­
го­ва­ра­ју­ће су­ди­је.
11. Оп­штин­ски из­бо­ри ће би­ти ор­га­ни­зо­ва­ни у се­вер­ним оп­шти­на­ма
2013. го­ди­не уз по­сре­до­ва­ње ОЕБС-а а у скла­ду са ко­сов­ским за­ко­
ном и ме­ђу­на­род­ним стан­дар­ди­ма.
12. План за им­пле­мен­та­ци­ју, укљу­чу­ју­ћи вре­мен­ске ро­ко­ве, би­ће са­
чи­њен до 26. апри­ла. При­ли­ком им­пле­мен­та­ци­је овог Спо­ра­зу­ма,
по­што­ва­ће се прин­цип тран­спа­рент­ног фи­нан­си­ра­ња.
13. Две стра­не ће ин­тен­зи­ви­ра­ти раз­го­во­ре о енер­ге­ти­ци и те­ле­ко­му­
ни­ка­ци­ја­ма и окон­ча­ти их до 15. ју­на.

162
 Prilozi

14. До­го­во­ре­но је да ни­јед­на стра­на не­ће бло­ки­ра­ти, или под­сти­ца­

ти дру­ге да бло­ки­ра­ју на­пре­дак дру­ге стра­не на ње­ном пу­ту ка ЕУ.
15. Две стра­не ће, уз по­моћ ЕУ, осно­ва­ти Од­бор за им­пле­мен­та­ци­ју.“.
Пре­ма на­ве­де­ном Из­ве­шта­ју, Спо­ра­зум су 19. апри­ла 2013. го­ди­не у Бри-
­се­лу па­ра­фи­ра­ли пред­сед­ник Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Иви­ца Да­чић и Ви­со­
ка пред­став­ни­ца Европ­ске уни­је за спољ­ну без­бед­ност и по­ли­ти­ку, Ке­трин
Ештон, што се мо­же уста­но­ви­ти и на осно­ву до­ку­мен­та­ци­је ко­ју је овом Су­ду
упу­ти­ла Вла­да.
Ис­под тек­ста Спо­ра­зу­ма ру­ком је на­пи­са­но: „Овим по­твр­ђу­јем да је
ово текст пред­ло­га на ко­ји ће обе стра­не до­ста­ви­ти сво­је од­лу­ке о при­хва­та­
њу или од­би­ја­њу: И.Д.“

За­кљу­чак Вла­де, ко­јим је Вла­да при­хва­ти­ла оспо­ре­ни Спо­ра­зум, гла­си:

„На осно­ву чла­на 123. тач­ка 1. Уста­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и чла­на 43. став
3. За­ко­на о Вла­ди („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, бр. 55/05, 71/05-ис­прав­ка, 101/07,
65/08, 16/11, 68/12-УС и 72/12), на пред­лог Ге­не­рал­ног се­кре­та­ри­ја­та Вла­де,
Вла­да до­но­си
ЗАКЉУЧАК
1. Вла­да при­хва­та Пр­ви спо­ра­зум о прин­ци­пи­ма ко­ји ре­гу­ли­шу нор­ма­
ли­за­ци­ју од­но­са, ко­ји је са­став­ни део овог за­кључ­ка.
2. На­ла­же се ми­ни­стар­стви­ма, по­себ­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма и слу­жба­ма
Вла­де да пре­ду­зму по­треб­не ме­ре и ак­тив­но­сти ра­ди им­пле­мен­ти­ра­ња
спо­ра­зу­ма из тач­ке 1. овог за­кључ­ка, као и да на­ста­ве са при­ме­ном
већ по­стиг­ну­тих до­го­во­ра и спо­ра­зу­ма са пред­став­ни­ци­ма при­вре­ме­
них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји.
3. Овај за­кљу­чак до­ста­ви­ти свим ми­ни­стар­стви­ма, по­себ­ним ор­га­ни­за­
ци­ја­ма и слу­жба­ма Вла­де.
05 Број: 02-3570/2013
У Бе­о­гра­ду, 22. апри­ла 2013. го­ди­не
Влада
пред­сед­ник
Иви­ца Да­чић, с.р.“

Од­лу­ка На­род­не скуп­шти­не ко­ја је об­ја­вље­на у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку

Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“, број 38/13 од 26. апри­ла 2013. го­ди­не гла­си:
„На осно­ву чла­на 8. став 1. За­ко­на о На­род­ној скуп­шти­ни („Слу­жбе­ни
гла­сник РС“, број 9/10), На­род­на скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, на Дру­гој по­
себ­ној сед­ни­ци одр­жа­ној 26. апри­ла 2013. го­ди­не, до­не­ла је
ОД­ЛУ­КУ
о при­хва­та­њу Из­ве­шта­ја о до­са­да­шњем про­це­су по­ли­тич­ког и тех­нич­ког
ди­ја­ло­га са При­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­уп
­ ра­ве у При­шти­ни
уз по­сре­до­ва­ње Европ­ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи про­цес им­пле­мен­та­ци­је
по­стиг­ну­тих до­го­во­ра
I
При­хва­та се Из­ве­штај о до­са­да­шњем про­це­су по­ли­тич­ког и тех­нич­ког ди­
ја­ло­га са При­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни уз по­сре­до­ва­ње

163
Hereticus, 1–2/2016

Европ­ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи про­цес им­пле­мен­та­ци­је по­стиг­ну­тих до­го­во­ра,

ко­ји је под­не­ла Вла­да.
II
Ову од­лу­ку об­ја­ви­ти у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“. РС број 21
У Бе­о­гра­ду, 26. апри­ла 2013. го­ди­не
На­род­на скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
Пред­сед­ник,
мр Не­бој­ша Сте­фа­но­вић, с.р.“

Уви­дом у Од­лу­ку На­род­не скуп­шти­не мо­же се уста­но­ви­ти да се њо­ме

при­хва­та Из­ве­штај о до­са­да­шњем про­це­су по­ли­тич­ког и тех­нич­ког ди­ја­ло­га са
При­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни уз по­сре­до­ва­ње Европ­
ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи про­цес им­пле­мен­та­ци­је по­стиг­ну­тих до­го­во­ра, ко­ји је
На­род­ној скуп­шти­ни под­не­ла Вла­да и да сам текст Из­ве­шта­ја Вла­де ни­је об­ја­
вљен у при­ло­гу оспо­ре­не Од­лу­ке у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“.

III
Пре­ам­бу­ла Уста­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је гла­си: „По­ла­зе­ћи од др­жав­не тра­
ди­ци­је срп­ског на­ро­да и рав­но­прав­но­сти свих гра­ђа­на и ет­нич­ких за­јед­ни­ца
у Ср­би­ји, по­ла­зе­ћи и од то­га да је По­кра­ји­на Ко­со­во и Ме­то­хи­ја са­став­ни део
те­ри­то­ри­је Ср­би­је, да има по­ло­жај су­штин­ске ауто­но­ми­је у окви­ру су­ве­ре­не
др­жа­ве Ср­би­је и да из та­квог по­ло­жа­ја По­кра­ји­не Ко­со­во и Ме­то­хи­ја сле­де
устав­не оба­ве­зе свих др­жав­них ор­га­на да за­сту­па­ју и шти­те др­жав­не ин­те­ре­
се Ср­би­је на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји у свим уну­тра­шњим и спољ­ним по­ли­тич­ким
од­но­си­ма, гра­ђа­ни Ср­би­је до­но­се Устав Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“.
Уста­вом Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, из­ме­ђу оста­лог, утвр­ђе­но је: да је Ре­пу­бли­ка
Ср­би­ја др­жа­ва срп­ског на­ро­да и свих гра­ђа­на ко­ји у њој жи­ве, за­сно­ва­на на
вла­да­ви­ни пра­ва и со­ци­јал­ној прав­ди, на­че­ли­ма гра­ђан­ске де­мо­кра­ти­је, људ­
ским и ма­њин­ским пра­ви­ма и сло­бо­да­ма и при­пад­но­сти европ­ским прин­ци­
пи­ма и вред­но­сти­ма (члан 1.); да су­ве­ре­ност по­ти­че од гра­ђа­на ко­ји је врше
ре­фе­рен­ду­мом, на­род­ном ини­ци­ја­ти­вом и пре­ко сво­јих сло­бод­но иза­бра­них
пред­став­ни­ка, да ни­је­дан др­жав­ни ор­ган, по­ли­тич­ка ор­га­ни­за­ци­ја, гру­па или
по­је­ди­нац не мо­же при­сво­ји­ти су­ве­ре­ност од гра­ђа­на, ни­ти ус­по­ста­ви­ти власт
ми­мо сло­бод­но из­ра­же­не во­ље гра­ђа­на (члан 2.); да је вла­да­ви­на пра­ва основ­на
прет­по­став­ка Уста­ва и по­чи­ва на нео­ту­ђи­вим људ­ским пра­ви­ма и да се вла­
да­ви­на пра­ва оства­ру­је сло­бод­ним и не­по­сред­ним из­бо­ри­ма, устав­ним јем­
стви­ма људ­ских и ма­њин­ских пра­ва, по­де­лом вла­сти, не­за­ви­сном суд­ском
вла­шћу и по­ви­но­ва­њем вла­сти Уста­ву и за­ко­ну (члан 3.); да је прав­ни по­ре­дак
је­дин­ствен (члан 4. став 1.); да је те­ри­то­ри­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је је­дин­стве­на
и не­де­љи­ва и да је гра­ни­ца Ре­пу­бли­ке Ср­би­је не­по­вре­ди­ва, а ме­ња се по по­ступ­
ку пред­ви­ђе­ном за про­ме­ну Уста­ва (члан 8.); да спољ­на по­ли­ти­ка Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је по­чи­ва на оп­ште­при­зна­тим прин­ци­пи­ма и пра­ви­ли­ма ме­ђу­на­род­ног
пра­ва, те да су оп­ште­при­хва­ће­на пра­ви­ла ме­ђу­на­род­ног пра­ва и по­твр­ђе­ни
ме­ђу­на­род­ни уго­во­ри са­став­ни део прав­ног по­рет­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и не­
по­сред­но се при­ме­њу­ју, а да по­твр­ђе­ни ме­ђу­на­род­ни уго­во­ри мо­ра­ју би­ти
у скла­ду с Уста­вом (члан 16.); да Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја уре­ђу­је и обез­бе­ђу­је од­
бра­ну и без­бед­ност Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и ње­них гра­ђа­на (члан 97. тач­ка 4.); да
На­род­на скуп­шти­на по­твр­ђу­је ме­ђу­на­род­не уго­во­ре кад је за­ко­ном пред­ви­
ђе­на оба­ве­за њи­хо­вог по­твр­ђи­ва­ња (члан 99. став 1. тач­ка 4.); да се осни­ва­ње,

164
 Prilozi

ор­га­ни­за­ци­ја, над­ле­жност и са­став су­до­ва уре­ђу­ју за­ко­ном (члан 143. став 2.),
да ће се су­штин­ска ауто­но­ми­ја Ауто­ном­не по­кра­ји­не Ко­со­во и Ме­то­хи­ја уре­
ди­ти по­себ­ним за­ко­ном ко­ји се до­но­си по по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за про­ме­ну
Уста­ва (члан 182. став 2, ре­че­ни­ца дру­га); да се оп­шти­не осни­ва­ју и уки­да­ју
за­ко­ном (члан 189. став 1.); да су над­ле­жно­сти оп­шти­не уре­ђе­не чла­ном 190.
Уста­ва, и то да оп­шти­на пре­ко сво­јих ор­га­на, у скла­ду са за­ко­ном: 1. уре­ђу­
је и обез­бе­ђу­је оба­вља­ње и раз­вој ко­му­нал­них де­лат­но­сти; 2. уре­ђу­је и обез­
бе­ђу­је ко­ри­шће­ње гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта и по­слов­ног про­сто­ра; 3. ста­ра се
о из­град­њи, ре­кон­струк­ци­ји, одр­жа­ва­њу и ко­ри­шће­њу ло­кал­них пу­те­ва и ули­
ца и дру­гих јав­них обје­ка­та од оп­штин­ског зна­ча­ја; уре­ђу­је и обез­бе­ђу­је ло­
кал­ни пре­воз; 4. ста­ра се о за­до­во­ља­ва­њу по­тре­ба гра­ђа­на у обла­сти про­све­те,
кул­ту­ре, здрав­стве­не и со­ци­јал­не за­шти­те, де­чи­је за­шти­те, спор­та и фи­зич­ке
кул­ту­ре; 5. ста­ра се о раз­во­ју и уна­пре­ђе­њу ту­ри­зма, за­нат­ства, уго­сти­тељ­
ства и тр­го­ви­не; 6. ста­ра се о за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не, за­шти­ти од еле­мен­
тар­них и дру­гих не­по­го­да; за­шти­ти кул­тур­них до­ба­ра од зна­ча­ја за оп­шти­ну;
7. за­шти­ти, уна­пре­ђе­њу и ко­ри­шће­њу по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта; 8. оба­вља
и дру­ге по­сло­ве од­ре­ђе­не за­ко­ном (став 1.); оп­шти­на са­мо­стал­но, у скла­ду са
за­ко­ном, до­но­си свој бу­џет и за­вр­шни ра­чун, ур­ба­ни­стич­ки план и про­грам
раз­во­ја оп­шти­не, утвр­ђу­је сим­бо­ле оп­шти­не и њи­хо­ву упо­тре­бу (став 2.); оп­
шти­на се ста­ра о оства­ри­ва­њу, за­шти­ти и уна­пре­ђе­њу људ­ских и ма­њин­ских
пра­ва, као и о јав­ном ин­фор­ми­са­њу у оп­шти­ни (став 3.); оп­шти­на са­мо­стал­но
упра­вља оп­штин­ском имо­ви­ном, у скла­ду са за­ко­ном (став 4.), као и да оп­шти­
на, у скла­ду са за­ко­ном, про­пи­су­је пре­кр­ша­је за по­вре­де оп­штин­ских про­пи­са
(став 5.); да су по­твр­ђе­ни ме­ђу­на­род­ни уго­во­ри и оп­ште­при­хва­ће­на пра­ви­ла
ме­ђу­на­род­ног пра­ва део прав­ног по­рет­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и да по­твр­ђе­ни ме­
ђу­на­род­ни уго­во­ри не сме­ју би­ти у су­прот­но­сти са Уста­вом (члан 194. став 4.).

IV
По­ве­љом Ује­ди­ње­них на­ци­ја („Слу­жбе­ни лист ФНРЈ-Ме­ђу­на­род­ни уго­
во­ри“, број 5/45 и „Слу­жбе­ни лист СФРЈ-Ме­ђу­на­род­ни уго­во­ри“, бр. 2/65,
12/66 и 39/72), од­ред­бом чла­на 1, пред­ви­ђе­но је да Ор­га­ни­за­ци­ја Ује­ди­ње­них
на­ци­ја има сле­де­ће ци­ље­ве: 1. Да очу­ва ме­ђу­на­род­ни мир и без­бед­ност и у ту
свр­ху: да пред­у­зи­ма ефек­тив­не ко­лек­тив­не ме­ре ра­ди спре­ча­ва­ња и от­кла­ња­
ња све­га што гро­зи ми­ру, и су­зби­ја­ња ака­та агре­си­је и дру­гих по­вре­да ми­ра
и да оства­ри мир­ним сред­стви­ма, у скла­ду са на­че­ли­ма прав­де и ме­ђу­на­род­
ног пра­ва, по­рав­на­ње или ре­ше­ње ме­ђу­на­род­них спо­ро­ва или си­ту­а­ци­ја ко­је
би мо­гле до­ве­сти до по­вре­де ми­ра; 2. Да раз­ви­ја при­ја­тељ­ске од­но­се ме­ђу на­
ци­ја­ма, за­сно­ва­не на по­што­ва­њу на­че­ла рав­но­прав­но­сти и са­мо­о­пре­де­ље­ња
на­ро­да, и да пред­у­зи­ма дру­ге од­го­ва­ра­ју­ће ме­ре за учвр­шће­ње све­оп­штег ми­
ра; 3. Да оства­ри ме­ђу­на­род­ну са­рад­њу ре­ша­ва­њем ме­ђу­на­род­них про­бле­ма
при­вред­не, со­ци­јал­не, кул­тур­не и ху­ма­ни­тар­не при­ро­де, и раз­ви­ја­њем и под­
сти­ца­њем по­што­ва­ња пра­ва чо­ве­ка и основ­них сло­бо­да за све без раз­ли­ке ра­се,
по­ла, је­зи­ка или ве­ре; 4. Да бу­де сре­ди­ште ода­кле ће се до­во­ди­ти у склад рад
на­ци­ја на по­сти­за­њу ових оп­штих ци­ље­ва. Од­ред­бом чла­на 2. пред­ви­ђе­но је
да ће Ор­га­ни­за­ци­ја Ује­ди­ње­них на­ци­ја и ње­ни чла­но­ви, у спро­во­ђе­њу ци­ље­ва
из­ло­же­них у чла­ну 1, ра­ди­ти сход­но сле­де­ћим на­че­ли­ма: 1. Ор­га­ни­за­ци­ја по­
чи­ва на на­че­лу су­ве­ре­не јед­на­ко­сти свих сво­јих чла­но­ва; 2. Сви чла­но­ви Ор­
га­ни­за­ци­је ис­пу­ња­ва­ће са­ве­сно оба­ве­зе пре­у­зе­те по овој По­ве­љи ка­ко би сва­
ком од њих оси­гу­ра­ли пра­ва и по­вла­сти­це ко­је про­ис­ти­чу из члан­ства; 3. Сви
чла­но­ви ре­ша­ва­ће сво­је ме­ђу­на­род­не спо­ро­ве мир­ним сред­стви­ма, на та­кав

165
Hereticus, 1–2/2016

на­чин да ме­ђу­на­род­ни мир, без­бед­ност и прав­да не бу­ду до­ве­де­ни у опа­сност;

4. Сви чла­но­ви, у сво­јим ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма, уз­др­жа­ва­ће се од прет­ње
си­лом или од упо­тре­бе си­ле ко­ја би би­ла упе­ре­на про­тив те­ри­то­ри­јал­ног ин­
те­гри­те­та или по­ли­тич­ке не­за­ви­сно­сти ма ко­је др­жа­ве или ко­ја би на ма ко­ји
дру­ги на­чин би­ла у су­прот­но­сти са ци­ље­ви­ма Ор­га­ни­за­ци­је Ује­ди­ње­них на­
ци­ја; 5. Сви чла­но­ви пру­жа­ће Ор­га­ни­за­ци­ји Ује­ди­ње­них на­ци­ја сва­ку по­моћ
у ма ко­јој ак­ци­ји ко­ју би она пред­у­зе­ла по овој По­ве­љи, а уз­др­жа­ва­ће се да
да­ду по­моћ ма ко­јој др­жа­ви про­тив ко­је је Ор­га­ни­за­ци­ја Ује­ди­ње­них на­ци­ја
пред­у­зе­ла пре­вен­тив­не или при­нуд­не ме­ре; 6. Ор­га­ни­за­ци­ја ће се ста­ра­ти да
др­жа­ве ко­је ни­су ње­ни чла­но­ви по­сту­па­ју сход­но овим на­че­ли­ма уко­ли­ко је
то по­треб­но ра­ди одр­жа­ња ме­ђу­на­род­ног ми­ра и без­бед­но­сти; 7. Ова По­ве­ља
не да­је ни у ком по­гле­ду пра­во Ор­га­ни­за­ци­ји Ује­ди­ње­них на­ци­ја да се ме­ша
у пи­та­ња ко­ја по сво­јој су­шти­ни спа­да­ју у уну­тра­шњу над­ле­жност сва­ке др­
жа­ве, ни­ти зах­те­ва од чла­но­ва Ор­га­ни­за­ци­је да та­ква пи­та­ња из­но­се на ре­ша­
ва­ње пре­ма про­пи­си­ма ове По­ве­ље, али ово на­че­ло не­ће ди­ра­ти у при­ме­ну
при­нуд­них ме­ра пред­ви­ђе­них у Гла­ви VII.
Беч­ка кон­вен­ци­ја о уго­вор­ном пра­ву, ко­ја је по­твр­ђе­на Уред­бом о ра­
ти­фи­ка­ци­ји Беч­ке кон­вен­ци­је о уго­вор­ном пра­ву („Слу­жбе­ни лист СФРЈ –
Ме­ђу­на­род­ни уго­во­ри и спо­ра­зу­ми“, број 30/72) за­по­чи­ње ти­ме што „др­жа­ве
чла­ни­це ове кон­вен­ци­је“, у чла­ну 1, ис­ти­чу­ћи, из­ме­ђу оста­лог, уло­гу уго­во­ра у
исто­ри­ји ме­ђу­на­род­них од­но­са и ње­гов зна­чај као из­во­ра ме­ђу­на­род­ног пра­ва
и сред­ства за раз­ви­ја­ње ми­ро­љу­би­ве са­рад­ње ме­ђу на­ро­ди­ма, кон­ста­ту­ју да су
се сло­жи­ле о сле­де­ћем: ова кон­вен­ци­ја при­ме­њу­је се на уго­во­ре из­ме­ђу др­жа­ва.
Чла­ном 2. Беч­ке кон­вен­ци­је де­фи­ни­са­ни су по­је­ди­ни пој­мо­ви, и то тако
што је пред­ви­ђе­но да за свр­ху ове кон­вен­ци­је: а) из­раз „уго­вор“ озна­ча­ва ме­
ђу­на­род­ни спо­ра­зум за­кљу­чен пи­сме­но из­ме­ђу др­жа­ва и ко­ји је ре­гу­ли­сан
ме­ђу­на­род­ним пра­вом, би­ло да је са­др­жан у јед­ном ин­стру­мен­ту или у два
или ви­ше ин­стру­ме­на­та ме­ђу­соб­но по­ве­за­них, без об­зи­ра на ње­гов по­се­бан
на­зив; б) из­ра­зи „ра­ти­фи­ка­ци­ја“, „при­хва­та­ње“, „одо­бра­ва­ње“ и „при­сту­па­ње“
озна­ча­ва­ју, за­ви­сно од слу­ча­ја, ме­ђу­на­род­ни акт ко­јим др­жа­ва по ме­ђу­на­род­
ном пла­ну да­је свој при­ста­нак да бу­де ве­за­на уго­во­ром; ц) из­раз „пу­но­моћ­
је“ озна­ча­ва до­ку­мент ко­ји је из­да­ла над­ле­жна власт јед­не др­жа­ве, а ко­јим се
од­ре­ђу­ју јед­но или ви­ше ли­ца да пред­ста­вља­ју др­жа­ву при­ли­ком пре­го­во­ра,
усва­ја­ња или ове­ра­ва­ња тек­ста не­ког уго­во­ра, да из­ра­зе при­ста­нак др­жа­ве да
бу­де ве­за­на уго­во­ром или да из­вр­ше би­ло ко­ју дру­гу рад­њу у ве­зи са уго­во­
ром; д) из­раз „ре­зер­ва“ озна­ча­ва јед­но­стра­ну из­ја­ву, без об­зи­ра ка­ко је са­ста­
вље­на или на­зва­на, ко­ју да­је др­жа­ва при­ли­ком пот­пи­си­ва­ња, ра­ти­фи­ко­ва­ња,
при­хва­та­ња или одо­бра­ва­ња уго­во­ра или при­ли­ком при­сту­па­ња том уго­во­ру
ко­јим же­ли да ис­кљу­чи или из­ме­ни прав­но деј­ство не­ких од­ре­да­ба уго­во­ра
у по­гле­ду њи­хо­ве при­ме­не на ту др­жа­ву; е) из­раз „др­жа­ва ко­ја је уче­ство­ва­ла
у пре­го­во­ри­ма“ озна­ча­ва др­жа­ву ко­ја је уче­ство­ва­ла у из­ра­ди и усва­ја­њу тек­ста
уго­во­ра; ф) из­раз „др­жа­ва уго­вор­ни­ца“ озна­ча­ва др­жа­ву ко­ја је при­ста­ла да
бу­де ве­за­на уго­во­ром, би­ло да је уго­вор сту­пио на сна­гу или не. Пре­ма чла­ну
6. Кон­вен­ци­је сва­ка др­жа­ва има спо­соб­ност да за­кљу­чу­је уго­во­ре. У по­гле­ду
то­га ко се сма­тра пред­став­ни­ком др­жа­ве у по­ступ­ку за­кљу­че­ња ме­ђу­на­род­ног
уго­во­ра, чла­ном 7. Кон­вен­ци­је пред­ви­ђе­но је: пр­во, да се јед­но ли­це сма­тра
пред­став­ни­ком др­жа­ве у ци­љу усва­ја­ња или ове­ра­ва­ња тек­ста не­ког уго­во­ра
или из­ра­жа­ва­ња при­стан­ка др­жа­ве да бу­де ве­за­на уго­во­ром: а) ако под­не­
се од­го­ва­ра­ју­ће пу­но­моћ­је; или б) ако про­из­и­ла­зи из прак­се за­ин­те­ре­со­ва­
них др­жа­ва или дру­гих окол­но­сти да су има­ле на­ме­ру да ово ли­це сма­тра­ју

166
 Prilozi

као пред­став­ни­ка др­жа­ве у том ци­љу и да не зах­те­ва­ју под­но­ше­ње пу­но­моћ­ја

и, дру­го, да се на осно­ву сво­јих функ­ци­ја и без оба­ве­зе под­но­ше­ња пу­но­моћ­
ја сма­тра­ју као пред­став­ни­ци сво­је др­жа­ве: а) ше­фо­ви др­жа­ва, ше­фо­ви вла­
да и ми­ни­стри ино­стра­них по­сло­ва, за све ак­те ко­ји се од­но­се на за­кљу­че­ње
уго­во­ра. Са­гла­сно чла­ну 10. Кон­вен­ци­је, да је је­дан текст уго­во­ра ве­ро­до­сто­
јан и ко­на­чан утвр­ђу­је се: а) пре­ма по­ступ­ку утвр­ђе­ном у овом тек­сту или
о ко­јем су се до­го­во­ри­ле др­жа­ве ко­је су уче­ство­ва­ле у из­ра­ди уго­во­ра или,
б) уко­ли­ко не по­сто­ји та­кав по­сту­пак, пот­пи­сом, пот­пи­сом ад ре­фе­рен­дум или
па­ра­фом пред­став­ни­ка тих др­жа­ва тек­ста уго­во­ра или за­вр­шног ак­та кон­фе­
рен­ци­је у ко­ји је текст унет.
Пи­та­ње при­стан­ка др­жа­ве да бу­де ве­за­на уго­во­ром уре­ђе­но је чл. 11.
до 16. Беч­ке кон­вен­ци­је, на сле­де­ћи на­чин: да при­ста­нак јед­не др­жа­ве да бу­де
ве­за­на уго­во­ром мо­же би­ти из­ра­жен пот­пи­си­ва­њем, раз­ме­ном ин­стру­ме­на­
та ко­ји са­чи­ња­ва­ју уго­вор, ра­ти­фи­ка­ци­јом, при­хва­та­њем, одо­бра­ва­њем или
при­сту­па­њем или на сва­ки дру­ги до­го­во­рен на­чин (члан 11.); да 1. при­ста­нак
јед­не др­жа­ве да бу­де ве­за­на уго­во­ром из­ра­жа­ва се пот­пи­сом пред­став­ни­ка
те др­жа­ве: а) ако уго­вор пред­ви­ђа да ће пот­пис има­ти то деј­ство, б) ако се
уоста­лом утвр­ди да су се др­жа­ве ко­је су уче­ство­ва­ле на пре­го­во­ри­ма до­го­во­
ри­ле да ће пот­пис има­ти то деј­ство, или ц) ако на­ме­ра др­жа­ве да дâ то деј­
ство пот­пи­су про­ис­ти­че из пу­но­моћ­ја ње­ног пред­став­ни­ка или је из­ра­же­на
у то­ку пре­го­во­ра и 2. за свр­хе тач­ке 1: а) па­ра­фи­ра­ње јед­ног тек­ста ва­жи као
и пот­пи­си­ва­ње уго­во­ра, ако се утвр­ди да су се др­жа­ве ко­је су уче­ство­ва­ле на
пре­го­во­ри­ма та­ко до­го­во­ри­ле (члан 12.); да при­ста­нак др­жа­ва да бу­ду ве­за­не
уго­во­ром ко­ји са­чи­ња­ва­ју ме­ђу­соб­но раз­ме­ње­ни ин­стру­мен­ти из­ра­жа­ва се
овом раз­ме­ном: а) ако ин­стру­мен­ти пред­ви­ђа­ју да ће њи­хо­ва раз­ме­на има­ти
то деј­ство, или б) ако се на дру­ги на­чин утвр­ди да су се те др­жа­ве до­го­во­ри­ле
да ће раз­ме­на ин­стру­ме­на­та има­ти то деј­ство (члан 13.); да 1. при­ста­нак др­
жа­ве да бу­де ве­за­на уго­во­ром из­ра­жа­ва се пу­тем ра­ти­фи­ка­ци­је: а) ако уго­вор
пред­ви­ђа да се при­ста­нак из­ра­зи ра­ти­фи­ка­ци­јом, б) ако је на дру­ги на­чин
утвр­ђе­но да су се др­жа­ве ко­је су уче­ство­ва­ле у пре­го­во­ри­ма до­го­во­ри­ле да је
по­треб­на ра­ти­фи­ка­ци­ја, ц) ако је пред­став­ник те др­жа­ве пот­пи­сао уго­вор под
ре­зер­вом ра­ти­фи­ка­ци­је, или д) ако на­ме­ра те др­жа­ве да пот­пи­ше уго­вор под
ре­зер­вом ра­ти­фи­ка­ци­је про­из­и­ла­зи из пу­но­моћ­ја ње­ног пред­став­ни­ка или је
из­ра­же­на у то­ку пре­го­во­ра, те да 2. при­ста­нак др­жа­ве да бу­де ве­за­на уго­во­ром
из­ра­жа­ва се пу­тем при­хва­та­ња или одо­бра­ва­ња у усло­ви­ма слич­ним они­ма
ко­ји се при­ме­њу­ју на ра­ти­фи­ка­ци­ју (члан 14.); да при­ста­нак јед­не др­жа­ве да
бу­де ве­за­на уго­во­ром из­ра­жа­ва се пу­тем при­сту­па­ња: а) ако уго­вор пред­ви­
ђа да овај при­ста­нак мо­же та др­жа­ва да из­ра­зи пу­тем при­сту­па­ња, б) ако је
на дру­ги на­чин утвр­ђе­но да су се др­жа­ве ко­је су уче­ство­ва­ле у пре­го­во­ри­ма
до­го­во­ри­ле да та др­жа­ва мо­же да из­ра­зи при­ста­нак пу­тем при­сту­па­ња, или
ц) ако су се све чла­ни­це доц­ни­је до­го­во­ри­ле да та др­жа­ва мо­же да из­ра­зи овај
при­ста­нак пу­тем при­сту­па­ња (члан 15.); да осим ако уго­во­ром ни­је дру­га­чи­је
од­ре­ђе­но, ин­стру­мен­ти о ра­ти­фи­ка­ци­ји при­хва­та­њу, одо­бра­ва­њу или при­сту­
па­њу утвр­ђу­ју при­ста­нак др­жа­ве да бу­де ве­за­на уго­во­ром у тре­нут­ку: а) њи­хо­ве
раз­ме­не из­ме­ђу др­жа­ва уго­вор­ни­ца, б) њи­хо­вог де­по­но­ва­ња код де­по­зи­те­ра,
или ц) њи­хо­вог са­оп­шта­ва­ња др­жа­ва­ма уго­вор­ни­ца­ма или де­по­зи­та­ру, ако је
та­ко до­го­во­ре­но (члан 16.).
Пре­ма чла­ну 24. ове кон­вен­ци­је, уго­вор сту­па на сна­гу на на­чин и на
дан ко­ји су утвр­ђе­ни ње­го­вим од­ред­ба­ма или спо­ра­зум­но из­ме­ђу др­жа­ва ко­
је су уче­ство­ва­ле у пре­го­во­ри­ма (тач­ка 1.); уко­ли­ко не по­сто­је та­кве од­ред­бе

167
Hereticus, 1–2/2016

или та­кав спо­ра­зум, уго­вор сту­па на сна­гу чим све др­жа­ве ко­је су уче­ство­
ва­ле у пре­го­во­ри­ма бу­ду да­ле при­ста­нак да бу­ду ве­за­не уго­во­ром (тач­ка 2.);
ако се при­ста­нак др­жа­ве да бу­де ве­за­на уго­во­ром дâ по­сле сту­па­ња на сна­гу
овог уго­во­ра, овај уго­вор, осим ако друк­чи­је ни­је од­ре­ђе­но, сту­па на сна­гу
за ту др­жа­ву тог да­ту­ма (тач­ка 3.); чим се усво­ји текст при­ме­њу­ју се од­ред­бе
уго­во­ра ко­је ре­гу­ли­шу ове­ра­ва­ње тек­ста, да­ва­ње при­стан­ка др­жа­ва да бу­ду
ве­за­не уго­во­ром, на­чин или да­тум сту­па­ња на сна­гу, ре­зер­ве, функ­ци­је де­по­
зи­та­ра, као и оста­ла пи­та­ња ко­ја се ну­жно по­ста­вља­ју пре сту­па­ња на сна­гу
уго­во­ра (тач­ка 4.).
Беч­ком кон­вен­ци­јом о пра­ву ме­ђу­на­род­них уго­во­ра из­ме­ђу др­жа­ва и ме-
ђ
­ у­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја или из­ме­ђу ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја из 1986. го­
ди­не (ко­ја још ни­је сту­пи­ла на прав­ну сна­гу на ме­ђу­на­род­ном пла­ну, јер још
увек ни­је ис­пу­њен услов у по­гле­ду бро­ја де­по­но­ва­них ин­стру­ме­на­та о ра­ти­
фи­ка­ци­ји, од­но­сно при­сту­па­њу) пред­ви­ђе­но је да се Кон­вен­ци­ја при­ме­њу­је
на уго­во­ре из­ме­ђу јед­не или ви­ше др­жа­ва и јед­не или ви­ше ме­ђу­на­род­них
ор­га­ни­за­ци­ја и на уго­во­ре из­ме­ђу ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја (члан 1.). Са­
гла­сно чла­ну 2. Кон­вен­ци­је, у свр­хе ове Кон­вен­ци­је „уго­вор“ зна­чи ме­ђу­на­
род­ни спо­ра­зум ко­ји је уре­ђен ме­ђу­на­род­ним пра­вом и у пи­сме­ном об­ли­ку
скло­пљен: из­ме­ђу јед­не или ви­ше др­жа­ва и јед­не или ви­ше ме­ђу­на­род­них ор­
га­ни­за­ци­ја или из­ме­ђу ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, би­ло да је тај спо­ра­зум
са­др­жан у је­дин­стве­ној ис­пра­ви или у две­ма или ви­ше ме­ђу­соб­но по­ве­за­них
ис­пра­ва и без об­зи­ра на ње­гов пун на­зив, док „др­жа­ва уго­вор­ни­ца“ и „ор­га­ни­
за­ци­ја уго­вор­ни­ца“ зна­че др­жа­ву од­но­сно ме­ђу­на­род­ну ор­га­ни­за­ци­ју ко­ја је
при­ста­ла да бу­де ве­за­на уго­во­ром, без об­зи­ра на то да ли је тај уго­вор сту­пио
на сна­гу или ни­је. У чла­ну 73. про­пи­са­но је да што се ти­че др­жа­ва стра­на­ка
Беч­ке кон­вен­ци­је о пра­ву ме­ђу­на­род­них уго­во­ра из­ме­ђу две или ви­ше др­жа­
ва или ви­ше др­жа­ва и јед­не или ви­ше ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја уре­ђу­ју се
том Кон­вен­ци­јом.
Ре­зо­лу­ци­јом Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја 1244 (1999) „о си­
ту­а­ци­ји у ве­зи са Ко­со­вом“ од 10. ју­на 1999. го­ди­не, Са­вет без­бед­но­сти Ује­
ди­ње­них на­ци­ја је овла­стио „Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра да, уз по­моћ ре­ле­вант­них
ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, ус­по­ста­ви ме­ђу­на­род­но ци­вил­но при­су­ство на
Ко­со­ву да би би­ла обез­бе­ђе­на при­вре­ме­на ад­ми­ни­стра­ци­ја за Ко­со­во под ко­јом
љу­ди Ко­со­ва мо­гу ужи­ва­ти зна­чај­ну ауто­но­ми­ју у окви­ру Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке
Ју­го­сла­ви­је и ко­ја ће да обез­бе­ди пре­ла­зну ад­ми­ни­стра­ци­ју док ус­по­ста­вља
и над­гле­да раз­вој при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве да би се обез­бе­ди­ли
усло­ви за ми­ран и нор­ма­лан жи­вот за све ста­нов­ни­ке Ко­со­ва“. У Ре­зо­лу­ци­ји
се да­ље на­во­ди сле­де­ће: „1. Од­лу­чу­је да ће глав­не од­го­вор­но­сти ме­ђу­на­род­
ног ци­вил­ног при­су­ства укљу­чи­ва­ти: 1. про­мо­ви­са­ње ус­по­ста­вља­ња зна­чај­не
ауто­но­ми­је и са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву, до ко­нач­ног ре­ше­ња, уз пот­пу­но узи­
ма­ње у об­зир До­дат­ка 2 и до­го­во­ра из Рам­бу­јеа (S/1999/648); 2. Из­вр­ша­ва­
ње основ­них функ­ци­ја ци­вил­не ад­ми­ни­стра­ци­је где год и ко­ли­ко год ду­го то
буде по­треб­но; 3. ор­га­ни­зо­ва­ње и над­гле­да­ње раз­во­ја при­вре­ме­них ин­сти­ту­
ци­ја де­мо­крат­ске и ауто­ном­не са­мо­у­пра­ве до по­ли­тич­ког ре­ше­ња, укљу­чу­ју­
ћи одр­жа­ва­ње из­бо­ра; 1. Пре­но­ше­ње, на­кон осни­ва­ња тих ин­сти­ту­ци­ја, сво­јих
ад­ми­ни­стра­тив­них од­го­вор­но­сти уз над­гле­да­ње и 2. По­др­шку кон­со­ли­до­ва­њу
ко­сов­ских ло­кал­них при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја и оста­лим ак­тив­но­сти­ма из­
гра­ђи­ва­ња ми­ра; 4. Олак­ша­ва­ње по­ли­тич­ког про­це­са за­ми­шље­ног да од­ре­ди
бу­ду­ћи ста­тус Ко­со­ва, узи­ма­ју­ћи у об­зир спо­ра­зум из Рам­бу­јеа (S/1999/648);
5. У за­вр­шној фа­зи, над­гле­да­ње пре­но­са овла­шће­ња са ко­сов­ских при­вре­ме­них

168
 Prilozi

ин­сти­ту­ци­ја на ин­сти­ту­ци­је ус­по­ста­вље­не на осно­ву по­ли­тич­ког ре­ше­ња ...

8. одр­жа­ва­ње гра­ђан­ског за­ко­на и по­рет­ка, укљу­чу­ју­ћи осни­ва­ње ло­кал­них
по­ли­циј­ских сна­га, а у ме­ђу­вре­ме­ну, ан­га­жо­ва­ње ме­ђу­на­род­не по­ли­ци­је на
Ко­со­ву;“. До­дат­ком 2 уз Ре­зо­лу­ци­ју из­ме­ђу оста­лог пред­ви­ђе­но је и сле­де­ће:
„5. О ус­по­ста­вља­њу при­вре­ме­не ад­ми­ни­стра­ци­је за Ко­со­во као де­ла ме­ђу­на­
род­ног ци­вил­ног при­су­ства под ко­јим љу­ди Ко­со­ва мо­гу да ужи­ва­ју зна­чај­ну
ауто­но­ми­ју у окви­ру Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је, од­лу­чи­ће Са­вет без­бед­
но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја. При­вре­ме­на ад­ми­ни­стра­ци­ја ће да омо­гу­ћа­ва пре­
ла­зну ад­ми­ни­стра­ци­ју док ус­по­ста­вља и над­гле­да раз­вој при­вре­ме­них де­мо­
крат­ских ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве ко­је тре­ба да оси­гу­ра­ју усло­ве за ми­ран
и нор­ма­лан жи­вот свим ста­нов­ни­ци­ма Ко­со­ва.“
Устав­ним окви­ром за при­вре­ме­ну са­мо­у­пра­ву, ко­ји је Спе­ци­јал­ни пред­
став­ник Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Ује­ди­ње­них на­ци­ја, на осно­ву овла­шће­ња ко­је му
да­је Ре­зо­лу­ци­ја Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја 1244 (1999) од 10. ју­на
1999. го­ди­не, про­гла­сио Уред­бом бр. 2001/9 о Устав­ном окви­ру за при­вре­ме­ну
са­мо­у­пра­ву на Ко­со­ву, пред­ви­ђе­но је да је Ко­со­во ен­ти­тет под при­вре­ме­ном
ме­ђу­на­род­ном упра­вом ко­ји са сво­јим ста­нов­ни­штвом, има је­дин­стве­не исто­
риј­ске, прав­не, кул­тур­не и је­зич­ке атри­бу­те; да је Ко­со­во не­по­де­ље­на те­ри­
то­ри­ја ши­ром ко­је При­вре­ме­не ин­сти­ту­ци­је са­мо­у­пра­ве ус­по­ста­вље­не овим
Устав­ним окви­ром оба­вља­ју сво­је ду­жно­сти; да се Ко­со­во са­сто­ји од оп­шти­на,
ко­је су основ­не те­ри­то­ри­јал­не је­ди­ни­це ло­кал­не са­мо­у­пра­ве са над­ле­жно­сти­
ма ко­је су утвр­ђе­не ва­же­ћим за­ко­но­дав­ством УН­МИК-а о ло­кал­ној са­мо­у­пра­
ви и оп­шти­на­ма на Ко­со­ву; да ће се Ко­со­вом упра­вља­ти де­мо­крат­ски, кроз
за­ко­но­дав­не, из­вр­шне и пра­во­суд­не ор­га­не и ин­сти­ту­ци­је у скла­ду са овим
Устав­ним окви­ром и Ре­зо­лу­ци­јом Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја 1244
(1999); да су При­вре­ме­не ин­сти­ту­ци­је са­мо­у­пра­ве Скуп­шти­на, Пред­сед­ник
Ко­со­ва, Вла­да, су­до­ви и оста­ли ор­га­ни и ин­сти­ту­ци­је утвр­ђе­ни овим Устав­ним
окви­ром (По­гла­вље 1 – Основ­не од­ред­бе). Устав­ним окви­ром пред­ви­ђа се да
При­вре­ме­не ин­сти­ту­ци­је има­ју од­го­вор­но­сти у сле­де­ћим обла­сти­ма: јав­не ад­
ми­ни­стра­тив­не слу­жбе; пру­жа­ње по­др­шке ме­ђу­оп­штин­ској са­рад­њи; уна­пре­
ђе­ње раз­во­ја про­фе­си­о­нал­не оп­штин­ске ци­вил­не слу­жбе; по­ма­га­ње оп­шти­на
у раз­во­ју њи­хо­вих бу­џе­та и си­сте­ма за упра­вља­ње фи­нан­си­ја­ма; над­гле­да­ње
ква­ли­те­та оп­штин­ских услу­га; утвр­ђи­ва­ње на­чи­на и сред­ста­ва за обу­ку у оп­
шти­на­ма; по­ма­га­ње оп­шти­на­ма да учи­не сво­је ак­тив­но­сти јав­ним; пру­жа­ње
прав­них смер­ни­ца и са­ве­та оп­шти­на­ма; ко­ор­ди­на­ци­ја ак­тив­но­сти ме­ђу­на­
род­них ор­га­ни­за­ци­ја и не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја ко­је се од­но­се на оп­шти­не;
над­гле­да­ње при­др­жа­ва­ња ду­жно­сти и овла­шће­ња по­ве­ре­них оп­шти­на­ма на
осно­ву ор­га­ни­за­ци­о­них струк­ту­ра ко­је су про­и­за­шле из оп­штин­ских из­бо­ра
у ок­то­бру 2000, као и ду­жно­сти и овла­шће­ња пре­не­тих у ме­ђу­вре­ме­ну; до­
но­ше­ње од­лу­ка у ве­зи са име­но­ва­њем су­ди­ја и ту­жи­ла­ца; вр­ше­ње ду­жно­сти
у ве­зи са ор­га­ни­за­ци­јом и пра­вил­ним функ­ци­о­ни­са­њем су­до­ва, у скло­пу по­
сто­је­ћих струк­ту­ра су­до­ва; обез­бе­ђи­ва­ње развојa и одр­жа­ва­ње по­моћ­них слу­
жби у су­ду и ту­жи­ла­штву; обез­бе­ђи­ва­ње тех­нич­ких и фи­нан­сиј­ских усло­ва,
ка­дра за по­др­шку и ма­те­ри­јал­них сред­ста­ва да се обез­бе­ди ефи­ка­сно функ­ци­
о­ни­са­ње си­сте­ма пра­во­су­ђа и ту­жи­ла­штва; обу­ка суд­ског ка­дра у са­рад­њи са
Ор­га­ни­за­ци­јом за европ­ску без­бед­ност и са­рад­њу, укљу­чу­ју­ћи про­фе­си­о­нал­ну
и струч­ну обу­ку; ор­га­ни­за­ци­ја ис­пи­та ра­ди ква­ли­фи­ка­ци­је за су­ди­је, ту­жи­о­це,
адво­ка­те и дру­ге прав­не струч­ња­ке пу­тем не­за­ви­сног про­фе­си­о­нал­ног ор­га­
на; име­но­ва­ње, обу­ка, ди­сци­плин­ски по­сту­пак и от­пу­шта­ње чла­но­ва струч­
них слу­жби у пра­во­су­ђу; обез­бе­ђи­ва­ње ко­ор­ди­на­ци­је ве­за­но уз пи­та­ња ко­ја

169
Hereticus, 1–2/2016

се од­но­се на пра­во­суд­ни си­стем и ка­зне­но-по­прав­ну за­шти­ту; обез­бе­ђи­ва­ње

са­рад­ње у пи­та­њи­ма пра­во­су­ђа и ка­зне­но-по­прав­не слу­жбе са од­го­ва­ра­ју­ћим
ен­ти­те­ти­ма уну­тар Ко­со­ва; ме­ђу­на­род­на и спољ­на са­рад­ња; укљу­чу­ју­ћи по­сти­
за­ње и фи­на­ли­зо­ва­ње спо­ра­зу­ма – те ак­тив­но­сти тре­ба да бу­ду ко­ор­ди­ни­са­не
са Спе­ци­јал­ним пред­став­ни­ком Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра (По­гла­вље 5 – Од­го­вор­
но­сти При­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве). По­гла­вљем 6 – јав­ни ред и мир
пред­ви­ђе­но је да је одр­жа­ва­ње јав­ног ре­да и ми­ра од основ­не ва­жно­сти за све
ста­нов­ни­ке Ко­со­ва и да Ко­сов­ска по­ли­циј­ска слу­жба ко­ја функ­ци­о­ни­ше под
овла­шће­њи­ма Спе­ци­јал­ног пред­став­ни­ка Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра и под над­зо­ром
по­ли­ци­је УН­МИК-а, зна­чај­но до­при­но­си по­сти­за­њу тог ци­ља сво­јом уло­гом
да­ва­ња по­др­шке и спре­ча­ва­њу кри­ми­на­ла и у јав­ној за­шти­ти и без­бед­но­сти.
По­гла­вљем 8 пред­ви­ђе­на су овла­шће­ња и ду­жно­сти ре­зер­ви­са­на за Спе­ци­јал­
ног пред­став­ни­ка Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра што, из­ме­ђу оста­лог, об­у­хва­та и за­
кљу­чи­ва­ње спо­ра­зу­ма са др­жа­ва­ма и ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма у свим
пи­та­њи­ма об­у­хва­ће­ним Ре­зо­лу­ци­јом Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја
1244 (1999), над­гле­да­ње из­вр­ша­ва­ња оба­ве­за пре­у­зе­тих по ме­ђу­на­род­ним спо­
ра­зу­ми­ма ко­ји­ма се при­сту­пи­ло у име УН­МИК-а; спољ­ни од­но­си, укљу­чу­ју­ћи
оне са др­жа­ва­ма и ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма, за ко­је се ука­же по­тре­ба
у спро­во­ђе­њу ње­го­вог ман­да­та. При вр­ше­њу сво­јих ду­жно­сти у ве­зи са спољ­
ним од­но­си­ма, Спе­ци­јал­ни пред­став­ник Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра се кон­сул­ту­
је и са­ра­ђу­је са при­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у по­гле­ду пи­та­ња
ко­ја се ти­чу тих ин­сти­ту­ци­ја, као и ду­жност да обез­бе­ди да си­стем ло­кал­не
оп­штин­ске упра­ве ефи­ка­сно функ­ци­о­ни­ше на осно­ву ме­ђу­на­род­но при­зна­
тих и при­хва­ће­них прин­ци­па. Пре­ма По­гла­вљу 9 – При­вре­ме­не ин­сти­ту­ци­је,
Скуп­шти­на усва­ја за­ко­не и ре­зо­лу­ци­је у обла­сти­ма над­ле­жно­сти При­вре­ме­них
ин­сти­ту­ци­ја и раз­ма­тра и при­хва­та ме­ђу­на­род­не спо­ра­зу­ме у окви­ру ње­них
над­ле­жно­сти (члан 1.). Пре­ма чла­ну 4. истог по­гла­вља, струк­ту­ру су­до­ва чи­не
Вр­хов­ни суд Ко­со­ва, окру­жни су­до­ви, оп­штин­ски су­до­ви и су­до­ви за пре­кр­
ша­је. Пре­ма По­гла­вљу 11 – Не­за­ви­сни ор­га­ни и кан­це­ла­ри­је, сво­је функ­ци­је,
не­за­ви­сно од при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве оба­вља, из­ме­ђу оста­лог
и Цен­трал­на из­бор­на ко­ми­си­ја. Пре­ма По­гла­вљу 12 – вр­ше­ње ду­жно­сти При­
вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве пре­ма овом Устав­ном окви­ру не мо­же да
ути­че на овла­шће­ња Спе­ци­јал­ног пред­став­ни­ка Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра да обез­
бе­ди пу­ну при­ме­ну Ре­зо­лу­ци­је Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја 1244
(1999), укљу­чу­ју­ћи над­гле­да­ње При­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве, ње­них
зва­нич­ни­ка и ор­га­на и пред­у­зи­ма­ње од­го­ва­ра­ју­ћих ме­ра ка­да год су њи­хо­ви
по­ступ­ци у су­прот­но­сти са Ре­зо­лу­ци­јом Са­ве­та без­бед­но­сти 1244 (1999), или
са овим Устав­ним окви­ром, ни­ти да та овла­шће­ња ума­њи.

V
За­ко­ном о за­кљу­чи­ва­њу и из­вр­ша­ва­њу ме­ђу­на­род­них уго­во­ра („Слу­жбе­
ни гла­сник РС“, број 32/13) про­пи­са­но је сле­де­ће: да се oвим за­ко­ном уре­ђу­је
по­сту­пак за­кљу­чи­ва­ња и из­вр­ша­ва­ња ме­ђу­на­род­них уго­во­ра, као и дру­га пи­
та­ња у ве­зи са ме­ђу­на­род­ним уго­во­ри­ма (члан 1.); да је ме­ђу­на­род­ни уго­вор
уго­вор ко­ји Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја за­кљу­чи у пи­са­ном об­ли­ку са јед­ном или ви­ше
др­жа­ва или са јед­ном или ви­ше ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, ре­гу­ли­сан ме­ђу­
на­род­ним пра­вом, без об­зи­ра да ли је са­др­жан у јед­ном или ви­ше ме­ђу­соб­но
по­ве­за­них ин­стру­ме­на­та и не­за­ви­сно од ње­го­вог на­зи­ва (члан 2. став 1.); да
по­сту­пак за во­ђе­ње пре­го­во­ра и за­кљу­чи­ва­ње ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра по­кре­ће

170
 Prilozi

Вла­да, по соп­стве­ној ини­ци­ја­ти­ви или на пред­лог ор­га­на др­жав­не упра­ве у чији

де­ло­круг пре­те­жно спа­да­ју пи­та­ња ко­ја се уре­ђу­ју ме­ђу­на­род­ним уго­во­ром
(члан 3. став 1.); да Вла­да утвр­ђу­је осно­ву за во­ђе­ње пре­го­во­ра и за­кљу­чи­ва­ње
ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра (у да­љем тек­сту: осно­ва) и од­ре­ђу­је де­ле­га­ци­ју за во­ђе­ње
пре­го­во­ра и да при­ли­ком утвр­ђи­ва­ња осно­ве мо­же овла­сти­ти ше­фа де­ле­га­ци­је
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је да пот­пи­ше ме­ђу­на­род­ни уго­вор ко­ји је са­чи­њен у скла­ду
са осно­вом (члан 6. ст. 1. и 2.); да Вла­да из­у­зет­но, по до­би­ја­њу са­гла­сно­сти
над­ле­жног од­бо­ра На­род­не скуп­шти­не, мо­же овла­сти­ти де­ле­га­ци­ју Ре­пу­бли­
ке Ср­би­је да при­хва­ти да се ме­ђу­на­род­ни уго­вор ко­ји се по­твр­ђу­је у це­ли­ни,
или по­је­ди­не ње­го­ве од­ред­бе, мо­гу при­вре­ме­но при­ме­њи­ва­ти до ње­го­вог сту­
па­ња на сна­гу, а по­сту­пак по­твр­ђи­ва­ња овог ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра мо­ра би­ти
по­кре­нут у ро­ку од 30 да­на од да­ту­ма ње­го­вог пот­пи­си­ва­ња (члан 8. став 1.);
да по за­вр­ше­ним пре­го­во­ри­ма, де­ле­га­ци­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је под­но­си Вла­ди
из­ве­штај о то­ку пре­го­во­ра и уса­гла­ше­ни (па­ра­фи­ран) текст ме­ђу­на­род­ног уго­
во­ра и да ће Вла­да, ако оце­ни да је уса­гла­ше­ни текст ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра
у скла­ду са утвр­ђе­ном осно­вом, од­ре­ди­ти ли­це ко­је ће га пот­пи­са­ти, при чему
пу­но­моћ­је за пот­пи­си­ва­ње ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра из­да­је ми­ни­стар над­ле­жан
за спољ­не по­сло­ве (члан 9. ст. 1. и 2.); да де­ле­га­ци­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, од­но­
сно ли­це овла­шће­но за пот­пи­си­ва­ње ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра, у ро­ку од 15 дана
од да­на пот­пи­си­ва­ња, до­ста­вља текст пот­пи­са­ног ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра, са
свом до­ку­мен­та­ци­јом, ми­ни­стар­ству над­ле­жном за спољ­не по­сло­ве (члан 10.);
да ра­ди по­кре­та­ња по­ступ­ка за по­твр­ђи­ва­ње ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра, над­ле­
жни ор­ган др­жав­не упра­ве при­пре­ма и до­ста­вља ми­ни­стар­ству над­ле­жном за
спољ­не по­сло­ве, на­црт за­ко­на о по­твр­ђи­ва­њу ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра, са обра-
­зло­же­њем (члан 11. став 1.); да за­кон о по­твр­ђи­ва­њу са­др­жи текст ме­ђу­на­
род­ног уго­во­ра на срп­ском је­зи­ку, од­но­сно на јед­ном од је­зи­ка ори­ги­на­ла,
ако то ни­је срп­ски је­зик, са пре­во­дом на срп­ски је­зик, а мо­же да са­др­жи
и: 1) ре­зер­ве, де­кла­ра­ци­је и ин­тер­пре­та­тив­не из­ја­ве у од­но­су на ме­ђу­на­род­ни
уго­вор, ко­је се ста­вља­ју у скла­ду са од­ред­ба­ма са­мог уго­во­ра и оп­ште­при­хва­
ће­ним пра­ви­ли­ма ме­ђу­на­род­ног пра­ва; 2) од­ред­бе о обез­бе­ђи­ва­њу фи­нан­сиј­
ских сред­ста­ва по­треб­них за из­вр­ша­ва­ње ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра; 3) на­во­ђе­ње
ор­га­на над­ле­жног за спро­во­ђе­ње ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра (члан 12.); да по­сту­
пак за по­твр­ђи­ва­ње ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра по­кре­ће ми­ни­стар­ство над­ле­жно
за спољ­не по­сло­ве упу­ћи­ва­њем Вла­ди на­цр­та за­ко­на о по­твр­ђи­ва­њу ме­ђу­на­
род­ног уго­во­ра, а Вла­да утвр­ђу­је пред­лог за­ко­на о по­твр­ђи­ва­њу ме­ђу­на­род­ног
уго­во­ра и до­ста­вља га На­род­ној скуп­шти­ни (члан 13.); да На­род­на скуп­шти­на
по­твр­ђу­је ме­ђу­на­род­не уго­во­ре вој­не, по­ли­тич­ке и еко­ном­ске при­ро­де, уго­во­
ре ко­ји­ма се ства­ра­ју фи­нан­сиј­ске оба­ве­зе за Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју, уго­во­ре ко­ји
зах­те­ва­ју до­но­ше­ње но­вих или из­ме­ну ва­же­ћих за­ко­на и уго­во­ре ко­ји­ма се
од­сту­па од по­сто­је­ћих за­кон­ских ре­ше­ња, те да ме­ђу­на­род­ни уго­во­ри ко­ји не
спа­да­ју у уго­во­ре из ста­ва 1. овог чла­на не под­ле­жу по­ступ­ку по­твр­ђи­ва­ња,
а о овим уго­во­ри­ма Вла­да до­ста­вља ин­фор­ма­ци­ју над­ле­жном од­бо­ру На­род­не
скуп­шти­не (члан 14.); да се ми­ни­стар­ство над­ле­жно за спољ­не по­сло­ве ста­
ра о из­ра­ди и раз­ме­ни ин­стру­ме­на­та о по­твр­ђи­ва­њу, де­по­но­ва­њу ин­стру­ме­
на­та о по­твр­ђи­ва­њу ви­ше­стра­ног ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра и из­вр­ше­њу дру­гих
ме­ђу­на­род­ним уго­во­ром пред­ви­ђе­них рад­њи у ве­зи са оба­ве­шта­ва­њем дру­ге
стра­не уго­вор­ни­це о сту­па­њу ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра на сна­гу и да ин­стру­мен­
те о по­твр­ђи­ва­њу или при­сту­па­њу пот­пи­су­је ми­ни­стар над­ле­жан за спољ­не
по­сло­ве (члан 15.); да се за­кон о по­твр­ђи­ва­њу ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра, са тек­
стом тог уго­во­ра и при­ло­зи­ма ко­ји чи­не са­став­ни део ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра,

171
Hereticus, 1–2/2016

об­ја­вљу­је у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је – Ме­ђу­на­род­ни уго­во­ри“

у ро­ку од 30 да­на од да­на ње­го­вог про­гла­ше­ња и да ми­ни­стар­ство над­ле­жно
за спољ­не по­сло­ве у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је – Ме­ђу­на­род­ни
уго­во­ри“ об­ја­вљу­је оба­ве­ште­ње о да­ту­му сту­па­ња на сна­гу ме­ђу­на­род­ног уго­
во­ра (члан 16.); да ме­ђу­на­род­ни уго­вор сту­па на сна­гу у скла­ду са од­ред­ба­ма
са­мог уго­во­ра и оп­ште­при­хва­ће­ним пра­ви­ли­ма ме­ђу­на­род­ног пра­ва (члан
17.); да се ме­ђу­на­род­ни уго­во­ри из чла­на 14. став 2. овог за­ко­на об­ја­вљу­ју
у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је – Ме­ђу­на­род­ни уго­во­ри“ у ро­ку од
30 да­на од да­на њи­хо­вог пот­пи­си­ва­ња (члан 20. став 1.); да ме­ђу­на­род­ни уго­вор
пре­ста­је да ва­жи у скла­ду са од­ред­ба­ма са­мог уго­во­ра и оп­ште­при­хва­ће­ним
пра­ви­ли­ма ме­ђу­на­род­ног пра­ва (члан 28. став 1.); да се на по­сту­пак пре­стан­ка
ва­же­ња ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра по­кре­ну­тог од стра­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је сход­но
при­ме­њу­ју од­ред­бе овог за­ко­на ко­је се од­но­се на за­кљу­чи­ва­ње ме­ђу­на­род­них
уго­во­ра (члан 28. став 2.).
За­ко­ном о Вла­ди („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, бр. 55/05, 71/05-ис­прав­ка,
101/07, 65/08, 16/11, 68/12-Од­лу­ка УС, 72/12, 74/12, 7/14-Од­лу­ка УС и 44/14)
про­пи­са­но је, по­ред оста­лог: да Вла­да над­зи­ре рад ор­га­на др­жав­не упра­ве,
усме­ра­ва ор­га­не др­жав­не упра­ве у спро­во­ђе­њу по­ли­ти­ке и из­вр­ша­ва­њу за­ко­
на и дру­гих оп­штих ака­та и ускла­ђу­је њи­хов рад (члан 8.); да ор­га­ни др­жав­
не упра­ве при­пре­ма­ју на­цр­те за­ко­на, дру­ге про­пи­се и оп­ште ак­те за Вла­ду
и пред­ла­жу Вла­ди стра­те­ги­је раз­во­ја и дру­ге ме­ре ко­ји­ма се об­ли­ку­је по­ли­ти­
ка Вла­де (члан 12.); да ор­га­ни др­жав­не упра­ве пра­те и утвр­ђу­ју ста­ње у обла­
сти­ма из сво­га де­ло­кру­га, про­у­ча­ва­ју по­сле­ди­це утвр­ђе­ног ста­ња и, за­ви­сно
од над­ле­жно­сти, или са­ми пред­у­зи­ма­ју ме­ре или пред­ла­жу Вла­ди до­но­ше­ње
про­пи­са и пред­у­зи­ма­ње ме­ра на ко­је је овла­шће­на (члан 13.). Од­ред­ба­ма чл.
42. до 45. За­ко­на пред­ви­ђе­не су вр­сте ака­та ко­је до­но­си Вла­да и од­ре­ђе­на
пи­та­ња ко­ја се сва­ким од тих ака­та уре­ђу­ју. Та­ко Вла­да уред­бом по­дроб­ни­је
раз­ра­ђу­је од­нос уре­ђен за­ко­ном, у скла­ду са свр­хом и ци­љем за­ко­на (члан 42.
став 1.), по­слов­ни­ком, у скла­ду са овим за­ко­ном, про­пи­су­је уре­ђе­ње, на­чин
ра­да и од­лу­чи­ва­ња Вла­де (члан 42. став 2.), од­лу­ком осни­ва јав­на пред­у­зе­ћа,
уста­но­ве и дру­ге ор­га­ни­за­ци­је, пред­у­зи­ма ме­ре и уре­ђу­је пи­та­ња од оп­штег
зна­ча­ја и од­лу­чу­је о дру­гим ства­ри­ма за ко­је је за­ко­ном или уред­бом од­ре­
ђе­но да их Вла­да уре­ђу­је од­лу­ком (члан 43. став 1.), ре­ше­њем од­лу­чу­је о по­
ста­вље­њи­ма, име­но­ва­њи­ма и раз­ре­ше­њи­ма, у управ­ним ства­ри­ма и у дру­гим
пи­та­њи­ма од по­је­ди­нач­ног зна­ча­ја (члан 43. став 2.), а за­кључ­ке до­но­си кад
не до­но­си дру­ге ак­те (члан 43. став 3.). По­ред то­га, Вла­да стра­те­ги­јом раз­во­ја
утвр­ђу­је ста­ње у обла­сти из над­ле­жно­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и ме­ре ко­је тре­ба
пред­у­зе­ти за њен раз­вој (члан 45. став 1.), а де­кла­ра­ци­јом се из­ра­жа­ва став
Вла­де о не­ком пи­та­њу (члан 45. став 2.). Од­ред­ба­ма чла­на 46. За­ко­на уре­ђе­
но је пи­та­ње об­ја­вљи­ва­ња ака­та Вла­де и то та­ко што је ста­вом 1. овог чла­на
про­пи­са­но да се уред­бе, од­лу­ке, по­слов­ник, ме­мо­ран­дум о бу­џе­ту и ре­ше­ња
об­ја­вљу­ју у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“, а ста­вом 2. истог чла­
на да се оста­ли ак­ти Вла­де и пред­сед­ни­ка Вла­де мо­гу об­ја­ви­ти у „Слу­жбе­ном
гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“ ако је то овим за­ко­ном или дру­гим про­пи­сом од­
ре­ђе­но или ако та­ко при њи­хо­вом до­но­ше­њу од­лу­чи Вла­да.
За­ко­ном о др­жав­ној упра­ви („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, бр. 79/05, 101/07,
95/10 и 99/14) пред­ви­ђе­но је да Вла­да за­кључ­ци­ма усме­ра­ва ор­га­не др­жав­не
упра­ве у спро­во­ђе­њу по­ли­ти­ке и из­вр­ша­ва­њу за­ко­на и дру­гих оп­штих ака­та,
ускла­ђу­је њи­хов рад и ми­ни­стар­стви­ма и по­себ­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма од­ре­ђу­је
ро­ко­ве за до­но­ше­ње про­пи­са ако ни­су од­ре­ђе­ни за­ко­ном или оп­штим ак­том

172
 Prilozi

Вла­де, као и да је Вла­да ду­жна да на зах­тев ор­га­на др­жав­не упра­ве за­кључ­

ком за­у­зме став о пи­та­њу из ње­го­вог де­ло­кру­га, те да Вла­да мо­же за­кључ­ком
на­ло­жи­ти ор­га­ну др­жав­не упра­ве да про­у­чи не­ко пи­та­ње или пре­ду­зме не­ки
по­сао и да јој о то­ме при­пре­ми по­се­бан из­ве­штај (члан 61.).

VI
Од­лу­ком Вла­де о по­ни­шта­ва­њу про­тив­прав­них ака­та при­вре­ме­них ор­га­
на са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји о про­гла­ше­њу јед­но­стра­не не­за­ви­сно­сти
(„Слу­жбе­ни гла­сник РС“, број 18/08) утвр­ђе­но је, из­ме­ђу оста­лог, и сле­де­ће:
„1. По­ни­шта­ва­ју се ак­ти и рад­ње при­вре­ме­них ор­га­на са­мо­у­пра­ве на
Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји ко­ји­ма се про­гла­ша­ва јед­но­стра­на не­за­ви­сност, јер на­ру­
ша­ва­ју су­ве­ре­ни­тет и те­ри­то­ри­јал­ну це­ло­куп­ност Ре­пу­бли­ке Ср­би­је за­јем­че­ну
Уста­вом Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, По­ве­љом Ује­ди­ње­них на­ци­ја, Ре­зо­лу­ци­јом Са­ве­та
без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја 1244 од 1999. го­ди­не и дру­гим ре­зо­лу­ци­ја­ма
Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја, као и ва­же­ћим ме­ђу­на­род­ним пра­вом.
Ови ак­ти и рад­ње пред­ста­вља­ју на­сил­но и јед­но­стра­но от­це­пље­ње де­ла те­ри­
то­ри­је Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, и за­то су не­ва­же­ћи и ни­штав­ни. Ови ак­ти и рад­ње
не про­из­во­де ни­ка­кво прав­но деј­ство у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, као ни и у ме­ђу­
на­род­ном прав­ном по­рет­ку. Јед­но­стра­но от­це­пље­ње де­ла те­ри­то­ри­је су­ве­ре­
не др­жа­ве пред­ста­вља прав­но на­си­ље над Ре­пу­бли­ком Ср­би­јом и на­си­ље над
ва­же­ћим ме­ђу­на­род­ним пра­вом.
2. Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и овом од­лу­ком по­твр­ђу­је да је Ауто­ном­на
по­кра­ји­на Ко­со­во и Ме­то­хи­ја нео­ту­ђи­ви део је­дин­стве­ног и не­де­љи­вог устав­
ног и др­жав­но­прав­ног по­рет­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је на осно­ву Уста­ва Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је и По­ве­ље Ује­ди­ње­них на­ци­ја.“
Од­лу­ка Вла­де по­твр­ђе­на је Од­лу­ком На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Ср­
би­је о по­твр­ђи­ва­њу Од­лу­ке Вла­де о по­ни­шта­ва­њу про­тив­прав­них ака­та при­
вре­ме­них ор­га­на са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји о про­гла­ше­њу јед­но­стра­не
не­за­ви­сно­сти („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, број 19/08).
Ре­зо­лу­ци­јом На­род­не скуп­шти­не о основ­ним прин­ци­пи­ма за по­ли­тич­ке
раз­го­во­ре са при­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­
ји („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, број 4/13) утвр­ђе­но је сле­де­ће: 1. На­род­на скуп­
шти­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, на осно­ву По­ли­тич­ке плат­фор­ме за раз­го­во­ре са
пред­став­ни­ци­ма при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни, утвр­ђу­је
основ­не прин­ци­пе за по­ли­тич­ке раз­го­во­ре са пред­став­ни­ци­ма при­вре­ме­них
ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве (ПИС) у При­шти­ни: а) Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја, у скла­ду
са ме­ђу­на­род­ним пра­вом, Уста­вом и во­љом гра­ђа­на, не при­зна­је и ни­ка­да
неће при­зна­ти јед­но­стра­но про­гла­ше­ну не­за­ви­сност Ко­со­ва; б) циљ раз­го­во­
ра је ства­ра­ње усло­ва за срп­ску за­јед­ни­цу и све дру­ге на­ци­о­нал­не за­јед­ни­це
на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, ко­ји­ма се га­ран­ту­је си­гур­ност и пу­на за­шти­та људ­ских
пра­ва; Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је зах­те­ва­ће за­шти­ту свих за­јем­че­них пра­ва Ср­
би­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, пра­во на по­вра­так и имо­вин­ска пра­ва; Вла­да Ре­
пу­бли­ке Ср­би­је оба­ве­зна је да на­ста­ви ра­све­тља­ва­ње суд­би­не не­ста­лих ли­ца
и да пра­ти суд­ске про­це­се окри­вље­них за по­чи­ње­но ет­нич­ко на­си­ље над Ср­би­
ма; в) Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је се овла­шћу­је да на­ста­ви са им­пле­мен­та­ци­јом
већ по­стиг­ну­тих до­го­во­ра и спо­ра­зу­ма са пред­став­ни­ци­ма ПИС у При­шти­ни;
пред­став­ни­ци Ре­пу­бли­ке Ср­би­је оба­ве­зу­ју се да у на­став­ку ди­ја­ло­га о ре­ша­
ва­њу тех­нич­ких и по­ли­тич­ких пи­та­ња са пред­став­ни­ци­ма ПИС у При­шти­ни
и пред­став­ни­ци­ма ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це бу­ду­ће спо­ра­зу­ме по­сти­жу у скла­ду

173
Hereticus, 1–2/2016

са ста­во­ви­ма и основ­ним ци­ље­ви­ма ове ре­зо­лу­ци­је, на­сто­је­ћи да се са пред­

став­ни­ци­ма ПИС у При­шти­ни по­стиг­не све­у­куп­ни до­го­вор; г) све над­ле­жно­
сти ко­је као ре­зул­тат пре­го­во­ра бу­ду по­ве­ре­не ПИС у При­шти­ни би­ће по­
твр­ђе­не устав­ним за­ко­ном и пре­не­те ор­га­ни­ма Ауто­ном­не по­кра­ји­не Ко­со­во
и Ме­то­хи­ја, у скла­ду са Уста­вом, за­ко­ни­ма и дру­гим про­пи­си­ма Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је; д) раз­го­во­ри са пред­став­ни­ци­ма ПИС у При­шти­ни тре­ба да да­ју до­
при­нос бо­љем жи­во­ту гра­ђа­на на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, ми­ру и ста­бил­но­сти
и европ­ској бу­дућ­но­сти Ср­би­је и ре­ги­о­на; ђ) до­го­во­ри са пред­став­ни­ци­ма ПИС
у При­шти­ни тре­ба да бу­ду по­стиг­ну­ти уз кон­стан­тан ди­ја­лог са пред­став­ни­
ци­ма Ср­ба са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је; 2. пред­став­ни­ци Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ће кроз
пре­го­во­ре те­жи­ти из­на­ла­же­њу спо­ра­зум­ног и све­о­бу­хват­ног ре­ше­ња за Ко­
со­во и Ме­то­хи­ју; то ре­ше­ње мо­ра да бу­де чвр­ста осно­ва за из­град­њу трај­ног
ми­ра и до­сти­за­ње пу­не без­бед­но­сти за све љу­де ко­ји жи­ве на про­сто­ру ју­жне
срп­ске По­кра­ји­не; 3. Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја спрем­на је да учи­ни до­дат­не уступ­ке
ра­ди пре­вла­да­ва­ња тре­нут­ног ста­ња у од­но­си­ма из­ме­ђу срп­ског и ал­бан­ског
на­ро­да; исто­вре­ме­но, Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја ни­је спрем­на да чи­ни до­дат­не уступ­
ке ко­ји би мо­гли да до­ве­ду до угро­жа­ва­ња ње­них др­жав­них и на­ци­о­нал­них
ин­те­ре­са. 4. Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја при­сту­па ди­ја­ло­гу са ПИС у При­шти­ни све­сна
зна­ча­ја ко­ји би по­сти­за­ње обо­стра­но при­хва­тљи­вог ре­ше­ња за Ко­со­во и Ме­то­
хи­ју има­ло у кон­тек­сту да­ље и убр­за­не ин­те­гра­ци­је чи­та­вог ре­ги­о­на За­пад­ног
Бал­ка­на у Европ­ску уни­ју; 5. На­род­на скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је зах­те­ва од
Вла­де да је ре­дов­но из­ве­шта­ва о раз­во­ју до­га­ђа­ја, то­ку раз­го­во­ра са пред­став­
ни­ци­ма ПИС у При­шти­ни у ве­зи са Ко­со­вом и Ме­то­хи­јом, као и о спро­во­ђе­њу
ов­де утвр­ђе­них ци­ље­ва, ак­тив­но­сти и ме­ра за за­шти­ту су­ве­ре­ни­те­та, те­ри­то­
ри­јал­ног ин­те­гри­те­та и устав­ног уре­ђе­ња Ре­пу­бли­ке Ср­би­је; 6. ова ре­зо­лу­ци­ја
и њо­ме утвр­ђе­ни пра­вац, смер­ни­це и ци­ље­ви др­жав­не по­ли­ти­ке оба­ве­зу­ју­ћи
су за све др­жав­не ор­га­не и ор­га­ни­за­ци­је и мо­гу би­ти из­ме­ње­ни је­ди­но но­вом
ре­зо­лу­ци­јом На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

VII
По­ла­зе­ћи од све­га прет­ход­но на­ве­де­ног, Устав­ни суд је на­шао да се у од-
­но­су на под­не­ти пред­лог за утвр­ђи­ва­ње не­ус­ тав­но­сти и не­за­ко­ни­то­сти, као
пр­во (основ­но) и, у про­це­сном сми­слу прет­ход­но устав­но­прав­но пи­та­ње, по­
ста­вља пи­та­ње при­ро­де и ка­рак­те­ра оспо­ре­ног „па­ра­фи­ра­ног Пр­вог спо­ра­зу­ма
о прин­ци­пи­ма ко­ји ре­гу­ли­шу нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­са“. На­и­ме, има­ју­ћи у ви­ду
из­ло­же­не од­ред­бе Уста­ва, као и до­ма­ћих и ме­ђу­на­род­них прав­но­ре­ле­вант­них
до­ку­ме­на­та, по оце­ни Устав­ног су­да, као спор­но се по­ста­вља пи­та­ње да ли
оспо­ре­ни акт пред­ста­вља ме­ђу­на­род­ни уго­вор ко­ји је део уну­тра­шњег прав­ног
по­рет­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је или се пак ра­ди о по­ли­тич­ком ак­ту/до­ку­мен­ту ко­ји
је ре­зул­тат од­ре­ђе­не фа­зе по­ли­тич­ких пре­го­во­ра са пред­став­ни­ци­ма при­вре­
ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, а ко­је Вла­да во­ди са­
гла­сно Ре­зо­лу­ци­ји На­род­не скуп­шти­не о основ­ним прин­ци­пи­ма за по­ли­тич­ке
раз­го­во­ре са при­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји.
Из овог основ­ног спор­ног пи­та­ња, пре­ма на­ла­же­њу Устав­ног су­да, про­
из­ла­зе и сле­де­ћа пи­та­ња:
а) да ли је и од ка­квог зна­ча­ја за оце­ну да ли оспо­ре­ни акт по сво­јој
фор­ми ис­пу­ња­ва усло­ве ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра де­фи­ни­са­ног За­ко­ном о за­кљу­
чи­ва­њу и из­вр­ша­ва­њу ме­ђу­на­род­них уго­во­ра и Беч­ком кон­вен­ци­јом о уго­вор­
ном пра­ву, чи­ње­ни­ца да у ње­му ни­су на­ве­де­не стра­не уго­вор­ни­це (стра­не ко­је
за­кљу­чу­ју спо­ра­зум) и да је (са­мо) па­ра­фи­ран од стра­не пред­сед­ни­ка Вла­де

174
 Prilozi

(Ре­пу­бли­ке Ср­би­је) и пред­став­ни­ка Европ­ске уни­је, при че­му из са­др­жи­не не

про­из­ла­зи да је Европ­ска уни­ја дру­га стра­не уго­вор­ни­ца;
б) да ли вр­ше­ње овла­шће­ња Вла­де на осно­ву Ре­зо­лу­ци­је На­род­не скуп­
шти­не о основ­ним прин­ци­пи­ма за по­ли­тич­ке раз­го­во­ре са при­вре­ме­ним ин­
сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, ко­ја је по сво­јој при­ро­ди по­
ли­тич­ки а не прав­ни акт, мо­же има­ти зна­че­ње пре­го­во­ра за за­кљу­че­ње ме­ђу­
на­род­ног уго­во­ра, у сми­слу по­ступ­ка за за­кљу­чи­ва­ње ме­ђу­на­род­них уго­во­ра
про­пи­са­ног од­ред­ба­ма За­ко­ном о за­кљу­чи­ва­њу и из­вр­ша­ва­њу ме­ђу­на­род­них
уго­во­ра (чл. 3, 5, 6, 8, 9. и 10.), или је реч о по­ли­тич­ком ди­ја­ло­гу и по­сти­за­њу
по­ли­тич­ких спо­ра­зу­ма ко­ји се прав­но ре­а­ли­зу­ју кроз уста­во­твор­ну и за­ко­но­
дав­ну ак­тив­ност На­род­не скуп­шти­не, а има­ју­ћи у ви­ду тач. 1. и 2. и на­ро­чи­то
тач­ку 1. под­тач­ку г) Ре­зо­лу­ци­је На­род­не скуп­шти­не из 2013. го­ди­не;
в) да ли си­стем­ско ту­ма­че­ње Беч­ке кон­вен­ци­је о уго­вор­ном пра­ву, а ко­ја
са­др­жи, по­ред оста­лог, и од­ред­бе о ре­ша­ва­њу спо­ро­ва на­ста­лих по­во­дом из­
вр­ша­ва­ња ме­ђу­на­род­них уго­во­ра и, као пра­ви­ло, уста­но­вља­ва ре­ша­ва­ње спо­
ра пред Ме­ђу­на­род­ним су­дом прав­де, упу­ћу­је на за­кљу­чак да уго­вор­ни ка­
па­ци­тет у ме­ђу­на­род­ном пра­ву пре­ма овој кон­вен­ци­ји има­ју др­жа­ве чла­ни­це
Ује­ди­ње­них на­ци­ја, а не и дру­ги су­бјек­ти­ви­те­ти ко­ји су евен­ту­ал­но би­ла­те­
рал­но при­зна­ти као др­жа­ве од стра­не по­је­ди­них чла­ни­ца Ује­ди­ње­них на­ци­ја,
те да­кле, да ли би се до­ку­мент у ко­ме би са­мо­зва­на „Ре­пу­бли­ка Ко­со­во“ чак
и била на­ве­де­на као стра­на уго­вор­ни­ца мо­гао сма­тра­ти ме­ђу­на­род­ним уго­во­
ром у сми­слу Беч­ке кон­вен­ци­је.
Пре­ма ста­но­ви­шту Устав­ног су­да, од од­го­во­ра на прет­ход­на пи­та­ња за­
ви­си и од­го­вор на су­штин­ско пи­та­ње: да ли је оспо­ре­ни акт по сво­јој при­ро­ди
прав­ни или по­ли­тич­ки акт.
Са дру­ге стра­не, уко­ли­ко би од­го­во­ри на прет­ход­на пи­та­ња упу­ћи­ва­
ли на за­кљу­чак да оспо­ре­ни Спо­ра­зум ис­пу­ња­ва усло­ве ме­ђу­на­род­ног уго­во­
ра као прав­ног ак­та, сле­де­ће пи­та­ње ко­је се за Устав­ни суд по­ста­вља је да ли
се Од­лу­ка На­род­не скуп­шти­не о при­хва­та­њу Из­ве­шта­ја Вла­де о до­са­да­шњем
про­це­су по­ли­тич­ког и тех­нич­ког ди­ја­ло­га са При­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма
са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни уз по­сре­до­ва­ње Европ­ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи про­
цес им­пле­мен­та­ци­је по­стиг­ну­тих до­го­во­ра, ко­ји са­др­жи хро­но­ло­шки при­каз
свих ак­тив­но­сти Вла­де и пред­став­ни­ка Вла­де ко­је су пред­у­зе­те у про­це­су по­
ли­тич­ког и тех­нич­ког ди­ја­ло­га са при­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве
у При­шти­ни уз по­сре­до­ва­ње Европ­ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи и текст оспо­ре­ног
Спо­ра­зу­ма, а ко­ји је Вла­да ду­жна да под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни на осно­ву
тач­ке 5. Ре­зо­лу­ци­је, мо­же сма­тра­ти по­твр­ђи­ва­њем (ра­ти­фи­ка­ци­јом) оспо­ре­
ног ак­та, или пак, с об­зи­ром на укуп­ну са­др­жи­ну Из­ве­шта­ја ко­ји је Од­лу­ком
при­хва­ћен, та­ква Од­лу­ка има ка­рак­тер ак­та о да­ва­њу по­ли­тич­ке са­гла­сно­сти
На­род­не скуп­шти­не Вла­ди за пред­у­зи­ма­ње од­ре­ђе­них ак­тив­но­сти ко­је спа­
да­ју у до­мен во­ђе­ња по­ли­ти­ке. Ово из раз­ло­га што је, пре­ма од­ред­би чла­на
99. став 1. тач­ка 4. Уста­ва, На­род­на скуп­шти­на над­ле­жна за по­твр­ђи­ва­ње ме­
ђу­на­род­них уго­во­ра, али је исто та­ко, пре­ма од­ред­би ста­ва 2. тач­ка 1. истог
чла­на Уста­ва, над­ле­жна и да над­зи­ре рад Вла­де ко­ја утвр­ђу­је и во­ди по­ли­ти­ку
(члан 123. тач­ка 1. Уста­ва), а пре­ма чла­ну 124. Уста­ва, за по­ли­ти­ку ко­ју во­ди
Вла­да од­го­вор­на На­род­ној скуп­шти­ни. Ве­за­но за прет­ход­но на­ве­де­но, а има­ју­
ћи у ви­ду да је са­др­жи­на оспо­ре­ног Спо­ра­зу­ма не­спор­но та­ква да, уко­ли­ко је
реч о ме­ђу­на­род­ном уго­во­ру, под­ле­же по­твр­ђи­ва­њу пре­ма од­ред­би чла­на 14.
став 1. За­ко­на о за­кљу­чи­ва­њу и из­вр­ша­ва­њу ме­ђу­на­род­них уго­во­ра, по­ста­вља

175
Hereticus, 1–2/2016

се пи­та­ње да ли се до­не­та Од­лу­ка На­род­не скуп­шти­не мо­же сма­тра­ти ак­том

о по­твр­ђи­ва­њу ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра без об­зи­ра на то што по сво­јој фор­ми,
са­др­жи­ни и по­ступ­ку ко­ји је прет­хо­дио ње­ном усва­ја­њу не ис­пу­ња­ва За­ко­ном
про­пи­са­не усло­ве.
Од­го­во­ри на прет­ход­но по­ста­вље­на спор­на устав­но­прав­на пи­та­ња не­
по­сред­но усло­вља­ва­ју од­го­вор на пи­та­ње да ли је оспо­ре­ни Спо­ра­зум, у сми­
слу на­че­ла Уста­ва из чла­на 16. став 2, од­но­сно устав­ног прин­ци­па хи­је­рар­хи­је
до­ма­ћих и ме­ђу­на­род­них оп­штих прав­них ака­та из чла­на 194. став 4. Уста­ва,
по­твр­ђе­ни ме­ђу­на­род­ни уго­вор, ко­ји је са­став­ни део прав­ног по­рет­ка Ре­пу­
бли­ке Ср­би­је и мо­ра би­ти у скла­ду са Уста­вом.
У кон­тек­сту прет­ход­но из­ло­же­ног по­ста­вља се и пи­та­ње да ли оспо­ре­ни
акт има не­по­сред­но прав­но деј­ство, од­но­сно да ли он, сам по се­би, про­из­во­
ди прав­не по­сле­ди­це, ка­ко у сми­слу уну­тра­шњег прав­ног по­рет­ка Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је, та­ко и у по­гле­ду ме­ђу­на­род­них од­но­са Ре­пу­бли­ке Ср­би­је или се ра­ди
о по­ли­тич­ком до­ку­мен­ту ко­ји пред­ста­вља ре­зул­тат по­сто­ја­ња по­ли­тич­ке са­
гла­сно­сти о од­ре­ђе­ним пи­та­њи­ма у про­це­су по­ли­тич­ког и тех­нич­ког ди­ја­ло­
га са При­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни уз по­сре­до­ва­ње
Европ­ске уни­је, при че­му по­стиг­ну­та по­ли­тич­ка са­гла­сност прав­ну оба­ве­зност
до­би­ја до­но­ше­њем од­го­ва­ра­ју­ћих за­ко­на, од­но­сно по­себ­ног за­ко­на о су­штин­
ској ауто­но­ми­ји Ауто­ном­не по­кра­ји­не Ко­со­во и Ме­то­хи­ја из чла­на 182. став
2. Уста­ва, на­кон окон­ча­ња по­ли­тич­ких пре­го­во­ра ко­ји се во­де.
У том сми­слу је и пи­та­ње да ли чи­ње­ни­ца да се при­сту­пи­ло им­пле­мен­
та­ци­ји оспо­ре­ног Спо­ра­зу­ма про­ис­ти­че из ње­го­ве прав­но­о­ба­ве­зу­ју­ће сна­ге или
се она за­сни­ва на по­ли­тич­кој во­љи пред­став­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је да се на­сто­
ји да се у ди­ја­ло­гу са пред­став­ни­ци­ма ПИС у При­шти­ни по­стиг­не све­у­куп­ни
до­го­вор у скла­ду са ци­ље­ви­ма утвр­ђе­ним Ре­зо­лу­ци­јом На­род­не скуп­шти­не.
При то­ме, Устав­ни суд ис­ти­че да од­го­вор на ово пи­та­ње не тре­ба до­во­ди­ти
у устав­но­прав­ну ве­зу са оп­штим прав­ним ак­ти­ма ко­ји се до­но­се ра­ди им­пле­
мен­та­ци­је оспо­ре­ног Спо­ра­зу­ма, јер ти ак­ти под­ле­жу устав­но­суд­ској кон­тро­ли
и у слу­ча­ју да је им­пле­мен­та­ци­ја по­сле­ди­ца по­ли­тич­ке во­ље.
Ко­нач­но, ако би се ста­ло на ста­но­ви­ште да оспо­ре­ни Спо­ра­зум има
ка­рак­тер прав­ног ак­та – ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра и да је по­твр­ђен до­но­ше­њем
Од­лу­ке На­род­не скуп­шти­не о при­хва­та­њу Из­ве­шта­ја о до­са­да­шњем про­це­су
по­ли­тич­ког и тех­нич­ког ди­ја­ло­га са При­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве
у При­шти­ни уз по­сре­до­ва­ње Европ­ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи про­цес им­пле­мен­
та­ци­је по­стиг­ну­тих до­го­во­ра („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, број 38/13), по­ста­вља
се пи­та­ње да ли пред­мет овог спо­ра­зу­ма мо­гу би­ти пи­та­ња ко­ја су пред­мет
уну­тра­шњег прав­ног по­рет­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­ји је за­сно­ван на су­ве­ре­ни­
те­ту и те­ри­то­ри­јал­ној це­ло­ви­то­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је (пи­та­ња ло­кал­не са­моу­
пра­ве и из­бо­ра за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву, пи­та­ња ор­га­ни­за­ци­је и са­ста­ва су­до­ва,
по­ли­ци­је), има­ју­ћи у ви­ду, са јед­не стра­не, да уре­ђи­ва­ње ових пи­та­ња, са­гла­
сно Уста­ву, обез­бе­ђу­је Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја (пре­ма чла­ну 97, чла­ну 143. став 2,
чла­ну 180. став 3, чла­ну 189. став 1, чла­ну 190. став 1. Уста­ва) и, са дру­ге
стра­не, да су на­ве­де­на пи­та­ња, по­ред оста­лих, пред­мет уре­ђи­ва­ња и Устав­ног
окви­ра за при­вре­ме­ну са­мо­у­пра­ву на Ко­со­ву, ко­ји је про­гла­сио Спе­ци­јал­ни
пред­став­ник Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Ује­ди­ње­них на­ци­ја, на осно­ву овла­шће­ња
ко­је му да­је Ре­зо­лу­ци­ја Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја 1244 (1999)
од 10. ју­на 1999. го­ди­не, а ко­ја је за Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју прав­но­о­ба­ве­зу­ју­ћи ме­
ђу­на­род­ни до­ку­мент.

176
 Prilozi

На­ла­зе­ћи да се ра­ди о сло­же­ним устав­но­прав­ним пи­та­њи­ма и да о тим

пи­та­њи­ма Устав­ни суд у сво­јој до­са­да­шњој прак­си ни­је имао при­ли­ке да за­у­
зме став, Суд је на тре­ћој при­прем­ној сед­ни­ци ко­ја је одр­жа­на 22. ма­ја 2014.
го­ди­не, за­кљу­чио да је по­треб­но да се по­во­дом спор­них пи­та­ња, у скла­ду са
чла­ном 37. За­ко­на о Устав­ном су­ду, одр­жи јав­на рас­пра­ва. Јав­на рас­пра­ва је
одр­жа­на у Устав­ном су­ду 24. ју­на 2014. го­ди­не.
Као уче­сни­ци јав­не рас­пра­ве по­зва­ни су и по­зи­ву су се ода­зва­ли: пред­
став­ни­ци пред­ла­га­ча, пред­став­ник На­род­не скуп­шти­не, пред­став­ник Вла­де,
пред­став­ни­ци Ми­ни­стар­ства прав­де, Ре­пу­блич­ког се­кре­та­ри­ја­та за за­ко­но­
дав­ство, Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва и Кан­це­ла­ри­је за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју.
По по­зи­ву Устав­ног су­да у јав­ној рас­пра­ви су уче­ство­ва­ли и проф. др Рат­ко
Мар­ко­вић, ре­дов­ни про­фе­сор Прав­ног фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду
у пен­зи­ји, проф. др Вла­дан Пе­тров, ван­ред­ни про­фе­сор Прав­ног фа­кул­те­та
Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, др Та­на­си­је Ма­рин­ко­вић, до­цент на Прав­ном фа­-
кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду и др Вла­ди­мир Ђу­рић из Ин­сти­ту­та за упо­
ред­но пра­во. Јав­ној рас­пра­ви у Су­ду при­су­ство­вао је и проф. др Бран­ко Ра­кић,
ван­ред­ни про­фе­сор Прав­ног фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, уз на­ја­ву да
ће сво­је ви­ђе­ње спор­них устав­но­прав­них пи­та­ња до­ста­ви­ти на­кнад­но у пи­са­
ној фор­ми. Због ра­ни­је пре­у­зе­тих оба­ве­за сед­ни­ци на ко­јој је одр­жа­на јав­на
рас­пра­ва ни­су при­су­ство­ва­ли, али су сво­ја ми­шље­ња у ве­зи спор­них устав­
но­прав­них пи­та­ња у пи­са­ном об­ли­ку до­ста­ви­ли проф. др Ро­до­љуб Етин­ски,
ре­дов­ни про­фе­сор Прав­ног фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду, проф. др
Мо­мир Ми­ло­је­вић, ре­дов­ни про­фе­сор Прав­ног фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бео­
гра­ду и проф. др Ми­лен­ко Кре­ћа, ре­дов­ни про­фе­сор Прав­ног фа­кул­те­та Уни­
вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду.
У свом из­ла­га­њу на јав­ној рас­пра­ви овла­шће­ни пред­став­ник пред­ла­га­
ча је, ука­зу­ју­ћи на то да је оп­шти прав­ни акт сва­ки онај акт ко­јим се уре­ђу­је
уна­пред нео­д­ре­ђен број по­је­ди­нач­них слу­ча­је­ва, по­ред на­во­да и раз­ло­га са­
др­жа­них у са­мом пред­ло­гу, из­нео став да је оспо­ре­ни „Пр­ви спо­ра­зум“ оп­шти
прав­ни акт, јер је њи­ме уре­ђен ве­ли­ки број ста­ту­сних, рад­но­прав­них и дру­гих
пи­та­ња ве­за­них за по­ло­жај др­жа­вља­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је на Ко­со­ву и Ме­то­хи­
ји (пре све­га за рад­но­прав­ни ста­тус при­пад­ни­ка Ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих
по­сло­ва, су­ди­ја и суд­ских слу­жбе­ни­ка и за­по­сле­них у ре­пу­блич­ким јав­ним
пред­у­зе­ћи­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, из­да­ва­ње лич­них ка­ра­та, па­со­ша и др.).

VI­II
По­ла­зе­ћи од на­во­да и раз­ло­га са­др­жа­них у пред­ло­гу ко­јим је тра­же­
но утвр­ђи­ва­ње не­у­став­но­сти и не­за­ко­ни­то­сти оспо­ре­ног па­ра­фи­ра­ног „Пр­
вог спо­ра­зу­ма“, те то­ком јав­не рас­пра­ве усме­но из­не­тих и у пи­са­ној фор­ми
до­ста­вље­них ми­шље­ња о спор­ним устав­но­прав­ним пи­та­њи­ма, Устав­ни суд
на­ла­зи да је при­ли­ком раз­ма­тра­ња при­ро­де оспо­ре­ног ак­та по­треб­но нај­пре
по­ћи од пој­ма ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра ка­ко је он де­фи­ни­сан у Беч­кој кон­вен­
ци­ји о пра­ву ме­ђу­на­род­них уго­во­ра и За­ко­ну о за­кљу­чи­ва­њу и из­вр­ша­ва­њу
ме­ђу­на­род­них уго­во­ра.
Као што је прет­ход­но већ на­ве­де­но, пре­ма чла­ну 1. Беч­ке кон­вен­ци­је
о пра­ву ме­ђу­на­род­них уго­во­ра из­раз „уго­вор“ озна­ча­ва ме­ђу­на­род­ни спо­ра­
зум за­кљу­чен пи­сме­но из­ме­ђу др­жа­ва и ко­ји је ре­гу­ли­сан ме­ђу­на­род­ним пра­
вом, би­ло да је са­др­жан у јед­ном ин­стру­мен­ту или у два или ви­ше ин­стру­
ме­на­та ме­ђу­соб­но по­ве­за­них, без об­зи­ра на ње­гов по­се­бан на­зив. Са­гла­сно

177
Hereticus, 1–2/2016

де­фи­ни­ци­ји са­др­жа­ној у по­твр­ђе­ном ме­ђу­на­род­ном уго­во­ру, од­ред­бом чла­

на 2. став 1. За­ко­на о за­кљу­чи­ва­њу и из­вр­ша­ва­њу ме­ђу­на­род­них уго­во­ра од­
ре­ђе­но је да је ме­ђу­на­род­ни уго­вор – уго­вор ко­ји Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја за­кљу­чи
у пи­са­ном об­ли­ку са јед­ном или ви­ше др­жа­ва или са јед­ном или ви­ше ме­ђу­
на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, ре­гу­ли­сан ме­ђу­на­род­ним пра­вом, без об­зи­ра на то да
ли је са­др­жан у јед­ном или ви­ше ме­ђу­соб­но по­ве­за­них ин­стру­ме­на­та и не­за­
ви­сно од ње­го­вог на­зи­ва. Из на­ве­де­ног сле­ди да је је­дан од еле­ме­на­та пој­ма
ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра – ме­ђу­на­род­но­прав­ни су­бјек­ти­ви­тет стра­на уго­вор­ни­ца,
што зна­чи да при­ро­ду ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра као прав­ног ин­стру­мен­та ко­јим
се уре­ђу­ју од­ре­ђе­ни од­но­си мо­гу има­ти са­мо они ак­ти (спо­ра­зу­ми) ко­ји су,
у пи­са­ној фор­ми, за­кљу­че­ни из­ме­ђу су­бје­ка­та ме­ђу­на­род­ног пра­ва, пре све­га
из­ме­ђу др­жа­ва, с об­зи­ром на то да је ме­ђу­на­род­но­прав­на уго­вор­на спо­соб­ност
(ius con­tra­hen­di) је­дан од пре­ро­га­ти­ва др­жав­не вла­сти, од­но­сно из­ме­ђу др­жа­ва
и ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја или из­ме­ђу са­мих ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­
ја, код ко­јих је прав­ни основ за „по­се­до­ва­ње“ уго­вор­не спо­соб­но­сти са­др­жан
у пра­ви­ли­ма са­ме те ор­га­ни­за­ци­је (ка­ко је то и пред­ви­ђе­но чла­ном 6. Беч­ке
кон­вен­ци­је о пра­ву ме­ђу­на­род­них уго­во­ра из­ме­ђу др­жа­ва и ме­ђу­на­род­них
ор­га­ни­за­ци­ја или из­ме­ђу ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја из 1986. го­ди­не, ко­ја
још ни­је сту­пи­ла на прав­ну сна­гу). Устав­ни суд је имао у ви­ду да ме­ђу­на­род­но
оби­чај­но пра­во при­зна­је огра­ни­че­ни ме­ђу­на­род­ни уго­вор­ни ка­па­ци­тет за­ра­
ће­ној стра­ни у уну­тра­шњим ору­жа­ним су­ко­би­ма, као и Ме­ђу­на­род­ном ко­ми­
те­ту цр­ве­ног кр­ста, али на­ла­зи да то ни­је ре­ле­вант­но за раз­ма­тра­ње спор­них
устав­но­прав­них пи­та­ња у овом устав­но­суд­ском спо­ру.
Прет­ход­ни за­кључ­ци, ко­ји ни­су до­ве­де­ни у пи­та­ње ни под­не­тим пред­
ло­гом, ни­ти то­ком јав­не рас­пра­ве, по оце­ни Устав­ног су­да, зах­те­ва­ли су да се
са ста­но­ви­шта свих ре­ле­вант­них ме­ђу­на­род­них и до­ма­ћих ака­та и до­ку­ме­на­та
раз­мо­три ка­кав је прав­ни по­ло­жај Ко­со­ва и Ме­то­хи­је у од­но­су на Ре­пу­бли­ку
Ср­би­ју, да би се оце­ни­ло да ли оспо­ре­ни „Пр­ви спо­ра­зум“ ис­пу­ња­ва ме­ђу­на­
род­ном кон­вен­ци­јом и за­ко­ном пред­ви­ђе­не усло­ве да би имао при­ро­ду ме­
ђу­на­род­ног уго­во­ра.
У том сми­слу, Устав­ни суд кон­ста­ту­је да је од 10. ју­на 1999. го­ди­не прав­
ни ста­тус Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, са ме­ђу­на­род­но­прав­ног ста­но­ви­шта, у бит­но­ме
опре­де­љен Ре­зо­лу­ци­јом 1244 Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја. На­ве­де­на
Ре­зо­лу­ци­ја Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја, ко­ју је Са­вет без­бед­но­сти
усво­јио де­лу­ју­ћи на осно­ву Гла­ве VII По­ве­ље Ује­ди­ње­них на­ци­ја, оба­ве­зу­је
Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју, с об­зи­ром на то да су се чла­ном 25. По­ве­ље Ује­ди­ње­них
на­ци­ја чла­ни­це оба­ве­за­ле да при­хва­те и из­вр­ша­ва­ју од­лу­ке Са­ве­та без­бед­но­
сти, у са­гла­сно­сти са По­ве­љом. По­ред то­га, ста­вом 4. чла­на 60. Устав­не по­ве­
ље др­жав­не за­јед­ни­це Ср­би­ја и Цр­на Го­ра из 2003. го­ди­не би­ло је пред­ви­ђе­но
да ће се у слу­ча­ју исту­па­ња др­жа­ве Цр­не Го­ре из др­жав­не за­јед­ни­це Ср­би­ја
и Цр­на Го­ра, ме­ђу­на­род­ни до­ку­мен­ти ко­ји се од­но­се на Са­ве­зну Ре­пу­бли­ку
Ју­го­сла­ви­ју, по­себ­но Ре­зо­лу­ци­ја 1244 Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја,
од­но­си­ти и у це­ло­сти ва­жи­ти за др­жа­ву Ср­би­ју, као след­бе­ни­ка.
Па­ра­гра­фом 9 Ре­зо­лу­ци­је 1244 (1999) Са­вет без­бед­но­сти овла­стио је Ге­
не­рал­ног се­кре­та­ра УН да „уз по­моћ ре­ле­вант­них ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја,
ус­по­ста­ви ме­ђу­на­род­но ци­вил­но при­су­ство на Ко­со­ву, ка­ко би се обез­бе­ди­ла
при­вре­ме­на упра­ва на Ко­со­ву, при че­му ће на­род Ко­со­ва мо­ћи да зна­чај­ну
су­штин­ску ауто­но­ми­ју у окви­ру Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је“. На осно­ву
ове Ре­зо­лу­ци­је ус­по­ста­вље­на је УН ми­си­ја за при­вре­ме­ну ад­ми­ни­стра­ци­ју на

178
 Prilozi

КИМ (да­ље: УН­МИК). Пред­ви­ђе­но је да „при­вре­ме­на упра­ва тра­је до по­сти­

за­ња по­ли­тич­ког ре­ше­ња у ве­зи са ста­ту­сом Ко­со­ва и Ме­то­хи­је“, а је­дан од
за­да­та­ка ме­ђу­на­род­ног ци­вил­ног при­су­ства је „да олак­ша по­ли­тич­ки про­цес
чи­ји је циљ де­фи­ни­са­ње бу­ду­ћег ста­ту­са Ко­со­ва, узи­ма­ју­ћи у об­зир спо­ра­зу­
ме из Рам­бу­јеа (С/1999/648)“.
На осно­ву Ре­зо­лу­ци­је 1244 (1999), Спе­ци­јал­ни пред­став­ник Ге­не­рал­ног
се­кре­та­ра УН је 15. ма­ја 2001. го­ди­не, Уред­бом 2001/9, до­нео Устав­ни оквир за
при­вре­ме­ну са­мо­у­пра­ву, ко­јим је ус­по­ста­вље­на за­ко­но­дав­на, из­вр­шна и суд-
­ска власт ауто­но­ми­је на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји.
Де­кла­ра­ци­ја о не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва усво­је­на је 17. фе­бру­а­ра 2008. го­ди­не.
У па­ра­гра­фу 1 Де­кла­ра­ци­је, ка­ко је текст ре­про­ду­ко­ван у Ми­шље­њу Ме­ђу­на­род­
ног су­да прав­де, сто­ји: „Ми, де­мо­крат­ски иза­бра­не во­ђе на­шег на­ро­да, овим из­ја­
вљу­је­мо да је Ко­со­во су­ве­ре­на и не­за­ви­сна др­жа­ва“.
На­род­на скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је по­твр­ди­ла је сле­де­ћег да­на, 18. фе­
бру­а­ра 2008. го­ди­не Од­лу­ку Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је о по­ни­шта­ва­њу про­тив­
прав­них ака­та при­вре­ме­них ор­га­на са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји о про­
гла­ше­њу јед­но­стра­не не­за­ви­сно­сти. У овој од­лу­ци сто­ји:
„По­ни­шта­ва­ју се ак­ти и рад­ње при­вре­ме­них ор­га­на са­мо­у­пра­ве на Ко­
со­ву и Ме­то­хи­ји ко­ји­ма се про­гла­ша­ва јед­но­стра­на не­за­ви­сност, јер на­ру­ша­
ва­ју су­ве­ре­ни­тет и те­ри­то­ри­јал­ну це­ло­куп­ност Ре­пу­бли­ке Ср­би­је за­јем­че­ну
Уста­вом Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, По­ве­љом Ује­ди­ње­них на­ци­ја, Ре­зо­лу­ци­јом Са­ве­та
без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја 1244 од 1999. го­ди­не и дру­гим ре­зо­лу­ци­ја­ма
Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја, као и ва­же­ћим ме­ђу­на­род­ним пра­вом.
Ови ак­ти и рад­ње пред­ста­вља­ју на­сил­но и јед­но­стра­но от­це­пље­ње де­ла те­ри­
то­ри­је Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и за­то су не­ва­же­ћи и ни­штав­ни. Ови ак­ти и рад­ње
не про­из­во­де ни­ка­кво прав­но деј­ство у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, као ни и у ме­ђу­
на­род­ном прав­ном по­рет­ку. Јед­но­стра­но от­це­пље­ње де­ла те­ри­то­ри­је су­ве­ре­
не др­жа­ве пред­ста­вља прав­но на­си­ље над Ре­пу­бли­ком Ср­би­јом и на­си­ље над
ва­же­ћим ме­ђу­на­род­ним пра­вом.“
На­кон то­га, при­хва­та­ју­ћи зах­тев Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Ге­не­рал­на скуп­шти­на
Ује­ди­ње­них на­ци­ја је Ре­зо­лу­ци­јом 63/3 од 10. ок­то­бра 2008. го­ди­не за­тра­жи­ла
са­ве­то­дав­но ми­шље­ње Ме­ђу­на­род­ног су­да прав­де о то­ме да ли је јед­но­стра­но
про­гла­ше­ње не­за­ви­сно­сти КиМ у скла­ду са ме­ђу­на­род­ним пра­вом.
Да­ју­ћи тзв. са­ве­то­дав­но ми­шље­ње Ме­ђу­на­род­ни суд прав­де је ана­ли­
зи­рао, пр­во, ко је до­нео Де­кла­ра­ци­ју о не­за­ви­сно­сти КиМ и за­кљу­чио је да то
ни­су би­ле при­вре­ме­не ин­сти­ту­ци­је са­мо­у­пра­ве, да то ни­је би­ла Скуп­шти­на
Ко­со­ва, већ да је Де­кла­ра­ци­ју до­не­ла гру­па ко­сов­ских ал­бан­ских по­ли­ти­ча­
ра. У па­ра­гра­фу 109 Ми­шље­ња Ме­ђу­на­род­ни суд прав­де из­но­си тврд­њу: „Суд
сти­же та­ко до за­кључ­ка да, узи­ма­ју­ћи све фак­то­ре за­јед­но, ауто­ри де­кла­ра­ци­
је о не­за­ви­сно­сти од 17. фе­бру­а­ра 2008. ни­су де­ло­ва­ли као јед­на од при­вре­
ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве у окви­ру Устав­ног окви­ра, већ пре као ли­ца
ко­ја су де­ло­ва­ла за­јед­но у свој­ству пред­став­ни­ка на­ро­да Ко­со­ва из­ван окви­ра
при­вре­ме­не ад­ми­ни­стра­ци­је.“ Ана­ли­зи­ра­ју­ћи да­ље да ли је Де­кла­ра­ци­ја су­
прот­на Ре­зо­лу­ци­ји 1244 Са­ве­та без­бед­но­сти (1999), Ме­ђу­на­род­ни суд прав­де
је на­шао да ни­је. Овај за­кљу­чак Ме­ђу­на­род­ни суд прав­де те­ме­љи на два ар­
гу­мен­та. Пр­ви је да је „у том по­гле­ду“ са­ма Ре­зо­лу­ци­ја 1244 Са­ве­та без­бед­
но­сти (1999) не­ја­сна и да су по­де­ље­на ми­шље­ња о то­ме да ли она за­бра­њу­је
де­кла­ра­ци­ју о не­за­ви­сно­сти КиМ, а дру­ги да је Ре­зо­лу­ци­ја 1244 Са­ве­та без­
бед­но­сти (1999) упу­ће­на др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма Ује­ди­ње­них на­ци­ја и ор­га­ни­ма

179
Hereticus, 1–2/2016

Ује­ди­ње­них на­ци­ја, а не гру­пи ко­сов­ских ал­бан­ских по­ли­ти­ча­ра на Ко­со­ву

и Ме­то­хи­ји те им она, за­то, не на­ме­ће за­бра­ну у том по­гле­ду. Ме­ђу­на­род­ни
суд прав­де у па­ра­гра­фу 118 Ми­шље­ња из­но­си сле­де­ће ста­во­ве: „Фра­за ’по­ли­
тич­ко ре­ше­ње’, че­сто ци­ти­ра­на у овом по­ступ­ку, не ме­ња овај за­кљу­чак. Пр­во,
та ре­фе­рен­ца учи­ње­на је у кон­тек­сту на­бра­ја­ња од­го­вор­но­сти ме­ђу­на­род­ног
ци­вил­ног при­су­ства, то јест Спе­ци­јал­ног пред­став­ни­ка ге­не­рал­ног се­кре­та­
ра на Ко­со­ву и УН­МИК-а, а не за дру­ге де­лат­ни­ке. Дру­го, као што раз­ли­чи­ти
ста­во­ви пред­ста­вље­ни пред Су­дом о тој ства­ри илу­стру­ју, тер­мин ’по­ли­тич­
ко ре­ше­ње’ је пред­мет раз­ли­чи­тих ту­ма­че­ња. Суд за­кљу­чу­је за­то да овај део
Ре­зо­лу­ци­је Са­ве­та без­бед­но­сти не мо­же да бу­де ту­ма­чен да укљу­чу­је за­бра­ну
про­гла­ше­ња не­за­ви­сно­сти, упу­ће­ну на­ро­чи­то ауто­ри­ма де­кла­ра­ци­је од 17.
фе­бру­а­ра 2008. го­ди­не“. Ме­ђу­на­род­ни суд прав­де је кон­ста­то­вао, та­ко­ђе, да
Де­кла­ра­ци­ја о не­за­ви­сно­сти ни­је су­прот­на Устав­ном окви­ру за при­вре­ме­ну
са­мо­у­пра­ву, ко­ји је до­нео Спе­ци­јал­ни пред­став­ник Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра УН
15. ма­ја 2001. го­ди­не, по­што Де­кла­ра­ци­ју ни­су до­не­ле при­вре­ме­не ин­сти­ту­
ци­је са­мо­у­пра­ве, те се оту­да Устав­ни оквир ни­је при­ме­њи­вао на њих. У па­ра­
гра­фу 121 Ми­шље­ња Ме­ђу­на­род­ни суд прав­де на­во­ди: „Ме­ђу­тим, Суд је већ
за­у­зео став (ви­ди па­ра­гра­фе 102 до 109 го­ре), да де­кла­ра­ци­ју о не­за­ви­сно­сти
од 17. фе­бру­а­ра 2008. ни­су из­да­ле при­вре­ме­не ин­сти­ту­ци­је са­мо­у­пра­ве, ни­ти
је то био акт ко­ји је на­ме­ра­вао да про­из­ве­де деј­ство, ни­ти је ствар­но про­из­вео
деј­ство у окви­ру прав­ног по­рет­ка у ко­ме те при­вре­ме­не ин­сти­ту­ци­је де­лу­ју.
Сле­ди да ауто­ри де­кла­ра­ци­је о не­за­ви­сно­сти ни­су би­ле ве­за­ни окви­ром овла­
шће­ња и од­го­вор­но­сти уста­но­вље­ним ра­ди уре­ђе­ња ра­да при­вре­ме­них ин­сти­
ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве. Пре­ма то­ме, Суд на­ла­зи да де­кла­ра­ци­ја о не­за­ви­сно­сти не
вре­ђа Устав­ни оквир.“
Не­за­ви­сно од то­га што из­ло­же­но ту­ма­че­ње Ме­ђу­на­род­ног су­да прав­де,
по ми­шље­њу Устав­ног су­да, да­је по­во­да за озбиљ­ну, прав­но уте­ме­ље­ну кри­ти­ку
(по­чев од за­кљу­чи­ва­ња ко­је је, са прав­ног ста­но­ви­шта крај­ње не­при­хва­тљи­во
и не­у­бе­дљи­во, да „за­јед­нич­ко де­ло­ва­ње ли­ца у свој­ству пред­став­ни­ка на­ро­да
Ко­со­ва“, а што се ма­ни­фе­сто­ва­ло кроз до­но­ше­ње Де­кла­ра­ци­је о не­за­ви­сно­
сти Ко­со­ва од стра­не ал­бан­ских по­сла­ни­ка у скуп­шти­ни као јед­ној од при­вре­
ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве, ни­је пред­ста­вља­ло де­ло­ва­ње те при­вре­ме­не
ин­сти­ту­ци­је не­го њи­хо­во ин­ди­ви­ду­ал­но по­ли­тич­ко де­ло­ва­ње!), из ње­га про­
из­ла­зе и не­ки на­чел­ни ста­во­ви тог су­да ве­за­ни за ме­ђу­соб­ни од­нос са­мо­про­
кла­мо­ва­не не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва и Ре­зо­лу­ци­је 1244 Са­ве­та без­бед­но­сти. У том
сми­слу, Устав­ни суд ука­зу­је да је и за Ме­ђу­на­род­ни суд прав­де не­спор­но да је
Ре­зо­лу­ци­ја 1244 Са­ве­та без­бед­но­сти оста­ла на сна­зи и по­сле са­мо­про­гла­ше­ња
не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва и да је и да­нас на сна­зи, јер, ка­ко се у Ми­шље­њу тог су­да
на­во­ди, Де­кла­ра­ци­ја ни­је до­не­та на осно­ву Ре­зо­лу­ци­је 1244 Са­ве­та без­бед­но­сти
(1999), њо­ме се не из­вр­ша­ва Ре­зо­лу­ци­ја 1244 (1999), ни­ти се ис­цр­пљу­је њен
са­др­жај, ни­ти је тај акт ствар­но про­из­вео деј­ство у окви­ру прав­ног по­рет­ка
у ко­ме де­лу­ју при­вре­ме­не ин­сти­ту­ци­је са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни. Да је ова­кав
за­кљу­чак са прав­ног ста­но­ви­шта не­спо­ран по­твр­ђу­је и чи­ње­ни­ца да на те­ри­
то­ри­ји Ко­со­ва и Ме­то­хи­је и да­ље де­лу­је и ме­ђу­на­род­на ми­си­ја, као и да шеф
те ми­си­је ре­дов­но под­но­си из­ве­шта­је Са­ве­ту без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја.
Ме­ђу­тим, не са­мо да се Ме­ђу­на­род­ни суд прав­де ни­је не­га­тив­но од­ре­
дио пре­ма јед­но­стра­ном про­гла­ше­њу не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, већ је
та­ко­ђе зна­ча­јан број др­жа­ва, ме­ђу ко­ји­ма су три стал­не чла­ни­це Са­ве­та без­бед­
но­сти УН и ве­ћи­на чла­ни­ца Европ­ске уни­је, при­знао са­мо­про­гла­ше­ну „Ре­пу­
бли­ку Ко­со­во“. Но, ове окол­но­сти ни пре­ма ста­во­ви­ма те­о­ри­је ме­ђу­на­род­ног

180
 Prilozi

јав­ног пра­ва, ни пре­ма ста­во­ви­ма из­ра­же­ним у од­ре­ђе­ним ме­ђу­на­род­ним до­

ку­мен­ти­ма, не­ма­ју за по­сле­ди­цу да је Ко­со­во и Ме­то­хи­ја по­ста­ло не­за­ви­сно
у од­но­су на Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју.
На­и­ме, пре­ма пре­о­вла­ђу­ју­ћем ста­но­ви­шту те­о­ри­је ме­ђу­на­род­ног јав­ног
пра­ва но­ва др­жа­ва је­ди­но при­зна­њем сти­че ста­тус су­ве­ре­не др­жа­ве у скла­
ду са ме­ђу­на­род­ним пра­вом и то у од­но­си­ма са тре­ћим др­жа­ва­ма ко­је су је
при­зна­ле као та­кву (Хил­гру­бер). При то­ме, при­зна­ње др­жа­ве, као акт јав­не
вла­сти, је дис­кре­ци­о­ни и по­ли­тич­ки акт и ме­ђу­на­род­но пра­во не про­пи­су­је
оба­ве­зу при­зна­ња др­жа­ве (Бра­ун­ли, Ми­лен­ко Кре­ћа). На исти на­чин у Ме­мо­
ран­ду­му о прав­ним аспек­ти­ма про­бле­ма пред­ста­вља­ња у Ује­ди­ње­ним на­ци­
ја­ма, ко­ји је Ге­не­рал­ни се­кре­тар УН 8. ма­ја 1950. го­ди­не под­нео Са­ве­ту без­
бед­но­сти, сто­ји: „При­зна­ње но­ве др­жа­ве, или но­ве вла­де од стра­не по­сто­је­ће
др­жа­ве је уни­ла­те­рал­ни акт ко­ји вла­да ко­ја да­је при­зна­ње мо­же да учи­ни или
да се уз­др­жи. Тач­но је да су не­ки прав­ни пи­сци до­ка­зи­ва­ли на си­лу да, ка­да
но­ва вла­да, ко­ја је до­шла на власт ре­во­лу­ци­о­нар­ним сред­стви­ма, ужи­ва, са
из­гле­дом стал­но­сти, уоби­ча­је­ну по­слу­шност нај­ве­ћег де­ла ста­нов­ни­штва, дру­
ге др­жа­ве су ду­жне да је при­зна­ју. Ме­ђу­тим, иако др­жа­ве мо­гу да сле­де не­ка
прав­на на­че­ла у да­ва­њу или не­да­ва­њу при­зна­ња, прак­са др­жа­ва по­ка­зу­је да се
акт при­зна­ња још сма­тра су­штин­ски по­ли­тич­ком од­лу­ком, ко­ју сва­ка др­жа­ва
до­но­си са­гла­сно сво­јој сло­бод­ној про­це­ни си­ту­а­ци­је.“ Устав­ни суд за­па­жа да
се, иако је реч о кон­ста­та­ци­ји из 1950. го­ди­не, од­нос пре­ма сти­ца­њу свој­ства
но­ве не­за­ви­сне и су­ве­ре­не др­жа­ве ни­је про­ме­нио. Да ис­пу­ње­ње три усло­ва –
те­ри­то­ри­ја, ста­нов­ни­штво и ста­бил­на власт – ни­су до­вољ­ни да би се од­ре­ђе­на
тво­ре­ви­на ауто­мат­ски тре­ти­ра­ла као су­ве­ре­на и не­за­ви­сна др­жа­ва, по­твр­ђу­је
и Де­кла­ра­ци­ја о смер­ни­ца­ма за при­зна­ва­ње но­вих др­жа­ва у Ис­точ­ној Евро­пи
и Со­вјет­ском Са­ве­зу, ко­ју је Са­вет ми­ни­ста­ра Европ­ских за­јед­ни­ца усво­јио у
де­цем­бру 1991. го­ди­не, а ко­јим до­ку­мен­том су од­ре­ђе­ни усло­ви ко­је су но­ве
др­жа­ве са ових про­сто­ра мо­ра­ле да ис­пу­не да би би­ле при­зна­те. Шта­ви­ше, бу­
ду­ћи да, пре­ма ми­шље­њу Ме­ђу­на­род­ног су­да прав­де, ме­ђу­на­род­но пра­во не
за­бра­њу­је ни по­је­дин­ци­ма да про­гла­се не­за­ви­сност не­ке те­ри­то­ри­је, Устав­ни
суд на­ла­зи да се тим пре, са јед­не стра­не, чин при­зна­ња про­гла­ше­не не­за­ви­
сно­сти од­ре­ђе­не те­ри­то­ри­је као не­за­ви­сне и су­ве­ре­не др­жа­ве од стра­не већ
по­сто­је­ћих др­жа­ва, на­ме­ће као ну­жан и нео­п­хо­дан услов уре­ђе­но­сти ка­ко
ме­ђу­на­род­них, та­ко и уну­тра­шњих од­но­са, јер у ре­ал­но­сти не по­сто­ји те­ри­
то­ри­ја на ко­јој би мо­гла би­ти про­гла­ше­на не­за­ви­сност а да она ни­је већ део
не­ке др­жа­ве и, са дру­ге стра­не, да чин при­зна­ња, упра­во из на­ве­де­них раз­ло­
га, мо­же има­ти деј­ство ис­кљу­чи­во in­ter par­tes.
Ако се прет­ход­но из­ло­же­но ста­ви у кон­текст пи­та­ња ко­ја се као спор­на по­ста­
вља­ју у овом устав­но­суд­ском пред­ме­ту, мо­ра­ју се узе­ти у об­зир сле­де­ће чи­ње­ни­це.
Пр­во, да је Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је од­мах по усва­ја­њу Де­кла­ра­ци­је о не­за­ви­сно­сти
Ко­со­ва до­не­ла Од­лу­ку о по­ни­шта­ва­њу про­тив­прав­них ака­та при­вре­ме­них ор­га­
на са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји о про­гла­ше­њу јед­но­стра­не не­за­ви­сно­сти
и да је На­род­на скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је по­твр­ди­ла ту од­лу­ку већ сле­де­ћег
да­на, 18. фе­бру­а­ра 2008. го­ди­не, а та­ко­ђе да су од та­да па на­да­ље пред­став­ни­ци
др­жав­них ор­га­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, у јав­ним из­ја­ва­ма, у на­сту­пи­ма пред ме­
ђу­на­род­ним фо­ру­ми­ма и у ди­пло­мат­ским раз­го­во­ри­ма, до­след­но по­на­вља­ли
да Ре­пу­бли­ка Ср­би­је не при­зна­је и да не­ће при­зна­ти јед­но­стра­но про­гла­ше­ну
не­за­ви­сност Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Сто­га Устав­ни суд за­кљу­чу­је да не са­мо што
је пре­ма Уста­ву Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Ко­со­во и Ме­то­хи­ја ауто­ном­на по­кра­ји­на,
чи­ја се су­штин­ска ауто­но­ми­ја уре­ђу­је по­себ­ним за­ко­ном ко­ји се до­но­си по

181
Hereticus, 1–2/2016

по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за про­ме­ну Уста­ва (члан 182. став 2. Уста­ва) и што Ре­
пу­бли­ка Ср­би­ја ни­је при­зна­ла јед­но­стра­но про­гла­ше­ну не­за­ви­сност Ко­со­ва
и Ме­то­хи­је, већ да је Од­лу­ком о по­ни­шта­ва­њу про­тив­прав­них ака­та при­вре­ме­
них ор­га­на са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји о про­гла­ше­њу јед­но­стра­не не­
за­ви­сно­сти, ко­ја је усле­ди­ла не­по­сред­но по про­гла­ше­њу не­за­ви­сно­сти, Вла­да
као но­си­лац из­вр­шне вла­сти и На­род­на скуп­шти­на као нај­ви­ше пред­став­нич­
ко те­ло у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, а по­том, кон­ти­ну­и­ра­но, кроз зва­нич­на исту­па­ња
пред­став­ни­ка др­жав­них ор­га­на, Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја ја­сно из­ра­зи­ла сво­ју на­ме­ру
да од­би­ја при­зна­ње јед­но­стра­но про­гла­ше­не не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва и Ме­то­хи­је.
Но, ува­жа­ва­ју­ћи то да се при­зна­ње др­жа­ве мо­же учи­ни­ти и пре­ћут­
но, нпр. скла­па­њем ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра, Устав­ни суд је раз­ма­трао и на­вод
пред­ла­га­ча да је упра­во оспо­ре­ни „Пр­ви спо­ра­зум“ чин по­сред­ног при­зна­ња
са­мо­зва­не „Ре­пу­бли­ке Ко­со­во“. На­и­ме, у ме­ђу­на­род­но­прав­ној прак­си ни­су
не­по­зна­ти слу­ча­је­ви да је за­кљу­че­ње јед­ног ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра ис­ко­ри­
шће­но као на­чин за пре­ћут­но при­зна­ње др­жа­ве са ко­јом се тај уго­вор за­кљу­
чу­је, од­но­сно за ме­ђу­соб­но при­зна­ње др­жа­ва ко­је су стра­не уго­вор­ни­це. Ово
је на­ро­чи­то слу­чај ка­да су у пи­та­њу те­ри­то­ри­је ко­је су би­ле у са­ста­ву исте
др­жа­ве. Та­квих при­ме­ра, и то из не­дав­не про­шло­сти, упра­во има ка­да је реч
о др­жа­ва­ма на­ста­лим на про­сто­ру бив­ше СФРЈ. Чла­ном 10. Деј­тон­ског ми­ров­
ног уго­во­ра из 1995. го­ди­не СР Ју­го­сла­ви­ја и Ре­пу­бли­ка Бо­сна и Хер­це­го­ви­на
су из­ри­чи­то при­зна­ле јед­на дру­гу. Спо­ра­зум о нор­ма­ли­за­ци­ји од­но­са из­ме­ђу
СР Ју­го­сла­ви­је и Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске из 1996. го­ди­не не са­др­жи из­ри­чи­те из­
ја­ве стра­на уго­вор­ни­ца о ме­ђу­соб­ном при­зна­њу, али је већ члан 1. Спо­ра­зу­ма
фор­му­ли­сан на на­чин да чи­ни не­спор­ним да обе стра­не јед­на дру­гу при­хва­та­ју
као не­за­ви­сне и су­ве­ре­не др­жа­ве и на тим осно­ва­ма ус­по­ста­вља­ју ме­ђу­соб­не
од­но­се. На­и­ме, у чла­ну 1. овог спо­ра­зу­ма се на­во­ди да: „Стра­не уго­вор­ни­це
по­шту­ју јед­на дру­гу као не­за­ви­сне, су­ве­ре­не и рав­но­прав­не др­жа­ве у окви­
ру сво­јих ме­ђу­на­род­них гра­ни­ца.“. Та­ко­ђе, у Спо­ра­зу­му о ре­гу­ли­са­њу од­но­са
и уна­пре­ђе­њу са­рад­ње СР Ју­го­сла­ви­је и Ре­пу­бли­ке Ма­ке­до­ни­је из 1996. го­ди­
не, у чла­ну 1. се на­во­ди да „Стра­не по­шту­ју јед­на дру­гу као не­за­ви­сне др­жа­ве
у окви­ру сво­јих ме­ђу­на­род­них гра­ни­ца“, а у чла­ну 2. да ће „Сва­ка стра­на по­
што­ва­ти су­ве­ре­ни­тет, те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет и по­ли­тич­ку не­за­ви­сност дру­
ге стра­не.“ Из на­ве­де­них при­ме­ра сле­де два за­кључ­ка. Пр­ви, да је у сва­ком од
ових ме­ђу­на­род­них уго­во­ра, од са­мог на­зи­ва па да­ље, ја­сно од­ре­ђе­но и озна­
че­но ко су стра­не уго­вор­ни­це и дру­ги, да је за­кљу­че­ни ме­ђу­на­род­ни уго­вор
за­ме­нио фор­мал­ни, са­мо­стал­ни акт о при­зна­њу дру­ге др­жа­ве као не­за­ви­сне
и су­ве­ре­не, али да је у са­мом уго­во­ру ја­сно и не­дво­сми­сле­но ис­ка­за­на на­ме­
ра и во­ља да се дру­га стра­на при­зна као не­за­ви­сна и су­ве­ре­на др­жа­ва. Пре­
ма то­ме, пре­ћут­но при­зна­ње др­жа­ве се од из­ри­чи­тог раз­ли­ку­је пре све­га по
фор­ми у ко­јој је учи­ње­но (не­ма по­себ­ног ак­та ко­јим се вр­ши при­зна­ње), али
се не мо­же го­во­ри­ти ни о пре­ћут­ном при­зна­њу уко­ли­ко не­ма ја­сно из­ра­же­не
на­ме­ре при­зна­ња су­ве­ре­но­сти и не­за­ви­сно­сти од­ре­ђе­не др­жа­ве.
Уви­дом у оспо­ре­ни „Пр­ви спо­ра­зум“ утвр­ђу­је се: пр­во, да у ње­му ни­су
озна­че­не „стра­не уго­вор­ни­це“ и дру­го, да ње­гов текст не са­др­жи из­ја­ву ко­јом
би се ис­ка­за­ла на­ме­ра при­зна­ња су­ве­ре­но­сти и не­за­ви­сно­сти тзв. „Ре­пу­бли­ке
Ко­со­во“. Упра­во су­прот­но, оспо­ре­ни „Пр­ви спо­ра­зум“ па­ра­фи­ран је 19. апри­ла
2013. го­ди­не, а На­род­на скуп­шти­на је 13. ја­ну­а­ра 2013. го­ди­не до­не­ла Ре­зо­
лу­ци­ју о основ­ним прин­ци­пи­ма за по­ли­тич­ке раз­го­во­ре са при­вре­ме­ним ин­
сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји у ко­јој по­на­вља да Ре­пу­бли­ка
Ср­би­ја не при­зна­је и да не­ће при­зна­ти јед­но­стра­но про­гла­ше­ну не­за­ви­сност

182
 Prilozi

Ко­со­ва. Ре­зо­лу­ци­ја као вр­ста ак­та ко­ји до­но­си На­род­на скуп­шти­на, пре­ма већ
ра­ни­је за­у­зе­том ста­ву Устав­ног су­да пред­ста­вља по­ли­тич­ки акт ко­јим На­род­на
скуп­шти­на као пред­став­нич­ко те­ло гра­ђа­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је из­ра­жа­ва по­ли­
тич­ки став о од­ре­ђе­ним пи­та­њи­ма и/или да­је смер­ни­це Вла­ди за во­ђе­ње по­
ли­ти­ке у од­но­су на та пи­та­ња, бу­ду­ћи да је устав­на над­ле­жност Вла­де да во­ди
по­ли­ти­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, а да за свој рад, да­кле и за во­ђе­ње по­ли­ти­ке, од­
го­ва­ра На­род­ној скуп­шти­ни. У кон­крет­ном слу­ча­ју, Ре­зо­лу­ци­јом од 13. ја­ну­а­ра
2013. го­ди­не На­род­на скуп­шти­на је утвр­ди­ла основ­не прин­ци­пе за по­ли­тич­ке
раз­го­во­ре са при­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­уп ­ ра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји.
По­ред оста­лог, Ре­зо­лу­ци­јом се утвр­ђу­је да се пред­став­ни­ци Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
оба­ве­зу­ју да у на­став­ку ди­ја­ло­га о ре­ша­ва­њу тех­нич­ких и по­ли­тич­ких пи­та­ња
са пред­став­ни­ци­ма ПИС у При­шти­ни и пред­став­ни­ци­ма ме­ђу­на­род­не за­јед­
ни­це бу­ду­ће спо­ра­зу­ме по­сти­жу у скла­ду са ста­во­ви­ма и основ­ним ци­ље­ви­ма
ове ре­зо­лу­ци­је, на­сто­је­ћи да се са пред­став­ни­ци­ма ПИС у При­шти­ни по­стиг­не
све­у­куп­ни до­го­вор, као и да ће све над­ле­жно­сти ко­је као ре­зул­тат пре­го­во­ра
бу­ду по­ве­ре­не ПИС у При­шти­ни би­ти по­твр­ђе­не устав­ним за­ко­ном и пре­не­те
ор­га­ни­ма Ауто­ном­не по­кра­ји­не Ко­со­во и Ме­то­хи­ја, у скла­ду са Уста­вом, за­ко­
ни­ма и дру­гим про­пи­си­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. По­ла­зе­ћи од на­ве­де­ног, Устав­ни
суд на­ла­зи да ста­во­ви ко­ји су из­ра­же­ни и смер­ни­це за да­ље по­сту­па­ње ко­је
је пар­ла­мент дао над­ле­жним др­жав­ним ор­га­ни­ма у јед­ном по­ли­тич­ком ак­ту
до­не­том све­га три ме­се­ца пре па­ра­фи­ра­ња оспо­ре­ног „Пр­вог спо­ра­зу­ма“ не
да­ју по­во­да за за­кљу­чи­ва­ње да се њи­ма на би­ло ко­ји на­чин из­ла­зи из­ван Уста­
вом утвр­ђе­ног по­ло­жа­ја Ко­со­ва и Ме­то­хи­је или да се да­је мо­гућ­ност да се из
тог устав­ног окви­ра иза­ђе.
У кон­тек­сту прет­ход­не кон­ста­та­ци­је да оспо­ре­ни акт не са­др­жи из­ја­
ву ко­јом би се ис­ка­за­ла на­ме­ра при­зна­ња су­ве­ре­но­сти и не­за­ви­сно­сти тзв.
„Ре­пу­бли­ке Ко­со­во“, Устав­ни суд на­ла­зи да је по­треб­но до­дат­но раз­мо­три­ти
на­вод пред­ла­га­ча ко­јим се упу­ћу­је на тач­ку 14. „Пр­вог спо­ра­зу­ма“ ко­јом је
до­го­во­ре­но да ни­јед­на стра­на не­ће бло­ки­ра­ти, или под­сти­ца­ти дру­ге да бло­
ки­ра­ју на­пре­дак дру­ге стра­не на ње­ном пу­ту ка ЕУ, уз тврд­њу да је ово по­твр­
да пре­ћут­ног при­зна­ња не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, јер су сход­но кон­
сти­ту­тив­ним ак­ти­ма ЕУ, у ову за­јед­ни­цу при­ма­не са­мо су­ве­ре­не и не­за­ви­сне
др­жа­ве, а не фе­де­рал­не је­ди­ни­це, по­кра­ји­не, де­парт­ма­ни или ре­ги­о­ни, те је,
по ми­шље­њу пред­ла­га­ча, са­вр­ше­но ја­сно да се на том пу­ту ка ЕУ на­ла­зе две
су­ве­ре­не и не­за­ви­сне др­жа­ве. Устав­ни суд ука­зу­је да из­не­та тврд­ња пред­ла­
га­ча са­мо на пр­ви по­глед де­лу­је не­спор­но. Ово из раз­ло­га што, с об­зи­ром на
чи­ње­ни­цу да не­ке др­жа­ве чла­ни­це ЕУ ни­су при­зна­ле Ко­со­во као не­за­ви­сну
др­жа­ву, Европ­ска уни­ја као це­ли­на има не­у­тра­лан став пре­ма ста­ту­су Ко­со­ва
и Ме­то­хи­је, ко­ји се огле­да у то­ме што се у до­ку­мен­ти­ма Европ­ске уни­је, па
и у Од­лу­ци Са­ве­та ми­ни­ста­ра о от­по­чи­ња­њу пре­го­во­ра о Спо­ра­зу­му о ста­би­ли­
за­ци­ји и при­дру­жи­ва­њу из­ме­ђу Европ­ске уни­је и Ко­со­ва ста­вља зве­зди­ца ко­ја
је пра­ће­на сле­де­ћим об­ја­шње­њем: „Овај на­зив је без пре­ју­ди­ци­ра­ња ста­ту­са
и у скла­ду је са Ре­зо­лу­ци­јом Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја 1244 и ми­-
шље­њем Ме­ђу­на­род­ног су­да прав­де о де­кла­ра­ци­ји о не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва“.
Осим то­га, тре­ба има­ти у ви­ду флек­си­бил­ност Европ­ске уни­је у по­гле­ду ауто­
ном­них обла­сти др­жа­ва чла­ни­ца. Та­ко, иако је Дан­ска чла­ни­ца Европ­ске уни­
је, Грен­ланд, ауто­ном­на област Дан­ске, не чи­ни део Европ­ске уни­је. На­су­прот
то­ме, ауто­ном­не обла­сти не­ких дру­гих др­жа­ва чла­ни­ца има­ју по­се­бан ста­тус
у Европ­ској уни­ји, ко­ји се раз­ли­ку­је од ста­ту­са др­жа­ве ко­јој при­па­да­ју. Је­дан од
та­квих слу­ча­је­ва је остр­во Џер­си, ауто­ном­на област у Ује­ди­ње­ном Кра­љев­ству.

183
Hereticus, 1–2/2016

По­ла­зе­ћи од на­ве­де­ног, Устав­ни суд оце­њу­је да се не мо­гу при­хва­ти­ти

као устав­но­прав­но уте­ме­ље­не тврд­ње пред­ла­га­ча да је, из­ме­ђу оста­лог, па­ра­
фи­ра­њем „Пр­вог спо­ра­зу­ма“ Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја и de iure „при­зна­ла са­мо­зва­
ну др­жа­ву ко­смет­ских Ал­ба­на­ца као су­ве­ре­ну и не­за­ви­сну др­жа­ву“. Ова­ква
оце­на Устав­ног су­да уте­ме­ље­на је и на схва­та­њу Х. Кел­зе­на да но­ва др­жа­ва
по­чи­ње сво­је прав­но по­сто­ја­ње соп­стве­ном де­кла­ра­ци­јом о др­жав­но­сти/не­за­
ви­сно­сти, али она по­сто­ји са­мо у од­но­су на њу са­му, али не и у од­но­си­ма са
дру­гим др­жа­ва­ма, те да би по­ста­ла су­бјект ме­ђу­на­род­ног пра­ва, но­ва др­жа­ва
мо­ра би­ти при­зна­та као та­ква од стра­не дру­гих др­жа­ва, али та­ко­ђе и од ста­ре
др­жа­ве, јер у ме­ђу­соб­ним од­но­си­ма но­ва др­жа­ва је др­жа­ва, у сми­слу ме­ђу­
на­род­ног пра­ва, је­ди­но ако ју је ста­ра др­жа­ва при­зна­ла као та­кву, па је сто­га
ме­ђу­соб­но при­зна­ње нео­п­ход­но.
Устав­ни суд још јед­ном кон­ста­ту­је да из по­зи­тив­но-прав­не де­фи­ни­ци­је
уго­во­ра ко­ју да­је Беч­ка кон­вен­ци­ја о уго­вор­ном пра­ву (члан 2.), а ко­ја је на
го­то­во исто­ве­тан на­чин са­др­жа­на и у чла­ну 2. став 1. За­ко­на о за­кљу­чи­ва­њу
и из­вр­ша­ва­њу ме­ђу­на­род­них уго­во­ра, про­из­ла­зи да ста­тус стра­на пред­ста­
вља основ­ни суп­стан­ци­јал­ни еле­мент уго­во­ра у сми­слу ме­ђу­на­род­ног пра­
ва. На­и­ме, у сми­слу чла­на 6. Кон­вен­ци­је о уго­вор­ном пра­ву, по­јам „др­жа­ва“
под­ра­зу­ме­ва др­жа­ву у сми­слу оп­штег ме­ђу­на­род­ног пра­ва, тј. су­ве­ре­ну др­
жа­ву опре­мље­ну прав­ним су­бјек­ти­ви­те­том. Уго­вор­на спо­соб­ност је је­дан од
ре­ле­вант­них еле­ме­на­та и у исто вре­ме кри­те­ри­ју­ма су­бјек­ти­ви­те­та у сми­слу
ме­ђу­на­род­ног пра­ва. Као што је на­гла­сио Ме­ђу­на­род­ни суд прав­де у слу­ча­
ју Wim­bldon, уго­вор­на спо­соб­ност је атри­бут су­ве­ре­ни­те­та (Wim­bldon ca­se,
P.I.C.J, Ser. A, No.1, str. 25).
Сто­га, пре­ма оце­ни Устав­ног су­да, из све­га до са­да из­ло­же­ног про­из­
ла­зи, пр­во, да Ко­со­во и Ме­то­хи­ја у од­но­су на Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју не по­сто­ји
као су­ве­ре­на и не­за­ви­сна др­жа­ва и, дру­го, да се, са­гла­сно и ме­ђу­на­род­ном
и до­ма­ћем пра­ву, не мо­же ус­по­ста­ви­ти уго­вор­ни од­нос из­ме­ђу др­жа­ве и не­
при­зна­тог ен­ти­те­та. То да­ље зна­чи да оспо­ре­ни „Пр­ви спо­ра­зум“ по сво­јој
при­ро­ди не мо­же би­ти ме­ђу­на­род­ни уго­вор, јер му не­до­ста­је је­дан од основ­
них еле­ме­на­та пред­ви­ђе­них Беч­ком кон­вен­ци­јом и За­ко­ном о за­кљу­чи­ва­њу
и из­вр­ша­ва­њу ме­ђу­на­род­них уго­во­ра, а то је ста­тус (свој­ство) др­жа­ве јед­не
од „стра­на уго­вор­ни­ца“.
У при­лог то­ме да се не ра­ди о ме­ђу­на­род­ном уго­во­ру, од­но­сно о ак­ту
при­зна­ња, го­во­ри и чи­ње­ни­ца да је у За­јед­нич­ком из­ве­шта­ју Европ­ског пар­
ла­мен­та и Са­ве­та од 24. апри­ла 2013. го­ди­не (JOIN(2013) 7 fi­nal)), у ко­ме
Европ­ски пар­ла­мент и Са­вет ко­мен­та­ри­шу, из­ме­ђу оста­лог „Пр­ви спо­ра­зум“,
на­ве­де­но и сле­де­ће: „Ди­ја­лог из­ме­ђу Бе­о­гра­да и При­шти­не, по­сле срп­ских
из­бо­ра по­диг­нут је на по­ли­тич­ки про­цес ви­со­ког ни­воа уз по­сре­до­ва­ње ви­со­
ке пред­став­ни­це. Се­ри­ја са­ста­на­ка на ви­со­ком ни­воу из­ме­ђу два пред­сед­ни­
ка вла­да по­че­ла је у ок­то­бру 2012. Ви­со­ка пред­став­ни­ца би­ла је ве­о­ма ја­сна
пре­ма две стра­не од по­чет­ка у по­гле­ду кон­цеп­та про­це­са: то ће би­ти про­цес
ко­рак по ко­рак, иду­ћи од лак­ших ка сло­же­ни­јим пи­та­њи­ма и не­ће би­ти бес­
ко­на­чан. Циљ је по­сте­пе­на нор­ма­ли­за­ци­ја од­но­са две стра­не, без пре­ју­ди­ци­
ра­ња по­зи­ци­ја две стра­не у по­гле­ду ста­ту­са и по­сти­за­ња на­прет­ка за обо­је на
њи­хо­вом пу­ту пре­ма ЕУ“. Да­кле, циљ ди­ја­ло­га, ка­ко га ви­ди Европ­ска уни­ја, је
по­сте­пе­на нор­ма­ли­за­ци­ја од­но­са две стра­не, али без пре­ју­ди­ци­ра­ња по­зи­ци­ја
две стра­не у ве­зи са ста­ту­сом. То­ком тог ди­ја­ло­га по­стиг­нут је и „Пр­ви спо­
ра­зум“ и њи­ме се, са­гла­сно ми­шље­њу ор­га­на Европ­ске уни­је, не пре­ју­ди­ци­ра

184
 Prilozi

по­зи­ци­ја две стра­не у по­гле­ду ста­ту­са. Европ­ска уни­ја не ви­ди, да­кле, „Пр­ви
спо­ра­зум“ као акт ко­јим се ме­ња по­зи­ци­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у по­гле­ду не­при­
зна­ва­ња не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва и Ме­то­хи­је.
Пре­ма то­ме, за Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју Ко­со­во и Ме­то­хи­ја је ауто­ном­на по­
кра­ји­на, од­но­сно об­лик те­ри­то­ри­јал­не ауто­но­ми­је. Устав­ни суд на­ла­зи да ни­је
по­треб­но по­себ­но обра­зла­га­ти за­што би­ло ка­кав до­ку­мент ко­ји на­ста­не као
ре­зул­тат до­го­во­ра из­ме­ђу цен­трал­не вла­сти (др­жа­ве) са соп­стве­ном је­ди­ни­
цом те­ри­то­ри­јал­не ауто­но­ми­је не мо­же би­ти ме­ђу­на­род­ни уго­вор. Ме­ђу­тим,
Устав­ни суд сма­тра да се па­ра­фи­ра­ни „Пр­ви спо­ра­зум“, ни са ста­но­ви­шта уну­
тра­шњег прав­ног по­рет­ка, не мо­же сма­тра­ти уго­во­ром (спо­ра­зу­мом) из­ме­ђу
др­жа­ве и те­ри­то­ри­јал­не ауто­но­ми­је. Ово из раз­ло­га што се, са­гла­сно од­ред­би
чла­на 182. став 2. Уста­ва, су­штин­ска ауто­но­ми­ја Ауто­ном­не по­кра­ји­не Ко­со­
во и Ме­то­хи­ја, а то зна­чи ње­на са­др­жи­на и „ре­а­ли­за­ци­ја“ те са­др­жи­не утвр­
ђу­је по­себ­ним за­ко­ном ко­ји се до­но­си по по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за про­ме­ну
Уста­ва. Сто­га је Устав­ни суд ми­шље­ња да до­ку­мент ко­ји је на­стао као ре­зул­тат
од­ре­ђе­них до­го­во­ра у јед­ној од фа­за по­ли­тич­ких раз­го­во­ра са пред­став­ни­ци­
ма при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни не мо­же сам по се­би
про­из­во­ди­ти прав­но деј­ство, а по­себ­но не мо­же има­ти прав­ну сна­гу по­себ­ног
за­ко­на ко­ји се до­но­си по по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за про­ме­ну Уста­ва. У том сми­
слу, Устав­ни суд ука­зу­је да сва­ки по­ли­тич­ки до­го­вор пред­ста­вља са­мо основ
за об­ли­ко­ва­ње пра­ва и да прав­ну сна­гу и прав­ну оба­ве­зност до­би­ја он­да ка­да
бу­де пре­то­чен у оп­ште прав­не ак­те.
Ка­ко се као јед­но од спор­них пи­та­ња за Устав­ни суд по­ста­ви­ло и пи­та­
ње фор­ме „Пр­вог спо­ра­зу­ма“, Суд је и ово пи­та­ње раз­мо­трио, без об­зи­ра на
то што је на осно­ву прет­ход­но де­таљ­но из­вр­ше­не ана­ли­зе оце­нио да оспо­ре­
ни акт не ис­пу­ња­ва усло­ве да би се мо­гао сма­тра­ти ме­ђу­на­род­ним уго­во­ром.
Раз­ма­тра­ју­ћи ово пи­та­ње Устав­ни суд је имао у ви­ду да је по­зи­тив­но ме­ђу­
на­род­но пра­во обе­ле­же­но ја­ком тен­ден­ци­јом де­фор­ма­ли­за­ци­је у сми­слу да
се су­шти­на ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра ви­ди у con­sen­sus ad idem, а да је фор­ма
од дру­го­ра­зред­ног зна­ча­ја. У „тки­ву“ Беч­ке кон­вен­ци­је о уго­вор­ном пра­ву,
као ме­ро­дав­ном пра­ву у ма­те­ри­ји ме­ђу­на­род­них уго­во­ра, де­фор­ма­ли­за­ци­
ја се по­себ­но из­ра­жа­ва у чла­ну 11. ове кон­вен­ци­је кроз (на­чи­не из­ра­жа­ва­ња
при­стан­ка на оба­ве­зи­ва­ње уго­во­ром). Члан 11. Беч­ке кон­вен­ци­је, у осно­ви,
на­чин из­ра­жа­ва­ња при­стан­ка на оба­ве­зи­ва­ње тре­ти­ра као тех­нич­ко пи­та­ње,
о ко­ме др­жа­ве уго­вор­ни­це до­но­се од­лу­ку на осно­ву прин­ци­па су­ве­ре­но­сти.
У том сми­слу, чи­ње­ни­ца да је ре­зул­тат во­ђе­ног ди­ја­ло­га ма­те­ри­ја­ли­зо­ван у два
при­мер­ка исто­вет­ног тек­ста и да је сва­ка стра­на ко­ја је уче­ство­ва­ла у ди­ја­ло­гу
са­мо па­ра­фи­ра­ла, а не и пот­пи­са­ла „свој“ при­ме­рак тек­ста (с тим што је оба
при­мер­ка па­ра­фи­ра­ла и Ви­со­ка пред­став­ни­ца Европ­ске уни­је), чи­ме је за­пра­во
је­ди­но из­вр­ше­на аутен­ти­фи­ка­ци­ја тек­ста (по­твр­ђи­ва­ње са­др­жи­не по­стиг­ну­те
са­гла­сно­сти), са­мо по се­би не мо­ра зна­чи­ти мањ­ка­вост фор­ме, али исто тако,
са­мо по се­би, не зна­чи ни да је тек­сту да­та фор­ма ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра.
Ме­ђу­тим, по­ста­вља се пи­та­ње да ли де­фор­ма­ли­за­ци­ја мо­же ићи та­ко да­ле­ко
да текст ко­ји се па­ра­фи­ра ни на јед­ном ме­сту не са­др­жи ја­сно озна­че­ње ко
су „две стра­не“ ко­је се у тек­сту по­ми­њу или то што па­ра­фи­ра­ни до­ку­мент не
ис­пу­ња­ва ни ми­ни­мал­не зах­те­ве у по­гле­ду фор­ме упра­во пред­ста­вља по­твр­
ду да се не ра­ди о ме­ђу­на­род­ном уго­во­ру јер од­ра­жа­ва су­штин­ско не­сла­га­ње
„две стра­не“ у по­гле­ду ста­ту­са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Устав­ни суд ука­зу­је на још
јед­ну фак­тич­ку окол­ност ко­ја сва­ка­ко има од­ре­ђе­ни фор­мал­но­прав­ни зна­чај.
На­и­ме, „Пр­ви спо­ра­зум“ ни­је до­ста­вљен Се­кре­та­ри­ја­ту Ује­ди­ње­них на­ци­ја ра­ди

185
Hereticus, 1–2/2016

об­ја­вљи­ва­ња и уно­ше­ња у збир­ку ме­ђу­на­род­них уго­во­ра, ка­ко је то пред­ви­ђе­

но у по­гле­ду ме­ђу­на­род­них уго­во­ра чла­ном 102. По­ве­ље Ује­ди­ње­них на­ци­ја.
Та­ко­ђе, чи­ње­ни­ца да је текст „Пр­вог спо­ра­зу­ма“ при­хва­ти­ла Вла­да, по
оце­ни Устав­ног су­да, ни­је до­каз да је реч о ме­ђу­на­род­ном уго­во­ру, јер се ово
при­хва­та­ње мо­же схва­ти­ти и као при­хва­та­ње ин­фор­ма­ци­је о по­ли­тич­ким ак­
тив­но­сти­ма ко­је је пред­сед­ник Вла­де пред­у­зео у окви­ру по­ли­тич­ких раз­го­
во­ра са при­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, што
би да­ље зна­чи­ло да са­гла­сност ко­ју је Вла­да да­ла За­кључ­ком ни­је са­гла­сност
у сми­слу да­ва­ња са­гла­сно­сти над­ле­жног ор­га­на на од­ре­ђе­ни прав­ни акт, већ
да­ва­ња по­ли­тич­ке са­гла­сно­сти ко­ја се од­но­си на пред­у­зе­те по­ли­тич­ке ак­тив­но­
сти пред­сед­ни­ка Вла­де. При­ли­ком да­ва­ња та­кве по­ли­тич­ке са­гла­сно­сти Вла­да
ни­је би­ла оме­ђе­на пра­вом и прав­ним ак­ти­ма, већ по­ли­тич­ким смер­ни­ца­ма
из Ре­зо­лу­ци­је На­род­не скуп­шти­не.
Као што ни на­ве­де­ни За­кљу­чак Вла­де ни­је акт о утвр­ђи­ва­њу пред­ло­га
за по­твр­ђи­ва­ње ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра, у сми­слу сво­је са­др­жи­не, а и у сми­слу
За­ко­на о по­твр­ђи­ва­њу и из­вр­ша­ва­њу ме­ђу­на­род­них уго­во­ра, та­ко ни Од­лу­ка
На­род­не скуп­шти­не о при­хва­та­њу Из­ве­шта­ја о до­са­да­шњем про­це­су по­ли­тич­ког
и тех­нич­ког ди­ја­ло­га са при­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни
уз по­сре­до­ва­ње Европ­ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи про­цес им­пле­мен­та­ци­је по­стиг­
ну­тих до­го­во­ра, ни­је акт по­твр­ђи­ва­ња ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра. Текст Из­ве­шта­ја
о до­са­да­шњем про­це­су по­ли­тич­ког и тех­нич­ког ди­ја­ло­га са при­вре­ме­ним ин­сти­
ту­ци­ја­ма са­мо­уп
­ ра­ве у При­шти­ни уз по­сре­до­ва­ње Европ­ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи
про­цес им­пле­мен­та­ци­је по­стиг­ну­тих до­го­во­ра об­ја­шња­ва функ­ци­ју Из­ве­шта­ја.
Прав­ни основ за под­но­ше­ње овог из­ве­шта­ја са­др­жан је у тач­ки 5. Ре­зо­лу­ци­је
На­род­не скуп­шти­не о основ­ним прин­ци­пи­ма за по­ли­тич­ке раз­го­во­ре са при­
вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, ко­јим је Вла­да
оба­ве­за­на да На­род­ну скуп­шти­ну ре­дов­но из­ве­шта­ва о раз­во­ју до­га­ђа­ја, то­ку
раз­го­во­ра са пред­став­ни­ци­ма При­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве у При­
шти­ни у ве­зи са Ко­со­вом и Ме­то­хи­јом, као и о спро­во­ђе­њу том ре­зо­лу­ци­јом
утвр­ђе­них ци­ље­ва, ак­тив­но­сти и ме­ра за за­шти­ту су­ве­ре­ни­те­та, те­ри­то­ри­јал­
ног ин­те­гри­те­та и устав­ног уре­ђе­ња Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Устав­ни суд на­по­ми­ње
и да је у овом устав­но­суд­ском спо­ру при­хва­тио она екс­перт­ска ми­шље­ња уче­
сни­ка у јав­ној рас­пра­ви ко­ја са ста­но­ви­шта ме­ђу­на­род­ног јав­ног пра­ва да­ју
чи­ње­нич­ну и прав­ну под­ло­гу за за­кљу­чак да оспо­ре­ни акт ни­је ме­ђу­на­род­ни
уго­вор (ми­шље­ња проф. др Ро­до­љу­ба Етин­ског и проф. др Ми­лен­ка Кре­ће).
Да­кле, Вла­да је по­сту­па­ла по Ре­зо­лу­ци­ји На­род­не скуп­шти­не и на осно­
ву те исте Ре­зо­лу­ци­је под­не­ла је Из­ве­штај, ко­јим је оба­ве­сти­ла На­род­ну скуп­
шти­ну о по­сти­за­њу „Пр­вог спо­ра­зу­ма“, као ре­зул­та­та по­ли­тич­ких ак­тив­но­сти
пред­сед­ни­ка Вла­де и Вла­де. Са дру­ге стра­не, са­ма са­др­жи­на Из­ве­шта­ја, чи­ји је
са­став­ни део па­ра­фи­ра­ни „Пр­ви спо­ра­зум“, а у ко­ме се хро­но­ло­шким ре­дом,
так­са­тив­но на­бра­ја­ју све пред­у­зе­те ак­тив­но­сти – вре­ме, ме­сто, те­ма и ис­ход
раз­го­во­ра ко­ји су во­ђе­ни од стра­не пред­сед­ни­ка и пред­став­ни­ка Вла­де, не­ма
нео­п­ход­не еле­мен­те прав­не нор­ме да би се мо­гло го­во­ри­ти о прав­ном ак­ту.
Ра­ди се о до­ку­мен­ту ко­ји са­др­жи ин­фор­ма­ци­је о то­ку по­ли­тич­ких раз­го­во­
ра са при­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни. На­род­на скуп­
шти­на да­ва­њем са­гла­сно­сти на та­кав до­ку­мент, од­но­сно при­хва­та­њем ње­го­ве
са­др­жи­не за­пра­во да­је вред­но­сну оце­ну по­ли­тич­ких ак­тив­но­сти Вла­де. На­и­
ме, Вла­да утвр­ђу­је и во­ди по­ли­ти­ку пре­ма од­ред­би чла­на 123. став 1. Уста­ва,
а исто­вре­ме­но је, на осно­ву чла­на 124. Уста­ва, и од­го­вор­на На­род­ној скуп­шти­
ни за по­ли­ти­ку ко­ју во­ди. У том устав­ном окви­ру, вред­но­сна оце­на по­ли­тич­ких

186
 Prilozi

ак­тив­но­сти Вла­де од стра­не На­род­не скуп­шти­не да­је се пре све­га у од­но­су на

усво­је­не основ­не прин­ци­пе за по­ли­тич­ке раз­го­во­ре са при­вре­ме­ним ин­сти­ту­
ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни из Ре­зо­лу­ци­је На­род­не скуп­шти­не.
Има­ју­ћи у ви­ду на­пред из­не­то, ма­да пред­ла­гач ни­је оспо­рио Од­лу­ку
На­род­не скуп­шти­не и За­кљу­чак Вла­де ко­ји су већ на­ве­де­ни, за Устав­ни суд се
као спор­но по­ста­ви­ло и пи­та­ње прав­не при­ро­де на­ве­де­них ака­та, јер од од­
го­во­ра на то пи­та­ње за­ви­си и оце­на да ли је, са прав­не стра­не, па­ра­фи­ра­ни
„Пр­ви спо­ра­зум“ овим ак­ти­ма На­род­не скуп­шти­не и Вла­де „уве­ден“ у прав­ни
по­ре­дак Ре­пу­бли­ке Ср­би­је као оп­шти акт.
Са­гла­сно од­ред­би чла­на 99. став 1. тач­ка 7. Уста­ва, На­род­на скуп­шти­
на до­но­си за­ко­не и дру­ге оп­ште ак­те из над­ле­жно­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, те се
по­ста­вља пи­та­ње да ли Од­лу­ка На­род­не скуп­шти­не о при­хва­та­њу Из­ве­шта­ја
о до­са­да­шњем про­це­су по­ли­тич­ког и тех­нич­ког ди­ја­ло­га са При­вре­ме­ним ин­
сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни уз по­сре­до­ва­ње Европ­ске уни­је, укљу­чу­
ју­ћи про­цес им­пле­мен­та­ци­је по­стиг­ну­тих до­го­во­ра (да­ље: Од­лу­ка о при­хва­та­њу
Из­ве­шта­ја), пред­ста­вља оп­шти акт из чла­на 99. став 1. тач­ка 7. Уста­ва. Устав­ни
суд ука­зу­је да је од­ред­бом чла­на 8. За­ко­на о На­род­ној скуп­шти­ни („Слу­жбе­ни
гла­сник РС“, број 9/10) про­пи­са­но да На­род­на скуп­шти­на до­но­си од­лу­ке, при
че­му За­кон не опре­де­љу­је у од­но­су на ко­ја пи­та­ња На­род­на скуп­шти­на до­но­си
од­лу­ке, па се осно­ва­но мо­же за­кљу­чи­ти да На­род­на скуп­шти­на мо­же да од­лу­
чу­је од­лу­ком не са­мо о пи­та­њи­ма од оп­штег зна­ча­ја, не­го и о по­је­ди­нач­ним
ства­ри­ма. По­твр­да да од­лу­ка као вр­ста ак­та ко­ји до­но­си На­род­на скуп­шти­на
ни­је увек оп­шти прав­ни акт је, при­ме­ра ра­ди, од­лу­ка о из­бо­ру јав­них ту­жи­
ла­ца, од­лу­ка о из­бо­ру ли­ца ко­ја се пр­ви пут би­ра­ју на су­диј­ску функ­ци­ју, као
и дру­ге од­лу­ке о из­бо­ру но­си­ла­ца јав­них функ­ци­ја ко­је вр­ши На­род­на скуп­
шти­на. Из на­ве­де­них при­ме­ра, по оце­ни Устав­ног су­да, сле­ди да, ка­да је реч
о овој вр­сти ака­та На­род­не скуп­шти­не, њи­хо­ва са­др­жи­на опре­де­љу­је ка­рак­тер
са­мог ак­та. Као што је већ ре­че­но, за Устав­ни суд ни­је спор­но не са­мо то да
На­род­на скуп­шти­на мо­же порeд оп­штих прав­них ака­та до­но­си­ти и по­је­ди­нач­
не прав­не ак­те, већ да је у при­ро­ди овог др­жав­ног ор­га­на да по­ред прав­них
ака­та до­но­си и ак­те по­ли­тич­ке при­ро­де. У том сми­слу, по­ла­зе­ћи од устав­них
од­ре­да­ба ко­ји­ма је пред­ви­ђе­но да На­род­на скуп­шти­на над­зи­ре рад Вла­де (члан
99. став 2. тач­ка 1.), да Вла­да утвр­ђу­је и во­ди по­ли­ти­ку (члан 123. тач­ка 1.)
и да је Вла­да од­го­вор­на На­род­ној скуп­шти­ни за по­ли­ти­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је,
за из­вр­ша­ва­ње за­ко­на и дру­гих оп­штих ака­та На­род­не скуп­шти­не и за рад ор­
га­на др­жав­не упра­ве (члан 124.), да­кле, са­гле­да­ва­ју­ћи и ме­ђу­соб­не Уста­вом
утвр­ђе­не од­но­се Вла­де и На­род­не скуп­шти­не у Уста­вом про­кла­мо­ва­ном си­
сте­му по­де­ле вла­сти, Устав­ни суд на­ла­зи да Од­лу­ка о при­хва­та­њу Из­ве­шта­ја
не­ма ка­рак­тер оп­штег прав­ног ак­та, већ ка­рак­тер ак­та о да­ва­њу по­ли­тич­ке
са­гла­сно­сти На­род­не скуп­шти­не Вла­ди за пред­у­зи­ма­ње од­ре­ђе­них ак­тив­но­
сти ко­је спа­да­ју у до­мен во­ђе­ња по­ли­ти­ке. Има­ју­ћи у ви­ду да је Устав­ни суд
већ стао на ста­но­ви­ште да оспо­ре­ни па­ра­фи­ра­ни „Пр­ви спо­ра­зум“ по сво­јој
при­ро­ди ни­је ме­ђу­на­род­ни уго­вор, то се Устав­ни суд у да­љим раз­ма­тра­њи­ма
не­ће ба­ви­ти пи­та­њем да ли су на­ве­де­на Од­лу­ка На­род­не скуп­шти­не, или пак
сам Из­ве­штај о до­са­да­шњем про­це­су по­ли­тич­ког и тех­нич­ког ди­ја­ло­га са При­
вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни уз по­сре­до­ва­ње Европ­ске
уни­је, укљу­чу­ју­ћи про­цес им­пле­мен­та­ци­је по­стиг­ну­тих до­го­во­ра, ак­ти ко­ји­ма
је На­род­на скуп­шти­на из­вр­ши­ла по­твр­ђи­ва­ње ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра су­прот­но
Уста­ву и про­це­ду­ри ко­ја је про­пи­са­на За­ко­ном о за­кљу­чи­ва­њу и из­вр­ша­ва­њу
ме­ђу­на­род­них уго­во­ра.

187
Hereticus, 1–2/2016

По­ла­зе­ћи од то­га да се по­јам оп­штег ак­та мо­же од­ре­ди­ти у том сми­слу

да се ра­ди о ак­ту „ко­јим се ства­ра од­но­сно ко­ји са­др­жи прав­ну нор­му“, да се
оп­шта нор­ма од­но­си на „нео­д­ре­ђе­ни број слу­ча­је­ва“ и да је она „оп­ште­о­ба­ве­
зна“, као и да су се „сви су­бјек­ти ко­ји ис­пу­ња­ва­ју усло­ве пред­ви­ђе­не у оп­штој
прав­ној нор­ми ду­жни по­на­ша­ти по њој“ (др Ра­до­мир Лу­кић). Устав­ни суд на­
ла­зи да се ни са­ма Од­лу­ка о при­хва­та­њу Из­ве­шта­ја, ни текст Из­ве­шта­ја, па
и ње­го­ви од­ре­ђе­ни де­ло­ви, што је­сте и па­ра­фи­ра­ни „Пр­ви спо­ра­зум“, не мо­гу
сма­тра­ти оп­штим прав­ним ак­ти­ма у сми­слу чла­на 167. Уста­ва. На­и­ме, ка­ко је
„оп­шти прав­ни акт у ства­ри из­вор пра­ва“, а „из­вор пра­ва у фор­мал­ном сми­слу
је­сте оно у че­му се на­ла­зе оп­ште­о­ба­ве­зне прав­не нор­ме, тј. нор­ме ко­је ва­же
за све од­ре­ђе­не си­ту­а­ци­је истог ти­па пред­ви­ђе­не у тој нор­ми“ (др Ра­до­мир
Лу­кић), ни Од­лу­ка, ни­ти Из­ве­штај не мо­гу се сма­тра­ти оп­ште­о­ба­ве­зу­ју­ћим
прав­ним нор­ма­ма јер ни­су усво­је­ни у про­це­ду­ри и фор­ми ко­ји би им да­ли
та­кву прав­ну сна­гу, већ се за­пра­во ра­ди о од­ре­ђе­ним по­ли­тич­ким ак­ти­ма, до­
не­тим у сфе­ри во­ђе­ња по­ли­ти­ке Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Устав­ни суд ис­ти­че да је,
на­су­прот то­ме, сва­ки оп­шти прав­ни акт ко­ји би био до­нет у по­ступ­ку об­ли­ко­
ва­ња те по­ли­ти­ке, био под­ло­жан устав­но­суд­ској кон­тро­ли, а што је већ и био
слу­чај. Устав­ни суд под­се­ћа да је до­нео ви­ше од­лу­ка ко­ји­ма је утвр­дио да су
уред­бе Вла­де ко­ји­ма су им­пле­мен­ти­ра­ни прет­ход­ни по­ли­тич­ки до­го­во­ри са
пред­став­ни­ци­ма при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни, а ко­ји су
та­ко­ђе би­ли пред­мет Из­ве­шта­ја ко­ји је усво­ји­ла На­род­на скуп­шти­на, су­прот­не
Уста­ву и за­ко­ну. У том сми­слу, Устав­ни суд ука­зу­је да не мо­же при­хва­ти­ти по­
је­ди­на ста­но­ви­шта из­не­та то­ком јав­не рас­пра­ве о то­ме да оспо­ре­ни спо­ра­зум
про­из­во­ди не­по­сред­но прав­но деј­ство у уну­тра­шњем прав­ном по­рет­ку Ре­пу­
бли­ке Ср­би­је, уз на­во­ђе­ње при­ме­ра ве­за­них за ор­га­ни­за­ци­ју су­до­ва и јав­них
ту­жи­ла­шта­ва на те­ри­то­ри­ји Ко­со­ва и Ме­то­хи­је или ре­ша­ва­ња рад­но­прав­ног
ста­ту­са по­ли­циј­ских слу­жбе­ни­ка ко­ји су оба­вља­ли по­сло­ве у ор­га­ни­за­ци­о­
ним је­ди­ни­ца­ма Ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих по­сло­ва на те­ри­то­ри­ји Ко­со­ва
и Ме­то­хи­је. Ово из раз­ло­га што је За­ко­ном о под­руч­ји­ма су­до­ва и јав­них ту­
жи­ла­шта­ва („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, број 101/13) из­ри­чи­то од­ре­ђе­но да ће се
осни­ва­ње су­до­ва и јав­них ту­жи­ла­шта­ва на те­ри­то­ри­ји АП Ко­со­во и Ме­то­хи­ја
уре­ди­ти по­себ­ним за­ко­ном (члан 12. За­ко­на). Та­ко­ђе, пре­ста­нак рад­но­прав­ног
ста­ту­са по­ли­циј­ских слу­жбе­ни­ка Вла­да је уре­ди­ла уред­бом у од­но­су на ко­ју је
пред Устав­ним су­дом већ ини­ци­ран по­сту­пак за оце­ну устав­но­сти и за­ко­ни­то­
сти (у пи­та­њу је Уред­ба о усло­ви­ма за оства­ри­ва­ње пра­ва на по­себ­ну пен­зи­ју
за­по­сле­них у Ми­ни­стар­ству уну­тра­шњих по­сло­ва на те­ри­то­ри­ји Ауто­ном­не
по­кра­ји­не Ко­со­во и Ме­то­хи­ја („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, бр. 115/13 и 42/14)).
У при­лог овим ста­во­ви­ма Су­да иду и ста­во­ви, при­ме­ра ра­ди, Др­жав­ног
са­ве­та Грч­ке, ве­за­но за прав­ну при­ро­ду ме­мо­ран­ду­ма о спо­ра­зу­ме­ва­њу о усло­
вље­но­сти спе­ци­фич­ном еко­ном­ском по­ли­ти­ком и о еко­ном­ској и фи­нан­сиј­
ској по­ли­ти­ци за 2011–2013, ко­ји су за­кљу­че­ни ка­да су дру­ге др­жа­ве чла­ни­це
евро зо­не про­гла­си­ле да су спрем­не да до­вр­ше, пу­тем би­ла­те­рал­них кре­ди­та
и ко­ри­шће­њем цен­трал­не ор­га­ни­за­ци­је Европ­ске ко­ми­си­је, фи­нан­си­ра­ње Грч­ке
од стра­не Ме­ђу­на­род­ног мо­не­тар­ног фон­да. Др­жав­ни са­вет Грч­ке је од­лу­чио
(688/2012) да ови спо­ра­зу­ми пред­ста­вља­ју у осно­ви еко­ном­ске про­гра­ме ко­ји
утвр­ђу­ју ци­ље­ве и ро­ко­ве до­де­ле фи­нан­сиј­ске по­др­шке Грч­кој за вре­ме еко­
ном­ске кри­зе и не пред­ста­вља­ју ме­ђу­на­род­не уго­во­ре, јер ни­ти да­ју (при­зна­ју)
над­ле­жно­сти ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, ни­ти су у прин­ци­пу прав­но­о­ба­ве­
зу­ју­ћи за стра­не пот­пи­сни­це. Оба­ве­зе грч­ке др­жа­ве пре­ма дру­гим др­жа­ва­ма
чла­ни­ца­ма евро­зо­не што се ти­че усва­ја­ња ме­ра у ци­љу по­сти­за­ња од­ре­ђе­них

188
 Prilozi

ци­ље­ва фи­нан­сиј­ске и еко­ном­ске по­ли­ти­ке не про­из­ла­зе из ме­мо­ран­ду­ма per

se, већ из Уго­во­ра о по­др­шци Европ­ског фон­да за фи­нан­сиј­ску ста­бил­ност, који
је пот­пи­сан тек ка­да је грч­ки Пар­ла­мент до­нео ре­ле­вант­не за­ко­не.
Сто­га Устав­ни суд, по­ла­зе­ћи од пре­ам­бу­ле Уста­ва и од­ред­бе ста­ва 2.
чла­на 182. Уста­ва, као и за­ко­но­дав­не над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не и над­
ле­жно­сти из­вр­шне вла­сти за до­но­ше­ње про­пи­са у из­вр­ша­ва­њу за­ко­на, сма­тра
да по­ли­тич­ки до­го­во­ри по­стиг­ну­ти са пред­став­ни­ци­ма при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја
са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни у пи­та­њи­ма ко­ја се ти­чу од­ре­ђи­ва­ња су­штин­ске ауто­но­
ми­је Ко­со­ва и Ме­то­хи­је по­ста­ју са­став­ни део прав­ног по­рет­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
са­мо до­но­ше­њем по­себ­ног за­ко­на из ста­ва 2. чла­на 182. Уста­ва, а у оста­лим пи­та­
њи­ма ко­ја се ти­чу уре­ђи­ва­ња од­но­са у по­је­ди­ним обла­сти­ма дру­штве­ног жи­во­та
– до­но­ше­њем или из­ме­на­ма и до­пу­на­ма за­ко­на ко­ји­ма се те обла­сти дру­штве­ног
жи­во­та уре­ђу­ју, од­но­сно до­но­ше­њем од­го­ва­ра­ју­ћи под­за­кон­ских про­пи­са у си­ту­
а­ци­ји ка­да је од­ре­ђе­ни од­нос већ за­кон­ски уре­ђен. Суд ука­зу­је да је ова­кав став
за­у­зе­ла и са­ма На­род­на скуп­шти­на, утвр­ђу­ју­ћи Ре­зо­лу­ци­јом основ­не прин­ци­пе
за по­ли­тич­ке раз­го­во­ре са при­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву
и Ме­то­хи­ји и да­ју­ћи ти­ме од­го­ва­ра­ју­ће по­ли­тич­ке смер­ни­це Вла­ди. До­но­ше­
ње за­ко­на је и са­мом Ре­зо­лу­ци­јом Са­ве­та без­бед­но­сти УН 1244 усло­вље­но прет­
ход­ним по­ли­тич­ким раз­го­во­ри­ма и до­го­во­ри­ма са пред­став­ни­ци­ма при­вре­ме­них
ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни.
Не­спор­но је да Вла­да и ње­ни овла­шће­ни пред­став­ни­ци с об­зи­ром на
устав­ни по­ло­жај и над­ле­жно­сти овог ор­га­на, има­ју кључ­ну уло­гу у по­ли­тич­ком
де­ло­ва­њу и пред­у­зи­ма­њу ак­тив­но­сти и рад­њи ко­је су ве­за­не за по­ли­тич­ке раз­
го­во­ре са пред­став­ни­ци­ма при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни.
У том сми­слу, све док Вла­да де­лу­је у окви­ри­ма над­ле­жно­сти утвр­ђе­них чла­
ном 123. тач­ка 1. Уста­ва, да­кле, док утвр­ђу­је и во­ди по­ли­ти­ку те ак­тив­но­сти
са­ме по се­би мо­гу би­ти са­мо пред­мет утвр­ђи­ва­ња по­ли­тич­ке од­го­вор­но­сти.
Ако је На­род­на скуп­шти­на утвр­ди­ла, као што је­сте, основ­не прин­ци­пе за по­
ли­тич­ке раз­го­во­ре са при­вре­ме­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни,
а Вла­да јој је од­го­вор­на за по­ли­ти­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, На­род­на скуп­шти­на
да­је свој вред­но­сни став о по­ли­ти­ци Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ука­зи­ва­њем од­но­сно
ус­кра­ћи­ва­њем по­ве­ре­ња Вла­ди, пре све­га у сми­слу чл. 130. и 131. Уста­ва.
У том сми­слу, ва­жно је пре­по­зна­ти гра­ни­цу на­кон ко­је по­ли­тич­ко де­ло­ва­ње
Вла­де по­чи­ње да бу­де ре­а­ли­зо­ва­но кроз до­но­ше­ње уред­би и дру­гих оп­штих
ака­та ра­ди из­вр­ша­ва­ња за­ко­на у сми­слу чла­на 123. тач­ка 3. Уста­ва и пред­ла­
га­ње На­род­ној скуп­шти­ни за­ко­на и дру­гих оп­штих ака­та. Тек та­да по­ли­тич­ко
де­ло­ва­ње Вла­де не­по­сред­но по­чи­ње да за­ди­ре у прав­ни по­ре­дак Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је, ме­ња­ју­ћи га до­но­ше­њем про­пи­са и дру­гих оп­штих ака­та, у скла­ду
са прет­ход­но утвр­ђе­ним по­ли­тич­ким прав­ци­ма де­ло­ва­ња Вла­де. Устав­ни суд
ука­зу­је да се по­ли­тич­ки до­го­вор не мо­же сма­тра­ти са­став­ним де­лом прав­ног
по­рет­ка др­жа­ве док ни­је пре­то­чен у пра­во, од­но­сно прав­не нор­ме, усво­је­не
у од­го­ва­ра­ју­ћој за то про­пи­са­ној про­це­ду­ри и од стра­не над­ле­жног ор­га­на. За­то
све док ак­тив­но­сти по­ли­тич­ких чи­ни­ла­ца не пре­ђу из сфе­ре во­ђе­ња по­ли­ти­ке
у сфе­ру нор­ма­тив­не, од­но­сно за­ко­но­дав­не ак­тив­но­сти, оне оста­ју ван не­по­
сред­ног ути­ца­ја на по­сто­је­ће ста­ње у прав­ном по­рет­ку др­жа­ве. Сто­га утвр­ђе­ни
прав­ци по­ли­тич­ког де­ло­ва­ња Вла­де, по­ли­тич­ки до­го­во­ри, те про­грам Вла­де
ко­ји На­род­ној скуп­шти­ни из­но­си кан­ди­дат за пред­сед­ни­ка Вла­де у скла­ду са
чла­ном 127. став 2. Уста­ва ни­су са­став­ни део прав­ног по­рет­ка и не под­ле­жу
оце­ни устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти.

189
Hereticus, 1–2/2016

Са­да је по­но­во по­треб­но вра­ти­ти се на спор­но пи­та­ње прав­не при­ро­де

оспо­ре­ног па­ра­фи­ра­ног „Пр­вог спо­ра­зу­ма“, уз узи­ма­ње у об­зир већ за­у­зе­тог
ста­ва овог Су­да да се не ра­ди о ме­ђу­на­род­ном уго­во­ру. Сам по се­би, пред­мет­
ни „Пр­ви спо­ра­зум“ је до­ку­мент па­ра­фи­ран од стра­не та­да­шњег пред­сед­ни­ка
Вла­де. Ка­ко он ни­је ме­ђу­на­род­ни уго­вор, он по­ред то­га не мо­же би­ти сма­тран
сам по се­би ни про­пи­сом, ни оп­штим ак­том – пред­сед­ник Вла­де ни­је по Уста­
ву овла­шћен да до­но­си про­пи­се и оп­ште ак­те, ни­ти да их пред­ла­же На­род­ној
скуп­шти­ни. Пред­сед­ник Вла­де има сво­ја овла­шће­ња утвр­ђе­на од­ред­бом чла­
на 125. став 2. Уста­ва – он во­ди и усме­ра­ва рад Вла­де, ста­ра се о ујед­на­че­ном
по­ли­тич­ком де­ло­ва­њу Вла­де, ускла­ђу­је рад чла­но­ва Вла­де и пред­ста­вља рад
Вла­де. Да­кле, уче­шће пред­сед­ни­ка Вла­де у во­ђе­њу по­ли­тич­ких раз­го­во­ра са
пред­став­ни­ци­ма при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни и па­ра­фи­
ра­ње по­ли­тич­ког до­ку­мен­та ко­ји са­др­жи од­ре­ђе­не прин­ци­пе ко­ји ни­су прав­но
уоб­ли­че­ни, већ од­ра­жа­ва­ју у су­шти­ни од­ре­ђе­ни сте­пен по­ли­тич­ке са­гла­сно­
сти о од­ре­ђе­ним пи­та­њи­ма ве­за­ним за ка­сни­је по­треб­но прав­но уте­ме­ље­ње
су­штин­ске ауто­но­ми­је у сми­слу чла­на 182. став 2. Уста­ва, мо­же се не­спор­
но под­ве­сти под окви­ре овла­шће­ња пред­сед­ни­ка Вла­де из чла­на 125. став 2.
Уста­ва. Ме­ђу­тим, пред­сед­ник Вла­де у том сми­слу во­ди и усме­ра­ва рад Вла­де
и пред­ста­вља Вла­ду, али он не мо­же са­мо­стал­но вр­ши­ти над­ле­жност Вла­де.
Иако је по­ли­тич­ка суд­би­на Вла­де не­по­сред­но ве­за­на и усло­вље­на по­ло­жа­јем
пред­сед­ни­ка Вла­де (про­грам ра­да Вла­де и њен са­став усло­вље­ни су пред­ло­
гом кан­ди­да­та за пред­сед­ни­ка Вла­де у сми­слу чла­на 127. став 2. Уста­ва, Вла­
ди пре­ста­је ман­дат да­ном кон­ста­та­ци­је остав­ке пред­сед­ни­ка Вла­де у сми­слу
чла­на 132. став 4. Уста­ва, пред­сед­ник Вла­де мо­же пред­ло­жи­ти На­род­ној скуп­
шти­ни раз­ре­ше­ње по­је­ди­ног чла­на Вла­де у сми­слу чла­на 133. став 4. Уста­ва),
пред­сед­ник Вла­де не утвр­ђу­је и не во­ди по­ли­ти­ку са­мо­стал­но – њу утвр­ђу­је
и во­ди Вла­да пре­ма чла­ну 123. тач­ка 1. Уста­ва. Да­кле, по­ли­тич­ке ак­тив­но­сти
пред­сед­ни­ка Вла­де пред­у­зе­те, ка­ко је већ на­ве­де­но, у окви­ри­ма овла­шће­ња
из чла­на 125. став 2. Уста­ва, под­ле­жу по­ли­тич­кој са­гла­сно­сти Вла­де у сми­слу
чла­на 123. став 1. Уста­ва. Да­ва­њем та­кве са­гла­сно­сти, Вла­да при­хва­та од­ре­
ђе­не ак­тив­но­сти и рад­ње пред­сед­ни­ка Вла­де, ако су пред­у­зе­те рад­ње и ак­
тив­но­сти у окви­ри­ма по­ли­ти­ке ко­ју во­ди са­ма Вла­да и пре­у­зи­ма по­ли­тич­ку
од­го­вор­ност као над­ле­жни др­жав­ни ор­ган. Та­ква са­гла­сност ни­је са­гла­сност
у прав­ном сми­слу, она не про­из­во­ди прав­не по­сле­ди­це ни­ти је прав­но­о­ба­ве­
зу­ју­ћа, она има сво­ју ја­сну по­ли­тич­ку ди­мен­зи­ју и но­си са со­бом по­ли­тич­ку
од­го­вор­ност Вла­де и ње­них чла­но­ва. Раз­у­ме се, Вла­да та­кву са­гла­сност мо­ра
да­ти од­ре­ђе­ним ак­том. За­кон о Вла­ди утвр­ђу­је вр­сте ака­та ко­је до­но­си Вла­да
од ко­јих су не­ки оп­шти прав­ни ак­ти, а не­ки по­је­ди­нач­ни. У том сми­слу, За­кон
о Вла­ди опре­де­љу­је и са­др­жи­ну ак­та, ма­те­ри­ју о ко­јој се од­лу­чу­је, од­но­сно
ко­ја пи­та­ња се уре­ђу­ју ко­јим ак­том Вла­де (чл. 42. до 46. За­ко­на).
Да­кле, Вла­да до­но­си сле­де­ће вр­сте ака­та: уред­бе, по­слов­ник, од­лу­ке,
ре­ше­ња, за­кључ­ке, ме­мо­ран­дум о бу­џе­ту, стра­те­ги­је раз­во­ја и де­кла­ра­ци­је.
За­ко­ном о Вла­ди је пред­ви­ђе­но да Вла­да, ка­да не до­но­си дру­ге ак­те, до­но­си
за­кључ­ке. Да­кле, за­кон ја­сно упу­ћу­је да се ра­ди о ак­ту Вла­де ко­ји се по сво­јој
фор­ми и са­др­жи­ни од­но­си на пи­та­ња од по­је­ди­нач­ног зна­ча­ја и на пи­та­ња
ко­ја по сво­јој са­др­жи­ни не би тре­ба­ло да се од­но­се на оне од­лу­ке Вла­де ко­је
има­ју прав­ни зна­чај, ко­ји­ма се ути­че не­по­сред­но на по­сто­је­ћа ста­ња и ус­по­
ста­вље­не од­но­се у прав­ном си­сте­му, већ на по­ли­тич­ке и опе­ра­тив­но-тех­нич­
ке ак­тив­но­сти Вла­де.

190
 Prilozi

Тач­ком 1. За­кључ­ка за­пра­во се у го­ре на­ве­де­ном сми­слу да­је по­ли­тич­

ка са­гла­сност Вла­де, у скла­ду са чла­ном 123. тач­ка 1. Уста­ва, на по­ли­тич­ке
ак­тив­но­сти и рад­ње ко­је је пред­сед­ник Вла­де пред­у­зео у сми­слу чла­на 125.
став 2. Уста­ва у то­ку по­ли­тич­ких раз­го­во­ра са пред­став­ни­ци­ма при­вре­ме­них
ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни и на по­ли­тич­ки до­ку­мент – „Пр­ви спо­
ра­зум“ ко­ји од­ра­жа­ва од­ре­ђе­ни сте­пен са­гла­сно­сти о од­ре­ђе­ним пи­та­њи­ма
ко­ји је по­стиг­нут у то­ку тих раз­го­во­ра.
Тач­ком 2. За­кључ­ка на­ла­же се ми­ни­стар­стви­ма, по­себ­ним ор­га­ни­за­ци­
ја­ма и слу­жба­ма Вла­де да пре­ду­зму од­го­ва­ра­ју­ће ме­ре и ак­тив­но­сти у ци­љу
ре­а­ли­за­ци­је на­ве­де­ног за­кључ­ка Вла­де. Тре­ба при­ме­ти­ти да те ак­тив­но­сти
ни­су пре­ци­зи­ра­не, већ да оне у да­љем ра­ду Вла­де и над­ле­жних ор­га­на мо­ра­
ју би­ти кон­кре­ти­зо­ва­не, па и тач­ка 2. За­кључ­ка у том сми­слу не мо­же има­ти
ка­рак­тер оп­ште прав­не нор­ме.
При то­ме, оне мо­гу об­у­хва­та­ти низ ак­тив­но­сти по­ли­тич­ке при­ро­де,
мо­гу об­у­хва­ти­ти и при­пре­му и по­сту­пак до­но­ше­ња про­пи­са и дру­гих оп­штих
и по­је­ди­нач­них ака­та, али се за­си­гур­но тач­ка 2. на­ве­де­ног за­кључ­ка не мо­же
сма­тра­ти прав­ном нор­мом из ко­је би се мо­гао цр­пе­ти прав­ни основ за ка­кво
по­сту­па­ње. Он мо­же по­сто­ја­ти, или на­ста­ти у прав­ном си­сте­му, али за­си­гур­
но то не мо­же би­ти ов­де на­ве­де­на тач­ка 2. За­кључ­ка Вла­де. Тач­ка 2. За­кључ­ка
пред­ста­вља на­чел­ну смер­ни­цу упу­ће­ну ор­га­ни­ма др­жав­не упра­ве, ко­ју Вла­да
да­је не у скла­ду са сво­јим овла­шће­њи­ма из чла­на 123. тач. 3. и 4. Уста­ва, већ
у скла­ду са од­ред­бом чла­на 123. тач­ка 5. Уста­ва. Пре­ма на­ве­де­ној устав­ној
од­ред­би, Вла­да усме­ра­ва и ускла­ђу­је рад ор­га­на др­жав­не упра­ве и вр­ши над­
зор над њи­хо­вим ра­дом.
По­ла­зе­ћи од од­ред­бе чла­на 123. тач­ка 5. Уста­ва, За­кон о Вла­ди и За­кон
о др­жав­ној упра­ви са­др­же од­ред­бе ко­је се од­но­се на усме­ра­ва­ње и ускла­ђи­ва­
ње ра­да ор­га­на др­жав­не упра­ве. Та­ко је За­ко­ном о Вла­ди про­пи­са­но сле­де­ће:
Вла­да над­зи­ре рад ор­га­на др­жав­не упра­ве, усме­ра­ва ор­га­не др­жав­не упра­ве
у спро­во­ђе­њу по­ли­ти­ке и из­вр­ша­ва­њу за­ко­на и дру­гих оп­штих ака­та и ускла­
ђу­је њи­хов рад (члан 8.); ор­га­ни др­жав­не упра­ве при­пре­ма­ју на­цр­те за­ко­на,
дру­ге про­пи­се и оп­ште ак­те за Вла­ду и пред­ла­жу Вла­ди стра­те­ги­је раз­во­ја
и дру­ге ме­ре ко­ји­ма се об­ли­ку­је по­ли­ти­ка Вла­де (члан 12.); ор­га­ни др­жав­не
упра­ве пра­те и утвр­ђу­ју ста­ње у обла­сти­ма из сво­га де­ло­кру­га, про­у­ча­ва­ју по­
сле­ди­це утвр­ђе­ног ста­ња и, за­ви­сно од над­ле­жно­сти, или са­ми пред­у­зи­ма­ју
ме­ре или пред­ла­жу Вла­ди до­но­ше­ње про­пи­са и пред­у­зи­ма­ње ме­ра на ко­је је
овла­шће­на (члан 13.).
Из на­ве­де­них од­ре­да­ба За­ко­на о Вла­ди мо­же се ја­сно са­гле­да­ти при­ро­
да За­кључ­ка Вла­де ко­јим је Вла­да при­хва­ти­ла па­ра­фи­ра­ни „Пр­ви спо­ра­зум“.
У су­шти­ни, Вла­да је тим за­кључ­ком да­ла усме­ре­ње у спро­во­ђе­њу по­ли­ти­ке ко­ју
је утвр­ди­ла по пред­мет­ним пи­та­њи­ма, а на ор­га­ни­ма др­жав­не упра­ве је да на
осно­ву тог усме­ре­ња пре­ду­зму ме­ре да би се та по­ли­ти­ка об­ли­ко­ва­ла. Да­кле,
за­у­зе­ти ста­во­ви ни­су у нор­ма­тив­ном сми­слу об­ли­ко­ва­ни тим за­кључ­ком, већ
пред­ло­зи за та­кво об­ли­ко­ва­ње тек на осно­ву тог за­кључ­ка мо­гу би­ти пред­ло­
же­ни Вла­ди од стра­не над­ле­жних ор­га­на др­жав­не упра­ве. Да­кле, ја­сно је да се
не ра­ди о оп­штем прав­ном ак­ту, већ се ра­ди о ак­ту Вла­де ко­јим се да­је усме­
ре­ње ор­га­ни­ма др­жав­не упра­ве да пре­ду­зму ме­ре ра­ди об­ли­ко­ва­ња по­ли­ти­ке
Вла­де. Ка­да та­кво об­ли­ко­ва­ње по­ли­ти­ке Вла­де бу­де нор­ма­тив­но ис­ка­за­но, он­да
се тек мо­же го­во­ри­ти да је по­ли­ти­ка Вла­де пре­то­че­на у пра­во, оп­шти прав­ни
акт, од­но­сно прав­ну нор­му. У при­лог то­ме го­во­ри и од­ред­ба чла­на 61. За­ко­на

191
Hereticus, 1–2/2016

о др­жав­ној упра­ви ко­ји гла­си: „Вла­да за­кључ­ци­ма усме­ра­ва ор­га­не др­жав­не

упра­ве у спро­во­ђе­њу по­ли­ти­ке и из­вр­ша­ва­њу за­ко­на и дру­гих оп­штих ака­та,
ускла­ђу­је њи­хов рад и ми­ни­стар­стви­ма и по­себ­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма од­ре­ђу­је
ро­ко­ве за до­но­ше­ње про­пи­са ако ни­су од­ре­ђе­ни за­ко­ном или оп­штим ак­том
Вла­де. Вла­да је ду­жна да на зах­тев ор­га­на др­жав­не упра­ве за­кључ­ком за­у­зме
став о пи­та­њу из ње­го­вог де­ло­кру­га. Вла­да мо­же за­кључ­ком на­ло­жи­ти ор­га­
ну др­жав­не упра­ве да про­у­чи не­ко пи­та­ње или пре­ду­зме не­ки по­сао и да јој
о то­ме при­пре­ми по­се­бан из­ве­штај.“
На осно­ву све­га прет­ход­но на­ве­де­ног, Устав­ни суд је оце­нио да оспо­
ре­ни „Пр­ви спо­ра­зум“ не ис­пу­ња­ва усло­ве пред­ви­ђе­не по­твр­ђе­ном ме­ђу­на­
род­ним кон­вен­ци­ја­ма и ва­же­ћим за­ко­ни­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је да би се мо­гао
сма­тра­ти ме­ђу­на­род­ним уго­во­ром, да сам по се­би оспо­ре­ни акт не пред­ста­вља
оп­шти прав­ни акт уну­тра­шњег пра­ва, већ са­мо по­ли­тич­ку „под­ло­гу“ за до­но­
ше­ње од­го­ва­ра­ју­ћих оп­штих прав­них ака­та од стра­не над­ле­жних ор­га­на и у
про­пи­са­ној про­це­ду­ри, као и да ак­ти Вла­де – За­кљу­чак о при­хва­та­њу „Пр­вог
спо­ра­зу­ма“ и Из­ве­штај На­род­ној скуп­шти­ни и Од­лу­ка На­род­не скуп­шти­не
о при­хва­та­њу Из­ве­шта­ја по сво­јој при­ро­ди ни­су оп­шти прав­ни ак­ти, те за­то
ни­су ни мо­гли би­ти основ да се оспо­ре­ни „Пр­ви спо­ра­зум“ њи­хо­вим до­но­ше­
њем „уве­де“ у прав­ни по­ре­дак као оп­шти прав­ни акт. Због све­га из­ло­же­ног,
Устав­ни суд је стао на ста­но­ви­ште да се не ра­ди о ак­ту из чла­на 167. став 1.
Уста­ва. За Устав­ни суд су при­хва­тљи­ва она екс­перт­ска ми­шље­ња до­ста­вље­на
у окви­ру спро­ве­де­не јав­не рас­пра­ве у овом устав­но­суд­ском пред­ме­ту, пре­ма
ко­ји­ма је оспо­ре­ни „Пр­ви спо­ра­зум“ по сво­јој при­ро­ди нај­бли­жи по­ли­тич­
ком mo­dus vi­ven­di, пре­ла­зном ре­ше­њу оро­че­ном од­лу­ком о ко­нач­ном ста­ту­су
Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, ко­ји, у све­тлу ре­ле­вант­них пра­ви­ла ме­ђу­на­род­ног пра­ва
не­ма прав­ну сна­гу, већ кре­и­ра по­ли­тич­ку оба­ве­зу у ду­ху тзв. „ме­ког пра­ва“
(soft low) ко­је до­пу­шта аси­ме­трич­ну пер­цеп­ци­ју оба­ве­зе би­ло као по­ли­тич­ке
или прав­не оба­ве­зе од стра­на у па­ра­фи­ра­ном „Пр­вом спо­ра­зу­му“ и као та­кав,
прав­но по­сма­тра­но, не за­тва­ра вра­та ни­јед­ној од две су­прот­ста­вље­не кон­цеп­
ци­је о ко­нач­ном ста­ту­су Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, пре­пу­шта­ју­ћи пи­та­ње ко­нач­ног
ста­ту­са по­ли­тич­кој од­лу­ци ко­ја би се мо­ра­ла из­ра­зи­ти у за то од­го­ва­ра­ју­ћој
прав­ној фор­ми“ (из­вод из ми­шље­ња проф. др Ми­лен­ка Кре­ће, до­ста­вље­ног
Устав­ном су­ду у окви­ру јав­не рас­пра­ве у овом устав­но­суд­ском пред­ме­ту).

IX
С об­зи­ром на за­у­зет став о при­ро­ди оспо­ре­ног па­ра­фи­ра­ног „Пр­вог
спо­ра­зу­ма о прин­ци­пи­ма ко­ји ре­гу­ли­шу нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­са“ из­ме­ђу Вла­
де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и При­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве у При­шти­ни,
од 19. апри­ла 2013. го­ди­не, Устав­ни суд је утвр­дио да се не ра­ди о ак­ту ко­ји,
у скла­ду са од­ред­ба­ма чла­на 167. Уста­ва, под­ле­же устав­но­суд­ској кон­тро­ли.
Сто­га је Суд, са­гла­сно од­ред­би чла­на 36. став 1. тач­ка 1) За­ко­на о Устав­ном
су­ду, одбациo пред­лог за оце­ну устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти оспо­ре­ног ак­та, због
не­на­дле­жно­сти за од­лу­чи­ва­ње.
Устав­ни суд на­по­ми­ње да то што се са­гла­сно чла­ну 168. став 1. Уста­ва,
од­но­сно са­гла­сно од­ред­би чла­на 50. став 1. За­ко­на о Устав­ном су­ду, по­сту­пак
за оце­њи­ва­ње устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти оп­штег ак­та по­кре­ће пред­ло­гом овла­
шће­ног пред­ла­га­ча, не ис­кљу­чу­је мо­гућ­ност да се устав­но­суд­ски, као и сва­ки
дру­ги по­сту­пак, окон­ча из про­це­сних раз­ло­га, уко­ли­ко Устав­ни суд утвр­ди да
ни­је ис­пу­ње­на не­ка од про­це­сних прет­по­став­ки за во­ђе­ње по­ступ­ка, од­но­сно

192
 Prilozi

за ме­ри­тор­но од­лу­чи­ва­ње. На­и­ме, у чла­ну 47. За­ко­на о Устав­ном су­ду, ко­јим

се, на осно­ву чла­на 175. став 3. Уста­ва, уре­ђу­је по­сту­пак пред Устав­ним су­дом,
так­са­тив­но су на­ве­де­ни слу­ча­је­ви у ко­ји­ма Суд од­ба­цу­је би­ло ини­ци­ја­ти­ву за
по­кре­та­ње по­ступ­ка, би­ло пред­лог ко­јим се по­сту­пак по­кре­ће. По­ред не­бла­
го­вре­ме­но­сти, не­у­ред­но­сти и дру­гих, је­дан од за­кон­ских раз­ло­га за од­ба­ци­ва­
ње пред­ло­га или ини­ци­ја­ти­ве је не­на­дле­жност Су­да да у кон­крет­ном слу­ча­ју
во­ди или по­кре­не по­сту­пак. Та­ко­ђе, спро­во­ђе­ње по­је­ди­них фа­за или рад­њи
у по­ступ­ку ни на ко­ји на­чин не мо­же би­ти схва­ће­но као из­ја­шње­ње или са­мо­
о­ба­ве­зи­ва­ње Устав­ног су­да да у пред­ме­ту до­не­се ме­ри­тор­ну од­лу­ку. На­про­тив,
ме­ри­тор­на од­лу­ка се мо­же до­не­ти са­мо ка­да су за то ис­пу­ње­ни сви про­це­сни
усло­ви, а Устав­ни суд, као и сва­ки дру­ги др­жав­ни ор­ган, има оба­ве­зу да пре­
ду­зме све што сма­тра по­треб­ним да би ис­пи­тао и утвр­дио да ли су ис­пу­ње­ни
про­це­сни усло­ви за ме­ри­тор­но од­лу­чи­ва­ње у кон­крет­ном слу­ча­ју.
На осно­ву све­га из­ло­же­ног и од­ре­да­ба чла­на 42а став 1. тач­ка 5) и чла­
на 47. став 1. тач­ка 1) За­ко­на о Устав­ном су­ду, Устав­ни суд је до­нео За­кљу­чак
као у из­ре­ци.
ПРЕД­СЕД­НИК
УСТАВ­НОГ СУ­ДА
Ве­сна Илић Пре­лић

193
Hereticus, 1–2/2016

Sokolar, ulje-platno, 60 x 50 cm, 2004.

194
 ............................

ISTRAZIVANJA

-
-
............................

UDK 316.774:81’42(497.11)
314.151.3-054.73-058.65(5-15)

Tatjana Đurović
Ekonomski fakultet univerziteta u Beogradu

METAFORIČKA POIMANJA MIGRANTSKE KRIZE

U MEDIJSKOM DISKURSU SRBIJE

Re­zi­me: Uz pri­me­nu ši­ro­kog te­o­rij­skog okvi­ra ko­ji sje­di­nju­je obla­sti kog­ni­

tiv­ne lin­gvi­sti­ke i kri­tič­ke ana­li­ze dis­kur­sa u ra­du se ba­vi­mo me­ta­fo­rič­kim pri­ka­
zom mi­grant­ske kri­ze u me­dij­skom dis­kur­su Sr­bi­je. Ana­li­zu pri­me­ra pri­ku­plje­nih
iz tek­sto­va ob­ja­vlje­nih 2015. go­di­ne u elek­tron­skim iz­da­nji­ma dnev­ne i ne­delj­
ne štam­pe za­sni­va­mo na je­zič­kim sred­stvi­ma po­mo­ću ko­jih su re­a­li­zo­va­na dva
me­đu­sob­no po­ve­za­na kog­ni­tiv­na mo­de­la – kret­ an ­ ja i sad
­ rž­ av­ an
­ ja, sa po­seb­nim
osvr­tom na me­ta­fo­ru kret­ an ­ ja vod­ e i me­ta­fo­ru zid ­ a. Glav­ni cilj ra­da je­ste da po­
ka­že­mo ka­ko se kroz za­jed­nič­ko de­lo­va­nje je­zi­ka, kog­ni­ci­je i dru­štve­ne re­al­no­sti
vred­no­sno de­fi­ni­šu uče­sni­ci u dis­kur­su, kao i da usta­no­vi­mo ka­ko se iz­no­va afir­
mi­šu pri­kri­ve­ni ili otvo­re­ni ide­o­lo­ški obra­sci, a dru­štve­na ak­ci­ja usme­ra­va pu­tem
poj­mov­nog me­ha­ni­zma is­ti­ca­nja spe­ci­fič­nog aspek­ta ne­kog en­ti­te­ta. Uka­zu­je­mo
na ogrom­nu re­to­rič­ku moć me­ta­fo­ra vod ­ e i zid
­ a, te na to da ista me­ta­fo­ra mo­že
iza­zva­ti raz­li­či­ta vred­no­sna od­re­đe­nja u za­vi­sno­sti od to­ga šta uče­sni­ci u dis­kur­su,
ko­ri­ste­ći ova­kav poj­mov­ni okvir, že­le da is­tak­nu a šta da pri­kri­ju. Uti­sak je da po­
je­di­ni uče­sni­ci u me­dij­skom dis­kur­su Sr­bi­je, bi­ra­ju­ći iz­ve­sne me­ta­fo­re, če­sto ni­su
pot­pu­no sve­sni nji­ho­vog ide­o­lo­škog na­bo­ja i ulo­ge u tvor­bi dru­štve­ne stvar­no­sti.
Ključ­ne re­či: me­dij­ski dis­kurs Sr­bi­je, me­ta­fo­ra vo­de, me­ta­fo­ra zi­da, kri­tič­ka
ana­li­za dis­kur­sa, mi­grant­ska kri­za

1. Uvod
Te­ma mi­gra­na­ta i azi­la­na­ta1 zna­čaj­ni­je je za­stu­plje­na u me­dij­skom
dis­kur­su na srp­skom je­zi­ku od 2013. go­di­ne, ka­da je Sr­bi­ja po­sta­la va­
žna tač­ka na „bal­kan­skoj ru­ti“ pre­ko ko­je mi­gran­ti po­ku­ša­va­ju naj­pre da

1 Iako po­sto­je raz­li­ke iz­me­đu ’iz­be­gli­ca’ i ’tra­ži­la­ca azi­la’, s jed­ne i ’mi­gra­na­ta’,

s dru­ge stra­ne, bu­du­ći da su pr­vi pri­mo­ra­ni da na­pu­ste ze­mlju po­re­kla i u nju
ne že­le ili ne mo­gu da se vra­te, dok dru­gi na­pu­šta­ju ze­mlju po­re­kla iz eko­nom­
skih raz­lo­ga i mo­gu da se vra­te (v. http://www.un­hcr.org/pa­ges/azin­dex.html),
u ovom ra­du da­te poj­mo­ve na­iz­me­nič­no ko­ri­sti­mo za­ne­ma­ru­ju­ći po­de­lu ko­ja po­
sto­ji u prav­nom sta­tu­su tih gru­pa.

195
Hereticus, 1–2/2016 Tatjana Đurović

stig­nu do „obo­da“ Evrop­ske uni­je (EU), tj. Ma­đar­ske, a oda­tle do bo­ga­ti­jih

dr­ža­va čla­ni­ca, po­seb­no Ne­mač­ke i Šved­ske. Pre­ma po­da­ci­ma Ko­me­sa­
ri­ja­ta za iz­be­gli­ce i mi­gra­ci­je,2 to­kom 2015. go­di­ne kroz Sr­bi­ju je pro­šlo
oko 600.000 lju­di, pri če­mu je vi­še od 300.000 njih za­tra­ži­lo azil. Po­ja­ča­
nje rat­nih su­ko­ba u Si­ri­ji i pro­du­že­nje ne­sta­bil­no­sti u od­re­đe­nom bro­ju
dr­ža­va Bli­skog Is­to­ka i Se­ver­ne Afri­ke i da­lje uti­ču na po­ve­ća­nje iona­ko
ogrom­nog bro­ja iz­be­glih lju­di ko­ji na­sto­je da stig­nu do EU. Su­o­če­na sa
ta­kvom si­tu­a­ci­jom a iz­nu­tra po­de­lje­na ne­sla­ga­njem u po­gle­du „kvo­ta“ po
ko­ji­ma bi po­je­di­ne dr­ža­ve čla­ni­ce pri­ma­le iz­be­gli­ce, EU, tač­ni­je ne­ke nje­
ne čla­ni­ce, od­lu­či­le su da one­mo­gu­će pro­laz iz­be­gli­ca­ma do „sr­ca“ Uni­je
pod pla­štom raz­li­či­tih eko­nom­skih, po­li­tič­kih, bez­be­do­no­snih i dru­gih
raz­lo­ga. Pri ta­kvom raz­vo­ju do­ga­đa­ja, od­no­sno za­tva­ra­njem dr­žav­ne gra­
ni­ce sa Ma­đar­skom i od­re­đe­nog bro­ja gra­nič­nih pre­la­za sa Hr­vat­skom,
u Sr­bi­ji sa sta­tu­som ze­mlje si­gur­nog po­re­kla ja­vi­la se bo­ja­zan da bi ve­li­ki
broj lju­di mo­gao du­že vre­me ov­de i da osta­ne, što bi, uz hro­ni­čan ne­do­
sta­tak ka­pa­ci­te­ta za sme­štaj iz­be­gli­ca i još uvek ne­do­volj­no ure­đen prav­ni
si­stem u tom po­gle­du, mo­glo ne­ga­tiv­no da se od­ra­zi na uku­pan eko­nom­ski
i dru­štve­ni si­stem Sr­bi­je. Otud ni­je neo­bič­no da po­sled­njih me­se­ci pi­ta­nje
mi­gra­ci­je za­u­zi­ma ve­li­ki pro­stor u me­dij­skom iz­ve­šta­va­nju u Sr­bi­ji kao
te­ma ko­ja, bu­du­ći bre­me­ni­ta emo­ci­o­nal­nim na­bo­jem, mo­že da iza­zo­ve
raz­li­či­te re­ak­ci­je jav­nog mnje­nja.
Mno­ge stu­di­je ko­je is­tra­žu­ju te­mu mi­gra­na­ta i iz­be­gli­ca3 po­ka­zu­
ju da se pri­ka­zi­va­nje me­đu­na­rod­nih mi­gra­ci­o­nih kre­ta­nja re­a­li­zu­je kroz
spre­gu je­zi­ka, kog­ni­ci­je i dru­štve­ne re­al­no­sti gde poj­mov­na me­ta­fo­ra,4 tj.
raz­u­me­va­nje jed­nog, is­ku­stve­no i poj­mov­no da­ljeg poj­ma, po­mo­ću dru­
gog, po­zna­ti­jeg i kon­kret­ni­jeg poj­ma, pred­sta­vlja jed­nu od naj­zna­čaj­ni­jih

2 V. http://www.kirs.gov.rs/
3 Ot­to San­ta Ana, Brown ti­de ri­sing: Me­tap­hors of La­ti­nos in con­tem­po­rary Ame­ri­can
pu­blic di­sco­ur­se, Uni­ver­sity of Te­xas Press, Austin, TX 2002; Jo­hat­han Char­te­ris-
Black, „Bri­tain as a con­ta­i­ner: Im­mi­gra­tion me­tap­hors in the 2005 elec­tion cam­
pa­ign“, Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 17(6), (2006), str. 563–582; Co­stas Ga­bri­e­la­tos, Paul
Ba­ker, „Fle­e­ing, sne­a­king, flo­o­ding: A cor­pus analysis of di­scur­si­ve con­struc­ti­ons
of re­fu­ge­es and asylum se­e­kers in the UK press 1996–2005”, Jo­ur­nal of En­glish
Lin­gu­i­stics, 36(1), (2008), str. 5–38; Ma­jid Kho­sra­vi­Nik, „The re­pre­sen­ta­tion of
re­fu­ge­es, asylum se­e­kers and im­mi­grants in Bri­tish new­spa­pers du­ring the Bal­
kan con­flict (1999) and the Bri­tish ge­ne­ral elec­tion (2005)”, Di­sco­ur­se & So­ci­
ety, 20(4), (2009), str. 477–498; Chri­stop­her Hart, Cri­ti­cal di­sco­ur­se analysis and
cog­ni­ti­ve sci­en­ce: New per­spec­ti­ves on im­mi­gra­tion di­sco­ur­se, Pal­gra­ve Mac­mil­lan,
Ba­sing­sto­ke 2010; An­dre­as Mu­solff, „Mi­gra­tion, me­dia and „de­li­be­ra­te me­tap­
hors“”, me­tap­ho­rik. de, 21, (2011), str. 7–19; Chri­stop­her Hart, Pi­o­tr Cap (ur.),
Con­tem­po­rary cri­ti­cal di­sco­ur­se stu­di­es, Blo­om­sbury Pu­blis­hing Plc, Lon­don/New
York 2014.
4 Ge­or­ge La­koff, Mark Johnson, Me­tap­hors we li­ve by, Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press,
Chi­ca­go 1980.

196
 Metaforička poimanja migrantske krize u medijskom diskursu Srbije

dis­kurs­nih stra­te­gi­ja. Otud je pred­met is­tra­ži­va­nja u ra­du me­ta­fo­rič­ko po­

i­ma­nje mi­grant­ske kri­ze u me­dij­skom dis­kur­su Sr­bi­je, tj. ana­li­za je­zič­kih
sred­sta­va po­mo­ću ko­jih se re­a­li­zu­ju kog­ni­tiv­ne struk­tu­re na osno­vu ko­
jih mo­že­mo da raz­u­me­mo od­re­đe­ne dru­štve­ne pro­ce­se, ali i da ot­kri­je­mo
ma­nje ili vi­še pri­kri­ve­ne ide­o­lo­ške sta­vo­ve ko­ji ob­li­ku­ju iz­bor lek­sič­kih
sred­sta­va. Sje­di­nju­ju­ći dva te­o­rij­ska okvi­ra, kog­ni­tiv­nu lin­gvi­sti­ku (KL)5
i kri­tič­ku ana­li­zu dis­kur­sa (KAD),6 u ra­du se opre­de­lju­je­mo za ana­li­zu dva
na­či­na me­ta­fo­rič­kog struk­tu­ri­ra­nja ko­ji su se iz­dvo­ji­li kao pre­o­vla­đu­ju­ći
u kor­pu­su pri­me­ra pri­ku­plje­nih iz čla­na­ka elek­tron­skih iz­da­nja dnev­ne
i ne­delj­ne štam­pe iz 2015. go­di­ne ko­ji se ba­ve mi­grant­skom kri­zom – kre­
tan­ je i sad­ rž­ av­ an
­ je, s po­seb­nim osvr­tom na me­ta­fo­ru vod­ e i me­ta­fo­ru zid­ a.
Tač­ni­je, ba­vi­mo se kon­cep­tu­a­li­za­ci­jom mi­grant­skih kre­ta­nja kao kret­ a­
nja vod ­ e ka ome­đe­nom pro­sto­ru, sad ­ rž­ at­ el­ ju, ko­ji šti­ti svo­ju unu­tra­šnjost
­ om. Po­la­ze­ći od jed­nog od po­stu­la­ta KAD da su „svi is­ka­zi po­ten­ci­jal­
zid
no ogra­ni­če­ni – i, za­pra­vo, od­re­đe­ni – dru­štve­nim od­no­si­ma ko­ji po­sto­je
među uče­sni­ci­ma“7 u dis­kur­su, glav­ni cilj nam je da po­ka­že­mo ka­ko je­
zič­ke i kog­ni­tiv­ne struk­tu­re vred­no­sno de­fi­ni­šu uče­sni­ke u dis­kur­su, kao
i da usta­no­vi­mo ka­ko se iz­no­va afir­mi­šu pri­kri­ve­ni ili otvo­re­ni ide­o­lo­ški
obra­sci, a dru­štve­na ak­ci­ja usme­ra­va pu­tem poj­mov­nog me­ha­ni­zma is­ti­ca­
nja spe­ci­fič­nog aspek­ta ne­kog en­ti­te­ta. Sto­ga u ra­du is­tra­žu­je­mo re­to­rič­
ko dej­stvo me­ta­fo­ra vod ­ e i zid
­ a sma­tra­ju­ći ih, po uzo­ru na Čar­te­ris-Ble­ka
(Char­te­ris-Black),8 tro­del­nim struk­tu­ra­ma ko­je ob­je­di­nju­ju je­zič­ki, poj­
mov­ni i prag­mat­ski ni­vo, a ko­ri­ste se u pi­sa­noj ili usme­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji,
ma­nje ili vi­še sve­sno, za­rad ube­đi­va­nja i po­sti­za­nja od­re­đe­nih efe­ka­ta.
U na­red­nom odelj­ku ukrat­ko opi­su­je­mo te­o­rij­ski okvir, kao i me­to­
do­lo­gi­ju ko­ju smo pri­me­ni­li u kva­li­ta­tiv­noj ana­li­zi pri­me­ra. Po­tom is­tra­
žu­je­mo „ide­o­lo­šku di­men­zi­ju“9 do­mi­nant­nih obra­za­ca kon­cep­tu­a­li­za­ci­je
mi­grant­ske kri­ze u me­dij­skom dis­kur­su Sr­bi­je – vod ­ e i zid
­ a. U za­ključ­ku
sa­že­to pri­ka­zu­je­mo re­zul­ta­te do ko­jih smo do­šli u ana­li­zi iz­dvo­je­nih je­
zič­kih i kog­ni­tiv­nih struk­tu­ra.

5 Ge­or­ge La­koff, Mark Johnson, оp. cit.; Mark Johnson, The body in the mind: The
bo­dily ba­sis of me­a­ning, ima­gi­na­tion ima­gi­na­tion, and re­a­son, Uni­ver­sity of Chi­ca­
go Press, Chi­ca­go 1987; Ge­or­ge La­koff, „The con­tem­po­rary the­ory of me­tap­hor“,
u: An­drew Or­tony (ur.), Me­tap­hor and tho­ught, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, Cam­
brid­ge 1993, str. 202–251; Zoltán Kövecses, Me­tap­hor. A prac­ti­cal in­tro­duc­tion (2nd
ed.), Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­ford 2010.
6 Jo­hant­han Char­te­ris-Black, Cor­pus ap­pro­ac­hes to cri­ti­cal me­tap­hor analysis, Pal­gra­
ve Mac­mil­lan, Ba­sing­sto­ke/New York 2004; Ele­na Se­mi­no, Me­tap­hor in di­sco­ur­se,
Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, Cam­brid­ge 2008; Chri­stop­her Hart, op. cit.; An­dre­as
Mu­solff, op. cit.; Chri­stop­her Hart, Pi­o­tr Cap, op. cit.
7 Jo­nat­han Char­te­ris Black, 2004, op. cit., str. 30.
8 Jo­nat­han Char­te­ris Black, 2004, op. cit.
9 Ele­na Se­mi­no, op. cit., str. 34.

197
Hereticus, 1–2/2016 Tatjana Đurović

2. Te­or­ ij­ski okvir i me­to­do­lo­gi­ja is­tra­ži­va­nja

Te­ma mi­gra­na­ta i azi­la­na­ta pri­vla­či pa­žnju is­tra­ži­va­ča ne sa­mo
zbog po­le­mič­kog je­zi­ka bre­me­ni­tog emo­ci­ja­ma ko­ji­ma se ta te­ma opi­su­je,
već i zbog svog dru­štve­no-po­li­tič­kog i isto­rij­skog zna­ča­ja. U tom po­gle­du,
naj­ve­ći broj lin­gvi­stič­kih stu­di­ja po­la­zi od te­o­rij­skog okvi­ra KAD, po­seb­
no dis­kurs­no-isto­rij­skog pri­stu­pa unu­tar ko­jeg autor­ka Vo­dak sa sa­rad­ni­
ci­ma si­ste­ma­ti­zu­je i ana­li­zi­ra naj­va­žni­je dis­kurs­ne stra­te­gi­je pre­po­zna­te
u austrij­skoj štam­pi o mi­gran­ti­ma.10 Dis­kurs o mi­gra­ci­ja­ma po­seb­no se
is­tra­žu­je u okvi­ru pro­jek­ta RA­SIM11 na Uni­ver­zi­te­tu Lan­ka­ster na ma­te­
ri­ja­lu tek­sto­va pre­u­ze­tih iz bri­tan­ske štam­pe, gde se, po­red tra­di­ci­o­nal­ne
kva­li­ta­tiv­ne ana­li­ze, pri­me­nju­je i me­to­do­lo­gi­ja u ko­joj se KAD sje­di­nju­je
sa kor­pu­snom lin­gvi­sti­kom u kvan­ti­ta­tiv­nim ana­li­za­ma do­mi­nant­nih te­
ma u ova­kvom dis­kur­su.12 S dru­ge stra­ne, u ve­li­kom bro­ju stu­di­ja te­o­rij­
ski okvir KAD pro­ži­ma se sa naj­va­žni­jim po­stu­la­ti­ma KL ra­di is­tra­ži­va­nja
me­ta­fo­rič­kog pred­sta­vlja­nja mi­gra­na­ta i dru­gih uče­sni­ka. Ulo­ga poj­mov­ne
me­ta­fo­re i dru­gih kog­ni­tiv­nih in­stru­me­na­ta u kon­stru­i­sa­nju zna­če­nja, te
od­re­đe­nog po­gle­da na dru­štve­ne od­no­se, pre­vas­hod­no se is­pi­tu­je u jav­
nom dis­kur­su en­gle­skog je­zi­ka,13 ali i dru­gih je­zi­ka.14 U ovim ra­do­vi­ma
iz­dvo­ji­li su se naj­če­šći vi­do­vi me­ta­fo­rič­kog struk­tu­ri­ra­nja mi­grant­skih
kre­ta­nja, pa se mi­gran­ti poj­mov­no pred­sta­vlja­ju kao „pri­rod­na ka­ta­stro­fa
(otud i uobi­ča­je­na vizuаlizacija [mi­grant­skih kre­ta­nja ka­o] po­pla­ve), i in­
va­zi­ja ne­pri­ja­te­lja, epi­de­mi­ja, ili ši­re­nje pa­ra­zit­skih or­ga­ni­za­ma ko­ji pre­no­
se za­ra­znu bo­lest“15, što su, ka­ko se utvr­di­lo, ne­ki od na­či­na za po­i­ma­nje

10 Mar­tin Re­i­sigl, Ruth Wo­dak, Di­sco­ur­se and di­scri­mi­na­tion: Rhe­to­rics of ra­cism and
an­ti-se­mi­tism, Ro­u­tled­ge, Lon­don/New York 2001; Ruth Wo­dak, Mic­hael Meyer
(ur.), Met­hods of cri­ti­cal di­sco­ur­se analysis (2nd ed.), Sa­ge, Los An­ge­les/Lon­don/
New Del­hi/Sin­ga­po­re/Was­hing­ton DC 2009.
11 RA­SIM – Re­fu­ge­es, Asylum Se­e­kers, Im­mi­grants, Mi­grants. V. i http://uc­rel.lancs.
ac.uk/pro­jects/ra­sim/
12 Co­stas Ga­bri­e­la­tos, Paul Ba­ker, op. cit.; Ma­jid Kho­sra­vi­Nik, op. cit.
13 Ot­to San­ta Ana, op. cit.; Jo­nat­han Char­te­ris-Black, 2006, op. cit.; Chri­stop­her Hart,
op. cit.; An­dre­as Mu­solff, op. cit.; An­dre­as Mu­solff, „De­hu­ma­ni­zing me­tap­hors in
UK im­mi­grant de­ba­tes in press and on­li­ne me­dia“, Jo­ur­nal of Lan­gu­a­ge Ag­gres­
sion and Con­flict, 3(1), (2015), str. 41–56.
14 Eli­sa­beth El Re­fa­ie, „Me­tap­hors we di­scri­mi­na­te by: Na­tu­ra­li­zed the­mes in Austrian
new­spa­per ar­tic­les abo­ut asylum se­e­kers“, Jo­ur­nal of So­ci­o­lin­gu­i­stics, 5(3), (2001),
str. 352–371; In­ga Der­vinytė, „Con­cep­tual emig­ rat­ ion and imm ­ ig­ rat­ ion me­tap­hors
in the lan­gu­a­ge of the press: A con­tra­sti­ve analysis“, Stu­di­es abo­ut Lan­gu­a­ges, 14,
(2009), str. 49–55; Ma­ri­a­na Ne­a­gu, Ga­bri­e­la Iuli­a­na Co­lip­că-Ci­o­ba­nu, „Me­tap­hor
and Self/Ot­her re­pre­sen­ta­ti­ons: A study on Bri­tish and Ro­ma­nian he­a­dli­nes on
mi­gra­tion“, u: An­dre­as Mu­solff, Fi­o­na Ma­cArt­hur, Gi­u­lio Pa­ga­ni (ur.), Me­tap­
hor and in­ter­cul­tu­ral com­mu­ni­ca­tion, Blo­om­sbury, Lon­don/New Del­hi/New York/
Sydney 2014, str. 201–221.
15 An­dre­as Mu­solff, 2011, op. cit., str. 12.

198
 Metaforička poimanja migrantske krize u medijskom diskursu Srbije

tra­ži­la­ca azi­la i u me­dij­skom dis­kur­su na srp­skom je­zi­ku.16 Na­gla­še­no

eva­lu­a­tiv­no pri­ka­zi­va­nje mi­gra­na­ta pre­ko me­ta­fo­ra ži­vo­ti­nje i ko­ro­va17
i trg­ ov­ in
­ e ro­bljem18 upot­pu­nju­ju iona­ko uglav­nom ne­ga­tiv­no per­ce­pi­ra­nje
glav­nih uče­sni­ka u ovoj vr­sti dis­kur­sa.
I u ovom ra­du pri­me­nju­je se in­ter­di­sci­pli­nar­ni te­o­rij­ski okvir. Po­la­
ze­ći od osnov­nih na­če­la KAD po ko­ji­ma se je­zik, tj. dis­kurs sa­gle­da­va kao
„dru­štve­no kon­sti­tu­ti­van u is­toj me­ri ko­li­ko i dru­štve­no uslo­vljen“,19 uz
pri­me­nu ši­reg okvi­ra,20 na­sto­ji­mo da pred­sta­vi­mo si­ner­gij­ski od­nos KAD
i KL na pri­me­ru kon­cep­tu­a­li­za­ci­je mi­grant­ske kri­ze u me­dij­skom dis­kur­
su Sr­bi­je. Ta­kva is­tra­ži­va­nja uglav­nom pri­pa­da­ju obla­sti kri­tič­ke ana­li­ze
me­ta­fo­re (KAM),21 gde se is­ti­če re­to­rič­ka moć me­ta­fo­re, a sâm iz­bor ovog
kog­ni­tiv­nog sred­stva u pre­vas­hod­no po­li­tič­kom dis­kur­su sa­gle­da­va kao
deo dis­kurs­ne stra­te­gi­je ube­đi­va­nja. Ka­ko, pre­ma shva­ta­nju Čar­te­ris-Ble­ka

16 Ta­tja­na Đu­ro­vić, „Cog­ni­ti­ve lin­gu­i­stics me­ets cri­ti­cal di­sco­ur­se analysis: The re­
pre­sen­ta­tion of asylum se­e­kers in Ser­bian me­dia di­sco­ur­se“, u: Bi­lja­na Mi­šić Ilić,
Ve­sna Lo­pi­čić (ur.), Je­zik, knji­žev­nost, dis­kurs: Je­zič­ka is­tra­ži­va­nja, Uni­ver­zi­tet
u Ni­šu, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Niš 2015, str. 283–295.
17 Ot­to San­ta Ana, „’Li­ke an ani­mal I was tre­a­ted’: An­ti-im­mi­grant me­tap­hor in US
pu­blic di­sco­ur­se“, Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 10(2), (1999), str. 191–224.
18 Ma­ri­a­na Ne­a­gu, Ga­bri­e­la Iuli­a­na Co­lip­că-Ci­o­ba­nu, op. cit.
19 Nor­man Fa­ir­clo­ugh, Ruth Wo­dak, „Cri­ti­cal di­sco­ur­se analysis“, u: Teun A. Van
Dijk (ur.), In­tro­duc­tion to di­sco­ur­se analysis, Sa­ge, Tho­u­sand Oaks/New Del­hi 1997,
str. 258–284, str. 258.
20 Ge­or­ge La­koff, Mark Johnson, op. cit.; Mark Johnson, op. cit.; Paul Chil­ton, Analysing
po­li­ti­cal di­sco­ur­se – The­ory and prac­ti­ce, Ro­u­tled­ge, Lon­don/New York 2004; Jo­nat­
han Char­te­ris-Black, op. cit.; Teun A. Van Dijk, „Po­li­tics, ide­o­logy, and di­sco­ur­se“,
u: Ruth Wo­dak (ur.), El­se­vi­er encyclo­pe­dia of lan­gu­a­ge and lin­gu­i­stics, Vo­lu­me on
po­li­tics and lan­gu­a­ge, El­se­vi­er B.V., Am­ster­dam 2006, str. 728–740; Ele­na Se­mi­
no, op. cit.; Chri­stop­her Hart, op. cit.; An­dre­as Mu­solff, „Me­tap­hor sce­na­ri­os in
pu­blic di­sco­ur­se“, Me­tap­hor and Symbol, 21(1), (2006), str. 23–38; An­dre­as Mu­
solff, 2015, op. cit.
21 Jo­nat­han Char­te­ris-Black, 2004, 2006, op. cit.; Jo­nat­han Char­te­ris-Black, Analysing
po­li­ti­cal spe­ec­hes: Rhe­to­ric, di­sco­ur­se and me­tap­hor, Pal­gra­ve Mac­mil­lan, Ba­sing­sto­
ke 2013; An­drew Go­atly, Was­hing the brain – Me­tap­hor and hid­den ide­o­logy, John
Be­nja­mins Pu­blis­hing Com­pany, Am­ster­dam/Phi­la­delp­hia 2007; An­dre­as Mu­solff,
Me­tap­hor and po­li­ti­cal di­sco­ur­se: Ana­lo­gi­cal re­a­so­ning in de­ba­tes abo­ut Euro­pe, Pal­
gra­ve Mac­mil­lan, Ba­sing­sto­ke 2004; An­dre­as Mu­solff, „Im­mi­grants and pa­ra­si­tes:
The hi­story of a bio-so­cial me­tap­hor“, u: Mic­hi Mes­ser, Renée Schro­e­der, Ruth
Wo­dak (ur.), Mi­gra­ti­ons: In­ter­di­sci­pli­nary per­spec­ti­ves, Sprin­ger, Wi­en/He­il­der­
berg/New York/Dor­drecht/Lon­don 2012, str. 249–258; Na­de­žda Si­la­ški, Ta­tja­na
Đu­ro­vić, Bi­lja­na Ra­dić-Bo­ja­nić, Jav­ni dis­kurs Sr­bi­je: Kog­ni­ti­vi­stič­ko-kri­tič­ka stu­
di­ja, CID Eko­nom­skog fa­kul­te­ta, Be­o­grad 2009; Na­de­žda Si­la­ški, Ta­tja­na Đu­ro­
vić, „One step for­ward, two steps back: Con­cep­tu­a­li­zing Ser­bia’s EU ac­ces­sion in
Ser­bian and EU di­sco­ur­se“, u: An­dre­as Mu­solff, Fi­o­na Ma­cArt­hur, Gi­u­lio Pa­ga­ni
(ur.), Me­tap­hor and in­ter­cul­tu­ral com­mu­ni­ca­tion, Blo­om­sbury, Lon­don/New Del­
hi/New York/Sydney 2014, str. 185–201.

199
Hereticus, 1–2/2016 Tatjana Đurović

(Char­te­ris-Black),22 ube­đi­va­nje pred­sta­vlja in­ter­ak­tiv­ni pro­ces ko­mu­ni­ka­ci­je

u ko­me po­ši­lja­lac po­ru­ke na­sto­ji da uti­če na uve­re­nja, sta­vo­ve i po­na­ša­nje
pri­ma­o­ca po­ru­ke, me­ta­fo­ra, od­no­sno oda­bir ko­ji se pu­tem me­ta­fo­re pra­
vi ka­ko bi se jed­na po­ja­va (cilj­ni do­men) raz­u­me­la na osno­vu ne­ke dru­ge
po­ja­ve (iz­vor­ni do­men), omo­gu­ća­va da se ot­kri­ju ma­nje ili vi­še pri­kri­ve­ni
ide­o­lo­ški obra­sci u tek­stu i kon­cep­tu­a­li­za­ci­ji.
Spre­ga KAD i KL još vi­še do­bi­ja na zna­ča­ju sa no­vi­jim is­tra­ži­va­nji­
ma me­ta­fo­re u ko­ji­ma se na­gla­sak sta­vlja na „va­žnost upo­tre­be je­zi­ka za
raz­u­me­va­nje me­ta­fo­re“,23 od­no­sno na sa­gle­da­va­nje me­ta­fo­re kao pod­jed­
na­ko poj­mov­nog i je­zič­kog fe­no­me­na. Ako pod­ruč­je is­tra­ži­va­nja KL nu­
žno uklju­ču­je pro­u­ča­va­nje je­zi­ka u nje­go­voj stvar­noj upo­tre­bi, on­da KL
i me­ta­fo­ra kao njen ključ­ni fe­no­men pro­u­ča­va­nja, po­sta­ju ne­za­o­bi­la­zni
u ana­li­zi dis­kur­sa i raz­u­me­va­nju od­re­đe­nih dru­štve­nih pro­ce­sa i po­ja­
va. Naj­va­žni­je funk­ci­je me­ta­fo­re u dis­kur­su od­no­se se na moć me­ta­fo­re
u pred­sta­vlja­nju od­re­đe­nih aspe­ka­ta stvar­no­sti, od­no­sno struk­tu­ri­ra­nju
jed­ne po­ja­ve na osno­vu ne­ke dru­ge po­ja­ve. Ta­ko me­ta­fo­ra mo­že da se
upo­tre­bi u svr­hu ube­đi­va­nja, eva­lu­a­ci­je, ob­ja­šnje­nja, tvo­re­nja no­vog po­
i­ma­nja re­al­no­sti, itd.24 Otud, po ugle­du na Har­ta (Hart),25 je­zič­ke iz­bo­re
kao re­a­li­za­ci­ju kog­ni­ci­je na­sto­ji­mo da po­ve­že­mo sa od­re­đe­nim dis­kurs­nim
stra­te­gi­ja­ma, iden­ti­fi­ko­va­nja i uokvi­ra­va­nja. Stra­te­gi­ja iden­ti­fi­ko­va­nja do­
pri­no­si sa­gle­da­va­nju dru­štve­nih ak­te­ra u dis­kur­su (eks­pli­cit­no ili im­pli­
cit­no) i ulogâ ko­je im se pri tom do­de­lju­ju, dok se stra­te­gi­ja uokvi­ra­va­nja
od­no­si na to ka­ko se od­re­đe­nim en­ti­te­ti­ma, ak­tiv­no­sti­ma, po­ja­va­ma ili
od­no­si­ma pu­tem npr. me­ta­fo­re „pri­pi­su­ju od­re­đe­na eva­lu­a­tiv­na svoj­stva
ili struk­tur­na obe­lež­ja“.26 Sto­ga stra­te­gi­je uokvi­ra­va­nja ko­re­spon­di­ra­ju sa
ne­ga­tiv­nim pri­ka­zi­va­njem „dru­gih“ (tj. po­zi­tiv­nim pri­ka­zi­va­njem „nas“)27
ili iz­op­šta­va­nju „dru­gih“, „is­klju­či­va­njem, na­pa­da­njem mo­ral­nog ka­rak­
te­ra ne­kog po­je­din­ca ili gru­pe“ do ni­voa ospo­ra­va­nja obe­lež­ja „ljud­sko­sti
dru­gog“,28 što na­la­zi svoj pu­ni iz­raz u dis­kur­su o mi­gra­ci­ji. Na osno­vu iz­
lo­že­nog te­o­rij­skog okvi­ra, me­ta­fo­re i dru­ga kog­ni­tiv­na sred­stva u ovom

22 Jo­nat­han Char­te­ris-Black, 2006, op. cit.

23 Lynne Ca­me­ron, Ali­ce De­ig­nan, „The emer­gen­ce of me­tap­hor in di­sco­ur­se“, Ap­
plied Lin­gu­is­ tics, 27(4), (2006), str. 671–690, str. 672.
24 Ele­na Se­mi­no, op. cit.
25 Chri­stop­her Hart, „For­ce-in­ter­ac­ti­ve pat­terns in im­mi­gra­tion di­sco­ur­se: A cog­ni­
ti­ve lin­gu­i­stic ap­pro­ach to CDA“, Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 22(3), (2011a), str. 269–286;
Chri­stop­her Hart, „Mo­ving beyond me­tap­hor in the cog­ni­ti­ve lin­gu­i­stics ap­pro­
ach to CDA: Con­strual ope­ra­ti­ons in im­mi­gra­tion di­sco­ur­se“, u: Chri­stop­her Hart
(ur.), Cri­ti­cal di­sco­ur­se stu­di­es in con­text and cog­ni­tion, John Be­nja­mins, Am­ster­
dam 2011b, str. 171–192.
26 Chri­stop­her Hart, 2011a, op. cit., str. 272.
27 V. Teun A. Van Dijk, op. cit.
28 Paul Chil­ton, op. cit., str. 47.

200
 Metaforička poimanja migrantske krize u medijskom diskursu Srbije

ra­du po­sma­tra­mo: a) kao moć­ne in­stru­men­te ube­đi­va­nja ko­ji se ko­ri­ste

za for­mi­ra­nje od­re­đe­nih vred­no­snih su­do­va te, pu­tem dis­kur­sa, po­gle­da
na stvar­nost, i b) kao dis­kurs­na sred­stva ko­ja nam po­ma­žu u raz­u­me­va­nju
po­je­di­nih dru­štve­nih pro­ce­sa ka­kva su i mi­grant­ska kre­ta­nja.
Kor­pus je­zič­kih pri­me­ra na osno­vu ko­jih je ura­đe­na ana­li­za či­ne
tek­sto­vi pri­ku­plje­ni iz elek­tron­skih iz­da­nja vi­še dnev­nih i ne­delj­nih no­vi­
na na srp­skom je­zi­ku (Po­li­ti­ka, Ve­čer­nje no­vo­sti, Blic, No­vi ma­ga­zin, Ku­rir)
ob­ja­vlje­nih to­kom 2015. go­di­ne, kao i tek­sto­vi pre­u­ze­ti sa in­ter­net stra­ni­
ca me­dij­skih ku­ća B92, RTS, Ta­nju­ga, Be­te, Ve­sti on­lajn. Kor­pus pri­me­ra
pri­pa­da me­dij­skom dis­kur­su, tač­ni­je po­li­tič­kom dis­kur­su u me­di­ji­ma, ko­ji
ov­de do­sta ši­ro­ko de­fi­ni­še­mo. Ova­kav dis­kurs ob­u­hva­ta go­vor ka­ko uče­
sni­ka u pri­mar­nom dis­kur­su (sa­mih po­li­ti­ča­ra, srp­skih i evrop­skih), ko­ji
iz­bo­rom me­ta­fo­ra uti­ču na for­mi­ra­nje od­re­đe­nog po­gle­da na dru­štve­nu
stvar­nost, ta­ko i onih (no­vi­na­ra i po­li­tič­kih ana­li­ti­ča­ra) ko­ji u se­kun­dar­
nom dis­kur­su pri­hva­ta­ju ta­kav poj­mov­ni apa­rat i kroz je­zik me­di­ja uti­
ču na naj­ši­ru jav­nost. Kor­pus pri­me­ra pri­ku­pljen je pu­tem pre­tra­ge na
osno­vu ključ­nih re­či: (i)mi­grant­ska kri­za, Sr­bi­ja, Evrop­ska uni­ja uz po­moć
pre­tra­ži­va­ča Gugl, na­kon ko­je su naj­pre bi­ra­ni tek­sto­vi ko­ji su sa­dr­ža­va­li
je­zič­ke me­ta­fo­re ve­za­ne za te­mu, a po­tom iz­dvo­je­ni oni tek­sto­vi gde su se
je­zič­ki iz­ra­zi ve­zi­va­li za poj­mo­ve vod ­ e i zid
­ a, kao pre­o­vla­đu­ju­ćim me­ta­fo­
ra­ma. Je­zič­ki pri­me­ri po­tom su ob­je­di­nje­ni u je­din­stve­ni do­ku­ment du­ži­
ne oko 40.000 re­či. Ra­di pro­ve­re va­lja­no­sti na­šeg iz­bo­ra lek­sič­kih je­di­ni­ca
u po­gle­du nji­ho­ve me­ta­fo­rič­no­sti, pri­me­ni­li smo po­stu­pak za iden­ti­fi­ka­ci­ju
me­ta­fo­ra29 ko­ji je raz­ra­di­la Pra­gle­džaz gru­pa (Prag­gle­jaz Gro­up)30. Osnov
za utvr­đi­va­nje me­ta­fo­rič­no­sti lek­sič­kih je­di­ni­ca, pre­ma ovoj me­to­do­lo­gi­
ji, je­su pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ni kri­te­ri­ju­mi na osno­vu ko­jih se od­re­đu­je da li
je od­re­đe­na reč upo­tre­blje­na me­ta­fo­rič­ki u kon­tek­stu. Na­kon utvr­đi­va­
nja me­ta­fo­rič­no­sti je­zič­kih iz­ra­za po uzo­ru na na­ve­de­nu me­to­do­lo­gi­ju,
iz­dvo­ji­li smo de­lo­ve tek­sta, re­če­ni­ce ili na­slo­ve, ko­ji su sa­dr­ža­va­li je­zič­ke
iz­ra­ze me­ta­fo­ra vod ­ e i zid
­ a, od ko­jih su ne­ki upo­tre­blje­ni u kva­li­ta­tiv­noj
ana­li­zi pri­me­ra u sle­de­ćem odelj­ku u svr­hu ot­kri­va­nja eva­lu­a­tiv­nog sa­
dr­ža­ja ovih me­ta­fo­ra.

3. Poimanјe mi­grant­ske kri­ze

u me­dij­skom dis­kur­su Sr­bi­je
Mi­grant­ska kre­ta­nja pre­ko Sr­bi­je ka EU pred­sta­vlja­ju se u me­dij­skom
dis­kur­su Sr­bi­je je­zič­kim sred­stvi­ma ko­ja na poj­mov­nom pla­nu ak­ti­vi­ra­ju
dva do­mi­nant­na, me­đu­sob­no po­ve­za­na vi­da me­ta­fo­rič­kog struk­tu­ri­ra­nja

29 MIP – Мetaphor Iden­ti­fi­ca­tion Pro­ce­du­re.

30 Prag­gle­jaz Gro­up, „MIP: A met­hod for iden­tifying me­tap­ho­ri­cally used words in
di­sco­ur­se“, Me­tap­hor and Symbol, 22 (2007), str. 1–39.

201
Hereticus, 1–2/2016 Tatjana Đurović

– kre­ta­nje i sa­dr­ža­va­nje, tj. me­ta­fo­ru vo­de i me­ta­fo­ru zi­da, što je po­sta­

lo uobi­ča­jen, „pri­ro­dan“ na­čin po­i­ma­nja te­me mi­gra­ci­je u ova­kvom vi­du
dis­kur­sa. Sli­kov­ne she­me kret­ an ­ ja i sad ­ rž­ av­ an
­ ja su struk­tu­re za­sno­va­ne
na te­le­snom is­ku­stvu na osno­vu ko­jih or­ga­ni­zu­je­mo svoj poj­mov­ni si­stem
na ap­strakt­nom ni­vou.31 She­ma sad ­ rž­ av­ an­ ja za­sni­va se na do­ži­vlja­ju na­
ših te­la kao sad ­ rž­ at­ el­ ja ko­ji po­se­du­ju unu­tra­šnjost, spo­lja­šnjost i gra­ni­
ce (de­lo­vi she­me sad ­ rž­ at­ el­ ja). Jed­no od svoj­sta­va sli­kov­nih she­ma je­ste
da pred­sta­vlja­ju osnov dru­gih poj­mo­va.32 Ta­ko, ka­da se she­ma sad ­ rž­ av­ a­
nja pre­no­si na en­ti­te­te ko­ji ni­su vi­še fi­zič­ki ili pro­stor­ni, on­da sad ­ rž­ at­ el­ ji
mo­gu bi­ti raz­li­či­ti ap­strakt­ni en­ti­te­ti, po­put dr­ža­ve, ko­ja mo­že da pri­mi
raz­li­či­te sad ­ rž­ an­ e objekt­ e, od ko­jih je naj­va­žni­ji čo­vek (me­ta­fo­ra drž­ av­ a
je sad­ rž­ at­ elj). Sli­kov­na she­ma sad ­ rž­ av­ an
­ ja pre­pli­će se sa she­mom kret­ a­
nja i put ­ an­ je ko­ja se ak­ti­vi­ra ka­da kre­ta­nje u pro­sto­ru, kao jed­no od na­ših
naj­ra­ni­jih te­le­snih is­ku­sta­va sa struk­tur­nim ele­men­ti­ma: po­čet­na tač­ka,
kre­ta­nje po pu­ta­nji u od­re­đe­nom sme­ru i do­la­zak na od­re­di­šte, po­sma­
tra­mo na ap­strakt­nom ni­vou, ov­de mi­grant­ska kre­ta­nja kao kret­ an ­ je vod­ e.
Iz­me­đu kret­ an ­ ja (kret­ an ­ je vod ­ e) i sad ­ rž­ av­ an
­ ja (zid) kao načinâ po­i­ma­nja
mi­grant­ske kri­ze po­sto­ji „poj­mov­na ve­za“,33 ko­ju is­ti­če i Mu­zolf (Mu­solff)
kroz opis nji­ho­vih me­ta­fo­rič­kih sce­na­ri­ja.34 Ta­ko se me­ta­fo­rič­ki sce­na­rio
kret­ an­ ja sa mi­gran­ti­ma kao učes­ nic­ im ­ a oči­tu­je kroz men­tal­ne pred­sta­ve
kret­ an­ ja ve­li­ke ko­li­či­ne vod ­ e – po­pla­ve, ta­la­sa ko­ji se uli­va­ju u sa­dr­ža­telj.
Me­ta­fo­rič­ki sce­na­rio sad ­ rž­ at­ el­ ja po­či­va na sle­de­ćim men­tal­nim pred­sta­
va­ma ko­je se po­ve­zu­ju u „mi­ni-pri­ču“: dr­ža­va se kon­cep­tu­a­li­zu­je kao sa­
dr­ža­telj sa ja­sno utvr­đe­nim gra­ni­ca­ma pu­tem ko­jih se pra­vi raz­li­ka na one
ko­ji su iz­van od onih ko­ji su unu­tar gra­ni­ca: mi­gran­ti su oni ko­ji su iz­van
gra­ni­ca i že­le da uđu u pro­stor sa­dr­ža­te­lja. Sa­dr­ža­telj ima vra­ta, ili, pak,
dru­ge ula­ze ko­ji mo­gu bi­ti za­tvo­re­ni, otvo­re­ni, ili po­lu­o­tvo­re­ni i po­i­ma se
kao pro­stor sa ogra­ni­če­nim ka­pa­ci­te­tom za pri­hvat lju­di; sa do­la­skom ve­li­
kog bro­ja mi­gra­na­ta, pri­ti­sak unu­tar sa­dr­ža­te­lja bi se po­ve­ćao do kri­tič­ne
tač­ke pu­ca­nja što iz­no­va uslo­vlja­va po­di­za­nje pre­pre­ka.35
U tom po­gle­du, ka­ko će po­ka­za­ti ana­li­za ko­ja sle­di, me­dij­ski dis­
kurs na srp­skom je­zi­ku sle­di slič­ne obra­sce me­ta­fo­rič­kog po­i­ma­nja mi­
grant­ske kri­ze.

31 O osta­lim sli­kov­nim she­ma­ma v. Mark Johnson, op. cit., str. 126, kao i Ge­or­ge La­
koff, op. cit.
32 Zoltán Kövecses, op. cit., str. 43.
33 Jo­nat­han Char­te­ris-Black, 2006, op. cit., str. 569.
34 Me­ta­fo­rič­ki sce­na­rio ili mi­ni-pri­če (Mu­solff, 2006, op. cit.) su oma­nje „men­tal­
ne pred­sta­ve kon­kret­nih si­tu­a­ci­ja, kao i okru­že­nja, ci­lje­va i po­stu­pa­ka ko­ji se s
nji­ma po­ve­zu­ju“ (Se­mi­no, 2008, str. 10). Po­seb­no su zna­čaj­ni ka­da se me­ta­fo­re
ko­ri­ste s re­to­rič­kim efek­tom, bu­du­ći da pre­no­se i uobi­ča­je­ne eva­lu­a­ci­je i sta­vo­ve
(v. Mu­solff, 2015, op. cit.).
35 An­dre­as Mu­solff, 2015, op. cit., str. 45.

202
 Metaforička poimanja migrantske krize u medijskom diskursu Srbije

3.1. Metafora VODE

Migrantska kriza i u medijskom diskursu Srbije uglavnom se perce-
pira kroz metaforu KRETANJA VODE, što doprinosi učvršćivanju već uočenog
ideološkog profilisanja glavnih učesnika u diskursu – migranata. Izdvo-
jeni leksički primeri ukazuju na dvojaku ravan konceptualizacije: s jedne
strane, metafora VODE ističe aspekt kretanja vode koji, preslikavanjem na
migrantska kretanja, implicira društvene promene; s druge strane, me-
tafora VODE ističe aspekt količine vode koji se preslikava na ogroman broj
migranata i implicira gubitak kontrole, pretnju, strah. Naime, kompleksna
društvena aktivnost – migracije na apstraktnom planu konceptualizuje se
kroz, između ostalih, slikovnu shemu KRETANJA i PUTANJE, tj. trodelnu she-
mu POČETAK-PUTANJA-CILJ/ODREDIŠTE,36 koja predstavlja shemu savladavanja
promena u prostoru.
U tom pogledu, migrantska kretanja, kao KRETANJE VODE, na apstrakt-
nom planu povezuju se sa metaforom PROMENE SU KRETANJE, (koja je deo
metafore STRUKTURA DOGAĐAJA)37. Kako to pokazuju donji primeri, kroz oda-
brana leksička sredstva može da se izrazi manji ili veći intenzitet migrant-
skih kretanja, tj. stepen društvenih promena. Tako se aktuelne migracije
u medijskim tekstovima na srpskom jeziku mogu predstaviti manje vred-
nosno naglašenim izrazima kakvi su tok, pritok, priliv, kojima, u prva dva
primera, doprinosi i glagol usporiti.
1) Kako je navela [Melita Šunjić, portparol UNHCR-a], raduje što su
se na jučerašnjem mini samitu u Briselu države dogovorile da će podeliti
informacije i koordinirati tok izbeglica. „Do sada je naročito Srbija uvek
bila pogođena nekim jednostranim odlukama drugih susednih država koje
su zatvarale granice, otvarale, usporavale pritok ...“ (Tanjug, 26.10. 2015.)
2) Jasno je da pooštravanje mera na granicama u bližem i daljem
komšiluku, usporava migracioni tok kroz Srbiju. (B92, 26. 10. 2015.)
3) On [Ivan Gerginov, Pomoćnik komesara za izbeglice i migraci-
je] je upozorio da se migracioni tok veoma ubrzao, naročito posle najave
Mađarske o podizanju zida. (Vesti onlajn, 10.9.2015.)
4) Đurić: Priliv migranata u Evropu se nastavlja (naslov) (Blic,
31.12.2015.)
No, kako se u izrazu iz primera (3) ukazuje, migracioni tok se ubr-
zao, što se i u medijskom diskursu Srbije opisuje upotrebom izrazito emo-
cionalno bremenitih izraza – reka, talas, bujica, poplava. Iz svakodnevnog
iskustva znamo da na povećanje snage i intenziteta kretanja vode utiče
porast količine (veličina koja se izražava brojem), što na pojmovnom planu

36 George Lakoff, op. cit.

37 Zoltán Kövecses, op. cit.; Jonathan Charteris-Black, 2006, op. cit.

203
Hereticus, 1–2/2016 Tatjana Đurović

tvo­ri me­ta­fo­ru po­ve­ća­nje in­ten­zi­te­ta je po­ve­ća­nje ko­li­či­ne/bro­ja pre­ko me­

ta­fo­re vi­še je go­re.38 Otud sve ve­ći broj mi­gra­na­ta kon­cep­tu­a­li­zo­va­nih kao
kre­ta­nje sve ve­će ko­li­či­ne vo­de ko­ja po­sle­dič­no do­bi­ja na in­ten­zi­te­tu im­
pli­ci­ra po­ja­ča­nje in­ten­zi­te­ta i ste­pe­na dru­štve­nih pro­me­na i iz­me­nje­nih
okol­no­sti. Ili, ka­ko se vi­di iz ni­že na­ve­de­nih pri­me­ra, pri­tok i pri­liv mi­gra­
na­ta pre­tva­ra se u re­ku, ta­las, bu­ji­cu, po­pla­vu mi­gra­na­ta.
5) [..] od ka­da je Ma­đar­ska po­di­gla ogra­du sa bo­dlji­ka­vom ži­com
na gra­ni­ci sa Sr­bi­jom re­ke mi­gra­na­ta [su se] pre­ba­ci­le u Hr­vat­sku. (Ta­
njug, 28.10.2015.)
6) Mi­ni­star od­bra­ne Ge­rald Klug pod­vu­kao je da se ne ra­di o ogra­
di pre­ma Slo­ve­ni­ji, već sa­mo o si­ste­mu za upra­vlja­nje ta­la­som iz­be­gli­ca.
(Po­li­ti­ka, 13.11.2015.)
7) Ste­fa­no­vić [mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va] je, [..], na­veo da Sr­bi­
ja pred­u­zi­ma sve da mi­gran­ti bu­du bez­bed­ni i do­dao da je ta­las iz­be­gli­ca
ko­ji je „za­plju­snuo“ Sr­bi­ju „je­dan po­kret na­ro­da, mo­že se re­ći se­o­ba na­
ro­da“. (Ta­njug, 14.8.2015.)
8) Tre­nut­no je iz­be­glič­ka bu­ji­ca ma­lo spla­snu­la, ali se no­vi ta­las
oče­ku­je po­čet­kom pro­le­ća. (Ve­čer­nje no­vo­sti, 24.12.2015.)
9) „Mo­že­mo sa­mo da ka­že­mo da se u Sr­bi­ji na­la­zi vi­še od 10.000
iz­be­gli­ca. To je kao ve­li­ka re­ka lju­di i ako za­u­sta­vi­te njen tok, ne­gde će
do­ći do po­pla­ve“, iz­ja­vi­la je za Roj­ters port­pa­rol UN­CHR-a Me­li­ta Šu­njić.
(Ve­čer­nje no­vo­sti, 19.10.2015.)
10) Sr­bi­ja i Ma­ke­do­ni­ja po­sta­le su „sliv­nik“ za po­pla­vu iz­be­gli­ca i mi-
­gra­na­ta ko­je u EU, iz­gle­da, ni­ko ne­će da pri­mi, na­vo­di se u iz­ve­šta­ju AI
[Am­nesty In­ter­na­ti­o­nal] (RTS, 7.7.2015.)
Jed­na od im­pli­ka­ci­ja već po­me­nu­te me­ta­fo­re prom ­ en
­ e su kret­ an
­ je
je­ste da se ne­do­sta­tak kon­tro­le nad pro­me­nom po­i­ma pre­ko ne­do­stat­ka
kon­tro­le nad kre­ta­njem.39 Per­ce­pi­ra­nje kre­ta­nja mi­gra­na­ta kao kre­ta­nja
re­ke, ta­la­sa, bu­ji­ce, po­pla­ve, ne su­ge­ri­še sa­mo po­tre­bu da se kon­tro­li­še
nji­ho­vo fi­zič­ko kre­ta­nje, već i „ste­pen isto­rij­ske pro­me­ne u dru­štvu to­
kom vre­me­na“.40 Pri­hva­ta­nje ova­kvog me­ta­fo­rič­kog okvi­ra po­sta­je na­čin
po­i­ma­nja ne sa­mo od stra­ne tvo­ra­ca me­ta­fo­ra, već, pre­ko je­zi­ka me­di­ja,
i pri­ma­la­ca, tj. naj­ši­re jav­no­sti, i po­red zva­nič­ne po­li­ti­ke Sr­bi­je, ko­ja se
za­la­že za ko­rek­tan tret­man iz­be­glih li­ca. Po­i­ma­nje mi­gra­ci­je kao pri­rod­
ne si­le vod ­ e mo­že bi­ti moć­no kog­ni­tiv­no sred­stvo da se pu­tem je­zi­ka pri­
kri­ju pra­vi uzro­ci kri­ze i iz­beg­ne pre­u­zi­ma­nje od­go­vor­no­sti, što ov­de ni­je
re­le­vant­no. Uti­sak je da ka­da srp­ski zva­nič­ni­ci i no­vi­na­ri ko­ri­ste lek­se­
me po­pla­va, ta­las, bu­ji­ca u dis­kur­su o mi­gran­ti­ma pre na­sto­je da usme­re

38 Ge­or­ge La­koff, Mark Johnson, op. cit.

39 Zoltán Kövecses, op. cit., str. 164.
40 Jo­nat­han Char­te­ris-Black, 2006, op. cit., str. 573.

204
 Metaforička poimanja migrantske krize u medijskom diskursu Srbije

pa­žnju pri­ma­oc­ a me­ta­fo­ra na ne­pred­vi­dlji­vost mi­grant­ske kri­ze i gu­bi­tak

kon­tro­le. Ovo po­seb­no do­la­zi do iz­ra­ža­ja pri ko­ri­šće­nju lek­se­me cu­na­mi,
što ilu­stru­je­mo sle­de­ćim pri­me­ri­ma:
11) Cu­na­mi! U Evro­pu sti­že još tri mi­li­o­na iz­be­gli­ca do kra­ja 2016.
go­di­ne (Mon­do/Ta­njug, 5.11.2015.)
12) Mi­gra­ci­o­ni ta­las ko­ji je 2011. po­kre­nu­lo „arap­sko pro­le­će“ pre­
tvo­rio se u cu­na­mi ko­ji ne­za­u­sta­vlji­vo i su­štin­ski me­nja Evro­pu [Miša Đur­
ko­vić, In­sti­tut za evrop­ske stu­di­je] (Ve­čer­nje no­vo­sti, 4.10.2015.)
13) Cu­na­mi iz­be­gli­ca na gra­ni­ci (na­slov) (Ve­sti on­lajn, 17.7.2015.)
14) „Ta pri­ča o to­me da mi­gran­ti na­ru­ša­va­ju nor­ma­lan ži­vot gra­
đa­na Sr­bi­je, to se de­si i kad je cu­na­mi i kad su po­pla­ve“ [Ne­nad Ča­nak,
pred­sed­nik LSV] (Be­ta/Ta­njug, 30.7.2015.)
Cu­na­mi je me­ta­fo­rič­ki iz­raz či­ja je re­to­rič­ka funk­ci­ja da vi­zu­a­li­
zu­je sta­nje šo­ka i is­tak­ne ose­ćaj bes­po­moć­no­sti u kon­tro­li­sa­nju dru­štve­
nih kre­ta­nja i pro­me­na (ali i da bu­de za­klon za iz­be­ga­va­nje od­go­vor­no­sti
u spre­ča­va­nju pra­vih uzro­ka), pre­sli­ka­va­njem ka­ta­stro­fič­nih efe­ka­ta i ne­
pred­vi­dlji­vo­sti pri­rod­ne si­le na mi­grant­sku kri­zu. Iz­jed­na­ča­va­nje mi­gra­
na­ta sa pri­rod­nom si­lom kao što je cu­na­mi po­god­no je sred­stvo za pri­kaz
mi­gra­na­ta kao dru­štve­ne si­le ko­ja mo­že ra­di­kal­no da pro­me­ni dru­štve­no
okru­že­nje i od­no­se u nje­mu. Kao što će­mo po­ka­za­ti ne­što ka­sni­je, dr­ža­
ve bi­ra­ju do kog ste­pe­na će do­pu­sti­ti da sna­ga „cu­na­mi­ja“ uti­če na njih,
pri­me­nom sred­sta­va za us­po­sta­vlja­nje kon­tro­le (me­ta­fo­ra zid ­ a). Ka­ko to
gor­nji pri­me­ri (od [11] do [14]) ilu­stru­ju, cu­na­mi je je­dan od lek­sič­kih iz­
bo­ra ne sa­mo uče­sni­ka u pri­mar­nom, već i onih u se­kun­dar­nom dis­kur­su.
Ima­ju­ći na umu po­zi­ti­van zva­nič­ni stav Sr­bi­je pre­ma mi­gran­ti­ma, po­ja­
vu ove me­ta­fo­re ko­ja no­si iz­ra­zi­to ne­ga­tiv­nu eva­lu­a­ci­ju mo­že­mo de­lom
ob­ja­sni­ti te­žnjom no­vi­na­ra za sen­za­ci­o­na­li­stič­kim pri­ka­zi­va­njem ne­kih
dru­štve­nih po­ja­va, a de­lom i pre­u­zi­ma­njem (od stra­ne po­li­ti­ča­ra i no­vi­
na­ra) slič­nih poj­mov­nih obra­za­ca iz en­gle­skog je­zi­ka, ka­ko se to utvr­di­lo
u ana­li­zi po­i­ma­nja glo­bal­ne fi­nan­sij­ske kri­ze.41
Poj­mov­na ve­za iz­me­đu raz­u­me­va­nja mi­grant­ske kri­ze kao kret­ an ­ ja
vod­ e i sad­ rž­ av­ an
­ ja us­po­sta­vlja se na je­zič­kom pla­nu pre­ko lek­se­ma, tač­ni­je
gla­go­la, ko­ji ak­ti­vi­ra­ju po­jam sad ­ rž­ at­ el­ ja i me­ta­fo­ru drž­ av­ a je sad
­ rž­ at­ elj.
15) Azi­lan­ti pre­pla­vi­li i cen­tar pre­sto­ni­ce! (Ve­čer­nje no­vo­sti, 22.4.2015.)
16) Hi­lja­de mi­gra­na­ta „za­če­pi­lo“ gra­ni­ce iz­me­đu Sr­bi­je, Hr­vat­ske
i Slo­ve­ni­je. (Blic, 18.10.2015.)

41 V. Na­de­žda Si­la­ški, Ta­tja­na Đu­ro­vić, „The con­cep­tu­a­li­sa­tion of the glo­bal fi­nan­

cial cri­sis via the eco­nomy is a per­son me­tap­hor – a con­tra­sti­ve study of En­glish
and Ser­bian“, Fac­ta Uni­ver­si­ta­tis, Se­ri­es: Lin­gu­i­stics and Li­te­ra­tu­re, 8(2), (2010),
str. 129–139; Na­de­žda Si­la­ški, Ta­tja­na Đu­ro­vić, „The nat­ ur­ al forc­ e me­tap­hor in
the con­cep­tu­a­li­sa­tion of the glo­bal fi­nan­cial cri­sis in En­glish and Ser­bian“, Zbor­
nik Ma­ti­ce srp­ske za fi­lo­lo­gi­ju i lin­gvi­sti­ku, LIV(1), (2011), str. 227–245.

205
Hereticus, 1–2/2016 Tatjana Đurović

17) Gra­do­na­čel­nik Su­bo­ti­ce Je­ne Ma­glai ka­že da će to za Su­bo­ti­cu

i Ka­nji­žu pred­sta­vlja­ti ozbi­ljan pro­blem, za­to što će se tu sa­ku­plja­ti ve­li­
ki broj mi­gra­na­ta i Su­bo­ti­ca će po­sta­ti kraj tog lev­ka u ko­ji se oni uli­va­ju.
(RTS, 18.6.2015.)
18) „Sr­bi­ja i Ma­ke­do­ni­ja po­sta­le su po­nor u ko­ji se pre­li­va­ju iz­be­
gli­ce i mi­gran­ti ko­je ni­ko u EU ni­je vo­ljan da pri­mi“, re­kao je za­me­nik
di­rek­to­ra Am­ne­sti In­ter­ne­še­ne­la za Evro­pu i Sred­nju Azi­ju Ga­u­ri van Gu­
lik. (Blic, 7.7.2015.)
Gla­go­li pre­pla­vi­ti, uli­va­ti, pre­li­va­ti, za­če­pi­ti po­či­va­ju na istim vred­
no­snim od­re­đe­nji­ma is­tak­nu­tim kod ime­nič­kih lek­se­ma, do­pri­no­se­ći ta­
ko na­gla­še­nom ose­ća­nju stra­ha usled gu­bit­ka kon­tro­le nad mi­grant­skom
kri­zom per­ce­pi­ra­nom kao vod ­ a ko­ja na­di­re i pre­ti da ugro­zi pro­stor unu­
tar sad ­ rž­ at­ el­ ja (dr­ža­ve). Uop­šte uzev, du­bo­ko uko­re­nje­na me­ta­fo­ra vod ­e
pu­tem me­ta­fo­rič­kih iz­ra­za po­pla­va, ta­las, re­ka, cu­na­mi, pre­pla­vi­ti, pre­li­va­ti
iz­u­zet­no je re­to­rič­ko sred­stvo za pro­fi­li­sa­nje mi­gra­na­ta u me­dij­skom dis­
kur­su kao „de­hu­ma­ni­zo­va­nih“,42 li­še­nih obe­lež­ja ljud­sko­sti, iz­jed­na­če­nih
sa pri­rod­nom si­lom van ljud­ske kon­tro­le, što ne sa­mo da sna­ži uvre­že­nu
po­la­ri­za­ci­ju „mi“ – „oni“ (ka­rak­te­ri­stič­nu za dis­kurs ko­ji ot­kri­va dis­kri­mi­
na­tor­ske, ra­si­stič­ke, kse­no­fo­bič­ne i slič­ne ide­o­lo­gi­je)43, već, ka­ko to ana­
li­za me­ta­fo­re zid ­ a u sle­de­ćem odelj­ku tek­sta po­ka­zu­je, po­sta­je i oki­dač,
sred­stvo za oprav­da­nje da­lje dru­štve­ne ak­ci­je, ka­ko bi se za­šti­ti­la dr­ža­va
(sad­ rž­ at­ elj) i nje­na te­la (sad ­ rž­ an
­ i objekt­ i).

3.2. Me­ta­fo­ra zi­da

Po­i­ma­nje dr­ža­ve kao „ome­đe­nog pro­sto­ra ko­ji šti­ti svo­ju unu­tra­
šnjost od spolj­ne opa­sno­sti“,44 pod­sti­če per­ce­pi­ra­nje po­ja­ča­nih mi­grant­skih
kre­ta­nja kao pret­nje, pre­ko me­ta­fo­re kre­ta­nja ve­li­ke ko­li­či­ne vo­de pro­tiv
ko­je se dr­ža­va bra­ni, što ak­ti­vi­ra me­ta­fo­ru zid ­ a, ko­ja je u me­to­ni­mij­skom
od­no­su sa me­ta­fo­rom drž­ av­ a je sad­ rž­ at­ elj. Po­di­za­nje ra­znih ob­li­ka fi­zič­kih,
te men­tal­nih, zi­do­va na gra­ni­ci Sr­bi­je sa Ma­đar­skom i Hr­vat­skom ka­ko bi
se za­u­sta­vi­lo da­lje kre­ta­nje mi­gra­na­ta ka sre­di­šnjim de­lo­vi­ma EU, ot­kri­
va eva­lu­a­tiv­no pred­sta­vlja­nje dva pro­sto­ra – već usta­no­vlje­no kon­cep­tu­
a­li­zo­va­nje EU kao neo­svo­ji­ve tvr­đa­ve,45 a Sr­bi­je kao lo­go­ra. U sve­tlu she­
me sad ­ rž­ av­ an­ ja ta­kvo pred­sta­vlja­nje ima dve va­žne ide­o­lo­ške im­pli­ka­ci­je:
a) bu­du­ći sad ­ rž­ an
­ i objekt­ i (ov­de mi­gran­ti) ili pri­pa­da­ju ili ne pri­pa­da­ju
sad­ rž­ at­ el­ ju, što vo­di ka vred­no­snoj po­de­li na „nas“ i „njih“, i b) za­pre­mi­
na sad ­ rž­ at­ el­ ja je ogra­ni­če­na, što, s dru­ge stra­ne, im­pli­ci­ra pred­u­zi­ma­nje

42 An­dre­as Mu­solff, 2015, op. cit.

43 V. Paul Chil­ton, op. cit.; Teun A. Van Dijk, op. cit.
44 Jo­nat­han Char­te­ris-Black, 2006, op. cit., str. 563.
45 An­dre­as Mu­solff, 2004, op. cit.

206
 Metaforička poimanja migrantske krize u medijskom diskursu Srbije

me­ra ko­je će uti­ca­ti na to da bu­du­ći sa­dr­ža­ni objek­ti ne pre­ma­še ras­po­lo­

ži­vi pro­stor unu­tar gra­ni­ca sa­dr­ža­te­lja,46 tj. pri­me­nu re­strik­tiv­ne po­li­ti­ke
pre­ma mi­gran­ti­ma. Ka­ko se vi­di iz pret­hod­nog odelj­ka, mi­gran­ti po­i­ma­
ni kao po­pla­va, ta­las, cu­na­mi pre­te da pre­pla­ve, tj. pre­pu­ne ka­pa­ci­tet sa­
drž ­ at­ el­ ja, ov­de EU, usled če­ga se po­di­žu pre­pre­ke – zid, či­je zna­če­nje se
po­me­ra sa fi­zič­kog pla­na na onaj ap­strakt­ni, te ta­ko zid po­sta­je sred­stvo
od­bra­ne dr­ža­ve od pre­te­će dru­štve­ne si­le, mi­gra­na­ta kon­cep­tu­a­li­zo­va­nih
kao pri­rod­na si­la vod ­ e.
Me­ta­fo­rič­nost raz­li­či­tih lek­sič­kih iz­ra­za u ni­že na­ve­de­nim pri­me­ri­
ma – ogra­da, zid, osve­tlja­va­ju iz­ra­zi sa ko­ji­ma obra­zu­ju sle­de­će sin­tag­me
– ma­la ogra­da, ve­li­ka ogra­da, po­sta­vi­ti zid.
19) „Ma­lom“ ogra­dom, ka­ko je sa­op­šte­no, tre­ba da se us­po­sta­vi je­
dan ogra­đe­ni bez­bed­no­sni ko­ri­dor, ko­ji će omo­gu­ći­ti po­ja­ča­nu kon­tro­lu
ta­la­sa mi­gra­na­ta. (Po­li­ti­ka, 13.11.2015.)
20) Po­sta­vlja­nje zi­da pred­sta­vlja naj­o­štri­je kr­še­nje ljud­skih pra­va
i slo­bo­de kre­ta­nja. (Ku­rir, 19.6.2015.)
21) Ni­kad Ma­đar­ska ni­je bi­la be­dem za na­je­zde s is­to­ka. (RTS, 19.6.2015.)
22) Ba­ri­ka­da za mi­gran­te (Ku­rir, 19.6.2015.)
23) Austri­ja od­u­sta­je od „ve­li­ke“ ogra­de na zah­tev Slo­ve­ni­je. (Po­li­
ti­ka, 13.11.2015.)
24) Faj­man je na taj na­čin re­a­go­vao na na­log mi­ni­star­ke unu­tra­šnjih
po­slo­va Austri­je Jo­ha­ne Mikl-Lajt­ner za iz­ra­du pla­na „gra­đe­vin­skih me­ra“
na gra­ni­ci pre­ma Slo­ve­ni­ji, za ko­je je re­kla da se „na­rav­no ra­di o ogra­di“,
ali uz ob­ja­šnje­nje da sva­ka ogra­da ima i ka­pi­ju. (No­vi ma­ga­zin, 29.10.2015.)
25) „Ta ži­ca bo­dlji­ka­va, po­sta­la je eufe­mi­zam. Ni­ko ni­je po­di­zao zid,
ili ogra­du, svi su sa­mo na­me­šta­li bo­dlji­ka­vu ži­cu. Mi ne­će­mo po­di­za­ti ži­cu
...“, re­kao je on [pre­mi­jer Vučić]. (Ta­njug, 20.11.2015.)
Me­ta­fo­ra zid
­ a, ka­ko se to kon­tek­stu­al­no is­ka­zu­je, ima dve re­to­rič­
ke funk­ci­je: funk­ci­ju ube­đi­va­nja u is­prav­nost pred­u­ze­te ak­ci­je i funk­ci­ju
eva­lu­a­ci­je. Ogra­de, „ma­le“ i „ve­li­ke“, be­de­mi, ba­ri­ka­de, ka­pi­ja – svi ovi iz­ra­zi
pod­sti­ču ne­ga­tiv­nu eva­lu­a­ci­ju i ko­ri­ste se „da opi­šu ona svoj­stva po­li­ti­ke
ko­ja se sma­tra­ju uglav­nom ne­po­pu­lar­nim“.47 Po­tvr­du na­la­zi­mo u pri­me­ru
(25) gde se zid kao ogra­da ili po­di­za­nje bo­dlji­ka­ve ži­ce od stra­ne srp­skih
zva­nič­ni­ka ne­ga­tiv­no vred­no­sno od­re­đu­ju.48

46 V. Chri­stop­her Hart, 2011b, op. cit., str. 80.

47 Jo­nat­han Char­te­ris-Black, 2004, op. cit., str. 206.
48 Ov­de is­ti­če­mo da cilj na­še ana­li­ze ni­je po­re­đe­nje sta­vo­va srp­skih i evrop­skih zva­
nič­ni­ka u po­gle­du mi­grant­ske kri­ze (što bi zah­te­va­lo i dru­ga­či­ju or­ga­ni­za­ci­ju
kor­pu­sa pri­me­ra), već uoča­va­nje me­ta­fo­rič­kih obra­za­ca u srp­skom me­dij­skom
dis­kur­su i nji­ho­vih po­ten­ci­jal­nih ide­o­lo­ških od­re­đe­nja. No, u ovom de­lu ra­da po­
je­di­ne za­ključ­ke pod­sta­kli su iz­dvo­je­ni pri­me­ri.

207
Hereticus, 1–2/2016 Tatjana Đurović

No, ka­ko to pri­me­ri od (20) do (24) po­ka­zu­ju, sa sta­no­vi­šta zva­nič­

ni­ka EU či­je iz­ja­ve se pre­no­se u me­dij­skom dis­kur­su na srp­skom je­zi­ku,
re­a­li­za­ci­je me­ta­fo­re zi­da ima­ju po­zi­tiv­nu ko­no­ta­ci­ju u smi­slu je­di­nog pre­
o­sta­log me­ha­ni­zma od­bra­ne sad ­ rž­ at­ el­ ja dr­ža­ve EU od po­pla­ve i cu­na­mi­ja
mi­gra­na­ta. Otud iz­bor me­ta­fo­re vod­ e za po­i­ma­nje mi­grant­ske kri­ze, te svih
ne­ga­tiv­nih im­pli­ka­ci­ja ko­je pro­iz­vo­di u ka­rak­te­ri­sa­nju mi­gra­na­ta, pro­sto
pod­ra­zu­me­va me­ta­fo­ru zid ­ a, kao pod­jed­na­ko oprav­dan me­ta­fo­rič­ki opis
za­u­sta­vlja­nja mi­grant­skih kre­ta­nja.
Dru­gim re­či­ma, emo­ci­o­nal­no obo­je­ne me­ta­fo­re po­pla­ve, ta­la­sa, cu­
na­mi­ja, či­ja je funk­ci­ja da pod­stak­nu ose­ća­nje ugro­že­no­sti od do­la­ska ve­
li­kog bro­ja mi­gra­na­ta, una­pred su pri­pre­mi­le naj­ši­ru jav­nost da su zi­do­vi
i ba­ri­je­re neo­p­hod­no sred­stvo za­šti­te od de­per­so­ni­fi­ko­va­ne si­le – mi­gra­
na­ta. Une­ko­li­ko dru­ga­či­ju ar­gu­men­ta­ci­ju nu­di pri­mer (19), gde se ne­ga­
tiv­no od­re­đe­nje lek­se­ma me­ta­fo­re zid ­ a ubla­ža­va iz­ra­zom „ma­la“ ogra­da,
kao kon­trast onoj „ve­li­koj“ (pri­mer 23), ko­jom se is­ti­če po­želj­ni­ji vid hit­
nog re­a­go­va­nja ra­di us­po­sta­vlja­nja kon­tro­le nad ta­la­som iz­be­gli­ca. Isto
ta­ko, po­seb­no je su­ge­stiv­na iz­ja­va evrop­ske zva­nič­ni­ce (u pri­me­ru 24) da
sva­ka ogra­da ima i ka­pi­ju, sa im­pli­ka­ci­jom da ka­pi­ja mo­že bi­ti i otvo­re­na,
ali za ma­li broj oda­bra­nih mi­gra­na­ta.
Me­đu­tim, u pri­me­ri­ma (26–37) blo­ki­ra­nje da­ljeg kre­ta­nja mi­gra­na­ta
pre­ko Sr­bi­je u EU, me­ta­fo­rič­ki pred­sta­vlje­no uz po­moć zid ­ a, po­sta­je iz­u­
zet­no vred­no­sno i ne­ga­tiv­no obe­le­že­no. Ta­ko se kon­kret­ni be­ton­ski zi­do­
vi, be­de­mi ili ogra­de od bo­dlji­ka­ve ži­ce ko­je Ma­đar­ska i Hr­vat­ska po­di­žu
pre­ma Sr­bi­ji po­i­ma­ju od stra­ne evrop­skih i srp­skih uče­sni­ka u dis­kur­su
kao bra­na ko­ja na ap­strakt­nom pla­nu šti­ti tvr­đa­vu Evro­pu od sve­ga što je
ne­e­vrop­sko, stra­no i tu­đe, a pro­stor sad ­ rž­ at­ el­ ja Sr­bi­je za srp­ske uče­sni­ke
u istom dis­kur­su po­sta­je lo­gor i sa­bir­ni cen­tar.
26) „Pao“ ma­đar­ski zid (Ta­njug, 7.8.2015.)
27) Ma­đa­ri di­žu „ki­ne­ski zid“ zbog azi­la­na­ta. (Ve­čer­nje no­vo­sti,
17.6.2015.)
28) Na ko­ji na­čin će Bri­sel spre­či­ti [..] Vik­to­ra Or­ba­na da usred
Evro­pe po­di­že no­vi Ber­lin­ski zid osta­je ne­ja­sno. (Ve­sti on­lajn, 19.6.2015.)
29) Mi­ni­star­ka unu­tra­šnjih po­slo­va Austri­je Jo­ha­na Mikl-Lajt­ner
ka­že ako se sta­nje sa iz­be­gli­ca­ma ne sta­vi pod kon­tro­lu bi­će neo­p­hod­no
da se iz­gra­di tvr­đa­va Evro­pa. (Ta­njug, 23.10.2015.)
30) „Ni­je ma­đar­ski zid, ne­go evrop­ski zid.“ (B92, 1.9.2015.)
31) La­slo To­roc­kai, gra­do­na­čel­nik Asot­ha­lo­ma, po­gra­nič­nog me­sta
ko­je je na pr­vom uda­ru na­je­zde, tra­ži i po­di­za­nje zi­da, kao ko­nač­nu for­
ti­fi­ka­ci­ju Tvr­đa­ve Evro­pa. (Po­li­ti­ka, 13.3.2015.)
32) Mi­grant­ska kri­za na­ru­ša­va evrop­sku tvr­đa­vu (na­slov) (Ve­sti on­
lajn, 29.8.2015.)
208
 Metaforička poimanja migrantske krize u medijskom diskursu Srbije

Iz­dvo­je­ni pri­me­ri po­tvr­đu­ju da se kon­cep­tu­a­li­za­ci­ja dr­ža­ve za­sni­

va na du­bo­ko ute­lo­vlje­noj she­mi sa­dr­ža­va­nja i nje­nim struk­tur­nim ele­
men­ti­ma, unu­tra­šnjost, spo­lja­šnost i gra­ni­ce, gde se ne­ra­zu­me­va­nje dru­
gih kul­tu­ra i kse­no­fo­bi­ja u je­zi­ku ova­plo­ću­ju pu­tem iz­ra­za o po­di­za­nju
men­tal­nih ba­ri­je­ra. Iako su raz­lo­zi ko­ji su do­ve­li do gra­đe­nja Ki­ne­skog
(da se spre­če upa­di ne­že­lje­nih no­mad­skih ple­me­na) ili Ber­lin­skog zi­da
(da one­mo­gu­ći pre­be­ge) su­štin­ski dru­ga­či­ji od onih za po­di­za­nje zi­da na
ma­đar­sko-srp­skoj ili hr­vat­sko-srp­skoj gra­ni­ci, poj­mov­no po­i­sto­ve­ći­va­nje
po­to­njih zi­do­va, pre­ko je­zič­kih iz­ra­za ma­đar­ski zid, ki­ne­ski zid, ber­lin­ski
zid, evrop­ski zid, sa onim pret­hod­ni­ma po­či­va na fi­zič­kom aspek­tu zi­da
– raz­dva­ja­nje dva pro­sto­ra. To na ap­strakt­nom ni­vou po­sta­je sim­bol raz­
dva­ja­nja dva su­prot­sta­vlje­na sad ­ rž­ at­ el­ ja i osnov dru­gih ide­o­lo­ških po­de­la
na „nas“ i „njih“, „Evro­pu“ i „Ne-Evro­pu“, „ci­vi­li­za­ci­ju“ i „var­va­re“, „kul­
tu­ru“ i „ne­kul­tu­ru“. Šta­vi­še, ti iz­ra­zi po­ja­ča­va­ju kon­cep­tu­a­li­za­ci­ju EU kao
tvr­đa­ve, opa­sa­ne vi­so­kim zi­do­vi­ma, ko­ju, ka­ko to po­ka­zu­ju pri­me­ri od (29)
do (32), pod­jed­na­ko pri­hva­ta­ju i evrop­ski i srp­ski uče­sni­ci u dis­kur­su, ali
sa dru­ga­či­jim eva­lu­a­tiv­nim sa­dr­ža­jem.
Na­i­me, po­sta­vlja­nje ogra­de od bo­dlji­ka­ve ži­ce na gra­ni­ci Sr­bi­je sa
Ma­đar­skom, a ti­me i sa EU, pod­sti­če iz­u­zet­no vred­no­sno bre­me­ni­to po­
i­ma­nje sad ­ rž­ at­ el­ ja Sr­bi­je od stra­ne srp­skih uče­sni­ka u dis­kur­su kao lo­
go­ra, Aušvi­ca, evrop­skog Mek­si­ka, ka­ko to po­ka­zu­ju iz­dvo­je­ni pri­me­ri (od
[33] do [37]).
33) „Vre­me je da se Evro­pa iz­ja­sni da li je Evro­pa zi­do­va pro­šlost
ili bu­duć­nost. Ja sam mi­slio da je Ber­lin­ski zid pao, a sa­da se pra­ve no­vi
zi­do­vi“, po­ru­čio je Da­čić. Evro­pa bi, ka­ko je re­kao, tre­ba­lo da po­ka­že da
li Bal­kan tre­ti­ra kao deo EU ili kao pro­stor ome­đen zi­do­vi­ma. (Po­li­ti­ka,
25.6.2015.)
34) Aušvic 21. ve­ka (Ku­rir, 19.6.2015.)
35) On je is­ta­kao da Sr­bi­ja ne­će po­di­za­ti zi­do­ve pre­ma dru­gi­ma, za­
tva­ra­ti se i „ži­ve­ti u Aušvi­cu“. [pre­mi­jer Vučić] (Ku­rir, 19.6.2015.)
36) Na pi­ta­nje da li Sr­bi­ja mo­že da po­sta­ne evrop­ski Mek­si­ko, ka­
že [Radoš Đu­ro­vić, iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za za­šti­tu i po­moć tra­ži­o­ci­ma
azi­la], da ni­je is­klju­če­no da Sr­bi­ja bu­de me­sto gde će se sve vi­še lju­di sku­
plja­ti. (Ku­rir, 19.6. 2015.)
37) Sr­bi­ja ni­je lo­gor (Blic, 19.6.2015.)
Po­nov­nim usme­ra­va­njem pa­žnje na sa­mo je­dan aspekt poj­ma zi­da,
i to od bo­dlji­ka­ve ži­ce, ak­ti­vi­ra­ju se dru­gi je­zič­ki iz­ra­zi ko­ji svo­jim sna­
žnim vred­no­snim od­re­đe­njem ima­ju za cilj ne sa­mo da is­tak­nu uvre­že­
ne sta­vo­ve o ko­lek­tiv­nom pod­va­ja­nju na „mi“ – еntitete unu­tar pro­sto­ra
i „oni“ – en­ti­te­te iz­van pro­sto­ra, već i još uvek pri­sut­nu per­cep­ci­ju ko­ja
vla­da me­đu po­je­di­nim dis­kurs­nim uče­sni­ci­ma da će bu­du­ći od­no­si Sr­bi­je
209
Hereticus, 1–2/2016 Tatjana Đurović

i EU po­či­va­ti na slič­nim, ma­nje ili vi­še pri­kri­ve­nim, po­de­la­ma, ne­rav­no­

prav­nim od­no­si­ma i po­sta­vlja­nju (men­tal­nih) gra­ni­ca.
Na kra­ju ovog odelj­ka is­tak­ni­mo još jed­nu va­žnu oso­be­nost me­ta­
fo­re – pu­tem per­spek­ti­vi­za­ci­je i is­ti­ca­nja jed­nog de­la poj­ma ista me­ta­fo­ra
mo­že ostva­ri­ti i po­zi­tiv­nu i ne­ga­tiv­nu eva­lu­a­ci­ju. Dok se po­di­za­nje ra­znih
ba­ri­je­ra od stra­ne evrop­skih uče­sni­ka u dis­kur­su po­i­ma kao vred­no­sno
po­zi­tiv­no (jer se ti­me oprav­da­va oču­va­nje EU kao sad ­ rž­ at­ el­ ja od ve­li­kih
mi­grant­skih kre­ta­nja), do­tle is­toj ak­tiv­no­sti dru­gi uče­sni­ci – mi­gran­ti –
da­ju ne­ga­tiv­no vred­no­sno od­re­đe­nje, jer na poj­mov­nom pla­nu to spre­ča­va
nji­ho­vo kret­ an­ je ka po­sti­za­nju ci­lja. Ne­ga­tiv­na eva­lu­a­ci­ja me­ta­fo­re zid ­a
oči­tu­je se i u iz­ja­va­ma srp­skih po­li­ti­ča­ra, po­li­tič­kih ana­li­ti­ča­ra i no­vi­na­ra,
jer se per­ce­pi­ra kao no­va pre­pre­ka na pu­tu pri­bli­ža­va­nja Sr­bi­je pro­sto­ru
EU. Otud u ap­strakt­nom smi­slu i po­di­za­nje zid ­ a i nje­go­vo ru­še­nje mo­gu
se raz­u­me­ti kao pod­jed­na­ko oprav­da­ne dru­štve­ne ak­tiv­no­sti,49 u za­vi­sno­
sti od to­ga šta se ovim poj­mom na­sto­ji is­ta­ći a šta pri­kri­ti.

4. Za­klju­čak
U kon­tek­stu ak­tu­el­nih dru­štve­nih de­ša­va­nja u ve­zi sa mi­grant­skom
kri­zom u ovom ra­du po­ku­ša­li smo da uka­že­mo na do­mi­nant­ne obra­sce
me­ta­fo­rič­kog po­i­ma­nja mi­gra­na­ta u me­dij­skom dis­kur­su na srp­skom je­zi­
ku. Je­zič­ke re­a­li­za­ci­je me­ta­fo­ra vod­ e i zid­ a, od­no­sno poj­mov­no po­ve­za­nih
sli­kov­nih she­ma, kret­ an ­ ja i sad
­ rž­ av­ an
­ ja, omo­gu­ća­va­ju, ka­ko to kva­li­ta­tiv­
na ana­li­za pri­me­ra po­ka­zu­je, ne sa­mo da se ot­kri­ju ra­zno­vr­sni ide­o­lo­ški
aspek­ti tek­sta i kon­cep­tu­a­li­za­ci­je, već i da se osna­že eva­lu­a­tiv­no bre­me­ni­ti
sta­vo­vi i mi­šlje­nja. Per­ce­pi­ra­nje mi­gra­na­ta kao de­per­so­ni­fi­ko­va­ne pret­nje
i si­le van kon­tro­le kroz mno­go­broj­ne lek­se­me poj­mov­ne me­ta­fo­re vod ­e
pod­vla­či već uoče­ne ide­je u ova­kvoj vr­sti dis­kur­sa o (ile­gal­nim) mi­gran­ti­
ma kao o dru­štve­noj ka­ta­stro­fi, ka­ko bi se pred­u­pre­dio bi­lo ka­kav ose­ćaj
em­pa­ti­je,50 ali i da bi se pri­do­bi­lo i pri­pre­mi­lo jav­no mnje­nje za bu­du­će
me­re. No, ver­bal­ni pri­me­ri me­ta­fo­re zid ­ a kao vid po­i­ma­nja od­bra­ne unu­
tra­šnjeg sa­dr­ža­ja dr­ža­ve i ta­ko pod­stak­nu­tog per­ce­pi­ra­nja dva sad ­ rž­ at­ e­
lja – Sr­bi­je kao lo­go­ra a Evrop­ske uni­je kao tvr­đa­ve, pod­jed­na­ko pod­sti­ču
ne­ga­tiv­ne vred­no­sne su­do­ve i du­bo­ko uvre­že­ne bi­nar­ne po­de­le na „nas“
i „njih“. Ob­je­di­nju­ju­ći je­zik, kog­ni­ci­ju i dru­štve­nu re­al­nost po­ku­ša­li smo
da po­ka­že­mo ka­ko kog­ni­tiv­ne struk­tu­re i is­ti­ca­nje od­re­đe­nih poj­mov­nih
aspe­ka­ta funk­ci­o­ni­šu kao in­stru­ment ube­đi­va­nja i vred­no­snog obe­le­ža­va­nja.

49 V. Jo­nat­han Char­te­ris-Black, 2004, op. cit., str. 98.

50 V. Jo­nat­han Char­te­ris-Black, 2006, оp. cit., str. 569.

210
 Metaforička poimanja migrantske krize u medijskom diskursu Srbije

Ta­tja­na Dju­ro­vic

ME­TAP­HOR PAT­TERNS OF THE MI­GRANT CRI­SIS

IN SER­BIAN ME­DIA DI­SCO­UR­SE

Sum­mary
Co­uc­hed in a wi­de the­o­re­ti­cal fra­me­work which synthe­si­ses con­cepts and
ope­ra­ti­ons of both Cog­ni­ti­ve Lin­gu­i­stics and Cri­ti­cal Di­sco­ur­se Analysis, the pa­per
in­ve­sti­ga­tes the to­pic of mi­grant cri­sis in Ser­bian me­dia di­sco­ur­se. The analysis
of da­ta col­lec­tion, com­pi­led from texts pu­blis­hed in va­ri­o­us print and elec­tro­nic
news me­dia in 2015, fo­cu­ses on ver­bal in­stan­ti­a­ti­ons of two in­ter­re­la­ted cog­ni­ti­ve
sche­mas – mov­ em ­ ent and cont­ ai­nm­ ent, par­ti­cu­larly pin­po­in­ting the wat­ er and wall
me­tap­hors. The pa­per aims: a) to show how the symbi­o­sis of lan­gu­a­ge, cog­ni­tion
and so­cial re­a­lity un­packs the fra­ming of di­sco­ur­se par­ti­ci­pants, and b) to esta­
blish how the per­spec­ti­vi­sing or hig­hlig­hting of one com­po­nent of a con­cep­tual
struc­tu­re helps gu­i­de so­cial ac­tion and re­vi­ve co­vert or overt ide­o­lo­gi­es. Both me­
tap­hors, wat­ er and wall, are shown to be highly rhe­to­ri­cal – the sa­me me­tap­hor
in­vo­kes dif­fe­rent eva­lu­a­ti­ve la­bel­ling de­pen­ding on the mo­ti­va­tion of di­sco­ur­se
par­ti­ci­pants which un­der­li­es the me­tap­hor cho­i­ce. It ap­pe­ars that so­me par­ti­ci­
pants in Ser­bian me­dia di­sco­ur­se, whi­le op­ting for the gi­ven me­tap­hor, are not
fully awa­re of its ide­o­lo­gi­cal lo­a­ded­ness, and its ro­le in cre­a­ting so­cial re­a­li­ti­es.
Key words: Ser­bian me­dia di­sco­ur­se, wa­ter me­tap­hor, wall me­tap­hor, Cog­ni­
ti­ve Lin­gu­i­stics, Cri­ti­cal Di­sco­ur­se Analysis, mi­grant cri­sis.

211
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

UDK 342.732(497.11)
340.134:659.3/.4(497.11)
316.774/.775:351.751(497.11)
32.019.5(497.11)
659.3/.4:174(497.11)

Stefan Dušanić
doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

USTAVNOST OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI

IZDAVAČA MEDIJA

Re­zi­me: Za­kon o jav­nom in­for­mi­sa­nju i me­di­ji­ma, ko­ji je stu­pio na sna­gu

5. av­gu­sta 2014. go­di­ne, uveo je pr­vi put u naš prav­ni si­stem objek­tiv­nu od­go­
vor­nost iz­da­va­ča me­di­ja za šte­tu na­sta­lu ob­ja­vlji­va­njem in­for­ma­ci­ja. Ana­li­zi­ra­ju­ći
re­le­vant­ne do­ma­će, stra­ne i me­đu­na­rod­ne pro­pi­se, struč­nu li­te­ra­tu­ru i sud­sku
prak­su, autor utvr­đu­je da ova vr­sta od­go­vor­no­sti ni­je u skla­du sa Usta­vom Re­pu­
bli­ke Sr­bi­je, ni sa Evrop­skom kon­ven­ci­jom o ljud­skim pra­vi­ma.
Ključ­ne re­či: Objek­tiv­na od­go­vor­nost. – Iz­da­vač me­di­ja. – Du­žna no­vi­nar­ska pa­
žnja. – Slo­bo­da mi­šlje­nja i iz­ra­ža­va­nja. – Slo­bo­da jav­nog in­for­mi­sa­nja

1. Uvod
Me­dij­sko pra­vo Sr­bi­je ve­o­ma je di­na­mič­no. U pe­ri­o­du od 1998. go­
di­ne do da­nas ključ­ni pro­pis ove obla­sti, Za­kon o jav­nom in­for­mi­sa­nju,
me­njan je čak pet pu­ta (1998, 2003, 2005, 2009, 2014), a mno­ge od­red­be
za­ko­na u tri ma­ha sta­vlja­ne su van sna­ge od­lu­ka­ma (Sa­ve­znog) Ustav­nog
su­da (2001, 2010, 2011).1 Pr­vim od ovih pro­pi­sa, ozlo­gla­še­nim za­ko­nom
od 1998. go­di­ne na­mer­no je ugu­še­na slo­bo­da me­di­ja iz­ba­ci­va­njem či­ta­vih
in­sti­tu­ta nje­ne za­šti­te.2 Sve po­to­nje iz­me­ne za­ko­na osci­li­ra­le su iz­me­đu
slo­bod­ni­jeg i re­pre­siv­ni­jeg pri­stu­pa me­di­ji­ma, za­vi­sno od tre­nut­nog od­
no­sa vla­sti pre­ma po­je­di­nim jav­nim gla­si­li­ma. Naj­zad, po­sle dve od­lu­ke
Ustav­nog su­da i ve­li­kog ot­po­ra jav­no­sti po­vo­dom vi­so­kih ka­zni u za­ko­
nu od 2009. go­di­ne, do­net je 2014. go­di­ne, u ka­zne­nom po­gle­du, znat­no
bla­ži pro­pis – Za­kon o jav­nom in­for­mi­sa­nju i me­di­ji­ma – ZJIM (Slu­žbe­ni
gla­snik RS, br. 83/2014).
Ovaj za­kon uvo­di niz no­vi­na. Za na­šu te­mu naj­zna­čaj­ni­je su iz­
me­ne ter­mi­na (jav­no gla­si­lo pro­me­nje­no je u me­dij, a osni­vač u iz­da­vač)

1 Pro­pi­si ko­ji ni­su vi­še na sna­zi i prav­na shva­ta­nja ci­ti­ra­ni su iz in­ter­net ba­ze po­
da­ta­ka Pa­ra­graf Lex.
2 Vla­di­mir Vo­di­ne­lić, Pra­vo ma­sme­di­ja, Fa­kul­tet za po­slov­no pra­vo u Be­o­gra­du,
Beo­grad 2003, 64–67.

212
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

i, ključ­no, uvo­đe­nje objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča me­di­ja za šte­tu na­

sta­lu ob­ja­vlji­va­njem in­for­ma­ci­je.3 Ova od­go­vor­nost je pro­ble­ma­tič­na iz vi­
še raz­lo­ga. Pre sve­ga, po­o­štre­na imo­vin­ska od­go­vor­nost me­di­ja la­ko mo­že
ne­ga­tiv­no da uti­če na slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja i jav­nog in­for­mi­sa­nja. Ta­ko­đe,
ovaj vid od­go­vor­no­sti ko­si se sa su­bjek­tiv­nom od­go­vor­no­šću no­vi­na­ra
i od­go­vor­nog ured­ni­ka po osno­vu do­ka­za­ne kri­vi­ce. Pre­ma svim pret­hod­
nim za­ko­ni­ma, osni­vač, no­vi­nar i od­go­vor­ni ured­nik so­li­dar­no su od­go­va­
ra­li ako se nji­ho­va kri­vi­ca do­ka­že, kao iz­uz­ e­tak u od­no­su na op­šti re­žim
pret­po­sta­vlje­ne kri­vi­ce iz čl. 154 Za­ko­na o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma – ZOO
(Sl. list SFRJ, br. 29/78).4 Po­sled­nje iz­me­ne stvo­ri­le su ap­surd­nu si­tu­a­
ci­ju – za­što bi se bi­lo ko tru­dio da do­ka­že kri­vi­cu no­vi­na­ra ili ured­ni­ka
ako iz­da­vač, ko­ji je po pra­vi­lu pla­te­žno spo­sob­ni­ji, od­go­va­ra bez ob­zi­ra
na nju? Do ova­kve si­tu­a­ci­je ne bi mo­glo da do­đe da je uslov za od­go­vor­
nost iz­da­va­ča po­sto­ja­nje kri­vi­ce no­vi­na­ra, od­no­sno od­go­vor­nog ured­ni­
ka, po ana­lo­gi­ji sa od­go­vor­no­šću po­slo­dav­ca za za­po­sle­ne iz čl. 170 ZOO.5
Ovo, me­đu­tim, ni­je slu­čaj. Na taj na­čin, na­net je ozbi­ljan uda­rac si­ste­mu
gra­đan­ske od­go­vor­no­sti me­di­ja – bez su­bjek­tiv­nog ele­men­ta no­vi­nar­ske
pa­žnje sud ne mo­že ade­kvat­no da pro­ce­ni či­ja pra­va i in­te­re­si u od­re­đe­
nom slu­ča­ju pre­te­žu. Ako ove iz­me­ne poč­nu da se pri­me­nju­ju,6 po na­šem
mi­šlje­nju, do­ći će do znat­nog pa­da no­vi­nar­ske pa­žnje i „za­mr­za­va­ju­ćeg“
efek­ta na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja.
Ka­ko bi se is­pi­ta­la uskla­đe­nost ovih od­re­da­ba sa Usta­vom Re­pu­bli­
ke Sr­bi­je i Evrop­skom kon­ven­ci­jom o ljud­skim pra­vi­ma, ovo raz­ma­tra­nje
smo po­de­li­li na dva de­la. Pr­vi, ko­jim će­mo po­ku­ša­ti da de­talj­no raz­lo­ži­mo
gra­đan­sko­prav­ne aspek­te ove od­go­vor­no­sti, i dru­gi, u ko­jem se na ova­ko
utvr­đe­no ap­strakt­no sta­nje pri­me­nju­je test pro­por­ci­o­nal­no­sti za­di­ra­nja

3 Za­kon pro­pi­su­je ovu od­go­vor­nost i u slu­ča­ju neo­bja­vlji­va­nja od­go­vo­ra na in­for­

ma­ci­ju (čl. 112, st. 2). Ona, me­đu­tim, ni­je pred­met ovog ra­da jer je, u su­šti­ni,
na­sta­vak dru­gog sred­stva prav­ne za­šti­te, te za­slu­žu­je za­seb­nu ana­li­zu. Vi­še o ob­-
ja­vlji­va­nju od­go­vo­ra vid. Dra­gi­ca Po­pe­sku, Za­šti­ta pra­va lič­no­sti od po­vre­da u ma­
sme­di­ji­ma, Prav­ni fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta Uni­on, Be­o­grad 2014, 47–134.
4 Kri­vi­ca tri­ju li­ca za­pra­vo je sa­dr­ža­na u rad­nja­ma jed­nog. Prav­nom li­cu se, na­i­me,
kri­vi­ca utvr­đu­je kroz po­stu­pa­nje od­go­vor­nog fi­zič­kog li­ca, što je ov­de od­go­vor­ni
ured­nik. S ob­zi­rom na to da je du­žnost ured­ni­ka da nad­gle­da rad no­vi­na­ra, nje­go­
va je cul­pa in vi­gi­len­do sa­mim tim što no­vi­nar ni­je po­stu­pio sa du­žnom pa­žnjom.
Dra­gi­ca Po­pe­sku, Gra­đan­sko­prav­na za­štit­na pra­va pri­vat­no­sti od po­vre­da pu­tem
ma­sme­di­ja, Slu­žbe­ni gla­snik, Be­o­grad 2008, 225–227.
5 Iako je po svo­joj pri­ro­di od­go­vor­nost za dru­gog, od­go­vor­nost po­slo­dav­ca je­ste
objek­tiv­na po svom osno­vu, jer njen uslov ni­je kri­vi­ca od­go­vor­nog li­ca. Vid. Ma­
ri­ja Ka­ra­ni­kić-Mi­rić, Objek­tiv­na od­go­vor­nost za šte­tu, Prav­ni fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta
u Be­o­gra­du, Be­o­grad 2013, 62.
6 U vre­me pi­sa­nja ovih re­do­va još ni­je bi­lo pra­vo­sna­žnih me­ri­tor­nih pre­su­da po
no­vom ZJIM, usled ne­dav­nog stu­pa­nja na sna­gu, za­gu­še­no­sti pra­vo­su­đa i štraj­ka
advo­ka­ta ko­ji se u me­đu­vre­me­nu do­go­dio.

213
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

u pra­va, u sve­tlo­sti od­re­da­ba Usta­va i Kon­ven­ci­je, kao i re­le­vant­ne prak­

se Ustav­nog su­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va
ko­ja ih pra­ti.

2. Od­go­vor­nost iz­da­va­ča me­di­ja

Pre ne­go što ana­li­zi­ra­mo ustav­nost od­re­da­ba o od­go­vor­no­sti, po­
treb­no je da utvr­di­mo ko­ji su uslo­vi za us­po­sta­vlja­nje te od­go­vor­no­sti, tj.
da raz­lo­ži­mo nje­ne ele­men­te: rad­nju, pro­tiv­prav­nost, šte­tu, uzroč­nu ve­zu
rad­nje i šte­te, kao i osno­ve is­klju­če­nja od­go­vor­no­sti. Ov­de tre­ba sta­vi­ti
i dve me­to­do­lo­ške na­po­me­ne. Pr­vo, štet­na rad­nja mo­ra da bu­de de­fi­ni­sa­
na, jer je pred­met ana­li­ze po­se­ban vid objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti, a ne op­
šti gra­đan­sko­prav­ni de­likt. Dru­go, pro­tiv­prav­nost i rad­nja bi­će za­jed­no
ob­ra­đe­ni, usled to­ga što spe­ci­fič­no­sti me­dij­skog pra­va i for­mu­la­ci­je tek­
sta ZJIM to uslo­vlja­va­ju, ali i to­ga što od­su­stvu­je ele­ment kri­vi­ce, ko­ji bi
ina­če pro­tiv­prav­nost ob­u­hva­tao.7

2.1. Rad­nja i pro­tiv­prav­nost

Op­šta nor­ma o pra­vu na na­kna­du šte­te iz čl. 112 ZJIM pro­pi­su­je
da li­ce ko­je tr­pi šte­tu zbog ob­ja­vlji­va­nja in­for­ma­ci­je či­je je ob­ja­vlji­va­nje
po za­ko­nu za­bra­nje­no ima pra­vo na na­kna­du te šte­te. Sa­mim za­ko­nom
je, da­kle, u poj­mu štet­ne rad­nje (ob­ja­vlji­va­nje in­for­ma­ci­je) ob­je­di­njen
i po­jam pro­tiv­prav­no­sti („či­je je ob­ja­vlji­va­nje u skla­du sa ovim za­ko­nom
za­bra­nje­no“).8 Ko­je su to in­for­ma­ci­je? Iako za­kon po­zna­je za­bra­ne ob­ja­
vlji­va­nja u jav­nom (go­vor mr­žnje, por­no­gra­fi­ja itd.) i pri­vat­nom in­te­re­su
(za­šti­ta lič­no­sti), tu­žba za na­kna­du šte­te od­no­si se sa­mo na in­for­ma­ci­je
ko­ji­ma se po­vre­đu­ju lič­na pra­va. One se mo­gu svr­sta­ti u tri ka­te­go­ri­je:
in­for­ma­ci­je ko­ji­ma se šte­ti ča­sti i ugle­du li­ca (čl. 79), in­for­ma­ci­je ko­ji­ma
se na­ru­ša­va pri­vat­nost (čl. 80) i in­for­ma­ci­je ko­ji­ma se po­vre­đu­je pra­vo na
iden­ti­tet ili auten­tič­nost (isto u čl. 79).9
Pr­va ka­te­go­ri­ja naj­ma­nje je od­re­đe­na, jer su za­ko­ni uvek jed­no­stav­
no na­vo­di­li da nju či­ne sve in­for­ma­ci­je ko­ji­ma se po­vre­đu­je čast i ugled

7 Ši­re je pri­hva­ćen stav u na­šoj ci­vi­li­sti­ci da ZOO pred­vi­đa objek­ti­vi­zo­van po­jam

kri­vi­ce ko­ji ob­u­hva­ta pro­tiv­prav­nost. Ma­ri­ja Ka­ra­ni­kić-Mi­rić, Kri­vi­ca kao osnov
de­likt­ne od­go­vor­no­sti u gra­đan­skom pra­vu, Prav­ni fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du,
Be­o­grad 2009, 257–288. Za su­prot­no vid. Ja­kov Ra­di­šić, Obli­ga­ci­o­no pra­vo – op­šti
deo, No­mos, Be­o­grad 2008, 220–230.
8 U po­gle­du građanskopravne od­go­vor­no­sti, pro­tiv­prav­nost štet­ne rad­nje na­čel­no
se ne is­pi­tu­je kao za­se­ban po­jam. U me­dij­skom pra­vu, me­đu­tim, ovo ni­je slu­čaj.
Ka­ko je ob­ja­vlji­va­nje in­for­ma­ci­ja ključ­ni ele­ment jav­nog in­for­mi­sa­nja, a ujed­no
i štet­na rad­nja, sud mo­ra da od­me­ri da li je me­dij in­for­ma­ci­ju smeo da ob­ja­vi ili
ne, tj. da li jav­ni in­te­res pre­te­že nad pri­vat­nim. D. Po­pe­sku (2014), 36–37.
9 V. Vo­di­ne­lić (2003), 81.

214
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

li­ca. Prak­som je utvr­đe­no da ona ob­u­hva­ta ne­i­sti­ni­te na­vo­de ko­ji­ma se

li­ce pri­ka­zu­je u ne­ga­tiv­nom sve­tlu, kao i in­for­ma­ci­je ko­je su „objek­tiv­no
uvre­dlji­ve“ (u vi­du vred­no­snih oce­na i me­šo­vi­tih is­ka­za, ko­ji mo­gu bi­ti
i isti­ni­ti).10 Dru­gu ka­te­go­ri­ju, ko­ja je pre­ci­zni­je od­re­đe­na, či­ne in­for­ma­ci­je
iz pri­vat­nog ži­vo­ta,11 lič­ni pi­sa­ni za­pi­si (dnev­ni­ci, pi­sma itd.), za­pi­si li­ka
i za­pi­si gla­sa.12 Tre­ću ka­te­go­ri­ju či­ne, kao i deo pr­ve, in­for­ma­ci­je ko­ji­ma
se li­cu pri­pi­su­ju oso­bi­ne ko­je ne­ma ili od­ri­ču one ko­je ima, a raz­li­ku­je ih
to što mo­ra­ju uvek da bu­du ne­i­sti­ni­te i ne mo­ra usled nji­ho­vog ob­ja­vlji­
va­nja do­ći do po­vre­de ča­sti ili ugle­da.13 Ako in­for­ma­ci­ja spa­da u jed­nu
od ovih ka­te­go­ri­ja, za nju se ka­že da je le­zi­o­no spo­sob­na, tj. po­dob­na da
po­vre­di pra­va. Za­jed­nič­ko za sve tri ka­te­go­ri­je je­ste da se li­ce ko­je je in­
for­ma­ci­ja­ma po­go­đe­no ni­je sa­gla­si­lo sa nji­ho­vim ob­ja­vlji­va­njem, kao i da
se pri­li­kom ob­ja­vlji­va­nja mo­glo za­klju­či­ti o ko­jem li­cu je reč, tj. da je ono
uči­nje­no pre­po­zna­tlji­vim.14
Ključ­ni uslov za utvr­đi­va­nje pro­tiv­prav­no­sti rad­nje je­ste od­nos jav­
nog in­te­re­sa za ob­ja­vlji­va­nje in­for­ma­ci­ja pre­ma in­te­re­su za­šti­te pra­va lič­
no­sti. Na­čel­no, ako je ob­ja­vlji­va­nje in­for­ma­ci­je u oprav­da­nom in­te­re­su
jav­no­sti, on­da li­ce ne mo­že da tra­ži na­kna­du šte­te i ka­da se ni­je sa­gla­si­lo
sa nje­nim ob­ja­vlji­va­njem (čl. 82 ZJIM).15 Ka­ko se taj in­te­res pro­ce­nju­je
od pre­sud­nog je zna­ča­ja za pred­vi­di­vost po­stu­pa­ka iz­da­va­ča, što je je­dan
od zah­te­va ko­ji na­la­že prin­cip prav­ne si­gur­no­sti. Na­ža­lost, ov­de za­kon
sa­mo de­li­mič­no po­sti­že že­lje­ni cilj. In­te­res jav­no­sti raz­li­či­to je od­re­đen
u za­ko­nu za­vi­sno od to­ga ko­ja se ka­te­go­ri­ja lič­nih pra­va šti­ti. Čl. 79, ko­ji
de­fi­ni­še do­sto­jan­stvo lič­no­sti i pra­vo na auten­tič­nost, jed­no­stav­no na­vo­di

10 Po­sre­di su gra­đan­sko­prav­ni pan­da­ni rad­nja­ma iz­vr­še­nja kri­vič­nih de­la uvre­de

i kle­ve­te (ko­ja vi­še ni­je kri­vič­no de­lo). Ibid, 81–85.
11 Pri­va­tan ži­vot ili sfe­ra pri­vat­no­sti raz­li­či­to se od­re­đu­je za­vi­sno od sta­tu­sa li­ca,
tj. uža je za no­si­o­ce po­li­tič­kih i jav­nih funk­ci­ja, a ši­ra za pri­vat­na li­ca, još ši­ra za
ma­lo­let­ni­ke itd. Mo­že se, da­kle, re­ći da je pri­va­tan ži­vot ome­đen je­di­no le­gi­tim­
nim jav­nim in­te­re­som. Vid. Pre­su­du Ape­la­ci­o­nog su­da u Be­o­gra­du Gž.6267/14
od 26. no­vem­bra 2014.
12 Bli­že od­re­đe­nje ob­li­ka pri­vat­no­sti u: Dra­gi­ca Po­pe­sku, „Pra­vo pri­vat­no­sti“, Prav­ni
in­for­ma­tor, 5/2010, 30–32.
13 V. Vo­di­ne­lić (2003), 81.
14 Pi­ta­nje lič­ne po­go­đe­no­sti in­for­ma­ci­jom ne­ma prak­tič­ni zna­čaj, jer će se ta­kva
po­go­đe­nost neo­bo­ri­vo pret­po­sta­vi­ti ako se do­ka­že da je li­ce uči­nje­no pre­po­zna­
tlji­vim. Ta­ko­đe, sma­tra­mo da pi­ta­nje da li se in­for­ma­ci­ja mo­gla pre­ne­ti i sa ma­
njom po­vre­dom lič­nog pra­va (ne­pro­por­ci­o­nal­nost), što Vo­di­ne­lić na­vo­di kao tre­
ću za­jed­nič­ku oso­bi­nu ka­te­go­ri­ja, ne tre­ba da se po­sta­vlja kao za­se­ban uslov, već
u okvi­ru is­pi­ti­va­nja pre­te­žno­sti jav­nog in­te­re­sa – če­sto su in­for­ma­ci­je zna­čaj­ne
za jav­nost mo­gle da bu­du ob­ja­vlje­ne i uz ma­nju po­vre­du ne­či­jih pra­va (po­go­to­vo
ča­sti i ugle­da), ali je nji­ho­vo ob­ja­vlji­va­nje ipak bi­lo oprav­da­no. Za su­prot­no mi­
šlje­nje i bli­že od­re­đe­nje poj­mo­va vid. ibid, 84–86.
15 Ovo je je­di­ni uslov u slu­ča­je­vi­ma po­vre­de pri­vat­no­sti, ali ne i po­vre­da ča­sti i ugle­da
ili auten­tič­no­sti, jer tu isti­ni­tost in­for­ma­ci­ja ima va­žnu ulo­gu. Upor. sa čl. 79 ZJIM.

215
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

da ob­ja­vlji­va­nje in­for­ma­ci­ja ko­je vre­đa­ju ta pra­va ni­je do­zvo­lje­no ako jav­

ni in­te­res za ob­ja­vlji­va­njem ne pre­te­že nad pri­vat­nim in­te­re­som za­šti­te
tih pra­va (pot­pu­no iz­o­sta­vlja­ju­ći zna­čaj isti­ni­to­sti in­for­ma­ci­ja za po­vre­de
ča­sti i ugle­da). Je­di­no bli­že od­re­đe­nje jav­nog in­te­re­sa u tim slu­ča­je­vi­ma
je­ste da se sma­tra da ta­kvog in­te­re­sa ne­ma ako se ob­ja­vlji­va­njem in­for­
ma­ci­ja ne do­pri­no­si jav­noj ras­pra­vi o po­ja­vi, do­ga­đa­ju ili lič­no­sti na ko­ju
se od­no­se. Ovo je čud­na for­mu­la­ci­ja, jer iz nje ne sle­di da po­jam na ko­ji
se in­for­ma­ci­je od­no­se tre­ba da bu­de u oprav­da­nom in­te­re­su jav­no­sti, već
sa­mo da je na­čin ba­vlje­nja nji­me ta­kav da do­pri­no­si jav­noj ras­pra­vi. Iako
to je­ste va­žan či­ni­lac, npr. da ni­je u pi­ta­nju sa­mo bez­raz­lo­žan na­pad na
li­ce,16 ov­de se iz­o­sta­vlja zna­čaj sa­mog poj­ma na ko­ji se in­for­ma­ci­je od­no­
se, što mo­že da bu­de pre­sud­no, npr. ka­da je su­bjekt in­for­ma­ci­je no­si­lac
jav­nih ili po­li­tič­kih funk­ci­ja.17 Iz tih raz­lo­ga, sma­tra­mo da je ovaj član
ni­je za­do­vo­lja­va­ju­ći.
Na­su­prot čl. 79, čl. 82, ko­ji je u stva­ri spoj ne­ko­li­ko čla­no­va pret­
hod­nih za­ko­na, uglav­nom je do­volj­no pre­ci­zan. Po­red op­šte nor­me ko­
jom se su­du da­je slo­bo­da da u od­re­đe­nom slu­ča­ju in­te­re­se pro­ce­ni, taj
član na­vo­di je­da­na­est si­tu­a­ci­ja ka­da se na­ro­či­to sma­tra da in­te­res jav­no­sti
pre­te­že nad pra­vom pri­vat­no­sti. Okvi­ri ovog ra­da ne do­zvo­lja­va­ju da se
upu­sti­mo u de­talj­nu ana­li­zu svih ta­ča­ka. Na­čel­no, one ob­u­hva­ta­ju stav­ke
ko­je prav­na na­u­ka od­re­đu­je kao če­ste pri­me­re pre­te­žno­sti jav­nog in­te­re­sa
nad pra­vom pri­vat­no­sti (za­pis na­me­njen jav­no­sti, mno­štvo li­ko­va ili gla­
so­va, jav­na ili na­ci­o­nal­na bez­bed­nost, skup­štin­ska ras­pra­va, upo­zo­re­nje
na opa­snost, in­te­res na­u­ke ili obra­zo­va­nja itd.).18 Ta­ko­đe, me­đu nji­ma su
i stav­ke ko­je mo­gu da se od­no­se i na po­vre­de ča­sti i ugle­da (in­for­ma­ci­ja
o lič­no­sti, po­ja­vi ili do­ga­đa­ju od in­te­re­sa za jav­nost, da­va­nje po­vo­da za ob­
ja­vlji­va­nje iz­ja­va­ma ili po­na­ša­njem). Ipak, shod­na pri­me­na tih pra­vi­la na
slu­ča­je­ve iz čl. 79 ni­je mo­gu­ća. Taj član se, na­i­me, slu­ži iz­ra­zom in­te­res za
ob­ja­vlji­va­nje, dok čl. 82 upo­tre­blja­va ter­min in­te­res jav­no­sti, na­gla­ša­va­ju­ći
pri­tom da se taj in­te­res od­no­si na ob­ja­vlji­va­nje lič­nih za­pi­sa i in­for­ma­ci­ja
iz pri­vat­nog ži­vo­ta, iz­ri­či­to se ogra­ni­ča­va­ju­ći na čl. 80 i 81. Stro­gim tu­ma­
če­njem za­kon­skog tek­sta ne­iz­be­žno se do­la­zi do za­ključ­ka da su po­sre­di
dva raz­li­či­ta poj­ma, te da se jav­ni in­te­res dru­ga­či­je ce­ni u po­gle­du po­vre­de
ča­sti i ugle­da u od­no­su na po­vre­de pri­vat­no­sti. Na­še je mi­šlje­nje da je to
ne­pri­hva­tlji­vo. Gra­ni­ce in­te­re­sa jav­no­sti da bu­de upo­zna­ta sa od­re­đe­nim

16 Ovo je, u stva­ri, pi­ta­nje sra­zmer­no­sti na­či­na ob­ja­vlji­va­nja, gde je usvo­jen prin­cip
da no­vi­nar­ska slo­bo­da do­zvo­lja­va iz­ve­sna pre­te­ri­va­nja. Vid. BER­GENS TI­DEN­DE
AND OT­HERS v. NOR­WAY (26132/95), st. 49.
17 FI­LI­PO­VIĆ p. SR­BI­JE (27935/05), st. 58; Od­lu­ka Ustav­nog su­da Už-1123/09 od
13. ju­na 2012, st. 5.
18 Vla­di­mir Vo­di­ne­lić et al., Pra­vo me­di­ja – s Mo­de­lom za­ko­na o jav­nom in­for­mi­sa­nju,
Be­o­grad­ski cen­tar za ljud­ska pra­va, Be­o­grad 1998, 163–173, 252–255.

216
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

in­for­ma­ci­ja­ma ne sme­ju da za­vi­se od to­ga ko­ji vid lič­nih pra­va je (na­vod­

no) po­vre­đen. Iako su za­štit­ni objek­ti raz­li­či­ti, pa je pro­ce­na pri­vat­nih in­
te­re­sa dru­ga­či­ja, me­ri­la slo­bo­de in­for­mi­sa­nja (oprav­dan in­te­res jav­no­sti,
do­pri­nos jav­noj ras­pra­vi) osta­ju ista, te mo­gu jed­na­ko da se pri­me­ne na
sve slu­ča­je­ve po­vre­de lič­nih pra­va.19
Upo­red­no­prav­ni osvrt ov­de mo­že da nam po­mog­ne da utvr­di­mo
ko­li­ko su ove od­red­be od­go­va­ra­ju­će. Pri­me­ra ra­di, pra­vo me­di­ja u Fran­
cu­skoj, ko­je je uglav­nom re­gu­li­sa­no Za­ko­nom o slo­bo­di štam­pe od 29.
ju­la 1881, ne­što pre­ci­zni­je de­fi­ni­še uvre­de i kle­ve­te (kao ob­li­ke po­vre­de
ča­sti i ugle­da) – kle­ve­ta se od­re­đu­je kao „bi­lo ko­ja tvrd­nja ili pri­pi­si­va­nje
svoj­stva ko­je po­ga­đa čast ili ugled li­ca ili te­la na ko­je se od­no­si“, a uvre­
da kao „sra­mo­će­nje, iz­ra­zi pre­zi­ra ili po­grd­ni iz­ra­zi ko­ji ne sa­dr­že tvrd­
nje o či­nje­ni­ca­ma“.20 Ali, što je va­žni­je, taj za­kon pre­ci­zno od­re­đu­je na
ko­je sve na­či­ne od­go­vor­no li­ce mo­že da se bra­ni. U slu­ča­je­vi­ma kle­ve­te,
to se vr­ši do­ka­zi­va­njem isti­ni­to­sti (što je da­le­ko re­đe) ili do­bre ve­re (tj.
sa­ve­sno­sti), za ko­ju su po­sta­vlje­ni kri­te­ri­ju­mi le­gi­tim­nog ci­lja (što je, za­
pra­vo, jav­ni in­te­res), iskre­no­sti (tj. od­su­stva lič­ne ne­tr­pe­lji­vo­sti auto­ra
in­for­ma­ci­je pre­ma su­bjek­tu iste), po­drob­no­sti is­tra­ži­va­nja i po­u­zda­no­sti
iz­vo­ra, kao i opre­znost sa ko­jom su in­for­ma­ci­je sro­če­ne.21 U slu­ča­je­vi­ma
uvre­de, me­đu­tim, od­bra­na se vr­ši is­klju­či­vo iz­go­vo­rom pro­vo­ka­ci­je, ko­ji
je, do­du­še, do­sta ši­ro­ko po­sta­vljen.22 Ja­sno je, da­kle, da pri utvr­đi­va­nju
pro­tiv­prav­no­sti ob­ja­vlje­nih in­for­ma­ci­ja ni­je neo­p­hod­no da se sve pre­pu­sti
pro­ce­ni su­da o po­sto­ja­nju jav­nog in­te­re­sa, već je mo­gu­će i da se po­sta­ve
ja­sni­ja pra­vi­la o to­me na ko­ji na­čin iz­da­vač mo­že da se od­bra­ni od tu­žbi,
što do­pri­no­si pred­vi­di­vo­sti i prav­noj si­gur­no­sti. Na­ro­čit zna­čaj ov­de ima
i sa­ve­snost po­stu­pa­nja no­vi­na­ra, tj. stan­dard nji­ho­ve du­žne pa­žnje, o čemu
će de­talj­ni­je bi­ti re­či ka­sni­je.
Dru­gi upo­red­ni pri­me­ri uka­zu­ju na to da od­go­vor­nost me­di­ja mo­že
i da se dru­ga­či­je po­sta­vi. Ume­sto uop­šte­nog stan­dar­da ko­ji se pro­ce­nju­je
od slu­ča­ja do slu­ča­ja – što je naj­če­šće u kon­ti­nen­tal­nim pra­vu – mo­gu­
će je da se po­sta­vi niz de­fi­ni­ci­ja ko­ji­ma se ka­te­go­ri­je slu­ča­je­va od­me­ra­
va­ju u po­gle­du oprav­da­no­sti ogra­ni­če­nja slo­bo­de go­vo­ra.23 Do eks­tre­ma
u ovom po­gle­du do­šlo je u ame­rič­kom pra­vu, gde su ka­te­go­ri­je su­bje­ka­ta

19 Uosta­lom, ESLjP uvek je spro­vo­dio isti po­stu­pak pro­ce­ne sra­zmer­no­sti u slu­ča­

je­vi­ma po­vre­da čl. 8 i čl. 10 Kon­ven­ci­je. Upor. LIN­GENS v. AUSTRIA (9815/82);
GIL­LAN AND QU­IN­TON v. THE UNI­TED KING­DOM (4158/05).
20 Čl. 29 i 35 Za­ko­na od 1881 (La loi de 29. ju­il­let 1881), pre­veo S.D.
21 Sva­ki od ovih ele­me­na­ta de­talj­ni­je je raz­ra­đen u prak­si. Vid. Em­ma­nuel De­ri­e­ux,
Dro­its des médi­as – dro­it français, européen et in­ter­na­ti­o­nal, L.G.D.J, Pa­ris 2010.
492–505.
22 Ibid., 506–511.
23 Eric Ba­rendt, Fre­e­dom of spe­ech, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­ford 20072, 48–55.

217
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

in­for­ma­ci­ja sta­tu­sno po­de­lje­ne (jav­ne i pri­vat­ne lič­no­sti itd.) i na njih se

dru­ga­či­ji uslo­vi pri­me­nju­ju – npr. su­bjekt in­for­ma­ci­je ko­ji je jav­na lič­
nost tre­ba da do­ka­že na­me­ru po­vre­de ča­sti i ugle­da (ac­tual ma­li­ce) ka­ko
bi do­bio od­šte­tu. Na­čel­no, pri sva­kom ogra­ni­če­nju slo­bo­de go­vo­ra mo­ra
da se po­ka­že zna­tan i ube­dljiv in­te­res (sub­stan­tial and com­pel­ling in­te­rest)
da bi ono bi­lo oprav­da­no.24
U pra­vu Sr­bi­je, pro­tiv­prav­nost in­for­ma­ci­ja je do­sta ne­pre­ci­zno od­
re­đe­na jer, za raz­li­ku od dru­gih prav­nih si­ste­ma, go­to­vo is­klju­či­vo za­vi­si
od pro­ce­ne jav­nog in­te­re­sa za ob­ja­vlji­va­nje. Pri­ro­da tog in­te­re­sa je ta­kva
da on ne­iz­be­žno za­vi­si od prav­nih stan­dar­da ko­ji se sa­mo prak­som mo­gu
du­blje raz­ra­di­ti. Na­ža­lost, usta­lje­ne dok­tri­ne na­ših su­do­va u ovom po­gle­
du ne­ma, te je prak­tič­no u dis­kre­ci­ji su­da da pre­te­žnost in­te­re­sa od­re­di,
na­ro­či­to u slu­ča­je­vi­ma po­vre­de ča­sti i ugle­da ili auten­tič­no­sti.25
U slu­ča­je­vi­ma po­vre­de ča­sti, ugle­da i auten­tič­no­sti, po­red sa­mog
jav­nog in­te­re­sa, ne­i­sti­ni­tost in­for­ma­ci­je ima va­žnu ulo­gu za utvr­đi­va­nje
pro­tiv­prav­no­sti rad­nje.26 Ključ­na pi­ta­nja ve­za­na za isti­ni­tost in­for­ma­ci­je
je­su: u ko­joj me­ri su no­vi­na­ri du­žni da je pro­ve­re i na ko­me je te­ret nje­
nog do­ka­zi­va­nja u sud­skom po­stup­ku. Ov­de do­la­zi­mo do jed­ne od bol­nih
ta­ča­ka objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča. Pre­ma pret­hod­nim pro­pi­si­ma,
li­ce na ko­je se in­for­ma­ci­ja od­no­si mo­ra­lo je kao tu­ži­lac da do­ka­že da in­
for­ma­ci­je ni­su isti­ni­te ako je jav­no gla­si­lo in­for­mi­sa­lo jav­nost u pi­ta­nji­ma
od op­šteg in­te­re­sa.27
Ovo je po­sle­di­ca prin­ci­pa do­ka­za­ne kri­vi­ce, ko­ji je uve­den jer se
sma­tra­lo da bi se u su­prot­nom me­di­ji ustru­ča­va­li da ko­men­ta­ri­šu te­me
od op­šteg in­te­re­sa.28 Ne­i­sti­ni­tost in­for­ma­ci­je do­ka­zi­va­la se isti­no­šću su­
prot­nog, a tu­že­ni se bra­nio uka­zi­va­njem na to da su no­vi­nar ili od­go­vor­ni
ured­nik po­stu­pa­li sa du­žnom no­vi­nar­skom pa­žnjom.29 Ako je no­vi­nar pre

24 Vid. La­rry Ale­xan­der, Is the­re a right of fre­ed­ om of ex­pres­si­on?, Cam­brid­ge Uni­ver­

sity Press, Cam­brid­ge 2005, 55 i da­lje.
25 Упор. Пре­су­ду Ви­шег су­да у Бе­о­гра­ду П3.210/10 од 2. но­вем­бра 2011. и Пре­
су­ду Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду Гж.6265/12 од 3. ок­то­бра 2012.
26 Sa­mo či­nje­nič­ni is­ka­zi i me­šo­vi­ti vred­no­sni is­ka­zi mo­gu da bu­du pred­met do­ka­
zi­va­nja. Nji­ho­vo raz­gra­ni­če­nje de­talj­ni­je je ob­ra­đe­no u prak­si ESLjP. V. Vo­di­ne­lić
(2003), 89.
27 Ovo, me­đu­tim, ni­je za­i­sta uslov, jer bi se osni­vač gla­si­la uvek bra­nio ti­me da po­
sto­ji ne­ki vid jav­nog in­te­re­sa, a u slu­ča­ju sum­nje, uvek se sma­tra­lo da ta­kav in­
te­res po­sto­ji. Ibid., 88.
28 Na­po­me­ni­mo da je sta­vlja­nje me­di­ju na te­ret do­ka­zi­va­nja isti­ni­to­sti, u vi­du ve­ro­
vat­no­će, u skla­du s Evrop­skom kon­ven­ci­jom o ljud­skim pra­vi­ma. Vid. McVI­CAR
v. THE UNI­TED KING­DOM (46311/99), par. 87.
29 Vi­še o za­kon­skoj oba­ve­zi no­vi­nar­ske pa­žnje i etič­kim pra­vi­li­ma stru­ke u: V. Vo­
di­ne­lić et al. (1998), 137–148. Ko­men­tar o stan­dar­du no­vi­nar­ske pa­žnje u prak­si
ESPLj: Vic­tor Fer­re­res Co­mel­la, „Fre­e­dom of Ex­pres­si­on in Po­li­ti­cal Con­texts:

218
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

ob­ja­vlji­va­nja in­for­ma­ci­je nju pro­ve­rio sa pa­žnjom pri­me­re­nom okol­no­sti­

ma, a ob­ja­vlji­va­nje je bi­lo u oprav­da­nom in­te­re­su jav­no­sti, on­da se ni­je
mo­glo od­go­va­ra­ti za šte­tu iako nje­nu isti­ni­tost no­vi­nar ni­je mo­gao da do­
ka­že,30 čak iako bi se ka­sni­je is­po­sta­vi­lo da su in­for­ma­ci­je bi­le ne­i­sti­ni­te.31
Oči­gled­no, su­bjek­tiv­ni ele­ment no­vi­nar­ske pa­žnje bio je ne­ras­ki­di­
vo po­ve­zan sa ele­men­tom pro­tiv­prav­no­sti, jer se ob­ja­vlje­na in­for­ma­ci­ja
ni­je mo­gla sma­tra­ti ne­i­sti­ni­tom, ni­ti se za nju mo­glo od­go­va­ra­ti, ako je
pret­hod­no ade­kvat­no pro­ve­re­na. Za­to uvo­đe­nje objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti
stva­ra ve­li­ki pro­blem. Ako kri­vi­ca no­vi­na­ra ili od­go­vor­nog ured­ni­ka nije
uslov od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča (što za­kon is­klju­ču­je32 i što je objek­tiv­noj od­
go­vor­no­sti svoj­stve­no), on­da nji­ho­vo po­stu­pa­nje sa du­žnom pa­žnjom ne
mo­že da ga oslo­bo­di od­go­vor­no­sti.
Ana­lo­gi­ja sa čl. 170 ZOO, ko­ja bi to do­zvo­li­la, ov­de ni­je mo­gu­ća
zbog na­če­la lex spe­ci­a­lis de­ro­gat le­gi ge­ne­ra­li – ako je po­seb­nim pro­pi­som,
što ZJIM je­ste, od­re­đen stro­ži vid od­go­vor­no­sti, on­da se li­ce ne mo­že nje
oslo­ba­đa­ti po bla­žim pra­vi­li­ma op­šti­jeg pro­pi­sa. Iz­da­va­či su ti­me do­ve­de­ni
u si­tu­a­ci­ju da mo­ra­ju isti­ni­tost ap­so­lut­no do­ka­zi­va­ti, su­prot­no osnov­nim
prin­ci­pi­ma me­dij­skog pra­va.33 Još go­re, čak iako iz­da­vač uspe da do­ka­že
isti­ni­tost in­for­ma­ci­ja, on će ipak da od­go­va­ra ako jav­ni in­te­res za nji­ho­
vo ob­ja­vlji­va­nje ne pre­te­že nad pri­vat­nim in­te­re­som da se ne ob­ja­ve.34

So­me Re­flec­ti­ons on the Ca­se Law of the Euro­pean Co­urt of Hu­man Rights“, Po­
li­ti­cal Rights un­der Stress in 21st Cen­tury Euro­pe, ed. Woj­ci­ech Sa­dur­ski, Ox­ford
Uni­ver­sity Press, New York 2006, 87–91.
30 „U me­dij­skom pra­vu od no­vi­na­ra se ne mo­že zah­te­va­ti utvr­đi­va­nje isti­ni­to­sti či­
nje­ni­ca kao u sud­skom po­stup­ku (po­du­dar­nost sa stvar­no­šću i ot­kla­nja­nje sva­ke
ra­zum­ne sum­nje), a za slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja i ob­ja­vlji­va­nja či­nje­nič­nih is­ka­za ni­je
nu­žno po­sto­ja­nje do­ka­za nji­ho­ve ap­so­lut­ne isti­ni­to­sti već je do­volj­no slo­bod­no
iz­ra­zi­ti i ob­ja­vi­ti in­for­ma­ci­ju po­što se pret­hod­no pro­ve­ri da je ona isti­ni­ta u skla­
du sa pri­me­re­nim okol­no­sti­ma kon­kret­nog slu­ča­ja, od­no­sno u skla­du sa no­vi­nar­
skom pa­žnjom“. Pre­su­da Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je Rev. 3139/07 od 19. mar­ta 2008.
31 U slu­ča­ju BLA­DET TROMSØ AND STEN­SA­AS v. NOR­WAY (21980/93), sud je na­
šao da je stan­dard pa­žnje is­pu­njen ti­me što je no­vin­ski čla­nak za­sno­van na iz­ve­
šta­ju nad­le­žnog mi­ni­star­stva. Iako se ka­sni­je is­po­sta­vi­lo da su in­for­ma­ci­je bi­le
ne­i­sti­ni­te, one su uka­zi­va­le na stvar­no i ras­pro­stra­nje­no vr­še­nje kri­vič­nih de­la
(ne­do­zvo­ljen lov fo­ka), o če­mu je jav­nost ima­la oprav­dan in­te­res da zna, te je ta­
kvo ob­ja­vlji­va­nje (uz is­pu­njen stan­dard pa­žnje) za­šti­će­no čla­nom 10 Kon­ven­ci­je.
32 Čl. 114 gla­si: „Iz­da­vač od­go­va­ra za šte­tu na­sta­lu ob­ja­vlji­va­njem in­for­ma­ci­je iz
čla­na 112. stav 1. ovog za­ko­na, kao i za pro­pu­šta­nje ob­ja­vlji­va­nja in­for­ma­ci­je iz
čla­na 112. stav 2. ovog za­ko­na, bez ob­zi­ra na kri­vi­cu.“ Ta­ko­đe, uvo­đe­nje du­žne
no­vi­nar­ske pa­žnje kao do­dat­nog uslo­va za ne­ke od po­seb­nih osno­va is­klju­če­nja
od­go­vor­no­sti (čl. 116) spre­ča­va je da bu­de op­šti uslov te od­go­vor­no­sti.
33 Što, ta­ko­đe, mo­že da ugro­zi po­ver­lji­vo­sti no­vi­nar­skih iz­vo­ra. Vid. GO­OD­WIN v.
THE UNI­TED KING­DOM (17488/90), st. 37–46.
34 Ne­i­sti­ni­tost in­for­ma­ci­ja i in­te­res jav­no­sti su po za­kon­skoj de­fi­ni­ci­ji po­ve­za­ne, jer
se on od­re­đu­je kao „isti­ni­to, ne­pri­stra­sno, pra­vo­vre­me­no i pot­pu­no in­for­mi­sa­nje

219
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

Ovo pro­iz­la­zi iz od­red­be čl. 79, ko­ja pro­pi­su­je da ob­ja­vlji­va­nje in­

for­ma­ci­ja ko­ji­ma se vr­ši po­vre­da ča­sti i ugle­da – što mo­gu bi­ti i isti­ni­te
in­for­ma­ci­je – ni­je do­pu­šte­no ako in­te­res za ob­ja­vlji­va­nje ne pre­te­že nad
in­te­re­som za­šti­te do­sto­jan­stva i pra­va na auten­tič­nost. Uvo­đe­nje objek­
tiv­ne od­go­vor­no­sti u no­vom za­ko­nu prak­tič­no je uslo­vi­lo za­me­nu me­to­da
no­vi­nar­skog is­tra­ži­va­nja po­stup­kom sud­skog do­ka­zi­va­nja. Na ovaj na­čin,
prin­cip do­ka­za­ne kri­vi­ce, ko­ji i da­lje va­ži za no­vi­na­ra i od­go­vor­nog ured­
ni­ka, u pot­pu­no­sti je „okre­nut na gla­vu“.
Da za­klju­či­mo – ako je me­dij ob­ja­vio in­for­ma­ci­ju ko­jom se vr­ši po­
vre­da ne­ke od tri ka­te­go­ri­je lič­nih pra­va (čast i ugled, pri­vat­nost, iden­
ti­tet) i ako jav­ni in­te­res za ob­ja­vlji­va­nje tih in­for­ma­ci­ja ne pre­te­že nad
in­te­re­som da se ne ob­ja­ve, is­pu­nje­ni su uslo­vi rad­nje i pro­tiv­prav­no­sti za
us­po­sta­vlja­nje od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča me­di­ja.

2.2. Šte­ta
Tre­ći uslov od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča je­ste po­sto­ja­nje šte­te ko­ju on tre­ba
da na­kna­di. Ona se ja­vlja u oba vi­da – kao ma­te­ri­jal­na (uma­nje­nje imo­
vi­ne ili spre­ča­va­nje nje­nog po­ve­ća­nja) i ne­ma­te­ri­jal­na (pre­tr­pljen te­le­sni
ili du­šev­ni bol ili strah). Ove poj­mo­ve de­fi­ni­še čl. 155 ZOO, usled to­ga što
ZJIM ne­ma po­seb­ne od­red­be o poj­mu, pri­ro­di i vr­sti šte­te. Ne­po­sred­na
pri­me­na ovog op­šteg re­ži­ma na objek­tiv­nu od­go­vor­nost iz­da­va­ča ima za
po­sle­di­cu da su osnov­ni pro­ble­mi šte­te od ob­ja­vlji­va­nja in­for­ma­ci­ja ve­
za­ni za ne­ma­te­ri­jal­nu šte­tu i nje­nu nov­ča­nu na­kna­du.
Su­bjek­tiv­na kon­cep­ci­ja ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te, ko­ja je usvo­je­na u čl.
200 ZOO, pod­ra­zu­me­va da po­vre­de ča­sti, ugle­da i dru­gih pra­va lič­no­sti
pred­sta­vlja­ju pra­vom pri­zna­tu šte­tu sa­mo ako usled njih ošte­će­nik pre­tr­pi
du­šev­nu bol.35 Da­kle, sa­me po­vre­de ča­sti i ugle­da, pri­vat­no­sti i iden­ti­te­ta
li­ca, što su oso­be­no­sti ka­te­go­ri­ja in­for­ma­ci­ja, ne is­pu­nja­va­ju uslov šte­te za
od­go­vor­nost iz­da­va­ča, već one mo­ra­ju da ima­ju za po­sle­di­cu na­ru­ša­va­nje
du­šev­ne rav­no­te­že su­bjek­ta in­for­ma­ci­je. Na­rav­no, ob­ja­vlji­va­njem in­for­
ma­ci­ja mo­že isto­vre­me­no da na­sta­ne i ma­te­ri­jal­na šte­ta. U tom slu­ča­ju,
op­šte je pri­hva­ćen stav da ošte­će­nik ima pra­vo na na­kna­du obe­ju.36 Čest je
slu­čaj, na­i­me, da po­vre­de lič­nih pra­va po­red du­šev­nog bo­la iza­zo­vu i znat­
nu ma­te­ri­jal­nu šte­tu, npr. u vi­du gu­bit­ka za­po­sle­nja i za­ra­de, te ne mo­že
bi­ti pra­vič­no da na­kna­da jed­nog ob­li­ka šte­te is­klju­ču­je na­kna­du dru­gog.

svih gra­đa­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“ (čl. 15 ZJIM). Ali ni­je ni sva­ko ob­ja­vlji­va­nje isti­
ni­tih in­for­ma­ci­ja do­zvo­lje­no. Vid. Dra­gi­ca Po­pe­sku, „Pra­vo na nov­ča­nu na­kna­du
šte­te zbog po­vre­de pra­va lič­no­sti pre­ma Za­ko­nu o jav­nom in­for­mi­sa­nju“, Zbor­nik
osi­gu­ra­nje, na­kna­da šte­te i par­nič­ni po­stu­pak, Be­o­grad 2014, 298–299.
35 O kon­cep­ci­ja­ma ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te: M. Ka­ra­ni­kić-Mi­rić (2013), 120–121.
36 Pre­su­da Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je Rev.4283/01 od 24. ja­nu­a­ra 2002.

220
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

U ve­zi s ovim pro­ble­mom je i mo­guć­nost prav­nog li­ca da po­tra­žu­

je na­kna­du ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te. Na­še pra­vo, upr­kos pro­me­na­ma u re­gi­o­
nu,37 i da­lje sto­ji na sta­no­vi­štu da prav­na li­ca ne mo­gu nov­ča­nu na­kna­du
te šte­te da po­tra­žu­ju,38 osim u jed­nom slu­ča­ju, ko­ji za na­šu ana­li­zu ni­je od
zna­ča­ja.39 Ovo je po­sle­di­ca su­bjek­tiv­ne kon­cep­ci­je – iako po­slov­ni ugled
(pan­dan ča­sti i ugle­du)40 je­ste pra­vom pri­zna­to ne­ma­te­ri­jal­no do­bro, nje­
go­va po­vre­da ne mo­že da pro­u­zro­ku­je ne­ki od pri­zna­tih ob­li­ka ne­ma­te­
ri­jal­ne šte­te (strah, te­le­sni ili du­šev­ni bol).41 Na­su­prot to­me, ne­nov­ča­nu
na­kna­du (npr. ob­ja­vlji­va­nje pre­su­de) prav­na li­ca mo­gu da po­tra­žu­ju isto
kao i fi­zič­ka.42
Vi­si­na nov­ča­ne na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te i na­čin nje­nog utvr­đi­
va­nja me­đu naj­spor­ni­jim su pi­ta­nji­ma od­go­vor­no­sti za šte­tu. Svr­ha nov­
ča­ne na­kna­de je­ste da se ošte­će­nik sta­vi u imo­vin­ski po­lo­žaj u ko­jem bi
bio da do šte­te ni­je do­šlo (in­te­gral­na re­sti­tu­ci­ja). Ka­da je u pi­ta­nju ne­ma­
te­ri­jal­na šte­ta, ovaj pri­stup oči­gled­no je ne­pri­me­njiv, te se i svr­ha nje­ne
nov­ča­ne na­kna­de od­re­đu­je kao sa­tis­fak­ci­ja (za­do­volj­šti­na) za pre­tr­plje­ni
bol ili strah.43 Shod­no to­me, do tač­nog iz­no­sa te na­kna­de ne mo­že se do­ći
pro­stom ra­ču­ni­com, već ga tre­ba utvr­di­ti dru­gim me­to­dom. Iako pod­lo­
žan broj­nim kri­ti­ka­ma, na­čin na ko­ji se ovaj pro­blem če­sto pre­va­zi­la­zi je­
ste od­re­đi­va­nje ta­rif­ni­ka ili ska­la ko­ji­ma se utvr­đu­ju iz­no­si (pa­u­šal­no kao
naj­vi­ši ili pre­ci­zni­je ska­lom) na ko­je se su­do­vi osla­nja­ju pri od­re­đi­va­nju
na­kna­de.44 Isti je slu­čaj i u na­šem pra­vu – Gra­đan­sko ode­lje­nje Vr­hov­nog

37 M. Ka­ra­ni­kić-Mi­rić (2013), 124.

38 Prav­no shva­ta­nje Gra­đan­skog ode­lje­nja Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je od 5. fe­bru­a­ra 2001.
39 Čl. 50a Za­ko­na o tr­go­vi­ni (Sl. gla­snik RS, br. 53/2010 i 10/2013) do­zvo­lja­va nov­
ča­nu na­kna­du ne­ma­te­ri­jal­ne -šte­te usled po­vre­de po­slov­nog ugle­da de­lom ne­po­
šte­ne tr­ži­šne utak­mi­ce.
40 Ov­de mo­žda mo­že da se ubro­ji i po­slov­na taj­na, kao vid pra­va pri­vat­no­sti. Za ovu
tvrd­nju, me­đu­tim, ne­ma pot­po­re u za­ko­nu, ni­ti ima pri­me­ra u prak­si gde se za
po­vre­du po­slov­ne taj­ne da­va­la ne­nov­ča­na na­kna­da ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te. Ta­ko­đe,
pan­dan pra­vu na iden­ti­tet mo­žda mo­že da se na­đe u po­slov­nom ime­nu, gde bi npr.
sa­mo na­vo­đe­nje da se od­re­đe­no pri­vred­no dru­štvo ba­vi de­lat­no­šću ko­jom se ne
ba­vi mo­glo da se tre­ti­ra kao po­vre­da ne­ma­te­ri­jal­nog do­bra. Ni za ovo tu­ma­če­nje
ni­smo na­šli osno­va.
41 Pre­su­da Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je Rev.611/01 od 25. de­cem­bra 2002.
42 Prav­no pri­zna­te ma­ni­fe­sta­ci­je po­vre­de lič­nih pra­va uslov su sa­mo za nov­ča­nu
na­kna­du za­to što su re­gu­li­sa­ne čl. 200 ZOO, dok čl. 199, ko­ji pro­pi­su­je ne­nov­ča­
nu na­kna­du, na­vo­di sa­mo da taj vid na­kna­de sud mo­že da na­re­di u slu­ča­ju da je
do­šlo do po­vre­de pra­va lič­no­sti, ne kva­li­fi­ku­ju­ći tu po­vre­du ne­kom po­sle­di­com.
Uko­li­ko bi se i ovaj vid na­kna­de us­kra­tio, po­slov­ni ugled prav­nog li­ca kao ne­ma­
te­ri­jal­no do­bro ne bi imao ni­ka­kvu sa­mo­stal­nu za­šti­tu, već sa­mo po­sred­no, kroz
na­kna­du ma­te­ri­jal­ne šte­te ko­ja iz po­vre­de tog ugle­da pro­iz­la­zi.
43 J. Ra­di­šić (2008), 280.
44 M. Ka­ra­ni­kić-Mi­rić (2013), 124–125.

221
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

su­da Sr­bi­je usvo­ji­lo je 1999. go­di­ne „Pre­gled naj­vi­ših ori­jen­ta­ci­o­nih iz­no­

sa pra­vič­ne na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te“, ko­ji su na­knad­no pri­la­go­đa­va­ni
2005. i 2010. go­di­ne. Ovaj ta­rif­nik od­re­đu­je da u slu­ča­je­vi­ma po­vre­de ča­sti
i ugle­da pre­ko me­di­ja (kao te­ži vid) tre­ba do­su­đi­va­ti naj­vi­še 100.000 di­na­
ra, iako mno­gi su­do­vi taj iz­nos sko­ro auto­mat­ski do­de­lju­ju.45 Za po­vre­de
dru­gih lič­nih pra­va ta­rif­nik ni­šta ne na­vo­di, te su­do­vi shod­no pri­me­nju­ju
od­red­be o po­vre­da­ma ča­sti i ugle­da.46 Pri­li­kom pro­ce­ne iz­no­sa u od­re­đe­
nom slu­ča­ju, sud tre­ba da se vo­di po­seb­nim pra­vi­li­ma ko­ja su po­sta­vlje­na
u čl. 117 ZJIM. Ta su pra­vi­la, na­i­me, da sud mo­ra da po­seb­no ce­ni da li je
tu­ži­lac (ošte­će­nik) po­ku­šao da uma­nji šte­tu dru­gim za­kon­skim sred­stvi­ma
(npr. od­go­vo­rom ili is­prav­kom), kao i da li je tu­že­ni (iz­da­vač) to nje­mu
one­mo­gu­ćio (što se do­ka­zu­je pra­vo­sna­žnom sud­skom od­lu­kom). Iz ovih
od­re­da­ba pro­iz­la­zi da bi tre­ba­lo da se tu­žba za na­kna­du šte­te tre­ti­ra kao
ul­ti­ma ra­tio za za­šti­tu pra­va, iako čl. 112 pred­vi­đa da li­ce mo­že tu­žbu da
pod­ne­se ne­za­vi­sno od dru­gih sred­sta­va za­šti­te.
Uop­šte­no po­sma­tra­no, pro­ble­ma­ti­ka šte­te ko­ju iz­da­vač me­di­ja tre­ba
da na­kna­di ne raz­li­ku­je se mno­go u od­no­su na onu ko­ja se ina­če sre­će u gra-
­đan­skom pra­vu. Ako su za­do­vo­lje­ni kri­te­ri­ju­mi po ZOO-u, sma­tra se da
je is­pu­njen uslov šte­te za od­go­vor­nost iz­da­va­ča me­di­ja.

2.3. Uzroč­nost
Če­tvr­ti uslov ko­ji mo­ra da se is­pu­ni ka­ko bi se usta­no­vi­la od­go­vor­
nost iz­da­va­ča me­di­ja je­ste po­sto­ja­nje uzroč­no-po­sle­dič­ne ve­ze iz­me­đu
ob­ja­vlji­va­nja in­for­ma­ci­je i na­sta­le šte­te – uslov ka­u­za­li­te­ta ili uzroč­no­sti.
Ova ve­za se tra­ži pri­me­nom te­o­ri­je o ade­kvat­noj uzroč­no­sti, ko­ja je u na­šoj
ci­vi­li­sti­ci usvo­je­na. Ta te­o­ri­ja slo­vi da je uzrok šte­te sa­mo onaj do­ga­đaj
ko­ji je po re­dov­nom to­ku stva­ri (nor­mal­no, uobi­ča­je­no) po­do­ban da ta­
kvu šte­tu pro­u­zru­ku­je.47 De­talj­ni­jem obra­zla­ga­nju ove te­o­ri­je ov­de ni­je
me­sto, ali je za po­tre­be od­re­đi­va­nja od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča do­volj­no da
na­po­me­ne­mo da na­ši su­do­vi pri­hva­ta­ju da je ob­ja­vlji­va­nje in­for­ma­ci­ja u
me­di­ji­ma na­čel­no po­dob­no da šte­ti pra­vi­ma lič­no­sti, pre sve­ga u vi­du ne­
ma­te­ri­jal­ne, ali i ma­te­ri­jal­ne šte­te.48

45 Ori­gi­nal­na va­lo­ri­za­ci­ja iz 1999. na­vo­di mak­si­mal­ne iz­no­se od 100.000 di­na­ra za

te­že i 50.000 di­na­ra za lak­še po­vre­de pu­tem me­di­ja. Iako je pre­ma po­sled­njem
vred­no­va­nju ovo uve­ća­no 14,57 pu­ta (na mak­si­mal­nih 1.457.678 di­na­ra), mno­gi
su­do­vi se i da­lje vo­de pr­vo­bit­nim vred­no­sti­ma. Ume­sto mno­gih, vid. pre­su­du Vi­
šeg su­da u Be­o­gra­du P3.125/12 od 15. apri­la 2014.
46 Vid. pre­su­du Ape­la­ci­o­nog su­da u Be­o­gra­du Gž.376/13 od 7. fe­bru­a­ra 2013.
47 J. Ra­di­šić (2008), 207–209.
48 Ovo je pi­ta­nje le­zi­o­ne spo­sob­no­sti kon­kret­nih in­for­ma­ci­ja, ko­ja po­sto­ji ako in­
for­ma­ci­je spa­da­ju u po­me­nu­te ka­te­go­ri­je. Vid. Pre­su­du Ape­la­ci­o­nog su­da u Beo-­
gra­du Gž.4942/14 od 8. ok­to­bra 2014.

222
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

Op­šti re­žim objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti, za šte­tu od opa­sne stva­ri ili

de­lat­no­sti, po­zna­je pret­po­stav­ku uzroč­no­sti (čl. 173 ZOO). To zna­či da
će se, ako je opa­sna stvar ili de­lat­nost u ne­koj ma­te­ri­jal­noj ve­zi sa šte­tom,
obo­ri­vo pret­po­sta­vi­ti da šte­ta od nje i po­ti­če. Sa­ma ma­te­ri­jal­na ve­za mo­že
da ob­u­hva­ta bi­lo ka­kvu bli­sku vre­men­sku i pro­stor­nu po­ve­za­nost sa šte­
tom.49 Pi­ta­nje je da li se ova pret­po­stav­ka uzroč­no­sti od­no­si i na po­se­ban
slu­čaj objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča me­di­ja?
Na­še je mi­šlje­nje da je ta­kva ana­lo­gi­ja neo­d­go­va­ra­ju­ća. Pre sve­ga,
od­go­vor­nost iz­da­va­ča me­di­ja po­se­ban je ob­lik objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti
i ne pot­pa­da pod op­šti re­žim, na ko­ji se ova pret­po­stav­ka iz­ri­či­to od­no­si.
Ni­je­dan dru­gi po­se­ban ob­lik ova­kvu pret­po­stav­ku ne po­zna­je.50 Čak i ako
pri­hva­ti­mo da ipak mo­že da do­đe do ana­log­ne pri­me­ne pra­vi­la o uzroč­no­
sti, to bi pod­ra­zu­me­va­lo da se jav­no in­for­mi­sa­nje kva­li­fi­ku­je kao opa­sna
de­lat­nost. Da bi se ta­ko ne­što utvr­di­lo, po­treb­no je da ta de­lat­nost stva­ra
po­ve­ćan ri­zik na­stan­ka šte­te i pri oba­vlja­nju na na­čin ko­ji se mo­že osno­
va­no oče­ki­va­ti od ra­zum­nog i pa­žlji­vog čo­ve­ka ili pro­fe­si­o­nal­ca (ako ta
de­lat­nost zah­te­va vi­sok ste­pen struč­no­sti).51 Šte­ta ko­ja na­sta­je usled sa­
ve­snog vr­še­nja ove de­lat­no­sti je­ste, me­đu­tim, prav­no-po­li­tič­ki po­želj­na.52
Zbog to­ga i ni­je pra­vom pri­zna­ta šte­ta ona ko­ja pro­iz­la­zi iz ob­ja­vlji­va­nja
u jav­nom in­te­re­su uz du­žnu pa­žnju, te se ni ta­kva de­lat­nost ne mo­že na­
zva­ti opa­snom.
Zna­čaj pret­po­stav­ke uzroč­no­sti po­seb­no do­la­zi do iz­ra­ža­ja ka­da se
po­tra­žu­je na­kna­da ma­te­ri­jal­ne šte­te či­ji iz­no­si ni­su ogra­ni­če­ni. Opo­vr­ga­
va­nje tvrd­nji da je do du­šev­nog bo­la do­šlo usled ob­ja­vlji­va­nja in­for­ma­ci­je
vr­lo je te­ško (kao, uosta­lom, i opo­vr­ga­va­nje is­ka­za da je ta­kva šte­ta uop­šte
i na­sta­la).53 Na­su­prot to­me, uzroč­nu ve­zu sa imo­vin­skim uštr­bom te­ško
je us­po­sta­vi­ti. Sa­ma či­nje­ni­ca da je ob­ja­vlji­va­nje ne­po­volj­nih in­for­ma­ci­ja
bli­sko pret­ho­di­lo ne­ga­tiv­nom efek­tu na imo­vi­nu li­ca uop­šte ni­je do­volj­na,
jer je u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma uvek pri­sut­no vi­še či­ni­la­ca i „pra­vi uzrok“ je
vr­lo te­ško na­ći.54 Pro­te­za­nje pret­po­stav­ke uzroč­no­sti uto­li­ko pre je neo­
prav­da­no i ne­iz­dr­ži­vo bi op­te­re­ti­lo iz­da­va­ča me­di­ja.
Na osno­vu sve­ga iz­lo­že­nog, mo­že se re­ći da je i pre­ma pra­vi­li­ma o objek-
­tiv­noj od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča neo­p­hod­no da ošte­će­nik do­ka­že po­sto­ja­nje

49 M. Ka­ra­ni­kić-Mi­rić (2013), 133–135.

50 Vid. Ibid., 155 i da­lje.
51 Ibid., 90–91.
52 U ču­ve­nom slu­ča­ju HANDYSI­DE v. THE UNI­TED KING­DOM (5493/72), st. 49,
na­ve­de­no je da se slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja od­no­si i na one in­for­ma­ci­je ko­je mo­gu da
uvre­de, za­pa­nje i uz­ne­mi­re dr­ža­vu ili deo sta­nov­ni­štva.
53 Vid. Pre­su­du Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je Rev.909/06 od 4. ma­ja 2006.
54 Vid. Pre­su­du Vr­hov­nog ka­sa­ci­o­nog su­da Rev.1088/12 od 5. de­cem­bra 2012, Pre­
su­du Ape­la­ci­o­nog su­da u No­vom Sa­du Gž.2404/12 od 13. ju­na 2012.

223
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

uzroč­ne ve­ze iz­me­đu in­for­ma­ci­ja ob­ja­vlje­nih u me­di­ju i šte­te ko­ju je pre­

tr­peo, u skla­du sa dok­tri­na­ma gra­đan­skog pra­va.

2.4. Osno­vi is­klju­če­nja od­go­vor­no­sti

Po­sled­nji uslov od­go­vor­no­sti ne­ga­tiv­no je po­sta­vljen kao od­su­stvo
za­kon­skih osno­va nje­nog is­klju­če­nja. Oni se de­le u dve gru­pe: op­šti osno­
vi oslo­ba­đa­nja od od­go­vor­no­sti po ZOO-u i po­seb­ni osno­vi ko­je pro­pi­su­je
ZJIM. Pr­va gru­pa slu­ča­je­va pri­me­nju­je se na sve ob­li­ke gra­đan­sko­prav­ne
od­go­vor­no­sti i ob­u­hva­ta vi­šu si­lu, is­klju­či­vu rad­nju tre­ćeg li­ca i is­klju­či­vu
rad­nju ošte­će­nog (čl. 177 ZOO). Pri­me­na ovih osno­va na slu­ča­je­ve ne­ma­
te­ri­jal­ne šte­te od ob­ja­vlji­va­nja in­for­ma­ci­ja ni­je mo­gu­ća, dok se u slu­ča­je­
vi­ma ma­te­ri­jal­ne ni po če­mu ne raz­li­ku­je od ši­re pro­ble­ma­ti­ke uzroč­no­
sti u gra­đan­skom pra­vu.55 Iz tih raz­lo­ga, nji­ho­vu ana­li­zu će­mo iz­o­sta­vi­ti.
Osno­vi is­klju­če­nja od­go­vor­no­sti ko­je pro­pi­su­je čl. 116 ZJIM od­re­
đu­ju da no­vi­nar, od­go­vor­ni ured­nik i iz­da­vač ne od­go­va­ra­ju za šte­tu ako
su ob­ja­vlje­ne in­for­ma­ci­je:
1) ver­no pre­ne­te iz jav­ne skup­štin­ske ras­pra­ve ili ras­pra­ve u skup­
štin­skom te­lu;
2) ver­no pre­ne­te iz sud­skog po­stup­ka, u skla­du s po­seb­nim od­red­
ba­ma ZJIM o iz­ve­šta­va­nju o sud­skom po­stup­ku i nje­go­vom is­
ho­du (čl. 73, 74, 107–111);
3) ver­no pre­ne­te s jav­nog sku­pa, a no­vi­nar je po­stu­pao sa du­žnom
pa­žnjom;
4) sa­dr­ža­ne u do­ku­men­ti­ma or­ga­na jav­nih vla­sti (u skla­du sa Za­
ko­nom o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma od jav­nog zna­ča­
ja – ZSPIJZ („Sl. gla­snik RS“, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009,
36/2010)), a jav­nost ima oprav­dan in­te­res da ih zna;
5) ob­ja­vlje­ne u emi­si­ji ko­ja se emi­tu­je uži­vo, a no­vi­nar je po­stu­pao
sa du­žnom pa­žnjom;
6) ne­i­sti­ni­te ili ne­pot­pu­ne, a po­ti­ču od or­ga­na jav­ne vla­sti (u ko­
jem slu­ča­ju objek­tiv­no od­go­va­ra Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja, po­kra­ji­na ili
lo­kal­na sa­mo­u­pra­va).
Na­su­prot op­štim osno­vi­ma, ko­ji is­klju­ču­ju uzroč­nost, u na­ve­de­nim
slu­ča­je­vi­ma stva­ra se neo­bo­ri­va pret­po­stav­ka da ob­ja­vlji­va­nje in­for­ma­ci­je
ni­je pro­tiv­prav­no, te se u is­pi­ta­va­nje nji­ho­ve isti­ni­to­sti i ne ula­zi.56 Osnov­
ni raz­log za us­po­sta­vlja­nje ve­ći­ne na­ve­de­nih osno­va je­ste pri­me­na na­če­la

55 Vi­še o osno­vi­ma oslo­bo­đe­nja od objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti: Vid. M. Ka­ra­ni­kić-Mi­

rić (2013), 136–154.
56 Prin­cip me­dij­skog pra­va je­ste da no­vi­nar ne mo­že da od­go­va­ra za ne­i­sti­ni­tost
ver­no pre­ne­tih tvrd­nji ne­kog li­ca. U su­prot­nom, no­vi­nar bi mo­rao o tom li­cu da

224
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

da se za tu­đe iz­ja­ve ne od­go­va­ra. To se po­naj­vi­še od­no­si na in­for­ma­ci­je iz

skup­štin­skih ras­pra­va, jav­nih sku­po­va i emi­si­ja – svu­da gde po­sto­ji mo­
guć­nost da su iz­ne­te ne­i­sti­ni­te tvrd­nje, a mo­ra da se (neo­bo­ri­vo) pret­po­
sta­vi da me­di­ji ta­kve in­for­ma­ci­je sme­ju da pre­no­se, jer su već na dru­gi
na­čin po­sta­le do­stup­ne jav­no­sti. Ovo do­la­zi do iz­ra­ža­ja i ka­da se pre­no­se
in­for­ma­ci­je ko­je su sa­zna­te od dr­žav­nih or­ga­na, jer bi tre­ba­lo da me­di­ji
mo­gu u nji­ho­vu isti­ni­tost da se po­u­zda­ju.57
U tom kon­tek­stu, po­seb­no je za­ni­mlji­vo uklju­či­va­nje po­stu­pa­nja
s du­žnom no­vi­nar­skom pa­žnjom kao do­dat­nog uslo­va za ne­ke od osno­va
is­klju­če­nja. Ovo do­ne­kle ubla­ža­va objek­tiv­nost od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča, ali
ta­ko­đe i po­tvr­đu­je, a con­tra­rio, da kri­vi­ca no­vi­na­ra ni­je op­šti uslov te od­
go­vor­no­sti. Šta­vi­še, raz­lo­zi za uklju­či­va­nje stan­dar­da pa­žnje uop­šte ni­su
ja­sni. Za­što bi no­vi­nar bio du­žan da in­for­ma­ci­je ko­je su već ob­ja­vlje­ne
(uži­vo u emi­si­ji ili na jav­nom sku­pu) do­dat­no pro­ve­ra­va iako ih je ver­no
pre­neo?58 No­vi­nar­ska pa­žnja pod­ra­zu­me­va, iz­me­đu osta­log, da se pri­li­kom
pre­u­zi­ma­nja in­for­ma­ci­ja one ver­no pre­ne­su i da se nji­hov iz­vor na­ve­de
(čl. 9, st. 2 ZJIM). Ali ako je oba­ve­za ver­nog pre­no­še­nja već na­ve­de­na,
po­stu­pa­nje sa du­žnom pa­žnjom pod­ra­zu­me­va­lo bi da in­for­ma­ci­je mo­ra­ju
da se pro­ve­re kao da se pr­vi put ob­ja­vlju­ju.59 Prak­tič­no, to bi zna­či­lo da
sva­ki put ka­da je ne­ko li­ce po­me­nu­to u jav­no­sti, no­vi­nar bi mo­rao da mu
se obra­ti ra­di is­ka­za i da is­tra­ži okol­no­sti, čak i ako sa­mo že­li da pre­ne­se
či­nje­ni­cu da je to li­ce u od­re­đe­nom kon­tek­stu po­me­nu­to.
Sli­čan pro­blem mo­že da na­sta­ne i pri do­da­va­nju uslo­va oprav­da­nog
in­te­re­sa jav­no­sti da zna in­for­ma­ci­je ko­je su „sa­dr­ža­ne u do­ku­men­tu or­ga­na
jav­ne vla­sti na ko­je se pri­me­nju­je za­kon ko­jim se ure­đu­je slo­bo­dan pri­stup
in­for­ma­ci­ja­ma od jav­nog zna­ča­ja“ (čl. 116, st. 1, tač. 4 ZJIM). Za­kon či­ju
shod­nu pri­me­nu ova nor­ma zah­te­va de­fi­ni­še in­for­ma­ci­ju od jav­nog zna­
ča­ja upra­vo po­mo­ću oprav­da­nog in­te­re­sa jav­no­sti (čl. 2 ZSPJIZ). Za­to je
ova od­red­ba ZJIM sa­svim su­vi­šna i ne bi sme­la da us­po­sta­vi oba­ve­zu da se
in­te­res jav­no­sti dvo­stru­ko pro­ce­nju­je (tj. po me­ri­li­ma dva raz­li­či­ta za­ko­na).
Osnov is­klju­če­nja ko­jim se omo­gu­ća­va me­di­ji­ma da ver­no pre­no­se
in­for­ma­ci­je iz sud­skih po­stu­pa­ka, bez stra­ha od imo­vin­ske od­go­vor­no­sti,
ogra­ni­čen je je­di­no za­kon­skim od­red­ba­ma o ob­ja­vlji­va­nju in­for­ma­ci­ja iz
kri­vič­nog po­stup­ka (čl. 74 ZJIM) i op­štom oba­ve­zom me­di­ja da po­štu­ju

u jav­no­sti stva­ra po­gre­šnu sli­ku, is­pra­vlja­ju­ći nje­go­ve ne­i­sti­ne. V. Vo­di­ne­lić et al.

(1998), 142.
57 BLA­DET TROMSØ AND STEN­SA­AS v. NOR­WAY (21980/93), st. 71.
58 To je, uosta­lom, su­prot­no prak­si ESLjP. Vid. STEEL AND MOR­RIS v. THE UNI­TED
KING­DOM (68416/01), st. 91; McVI­CAR v. THE UNI­TED KING­DOM (46311/99),
st. 86.
59 Su­prot­no na­ve­de­nom prin­ci­pu neo­d­go­vor­no­sti za tu­đe iz­ja­ve. Vid. fn. 56.

225
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

pret­po­stav­ku ne­vi­no­sti (čl. 73).60 Iz­ve­šta­va­nje o kri­vič­nom po­stup­ku ogra­

ni­če­no je na one in­for­ma­ci­je ko­je su iz­ne­te na glav­nom pre­tre­su ili ko­je
„su mo­gle bi­ti do­bi­je­ne od or­ga­na jav­ne vla­sti“ [sic!] (čl. 74). Tu ka­te­go­
ri­ju in­for­ma­ci­ja od­re­đu­je čl. 9 ZSPIJZ i ob­u­hva­ta sve in­for­ma­ci­je osim
onih ko­ji­ma bi od­re­đen jav­ni in­te­res bio ugro­žen (ži­vot, zdra­vlje, si­gur­
nost, vo­đe­nje kri­vič­nog po­stup­ka, ču­va­nje za­ko­nom pro­pi­sa­nih dr­žav­nih
i dru­gih taj­ni itd.). Na­su­prot kri­vič­nom, ogra­ni­če­nja u po­gle­du gra­đan­
skog ili uprav­nog po­stup­ka za­kon ne po­zna­je.
Su­mi­ra­ju­ći sve što je do­sad re­če­no, iz­da­vač me­di­ja će imo­vin­ski da
od­go­va­ra ako je in­for­ma­ci­ja ko­ju je ob­ja­vio le­zi­o­no spo­sob­na (tj. spa­da
u tri ka­te­go­ri­je za­bra­nje­nog ob­ja­vlji­va­nja), ako sud pro­ce­ni da jav­ni in­te­
res za ob­ja­vlji­va­nje ta­kvih in­for­ma­ci­ja ne pre­te­že nad pri­vat­nim in­te­re­
som da se ne ob­ja­ve, ako je usled nje­nog ob­ja­vlji­va­nja na­stu­pi­la pra­vom
pri­zna­ta šte­ta (kao i u op­štem gra­đan­sko­prav­nom re­ži­mu), i ako ni­je is­
pu­njen ni­je­dan od osno­va za oslo­ba­đa­nje od od­go­vor­no­sti, bi­lo op­štih po
ZOO-u ili po­seb­nih iz ZJIM-a.

3. Ustav­nost ogra­ni­če­nja slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja

i jav­nog in­for­mi­sa­nja
Na­kon što smo obra­zlo­ži­li ele­men­te gra­đan­sko­prav­ne od­go­vor­no­sti
iz­da­va­ča me­di­ja, za­da­tak nam je da utvr­di­mo da li je ta­kva od­go­vor­nost
u skla­du sa čl. 46 i 51 Usta­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je – URS (Sl. gla­snik RS, br.
98/2006) i čl. 10 Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma – Kon­ven­ci­ja
(Sl. list SCG – Me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri, br. 9/2003). Osnov­ni na­čin da se
to pro­ce­ni je­ste test pro­por­ci­o­nal­no­sti – utvr­đi­va­nje da li za­šti­ta jed­nog
pra­va (u ovom slu­ča­ju do­sto­jan­stva, kao pra­va ko­je ob­u­hva­ta čast, ugled
i auten­tič­nost, i pra­va pri­vat­no­sti) pre­te­ra­no ide na šte­tu dru­gog (slo­bo­
de mi­šlje­nja i iz­ra­ža­va­nja i slo­bo­de jav­nog in­for­mi­sa­nja).61 Spro­vo­đe­nje
ovog te­sta na nor­me za­ko­na, me­đu­tim, oso­ben je iza­zov – pri­ro­da ta­kvog
is­pi­ti­va­nja zah­te­va da se pro­ce­ni da li su na utvr­đe­nom kon­kret­nom či­
nje­nič­nom sta­nju, pri­li­kom pri­me­ne pra­va na od­go­va­ra­ju­ći na­čin ljud­ska
pra­va urav­no­te­že­na. Na­su­prot to­me, ov­de pro­ce­nju­je­mo da li ap­strakt­no

60 Po­sto­ji i oba­ve­za me­di­ja da ob­ja­vi in­for­ma­ci­je o po­volj­nom is­ho­du kri­vič­nog po­

stup­ka za okri­vlje­nog, ako je ob­ja­vlje­na in­for­ma­ci­ja da je ta­kav po­stu­pak po­kre­
nut. Ipak, to ni­je od zna­ča­ja za ovu te­mu jer ako me­dij ta­ko ne po­stu­pi, to li­cu
ne da­je pra­vo na na­kna­du šte­te već ak­tiv­nu le­gi­ti­ma­ci­ju za pod­no­še­nje tu­žbe za
ob­ja­vlji­va­nje in­for­ma­ci­je. Vid. čl. 107–111 ZJIM.
61 Neo­p­hod­nost po­re­đe­nja pra­va pro­iz­la­zi iz pri­ro­de ljud­skih pra­va kao prav­nih
prin­ci­pa (zah­te­va op­ti­mi­za­ci­je), či­ji se su­kob ne mo­že re­ši­ti kao kon­flikt obič­nih
nor­mi, gde se pri­me­ni ili jed­na ili dru­ga, već oba pra­va mo­ra­ju upo­re­do da po­sto­je
i to bez za­di­ra­nja u su­šti­nu ovog dru­gog. Vid. Ro­bert Alexy, A The­ory of Con­sti­tu­
ti­o­nal Rights, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­ford 2010, 50–51.

226
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

nor­ma­tiv­no sta­nje na­čel­no pre­vi­še za­di­re u po­me­nu­te slo­bo­de. Me­tod koji

će­mo ko­ri­sti­ti osla­nja se na po­stup­ke Ustav­nog su­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je
(USRS) i Evr­op­skog su­da za ljud­ska pra­va (ESLjP). On pod­ra­zu­me­va tri
ko­ra­ka pro­ce­ne: 1. da li je ogra­ni­če­nje pra­va pro­pi­sa­no za­ko­nom; 2. da li
je ono u oprav­da­nom (le­gi­tim­nom) ci­lju; 3. da li je ono neo­p­hod­no u de­
mo­krat­skom dru­štvu.62

3.1. Pred­vi­đe­nost u za­ko­nu

Uslov pred­vi­đe­no­sti u za­ko­nu u se­bi sa­dr­ži dva osnov­na zah­te­va:
1. da su nor­me ko­ji­ma se ogra­ni­ča­va­ju pra­va do­stup­ne gra­đa­ni­ma; 2. da
su ogra­ni­če­nja pra­va ko­ja za­kon pro­pi­su­je do­volj­no ja­sna i od­re­đe­na, te
da se sa iz­ve­snom si­gur­no­šću mo­že zna­ti da li je od­re­đe­no po­stu­pa­nje
u skla­du sa pra­vom ili ne.63 Pr­vi zah­tev sva­ka­ko je is­pu­njen ti­me što su
re­le­vant­ne nor­me sa­dr­ža­ne u za­ko­nu ko­ji je ob­ja­vljen u slu­žbe­nom gla­
si­lu i ko­ji je bes­plat­no do­stu­pan pu­tem in­ter­ne­ta.64 Dru­gi zah­tev, me­đu­
tim, po­sta­vlja mno­go ve­ći pro­blem. Iako je pri­hva­će­no da nor­me po­ne­kad
mo­ra­ju da sa­dr­že ne­pre­ci­zne iz­ra­ze, či­je se tu­ma­če­nje i pri­me­na mo­ra­ju
prak­som raz­ra­di­ti, kao i da je po­ne­kad neo­p­ho­dan struč­ni sa­vet da bi se
prav­ne po­sle­di­ce de­la­nja mo­gle pred­vi­de­ti, to sve mo­ra da bu­de u me­ri
ko­ja je ra­zum­na u da­tim okol­no­sti­ma.65
Kon­struk­ci­ja o od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča kraj­nje je ne­ja­sna, iako po­
je­di­nač­ne nor­me sa­me po se­bi to nu­žno ni­su. Da ob­ja­sni­mo – objek­tiv­na
od­go­vor­nost za­sni­va se na čl. 116, ko­ji pro­pi­su­je da iz­da­vač od­go­va­ra za
ob­ja­vlji­va­nje in­for­ma­ci­ja iz čl 112. Taj član od­re­đu­je da se od­go­va­ra sa­mo
za in­for­ma­ci­je či­je je ob­ja­vlji­va­nje po tom za­ko­nu za­bra­nje­no, ne pre­ci­zi­
ra­ju­ći ko­jim čla­no­vi­ma. Oči­gled­no je da za­kon po­zna­je vi­še za­bra­na, te je
po­treb­no struč­no zna­nje da bi se zna­lo da se ov­de mi­sli na one in­for­ma­
ci­je ko­ji­ma se šte­ti lič­nim pra­vi­ma. Te in­for­ma­ci­je uop­šte­no su od­re­đe­ne
u čl. 79 i 80 (a na­ro­či­to ne­pre­ci­zno u čl. 79 – po­vre­de ča­sti i ugle­da), ali
pro­tiv­prav­nost je u oba slu­ča­ja za­vi­sna od po­sto­ja­nja jav­nog in­te­re­sa za
ob­ja­vlji­va­nje, ko­ji se pri­tom raz­li­či­to de­fi­ni­še za­vi­sno od lič­nog pra­va ko­
je je po­vre­đe­no (i to raz­li­či­tim čla­no­vi­ma). Pri­tom, jav­ni in­te­res u po­gle­
du po­vre­de do­sto­jan­stva (čl. 79, st. 2) je prak­tič­no ne­de­fi­ni­san, što su­du
osta­vlja ve­li­ku slo­bo­du. Naj­zad, stan­dard du­žne no­vi­nar­ske pa­žnje, ko­ji
bi ne­pre­ci­znost ubla­žio ti­me što bi mo­glo da se pred­vi­di ka­ko se utvr­đu­je
isti­ni­tost in­for­ma­ci­ja pre ob­ja­vlji­va­nja, is­klju­čen je kao uslov od­go­vor­no­sti
nje­nom objek­tiv­no­šću. Svo­de­ći „za­bra­nje­nost u za­ko­nu“ na ne­po­sto­ja­nje

62 Naj­sa­že­ti­je pred­sta­vlje­no u: VOGT v. GER­MANY (17851/91), st. 45.

63 SUN­DAY TI­MES v. THE UNI­TED KING­DOM (6538/74), st. 49.
64 SIL­VER AND OT­HERS v. THE UNI­TED KING­DOM (5947/72), st. 87.
65 LIN­DON, OTCHA­KOVSKY-LA­U­RENS AND JULY v. FRAN­CE (21279/02), ст. 41.

227
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

jav­nog in­te­re­sa, uz po­sta­vlja­nje oba­ve­ze sud­skog do­ka­zi­va­nja isti­ni­to­sti,

prak­tič­no je osta­vlje­na pot­pu­na dis­kre­ci­ja su­du da od­re­di da li je ob­ja­
vlji­va­nje do­zvo­lje­no ili ne. Za­to je iz­ve­sno da, ni uz struč­ni sa­vet, iz­da­va­či
ne­će mo­ći da sa­gle­da­ju prav­ne po­sle­di­ce ob­ja­vlji­va­nja, na­ro­či­to ako in­for­
ma­ci­je do­la­ze u su­kob sa pra­vom na čast i ugled.
Je­di­ne od­red­be za­ko­na ko­je bi mo­žda mo­gle da su­ze slo­bo­du tu­ma­
če­nja sa­dr­ža­ne su u čl. 14 ZJIM, ko­ji pro­pi­su­je sle­de­će:
1) Odredbe ovog zakona ne mogu se tumačiti ili primeniti na način
kojim se ukida sloboda javnog informisanja ili ograničava u meri
većoj od propisane ovim zakonom.
2) Odredbe ovog zakona tumače se i primenjuju u skladu sa opš­
teprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, va­že­ćim [sic!]
međunarodnim standardima ljud­skih i manjinskih prava, kao
i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.
Ovaj član, ipak, ne do­pri­no­si po­bolj­ša­nju sta­nja. Nje­gov pr­vi stav
je bez ika­kvog smi­sla – me­ra u ko­joj za­kon pro­pi­su­je ogra­ni­če­nja slo­bo­de
jav­nog in­for­mi­sa­nja utvr­đu­je se upra­vo in­ter­pre­ta­ci­jom nje­go­vih od­re­da­
ba, te je ova­kva nor­ma sa­svim cir­ku­lar­na.
Smi­sao dru­gog sta­va ta­ko­đe je te­ško utvr­di­ti. U po­gle­du su­ko­ba
slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja sa pra­vi­ma lič­no­sti va­že­ći me­đu­na­rod­ni stan­dar­di
i op­šte­pri­hva­će­na pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va prak­tič­no ne po­sto­je,66 te
su raz­li­ke iz­me­đu na­ci­o­nal­nih pra­va znat­ne, čak i me­đu raz­vi­je­nim ze­
mlja­ma Za­pa­da.67
Je­di­no smi­sle­no zna­če­nje ko­je ovom sta­vu mo­že­mo da pri­pi­še­mo
je­ste da se od­red­be ZJIM ima­ju tu­ma­či­ti u skla­du sa Kon­ven­ci­jom i prak­
som ESLjP. Pro­blem ko­ji u ve­zi s tim na­sta­je je­ste što su mno­ge nor­me
za­ko­na u ne­skla­du sa Kon­ven­ci­jom, na­ro­či­to u po­gle­du stan­dar­da neo­p­
hod­no­sti u de­mo­krat­skom dru­štvu, što će­mo de­talj­ni­je obra­zlo­ži­ti u po­
seb­nom odelj­ku, te bi sva­ko tu­ma­če­nje ko­je bi nor­me za­ko­na upo­do­bi­lo
po­me­nu­tim stan­dar­di­ma bi­lo con­tra le­gem, na šta sud ni­je ovla­šćen.
Tre­ći zah­tev, ko­ji se ka­sni­je raz­vio u prak­si ESLjP, na­la­že da mo­ra­ju
da po­sto­je de­lo­tvor­ne pre­pre­ke ar­bi­trar­nom ogra­ni­ča­va­nju pra­va.68 Ovaj
zah­tev se pre­vas­hod­no od­no­si na pro­ce­sne uslo­ve nji­ho­vog ogra­ni­če­nja,
a ne na ma­te­ri­jal­ne.
S ob­zi­rom na to da je ov­de u pi­ta­nju ob­lik od­go­vor­no­sti ko­ji se mo­že
utvr­di­ti sa­mo u sud­skom po­stup­ku (ko­ga, pri­tom, od­li­ku­ju jav­nost, hit­
nost i vi­še­ste­pe­nost), a ne od­lu­kom uprav­nog or­ga­na u ko­ju jav­nost ne­ma
uvid, ovaj zah­tev je sva­ka­ko is­pu­njen.

66 Vid. E. De­ri­e­ux (2010), 839 i da­lje.

67 Vid. E. Ba­rendt (2007), 205 i da­lje.
68 MA­LO­NE v. THE UNI­TED KING­DOM (8691/79), st. 68.

228
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

Na osno­vu sve­ga ov­de iz­lo­že­nog, sma­tra­mo da za­kon ko­ji gra­ni­ce slo­

bo­de iz­ra­ža­va­nja pot­pu­no pre­pu­šta slo­bod­nom uve­re­nju pri­rod­nog su­di­je
ne is­pu­nja­va uslov pred­vi­đe­no­sti u za­ko­nu, zbog op­šteg prin­ci­pa da ogra­
ni­če­nja te slo­bo­de mo­ra­ju da bu­du pre­ci­zno od­re­đe­na i usko tu­ma­če­na.69
Ne­u­jed­na­če­nost sud­ske prak­se, ko­ju će ova­kve nor­me sa­mo pod­
sta­ći, sa­ma po se­bi je do­volj­na da se ogra­ni­če­nje sma­tra ne­do­volj­no od­
re­đe­nim,70 te se uto­li­ko pre mo­že re­ći da sa­dej­stvo nor­mi o od­go­vor­no­sti
iz­da­va­ča ne pro­la­zi test od­re­đe­no­sti u za­ko­nu.
Pi­ta­nje gra­ni­ca slo­bod­ne pro­ce­ne dr­ža­va ko­je su ra­ti­fi­ko­va­le Kon­
ven­ci­ju (mar­gin of ap­pre­ci­a­tion) ta­ko­đe je ov­de re­le­vant­no, ali će­mo ga
de­talj­ni­je obra­zlo­ži­ti u odelj­ku o neo­p­hod­no­sti u de­mo­krat­skom dru­štvu.

3.2. Oprav­dan cilj

Na pr­vi po­gled, od­go­vor na pi­ta­nje le­gi­tim­no­sti ci­lja od­go­vor­no­sti
iz­da­va­ča je oči­gle­dan – za­šti­ta ugle­da i pra­va dru­gih, u skla­du sa čl. 10,
st. 2 Kon­ven­ci­je. Iza ove tvrd­nje, me­đu­tim, kri­je se da­le­ko sup­til­ni­ji pro­
blem. Sva­ka­ko da od­go­vor­nost iz­da­va­ča, kao ta­kva, slu­ži za­šti­ti do­sto­jan­
stva i pri­vat­no­sti. Ali ko­ji je on­da bio raz­log da se od­stu­pi od su­bjek­tiv­ne
od­go­vor­no­sti i uve­de objek­tiv­na? Osta­ja­nje na prin­ci­pu do­ka­za­ne kri­vi­ce
jed­na­ko je, ako ne i bo­lje, mo­glo da slu­ži ci­lju za­šti­te pra­va dru­gih.
Raz­lo­zi za uvo­đe­nje objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti nig­de ni­su iz­ne­ti – obra­
zlo­že­nje Vla­de, kao pod­no­si­o­ca za­ko­no­dav­ne ini­ci­ja­ti­ve za ZJIM, nig­de to
ne po­mi­nje.71 U od­su­stvu auto­ri­ta­tiv­nog tu­ma­če­nja, je­di­no nam osta­je da
za­klju­či­mo da je po­o­štra­va­nje od­go­vor­no­sti kva­zi-ka­zne­na od­red­ba, uve­
de­na u ci­lju bo­lje za­šti­te lič­nih pra­va i po­ve­ća­va­nja pro­fe­si­o­nal­no­sti no­
vi­nar­ske stru­ke (ide­ja „spre­ča­va­nja ta­blo­i­di­za­ci­je“). Ova­kav za­klju­čak, do
ko­ga se in­tu­i­tiv­no do­la­zi, je­dva da je ne­što vi­še od na­ga­đa­nja.
Jed­na­ko mo­že­mo da do­đe­mo i do ma­nje bla­go­na­klo­nog sta­va – da
je za­šti­ta pra­va dru­gih ov­de tek po­vod za ne­ki dru­gi, skri­ve­ni cilj, što čl.
18 Kon­ven­ci­je za­bra­nju­je. No, čak iako pri­hva­ti­mo da je u slu­žbi za­šti­
te pra­va dru­gih, sma­tra­mo da objek­tiv­na od­go­vor­nost taj cilj ne po­sti­že.
Na­la­zi eko­nom­ske ana­li­ze pra­va uka­zu­ju na to da objek­tiv­na od­
go­vor­nost, kao ta­kva, vo­di ni­žoj pa­žnji u po­stu­pa­nju.72 Ako se, na­i­me,

69 E. Ba­rendt (2007), 65–66.

70 Po­sre­di je po­vre­da čl. 6 Kon­ven­ci­je – pra­va na pra­vič­no su­đe­nje. Sud­ska prak­sa
se sma­tra su­vi­še ne­u­sa­gla­še­nom ako po­sto­je „du­bo­ka i du­go­traj­na“ raz­li­ko­va­nja.
NEJ­DET ŞAHİN AND PE­Rİ­HAN ŞAHİN v. TUR­KEY (13279/05), st. 49–58; VIN­
ČIĆ I DRU­GI p. SR­BI­JE (44698/06), st. 56.
71 Ni na jav­noj ras­pra­vi o pred­lo­gu ovog za­ko­na, ko­ja je tra­ja­la od 5. do 22. mar­ta
2013, od­go­vor­nost iz­da­va­ča me­di­ja ni­je ko­men­ta­ri­sa­na. Pa­ra­gra­fLex
72 Ric­hard Po­sner, „Strict Li­a­bi­lity: A Com­ment“, Jo­ur­nal of Le­gal Stu­di­es 2/1973,
205 i da­lje.

229
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

od­gova­ra za šte­tu bez ob­zi­ra na pa­žnju ko­ja je ulo­že­na, od­go­vor­no li­ce

će da op­ti­mi­zu­je svo­je po­na­ša­nje ta­ko što će po­stu­pa­ti sa ni­vo­om pa­žnje
ko­jim se mar­gi­nal­ni tro­ško­vi (tro­šak iz­da­va­ču za do­dat­no vre­me pro­ve­re
in­for­ma­ci­ja) iz­jed­na­ča­va­ju sa mar­gi­nal­nom ko­ri­sti (npr. do­dat­ni pri­me­rak
no­vi­na ko­ji je pro­dat ili do­dat­ni gle­da­lac).73 Taj ni­vo pa­žnje je po pra­vi­lu
znat­no ni­ži od onog ko­ji se zah­te­va od do­brog struč­nja­ka u da­toj pro­fe­si­ji
– iz­da­vač će da pla­ća no­vi­na­re i ured­ni­ke da pro­ve­ra­va­ju isti­ni­tost in­for­
ma­ci­ja sa­mo u onoj me­ri u ko­joj to do­vo­di do pri­ho­da od či­ta­no­sti ili gle­
da­no­sti me­di­ja ko­ji je ve­ći od tro­ška ula­ga­nja te pa­žnje. Ta tač­ka la­ko mo­že
bi­ti i nul­ta – op­šte je po­zna­to da sen­za­ci­o­nal­ne in­for­ma­ci­je, ko­je pri­vla­če
naj­ve­ću pu­bli­ku, ne zah­te­va­ju ni­ka­kvu pa­žnju i če­sto su pot­pu­no ne­pro­ve­
re­ne. Ta­ko­đe, zbog ne­ja­sno­sti re­ži­ma od­go­vor­no­sti, iz­da­vač prak­tič­no ne
mo­že da zna da li je ob­ja­vlji­va­nje od­re­đe­nih in­for­ma­ci­ja do­zvo­lje­no ili ne,
a ni struč­ni sa­vet, ko­ji pa­žnju či­ni sku­pljom, ne mo­že sa si­gur­no­šću to da
utvr­di. Iz­da­va­či za­to ne­ma­ju ni­ka­kav pod­sti­caj da prak­ti­ku­ju od­go­vor­no
no­vi­nar­stvo. Po­sle­di­ca ovo­ga je­ste da će se me­di­ji upu­sti­ti u ob­ja­vlji­va­nje
ne­pro­ve­re­nih in­for­ma­ci­ja ka­ko bi pri­vu­kli što ve­ću pu­bli­ku, do­pri­no­se­ći
ta­blo­i­di­za­ci­ji, a is­ti­sku­ju­ći ras­pra­vu od zna­ča­ja za jav­nost.
Dru­ga mo­gu­ća po­sle­di­ca, ko­ja na­ro­či­to po­ga­đa me­di­je sa ma­njom
pu­bli­kom, je­ste da će se iz­da­va­či uz­dr­ža­va­ti od ob­ja­vlji­va­nja bi­lo ko­jih in­
for­ma­ci­ja ko­ji­ma mo­gu da po­vre­de ne­či­ja lič­na pra­va, jer ne mo­gu fi­nan­
sij­ski da iz­dr­že imo­vin­sku od­go­vor­nost ko­ja im ve­ro­vat­no sle­du­je. Ovaj
efe­kat „za­mr­za­va­nja“ go­vo­ra, iz stra­ha od imo­vin­ske od­go­vor­no­sti – a sve
u na­vod­nom ci­lju za­šti­te pra­va dru­gih – su­pro­tan je osnov­nom po­stu­la­tu
slo­bo­de mi­šlje­nja i iz­ra­ža­va­nja, a to je da ona ob­u­hva­ta ne sa­mo ne­spor­
ne i op­šte­pri­hva­će­ne in­for­ma­ci­je već i one ko­je mo­gu da uvre­de, za­pa­nje
i uz­ne­mi­re dr­ža­vu ili deo sta­nov­ni­štva.74 Ipak, pro­ce­ni neo­p­hod­no­sti i sra­
zmer­no­sti ov­de ni­je me­sto, već u sle­de­ćem odelj­ku. Op­šte uzev, sma­tra­mo
da od­go­vor­nost iz­da­va­ča me­di­ja ka­kva je pro­pi­sa­na ZJIM ne slu­ži oprav­
da­nom ci­lju, jer za­pra­vo vo­di ve­ćoj po­vre­di pra­va dru­gih.

3.3. Neo­p­hod­nost u de­mo­krat­skom dru­štvu

Po­sled­nja stav­ka po­stup­ka ESLjP i USRS naj­slo­že­ni­ja je, a ujed­no
i ključ­na. Ona pod­ra­zu­me­va da je od­re­đe­no ogra­ni­če­nje pra­va, ako is­pu­
nja­va pret­hod­ne uslo­ve, do­pu­šte­no sa­mo ako za njim po­sto­ji pre­ka po­tre­ba
dru­štva (pres­sing so­cial need)75 i ako je u da­tom slu­ča­ju ono bi­lo sra­zmer­no

73 Ibid.
74 HANDYSI­DE v. THE UNI­TED KING­DOM (5493/72), st. 49.
75 Usta­no­vlje­no je u prak­si ESLjP da neo­p­hod­nost u de­mo­krat­skom dru­štvu ne zna­či
„ne­iz­o­stav­nost“, već da za da­tim ogra­ni­če­njem po­sto­ji oprav­da­na dru­štve­na po­
tre­ba. SUN­DAY TI­MES v. THE UNI­TED KING­DOM (6538/74), st. 59.

230
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

oprav­da­nom ci­lju (pro­por­ti­o­na­lity of re­stric­tion), od­no­sno da su raz­lo­zi

ko­ji­ma se sud vo­dio pri­li­kom ogra­ni­če­nja pra­va bi­li re­le­vant­ni i do­volj­ni
(re­le­vant and suf­fi­ci­ent).76 Ja­sno je da pri­me­na ovog te­sta uglav­nom za­vi­si
od okol­no­sti po­je­di­nog slu­ča­ja, a ne sa­mo od nor­mi za­ko­na. Ipak, ana­li­za
je i iz tog ugla do­ne­kle mo­guć­na.
Ne­ke od stav­ki za ko­je je u prak­si ESLjP već utvr­đe­no da ni­su neo­
p­hod­ne u de­mo­krat­skom dru­štvu oza­ko­nje­ne su ZJIM-om. S ob­zi­rom na
to da ESLjP sna­žno šti­ti me­di­je, na­ro­či­to ka­da na­stu­pa­ju u ulo­zi „ču­va­ra
jav­nog in­te­re­sa“ (pu­blic watchdog), pre­su­de za na­kna­du šte­te ko­je su do­ne­
te bez ob­zi­ra na no­vi­nar­sku pa­žnju ko­ja je ulo­že­na sva­ka­ko je ogra­ni­če­nje
ko­je je ne­sra­zmer­no ci­lju za­šti­te pra­va dru­gih.77 U prak­si su­da ta­ko­đe je
utvr­đe­no da je ne­do­zvo­lje­no za­bra­ni­ti ob­ja­vlji­va­nje in­for­ma­ci­ja ko­je su
već po­sta­le do­stup­ne jav­no­sti,78 ta­ko da je do­da­va­nje uslo­va du­žne pa­žnje
u slu­ča­ju pre­no­še­nja in­for­ma­ci­ja ko­je su već ob­ja­vlje­ne na jav­nom sku­pu
ili u te­le­vi­zij­skoj emi­si­ji na­ro­či­to spor­no.
S ob­zi­rom na to da su na­ci­o­nal­ni su­do­vi če­sto u bo­ljoj po­zi­ci­ji da
pro­ce­ne šta je neo­p­hod­no u da­tom dru­štvu, ESLjP je uvek obra­ćao na­ro­
či­tu pa­žnju na gra­ni­ce slo­bod­ne pro­ce­ne dr­ža­va. Te su gra­ni­ce, na­čel­no
go­vo­re­ći, ši­re po­sta­vlje­ne u slu­ča­je­vi­ma za­šti­te dr­žav­nih taj­ni,79 tr­go­vač­kog
ogla­ša­va­nja,80 za­šti­te mo­ra­la,81 a uže ka­da su u pi­ta­nju za­šti­ta pri­vat­no­sti
ili ča­sti i ugle­da, na­ro­či­to ako se to od­no­si na no­si­o­ce jav­nih ili po­li­tič­kih
funk­ci­ja.82 Od­red­be ZJIM o do­zvo­lje­noj kri­ti­ci ta­kvih li­ca ne da­ju od­go­
va­ra­ju­ću ši­ri­nu. Čl. 8, na­i­me, pro­pi­su­je sle­de­će:
„Izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke
funkcije dužan je da tr­pi iznošenje kri­tič­kih mišljenja, koja se odnose na
rez­ultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obav­
ljanjem njegove funkcije bez ob­zira na to da li se oseća lično povređenim
iznošenjem tih mišljenja.“

76 PE­DER­SEN AND BA­AD­SGA­ARD v. DEN­MARK (49017/99), st. 70.

77 McVI­CAR v. THE UNI­TED KING­DOM (46311/99), st. 86; BLA­DET TROMSØ AND
STEN­SA­AS v. NOR­WAY (21980/93), st. 73.
78 OB­SER­VER AND GU­AR­DIAN v. THE UNI­TED KING­DOM (13585/88), st. 69.
79 LE­AN­DER v. SWE­DEN (9248/81), st. 59.
80 MARKT IN­TERN VER­LAG GMBH AND KLA­US BE­ER­MANN v. GER­MANY (10572/83),
st. 33.
81 HANDYSI­DE v. THE UNI­TED KING­DOM (5493/72), st. 57.
82 U prak­si ESLjP pri­hva­će­no je da dr­ža­ve ima­ju ma­nju dis­kre­ci­ju u od­re­đi­va­nju gra­
ni­ca pra­va ako je do­stig­nut ve­ći ste­pen ujed­na­če­no­sti me­đu dr­ža­va­ma u po­gle­du
stan­dar­da za­šti­te. Gra­ni­ce slo­bod­ne pro­ce­ne za­to su uže ako in­for­ma­ci­je na­ro­či­
to in­tim­no po­ga­đa­ju po­je­din­ca ili ako se od­no­se na no­si­o­ce jav­nih funk­ci­ja. Vid.
EVANS v. THE UNI­TED KING­DOM (6339/05), st. 77; DIC­KSON v. THE UNI­TED
KING­DOM (44362/04), st. 78; LIN­GENS v. AUSTRIA (9815/82), st. 39.

231
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

Iz ove vr­lo ne­ja­sne od­red­be mo­že se za­klju­či­ti da po­li­ti­ča­ri (i to sa­mo

ako su na funk­ci­ji, a ne u opo­zi­ci­ji ili van par­la­men­ta) ni­su du­žni da tr­pe
kri­ti­ku zbog po­na­ša­nja u pri­vat­nom ži­vo­tu, ni zbog na­či­na ili po­stup­ka nji­
ho­vog ra­da, kao i da su kri­tič­ka mi­šlje­nja o nji­ho­voj po­li­ti­ci i re­zul­ta­ti­ma
nji­ho­vog ra­da ne­do­zvo­lje­na ako ni­su u ve­zi s oba­vlja­njem nji­ho­vih funk­
ci­ja (ako je to uop­šte mo­guć­no). Ova­kvo nor­ma­tiv­no sta­nje ne­pri­hva­tlji­vo
je iz vi­še raz­lo­ga. Pre sve­ga, ov­de za­kon gru­bo za­ne­ma­ru­je raz­li­ko­va­nje
mi­šlje­nja od či­nje­nič­nih tvrd­nji, ko­je je u prak­si ESLjP du­go raz­vi­ja­no.83
Pra­vi­lo je, na­i­me, da se to­le­ri­še da­le­ko ve­ća slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja u po­gle­
du vred­no­snih su­do­va, jer oni ni­su stro­go pod­lo­žni do­ka­zi­va­nju – ma­kar
i mi­ni­mal­na či­nje­nič­na osno­va do­volj­na je da se iz­no­še­nje mi­šlje­nja sma­
tra oprav­da­nim.84 U po­gle­du vred­no­snih su­do­va ko­ji se od­no­se na no­si­o­ce
jav­nih i po­li­tič­kih funk­ci­ja, ova slo­bo­da je još ši­ra85 i od­no­si se na nji­ho­
ve po­li­tič­ke sta­vo­ve i iz­ja­ve kao ta­kve, kao i na bi­lo ko­ji aspekt nji­ho­vog
ži­vo­ta ko­ji je u oprav­da­nom in­te­re­su jav­no­sti (a ne sa­mo na spro­vo­đe­nje
po­li­ti­ke ili na re­zul­ta­te ra­da).86 Čl. 8 na­iz­gled is­klju­ču­je i prin­cip si­me­tri­je,
ko­ji na­la­že da uče­sni­ci u po­li­tič­kom di­ja­lo­gu mo­ra­ju da bu­du jed­na­ki pred
za­ko­nom, te da me­di­ji tre­ba da su slo­bod­ni da kri­ti­ku­ju iz­ja­ve na­rod­nih
po­sla­ni­ka, kao vid pro­tiv­te­že par­la­men­tar­nom imu­ni­te­tu.87 Shod­no to­me,
ne vi­di se ka­ko je ova od­red­ba pro­ši­ri­la okvi­re do­zvo­lje­ne kri­ti­ke no­si­la­ca
jav­nih i po­li­tič­kih funk­ci­ja, a ja­sno je da ni­ma­lo ni­je uti­ca­la na te okvi­re
ako su u pi­ta­nju li­ca ko­ja su se upu­sti­la u po­li­tič­ku bor­bu, a ni­su no­si­o­ci
bi­lo ka­kvih funk­ci­ja, opet su­prot­no prak­si ESLjP.88
U po­gle­du ob­ja­vlji­va­nja in­for­ma­ci­ja iz pri­vat­nog ži­vo­ta po­li­ti­ča­
ra, ZJIM ima po­seb­nu od­red­bu u čl. 82, st. 2, tač. 2. Ona pro­pi­su­je da
lič­no­sti od in­te­re­sa za jav­nost (na­ro­či­to no­si­o­ci funk­ci­ja, ali ne is­klju­či­
vo) mo­ra­ju da tr­pe ob­ja­vlji­va­nje lič­nih za­pi­sa i in­for­ma­ci­ja iz pri­vat­nog
ži­vo­ta, ako je to „u interesu nacionalne bez­bednosti, javne sigurnosti ili
ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili zločina, zaš­tite
zdravlja ili morala, ili zaš­tite prava i sloboda dru­gih“. S ob­zi­rom na to da
su po­seb­ni vi­do­vi jav­nog in­te­re­sa do­dat­ni uslo­vi za pre­te­žnost jav­nog in­
te­re­sa nad pra­vom pri­vat­no­sti, ja­sno je da se po ZJIM sma­tra da pri­va­tan

83 LIN­GENS v. AUSTRIA (9815/82), st. 39; Od­lu­ka Ustav­nog su­da Už-9/2010 od 10.
ok­to­bra 2013, st. 5.
84 STEEL AND MOR­RIS v. THE UNI­TED KING­DOM (68416/01), st. 87.
85 Od­no­sno, stan­dard du­žne pa­žnje ma­nje je strog. Vid. Vic­tor Fer­re­res Co­mel­la
(2006), 94–97.
86 OBERSCHLICK v. AUSTRIA (11662/85), st. 63; LIN­GENS v. AUSTRIA (9815/82),
st. 39; BO­DRO­ŽIĆ p. SR­BI­JE (32550/05), st. 57.
87 JE­RU­SA­LEM v. AUSTRIA (26958/95), st. 40; Vid. Vic­tor Fer­re­res Co­mel­la (2006),
111 i da­lje.
88 LIN­GENS v. AUSTRIA (9815/82), st. 39.

232
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

ži­vot po­li­ti­ča­ra ni­je sam po se­bi u in­te­re­su jav­no­sti, već sa­mo ako to uti­
če na ne­ke od na­ve­de­nih in­te­re­sa. U prak­si ESLjP je, na­i­me, usvo­je­no da
su pri­vat­ni ži­vo­ti oso­ba od jav­nog in­te­re­sa i za­pi­si nji­ho­vog li­ka na­čel­
no pod­lo­žni ve­ćoj kon­tro­li jav­no­sti.89 Sto­ga je ve­ro­vat­no da bi se pre­su­de
pro­tiv iz­da­va­ča u slu­ča­je­vi­ma gde po­se­ban in­te­res ni­je do­ka­zan, a po­sto­ji
ne­ki vid oprav­da­nog in­te­re­sa jav­no­sti, ve­ro­vat­no sma­tra­le ne­sra­zmer­nim
ogra­ni­če­njem slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja.
U mno­gim slu­ča­je­vi­ma pred ESLjP, ve­li­ki, če­sto ključ­ni, zna­čaj pri
pro­ce­ni sra­zmer­no­sti za­di­ra­nja u pra­va ima ste­pen nji­ho­vog ogra­ni­če­nja,
tj. da li je pre­vi­sok iz­nos ka­zne ili na­kna­de šte­te ko­ji se iz­ri­če.90 Kao što
je već re­če­no, su­do­vi u Sr­bi­ji te­že da iz­nos od 100.000 di­na­ra auto­mat­ski
do­su­đu­ju za slu­ča­je­ve po­vre­de pra­va lič­no­sti pu­tem me­di­ja, kao i da je naj­
ve­ća do­zvo­lje­na su­ma sko­ro 1,5 mi­li­o­na di­na­ra. Za ove iz­no­se ne mo­že se
na­čel­no re­ći da su su­vi­še re­strik­tiv­ni, po­go­to­vo s ob­zi­rom na to da se ova
od­go­vor­nost uglav­nom ne od­no­si na fi­zič­ka li­ca već na iz­da­va­če me­di­ja.91
Ima­ju­ći, ipak, u vi­du da oni mo­gu da od­go­va­ra­ju čak i ka­da su in­for­ma­
ci­je ve­ro­vat­no isti­ni­te, ali to ne mo­gu da do­ka­žu, iz­ri­ca­nje bi­lo kog iz­no­sa
na­kna­de u tim slu­ča­je­vi­ma ne­sra­zmer­no je ogra­ni­če­nje.92
Zbog pri­ro­de te­sta neo­p­hod­no­sti u dru­štvu ne mo­že­mo na­čel­no da
ka­že­mo da li bi pre­su­de po ZJIM-u nje­ga pro­šle, čak i ako bi ESLjP na­šao
da one za­do­vo­lja­va­ju pret­hod­ne uslo­ve, u šta sum­nja­mo. Ja­sno je, ipak,
da se u mno­gim slu­ča­je­vi­ma od­red­be za­ko­na ko­se sa usta­no­vlje­nom prak­
som su­da, te da čak i sa prak­som do­de­lji­va­nja skrom­ni­jih iz­no­sa na­kna­de
šte­te one če­sto ne­sra­zmer­no ogra­ni­ča­va­ju slo­bo­du mi­šlje­nja i iz­ra­ža­va­
nja. Prak­sa USRS je u tom po­gle­du, na­ža­lost, još ne­do­volj­no raz­vi­je­na da
bi­smo mo­gli da pred­vi­di­mo nje­go­vu od­lu­ku. Ima­ju­ći, ipak, u vi­du da se
u po­stu­pa­nju on do­sta osla­nja na dok­tri­nu ESLjP, ve­ro­vat­no je da bi do­
šao do istog za­ključ­ka.

4. Za­klju­čak
Po­sled­nje iz­me­ne Za­ko­na o jav­nom in­for­mi­sa­nju u po­gle­du od­go­
vor­no­sti me­di­ja une­le su ve­li­ku za­bu­nu u me­dij­sko pra­vo Sr­bi­je. Ne­ka­
da­šnja jed­no­o­bra­znost u ovom po­gle­du – so­li­dar­na od­go­vor­nost no­vi­na­
ra, od­go­vor­nog ured­ni­ka i osni­va­ča gla­si­la, po osno­vu do­ka­za­ne kri­vi­ce

89 VON HAN­NO­VER v. GER­MANY (no. 2) (40660/08), st. 110.

90 Na­ro­či­to ako su u pi­ta­nju kri­vič­ne sank­ci­je. Vid. CUM­PA­NA AND MA­ZA­RE v. RO­
MA­NIA (33348/96), st. 111; TAM­MER v. ESTO­NIA (41205/98), st. 69.
91 Upor. TOL­STOY MI­LO­SLAVSKY v. THE UNI­TED KING­DOM (18139/91), st. 46–51;
TE­ŠIĆ p. SR­BI­JE (4678/07), st. 61–69.
92 Na­ro­či­to ako to zna­či da tre­ba da na­ru­še po­ver­lji­vost iz­vo­ra. Vid. GO­OD­WIN v.
THE UNI­TED KING­DOM (17488/90), st. 37–46.

233
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

– na­pu­šte­na je iz ne­po­zna­tih raz­lo­ga, a ne­pro­mi­šlje­no je uve­den raz­li­čit

prin­cip za iz­da­va­ča me­di­ja, u vi­du objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti. Iako ova od­
go­vor­nost sa­ma po se­bi stva­ra zna­čaj­ne pro­ble­me, na­ro­či­to u po­gle­du
ulo­ge du­žne pa­žnje no­vi­na­ra i na­či­na do­ka­zi­va­nja isti­ni­to­sti in­for­ma­ci­
ja, nje­no sa­dej­stvo s dru­gim nor­ma­ma je ubi­tač­no. Prav­na kon­struk­ci­ja
ko­ja ovu od­go­vor­nost pra­ti, u vi­du slo­že­nog si­ste­ma od­re­đi­va­nja pro­tiv­
prav­no­sti ob­ja­vlje­nih in­for­ma­ci­ja pu­tem pro­ce­ne pre­te­žno­sti jav­nog in­
te­re­sa, ma­hom je sa­sta­vlje­na od ne­pre­ci­znih i zbu­nju­ju­ćih nor­mi. Je­di­ne
od­red­be ko­je ni­su ta­kve sa­dr­ža­ne su u Za­ko­nu o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma,
te o nji­ma po­sto­ji i raz­vi­je­na dok­tri­na. Na­čel­no, ovaj skup nor­mi su­do­
vi­ma Sr­bi­je osta­vlja ne­za­vi­dan za­da­tak da nji­ma pri­pi­šu ja­sno zna­če­nje
i da si­stem od­go­vor­no­sti me­di­ja uskla­de. Ima­ju­ći u vi­du da je ina­če je­dan
od osnov­nih pro­ble­ma na­šeg prav­nog si­ste­ma to da je sud­ska prak­sa ne­
u­jed­na­če­na, te­ško se mo­že oče­ki­va­ti da će su­do­vi ova­kav ne­mar za­ko­no­
dav­ca mo­ći da na­do­me­ste.
Osnov­na po­sle­di­ca ova­kvog nor­ma­tiv­nog sta­nja je­ste da ne­sta­je sva­
ka pred­vi­di­vost prav­nih kon­se­kven­ci ob­ja­vlji­va­nja in­for­ma­ci­ja. Dru­ga­či­je
re­če­no, vi­še se ne zna šta je do­zvo­lje­no ob­ja­vi­ti a šta ni­je. Ova­kvo na­ru­
ša­va­nje na­če­la prav­ne si­gur­no­sti da­lje uzro­ku­je da će mno­ge pre­su­de po
no­vom za­ko­nu su­vi­še za­di­ra­ti u slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja i jav­nog in­for­mi­sa­
nja. Kao što smo po­ka­za­li, vr­lo je ve­ro­vat­no da sud­ske od­lu­ke ne bi mo­gle
da za­do­vo­lje ni­je­dan od zah­te­va te­sta do­zvo­lje­no­sti ogra­ni­če­nja pra­va iz
čl. 10 Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma. Iako ti zah­te­vi u ve­li­koj
me­ri za­vi­se od okol­no­sti po­je­di­nač­nog slu­ča­ja, pr­vi od njih, pred­vi­đe­nost
u za­ko­nu, po­sta­vlja i kva­li­ta­tiv­ne uslo­ve za re­le­vant­ne nor­me. Od­red­be
za­ko­na te uslo­ve sva­ka­ko ne is­pu­nja­va­ju, a da­lje po­sle­di­ce ta­kvog sta­nja
mo­že­mo sa­mo da na­slu­ti­mo.
Naj­zad, sma­tra­mo da su od­red­be Za­ko­na o jav­nom in­for­mi­sa­nju
i me­di­ji­ma o od­go­vor­no­sti iz­da­va­ča me­di­ja i pro­tiv­prav­no­sti ob­ja­vlji­va­nja
in­for­ma­ci­ja ne­u­stav­ne, od­no­sno da su u ne­skla­du sa slo­bo­dom mi­šlje­nja
i iz­ra­ža­va­nja i slo­bo­dom jav­nog in­for­mi­sa­nja ko­je su po­sta­vlje­ne u Usta­vu
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Evrop­skoj kon­ven­ci­ji o ljud­skim pra­vi­ma. Za naš prav­
ni si­stem bi­lo bi bo­lje da se vra­te re­le­vant­ne od­red­be pret­hod­nih za­ko­na,
a naj­bo­lje za Sr­bi­ju da se iz­me­ni me­dij­skog pra­va, ali i pro­pi­sa uop­šte,
pri­stu­pi po­ste­pe­no i raz­bo­ri­to, uz stva­ran do­pri­nos struč­ne i ši­re jav­no­sti
i sa sa­gle­da­va­njem po­sle­di­ca prav­no­po­li­tič­kih od­lu­ka.

234
 Ustavnost objektivne odgovornosti izdavača medija

Ste­fan Du­sa­nic

CON­STI­TU­TI­O­NA­LITY OF STRICT LI­A­BI­LITY

OF ME­DIA OW­NERS

Sum­mary
The Law on pu­blic in­for­ma­tion and the me­dia, that ca­me in­to for­ce on the
5. August 2014, has in­tro­du­ced to the Ser­bian le­gal system a strict li­a­bi­lity for
me­dia ow­ners for da­ma­ges ari­sing from the pu­blis­hing of in­for­ma­tion. By ana­
lyzing the re­le­vant do­me­stic, fo­re­ign and in­ter­na­ti­o­nal re­gu­la­ti­ons, pro­fes­si­o­nal
li­te­ra­tu­re and ju­di­cial prac­ti­ce, the aut­hor de­ter­mi­nes that this form of li­a­bi­lity
is in­com­pa­ti­ble with the Con­sti­tu­tion of Ser­bia and the Euro­pean Con­ven­tion
on Hu­man Rights.
Key words: Strict li­a­bi­lity. – Me­dia ow­ners. – Due jo­ur­na­li­stic di­li­gen­ce. – Fre­
e­dom of ex­pres­si­on. – Fre­e­dom of in­for­ma­tion.

Smrt ratnika, akvarel, 70 x 100 cm, 1989.

235
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Dušanić

Ratnik zlatnog pohoda, ulje, 160 x 150 cm, 1988.

236
 ...............

OGLEDI
...............
UDK 329.73:929 Принцип Г.
94(439.55/.56)"1914"
316.334.3:329.73(439)

Erik Beket Viver (Eric Beckett Weaver)

vanredni profesor na Univerzitetu Debrecin u Mađarskoj

PRINCIPOV KULT I ONO ŠTO IZ NJEGA

PROIZILAZI U MAĐARSKOJ

Re­zi­me: Tu­ber­ku­lo­zni stu­dent Ga­vri­lo Prin­cip pu­cao je na nad­voj­vo­du Fra­

nju Fer­di­nan­da, austro­u­gar­skog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka i ubio ga 28. ju­na 1914. Su­
pru­ga nad­voj­vo­de, So­fi­ja, ta­ko­đe je ubi­je­na za­lu­ta­lim met­kom. To­kom sto­le­ća
ko­je je pr­o­te­klo od aten­ta­ta, se­ća­nje na Prin­ci­pa i kult ko­ji je iz­gra­đen oko nje­ga
is­kri­vlje­ni su iz­van ni­voa pre­po­zna­tlji­vo­sti. Ka­ko su se me­nja­la do­ma­ća i me­đu­
na­rod­na po­li­ti­ka ta­ko se me­nja­la i sli­ka Prin­ci­pa. Se­ća­nje na Prin­ci­pa sa­da iza­zi­va
ja­ke re­ak­ci­je ne sa­mo u ju­go­slo­ven­skim ze­mlja­ma, već i u Ma­đar­skoj. U ono­me
što sle­di is­tra­ži­će­mo mo­gu­će iz­vo­re sna­žnih re­ak­ci­ja ko­je iza­zi­va se­ća­nje na Prin­
ci­pa me­đu Ma­đa­ri­ma jed­no sto­le­će po­sle nje­go­vog či­na.
Ključ­ne re­či: Ga­vri­lo Prin­cip, ko­lek­tiv­no se­ća­nje, ju­go­slo­ven­stvo, Ma­đa­ri, Mo­
ris Al­bvaks, A. M. Ho­kart, lord Re­glan

U jed­nom od ode­lja­ka ko­ji je naj­vi­še vre­dan pam­će­nja ka­da su u pi-

t­ a­nju ra­do­vi o ko­lek­tiv­nom se­ća­nju, fran­cu­ski so­ci­o­log Mo­ris Al­bvaks (Mau­
ri­ce Halb­wachs) be­le­ži da se na­ša se­ća­nja pr­o­šlih do­ga­đa­ja me­nja­ju ona­ko
ka­ko se me­nja­ju ras­po­lo­že­nja i lič­ne sud­bi­ne. Ova­kve pr­om ­ e­ne se­ća­nja
po­ma­žu da se na­še sa­da­šnje sta­nje do­ve­de u sklad s na­šom pr­o­šlo­šću, i na-
­da­lje da se us­po­sta­vi sklad s istim ta­kvim (pr­om ­ en­lji­vim) oče­ki­va­nji­ma
ko­je nam dru­štvo po­sta­vlja. „Dru­štvo, s vre­me­na na vre­me, oba­ve­zu­je lju­
de“, pri­me­tio je Al­bvaks, „ne sa­mo da u mi­sli­ma po­no­ve pret­hod­ne do­ga­
đa­je svo­jih ži­vo­ta, već i da ih osve­že, da ih skra­te, ili da ih do­vr­še, ta­ko da,
ko­li­ko god da smo uve­re­ni da su na­ša se­ća­nja tač­na, mi im da­je­mo ugled
ko­ju stvar­nost ni­je po­se­do­va­la.“1
Ovaj pra­vac raz­mi­šlja­nja ja po­znat u an­tro­po­lo­gi­ji. Sa­vre­me­nik Al­
bvak­sa, bri­tan­ski an­tro­po­log Artur Mo­ris Ho­kart (Art­hur Ma­ur­ i­ce Ho­cart),

1 Ma­u­ri­ce Halb­wachs, On Col­lec­ti­ve Me­mory, trans. L.A. Co­ser (Chi­ca­go: Uni­ver­

sity of Chi­ca­go Press, 1992), 51; pr­vo­bit­no ob­ja­vlje­no kao: Les ca­dres so­ci­a­ux de la
mémo­i­re (Pa­ris: F. Al­can, 1925).

237
Hereticus, 1–2/2016 Erik Beket Viver

po­ka­zao je sklad iz­me­đu dru­štve­nih ve­ro­va­nja i ob­re­da s je­din­stve­nim isto­

rij­skim na­ra­ti­vi­ma sva­kog dru­štva.2 Ari­sto­krat­ski an­tro­po­log lord Re­glan
(Lord Ra­glan) na­da­lje je raz­vio ovu te­o­ri­ju da bi ras­pra­vio pi­ta­nje la­žno­
sti ne­ko­li­ko omi­lje­nih bri­tan­skih isto­rij­skih na­ra­ti­va (kao što je an­glo­sak­
son­sko po­re­klo En­gle­za), i da bi isto­vre­me­no uka­zao ko­li­ko je uza­lud­no
do­ka­zi­va­ti nji­ho­vu ne­i­sti­nu.3 Ova ve­ro­va­nja su En­gle­zi ta­da pri­hva­ti­li kao
neo­bo­ri­ve isti­ne, za­to jer su ona stvo­ri­la jed­nu vr­stu skla­da iz­me­đu sa­da­
šnjo­sti i pr­o­šlo­sti. Ovo je, ta­ko­đe, isti­na za slič­na ve­ro­va­nja da­nas. Ot­ka­da
su an­tro­po­lo­zi po­če­li da po­sma­tra­ju dru­štva u stal­nom sta­nju pr­om ­ e­ne,
bi­li su pri­mo­ra­ni da pri­zna­ju da dru­štve­ne pr­om ­ e­ne ima­ju po­sle­di­ce na
ono što se do ta­da sma­tra­lo da su čvr­sto za­sno­va­na vi­đe­nja i se­ća­nja pr­o­
šlo­sti. Ovo je jed­na­ko isti­ni­to za ple­men­ska dru­štva i „mo­der­na“ dru­štva,
ka­kvo je Ma­đar­ska.
Poč­ni­mo s ne­ko­li­ko na­vo­da iz ma­đar­skih tek­sto­va raz­li­či­tog kva­li­
te­ta ko­ji se ba­ve Prin­ci­pom, je­dan vek po­sle po­čet­ka Pr­vog svet­skog ra­ta:
1. „To­kom Pr­vog bal­kan­skog ra­ta Prin­cip se bo­rio kao voj­nik
u Srp­skoj voj­sci.“ (ma­đar­ska Vi­ki­pe­di­ja).4
2. „Ga­vri­lo Prin­cip, bo­san­ski Sr­bin, te­ro­ri­sta, ko­ji je ubi­stvom Fra­
nje Fer­di­nan­da, austro­ug­ ar­skog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka, od­i­grao ključ­nu ulo­gu
u iz­bi­ja­nju Pr­vog svet­skog ra­ta, umro je 28. apri­la 1918, u za­tvo­ru u Te­
re­zi­jen­šta­tu... Ovaj stu­dent [Princip] pri­mljen je u re­do­ve Mla­de Bo­sne
u vre­me ka­da je bo­ra­vio u Be­o­gra­du.“5 (Tarján M. Tamás, “1918. április
28. Ga­vri­lo Prin­cip halála“, Ru­bi­con­li­ne, n.d.)
3. „Pre­u­zi­ma­njem vla­sti od stra­ne Srp­ske na­pred­ne stran­ke...
u Be­o­gra­du, Prin­cip je ja­sno pre­tvo­ren u na­ci­o­nal­nog he­ro­ja i bor­ca
za slo­bo­du ko­ji se bo­rio pr­o­tiv stra­nog ugnje­ta­va­nja. Pred­sed­nik To­mi­slav
Ni­ko­lić ne­dav­no je u iz­ja­vi za štam­pu na­gla­sio da Sr­bi­ja ne­će da do­zvo­li
fal­si­fi­ko­va­nje isto­ri­je na go­di­šnji­cu iz­bi­ja­nja Pr­vog svet­skog ra­ta, ni­ti da
ne­ki stra­ni kru­go­vi po­ku­ša­ju da op­te­re­te Sr­bi­ju od­go­vor­no­šću za iz­bi­ja­
nje ra­ta, ili da pr­o­gla­se Ga­vri­la Prin­ci­pa za ’te­ro­ri­stu po­put Bin La­de­na’...

2 Vi­de­ti, na pri­mer, „The Com­mon Sen­se of Myth“ (1916), „The Pur­po­se of Ri­tual“
(1935) i „In the Grip of Tra­di­tion“ (1938), in A.M. Ho­cart, The Li­fe Gi­ving Myth
and Ot­her Es­says, ed. Lord Ra­glan (Lon­don: Met­huen & Co. Ltd., 1952).
3 Lord Ra­glan, The He­ro: A study in tra­di­tion, myth, and dra­ma (Lon­don: Watts &
Co., 1936).
4 U iz­vor­ni­ku: „Az el­ső-Balkán háborúban [Ga­vri­lo] Prin­cip a szerb had­se­reg ka­
tonájaként vett részt.“ – pri­stu­plje­no av­gu­sta 2014. Sve za­cr­nje­ne de­lo­ve u tek­stu
ozna­čio je autor.
5 “1918. április 28-án halt meg The­re­si­en­stadt börtönében Ga­vri­lo Prin­cip bos­
zni­ai szerb ter­ro­ri­sta, aki Fe­renc Ferdinánd osztrák–magyar trónörökös meggy­
ilkolásával kulcssze­re­pet játszott az el­ső világháború kirobbantásában…A diákot
[Prin­ci­pet] belgrádi tartózkodása idején az Ifjú Bos­znia fo­gad­ta so­ra­i­ba…”

238
 Principov kult i ono što iz njega proizilazi u Mađarskoj

Ro­đen u Bo­sni, Ga­vri­lo Prin­cip de­li jav­no mnje­nje u Bo­sni i Her­ce­

go­vi­ni. Dok se vla­sti srp­skog de­la spre­ma­ju da po­dig­nu ko­pi­ju be­o­grad­ske
sta­tue Prin­ci­pu u is­toč­nom Sa­ra­je­vu, cen­tral­na vla­da Bo­sne će po­di­ći spo­
me­nik Fra­nji Fer­di­nan­du. Oni že­le da ob­no­ve sta­tuu po­dig­nu­tu u nad­voj­
vo­di­nu čast 1917.” — (J. Ga­rai Béla, „Ga­vri­lo Prin­cip nem volt ter­ro­ri­sta“,
Magyar Hírlap, 24 ja­nu­a­ra 2014)6
Ko­nač­no, ci­tat od stra­ne is­tak­nu­tog isto­ri­ča­ra, sa sa­mog kra­ja nje­
go­vog, u osta­lim de­lo­vi­ma ko­ri­snog, član­ka, o isto­rij­skoj ras­pra­vi o uzro­
ci­ma Pr­vog svet­skog ra­ta:
4. „Ovih da­na Sr­bi­ja je pr­o­gla­si­la no­vo isto­rij­sko ’su­đe­nje’, a Emir
Ku­stu­ri­ca čak re­ži­ra film o he­ro­ju Ga­vri­lu Prin­ci­pu ko­ji se po­di­gao pr­o­tiv
ugnje­ta­va­ča. Ko­nač­no, ako naš te­ro­ri­sta ni­je te­ro­ri­sta, već bo­rac za slo­
bo­du, on­da je to isti­na i za ceo naš na­rod.“ (Bi­ha­ri Péter, “1914 nyara“,
Élet és Iro­da­lom, 2014/19, 9 May)7
Ni­je na­ro­či­to te­ško za ijed­nog isto­ri­ča­ra da is­pi­ta isti­ni­tost gor­njih
tvrd­nji. Na pri­mer, mno­go to­ga mo­že da se sa­zna o Prin­ci­pu, sa­ra­jev­skom
aten­ta­to­ru, iz tran­skri­pa­ta nje­go­vog su­đe­nja ko­ji su ob­ja­vlje­ni ma­nje ili
vi­še u ce­li­ni na ne­ko­li­ko je­zi­ka to­kom pr­o­šlog ve­ka.8 Austrij­ski psi­hi­ja­tar
Mar­tin Pa­pen­hajm (Mar­tin Pap­pen­he­im) čak je bio u mo­guć­no­sti da 1916,
to­kom ni­za me­se­ci, in­ter­vju­i­še za­to­če­nog Prin­ci­pa i ob­ja­vio je tran­skrip­te
ovih in­ter­vjua 1926.9

6 „A szerb haladók pártjának ha­ta­lo­mra kerülésével … Prin­cip egyértel­műen nem­ze­ti

hőssé és az ide­gen elnyomás el­len harcoló szabadságharcossá avanzsált Belgrádban.
To­mi­slav Ni­ko­lic elnök ne­mrégi sajtónyilatkozatában azt han­goz­tat­ta, hogy a vi­
lágháborús évforduló kapcsán nem fogják me­gen­ged­ni a történelemhamisítást,
vagyis azt, hogy egyes külföldi körök Szerbiára hárítsák a fe­le­lősséget a háború
kirobbantásáért, és hogy Ga­vri­lo Prin­ci­pet „Bin La­den­hoz hasonló terroristának“
kiáltsák ki. … A bos­zni­ai születésű Ga­vri­lo Prin­cip me­gos­ztja Bos­znia-Hercegovinát:
miközben a szerb országrész hatóságai arra készülnek, hogy Ke­let-Szarajevóban
a belgrádi Prin­cip-szo­bor hasonmását állítsák fel, a bos­zni­ai központi kormány
Fe­renc Ferdinándnak állítana emléket: az évfordulóra felújítják a meggyil­kolt fő­
her­ceg tis­zte­letére 1917-ben készült emlékmű­vet.“
7 „Na­pja­ink­ban Szer­bia je­len­tett be történel­mi ’perújra­felvételt’, sőt Emir Ku­stu­ri­ca
filmjét az elnyomókkal szembeszálló, hős Ga­vri­lo Prin­ci­pről for­ga­tja. His­zen ha
a mi terroristánk nem ter­ro­ri­sta, ha­nem szabadsághős, ak­kor egész népünk az.“
8 Pre­ma sle­du ob­ja­vlji­va­nja: Pha­ros (hsg.), Der Pr­o­zess ge­gen die At­ten­täter von Sa­
ra­je­wo, nach dem am­tlic­hen Ste­no­gramm der Ge­richtsver­han­dlung ak­ten­mässig dar­
ge­stellt von pr­o­fes­sor Pha­ros, und [mit] einer Ein­le­i­tung von Jo­sef Ko­hler (Ber­lin:
R. v. Dec­ker, 1918); Vo­ji­slav Bo­gi­će­vić (pre­vod i prir.), Sa­ra­jev­ski aten­tat; iz­vor­ne
ste­no­graf­ske bi­lješke sa glav­ne ras­pra­ve pr­o­tiv Ga­vri­la Prin­ci­pa i dru­go­va, održane u
Sa­ra­je­vu 1914 g. Kri­tička ob­ra­da. (Sa­ra­je­vo: Držav­ni Arhiv NR BiH, 1954); W.A.
Dolph Owings (ed.), The Sa­ra­je­vo Trial, 2 vols. (Cha­pel Hill, NC: Do­cu­men­tary
Pu­bli­ca­ti­ons, 1984).
9 Mar­tin Pap­pen­he­im and Ga­vri­lo Prin­cip, Ga­vri­lo Prin­cips Be­ken­ntnis­se: ein geschic­
htlic­her Be­i­trag zur Vor­geschic­hte des At­ten­ta­tes von Sa­ra­je­vo; zwei Ma­nu­skrip­te

239
Hereticus, 1–2/2016 Erik Beket Viver

Na osno­vu či­nje­ni­ca po­gle­daj­mo naj­pre pr­vu go­re pod­vu­če­nu tvrd­

nju – ona je ne­i­sti­ni­ta. U vre­me iz­bi­ja­nja Pr­vog bal­kan­skog ra­ta (ka­da su
Bu­gar­ska, Sr­bi­ja, Cr­na Go­ra i Grč­ka na­pa­le Osman­sko car­stvo) Ga­vri­lo
Prin­cip – kao i mno­gi dru­gi iz nje­go­ve ge­ne­ra­ci­je – s ve­li­kim na­da­ma je
oče­ki­vao oslo­bo­đe­nje bal­kan­skih na­ro­da od tur­skog jar­ma, i po­put mno­
gih dru­gih ju­žnih Slo­ve­na, gra­đa­na Austro­u­gar­skog car­stva (Hr­va­ta, Slo­
ve­na­ca i Sr­ba, na isti na­čin), Prin­cip je iz­be­gao pre­ko gra­ni­ce u Sr­bi­ju da
bi bio do­bro­vo­ljac u srp­skoj voj­sci. Ovog mla­di­ća su srp­ske vla­sti od­bi­le
jer su utvr­di­le da je sla­bog fi­zič­kog zdra­vlja. Prin­cip se ni­ka­da ni­je bo­rio
ni u jed­noj bi­ci.
U dru­gom na­vo­du na­la­zi­mo po­men orga­ni­za­ci­je po ime­nu Mla­da
Bo­sna. Su­prot­no po­pu­lar­nim shva­ta­nji­ma ta­kva orga­ni­za­ci­ja ni­je po­sto­ja­
la u vre­me Ga­vri­la Prin­ci­pa. Ime – na­dah­nu­to Ma­ci­ni­je­vom Gi­o­va­ne Ita­lia
– ko­ri­šće­no je da opi­še raz­li­či­te ne­for­mal­ne stu­dent­ske gru­pe u Bo­sni na­
dah­nu­te ju­go­slo­ven­skim ide­a­li­ma ko­je su bi­le u do­di­ru sa slič­nim oso­ba­
ma u Hr­vat­skoj, Dal­ma­ci­ji, Slo­ve­ni­ji itd. Uz to, Prin­cip je pr­vi put do­šao
u do­dir sa ta­kvom gru­pom u Sa­ra­je­vu (a, ne u Be­o­gra­du).10
Tre­ći na­vod ću da raz­mr­sim ka­sni­je, a ov­de ću sa­mo da na­ve­dem
da he­ro­i­za­ci­ja Prin­ci­pa ni­je no­va po­ja­va, i da je ne­dav­na sta­tua Prin­ci­pu
naj­pre po­dig­nu­ta u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, a za­tim – ko­ri­ste­ći sred­stva po­re­
skih ob­ve­zni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske – nje­na ko­pi­ja je po­dig­nu­ta u Be­o­gra­du.
Ko­nač­no, naj­za­ni­mlji­vi­ji na­vod je če­tvr­ti. Poč­ni­mo s na­či­nom iz­
ra­ža­va­nja: sva­ko ima pra­vo da se od­no­si pre­ma Prin­ci­po­vom či­nu pre­ma
sop­stve­nom mo­ral­nom ko­dek­su, ali, ipak, ve­ru­jem da reč „te­ro­ri­sta“ ni­je
ko­rekt­na na ovom me­stu. Mo­ra da se pri­zna da po­sto­ji sta­ri­je od­re­đe­nje
pre­ma ko­me je sva­ko po­li­tič­ko ubi­stvo ko­je je iz­vr­šio obi­čan gra­đa­nin čin
te­ro­ri­zma (do­volj­no je pod­se­ti­ti se či­no­va re­vo­lu­ci­o­na­ra u car­skoj Ru­si­ji).
Ali, ovu de­fi­ni­ci­ju ve­ći­na lju­di da­nas ne ko­ri­sti. Prin­ci­pov akt se sva­ka­ko
ne ukla­pa u po­i­ma­nje „te­ro­ri­zma“ ko­ji da­nas naj­če­šće ko­ri­sti­mo. Ipak,
mo­ra­mo da pri­zna­mo da su to­kom su­đe­nja i tu­ži­lac i sâm Prin­cip ko­ri­sti­li

Prin­cips; Auf­ze­ic­hnun­gen se­i­nes Gefängnispsychi­a­ters Dr. Pap­pen­he­im aus Gesprächen

von Fe­ber bis Ju­ni 1916 über das At­ten­tat, Prin­cips Le­ben und se­i­ne po­li­tischen und
so­zi­a­len An­scha­u­un­gen. (Wi­en: Lec­hner, 1926); Prin­cip o se­bi: Je­dan pri­log hi­sto­
ri­je sa­ra­jev­ski an­ten­tat. (Za­greb: Ju­go­slo­ven­ska Štam­pa, 1926); i „Dr. Pap­pen­he­
im’s Con­ver­sa­ti­ons with Prin­cip: Con­fes­si­ons of the as­sas­sin who­se deed led to
the World War“, trans. and ed. Ha­mil­ton Fish Arm­strong, Cur­rent Hi­story, August
1927, 699–707.
10 Za po­je­di­no­sti vi­de­ti: Vla­di­mir De­di­jer, „Sa­ra­je­vo Fifty Years Af­ter“, Fo­re­ign Af­
fa­irs, 42: 4 (July 1964), 569–84 (575). Za od­li­čan pri­kaz Mla­de Bo­sne na ma­đar­
skom. vi­de­ti: Mu­ha­rem Ba­zdulj, „Az Ifjú Bos­znia“, pre­vod György Horváth, Pro
Mi­no­ri­ta­te (le­to 2014), 85–96. O ju­go­slo­ven­stvu bo­san­ska omla­di­ne vi­de­ti: Bo­jan
Alek­sov, „For­got­ten Yugo­sla­vism and An­ti-cle­ri­ca­lism of Young Bo­sni­ans“, Pri­
lo­zi (Sa­ra­je­vo), 43 (2014), 79–87.

240
 Principov kult i ono što iz njega proizilazi u Mađarskoj

iz­raz „te­ror“ da opi­šu nje­gov čin. Prin­cip je ubio sa­mo dve oso­be iz po­li­
tič­kih raz­lo­ga (jed­nu od njih – nad­voj­vo­di­nu že­nu – gre­škom). Bez ob­zi­ra
ko­li­ko je od­vra­tan bio ovaj čin, sva­ko po­li­tič­ko ubi­stvo ni­je akt te­ro­ri­zma.
Na pri­mer, ni­je uobi­ča­je­no da ko­ri­sti­mo reč „te­ro­ri­sta“ za ubi­stva ame­
rič­kog pred­sed­ni­ka Dž. F. Ke­ne­di­ja ili za Mar­ti­na Lu­te­ra Kin­ga Mla­đeg.
Prin­cip je bio aten­ta­tor (mo­že­mo da ga na­zo­ve­mo i ubi­com), ali on ni­ka­
da ni­je že­leo da iza­zo­ve ma­sov­ni strah (te­ror), ili da ubi­je ma­se ne­du­žnih
ci­vi­la. Na­pro­tiv, Prin­cip je iz­vr­šio pla­ni­ra­ni aten­tat pr­o­tiv ote­lo­tvo­re­nja
hab­zbur­ške vla­sti. Sa­mo bi ne­do­stup­ni car Fra­nja Jo­sif lič­no bio sa­vr­še­
ni­ja me­ta od pre­sto­lo­na­sled­ni­ka.
Kao što sam već po­me­nuo, bo­san­ski Sr­bin Ga­vri­lo Prin­cip ko­ji se
iz­ja­šnja­vao kao Ju­go­slo­ven, ni­je tek ne­dav­no po­stao he­roj i sim­bol. Sla­vi­
li su ga kao sa­nja­ra i stva­ra­o­ca pr­ve Ju­go­sla­vi­je već po­sle Pr­vog svet­skog
ra­ta. Prin­ci­pov sa­mo­pro­gla­šen ju­go­slo­ven­ski iden­ti­tet sa­vr­še­no se po­kla­
pao sa zva­nič­nim po­ku­ša­ji­ma u ro­ja­li­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji da se uje­di­ne ju­
go­slo­ven­ski na­ro­di. Šta­vi­še, me­đu Prin­ci­po­vim sa­rad­ni­ci­ma ni­su bi­li samo
Sr­bi, već i je­dan bo­san­ski mu­sli­man Mu­ha­med Meh­med­ba­šić, i je­dan Hr­
vat – Ivo Kranj­če­vić. Za­to ne iz­ne­na­đu­je da je u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji po­
dig­nu­ta spo­men-plo­ča u Sa­ra­je­vu, na ko­joj je mo­gao da se pr­o­či­ta sle­de­ći
tekst na­pi­san ći­ri­li­com:
Na ovom isto­rij­skom mje­stu Ga­vri­lo Prin­cip na­vi­je­sti slo­bo­du na Vi­
dov-dan 15 (28) ju­na 1914.
Kao što je ne­dav­no ot­kri­ve­no, spo­men-plo­ča je uklo­nje­na s svog
me­sta i od­ne­ta u Ne­mač­ku 1941. da bu­de da­ta Hi­tle­ru kao rat­ni tr­of­ ej
pri­li­kom nje­go­vog ro­đen­da­na.11 Ali Prin­cip ni­je sma­tran za he­ro­ja samo
u ro­ja­li­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji. Ka­sni­je su na me­stu aten­ta­ta sta­ja­le dru­ge spo­
men-plo­če. Prin­cip, jad­no se­ljač­ko de­te i gla­dan stu­dent ko­ji je sa­njao
o uje­di­nje­nju ju­žnih Slo­ve­na i ko­ji je de­lo­vao na re­vo­lu­ci­on ­ a­ran na­čin
da is­pu­ni taj cilj ve­o­ma do­bro se ukla­pa (ba­rem po ovim po­seb­no­sti­ma)
u ju­go­slo­ven­ski ko­mu­ni­stič­ki pan­te­on.12
Po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta po­sta­vlje­ne su sto­pe u be­to­nu na me­stu
gde bi tre­ba­lo da je on sta­jao ka­da je iz­vr­šio aten­tat, a pri­vre­me­na spo­
men-plo­ča, ko­ja je sma­tra­na za ne­za­do­vo­lja­va­ju­ću, za­me­nje­na je ta­blom od
be­log mer­me­ra s cr­ve­nim ći­ri­lič­nim slo­vi­ma na zi­du, sa sle­de­ćim tek­stom:

11 Du­šan Gli­šo­vić, Ivo An­drić, Kra­lje­vi­na Ju­go­sla­vi­ja i Tre­ći rajh 1939–1941, vol. 1
(Be­og­ rad: Slu­žbe­ni gla­snik, 2012), 25, f. 1. Mu­ha­rem Ba­zdulj, „Sre­ćan ro­đen­dan,
go­spo­di­ne Hi­tler“, Vre­me, No. 1191, 31 ok­to­bar 2013.
12 Jed­na mark­si­stič­ka isto­ri­ja je još uvek naj­bo­lji iz­ve­štaj o Prin­ci­po­vom či­nu na bi­lo
kom je­zi­ku: Vla­di­mir De­di­jer, The Road to Sa­ra­je­vo (New York: Si­mon & Schu­ster,
1966); Srp­sko iz­da­nje: Sa­ra­je­vo 1914 (Be­o­grad: Pr­o­sve­ta, 1966). Vi­še o raz­vo­ju
Prin­ci­po­vog kul­ta vi­de­ti kod: Slo­bo­dan G. Mar­ko­vich, „Co­ping with the Me­mory
of Ga­vri­lo Prin­cip in Ser­bia and the Symbo­lism of Vi­dov­dan in Yugo­sla­via“, The
So­uth Slav Jo­ur­nal, 34: 1–2 (2015), 26–57.

241
Hereticus, 1–2/2016 Erik Beket Viver

Sa ovo­ga mje­sta 28 ju­na 1914 Ga­vri­lo Prin­cip svo­jim puc­njem iz­ra­zi

na­rod­ni pr­o­test pr­o­tiv ti­ra­ni­je i vje­kov­nu te­žnju na­ših na­ro­da za slo­bo­dom.
Da­kle, kao što je oči­gled­no, Ga­vri­lo Prin­cip je du­go sla­vljen kao he­
roj i kao ote­lo­tvo­re­nje ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve. Ali ni ova spo­men-plo­ča, ni
njen sim­bo­lič­ki sa­dr­žaj ni­su mo­gli da pre­ži­ve ras­pad Ju­go­sla­vi­je. Ona je,
go­to­vo neo­pa­že­no, ko­nač­no uni­šte­na za­jed­no s ju­go­slo­ven­skim ide­a­lom
to­kom op­sa­de Sa­ra­je­va (april 1992 – fe­bru­ar 1996). U to vre­me Prin­cip
i nje­go­vi sa­rad­ni­ci po­slu­ži­li su sta­nov­ni­ci­ma Sa­ra­je­va na pri­lič­no dru­ga­či­ji
na­čin – nji­ho­vu spo­men-ka­pe­lu bli­zu pi­ja­ce jav­nost je upo­tre­blja­va­la kao
nu­žnik to­kom op­sa­de.13 Na taj na­čin su gra­đa­ni op­ko­lje­nog gra­da iz­ra­zi­li
svo­je mi­šlje­nje o još uvek po­sto­je­ćoj dr­ža­vi ko­ja se na­zi­va­la Ju­go­sla­vi­ja,
a ko­ja se, do ovog vre­me­na, sa­sto­ja­la sa­mo od Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
Po za­vr­šet­ku Ra­to­va za ju­go­slo­ven­sko na­sle­đe, no­va spo­men-plo­ča
je sve­ča­no ot­kri­ve­na u Sa­ra­je­vu, a na njoj mo­že da se pr­o­či­ta sle­de­ći tekst
na lo­kal­nom je­zi­ku i na en­gle­skom:
Sa ovog mje­sta 28. ju­na 1914. go­di­ne Ga­vri­lo Prin­cip je iz­vr­šio aten­
tat na austro­u­gar­skog pre­sto­lo­na­sljed­ni­ka Fran­ca Fer­di­nan­da i nje­go­vu su­
pru­gu So­fi­ju.
***
Fr­om this pla­ce on 28 Ju­ne 1914 Ga­vri­lo Prin­cip as­sas­si­na­ted the he­ir
to the Austro-Hun­ga­rian thro­ne Franz Fer­di­nand and his wi­fe So­fia.14
Na­su­prot pret­hod­nim ova spo­men-plo­ča ne na­sto­ji da ot­kri­je raz­log
aten­ta­ta. Is­pa­da kao da je ovaj čin – je­dan od do­ga­đa­ja ko­ji je vo­dio Pr­
vom svet­skom ra­tu – sa­da ta­mo oka­čen bez ika­kvog zna­če­nja, ob­ja­šnje­nja
i smi­sla. Ipak, ko­li­ko god da su tvor­ci tek­sta ove no­ve spo­men-plo­če to
že­le­li da iz­beg­nu, Prin­ci­pov čin ne mo­že da se osta­vi bez tu­ma­če­nja. Mi
tre­ba da i mi mo­ra­mo da na­đe­mo smi­sao po­za­di­ne jed­ne od naj­ve­ćih ka­
ta­stro­fa čo­ve­čan­stva. Ras­pra­va o nje­nom zna­če­nju je u to­ku u ze­mlja­ma
biv­še Ju­go­sla­vi­je, po­seb­no u okvi­ru Bo­sne, i od­ra­ža­va se čak i u raz­li­ka­
ma u tu­ma­če­nji­ma u raz­li­či­tim udž­be­ni­ci­ma škol­ske isto­ri­je (bo­šnjač­kim,
hr­vat­skim i srp­skim).15 Ove raz­li­ke u tu­ma­če­nji­ma ni­su sa­mo u to­me ko
je od­go­vo­ran za iz­bi­ja­nje Pr­vog svet­skog ra­ta, već i u to­me ka­ko pr­oc­ e­ni­
ti biv­šu Ju­go­sla­vi­ju. U ko­mu­ni­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji slo­bod­no se ras­pra­vlja­lo

13 Tim Butcher, The Trig­ger: Hun­ting the as­sas­sin who br­o­ught the world to war (Lon­
don: Chat­to & Win­dus, 2014).
14 Za dru­ga­či­je po­gle­de na Prin­ci­pov kult vi­de­ti: Ve­ra Katz, „Ide­o­lo­gi­cal Use of Me­
mo­rial Pla­qu­es De­di­ca­ted to Ga­vri­lo Prin­cip in the Up­brin­ging and Edu­ca­tion of
Ge­ne­ra­ti­ons of Youth in Bo­snia and Her­ze­go­vi­na“, Pri­lo­zi (Sa­ra­je­vo), 43 (2014),
99–111. Paul Mil­ler, Yugo­slav Eulo­gi­es: The fo­ot­prints of Ga­vri­lo Prin­cip, The Carl
Beck Pa­pers no. 2304 (Pittsburgh, 2014).
15 Vi­de­ti: De­nis Dži­dić et al., „Ga­vri­lo Prin­cip: He­ro or vil­lain?“, The Gu­ar­dian,
6 May 2014.

242
 Principov kult i ono što iz njega proizilazi u Mađarskoj

o ti­ra­ni­ji kra­ljev­ske Ju­go­sla­vi­je. Sa­da, po­sle ras­pa­da Ti­to­ve dr­ža­ve, ta­ko­đe

mo­že da se ras­pra­vlja o zlo­či­ni­ma ju­go­slo­ven­skih ko­mu­ni­sta. Ot­kri­va­njem
ko­mu­ni­stič­kih zlo­či­na nacionalne istoričare u ra­znim ju­žno­slo­ven­skim
ze­mlja­ma vi­še ne za­ni­ma da na­gla­ša­va­ju iz­uz­ et­nu ulo­gu ko­ju su nji­ho­vi
na­ro­di igra­li u iz­grad­nji Ju­go­sla­vi­je. Sa­svim su­prot­no to­me, sa­da je cilj
da se ot­kri­ju na­ci­o­na­le pat­nje.16 Ov­de se po­te­ško­ća ne od­no­si na zlo­či­
ne ko­je je po­či­ni­la dr­ža­va, već u na­ci­on ­ al­nim od­go­vor­no­sti­ma za dr­ža­vu
(i njen ras­pad) ko­ja je (ma­kar i uz ugnje­ta­va­nje ko­jim su je snab­de­le me­
đu­na­rod­ne ide­ol­ o­gi­je) po­ku­ša­la da uje­di­ni ju­go­slo­ven­ske na­ro­de. Ov­de
po­no­vo ulo­ga mo­že da se dâ i da­je se Prin­ci­pu, ma­da on ni­ka­da ni­je vi­deo
usta­no­vlje­nje ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve jer je umro u za­tvo­ru 29. apri­la 1918,
u muč­nim bo­lo­vi­ma od tu­ber­ku­lo­ze ko­ja je na­pa­la nje­go­ve ko­sti i ko­ja je
ra­za­ra­la nje­go­vo te­lo. Nje­go­va smrt je do­šla šest me­se­ci pre ne­go što se
Austro­u­gar­ska mo­nar­hi­ja, ko­ju je to­li­ko pre­zi­rao, ras­pa­la. Sad on mo­že da
se opi­su­je kao srp­ski pa­tri­o­ta ili na­ci­on ­ a­li­sta, čak i kao te­ro­ri­sta (ne sa­mo
u ma­đar­skom, već i udž­be­ni­ku bo­san­skih Mu­sli­ma­na), kao oslo­bo­di­lac,
kao ne­sreć­ni lu­dak, i kao sa­njar jed­ne iz­gu­blje­ne ilu­zi­je.
Po­gled na Prin­ci­po­vu ulo­gu ne sa­mo da se pr­o­me­nio me­đu Ju­go­slo­
ve­ni­ma, već i me­đu Ma­đa­ri­ma. Ja­san ne­ga­ti­van ton ko­jim Prin­ci­pov čin
opi­su­ju raz­li­či­ti ma­đar­ski auto­ri, i op­šta upo­tre­ba iz­ra­za „te­ro­ri­sta“ uka­
zu­ju na ja­či­nu pri­sut­nih emo­ci­ja, iako je pr­o­te­klo jed­no sto­le­će od ka­da su
ubi­stva po­či­nje­na, i ma­da je svi­ma ja­sno da Prin­cip ni­je za­i­sta uzro­ko­vao
Pr­vi svet­ski rat, i na ko­ji na­čin ni­je od­go­vo­ran za Tri­ja­non­ski spo­ra­zum
ko­jim je Ma­đar­ska iz­gu­bi­la dve tre­ći­ne te­ri­to­ri­je po­sle ra­ta, bu­du­ći da je
uve­li­ko bio mr­tav ka­da je spo­ra­zum pot­pi­san. Šta je on­da iz­vor ove stra­
sti? Ubi­stvo je sva­ka­ko od­vrat­no, ali ima mno­go ubi­ca u isto­ri­ji ko­jih se
pri­se­ća­mo bez ika­kvih emo­ci­ja. Pri­ci­po­va ide­ja da je ku­ća Hab­zbur­ga ne­
pri­ja­telj nje­go­vog na­ro­da ni­je stra­na Ma­đa­ri­ma. Da ci­ti­ram iz de­kla­ra­ci­je
o zba­cva­nju sa pre­sto­la ko­ju je 1849. do­neo Ugar­ski par­la­ment u De­bre­
ci­nu u Ugar­skoj: „Ova di­na­sti­ja... ne mo­že da po­ka­že ni­ti jed­nog vla­da­ra
ko­ji je po­sve­tio ener­gi­ju ili sla­vu slo­bo­di nje­go­vih na­ro­da.“17 Ja­sno je da
Prin­ci­po­va ne­tr­pe­lji­vost pre­ma Hab­zbur­zi­ma ne mo­že da bu­de pr­o­blem.
Što se bli­že po­gle­da Prin­ci­po­va žr­tva Fra­nja Fer­di­nand tim čud­ni­ja
iz­gle­da te­ku­ća ma­đar­ska an­ti­pa­ti­ja. To­kom ce­log ži­vo­ta Fra­nja Fer­di­nand
je bio ozlo­gla­še­ni mr­zi­telj Ma­đa­ra. Na­me­ra­vao je da osla­bi ulo­gu Ma­đa­ra

16 Za po­je­di­ne pri­me­re vi­de­ti: Je­le­na Su­bo­tić, „The Mytho­lo­gi­zing of Com­mu­nist

Vi­o­len­ce“, in La­vi­nia Stan and Na­da Ne­delsky (eds.), Post-Com­mu­nist Tran­si­ti­o­
nal Ju­sti­ce: Les­sons fr­om 25 years of ex­pe­ri­en­ce (Cam­brid­ge: Cam­brid­ge Uni­ver­sity
Press, 2015), 188–209.
17 Iz iz­ja­ve o zba­ci­va­nju s pre­sto­la ko­ju je 19. apri­la 1849. pr­oč­ i­tao u Par­la­men­tu
Sa­čvai (Szac­svay), u: Pap Dénes, A Par­la­ment De­bre­cen­ben, 2 vols. (Le­ip­zig: Köhler
K.A., 1870), vol. 2, 90.

243
Hereticus, 1–2/2016 Erik Beket Viver

u Dvoj­noj mo­nar­hi­ji, i da od­stra­ni Na­god­bu/ Ausgle­ich – spo­ra­zum iz­me­

đu Ugar­ske i Austri­je. Sle­de­ći ode­ljak iz pi­sma nje­go­vom biv­šem uči­te­lju
pru­ža do­bar uvid u po­gle­du ose­ća­nja Fra­nje Fer­di­nan­da pre­ma Ma­đa­ri­ma:
Ta­ko­zva­ni pri­sto­jan Ma­đar na­pro­sto ne po­sto­ji, i bi­lo da je mi­ni­star,
princ, ka­dri­nal, tr­go­vac, se­ljak, ko­nju­šar ili slu­ga, on je re­vo­lu­ci­o­nar i ma­ga­rac
(iz­u­zi­mam kar­di­na­la u po­gle­du to­ga da je ma­ga­rac, ali on je re­pu­bli­ka­nac).18
Ne ču­di za­to da su po­je­di­ni vo­de­ći kru­go­vi u Bu­dim­pe­šti pri­mi­li
vest o smr­ti pre­sto­lo­na­sled­ni­ka sa za­do­volj­stvom.19 Ta­ko da ovaj iz­liv besa
me­đu ma­đar­skim auto­ri­ma pr­o­tiv no­vog Prin­ci­po­vog kul­ta ne mo­že da se
ob­ja­sni na­klo­no­sti­ma pre­ma Fra­nji Fer­di­nan­du.20
Ume­sto to­ga iz­vor ova­kvih ose­ća­nje tre­ba da se tra­ži u ne­stan­ku
Ju­go­sla­vi­je. U da­na­šnje vre­me me­đu Ma­đa­ri­ma u Ma­đar­skoj po­sto­ji op­
šte utvr­đe­no ube­đe­nje da je Ju­go­sla­vi­ja bi­la la­žna, ve­štač­ka tvo­re­vi­na
– iz­ob­li­če­no de­te Tri­ja­no­na i Ver­saj­skog si­ste­ma. Do­kle god je ova ze­mlja
po­sto­ja­la kao ko­mu­ni­stič­ka Ju­go­sla­vi­ja, a po­seb­no ka­da ju je Hr­vat-Slo­
ve­nac Ti­to vo­dio iz Be­o­gra­da, pod slo­ga­nom „brat­stvo i je­din­stvo“, ova­kvo
uve­re­nje ni­je mo­glo da bu­de ube­dlji­vo. Za­to po­sto­ja­nje ra­ni­jih spo­me­na
na Prin­ci­pa ni­je bi­lo na­ro­či­to zna­čaj­no.
Či­nje­ni­ca da je ne­ko po­stu­pio na na­čin na ko­ji je Prin­cip to uči­nio
za Ju­go­sla­vi­ju ni­je iza­zi­va­la po­seb­no za­ni­ma­nje. Za Ma­đa­re je Prin­ci­pov
kult, ili pre spo­me­ni­ci Prin­ci­pu, bio sa­mo još je­dan me­đu mno­gim stra­nim
sim­bo­li­ma ko­ji su bi­li u skla­du sa sve­tom. Do­kle god je po­sto­ja­la Ju­go­sla­
vi­ja, nje­no po­sto­ja­nje je pri­hva­ta­no, kao i po­sto­ja­nje So­vjet­skog Sa­ve­za.
Ma­lo je onih ko­ji su za­mi­šlja­li da će se svet ras­pa­sti u ne­kom tre­nut­ku
u bli­skoj bu­duć­no­sti. Sa­da ka­da se Ju­go­sla­vi­ja ko­nač­no i traj­no ras­pa­la

18 Pi­smo Fra­nje Fer­di­nan­da ne­ka­da­šnjem uči­te­lju Mak­su Vla­di­mi­ru fon Be­ku (Max
Wla­di­mir von Beck) od 28. av­gu­sta 1905, u: Ru­dolf Kis­zling, Franz Fer­di­nand von
Österreich-Este (Graz: Her­mann Böhlaus, 1953), 83; u en­gle­skom pre­vo­du u: Greg
King and Sue Wo­ol­mans, The As­sas­si­na­tion of the Arc­hdu­ke (Lon­don: Mac­mil­lan,
2013), 134.
19 Vi­de­ti ras­pra­vu o ubi­stvu u: József Galántai, Magyarország az El­ső Világháborúban
1914–1918 (Bu­da­pest: Gon­do­lat, 1964).
20 Ne­ki mo­gu da po­mi­sle na no­stal­gi­ju za hab­zbur­škim raz­do­bljem me­đu Ma­đa­ri­ma.
Ali, ma­da ta­kvo ose­ća­nje za­i­sta po­sto­ji, iz­gle­da da je ono svoj­stve­no ne­znat­noj ma­
nji­ni. U ce­loj Bu­dim­pe­šti ne po­sto­ji ni je­dan spo­me­nik Fra­nji Jo­si­fu, po­sled­njem
hab­zbur­škom kra­lju Ugar­ske. Šta­vi­še, ka­da je isto­ri­čar An­draš Ge­re (András Ge­rő)
ne­dav­no pred­lo­žio da bi tre­ba­lo da bu­de je­dan ta­kav spo­me­nik, nje­gov pred­log je
na­i­šao na rav­no­du­šnost, i čak na isme­va­nje u ne­kim kru­go­vi­ma. Sva­ka­ko da sam
bio iz­ne­na­đen, ka­da je oso­ba bli­ska sa­da­šnjoj ma­đar­skoj vla­di iz­ja­vi­la da bi nje­go­va
orga­ni­za­ci­ja „re­for­mi­sa­la Evrop­sku uni­ju po mo­de­lu Austro­ug­ ar­ske mo­nar­hi­je…
Pre­ma pla­no­vi­ma, pod za­jed­nič­ko upra­vlja­nje bi do­šli spolj­na po­li­ti­ka, od­bra­na
i upra­vlja­nje fi­nan­si­ja­ma.“ U pi­ta­nju su za­mi­sli T. Fri­ca (Fricz) ona­ko ka­ko je
o nji­ma iz­ve­stio Ma­đar nem­zet (Magyar Nem­zet) 6. ju­na 2014. Za sa­da ne­ma na­
go­ve­šta­ja da je ma­đar­ska vla­da i naj­ma­nje za­in­te­re­so­va­na za ovu ide­ju, na­pro­tiv.

244
 Principov kult i ono što iz njega proizilazi u Mađarskoj

na de­lo­ve, prak­tič­no je ne­mo­gu­će za­mi­sli­ti da bi ijed­na zdra­vo­ra­zum­ska

oso­ba uči­ni­la išta za jugoslovensku ide­ju.
Pr­o­šlost u ko­joj je Prin­cip iz­vr­šio aten­tat za ju­go­slo­ven­sku ide­ju
i ta­ko sku­po pla­tio za svoj čin ne­u­klo­pi­va je sa sa­da­šnjo­šću. Iz­gle­da da je
lak­še da se po­ve­ru­je da je Prin­cip ubi­jen za ci­lje­ve srp­skog na­ci­o­na­li­zma
(ili pa­tri­o­ti­zma, ako ta­ko ho­će­te), ne­go da se pod­se­ti da je on ve­ro­vao
u ju­go­slo­ven­stvo. Lak­še je po­ve­ro­va­ti da je bio te­ro­ri­sta i da je vr­šio te­ror
ra­di na­ci­on­ a­li­zma ko­ji je ubio mno­ge lju­de u ne­dav­noj pr­o­šlo­sti. Prin­ci­
pov čin se ovim sme­šta na ugod­no me­sto ko­je se sla­že s na­šim raz­u­me­va­
njem sa­da­šnjo­sti. Vra­ti­mo se Al­bvak­so­voj na­po­me­ni. Ka­ko se se­ća­nje na
Prin­ci­pa me­nja, sa­da­šnjost i pr­o­šlost do­la­ze u sklad jed­na s dru­gom. Za
po­je­di­ne ma­đar­ske auto­re ovaj sklad se iza­zi­va upra­vo ta­ko da se pre­zi­re
ce­lo­kup­no Pri­ci­po­vo po­sto­ja­nje kao te­ro­ri­ste.
Upr­kos či­nje­ni­ci da je se­ća­nje na Prin­ci­pa svu­da pr­o­me­nje­no, ne
sa­mo me­đu Ma­đa­ri­ma, da bi se uklo­pi­lo sa sa­da­šnjo­šću, ima i da­lje lju­di
ko­ji ne mo­gu da pri­hva­te ova­kve pr­o­me­ne. Nji­ho­vo sa­mo po­sto­ja­nje go­
vo­ri pr­o­tiv to­ga. Ne mi­slim sa­mo na one ko­ji se se­ća­ju s na­klo­no­šću biv­še
Ju­go­sla­vi­je, već i na one za ko­je bi mo­glo da se ka­že da ima­ju ju­go­slo­ven­
ski ide­al u kr­vi. Oni sa ma­đar­skim (ili mo­žda slo­ve­nač­kim) ocem, ili sa
srp­skom (ili hr­vat­skom ili ma­ke­don­skom) maj­kom itd. A po­sto­je i ta­kvi
Cr­no­gor­ci, Slo­ven­ci (itd.) za ko­je će Be­og­ rad, Sa­ra­je­vo i Za­greb uvek osta­ti
pri­sni­ji i dra­ži ne­go bi­lo ko­ji stra­ni grad. Ma­da su ze­mlja i njen ide­al mr­tvi,
duh Ju­go­sla­vi­je još uvek pr­o­go­ni od­re­đe­ne lju­de, po­je­di­ne tre­nut­ke i ne­ka
me­sta, a duh Ga­vri­la Prin­ci­pa sva­ka­ko pri­pa­da tim tre­nu­ci­ma i me­sti­ma.* 21

Pre­vod sa en­gle­skog S. G. Mar­ko­vić

Eric Bec­kett We­a­ver

THE PRIN­CIP-CULT AND WHAT ARI­SES

FR­OM IT IN HUN­GARY

Sum­mary
On the 28th of Ju­ne, 1914, a con­sump­ti­ve stu­dent, Ga­vri­lo Prin­cip, shot
and kil­led prin­ce Franz Fer­di­nand, the he­ir to the thro­ne of the Austro-Hun­ga­
rian Mo­narchy. The prin­ce’s wi­fe So­fia was al­so kil­led by a stray bul­let. In the
cen­tury that has pas­sed sin­ce the as­sas­si­na­tion, the me­mory of Prin­cip and the
cult con­struc­ted aro­und him has been dis­tor­ted beyond re­cog­ni­tion. As lo­cal and

* Zahvaljujem se bibliotekarima Koledža Rid (Reed College), u Portlandu, u Oregonu

na pomoći pri pronalaženju izvora, kao i kolegi S. G. Markoviću.

245
Hereticus, 1–2/2016 Erik Beket Viver

in­ter­na­ti­o­nal po­li­tics we­re al­te­red, so chan­ged Prin­cip’s ima­ge. The me­mory of

Prin­cip now evo­kes strong re­ac­ti­ons not only in Yugo­slav lands, but in Hun­gary
as well. In what fol­lows, we will exa­mi­ne pos­si­ble so­ur­ces for the strong re­ac­ti­ons
evo­ked by Prin­cip’s me­mory among Hun­ga­ri­ans a cen­tury af­ter his act.
Keywords: Ga­vri­lo Prin­cip, col­lec­ti­ve me­mory, Yugo­sla­vism, Hun­ga­ri­ans, Ma­
u­ri­ce Halb­wachs. A.M. Ho­cart, Lord Ra­glan

Crveni konjanik, 1980.

246
 Politika sećanja i identiteta

UDK 930.1:316.75(497.1)"19"
329.73:929 Принцип Г.
316.334.3:329.73(497.1)"19"

Danilo Trbojević
doktorand etnologije i antropologije Univerziteta u Beogradu

POLITIKA SEĆANJA I IDENTITETA:

Simbolička upotreba „lika i dela“
Gavrila Principa u političkim narativima
na prostoru bivše jugoslavije

Re­zi­me: Po­sled­njih de­ce­ni­ja, a na­ro­či­to u eri na­kon „Hlad­nog ra­ta“ dru­štve­

no se­ća­nje pred­sta­vlja ve­om ­ a ši­ro­ko i va­žno po­lje is­tra­ži­va­nja za so­ci­jal­nu na­u­ku,
po­seb­no u obla­sti so­ci­o­lo­gi­je i an­tro­po­lo­gi­je. Ovaj rad an­tro­po­lo­ški ob­ra­đu­je po­li­
tič­ku upo­tre­bu „li­ka i de­la“ Ga­vri­la Prin­ci­pa u po­li­tič­kim na­ra­ti­vi­ma na pro­sto­ru
ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je u po­sled­njih sto go­di­na. Po ono­me što je ana­li­za po­ka­za­la
mo­že­mo is­ta­ći uti­caj pro­me­ne so­ci­jal­nog i po­li­tič­kog kon­tek­sta kao ključ­nog za
(re)de­fi­ni­sa­nje i upo­tre­bu sim­bo­lič­kog mo­ti­va Ga­vri­la Prin­ci­pa. Ana­li­za je po­ka­
za­la da se u po­sled­njih sto go­di­na ne sa­mo me­njao na­čin na ko­ji se na Bal­ka­nu
se­ća­lo na Ga­vri­la Prin­ci­pa, već da je pod uti­ca­jem pro­me­na soc. kon­tek­sta on
i nje­go­vo de­lo bi­lo de­fin
­ i­sa­no zna­čaj­no raz­li­či­to za vre­me raz­li­či­tih pe­ri­od
­ a, ide­o­
lo­gi­ja ali i pro­sto­ra. U od­no­su na to za­klju­či­li smo da je Pri­ci­pu u po­sled­njih 100
go­di­na dru­štvo me­nja­lo iden­ti­tet od oslo­bo­di­oc­ a do te­ro­ri­ste, od žr­tve do ubi­ce,
od slo­bo­dar­ca do dže­la­ta ko­ji je po­kre­nuo rat itd. U sva­kom slu­ča­ju, ono što je još
va­žni­je je­ste to da se ova­kvo de­fi­ni­sa­nje ne sa­mo ukla­pa­lo u vla­da­ju­će ide­ol­o­ške
po­gle­de ne­go je nje­go­vo re­de­fi­ni­sa­nje če­sto ko­ri­šće­no na po­zi­ti­van ili ne­ga­ti­van
na­čin kao od­raz ši­re po­li­tič­ke pro­pa­gan­de bi­lo da je ona pro­srp­ska, an­ti­srp­ska,
pro­e­vr­op­ska, an­ti­e­vrop­ska/austrij­ska, ili ve­li­ko­srp­ska, ju­go­slo­ven­ska.
Ključ­ne re­či: Ga­vri­lo Prin­cip, dru­štve­no se­ća­nje, za­bo­rav, Ju­go­sla­vi­ja, Pr­vi svet­
ski rat

Kul­tu­ra ili po­li­ti­ka se­ća­nja?

Od­nos so­ci­jal­nog pam­će­nja i se­ća­nja pred­sta­vlja ve­o­ma kom­plek­san
pro­ces ali i ve­o­ma za­ni­mlji­vo po­lje is­tra­ži­va­nja za an­tro­po­lo­gi­ju. Te­ma ovog
tek­sta je na­čin na ko­ji je je­dan isto­rij­ski lik bio upam­ćen i ko­me­mo­ri­ran
de­ce­ni­ja­ma na­kon smr­ti. Upra­vo od­nos pam­će­nja i se­ća­nja, te po­li­tič­ke
im­pli­ka­ci­je re­de­fi­ni­sa­nja iden­ti­te­ta oso­be i pro­sto­ra pred­sta­vlja osnov­ni
fe­no­men is­tra­ži­va­nja. Ovaj rad ana­li­zi­ra na­čin na ko­ji su „lik i de­lo“ Ga­
vri­la Prin­ci­pa pam­će­ni ali i kroz jav­na ili pri­vat­na se­ća­nja na­sta­vlja­li svoj
„po­li­tič­ki ži­vot“. Pre ne­go što pred­sta­vi­mo i ana­li­zi­ra­mo obje­kat ana­li­ze,
247
Hereticus, 1–2/2016 Danilo Trbojević

va­žno je po­ja­sni­ti te­o­rij­sku po­za­di­nu is­tra­ži­va­nja kao i osnov­ne ter­mi­ne

ko­ji­ma će­mo se slu­ži­ti u tek­stu.
To­dor Ku­ljić na­vo­di da do­ga­đa­je mo­že­mo po­sma­tra­ti na dva ni­voa:
on­to­lo­škom i eks­pli­ka­tiv­nom. Ovo bi zna­či­lo da su se od­re­đe­ni do­ga­đa­
ji do­go­di­li na od­re­đen na­čin i da to osta­je kao či­nje­ni­ca za­uv­ ek, ali da se
sa dru­ge stra­ne in­ter­pre­ta­ci­ja, od­no­sno tu­ma­če­nje okol­no­sti i da­tog do­
ga­đa­ja mo­gu raz­li­ko­va­ti.1 Ka­ko La­na Ste­va­no­vić na­vo­di, raz­li­ka iz­me­đu
pam­će­nja i se­ća­nja2 je u to­me što je se­ća­nje pro­ces ko­ji se od­vi­ja je­di­no
u prav­cu „iz sa­da­šnjo­sti u pro­šlost“ dok pam­će­nje ozna­ča­va pro­ces ko­ji
se od­vi­ja u oba na­ve­de­na prav­ca.3 Dru­gim re­či­ma „pam­će­nje“ kao pro­ces
mo­že se od­no­si­ti na pro­šlost, ali mo­že bi­ti upo­tre­bljen i kao na­čin na ko­ji
će se sa­da­šnjost po­sma­tra­ti su­tra što sva­ka­ko ima iden­ti­tet­ske i po­li­tič­ke
po­sle­di­ce. U tom smi­slu, se­ća­nje i pam­će­nje i nji­ho­va za­jed­nič­ka lo­gič­
ka ali i funk­ci­o­nal­na opo­zi­ci­ja „za­bo­rav“, či­ne vr­lo va­žne ele­men­te kroz
ko­je dru­štvo or­ga­ni­zu­je ide­je o pro­šlo­sti, sa­da­šnjo­sti i bu­duć­no­sti, ali i o
dru­gi­ma i se­bi. „Ku­ljić4 na­vo­di stav D. Ugre­ši­ća po kom je „po­li­tič­ka bit­ka
u stva­ri bit­ka za te­ri­to­ri­je ko­lek­tiv­nog pam­će­nja“5. Kao po­sle­di­ca od­no­sa
mo­ći ko­ji se od­ra­ža­va­ju i u kon­tek­stu kon­tro­li­sa­nja i or­ga­ni­zo­va­nja se­ća­nja
/ pam­će­nja na­sta­ju (grup­ni) iden­ti­te­ti bez ob­zi­ra da li se ra­di o in­sti­tu­ci­
o­na­li­zo­va­nom ili ne­in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­nom pri­stu­pu. „Se­lek­tiv­no se­ća­nje“
je kao i se­ća­nje uop­šte, pri­mer ne­ga­ci­je za­ko­ni­to­sti vre­me­na ko­je po pra­
vi­lu te­če jed­no­smer­no ka uvek no­vom kra­ju, gde dru­štvo kroz pam­će­nje
i se­ća­nje uspe­va da se prak­tič­no vra­ti kroz vre­me i ob­li­ku­je sa­da­šnjost.6
Iden­ti­tet­sko ma­pi­ra­nje unu­tar vre­men­skog pro­sto­ra i pred­sta­vlja
di­rek­tan uti­caj mo­ći one gru­pe ko­ja kon­tro­li­še se­ća­nje a ti­me dog­ma­ti­
zu­je i hi­je­rar­hi­zu­je ono če­ga dr­ža­va, na­ci­ja ili gru­pa že­li ili ne že­li da se
se­ća. Ko­ri­ste­ći pro­stor, me­mo­ri­ja­le, spo­me­ni­ke, svet­ko­vi­ne, ma­ni­fe­sta­ci­je,
obra­zo­va­nje i slič­ne re­zo­na­to­re se­ća­nja, dru­štvo kre­i­ra na­čin na ko­ji nje­ni

1 Ku­ljič To­dor, Kul­tu­ra se­ća­nja, Či­go­ja, Be­o­grad, 2006, str.7

2 La­da Ste­va­no­vić na­vo­di i stav Re­na­te Jam­be­šić Krin, po kom je raz­li­ka iz­me­đu
se­ća­nja i pam­će­nja i u to­me što je se­ća­nje in­di­vi­du­al­no a pam­će­nje ko­lek­tiv­no,
se­ća­nje je če­sto usme­no, pam­će­nje pi­sa­no, se­ća­nje je ne­per­for­ma­tiv­no, ne­sim­bo­
li­zi­ra­no, etič­ko i čul­no, pam­će­nje je sim­bo­lič­ki čin, mo­ral­no, men­tal­no i po­li­tič­ko.
Ste­va­no­vić La­da, „Re­kon­struk­ci­ja se­ća­nja, kon­struk­ci­ja pam­će­nja: Ku­ća cve­ća
i mu­zej isto­ri­je Ju­go­sla­vi­je“, Spo­men me­sta – Isto­ri­ja se­ća­nja, Et­no­graf­ski in­sti­
tut SA­NU, Zbor­nik 26, str. 102.
3 Ibid
4 Ku­ljič To­dor, op. cit, str. 5.
5 Ter­min „ko­lek­tiv­no pam­će­nje“ po­sta­vio je Hu­go Fon Hof­man­stal na sa­mom po­čet­ku
20. ve­ka. Na­kon Hof­man­sta­la, „ko­lek­tiv­no pam­će­nje“ su is­tra­ži­va­li i broj­ni svet­ski
struč­nja­ci ko­ji su se ba­vi­li upra­vo spe­ci­fič­no­sti­ma soc. or­ga­ni­za­ci­je pam­će­nja i se­
ća­nja po­put Mo­ris Al­baks, Pi­jer No­ra, Pol Ko­ner­ton, Džejms Jang i mno­gi dru­gi.
6 Ibid

248
 Politika sećanja i identiteta

pri­pad­ni­ci sa­gle­da­va­ju (za­jed­nič­ku) kon­stru­is­ a­nu pro­šlost, i ti­me po­ve­

zu­ju svoj iden­ti­tet u za­jed­nič­ku sa­da­šnjost.7 La­da Ste­va­no­vić na­vo­di stav
Džej­msa Jan­ga8, jed­nog od naj­po­zna­ti­jih struč­nja­ka ko­ji se ba­vi kul­tu­rom
/ po­li­ti­kom se­ća­nja ali i fe­no­me­nom kon­cen­tra­ci­o­nih lo­go­ra – me­mo­ri­
ja­la, i mu­ze­ja – me­mo­ri­ja­la, po ko­me je spo­me­nik uvek me­mo­ri­jal, dok
me­mo­ri­jal ne mo­ra bi­ti spo­me­nik.9 U tom smi­slu, fi­zič­ki pro­stor se­ća­nja
ili stra­ti­šta sva­ka­ko mo­že bi­ti me­mo­ri­jal. Svu­da u sve­tu ova­kvi spe­ci­fič­
ni pro­sto­ri če­sto se sa­gle­da­va­ju kao prak­tič­no sa­kral­na me­sta ili pro­sto­ri
stra­da­nja. Sa dru­ge stra­ne, et­nič­ki, po­li­tič­ki, ili ideo­lo­ški iden­ti­tet lju­di
ko­ji su ubi­je­ni i po­ko­pa­ni na ovim pro­sto­ri­ma de­fi­ni­sa­li su iden­ti­tet sa­
mog pro­sto­ra kao me­sta se­ća­nja ili za­bo­ra­va.10 Na ovaj na­čin po­ve­zi­va­nje
fi­zič­ke di­men­zi­je pro­sto­ra i sim­bo­lič­ke di­men­zi­je lič­no­sti uti­če na to da
pro­sto­ri re­zo­nu­ju i po­tvr­đu­ju od­re­đe­ne isto­rij­ske ili mi­to­lo­ške na­ra­ti­ve,
po­dr­ža­va­ju­ći na taj na­čin že­lje­nu sli­ku isto­ri­je i iden­ti­te­ta lič­nost ili gru­pe
sa ko­jom je lič­nost po­ve­za­na. U an­tro­po­lo­gi­ji upo­tre­bu me­sta stra­da­nja,
grob­ni­ca, te­la ili čak broj­ki po­gi­nu­lih ili ubi­je­nih lju­di u ci­lju re­kon­stru­
i­sa­nja so­ci­jal­nih iden­ti­te­ta, ili pro­mo­ci­ja ide­o­lo­gi­ja, na­zi­va­mo – „po­li­tič­
kim ži­vo­tom mr­tvih te­la“.11
Ovaj rad pra­ti pro­me­ne po­li­tič­kih kon­tek­sta ko­ji su uti­ca­li na upo­
tre­bu jed­ne lič­no­sti, tj. mo­ti­va Ga­vri­la Prin­ci­pa i re­de­fi­ni­sa­nja na­ra­ti­va
ve­za­nih za nje­gov ži­vot, kao i aten­tat na pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Austro-Ugar­
ske mo­nar­hi­je Fran­ca Fer­di­nan­da po ko­me je po­stao svet­ski po­zna­ta isto­
rij­ska fi­gu­ra.
Kao na­sta­vak te­o­rij­skog uvo­da na­vo­dim pri­mer ko­ji je To­dor Ku­ljić
is­ko­ri­stio, ka­ko bih ilu­stro­vao raz­li­ku iz­me­đu isto­rij­skih fa­ka­ta i po­sta­vlja­nja

7 Pol Ko­ner­ton na­vo­di upra­vo fe­no­men in­stru­men­ta­li­za­ci­je dru­štve­nog pam­će­

nja kroz ko­me­mo­ra­ci­je i te­le­sne prak­se ka­ko u 20. ve­ku ta­ko i da­nas, te di­rekt­ne
iden­ti­tet­ske po­sle­di­ce istog. Isto­rij­ska re­kon­struk­ci­ja, re­kon­struk­ci­ja dru­štve­ne
pro­šlo­sti, i stva­ra­nje za­jed­nič­ke na­ci­o­nal­ne mi­to­lo­gi­je, di­rekt­no su bi­li po­ve­za­ni
sa na­stan­kom od­re­đe­nih mo­de­la dru­štva, iden­ti­te­ta ali i ide­ol­o­gi­ja. Kon­sul­to­va­ti:
Ko­ner­ton Pol, Ka­ko dru­štva pam­te, Sa­mi­zdat B92, Edi­ci­ja Reč, Knji­ga 16, Be­o­grad
2002, str. 15–99.
8 Za vi­še in­for­ma­ci­ja o ra­du Džej­msa Jan­ga kon­sul­to­va­ti: Young. E. Ja­mes, „The
Tex­tu­re of Me­mory: Ho­lo­ca­ust Me­mo­ri­als and Me­a­nings“, New He­a­ven, Yale Uni­
ver­sity Press, 1993 Young, Ja­mes, “When a day re­mem­bers: A per­fo­ma­ti­ve Hi­story
of Yom Has­ho­ah“, New he­a­ven and Lon­don: Yale Uni­ver­sity press, 1993.
9 Ste­va­no­vić La­da, op. cit, str. 101.
10 Za vi­še in­for­ma­ci­ja o „po­li­tič­kom ži­vo­tu mer­vih te­la“ u Ju­go­sla­vi­ji i Sr­bi­ji kon­
sul­to­va­ti: Pa­vi­će­vić Alek­san­dra, Vre­me (bez) smr­ti, Et­no­graf­ski in­sti­tut SA­NU,
Po­seb­na iz­da­nja, Knji­ga 73, str. 103–151, Ku­ljić To­dor, Ta­na­to­po­li­ti­ka, Či­go­ja,
Be­o­grad 2014.
11 Ka­trin Ver­be­ri je ovaj ter­min po­sta­vi­la u svo­joj stu­di­ji: Ver­dery Kat­he­ri­ne, The
Po­li­ti­cal Li­ves of Dead Bo­di­es: Re­bu­rial and Post­so­ci­a­list Chan­ge, Co­lum­bia Uni­ver­
sity Press, 1999.

249
Hereticus, 1–2/2016 Danilo Trbojević

istih u pro­stor so­ci­jal­nog se­ća­nja. Na­i­me, ka­da Ku­ljić u uvo­du svo­je knji­
ge na­vo­di čin ubi­stva Ju­li­ja Ce­za­ra od stra­ne Bru­ta na­vo­di da se to mo­že
po­sma­tra­ti i kao čin iz­da­je pri­ja­te­lja i muč­ko ubi­stvo s le­đa, kao ubi­stvo
jed­nog vla­da­ra od sra­ne po­da­ni­ka, u mo­der­nom kon­tek­stu te­ro­ri­ste, ali
i kao ubi­stvo ti­ra­ni­na od stra­ne onog ko­ji je za slo­bo­du, a pro­tiv ti­ra­ni­je.
Pri­mer Ga­vri­la Prin­ci­pa za­ču­đu­ju­će la­ko mo­že­mo po­ve­za­ti sa po­me­nu­
tim pri­me­rom. Bu­du­ći da se nje­gov „lik i de­lo“ na raz­li­čit na­čin ko­ri­stio
kod na­ro­da ko­ji su na­se­lja­va­li za­jed­nič­ku dr­ža­vu u vre­me aten­ta­ta, naj­
vi­še za­hva­lju­ju­ći kul­tur­nim, ide­o­lo­škim i po­li­tič­kim kon­tek­sti­ma ko­ji su
raz­dva­ja­li ove na­ci­je, Prin­cip je po­stao je­dan od onih mo­ti­va ko­ji su za
raz­li­či­te stra­ne pred­sta­vlja­li: te­ro­ri­stu: he­ro­ja, ubi­cu: mu­če­ni­ka, Sr­bi­na:
Ju­go­slo­ve­na, zlo i do­bro. U ovom ra­du se ne ba­vim ana­li­zom isto­rij­skih
či­nje­ni­ca jer mi cilj ni­je pro­na­ći jed­nu isti­nu o ži­vo­tu Ga­vri­la Prin­ci­pa
već upo­re­đu­jem raz­li­či­te kon­tek­ste u ko­ji­ma je u raz­li­či­tim pe­ri­od ­ i­ma on
i aten­tat u kom je uče­stvo­vao ko­ri­šćen.

„Po­li­tič­ki ži­vot“ Ga­vri­la Prin­ci­pa

od 1918. do 2015.
Pre ne­go što kre­ne­mo sa da­ljom ana­li­zom mo­ra­mo pred­sta­vi­ti ne­
ko­li­ko či­nje­ni­ca od ko­jih će­mo kre­nu­ti na­da­lje. Kao iz­vor za ove in­for­
ma­ci­je ko­ri­sti­mo ne struč­ne isto­rij­ske knji­ge12 već stra­ni­ce o Pri­ci­pu na
Vi­ki­pe­di­ji13, bes­plat­noj in­ter­net en­ci­klo­pe­di­ji bu­du­ći da od po­čet­ka že­lim
da is­tak­nem ka­ko se i da­nas uve­li­ko raz­li­ku­ju po­gle­di i na naj­ba­zič­ni­je
či­nje­ni­ce ve­za­ne za nje­gov ži­vot. Vi­ki­pe­di­ju sam oda­brao bu­du­ći da sam
sve­stan obra­zov­nog i sve­pri­sut­nog uti­ca­ja ova­kvih in­ter­net stra­ni­ca na sa­da
već ge­ne­ra­ci­je mla­dih lju­di ali i onih ko­ji tra­že la­ko do­stup­ne in­for­ma­ci­je
o isto­ri­ji. Dru­gi raz­log zbog ko­ga sam se na po­čet­ku od­lu­čio za Vi­ki­pe­di­
ju i in­ter­net je­ste upra­vo zbog oči­gled­nog plu­ra­li­zma sli­ka o isto­rij­skim
lič­no­sti­ma ko­je se me­nja­ju u od­no­su na to u kom se pe­ri­od ­ u in­for­ma­ci­je
ko­ri­ste ali i od to­ga ko­ji je­zik ili pred­stav­ni­ci ko­je na­ci­je kon­tro­li­šu stra­
ni­cu. Ovo je na­gla­ša­vam ve­za­no za osnov­ne fak­te, dok za dru­ge pri­me­re
ko­ri­stim raz­li­či­te iz­vo­re.
Ka­ko se sla­žu sve stra­ni­ce ko­je go­vo­re o Prin­ci­pu, on je ro­đen 25.
ju­la 1894. go­di­ne a pre­mi­nuo je 28. apri­la 1918. go­di­ne. Za en­gle­sku Vi­
ki­pe­di­ja stra­ni­cu o Prin­ci­pu on je bio „bo­san­ski Sr­bin“, „ju­go­slo­ven­ski
na­ci­o­na­li­sta“ i član po­kre­ta „Mla­da Bo­sna““ ko­ji se sa­sto­jao uglav­nom
od „Sr­ba, Bo­sa­na­ca i Hr­va­ta“.14 Na is­toj stra­ni­ci na sa­mom po­čet­ku je

12 Isti­ni za vo­lju, na Vi­ki­pe­di­ji ve­ći­na čla­na­ka i tvrd­nji iz­ne­tim na istim ima­ju pot­po­
ru u isto­rij­skoj li­te­ra­tu­ri, ali nas ov­de za­ni­ma oda­bir in­for­ma­ci­ja kao i upo­tre­ba
istih kao de­la jed­nog ši­reg na­ra­ti­va.
13 https://en.wi­ki­pe­dia.org
14 https://en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Ga­vri­lo_Prin­cip

250
 Politika sećanja i identiteta

is­tak­nu­ta nje­go­va ulo­ga u aten­ta­tu a po­tom i iz­ja­va po ko­joj on is­ti­če svoj

iden­ti­tet „Ju­go­slo­ven­skog na­ci­o­na­li­ste, ko­me je pri­mar­ni cilj uje­di­nje­nje
ju­go­slo­ven­skih na­ro­da... ...bez ob­zi­ra na ob­lik (no­ve) dr­ža­ve, sve dok je
ona slo­bod­na od Austrij­skog uti­ca­ja“.15 Ta­ko­đe je is­tak­nu­to i da je Prin­cip
bio is­tak­nu­ta fi­gu­ra u aten­ta­tu na Austro-Ugar­skog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka
Fran­ca Fer­di­nan­da i nje­go­vu su­pru­gu So­fij­u. Na sli­čan na­čin o Prin­ci­pu
go­vo­re i Hr­vat­ska i Srp­ska stra­ni­ca po­me­nu­tog in­ter­net saj­ta. Na obe stra­
ne Prin­cip je pred­sta­vljen kao član „Mla­de Bo­sne“ i aten­ta­tor na Fran­ca
Fer­di­nad­na. Za raz­li­ku od en­gle­ske, dve po­me­nu­te stra­ni­ce ne na­gla­ša­va­ju
u uvod­nom de­lu nje­gov iden­ti­tet „ju­go­slo­ven­skog na­ci­o­na­li­ste“ već ga ka­
rak­te­ri­šu kao čla­na „taj­ne or­ga­ni­za­ci­je „Mla­da Bo­sna“ (srp­ska stra­ni­ca)16
i „mla­dog Sr­bi­na“ (hr­vat­ska stra­ni­ca)17. Ka­da se ra­di o iden­ti­te­tu Prin­ci­pa
kao an­ti­im­pe­ri­ja­li­ste ili ju­go­slo­ven­skog na­ci­o­na­li­ste sa že­ljom da uje­di­
ni na­ci­ju, ili ne­čeg tre­ćeg, po­seb­no je za­ni­mlji­va bo­san­ska stra­ni­ca Vi­ki­
pe­di­je. Na­i­me, na „bo­san­skoj“ stra­ni­ci za­ne­ma­re­na je ide­ja oslo­bo­đe­nja
i uje­di­nje­nja ju­go­slo­ven­skih na­ro­da već je Prin­ci­pu pri­pi­san iden­ti­tet „srp­
skog na­ci­on ­ a­li­ste“.18 Po­me­nu­ta stra­ni­ca is­ti­če Prin­ci­po­vu na­ci­o­na­li­stič­ku,
srp­sku po­za­di­nu kao i to da je aten­ta­tor, ne an­ti­i­mpe­ri­ja­li­sta ili bo­rac za
oslo­bo­đe­nje, ne­go pr­ven­stve­no ubi­ca.19 U pret­po­sled­njoj re­če­ni­ci je reč
„bo­san­skoj“ je na­mer­no sta­vlje­na pod na­vod­ni­ke jer se, ka­ko će­mo da­lje
u tek­stu vi­de­ti, ra­di o po­gle­du jed­ne stra­ne u Bo­sni a ne na­ci­je. Da­lje, u za-
­ključ­ku ove stra­ni­ce na­po­me­nu­to je da je austrij­ska isto­ri­o­gra­fij­a de­fin ­ i­sa­
la Prin­ci­pa kao te­ro­ri­stu, da je za Sr­be on na­ci­o­nal­ni he­roj, dok je u „ne­
u­tral­nim isto­ri­o­gra­fi­ja­ma“ ovaj čo­vek de­fin ­ i­san kao srp­ski na­ci­on ­ a­li­sta,
uče­snik u aten­ta­tu či­ja pri­ro­da još ni­je ja­sno de­fi­ni­sa­na.20 Ova­kav za­klju­
čak ta­ko­đe se ukla­pa u či­ta­vu kli­mu ne­ja­snog i pro­ti­vu­reč­nog tu­ma­če­nja
li­ka i de­la Ga­vri­la Prin­ci­pa na Vi­ki­pe­di­ja stra­ni­ci srp­skog, hr­vat­skog i bo­
san­skog na­ro­da. Pri­me­ri Vi­ki­pe­di­ji­ne stra­ni­ce o Prin­ci­pu ne slu­ži u ovom
ra­du kao do­kaz bi­lo ka­kve vr­ste o isto­rij­skom li­ku Ga­vri­la Prin­ci­pa već
o raz­li­či­toj in­ter­pre­ta­ci­ji nje­go­vog ži­vo­ta, po­re­kla, ide­ol­o­gi­je i či­na po ko­
me je po­stao po­znat. Ipak, u na­red­nom de­lu ra­da sa­gle­da­će­mo na­čin na
ko­ji je nje­gov iden­ti­tet me­njan, a lik i de­lo ko­ri­šćen u raz­li­či­tim sre­di­na­
ma i kon­tek­sti­ma, mno­go pre po­ja­ve in­ter­ne­ta.
Čim su ve­sti o aten­ta­tu do­spe­le do Za­gre­ba, glav­nog gra­da Hr­vat­ske,
do­šlo je do od­re­đe­nih re­ak­ci­ja i pr­vih de­fin ­ i­sa­nja nje­go­ve lič­no­sti i aten­
ta­ta u skla­du sa dru­štve­nim kon­tek­stom. Na­i­me, za raz­li­ku od ka­sni­jeg

15 Isto.
16 https://sr.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki
17 https://hr.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Ga­vri­lo_Prin­cip
18 https://bs.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Ga­vri­lo_Prin­cip
19 Isto.
20 https://bs.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Ga­vri­lo_Prin­cip

251
Hereticus, 1–2/2016 Danilo Trbojević

Ju­go­slo­ven­skog kon­tek­sta ko­ji je za­bra­nji­vao is­ti­ca­nje me­đu­na­ci­o­nal­nog

iden­ti­tet­skog tr­ve­nja po­seb­no iz­me­đu Sr­ba i Hr­va­ta, u vre­me aten­ta­ta
Prin­ci­po­vo srp­sko po­re­klo vr­lo je br­zo i la­ko is­ko­ri­šće­no kao deo ši­re pro­
pa­gan­de. Ubr­zo na­kon što se u Hr­vat­skoj sa­zna­lo za čin aten­ta­ta, Prin­cip
je pro­gla­šen za ve­le­iz­ daj­ni­ka da bi po­tom usle­di­lo is­ti­ca­nje nje­go­ve srp­
ske pri­ro­de i zlo­či­nač­kog li­ka.21 U Za­gre­bu je od­mah na­stu­pi­la at­mos­fe­ra
ža­lje­nja ko­ju će ubr­zo za­me­ni­ti ta­la­si pro­te­sta, de­mon­stra­ci­ja i na­si­lja.
Oko 19 ča­so­va istog da­na gra­dom je pro­šla po­vor­ka đa­ka ko­ja je ve­li­ča­la
lik pre­sto­lo­na­sled­ni­ka uz­vi­ku­ju­ći an­ti­srp­ske pa­ro­le. An­ti­srp­sko ras­po­lo­
že­nje se pre­ne­lo i na na­red­ni dan ka­da su or­ga­ni­zo­va­ne pr­ve pro­tu­srp­ske
de­mon­stra­ci­je or­ga­ni­zo­va­ne od stra­ne „hr­vat­ske stran­ke pra­va“.22 Po gra­
du su pa­ra­lel­no or­ga­ni­zo­va­ne za­du­šni­ce za pre­sto­lo­na­sled­ni­ka, ali i ta­la­si
na­si­lja usme­re­ni pre­ma Sr­bi­ma i srp­skim ku­ća­ma, fir­ma­ma i rad­nja­ma.
Srp­ski na­rod je vr­lo br­zo po­ve­zan sa Prin­ci­po­vim li­kom i de­lom te je de­fi­
ni­san kao „ve­le­i­zdaj­nič­ki“.23 U Dal­ma­ci­ji, Du­brov­ni­ku, Ko­na­vli­ma, Za­dru,
Opu­ze­nu i dru­gim me­sti­ma do­la­zi­lo je do fi­zič­kih su­ko­ba od­no­sno na­sr­
ta­ja na Sr­be te uni­šta­va­nja ci­vil­nih ku­ća, rad­nji ali i re­li­gij­skih gra­đe­vi­na.
U Spli­tu je aten­tat po­slu­žio kao po­vod za ras­pu­šta­nje Hr­vat­skog so­ko­la
zbog „pro­ju­go­slo­ven­skog de­lo­va­nja“ na­kon če­ga su čla­no­vi ovog dru­štva
hap­še­ni.24 Iako je aten­tat po­de­lio hr­vat­sku po­li­tič­ku eli­tu, vlast je ubr­zo
spro­ve­la po­li­ti­ku re­pre­si­je nad oni­ma ko­ji su bi­li po­zna­ti po svo­jim pro­
ju­go­slo­ven­skim sta­vo­vi­ma. U Sr­bi­ji, sa dru­ge stra­ne, ka­ko se mo­že pro­
či­ta­ti iz član­ka dnev­nih no­vi­na „Po­li­ti­ke“, re­ak­ci­je na­ro­da i pred­stav­ni­ka
dr­ža­ve od­ra­ža­va­le su žal zbog ubi­stva dvo­je lju­di, ali se ni­je pri­sta­ja­lo na
de­fi­ni­sa­nje na­ro­da i dr­ža­ve kao zlo­či­nač­ke si­le ko­ja će se na­la­zi­ti na op­
tu­že­nič­koj klu­pi.25 Za to vre­me, u Austri­ji je­dan deo eli­te ni­je opla­ki­vao
pre­sto­lo­na­sled­ni­ka jer je ovaj bio pret­nja nji­ho­vim po­zi­ci­ja­ma, ali je ipak
zva­nič­na Austri­ja vr­lo br­zo po Evro­pi ra­za­sla­la svo­je vi­đe­nje do­ga­đa­ja.26
Ubr­zo na­kon ovih do­ga­đa­ja, ko­ri­ste­ći Srp­sko po­re­klo Prin­ci­pa, te­ro­ri­ste,
na­vod­nog oru­đa Srp­ske vla­sti, Austro-Ugar­ska iz­da­je ul­ti­ma­tum Sr­bi­ji ko­ja
ubr­zo ula­zi u „Ve­li­ki rat“. Od ovog tre­nut­ka kao i na­kon smr­ti u tam­ni­ci,
Prin­cip po­sta­je ne sa­mo isto­rij­ska lič­nost već sim­bol ko­ji će se na raz­li­či­
te na­či­ne in­ter­pre­ti­ra­ti de­ce­ni­ja­ma.

21 https://sh.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Fra­njo_Fer­di­nand
22 Isto.
23 Za vi­še in­for­ma­ci­ja kon­sul­to­va­ti: Ka­ra­ul­a Želj­ko, „Sa­ra­jev­ski aten­tat – re­ak­ci­je
Hr­va­ta i Sr­ba u Kra­lje­vi­ni Hr­vat­skoj, Sla­vo­ni­ji i Dal­ma­ci­ji“, In­ter­di­sci­pli­nar­ni je
znan­stve­ni ča­so­pis „Ra­do­vi Za­vo­da za hr­vat­sku po­vi­jest“, vol. 43, br. 1, Za­greb,
pro­si­nac 2011, ISSN 0353–295X.
24 Isto.
25 http://www.nspm.rs/hro­ni­ka/po­li­ti­ka-18.-jun-1914.-je­dan-re­zim-pun-ugnje­ta­va­
nja-ci­ta­vih-na­ro­da-do­veo-je-do-aten­ta­ta.html?alp­ha­bet=l
26 Isto.

252
 Politika sećanja i identiteta

Na­kon ra­ta i sku­po pla­će­ne po­be­de, aten­tat ko­ji je Sr­bi­ju i gur­nuo

u rat ni­je sla­vljen.27 U ovom pe­ri­o­du, 1921.go­di­ne te­lo Ga­vri­la i osta­lih
uče­sni­ka aten­ta­ta bi­va pre­ba­če­no u za­jed­nič­ku grob­ni­cu u Sa­ra­je­vu. De­
ce­ni­ju ka­sni­je, kao na­vo­di Mu­ha­rem Ba­zdulj, po­sla­sti­čar­ni­ca is­pred ko­je
se od­i­grao aten­tat po pr­vi put po­sta­je zva­nič­ni pro­stor se­ća­nja.28 Na­i­me,
za Srp­sku za­jed­ni­cu i na­ci­ju Ga­vri­lo Prin­cip po­pri­ma iden­ti­tet na­ci­on ­ al­
nog he­ro­ja a ne te­ro­ri­ste. 1930.go­di­ne, me­sto na kom je Prin­cip usmr­tio
pre­sto­lo­na­sled­ni­ka za Sr­be po­sta­je po­put onog na kom je Mi­loš Obi­lić
usmr­tio Mu­ra­ta, a nji­ho­vi či­no­vi ubi­stva po­sta­li sim­bo­li bor­be za slo­bo­
du i pro­tiv zla. Na ovaj na­čin ni­je sa­mo de­fi­ni­san od­nos iz­me­đu Ga­vri­la
Prin­ci­pa i Fran­ca Fer­di­nan­da već i Sr­bi­je i Austri­je, Slo­bo­de i im­pe­ri­jal­
ne vla­sti, do­bra i zla ali i mi­to­lo­gi­je i isto­ri­je. Tom pri­li­kom Prin­cip, iako
ate­i­sta29, uz pra­vo­slav­nu ce­re­mo­ni­ju do­bi­ja svo­ju me­mo­ri­jal­nu plo­ču ko­ja
je sa­dr­ža­la sle­de­ći na­ra­tiv: „Na ovom isto­rij­skom me­stu Ga­vri­lo Prin­cip
na­vi­je­sti slo­bo­du na Vi­dov-dan 15. (28.) ju­na 1914.“.30 Ova­kva kom­bi­na­
ci­ja sve­tov­nog i sa­kral­nog ri­tu­a­la de­fi­ni­sa­la je Prin­ci­pa kao po­lu­mi­to­lo­ški
mo­tiv, sim­bol mu­če­ni­štva za­rad vi­šeg ci­lja – slo­bo­de na­ci­ja.
Kao što je de­set go­di­na tre­ba­lo da se po­koj­ni Prin­cip re­de­fi­ni­še od
iden­ti­te­ta te­ro­ri­ste i ata­ra za­bo­ra­va do sim­bo­la an­ti­im­pe­ri­ja­li­stič­ke srp­ske
žr­tve i oslo­bo­di­lač­ke bor­be. Po­če­tak 1940-ih po­no­vo pred­sta­vlja pro­me­nu
kon­tek­sta i re­de­fi­ni­sa­nja po­koj­ni­ka. Onog tre­nut­ka ka­da je Hr­vat­ska po­
sta­la Ne­za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska i pri­stu­pi­la si­la­ma oso­vi­ne, od­nos pre­ma
Ga­vri­lu prin­ci­pu se me­nja. Za usta­šku NDH i na­ci­stič­ku Ne­mač­ku spo­
men plo­ča i se­ća­nje na Prin­ci­pa kao he­ro­ja srp­skog na­ro­da pred­sta­vlja­lo
je svo­je­vr­snu vr­lo opa­snu blas­fe­mi­ju. Za NDH ovaj pro­stor pred­sta­vljao
je jed­no od sve­tov­nih sve­ti­li­šta i po­de­se­ća­nja na vred­nost žr­tvo­va­nja ži­vo­
ta u ci­lju oslo­bo­đe­nja, dok je za Ne­mač­ku to bi­lo me­sto pr­ko­sa sa kog je
ma­li na­rod uz­vra­tio svet­skoj si­li, ušao u rat i iza­šao kao po­bed­nik. Prin­
ci­po­va ku­ća ko­ja je u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji ob­no­vlje­na i uži­va­la ugled
ku­će-mu­ze­ja po­no­vo je sru­še­na od stra­ne usta­ša.31 U to vre­me je Hi­tler
za ro­đen­dan kao rat­ni tro­fej do­bio spo­men plo­ču Ga­vri­lu Prin­ci­pu. 1941
go­di­ne Usta­še hva­ta­ju i stre­lja­ju mla­đeg Ga­vri­lo­vog bra­ta, a u ju­lu iste
go­di­ne for­mi­ran je par­ti­zan­ski od­red „Ga­vri­lo Prin­cip“.32 Prin­ci­pov lik
i de­lo, kao i ide­je uje­di­nje­nja ju­go­slo­ven­skih na­ro­da na­kon za­vr­šet­ka rata

27 http://www.da­nas.rs/do­da­ci/vi­kend/ga­vri­lo_prin­cip_he­roj_ili_te­ro­ri­sta.26.html?
news_id=267202
28 http://www.vre­me.com/cms/vi­ew.php?id=1147276
29 http://www.da­nas.rs/do­da­ci/vi­kend/ga­vri­lo_prin­cip_he­roj_ili_te­ro­ri­sta.26.html?
news_id=267202
30 http://www.vre­me.com/cms/vi­ew.php?id=1147276
31 https://en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Ga­vri­lo_Prin­cip
32 http://www.vre­me.com/cms/vi­ew.php?id=1147276

253
Hereticus, 1–2/2016 Danilo Trbojević

ukla­pao se u ide­o­lo­gi­ju „brat­stva i je­din­stva“ ko­ji su pro­pa­gi­ra­li Ti­to­vi par­

ti­za­ni a po­tom i no­vo­na­sta­la dr­ža­va Ju­go­sla­vi­ja. „U znak vje­či­te za­hval­
no­sti Ga­vri­lu Prin­ci­pu i nje­go­vim dru­go­vi­ma bor­ci­ma pro­tiv ger­man­skih
osva­ja­ča, po­sve­ću­je ovu plo­ču omla­di­na Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne – Sa­ra­je­vo
7. ma­ja 1945. go­di­ne“ – gla­sio je na­ra­tiv na po­no­vo u Sa­ra­je­vu po­sta­vlje­
noj plo­či od stra­ne par­ti­za­na i to od­mah na­kon oslo­bo­đe­nja ovog gra­da,
pre sa­me ka­pi­tu­la­ci­je Ne­mač­ke.33 U no­vom kon­tek­stu ko­mu­ni­zma „lik
i de­lo“ Ga­vri­la Prin­ci­pa ni­je se ukla­pa­lo sa­mo po ide­ja­ma uje­di­nje­nja na­
ro­da te ju­go­slo­ven­ske ide­je bli­skoj ide­o­lo­gi­ji „brat­stva i je­din­stva“ već je
on pred­sta­vljao i sim­bol an­ti­im­pe­ri­ja­li­stič­ke bor­be te mu­če­ni­štva. Sa­mo
osam go­di­na ka­sni­je ovu plo­ču za­me­nju­je dru­ga na ko­joj je bi­lo ći­ri­li­com
is­pi­sa­no: „Sa ovo­ga mje­sta 28. ju­na 1914. go­di­ne Ga­vri­lo Prin­cip svo­jim
puc­njem iz­ra­zi na­rod­ni pro­test pro­tiv ti­ra­ni­je i vje­kov­nu te­žnju na­ših na­
ro­da za slo­bo­dom“.34 Ova plo­ča je po­sta­vlje­na pri­li­kom otva­ra­nja mu­ze­ja
Mla­de Bo­sne. Dve plo­če ni­su od­ra­ža­va­le su­štin­ski bit­no raz­li­či­te na­ra­ti­ve.
Sta­ri­ji od dva na­ra­ti­va od­no­sio se na bor­bu sa Nem­ci­ma i po­sta­vljen je
u rat­nom kon­tek­stu na ni­vou Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, dok je no­vi­ja ver­zi­ja
plo­če pred­sta­vlja­la uni­ver­zal­ne po­stu­la­te i prin­ci­pe Na­rod­no Oslo­bo­di­lač­
ke Bor­be ali i ide­o­lo­gi­je „brat­stva i je­din­stva“ na ni­vou Ju­go­sla­vi­je. Prin­
ci­po­va ku­ća po­no­vo je ob­no­vlje­na kao mu­zej­ski pro­stor a u Sa­ra­je­vu je
po­sto­jao i po­se­ban mu­zej po­sve­ćen Prin­ci­pu.35 Ovi pro­sto­ri će kao i ne­ki
dru­gi pre­u­ze­ti pri­mat ide­o­lo­ške sim­bo­lič­ke pro­mo­ci­je/pro­pa­gan­de ide­ja
ko­je su bi­le na­me­nje­ne ju­go­slo­ven­skim na­ro­di­ma u Ti­to­voj dr­ža­vi, dok su
dru­gi po­put Ja­se­nov­ca po­ti­snu­ti u atar tra­u­me se­ća­nja jer su re­zo­no­va­li
dru­ga­či­je na­ra­ti­ve ko­ji su su­štin­ski do­vo­di­li u pi­ta­nje Ju­go­slo­ven­sku mi­
to­lo­gi­ju. Me­mo­ri­jal­na plo­ča, Prin­ci­po­va ku­ća kao i ide­o­lo­gi­ja či­ji su deo
ova me­sta bi­la, sta­ja­će go­to­vo na­red­ne če­ti­ri de­ce­ni­je ka­da će po­nov­na
pro­me­na dru­štve­no-po­li­tič­kog kon­tek­sta uti­ca­ti na na­čin na ko­ji se ju­go­
slo­ven­ske na­ci­je se­ća­ju Ga­vri­la Prin­ci­pa.
Na­kon po­čet­ka de­ve­de­se­tih, ras­pa­da dr­ža­ve Ju­go­sla­vi­je, ju­go­slo­
ven­ske mi­to­lo­gi­je i po­gle­da na isto­ri­ju za­jed­nič­ke bor­be na­ci­ja, na­stu­pa
era bu­đe­nja na­ci­o­na­li­za­ma, po­kre­ta za osa­mo­sta­lji­va­nje i ot­ce­plje­nje, ali
i gra­đan­skih ra­to­va. U pe­ri­o­du ra­ta u Bo­sni 1992–1995 po­no­vo je uni­šte­na
i Prin­ci­po­va ku­ća ali i spo­men ta­bla. Tek ne­što vi­še od de­ce­ni­je ka­sni­je,
2004. grad­ska vlast po­sta­vlja spo­men plo­ču sa na­ra­ti­vom pot­pu­no oči­šće­
nog od ide­ol­o­gi­je ali i isto­rij­skih spe­ci­fič­no­sti. Na plo­či je či­sto fak­to­graf­
ski is­pi­sa­no la­ti­nič­nim pi­smom: „Sa ovog mje­sta 28. ju­na 1914. Ga­vri­lo
Prin­cip je iz­vr­šio aten­tat na austro­u­gar­skog pre­sto­lo­na­sljed­ni­ka Fran­ca

33 https://sh.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Ga­vri­lo_Prin­cip#ci­te_no­te-vre­me-17
34 Isto.
35 Isto.

254
 Politika sećanja i identiteta

Fer­di­nan­da i nje­go­vu su­pru­gu So­fi­ju.“36 Is­pod plo­če na­la­zi se i pre­vod

tek­sta na en­gle­ski. De­ce­ni­ju ka­sni­je, na sto­go­di­šnji­cu od aten­ta­ta, dru­ga
stra­na Bo­sne, Srp­ska za­jed­ni­ca po­di­že bi­stu po­sve­će­nu Prin­ci­pu u Is­toč­
nom Sa­ra­je­vu, pro­sto­ru ve­ćin­ski na­se­lje­nim srp­skim sta­nov­ni­štvom.37 Dok
je ovom pri­li­kom u Is­toč­nom Sa­ra­je­vu pre­mi­jer Re­pu­bli­ke Srp­ske, de­la
Bo­sne na­se­lje­nom uglav­nom Sr­bi­ma, Mi­lo­rad Do­dik na­ja­vlji­vao for­mi­ra­
nje par­ka po­sve­će­nom Ga­vri­lu Prin­ci­pu dru­gi deo dr­ža­ve pro­mo­vi­sao je
dru­ga­či­ji po­gled na isto­ri­ju. Zva­nič­no Sa­ra­je­vo, mu­sli­man­ski i hr­vat­ski
gra­đa­ni ni­su sla­vi­li „Prin­ci­pov re­vo­lu­ci­o­nar­ni akt“ već su se se­ća­li stra­
da­nja u pr­vom svet­skom ra­tu kao i sa­vre­me­ne oku­pa­ci­je Sa­ra­je­va ko­ju
su spro­ve­le srp­ske sna­ge za vre­me ra­ta. Po­red to­ga, ka­ko je tom pri­li­kom
za bri­tan­ski The Gu­ar­dian iz­ja­vio Asim Sa­raj­lić, MP mu­sli­man­ske SDA
par­ti­je, Prin­ci­pov aten­tat je ozna­čio kraj zlat­ne ere austrij­ske vla­sti koja
je za Mu­sli­ma­ne i Hr­va­te u Bo­sni ozna­ča­vao eru naj­ve­ćeg teh­no­lo­škog
i kul­tur­nog pro­cva­ta.38 2014. go­di­ne, na sto­go­di­šnji­cu od aten­ta­ta, Sa­ra­je­
vo kao i Bo­sna po­sma­tra­li su Prin­ci­pa i nje­gov isto­rij­ski čin kao sa jed­ne
stra­ne, re­vo­lu­ci­o­na­ran iz­raz bor­be za slo­bo­du i pro­tiv im­pe­ri­ja­li­zma, a sa
dru­ge stra­ne, te­ro­ri­stič­ki akt pro­tiv Fran­ca Fer­di­nan­da i nje­go­ve trud­ne
su­pru­ge, do­no­si­o­ca pro­gre­sa a ne ti­ra­na. Po­red to­ga za obe stra­ne Bo­sne
Prin­cip iako ne srp­ski već ju­go­slo­ven­ski na­ci­o­na­li­sta,39 ta­ko­đe je i sim­bol
Sr­bi­je, za jed­ne oslo­bo­di­lač­ke a za dru­ge, agre­sor­ske.
Is­toč­no od Bo­sne, je­zgra se­ća­nja na Prin­ci­pa, ne­ki na­ra­ti­vi se­ća­nja
osta­li su ne­pro­me­nje­ni a do­šlo je i do re­kon­struk­ci­je od­re­đe­nih ele­me­na­ta
so­ci­jal­ne me­mo­ri­je. Ka­da se ra­di o Sr­bi­ji, u ovoj ze­mlji je u obra­zo­va­nju
i jav­nom dis­kur­su pre­ži­veo ju­go­slo­ven­ski po­gled na Prin­ci­pa, ta­ko da se
do da­nas nje­gov akt po­sma­tra kao oslo­bo­di­lač­ki i re­vo­lu­ci­on ­ a­ran čin ko­ji
je uveo Sr­bi­ju u rat. Go­di­ne 2014, u se­lu To­va­ri­še­vo na ini­ci­ja­ti­vu lo­kal­ne
za­jed­ni­ce a po­dr­ža­no od stra­ne re­ži­se­ra Emi­ra Ku­stu­ri­ce i pi­sca i aka­de­
mi­ka Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća po­dig­nu­ta je bi­sta Ga­vri­la Prin­ci­pa.40 U ovom se­
lu su na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta ko­lo­ni­zo­va­ni lju­di iz kra­ja oda­kle vodi
po­re­klo i po­ro­di­ca Ga­vri­la Prin­ci­pa. Sa dru­ge stra­ne, ži­te­lji se­la su is­ta­
kli da su oda­bra­li nje­gov lik pre ne­go npr. Brus Li-ja ili Sa­man­tu Foks,
čiji su spo­me­ni­ci iz­ve­li ne­ke dru­ga se­la iz ano­nim­no­sti.41 Ži­te­lji ovog se­la

36 https://sh.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Ga­vri­lo_Prin­cip#ci­te_no­te-vre­me-17
37 https://en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Ga­vri­lo_Prin­cip
38 http://www.the­gu­ar­dian.com/world/2014/jun/27/ga­vri­lo-prin­cip-sa­ra­je­vo-di­vi­ded-ar­ch-
du­ke-franz-fer­di­nand-as­sas­si­na­tion
39 http://edi­tion.cnn.com/2014/06/27/opi­nion/7-things-ga­vri­lo-prin­cip-man-who-star­-
ted-wwi/
40 http://www.te­le­graf.rs/ve­sti/1039860-se-ne-za­bo­ra­vi-me­sta­ni-to­va­ri­se­va-sa­mi-po­-
digli-spo­me­nik-prin­ci­pu
41 Isto.

255
Hereticus, 1–2/2016 Danilo Trbojević

sa­mo­stal­no su po­di­gli po­me­nu­tu bi­stu kao re­ak­ci­ju na ne­za­in­te­re­so­va­

nost dr­ža­ve za čo­ve­ka ko­jeg oni sma­tra­ju he­ro­jem. U pe­ri­o­du pre ne­go
što je zva­ni­čan Be­o­grad kroz spo­me­nik ko­me­mo­ri­rao Prin­ci­pa, po­sto­ja­
lo je ne­ko­li­ko pri­me­ra upo­tre­be mo­ti­va unu­tar pri­vat­ne, gra­đan­ske sfe­
re. Na ne­ko­li­ko me­sta osva­nu­li su zid­ni gra­fi­ti sa li­kom G. Prin­ci­pa če­sto
uz ču­ve­ni ci­tat o se­na­ma ko­je će po dvo­ru pla­ši­ti go­spo­du i na­kon smr­ti
mla­dih aten­ta­to­ra. Sa dru­ge stra­ne ne­ko­li­ko pri­vat­nih fir­mi i ini­ci­ja­ti­va
iz­ra­di­lo je se­ri­je ma­ji­ca ko­je su no­si­le Prin­ci­pov lik, uz raz­li­či­te slo­ga­ne.
Ne­ki od ovih iz­ra­za pod­ra­zu­me­va­li su upo­tre­bu Prin­ci­po­vog li­ka kao isto­
rij­ske lič­no­sti, dok su dru­ge upo­tre­be na­gla­ša­va­le ve­zu Srp­skog na­ro­da
u Sr­bi­ji i Re­pu­bli­ci Srp­skoj, ili pak ne­ga­ti­van stav pre­ma im­pe­ri­ja­li­zmu.
Na sto-pr­vu go­di­šnji­cu aten­ta­ta, na Vi­dov­dan, 28.ju­na 2015, ot­kri­ven je
spo­me­nik Ga­vri­lu Prin­ci­pu u Be­o­gra­du.42 Ovaj spo­me­nik je bio po­klon
Re­pu­bli­ke Srp­ske, po­lo­vi­ne Bo­sne ko­ja od svog na­stan­ka is­ti­če kul­tur­nu
i isto­rij­sku po­ve­za­nost srp­skog na­ro­da, nje­go­ve isto­ri­je i kul­tu­re u obe dr­
ža­ve. Iako spo­me­nik ni­je po­sta­vljen u sa­mom cen­tru gra­da43 na otva­ra­nju
spo­me­nik su ot­kri­li pred­sed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić i pred­sed­nik Re­pu­
bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik.44 Ovom pri­li­kom Ni­ko­lić je re­kao: „Prin­cip je
bio he­roj, sim­bol slo­bo­dar­skih ide­ja, ubi­ca ti­ra­na, no­si­lac ide­je oslo­bo­đe­
nja po­ro­blje­nih, ko­je su se pro­ši­ri­le Evro­pom.“45 Do­dik je ovom pri­li­kom
do­dao da sta­tua da­nas sim­bo­li­še bor­bu Sr­ba na Bal­ka­nu za slo­bo­du, da je
Prin­cip bio spre­man da sa svo­jih 18 go­di­na da svoj ži­vot za slo­bo­du na­
ci­je, kao i to da Sr­bi ni­ka­da ni­su bi­li agre­so­ri već bor­ci za slo­bo­du.46 Ova
ce­re­mo­ni­ja i sa­mi go­vo­ri po­sma­tra­no iz ugla po­li­tič­ke an­tro­po­lo­gi­je mo­gli
bi se tu­ma­či­ti na vi­še na­či­na. Sa jed­ne stra­ne pro­mo­vi­sa­na je za­jed­nič­ka
isto­ri­ja Srp­skog na­ro­da u Sr­bi­ji i Re­pu­bli­ci Srp­skoj što u eri ka­da se na
Bal­ka­nu de­lo­vi dr­ža­va ot­ce­plju­ju ili osa­mo­sta­lju­ju po prin­ci­pu et­nič­ke,
kul­tur­ne ili isto­rij­ske me­jo­ri­za­ci­je ima od­re­đe­nu te­ži­nu. Sa dru­ge stra­
ne, Ni­ko­lić je u svom go­vo­ru oka­rak­te­ri­sao Prin­ci­pa kao he­ro­ja re­vo­lu­ci­
o­nar­ne bor­be pro­tiv im­pe­ri­ja­li­zma po uzo­ru na ju­go­slo­ven­ske isto­rij­ske
na­ra­ti­ve, ali je do­dao i ve­o­ma bi­tan nad ju­go­slo­ven­ski, evrop­ski kon­tekst
ko­ji ko­ri­sti Prin­ci­pa ne kao sim­bol srp­ske tra­di­ci­je ra­to­va­nja već oslo­bo­di­
lač­kih ra­to­va i žr­tvo­va­nja ka­ko na ni­vou Bal­ka­na, ta­ko i na ni­vou Evro­pe.

42 http://www.dw.com/en/ga­vri­lo-prin­cip-as­sas­sin-who-spar­ked-wwi-gets-sta­tue-in -
bel­gra­de/a-18546305
43 Spo­me­nik je­ste po­sta­vljen u par­ku ko­ji se teh­nič­ki na­la­zi u cen­tru gra­da ali to
ipak ne spa­da u naj­už­ i cen­tar gde ima naj­vi­še pro­la­zni­ka i tu­ri­sta. Spo­me­nik je
sim­bo­lič­ki po­sta­vljen u par­ku ta­ko da po­sma­tra Sa­ra­jev­sku uli­cu.
44 https://en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Ga­vri­lo_Prin­cip
45 http://www.b92.net/in­fo/ve­sti/in­dex.php?yyyy=2015&mm=06&dd=28&nav_ca­te­-
gory=11&nav_id=1009490
46 http://www.bal­ka­nin­sight.com/en/ar­tic­le/ser­bia-re­ve­als-mo­nu­ment-to-ga­vri­lo-prin­cip

256
 Politika sećanja i identiteta

Ova­kav na­ra­tiv ša­lje za­ni­mlji­vu po­ru­ku bu­du­ći da je ko­ri­šćen u pe­

ri­o­du ka­da se još va­ga­ju za­slu­ge Sr­bi­je pre pri­hva­ta­nja u Evrop­sku Uni­
ju, od­no­sno u kon­tek­stu evrop­skih in­te­gra­ci­ja dr­ža­ve. Na ovaj na­čin je
u okvi­ru Vi­dov­da­na ko­ji ve­ko­vi­ma sim­bo­li­še srp­sku žr­tvu i iden­ti­tet ne­be­
ske na­ci­je, is­ko­ri­šćen mo­tiv Ga­vri­la Prin­ci­pa ka­ko bi se po­ve­za­la kul­tu­ra
i isto­ri­ja jed­nog et­ni­ci­te­ta u dve dr­ža­ve, tra­di­ci­ja stra­da­nja u slo­bo­dar­
skim ra­to­vi­ma, ali i pro­mo­vi­sao no­vi iden­ti­tet Ga­vri­la Prin­ci­pa, Sr­bi­na ko­ji
je po­kre­nuo bor­bu za oslo­bo­đe­nje po­tla­če­nih evrop­skih na­ci­ja i na­ro­da.

Za­vr­šna raz­ma­tra­nja
Od ka­da se ja­vi­la ide­ja o to­me da ob­ra­dim upo­tre­bu li­ka Ga­vri­la
Prin­ci­pa u po­li­tič­kim, mi­to­lo­škim i iden­ti­tet­skim na­ra­ti­vi­ma na­ro­da biv­
še Ju­go­sla­vi­je bi­lo je oče­ki­va­no da isto­rij­ska stra­na bu­de pod­re­đe­na so­ci­
jal­noj, od­no­sno dru­štve­nom kon­tek­stu. Mo­žda ma­nje oče­ki­van za­klju­čak
ve­zan za sa­vre­me­nu upo­tre­bu mo­ti­va bio bi da da­nas Sr­bi­ja pred­sta­vlja
onu stra­nu ko­ja je za­dr­ža­la Ju­go­slo­ven­ski po­gled na Prin­ci­pov lik. Isti­ni
za vo­lju, ovo ne pod­ra­zu­me­va ide­je o brat­stvu i je­din­stvu već slo­bo­dar­skoj
i an­ti­im­pe­ri­ja­li­stič­koj žr­tvi. Po­red to­ga Sr­bi­ja da­nas kroz na­ra­ti­ve o Prin­ci­
pu ne tu­ma­či nje­go­vu isto­rij­sku ulo­gu na pro­sto­ru Bal­ka­na i Ve­li­kog ra­ta,
već i po­zi­tiv­nu ulo­gu u pro­ce­su ohra­bre­nja Evro­pe i evrop­skih na­ci­ja ka
oslo­bo­đe­nju od rop­stva. Na ovaj na­čin se od­ba­cu­je za­pad­ni po­gled kao na
te­ro­ri­stu ko­ji je svet gur­nuo u kr­va­vi rat, već na mu­če­ni­ka ko­ji je svo­jom
žr­tvom in­spi­ri­sao oslo­bo­đe­nje Evro­pe. Ovo je po­seb­no za­ni­mlji­vo jer se
„Mi­loš Obi­lić Pr­vog svet­skog ra­ta“ na taj na­čin ko­ri­sti u Eri pro evrop­ske
po­li­ti­ke, od­no­sno, evrop­skih in­te­gra­ci­ja. Pe­ri­od tran­zi­ci­je ta­ko­đe je uti­cao
i na Re­pu­bli­ku Srp­sku ko­ja ko­ri­ste­ći na dru­ga­či­ji na­čin od ju­go­slo­ven­skog
tra­u­ma­tič­ne ele­men­te se­ća­nja po­put Ja­se­nov­ca, ge­no­ci­da u NDH ili npr.
Prin­ci­pa, is­ti­če svo­ju iden­ti­tet­sku ve­zu sa Srp­skim na­rod­nom u Sr­bi­ji,
sa ko­jim de­li kul­tu­ru, isto­ri­ju, krv i žr­tvu. U sa­vre­me­noj Bo­sni sa dru­ge
stra­ne, upra­vo zbog slu­ča­ja sa Re­pu­bli­kom Srp­skom po­sta­je ja­sno da je
na­ci­ja da­nas po­de­lje­na i po pi­ta­nju se­ća­nja na Ga­vri­la Prin­ci­pa. Dok se
u RS sa jed­ne stra­ne se­ća­nje na Prin­ci­pa, Sr­bi­na ko­ri­sti ka­ko bi se pod­se­
ti­lo na srp­ske žr­tve slo­bo­dar­skih ra­to­va, mu­sli­man­ska i hr­vat­ska za­jed­ni­ca
u BiH Prin­ci­pa i nje­gov čin po­sma­tra kao akt te­ro­ri­zma i ubi­stva ko­je je
po­kre­nu­lo kr­va­vi rat i pre­ki­nu­lo pro­gres ko­ji je Austo-Ugar­ska do­no­si­la.
Prin­cip je u ovom de­lu Bo­sne, za raz­li­ku od RS, oka­rak­te­ri­san kao srp­
ski a ne ju­go­slo­ven­ski na­ci­o­na­li­sta, a se­ća­nje na nje­ga bi­vo po­ve­za­no sa
ve­li­ko­srp­skim ten­den­ci­ja­ma ali i op­sa­dom Sa­ra­je­va, i ra­to­vi­ma na Bal­ka­
nu 90ih. Me­sta ko­ja su se­ća­la na Prin­ci­pov ži­vot i čin aten­ta­ta ta­ko­đe su
pro­la­zi­la kroz pro­ce­se re­de­fi­ni­sa­nja. Ta­ko su nje­go­va ku­ća i me­mo­ri­jal­na
ta­bla na me­stu aten­ta­ta vi­še pu­ta me­nja­li opis do­ga­đa­ja, iden­ti­tet po­či­ni­
o­ca i žr­tve ali i ide­o­lo­gi­ju ili cilj ko­ji je sta­jao iz de­la.
257
Hereticus, 1–2/2016 Danilo Trbojević

Prin­cip je u po­sled­njih sto go­di­na kroz pro­me­ne so­ci­jal­nih ide­ol­o­

ških i po­li­tič­kih kon­tek­sta po­sta­je spo­ran ele­ment dru­štve­nog se­ća­nja ili
pak za­bo­ra­va u za­vi­sno­sti na na­čin na ko­ji se nje­gov lik ili de­lo ukla­pa­lo
u ide­je o pro­šlo­sti i iden­ti­te­tu gru­pa ko­je su ko­ri­sti­le ovaj mo­tiv. Ono što
je iz­ve­sno je­su bu­du­ća re­de­fin ­ i­sa­nja aten­ta­ta kao isto­rij­skog do­ga­đa­ja te
od­no­sa žr­tve i po­či­ni­o­ca, do­bra i zla uči­ta­nih u Ga­vri­la Prin­ci­pa. Kao i do
sa­da na na­čin na ko­ji se gru­pe bu­du se­ća­le na Prin­ci­pa uti­ca­će na­čin na ko­ji
mi sa­mo po­sma­tra­mo se­be i gra­di­mo iden­ti­te­te, ko­ji po­red to­ga što ima­ju
zna­čaj unu­tar na­šeg dru­štva, ili bal­kan­skog, Ju­go­slo­ven­skog kon­tek­sta, ta­
ko­đe ima­ju i po­li­tič­ke im­pli­ka­ci­je na ve­ćoj, evrop­skoj po­li­tič­koj po­zor­ni­ci.

Prilog – fotografije

Spomen tabla i Principove stope iz 1953; Spomen tabla postavljena 2004.47

Dva di­zaj­na ma­ji­ci sa mo­ti­vom Ga­vri­la Prin­ci­pa; Pr­va pred­sta­vlja igru re­či i pri­ka­
zu­je aten­tat kao slo­bo­dar­ski akt. Dru­ga pri­ka­zu­je Prin­ci­pov lik, ak­cen­tu­je ubi­stvo
Fran­ca Fer­di­nan­da ali ta­ko­đe na­gla­ša­va i čvrstu ve­zu na­ro­da Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke
Srp­ske ko­je ovaj lik i čin po­ve­zu­ju48

47 https://en.wikipedia.org/wiki/File:Gavrilo_Princip_steps_and_plaque.jpg
https://en.wikipedia.org/wiki/File:Gavrilo_princip_memorial_plaque_2009_edit1.jpg
48 http://www.011shop.rs/Con­tent/Ima­ges/Pro­ducts/ma­ji­ca-ga­vri­lo-prin­cip_1_2.jpg&
im­gre­furl=http://www.011shop.rs/shop/ma­ji­ce-011/ma­ji­ca-ga­vri­lo-prin­cip&h=478&w

258
 Politika sećanja i identiteta

Tri gra­fi­ta ko­ja pri­ka­zu­ju sce­nu aten­ta­ta, lik Ga­vri­la Prin­ci­pa i ci­ta­te koji
na­gla­ša­va­ju nje­go­vu an­ti­im­pe­ri­ja­li­stič­ku, pra­ved­nu i slo­bo­dar­sku bor­bu
kao i mu­če­nič­ku sud­bi­nu49

=478&tbnid=vwohnfBqy8GkPM:&do­cid=E7ej42IzHqHNxM&ei=Q-Na­VrH-HsXJ
sQG4vqb4Dg&tbm=isch i https://www.go­o­gle.rs/se­arch?q=ga­vri­lo+prin­cip+ma­ji­ca
&biw=1280&bih=909&so­ur­ce=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahU­KE­wizpP6vxbXJ
AhWHFCwKHR9hA­aMQ_AUIBigB#im­grc=X1Vej3gHllLujM%3A
49 https://sh.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Ga­vri­lo_Prin­cip#/me­dia/Fi­le:Prin­cip_Ga­vri­lo_gra­
fit.JPG

259
Hereticus, 1–2/2016 Danilo Trbojević

Danilo Trbojevic

POLITICS OF REMEMBRANCE AND IDENTITY:

Symbolic Use of „Image and Works“ of Gavrilo Princip
in the Political Narratives in the Territories
of Former Yugoslavia

Summary
Du­ring last de­ca­des, espe­ci­ally in the post- „Cold War“ era, so­cial re­mem­
bran­ce be­ca­me an im­por­tant fi­eld of study, par­ti­cu­larly for so­ci­o­logy and an­thro­
po­logy. The aut­hor re­se­ar­ches the use of „ima­ge and works“ of Ga­vri­lo Prin­cip
in the po­li­ti­cal nar­ra­ti­ves in the ter­ri­to­ri­es of For­mer Yugo­sla­via over the last
hun­dred years. His analysis stres­ses the im­pact of the chan­ge of so­cial and po­li­
ti­cal con­text as key for (re)de­fi­ning and use of symbo­lic mo­tif of Ga­vri­lo Prin­cip.
The aut­hor hig­hlights the fact that not only the re­mem­bran­ce of Ga­vri­lo Prin­cip
in the Bal­kans has chan­ged over the last hun­dred years, but his de­eds ha­ve al­so
been de­fi­ned dif­fe­rently in dif­fe­rent epochs, ter­ri­to­ri­es and ide­ol­o­gi­es, de­pen­
ding on the chan­ges of the so­cial con­text. Furt­her­mo­re, the aut­hor con­clu­des
that so­ci­ety chan­ged Prin­cip’s iden­tity from li­be­ra­tor to ter­ro­rist, from vic­tim to
mur­de­rer, from fre­e­dom fig­hter to hen­chmen over the last cen­tury. Mo­re sig­ni­
fi­cantly, such de­fin
­ ing of Prin­cip’s iden­tity did not me­rely fit in with the cur­rent
do­mi­nant ide­o­logy- of­ten it has been used in eit­her po­si­ti­ve or ne­ga­ti­ve con­text
as a re­flec­tion of wi­der pro- or an­ti- Ser­bian, pro- or an­ti- Euro­pean/ Austrian,
Gre­at Ser­bian or Yugo­slav pro­pa­gan­da.
Key words: Ga­vri­lo Prin­cip, col­lec­ti­ve me­mory, for­get­ting, World War 1, Yugo­sla­via

260
 Otimanje Kosova i Metohije
...............

TOKOVI
...............

Danilo N. Basta
Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd

OTIMANJE KOSOVA I METOHIJE*

Nezavisno Kosovo – proizvod infantilnog varvarstva

u amerikanizovanoj Evropi1
Se­dam­na­e­sti fe­bru­ar go­di­ne 2008. po­sle Hri­sto­vog ro­đe­nja osta­će
u isto­ri­ji srp­skog na­ro­da za­be­le­žen kao cr­ni da­tum, je­dan od naj­cr­njih.
To je dan srp­ske na­ci­o­nal­ne ka­ta­stro­fe, bu­du­ći da su ko­sov­ski Al­ban­ci, uz
po­kro­vi­telj­stvo i po­dr­šku Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i vo­de­ćih ze­ma­lja
Evrop­ske uni­je, jed­no­stra­no pro­gla­si­li ot­ce­plje­nje od Sr­bi­je, tj. svo­ju ne­za­
vi­snu i sa­mo­stal­nu dr­ža­vu, ko­ju su ubr­zo, kr­oz dva-tri da­na, uz oči­gled­nu
i usa­gla­še­nu ko­or­di­ni­sa­nost, te ze­mlje i pri­zna­le. Ti­me su Ko­so­vo i Me­to­
hi­ja – pra­po­stoj­bi­na srp­ske dr­ža­ve, pra­vo­slav­ne ve­re, kul­tu­re i iden­ti­te­ta
– bru­tal­no otrg­nu­ti od Sr­bi­je, am­pu­ti­ra­ni od nje. Uz bes­pri­me­ran za­pad­
ni dr­žav­ni in­že­nje­ring stvo­re­na je, tač­ni­je: po­ku­ša­va da se na srp­skom tlu
stvo­ri, dru­ga al­ban­ska dr­ža­va, što je sa­mo po­če­tak ostva­ri­va­nja pa­kle­nog
pla­na o Ve­li­koj Al­ba­ni­ji.
Srp­ski po­raz je stra­šan i ne­pre­bo­lan. Oti­ma­njem Ko­so­va i Me­to­hi­je
su­sti­gla su nas, kao nji­hov za­vr­šni uda­rac, dva pro­klet­stva: pro­klet­stvo Ju­
go­sla­vi­je i pro­klet­stvo ko­mu­ni­zma. Rav­no de­ve­de­set go­di­na od stva­ra­nja
Ju­go­sla­vi­je (1918), ta­da još pod druk­či­jim ime­nom, srp­ski na­rod je naj­
sku­pljom ce­nom pla­tio svoj pre­su­dan udeo u na­stan­ku te, po se­be, ka­ko
se is­po­sta­vi­lo, fa­tal­ne dr­žav­no­prav­ne tvo­re­vi­ne. Isto va­ži i za ko­mu­ni­zam,
či­joj su ide­o­lo­gi­ji, či­jim su dr­žav­nim im­pro­vi­za­ci­ja­ma i pro­iz­volj­no­sti­ma,
srp­ski ko­mu­ni­sti slu­ži­li rev­no­sno i upor­no. (Od bez­broj pri­me­ra, do­volj­
no je po­me­nu­ti sa­mo dva: av­no­jev­ske gra­ni­ce i, sre­di­nom pro­šlog ve­ka,
pri­pa­ja­nje-po­kla­nja­nje, u du­hu brat­stva i je­din­stva, pot­ko­pa­o­nič­kog kra­ja
Ko­so­vu!) Nji­ho­va od­go­vor­nost za srp­sku tra­ge­di­ju je­dva da bi se mo­gla od­
me­ri­ti i iz­ra­zi­ti. (Za­ni­mlji­vo je da su ne­ki pri­pad­ni­ci srp­ske ko­mu­ni­stič­ke

* Na­slov re­dak­ci­je.
1 Da­ni­lo Ba­sta, „Ne­za­vi­sno Ko­so­vo – pro­iz­vod in­fan­til­nog var­var­stva u ame­ri­ka­ni­
o­va­noj Evro­pi“, Knji­žev­ni list, br. 70. od 1.6.2008, str. 1–2.

261
Hereticus, 1–2/2016 Danilo N. Basta

no­men­kla­tu­re, što iz sen­ke što na otvo­re­noj sce­ni, i da­nas, u de­mo­krat­

skom po­ret­ku pro­tiv ko­jeg su se svo­je­vre­me­no bes­po­šted­no bo­ri­li, sr­ča­no
ak­tiv­ni na li­ni­ji evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja, ljud­skih pra­va, mo­der­ni­za­ci­je,
de­na­ci­fi­ka­ci­je, su­zbi­ja­nja srp­skog na­ci­o­na­li­zma i sl. To je mo­guć­no zbog
to­ga što kod nas ni­je spro­ve­de­na lu­stra­ci­ja.)
Isti­ni tre­ba otvo­re­no po­gle­da­ti u oči, stva­ri se mo­ra­ju na­zva­ti pra­
vim ime­nom. Druk­či­je se ne sme i ne mo­že u ova­ko te­škom, u ova­ko sud­
bo­no­snom ča­su. Vo­de­ća svet­ska si­la, Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, sko­ro
dva­de­set go­di­na vo­di rat pro­tiv srp­skog na­ro­da. Taj se rat is­po­lja­vao u ra­
znim vi­do­vi­ma – kao psi­ho­lo­ški, pro­pa­gand­ni, pod­ri­vač­ki, ali, kao što je
bi­lo 1999. (pa i ko­ju go­di­nu ra­ni­je), i kao oru­ža­ni, da bi 17. fe­bru­a­ra 2008.
go­di­ne do­sti­gao ste­pen na­sil­nog od­u­zi­ma­nja Ko­so­va i Me­to­hi­je. (Bi­lo bi
la­ko­mi­sle­no po­ve­ro­va­ti da je taj rat ti­me za­vr­šen.) Cilj je bio ja­san i plan­
ski je spro­vo­đen: ras­ko­ma­da­ti i osla­bi­ti srp­ski na­rod, sve­sti ga na be­zna­ča­
jan či­ni­lac. Na na­šu ne­sre­ću, taj je cilj po­stig­nut u ce­li­ni. Za­rad nje­go­vog
po­sti­za­nja, SAD i dru­ge za­pad­ne ze­mlje (ame­ri­ka­ni­zo­va­na Evro­pa), ni­su
pre­za­le ni od če­ga: ni od za­o­bi­la­že­nja Sa­ve­ta bez­bed­no­sti (či­me su Uje­di­
nje­ne na­ci­je na­mer­no pot­ko­pa­ne i znat­no obe­smi­šlje­ne, slič­no kao Li­ga
na­ro­da pre Dru­gog svet­skog ra­ta), ni od otvo­re­nog i ci­nič­nog ga­že­nja me­
đu­na­rod­nog pra­va (uklju­ču­ju­ći i Za­vr­šni akt iz Hel­sin­ki­ja, ko­jim se, iz­
me­đu osta­log, ga­ran­tu­je te­ri­to­ri­jal­na ce­lo­vi­tost dr­ža­va), ni od uce­nji­va­nja
(Ram­bu­je!), ni od pro­tiv­prav­ne, na­vod­no hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je u ob­
li­ku dvo­i­po­me­seč­nog bom­bar­do­va­nja uz ko­ri­šće­nje za­bra­nje­nih sred­sta­va
(osi­ro­ma­še­ni ura­ni­jum i dr.). Na kra­ju je, bez ika­kvog za­zo­ra, pre­kr­še­na
i re­zo­lu­ci­ja 1244. Sa­ve­ta bez­bed­no­sti, ko­jom je, ina­če, na­knad­no auto­ri­zo­
va­na bom­bar­der­ska agre­si­ja na na­šu ze­mlju 1999. go­di­ne i ko­jom su eks­
pli­cit­no za­ga­ran­to­va­ni su­ve­re­nost i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet SR Ju­go­sla­vi­je,
od­no­sno Sr­bi­je. I ta­ko da­lje.
Srp­ski na­rod je sta­vljen van za­ko­na. Ne­ma tog stan­dar­da ili prin­ci­
pa me­đu­na­rod­nog pra­va ko­ji ni­su pre­kr­še­ni ili iz­i­gra­ni na nje­go­vu šte­tu.
Ka­da je po­če­lo ra­za­ra­nje Ju­go­sla­vi­je spo­lja i iz­nu­tra, av­no­jev­ske gra­ni­ce
(ko­mu­ni­stič­ke) iz­me­đu nje­nih re­pu­bli­ka pro­gla­še­ne su ne­do­dir­lji­vim, ne­
pri­ko­sno­ve­nim. To je va­ži­lo za sve re­pu­bli­ke osim za Sr­bi­ju. Jer, kao što
mo­že­mo vi­de­ti, Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, iako njen sa­stav­ni deo po unu­tra­šnjem
i me­đu­na­rod­nom pra­vu, na­sil­no su otrg­nu­ti od Sr­bi­je, nje­ne su dr­žav­ne
gra­ni­ce pro­me­nje­ne pro­tiv nje­ne vo­lje. Da li je g. Badenter živ? Ako je­ste,
ka­ko to da se sa­da ne ču­je nje­gov glas, jer je Ko­mi­si­ja na či­jem je če­lu bio
av­no­jev­ske gra­ni­ce iz­me­đu re­pu­bli­ka, a ne iz­me­đu re­pu­bli­ke i po­kra­ji­na
u njoj, pro­gla­si­la me­đu­dr­žav­nim.
Od­u­zi­ma­njem Ko­so­va i pri­zna­njem nje­go­ve dr­žav­ne ne­za­vi­sno­sti
(u pr­vi mah ah­ti­sa­ri­jev­ski „nad­gle­da­ne“) ko­lek­tiv­no je ka­žnjen srp­ski na­rod.
Ali ne sa­mo to. Ti­me je srp­ski na­rod sve­sno i du­bo­ko po­ni­žen. Kao da ni to
262
 Otimanje Kosova i Metohije

ni­je bi­lo do­volj­no, pa je taj bez­o­čan i pro­tiv­pra­van čin tre­ba­lo pri­ka­za­ti ni

ma­nje ni vi­še ne­go kao iz­ra­zi­to pri­ja­telj­ski pre­ma Sr­bi­ma. Ka­žu nam: mi
smo va­ši pri­ja­te­lji, ali mo­ra­te za­bo­ra­vi­ti na Ko­so­vo i Me­to­hi­ju. Ve­le nam:
raz­u­me­mo va­še emo­ci­je, va­šu po­vre­đe­nost, ali je stvo­re­na (ne ka­žu či­me,
tj. na­tov­skim bom­bar­do­va­njem) no­va re­al­nost ko­ju mi pri­zna­je­mo kao
ne­za­vi­snu dr­ža­vu, a ko­ju i vi tre­ba da uva­ži­te. Po­di­la­ze nam: Sr­bi­ja je naj­
zna­čaj­ni­ja ze­mlja re­gi­o­na, pa je je­dva če­ka­mo u Evrop­skoj uni­ji. La­ska­ju
nam: Evrop­ska uni­ja ne mo­že bi­ti pot­pu­na bez Sr­bi­je u svo­jim re­do­vi­ma
kao pu­no­prav­nog čla­na. Uve­ra­va­ju nas, uve­ra­va­ju se­be, uve­ra­va­ju i dru­ge:
Ko­so­vo je „je­din­stven slu­čaj“, pre­se­dan ko­ji se nig­de ne­će po­no­vi­ti, iz­u­ze­
tak od op­šteg pra­vi­la po­što­va­nja te­ri­to­ri­jal­ne ce­lo­vi­to­sti. Šta je to dru­go
ne­go ci­ni­zam bez sti­da i li­ce­mer­stvo bez gra­ni­ca? Taj ci­ni­zam i to li­ce­mer­
stvo te­že je u ne­ku ru­ku pod­ne­ti i od sa­me am­pu­ta­ci­je Ko­so­va i Me­to­hi­je!
Sve­sno su po­ni­že­ni i tzv. de­mo­krat­ski po­li­ti­ča­ri u Sr­bi­ji. Ko­so­vo
i Me­to­hi­ju ni­su od­u­ze­li Mi­lo­še­vi­ću i nje­go­vom auto­ri­tar­nom re­ži­mu, s ko­
jim su pre­go­va­ra­li, već nji­ma i de­mo­krat­skoj Sr­bi­ji, s ko­ji­ma su si­mu­li­ra­
li pre­go­vo­re. Upra­vo je nji­ma, na­šoj de­mo­krat­skoj (kva­zi)eli­ti, oči­gled­no
ne­do­ra­sloj da se uspe­šno no­si s krup­nim isto­rij­skim iza­zo­vi­ma, do­de­lje­no
da bu­du po­ni­že­ni i da se baš nji­ma, upr­kos nji­ho­vom pro­za­pad­nom opre­
de­lje­nju, upr­kos nji­ho­voj pri­vr­že­no­sti de­mo­kra­ti­ji, tr­ži­šnoj pri­vre­di, par­
la­men­ta­ri­zmu i po­što­va­nju ljud­skih pra­va, ot­mu Ko­so­vo i Me­to­hi­ja. Ne
slu­čaj­no ne­go cilj­no, one me­đu nji­ma ko­ji su se pro­tiv Mi­lo­še­vi­ća do­sled­no
bo­ri­li, ko­ji s njim ni­su sa­ra­đi­va­li, ko­ji ni­ka­da ni­su pri­pa­da­li ko­mu­ni­stič­koj
par­ti­ji, ko­ji su uve­li­ko do­pri­ne­li Mi­lo­še­vi­će­vom po­ra­zu i od­la­sku s vla­sti,
a da­nas se upor­no bo­re pro­tiv od­u­zi­ma­nja Ko­so­va i Me­to­hi­je, za­pad­na pro­
pa­gan­da, opa­ka i do kraj­njih gra­ni­ca zlo­na­mer­na, na­zi­va tvr­do­kor­nim srp­
skim na­ci­o­na­li­sti­ma. Za tu istu pro­pa­gan­du Ta­či, na pri­mer, ni­je al­ban­ski
na­ci­o­na­li­sta, već (valj­da) de­mo­krat­ski bo­rac za slo­bo­du, is­kre­ni in­ter­na­
ci­o­na­li­sta i šam­pi­on ljud­skih pra­va. (O Ra­mu­šu Ha­ra­di­na­ju, upra­vo oslo­
bo­đe­nom u Ha­škom tri­bu­na­lu od svih tri­de­set se­dam ta­ča­ka op­tu­žni­ce, da
se i ne go­vo­ri!) A kad je za­tre­ba­lo, za tu istu pro­pa­gan­du se svo­je­vre­me­no
Mi­lo­še­vić od „bal­kan­skog ka­sa­pi­na“ pre­ko no­ći pro­met­nuo u „fak­tor mira
i sta­bil­no­sti“ na ne­mir­nom i ne­sta­bil­nom Bal­ka­nu.
Pred na­šom ze­mljom i dr­ža­vom, pred svi­ma na­ma, is­kr­slo je i u pot­
pu­noj oštri­ni po­sta­vi­lo se sta­ro (i uvek no­vo!) pi­ta­nje ko­je je Čer­ni­šev­ski
naj­sa­že­ti­je iz­ra­zio na­slo­vom svo­je po­zna­te knji­ge: Šta da se ra­di? O tom
se pi­ta­nju, pre­šnom i sud­bo­no­snom, mo­ra te­me­lji­to i sve­stra­no raz­mi­sli­ti.
Ono se na­met­nu­lo sva­kom čo­ve­ku u ovoj ze­mlji, sva­kom nje­nom gra­đa­ni­
nu, a ne sa­mo vaj­noj po­li­tič­koj eli­ti, a ne sa­mo stran­ka­ma i stran­či­ca­ma.
Od­go­vor na nje­ga tre­ba­lo bi da pro­iz­i­đe iz ce­lo­kup­nih um­nih sna­ga ko­ji­
ma ras­po­la­že­mo, iz naj­pri­bra­ni­jeg i naj­od­go­vor­ni­jeg pre­tre­sa­nja na­šeg sa­
da­šnjeg isto­rij­skog po­lo­ža­ja, na­še ugro­že­ne isto­rij­ske eg­zi­sten­ci­je, na­ših
263
Hereticus, 1–2/2016 Danilo N. Basta

mo­guć­no­sti i al­ter­na­ti­va, ci­lje­va i opre­de­lje­nja, vred­no­sti do ko­jih nam je

sta­lo i sred­sta­va ko­ji­ma mo­že­mo da ih ostva­ri­mo.
Pre i iz­nad sve­ga, Sr­bi­ja ni­ka­da i ni po ko­ju ce­nu ne sme pri­zna­ti Ko­
so­vo kao ne­za­vi­snu dr­ža­vu. Na ta­kvom sta­vu, ne­po­sred­no za­sno­va­nom na
Usta­vu na­še ze­mlje, sta­vu ko­ji za nas tre­ba da bu­de ka­te­go­rič­ki im­pe­ra­tiv,
ona mo­ra is­tra­ja­va­ti sve dok se ne pro­na­đe re­še­nje ko­je će uva­ži­ti i nje­ne
ži­vot­ne in­te­re­se. Sva­ko pri­zna­nje dr­žav­ne ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va od stra­ne
Sr­bi­je bi­lo bi, po­red ve­le­i­zda­je, čin sa­mo­po­ri­ca­nja, ga­že­nje sa­mo­po­što­va­
nja, akt po­ni­šta­va­nja sop­stve­nog iden­ti­te­ta. Ko­so­vo i Me­to­hi­ja se ne mo­gu
iz­gu­bi­ti sve do tre­nut­ka dok ne bu­du iz­bri­sa­ni iz du­še sva­kog pri­pad­ni­ka
srp­skog na­ro­da. Od Ko­so­va i Me­to­hi­je se ni­ka­da ne sme od­u­sta­ti, jer bi to
zna­či­lo isto što i od­u­sta­nak od nas sa­mih, od na­šeg isto­rij­skog bi­ća. Bor­ba
za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, ko­ju u pr­vom re­du tre­ba da vo­di dr­ža­va Sr­bi­ja, mo­
ra bi­ti upor­na i prin­ci­pi­jel­na, du­go­traj­na i sna­žna. Tu bor­bu mo­že uspe­šno
vo­di­ti sa­mo ona Sr­bi­ja ko­ja je, pri­me­nju­ju­ći na­če­la so­ci­jal­ne tr­ži­šne pri­vre­
de, po­sta­la eko­nom­ski raz­vi­je­na i moć­na, ko­ja je de­mo­krat­ska i za­sno­va­na
na vla­da­vi­ni pra­va, ko­ja ima čvr­ste in­sti­tu­ci­je, ko­ja ce­ni sop­stve­nu slo­bo­du
baš kao i slo­bo­du sva­kog svog gra­đa­ni­na, ko­ja po­štu­je i šti­ti do­sto­jan­stvo
i pra­va sva­kog po­je­din­ca. Tu bor­bu mo­že vo­di­ti sa­mo ona Sr­bi­ja za ko­ju
se Evro­pa ni­je pre­tvo­ri­la u no­vu uto­pi­ju, ko­ja, da­kle, ni­je is­klju­či­vo evro­
po­cen­trič­na, ko­ja ni­je ola­ko pri­hva­ti­la ba­nal­nu i na br­zi­nu sko­va­nu fra­zu
„Evro­pa ne­ma al­ter­na­ti­vu“ (kao da je Sr­bi­ja iz­van Evro­pe!), ko­ja svo­je od­
no­se – eko­nom­ske, na­uč­ne, kul­tur­ne – ne raz­vi­ja sa­mo sa evrop­skim ze­
mlja­ma ne­go i sa oni­ma iz dru­gih ci­vi­li­za­cij­skih kru­go­va. Jer, me­đu­na­rod­
nu za­jed­ni­cu, su­prot­no Za­pa­du ko­ji je taj iz­raz pre­ten­ci­o­zno mo­no­po­li­sao
je­di­no za se­be, sa­či­nja­va­ju i sve osta­le ze­mlje, od naj­ve­ćih do naj­ma­njih.
S ob­zi­rom na go­lem za­da­tak s ko­jim smo su­o­če­ni i ko­ji mo­ra­mo da
pre­u­zme­mo, s ob­zi­rom na te­ži­nu na­šeg sa­da­šnjeg po­lo­ža­ja, ne sme bi­ti
me­sta ni za ka­kvu ma­lo­du­šnost ili klo­nu­lost, ni za ka­kvo oča­ja­va­nje ili ja­
di­ko­va­nje, ni za ka­kvu po­ti­šte­nost ili bez­na­de­žnost. Ma ko­li­ko bi­li oprav­
da­ni zbog ve­li­či­ne ne­vo­lje i raz­me­ra ne­prav­de ko­ja nam je na­ne­ta, nji­ma
ni­po­što ne sme­mo pod­le­ći, jed­na­ko kao ni gne­vu, na­pra­si­to­sti, ja­ro­sti,
neo­b­u­zda­no­sti ili bi­lo ko­joj dru­goj pre­ko­mer­no­sti. Mo­ra­mo bi­ti pri­vr­že­
ni pri­bra­no­sti i tre­zve­no­sti, od­me­re­no­sti i raz­bo­ri­to­sti. One nam mo­ra­ju
biti čvr­sti oslon­ci, je­di­no se nji­ma tre­ba ru­ko­vo­di­ti. Sa­mo onaj ko je ka­dar
da sa­gle­da svo­ju ne­vo­lju i svoj po­raz, bi­će ka­dar i da ih pre­va­zi­đe. Sa­mo
onaj ko ve­ru­je u svoj uspeh, mo­ći će taj uspeh i da po­stig­ne. Ni­jed­nog tre­
nut­ka, me­đu­tim, ne sme­mo iz­gu­bi­ti iz vi­da u ka­kvom nam je sve­tu da­to
da ži­vi­mo i tra­je­mo, uto­li­ko pre što smo na sop­stve­noj ko­ži ose­ti­li ono što
je u nje­mu naj­po­gub­ni­je i naj­di­ja­bo­lič­ni­je – ra­zor­ni po­hod evrop­skog ni­
hi­li­zma pred­vo­đe­nog in­fan­til­nim var­var­stvom (ka­ko je pro­stra­nu ze­mlju,
u ko­joj je, ina­če, bio na­šao spas od na­ci­stič­kog to­ta­li­ta­ri­zma u sop­stve­noj
264
 Otimanje Kosova i Metohije

do­mo­vi­ni, krat­ko i tač­no na­zvao To­mas Man). Mo­ra­mo ne­pre­sta­no ima­

ti na umu da da­na­šnjim sve­tom, ku­di­ka­mo vi­še ne­go ju­če­ra­šnjim, vla­da­
ju moć i nje­na vo­lja, pre­sud­no od­re­đu­ju­ći ne sa­mo ži­vot i sud­bi­nu, ne­go
i goli op­sta­nak sva­kog na­ro­da i sva­kog po­je­din­ca. Baš zbog to­ga što da­na­
šnji su­rov svet uve­li­ko obe­le­ža­va­ju po­ni­šte­no pra­vo i po­ga­že­ni mo­ral, što
se ta­kav vuč­ji svet na­la­zi na ivi­ci hob­zov­skog pri­rod­nog sta­nja, va­lja osta­ti
ve­ran pra­vu i prav­di, mi­ru i slo­bo­di, isti­ni i to­le­ran­ci­ji. I ne za­bo­ra­vi­ti na
Kan­to­vu reč ko­ja (ov­de pa­ra­fra­zi­ra­na) ka­že da se zlo u sve­tu po­ste­pe­no
i ne­mi­nov­no ras­ta­če sâmo od se­be, dok se do­bro, na­pro­tiv, odr­ža­va po­mo­
ću se­be sa­mog.

Reč pro­tiv iz­la­ska Sr­ba na lo­kal­ne iz­bo­re

ko­je or­ga­ni­zu­je la­žna dr­ža­va Ko­so­vo*2
Pi­ta­nje lo­kal­nih iz­bo­ra na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji po­sta­lo je jed­no od
sud­bin­skih pi­ta­nja da­nas. Ne­ma ni­ka­kve sum­nje da su ti iz­bo­ri pro­tiv­ni
Usta­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Ako u tom usta­vu sto­ji da je Ko­so­vo i Me­to­hi­ja
deo Sr­bi­je, in­te­gral­ni deo Sr­bi­je, on­da je za­i­sta sa­svim iz­ve­sno da ti iz­bo­ri
ne mo­gu bi­ti za­ko­ni­ti i le­gi­tim­ni. Da ih je ras­pi­sao pred­sed­nik Skup­šti­ne
Sr­bi­je, oni bi bi­li iz­bo­ri vred­ni po­dr­ške. Me­đu­tim, njih je ras­pi­sa­la pred­
sed­ni­ca ta­ko­zva­nog Ko­so­va kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve, po Bri­sel­skim spo­ra­zu­
mi­ma, ko­ji su pro­tiv­u­stav­ni, na­rav­no, i ti iz­bo­ri ni­su iz­bo­ri na ko­je bi ko­
sov­ski Sr­bi tre­ba­lo da iza­đu i da gla­sa­ju. Jer, oni mo­ra­ju zna­ti, i sva­ka­ko
do­bro zna­ju, da ti­me gla­sa­ju u okvi­ru jed­ne sa­mo­pro­gla­še­ne, na­ka­zne pa­
ra­dr­ža­ve, ko­ja se, na na­šu ve­li­ku ne­sre­ću, stva­ra uz po­moć da­na­šnjih vo­
de­ćih srp­skih po­li­ti­ča­ra.
S dru­ge stra­ne, Sr­bi sa Ko­so­va i Me­to­hi­je da­nas su valj­da je­di­ni usta­
vo­bra­ni­te­lji u na­šoj ze­mlji, me­đu na­šim na­ro­dom, jer is­tra­ja­va­ju upra­vo na
to­me da bra­ne Ustav Sr­bi­je i da bra­ne svo­ju pri­pad­nost dr­ža­vi Sr­bi­ji. Ali
i na ža­lost, za­pre­pa­šću­ju­ća je rav­no­du­šnost na­ro­da u Sr­bi­ji, ko­ja se de­lom
mo­že oprav­da­ti te­škim eko­nom­skim sta­njem u na­šoj ze­mlji i bor­bom za
sva­ko­dnev­ni ži­vot. Upr­kos to­me, ta oma­mlje­nost, taj ma­mur­luk, da ta­ko
ka­žem, ta rav­no­du­šnost pre­ma na­šem na­ro­du ko­ji ži­vi na Ko­so­vu i Me­to­
hi­ji i pre­ma nje­go­voj sud­bi­ni, je­ste za­pa­nju­ju­ća.
U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji, ja za­i­sta ne­mam ni sna­ge ni pra­va da da­jem bi­lo
ka­kav ja­san sa­vet, ali po­dr­ža­vam od­lu­ku le­gi­tim­nih pred­stav­ni­ka Sr­ba sa
Ko­so­va i Me­to­hi­je, a to je od­lu­ka Pri­vre­me­ne skup­šti­ne Auto­nom­ne po­
kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja. Nji­hov je stav da ne tre­ba iz­la­zi­ti na iz­bo­re. Mi­
slim da sva­ki če­stit čo­vek, ve­ran svo­joj ze­mlji i usta­vu svo­je ze­mlje, mo­ra
ima­ti ta­kav stav.

* Da­ni­lo Ba­sta, „Reč pro­tiv iz­la­ska Sr­ba na lo­kal­ne iz­bo­re ko­je or­ga­ni­zu­je la­-
žna dr­ža­va Ko­so­vo“, Pra­vo­slav­ni glas, br. 14, av­gust/sep­tem­bar 2013, str. 17.

265
Hereticus, 1–2/2016 Danilo N. Basta

Ne mo­gu a da ne po­me­nem sram­no dr­ža­nje Ustav­nog su­da Sr­bi­je,

ko­ji me­se­ci­ma ću­ti o jed­noj ini­ci­ja­ti­vi na osno­vu ko­je bi tre­ba­lo da oce­ni
i utvr­di ustav­nost ili ne­u­stav­nost Bri­sel­skih spo­ra­zu­ma i ure­da­ba Vla­de
Sr­bi­je do­ne­tih shod­no nji­ma. To ću­ta­nje je ne­do­pu­sti­vo. Ustav­ni sud Sr­
bi­je je pod­le­gao pri­ti­sku tre­nut­ne iz­vr­šne vla­sti, što se ni­ka­ko ni­je sme­lo
do­go­di­ti. Po­go­to­vo se ni­je sme­lo do­go­di­ti ka­da je reč o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
Ako mi sa­mi uče­stvu­je­mo, na svo­ju ve­li­ku sra­mo­tu, u stva­ra­nju to­bo­žnje
dr­ža­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, na­šoj sve­ti­nji, na­šoj sve­toj te­ri­to­ri­ji, na­šoj
pra­po­stoj­bi­ni, on­da smo na ve­li­koj isto­rij­skoj stran­pu­ti­ci.
Bo­jim se da će otre­žnje­nje od tog ma­mur­lu­ka – tu sam reč već jed­
nom upo­tre­bio – bi­ti bol­no i stra­šno, i ko­šta­će nas ve­o­ma mno­go. Za­to
po­dr­ža­vam sve one tre­zve­ne, dir­lji­ve, va­pi­ju­će gla­so­ve na­ših lju­di sa Ko­
so­va, re­ci­mo gla­so­ve – da po­me­nem te dve že­ne, či­je sam tek­sto­ve pro­či­
tao – go­spo­đe Ga­zi­ka­lo­vić i go­spo­đe Ga­će­ša. To su gla­so­vi onih na­ših lju­di
ko­ji su oda­ni vred­no­sti­ma kr­sta ča­snog i slo­bo­de zlat­ne.

Toplica M. i Kosančić I, gvaš, 100 x 70 cm, 1989.

266
 ....................

ZBIVANJA
....................

IZVEŠTAJ SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

O NEZAKONITOM SPROVOĐENJU PRIVATIZACIJA*

Uvod
Sa­vet za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je (u da­ljem tek­stu Sa­vet) to­kom
svog ra­da ob­ra­dio je vi­še sto­ti­na pred­stav­ki ko­je se od­no­se na ne­pra­vil­
no­sti u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je, o če­mu je Vla­di Re­pu­bli­ke Sr­bi­je pod­ne­to
pre­ko če­tr­de­set iz­ve­šta­ja to­kom pro­te­klih de­set go­di­na.
U svim do­sa­da­šnjim iz­ve­šta­ji­ma o spor­nim pri­va­ti­za­ci­ja­ma ko­je je
Sa­vet upu­tio Vla­di Sr­bi­je is­ti­ca­no je sle­de­će:
• da ne­do­re­če­nost pri­va­ti­za­ci­o­nih pro­pi­sa omo­gu­ća­va ne­za­ko­ni­tost
i ko­rup­ci­ju;
• da po­sto­ji spre­ga dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka ko­ji spro­vo­de po­stu­pak pri­
va­ti­za­ci­je i uti­caj­nih po­je­di­na­ca iz po­li­ti­ke i bi­zni­sa;
• neo­gra­ni­če­na pra­va di­rek­to­ra Agen­ci­je da dis­po­zi­tiv­no od­lu­ču­je
o re­struk­tu­ri­ra­nju, me­to­du, na­či­nu, uslo­vi­ma, vre­me­nu pri­va­ti­za­ci­je, kao
i da kon­tro­li­še iz­vr­še­nje ugo­vo­ra, ta­ko što se po­je­di­nim kup­ci­ma dru­štve­
nog ka­pi­ta­la da­je mo­guć­nost da u na­knad­nim ro­ko­vi­ma iz­mi­ru­ju oba­ve­
ze iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra;
• ne­po­sto­ja­nje ade­kvat­ne kon­tro­le ka­ko za iz­vr­še­nje ugo­vo­ra, ta­ko
i za di­rek­to­ra Agen­ci­je, ko­ji je imao iz­u­zet­nu moć u po­stup­ku pri­va­ti­za­
ci­je, bez ika­kvih ja­snih od­go­vor­no­sti;
• mo­guć­nost Agen­ci­je da bi­ra kon­sul­tant­ske ku­će, što se u ve­li­kom
bro­ju pri­va­ti­za­ci­ja po­ka­za­lo da se ra­di o istim kon­sul­tant­skim ku­ća­ma,
naj­če­šće oda­bra­nim uz sa­gla­snost kup­ca, ima­ju­ći u vi­du da su po­tvr­de
o iz­vr­še­nju in­ve­sti­ci­o­nih oba­ve­za kup­ca da­va­ne bez ade­kvat­nih do­ka­za
o to­me da su in­ve­sti­ci­o­ne oba­ve­ze stvar­no iz­mi­re­ne;
• ni­je de­fi­ni­sa­no šta je stra­te­ški part­ner, ko to oce­nju­je, ko­ja su
me­ri­la da se ne­ko pro­gla­si stra­te­škim part­ne­rom;
• vr­še­na je ne­pot­pu­na pro­ce­na imo­vi­ne, ne­kret­ni­na, za­li­ha ro­be,
kao i imo­vi­ne u dru­gim re­pu­bli­ka­ma;

* Izvod iz Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, 72 –

Broj: službeno, 21. maj 2015.

267
Hereticus, 1–2/2016

• pri­va­ti­za­ci­jom po­ljo­pri­vred­nih pred­u­ze­ća i kom­bi­na­ta ni­je re­šen

sta­tus svo­ji­ne nad ze­mlji­štem, već su kup­ci ku­po­vi­nom pred­u­ze­ća u ka­
ta­stru ne­po­kret­no­sti me­nja­li sta­tus svo­ji­ne nad ze­mlji­štem tih kom­bi­na­
ta iz dru­štve­nog i za­dru­žnog, u pri­vat­no, sa­mo na osno­vu ku­po­pro­daj­nog
ugo­vo­ra, što je su­prot­no za­ko­nu;
• Agen­ci­ja pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća ni­je vr­ši­la svoj osnov­ni
za­da­tak, da su­bjek­ti­ma pri­va­ti­za­ci­je na­đe do­brog vla­sni­ka, ko­ji će odr­ža­ti
kon­ti­nu­i­tet pro­iz­vod­nje i bar za­dr­ža­ti broj za­po­sle­nih;
• Agen­ci­ja ni­je kon­tro­li­sa­la de­lat­nost kup­ca, po­re­klo nov­ca ko­jim
se pred­u­ze­ća ku­pu­ju, ni­ti je utvr­đi­va­la bo­ni­tet kup­ca, što je stvo­ri­lo pro­
ble­me u pri­va­ti­za­ci­ji pri­vred­nih su­bje­ka­ta u Sr­bi­ji;
• na­kon za­klju­če­nja osnov­nog ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji, Agen­ci­ja je
dis­kre­ci­o­no od­lu­či­va­la ko­jim kup­ci­ma će anek­si­ma me­nja­ti od­red­be
osnov­nog ugo­vo­ra, pre sve­ga u de­lu in­ve­sti­ci­o­nog ula­ga­nja, sta­vlja­ju­ći
ta­ko u pri­vi­le­go­van po­lo­žaj kup­ce dru­štve­nog ka­pi­ta­la su­bjek­ta pri­va­ti­
za­ci­je, u od­no­su na dru­ge po­nu­đa­če;
• pro­du­že­njem ro­ko­va za is­pu­nje­nje ugo­vor­nih oba­ve­za kup­ca, Agen­-
ci­ja je ras­ki­da­la ku­po­pro­daj­ni ugo­vor tek kad su pri­va­ti­zo­va­na pred­u­ze­ća
pre­za­du­že­na sa de­va­sti­ra­nom imo­vi­nom od­la­zi­la u ste­čaj;
• na­kon iz­ne­tog ka­pi­ta­la, od­no­sno imo­vi­ne od stra­ne kup­ca uz po­
moć Agen­ci­je, uni­šte­na pri­va­ti­zo­va­na pred­u­ze­ća, ras­ki­dom ku­po­pro­daj­
nog ugo­vo­ra vra­će­na su dr­ža­vi, ma­li ak­ci­o­na­ri su osta­li bez ak­ci­ja i za­po­
sle­ni bez svo­jih rad­nih me­sta;
• na­ru­še­no je po­ve­re­nje in­ve­sti­to­ra u prav­ni si­stem Re­pu­bli­ke Sr­bi­
je, te mno­ga pred­u­ze­ća ko­ja su u re­struk­tu­ri­ra­nju i ona kod ko­jih je ras­ki­
nut ugo­vor o pri­va­ti­za­ci­ji te­ško mo­gu na­ći kup­ca ili stra­te­škog part­ne­ra;
• zbog sve­ga na­ve­de­nog pod­ne­te su broj­ne kri­vič­ne pri­ja­ve i tu­žbe
od stra­ne biv­ših rad­ni­ka i ma­lih ak­ci­o­na­ra. Ti pro­ce­si još uvek ni­su re­še­
ni, te za mno­ge po­sto­ji mo­guć­nost za­sta­re­va­nja.
Na osno­vu na­pred iz­ne­tog evi­dent­no je da dr­ža­va ni­je na adekva­
tan na­čin re­a­go­va­la na uoče­ne pro­ble­me ko­ji pra­te pro­ces pri­va­ti­za­ci­
je. Sa­vet je uka­zi­vao na pro­ble­ma­ti­čan nor­ma­tiv­ni okvir i ne­do­sta­tak
si­stem­ske pro­me­ne, na ne­do­re­če­no­sti, kon­tra­dik­tor­no­sti i ne­lo­gič­no­sti
u pro­pi­si­ma ko­je omo­gu­ća­va­ju ko­rup­ci­ju. U sa­rad­nji sa struč­nja­ci­ma
OEBS-a Sa­vet je 2004. go­di­ne ana­li­zi­rao pro­pi­se iz obla­sti pri­va­ti­za­ci­je
i tu ana­li­zu Sa­vet je kra­jem ju­na 2004. go­di­ne do­sta­vio Vla­di Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je, oče­ku­ju­ći da će pred­lo­že­na re­še­nja bi­ti ugra­đe­na u pri­pre­ma­ne
pred­lo­ge iz­me­na Za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji. Iz­me­ne su usvo­je­ne ma­ja 2005.
go­di­ne, ali ni­je­dan pred­log Sa­ve­ta i OEBS-a ni­je unet u vla­din pred­log
za­ko­na. Sa­vet je na­sta­vio sa ana­li­zom pri­va­ti­za­ci­o­nih pro­pi­sa i na­kon tog
pe­ri­o­da o če­mu je oba­ve­šta­vao Vla­du Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
268
 Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o nezakonitom sprovođenju privatizacija

Po­stu­pak pro­da­je dru­štve­nog ka­pi­ta­la, kao i kon­tro­lu iz­vr­še­nja ku­

po­pro­daj­nog ugo­vo­ra kon­tro­li­sa­la je i kon­tro­li­še Agen­ci­ja za pri­va­ti­za­ci­ju
(u da­ljem tek­stu Agen­ci­ja)1. Sa­vet ov­de pod­se­ća da se pri­va­ti­za­ci­ja ne vr­ši
kla­sič­nim ugo­vo­rom o pro­da­ji zbog iz­ra­že­nog in­te­re­sa dr­ža­ve, da u pro­ce­
su tran­zi­ci­je pre­ve­de cen­tral­no-plan­sku pri­vre­du u tr­ži­šnu eko­no­mi­ju, bez
po­sle­di­ca, ili sa ubla­že­nim po­sle­di­ca­ma po dru­štvo i gra­đa­ne. Iz tog raz­
lo­ga Za­kon o pri­va­ti­za­ci­ji (u da­ljem tek­stu Za­kon) pred­sta­vlja lex spe­ci­a­lis
u od­no­su na Za­kon o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma, ko­jim je re­gu­li­san ugo­vor
o pro­da­ji, a ko­ji se pri­me­nju­je tek ako ne­ka ma­te­ri­ja ni­je ure­đe­na Za­ko­nom.
Na­kon što se spro­ve­de Za­ko­nom pro­pi­sa­na pro­daj­na pro­ce­du­ra pot-­
pi­su­je se ugo­vor o pro­da­ji iz­me­đu Agen­ci­je i kup­ca (u da­ljem tek­stu Ugo­
vor). Po­sle tog ko­ra­ka sle­de is­pu­nje­nje ugo­vor­nih oba­ve­za i kon­tro­la po­
stup­ka pri­va­ti­za­ci­je, ka­ko bi se utvr­di­lo da li se ugo­vo­ri po­štu­ju.
U oba­vlja­nju po­slo­va kon­tro­le po­stup­ka pri­va­ti­za­ci­je, Agen­ci­ja ima
oba­ve­zu da pro­ve­ra­va, po­red osta­log, i uskla­đe­nost pri­li­va sred­sta­va po
osno­vu iz­vr­še­ne pro­da­je sa ugo­vo­rom o pro­da­ji i iz­vr­še­nje ugo­vo­ra o pro­
da­ji u ko­jem je Agen­ci­ja ugo­vor­na stra­na2.
Od­red­ba­ma čla­na 41a Za­ko­na pro­pi­sa­no je da se ugo­vor sma­tra ras­
ki­nu­tim zbog ne­is­pu­nje­nja ako ni u na­knad­no osta­vlje­nom ro­ku za is­pu­
nje­nje ku­pac
• ne pla­ti ugo­vo­re­nu ce­nu, od­no­sno bi­lo ko­ju od do­spe­lih ra­ta;
• ne in­ve­sti­ra u su­bjekt pri­va­ti­za­ci­je na na­čin, u ob­li­ku i ro­ku utvr­
đe­nom ugo­vo­rom;
• ras­po­la­že imo­vi­nom su­bjek­ta pri­va­ti­za­ci­je su­prot­no od­red­ba­ma
ugo­vo­ra;
• ne obez­be­di kon­ti­nu­i­tet u oba­vlja­nju re­gi­stro­va­ne de­lat­no­sti ra­di
či­jeg je oba­vlja­nja su­bjekt pri­va­ti­za­ci­je osno­van;
• ne do­sta­vi ga­ran­ci­ju za in­ve­sti­ci­o­no ula­ga­nje na na­čin utvr­đen
ugo­vo­rom;
• ne iz­vr­ša­va od­red­be o na­či­nu re­ša­va­nja pi­ta­nja za­po­sle­nih;
• ne is­pla­ti u ce­li­ni mi­ni­mal­ne za­ra­de za­po­sle­ni­ma u su­bjek­tu pri­
va­ti­za­ci­je i pri­pa­da­ju­će do­pri­no­se, za pe­riod od naj­ma­nje de­vet me­se­ci
u to­ku ka­len­dar­ske go­di­ne;
• u dru­gim slu­ča­je­vi­ma pred­vi­đe­nim ugo­vo­rom.
U slu­ča­ju ras­ki­da ugo­vo­ra o pro­da­ji ka­pi­ta­la, od­no­sno imo­vi­ne
zbog ne­is­pu­nje­nja ugo­vo­re­nih oba­ve­za od stra­ne kup­ca ka­pi­ta­la, ku­pac
ka­pi­ta­la, kao ne­sa­ve­sna stra­na, ne­ma pra­vo na po­vra­ćaj pla­će­nog iz­no­sa
na ime ugo­vo­re­ne ce­ne, ra­di za­šti­te op­šteg in­te­re­sa.

1 Osno­va­na Za­ko­nom o Agen­ci­ji za pri­va­ti­za­ci­ju (Sl. gla­snik RS br. 38/2001, 135/

2004 i 30/2010).
2 Za­kon o iz­me­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji (Sl. gla­snik RS br. 45/2005).

269
Hereticus, 1–2/2016

De­fi­ni­sa­ne na taj na­čin, od­red­be čla­na 41a na sna­zi su od 8. ju­na

2005. go­di­ne, sa iz­u­zet­kom tač­ke 6a u sta­vu 1 („• ne is­pla­ti u ce­li­ni mi­
ni­mal­ne za­ra­de za­po­sle­ni­ma u su­bjek­tu pri­va­ti­za­ci­je i pri­pa­da­ju­će do­pri­
no­se, za pe­riod od naj­ma­nje de­vet me­se­ci u to­ku ka­len­dar­ske go­di­ne“)
ko­ja je na sna­zi od 3. ja­nu­a­ra 2008. go­di­ne.
Za­ko­nom su da­kle utvr­đe­ni kri­te­ri­ju­mi ko­ji pred­sta­vlja­ju te­šku po­
vre­du ugo­vor­ne oba­ve­ze, za ko­ju je sank­ci­ja ras­kid Ugo­vo­ra, ako ni u na­
knad­no osta­vlje­nom ro­ku ku­pac ne iz­vr­ši ugo­vor­nu oba­ve­zu. Za­ko­nom je
utvr­đe­na i svo­je­vr­sna „te­ška po­sle­di­ca“ za kup­ca ko­ji ne is­pu­ni ugo­vor­
ne oba­ve­ze u vi­du gu­bit­ka pra­va na po­vra­ćaj ono­ga što je dao, ka­ko bi se
za­šti­tio op­šti in­te­res. Ta­kva od­red­ba je sa­či­nje­na pr­ven­stve­no sa pre­ven­
tiv­nim ci­ljem od­bi­ja­nja ne­do­volj­no ozbilj­nih ku­pa­ca da se uop­šte upu­ste
u po­stu­pak pri­va­ti­za­ci­je, a ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti i pri­ro­du „te­ške po­sle­di­
ce“ kao pa­u­šal­ne na­kna­de šte­te.
Od­red­be Za­ko­na for­mu­li­sa­ne na ta­kav na­čin pred­sta­vlja­ju ja­sno
od­stu­pa­nje od od­re­da­ba Za­ko­na o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma. Naj­bit­ni­ja raz-
­li­ka se ogle­da u ne­mo­guć­no­sti pot­pi­si­va­nja anek­sa Ugo­vo­ra ko­jim se me­
nja­ju od­red­be Ugo­vo­ra ko­je se od­no­se na raz­lo­ge za ras­kid, de­fi­ni­sa­ne
u čla­nu 41a Za­ko­na. Svr­ha ta­ko po­sta­vlje­ne za­kon­ske od­red­be u pot­pu­
no­sti od­go­va­ra i pri­ro­di na­ve­de­ne te­ške po­sle­di­ce za kup­ca ko­ji ne is­pu­ni
ugo­vor­ne oba­ve­ze.
Agen­ci­ja je to­kom ra­da ipak se­lek­tiv­no pri­me­nji­va­la član 41a Za­
ko­na. Sa jed­ne stra­ne, po­je­di­nim kup­ci­ma je osta­vlja­la vi­še ro­ko­va ne­go
što to pred­vi­đa Za­kon, bez ika­kvih pro­pi­sa­nih pra­vi­la i me­ri­la, a sa dru­ge
stra­ne je pro­tiv­za­ko­ni­to za­klju­čen ve­li­ki broj anek­sa ugo­vo­ra. Ta­kvo po­
stu­pa­nje bi bi­lo u skla­du sa is­klju­či­vom pri­me­nom Za­ko­na o obli­ga­ci­o­
nim od­no­si­ma, ali ov­de se pri­me­nju­je pr­ven­stve­no Za­kon o pri­va­ti­za­ci­ji.
Ni jed­nim čla­nom Za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji, ni­ti je ne­kim dru­gim za­
ko­nom pred­vi­đe­no da se za iz­vr­še­nje oba­ve­za iz ugo­vo­ra osta­vlja vi­še ro­
ko­va, ni­ti su da­ta me­ri­la ka­da po­sto­ji mo­guć­nost da se kup­cu da­je vi­še
ro­ko­va za iz­vr­še­nje oba­ve­za iz ugo­vo­ra. Pre­ma to­me, iz čla­na 41a Za­ko­
na, ja­sno pro­iz­i­la­zi da je im­pe­ra­tiv­na od­red­ba da se kup­cu osta­vi je­dan
na­knad­ni rok za iz­vr­še­nje oba­ve­za iz ugo­vo­ra i, ako u tom ro­ku ku­pac
ne iz­vr­ši svo­je oba­ve­ze, ugo­vor se sma­tra ras­ki­nu­tim. Na­ve­de­na od­red­
ba ima im­pe­ra­tiv­ni ka­rak­ter, jer ti­me one­mo­gu­ća­va raz­li­či­to po­stu­pa­nje
pre­ma kup­ci­ma, i po­što se ugo­vor ta­da sma­tra ras­ki­nu­tim po si­li za­ko­na
na Agen­ci­ji je bi­lo sa­mo da de­kla­ra­tiv­no kon­sta­tu­je da je ugo­vor ras­ki­
nut. Ako je po­lo­žaj svih ku­pa­ca u po­gle­du ro­ko­va iz­vr­še­nja ugo­vo­ra rav­
no­pra­van i jed­nak sma­nju­je se mo­guć­nost po­sto­ja­nja ko­rup­tiv­nih ele­me­
na­ta. Agen­ci­ja je po­je­di­nim kup­ci­ma ipak osta­vlja­la vi­še ro­ko­va, a sa dru­
gi­ma je ugo­vor sma­tran ras­ki­nu­tim po­sle jed­nog osta­vlje­nog ro­ka.
270
 Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o nezakonitom sprovođenju privatizacija

Sa dru­ge stra­ne, usta­no­vlje­na je prak­sa za­klju­či­va­nja anek­sa ugo­

vo­ra ko­jim su me­nja­ni ro­ko­vi i di­na­mi­ka is­pla­te ugo­vo­re­ne ce­ne, od­no­sno
ne­ke od do­spe­lih ra­ta, za­tim ko­jom su me­nja­ni in­ve­sti­ci­o­ni pro­gra­mi, na­
či­ni ras­po­la­ga­nja imo­vi­nom su­bjek­ta pri­va­ti­za­ci­je, re­ša­va­nje pi­ta­nja za­
po­sle­nih i is­pla­te za­ra­da i do­pri­no­sa, te dru­gi bit­ni ele­men­ti ugo­vo­ra ko­ji
pred­sta­vlja­ju te­šku po­vre­du ugo­vor­ne oba­ve­ze. Ti­me je obe­smi­šlja­va­na
pri­va­ti­za­ci­ja i po­je­di­ni kup­ci su sta­vlja­ni u po­vla­šće­ni po­lo­žaj.
Agen­ci­ja, od­no­sno slu­žbe­na li­ca u Agen­ci­ji, ta­kvim po­stu­pa­njem,
po­stu­pak pri­va­ti­za­ci­je su spro­vo­di­li pro­tiv Za­ko­na i ra­di­li su pro­tiv in­
te­re­sa Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i nje­nih gra­đa­na, od­no­sno pro­tiv nji­ho­ve imo­vi­
ne, a u ko­rist po­je­di­nih ku­pa­ca ko­ji ni­su is­pu­nja­va­li ugo­vor­ne oba­ve­ze.
Na­ve­de­no upu­ću­je da se ra­di o si­stem­skoj ko­rup­ci­ji ko­ja je omo­gu­ći­la
ne­jed­na­ko po­stu­pa­nje pre­ma raz­li­či­tim kup­ci­ma-in­ve­sti­to­ri­ma, a sve na
osno­vu pro­ce­ne slu­žbe­nih li­ca u Agen­ci­ji.
Po­čev od 8. ju­na 2005. go­di­ne do da­na 10. ju­na 2014. go­di­ne za­
klju­če­no je ukup­no 1.038 ugo­vo­ra o pro­da­ji ka­pi­ta­la me­to­dom jav­ne auk­
ci­je i ten­de­ra. Kod 932 ugo­vo­ra osta­vljan je na­knad­ni rok iz čla­na 41a
stav 1 Za­ko­na, a kod 527 ugo­vo­ra osta­vlja­no je vi­še od jed­nog na­knad­nog
ro­ka za is­pu­nje­nje osnov­nog ugo­vo­ra (bez anek­sa). Kod 361 ugo­vo­ra od
ukup­no 1.038 ugo­vo­ra za­klju­če­ni su anek­si ugo­vo­ra po ra­znim osno­vi­ma
(pro­me­na na­či­na pla­ća­nja ku­po­pro­daj­ne ce­ne, pro­me­na prav­ne for­me,
pro­ši­re­nje de­lat­no­sti, iz­me­na in­ve­sti­ci­o­nog pro­gra­ma, iz­me­na so­ci­jal­nog
pro­gra­ma i dru­go).3
Na­ve­de­ne od­red­be se od­no­se i na is­pu­nje­nje pri­va­ti­za­ci­o­nih ugo­
vo­ra ko­ji su za­klju­če­ni, ali ni­su u ce­lo­sti is­pu­nje­ni do 8. ju­na 2005. go­
di­ne, iako ti ugo­vo­ri ni­su ob­u­hva­će­ni na­ve­de­nim sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma.
Kao ta­kvi, oni pred­sta­vlja­ju neo­kon­ča­ne si­tu­a­ci­je i na njih se shod­no pri­
me­nju­ju iz­me­ne i do­pu­ne Za­ko­na iz 2005. go­di­ne.
Na­pred na­ve­de­ne ne­pra­vil­no­sti Sa­vet je uočio ob­ra­đu­ju­ći pri­va­ti­
za­ci­ju broj­nih pri­vred­nih su­bje­ka­ta, či­ji su pred­stav­ni­ci sin­di­ka­ta za­po­
sle­nih rad­ni­ka i ma­li ak­ci­o­na­ri uka­zi­va­li pred­stav­ka­ma upu­će­nim Sa­ve­tu.
Sa­ve­tu su do­ku­men­ta­ci­ju do­sta­vlja­li sle­de­ći pri­vred­ni su­bjek­ti: „Zob­na­ti­
ca“ a.d., „Za­sta­va Pes“ Sur­du­li­ca, „Be­o­pe­trol“ Be­o­grad, „Kru­šik aku­mu­
la­to­ri“ Va­lje­vo, „Stre­la Šu­ma­di­ja“ Aran­đe­lo­vac, „HTP Fon­ta­na“ Vr­njač­ka
Ba­nja, „Bro­do­gra­di­li­šte“ Be­o­grad, „Bro­do­gra­di­li­šte“ Kla­do­vo, „Hol­ding
Kom­grap“ a.d. Be­o­grad, „Ven­čac“ Aran­đe­lo­vac, „Mi­nel El­vo“ Be­o­grad,
Fa­bri­ka še­će­ra Vr­bas i Ko­va­či­ca, „Sr­bi­ja­teks“ Be­o­grad, „Du­ga“ in­du­stri­ja
bo­ja i la­ko­va Be­o­grad, „Mi­nel tran­sfor­ma­to­ri“ Ri­panj, „Ru­bin“ Kru­še­vac,
po­ljo­pri­vred­ni kom­bi­na­ti Rat­ko­vo, Fe­ke­tić, Zma­je­vo i broj­ni dru­gi. Sa­vet
je na osno­vu pri­mlje­nih pred­stav­ki sa­sta­vio sko­ro če­tr­de­set iz­ve­šta­ja, dok

3 Do­pis Agen­ci­je Sa­ve­tu br. С1-1006-2205/14 od 10. ju­na 2014. go­di­ne.

271
Hereticus, 1–2/2016

je osta­lim pod­no­si­o­ci­ma pred­stav­ki pro­sle­đi­vao pri­ku­plje­nu do­ku­men­ta­

ci­ju od raz­li­či­tih in­sti­tu­ci­ja, a ko­ja je nji­ma bi­la ne­do­stup­na. Sa­vet, u pri­
lo­gu ovog iz­ve­šta­ja, ob­ra­đu­je pri­va­ti­za­ci­ju „In­du­stri­je pre­ci­zne me­ha­ni­
ke“, pred­u­ze­ća „BD Agro“ Do­ba­nov­ci i DP „Tra­jal Kor­po­ra­ci­ja“ Kru­še­vac,
na či­jim pri­me­ri­ma pri­va­ti­za­ci­je se u pot­pu­no­sti uoča­va­ju sve na­ve­de­ne
ne­pra­vil­no­sti i ne­za­ko­ni­to­sti u po­stu­pa­nju Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju.

Mo­del zlo­u­po­tre­be dis­kre­ci­o­nih ovla­šće­nja

Član 41a Za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ju tu­ma­čen je ši­ro­ko od stra­ne slu­
žbe­ni­ka i ru­ko­vod­stva Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju na osno­vu in­ter­nog ak­
ta Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju, či­ji je do­no­si­lac di­rek­tor Agen­ci­je. Na dis­
kre­ci­o­ni na­čin ure­đe­no je pi­ta­nje osta­vlja­nja vi­še na­knad­nih ro­ko­va ne­
sa­ve­snim kup­ci­ma su­bje­ka­ta pri­va­ti­za­ci­je u okvi­ru in­ter­nih pro­ce­du­ra
i ak­tiv­no­sti nad­le­žne or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce Agen­ci­je (Sek­to­ra za po­slo­ve
kon­tro­le ugo­vo­ra).
Po­gre­šno tu­ma­če­nje čla­na 41a Za­ko­na do­dat­no je „in­sti­tu­ci­o­na­
li­zo­va­no“ Pra­vil­ni­kom o pred­u­zi­ma­nju me­ra po iz­vr­še­nim kon­tro­la­ma
ugo­vo­ra o pro­da­ji ka­pi­ta­la4 ko­ji je 7. apri­la 2014. usvo­jio Uprav­ni od­bor
Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju. Pra­vil­ni­kom je bli­že ure­đen na­čin ra­da i kri­te­
ri­ju­mi za od­lu­či­va­nje Agen­ci­je po iz­vr­še­nim kon­tro­la­ma ugo­vo­ra o pri­
va­ti­za­ci­ji. Po­me­nu­ti kri­te­ri­ju­mi su, me­đu­tim, us­po­sta­vlje­ni tek po­što je
u nad­le­žno­sti Agen­ci­je osta­lo ma­nje od 100 ugo­vo­ra ko­ji su u po­stup­ku
kon­tro­le iz pe­ri­o­da pret­hod­ne pri­va­ti­za­ci­je.
Pra­vil­ni­kom Uprav­nog od­bo­ra pro­pi­sa­no je pra­vi­lo po ko­me Agen­
ci­ja za pri­va­ti­za­ci­ju kup­cu osta­vlja tri uza­stop­na ro­ka za iz­vr­še­nje ugo­
vor­nih oba­ve­za.
Uko­li­ko ku­pac su­bjek­ta pri­va­ti­za­ci­je na­kon tre­ćeg na­knad­nog ro­ka
ne po­stu­pi po na­lo­gu Agen­ci­je, pro­pi­sa­no je da se do­no­si od­lu­ka o to­me
da se ugo­vor o pro­da­ji sma­tra ras­ki­nu­tim. Utvr­đe­ni su do­dat­ni ro­ko­vi od
30 ili 60 da­na (iz­van ro­ko­va utvr­đe­nih ugo­vo­rom), ko­ji mo­gu bi­ti i du­ži
ili kra­ći, o če­mu dis­kre­ci­o­no od­lu­ču­je Agen­ci­ja za pri­va­ti­za­ci­ju.
Ni­jed­nim in­ter­nim, od­no­sno po­je­di­nač­nim ak­tom Agen­ci­je za pri-
v­ a­ti­za­ci­ju, ne mo­že se pro­ši­ri­va­ti, ili dru­ga­či­je tu­ma­či­ti im­pe­ra­tiv­na prav-
­na nor­ma iz ta­da­šnjeg čla­na 41a Za­ko­na. Di­rek­tor Agen­ci­je za pri­va­ti­za­
ci­ju, kao ni Uprav­ni od­bor, ne­ma­ju na za­ko­nu za­sno­va­no ovla­šće­nje da
dru­ga­či­je ure­đu­ju uslo­ve za ras­kid ugo­vo­ra i pro­pi­su­ju vi­še na­knad­nih
ro­ko­va za is­pu­nje­nje ugo­vor­nih oba­ve­za u od­no­su na je­dan na­knad­ni rok
ko­ji je bio pro­pi­san čla­nom 41a Za­ko­na. Sva­ka mo­guć­nost za dis­kre­ci­o­no
od­lu­či­va­nje je sa­ma po se­bi pod­lo­žna ko­rup­ci­ji, do­vo­di do ne­u­jed­na­če­nog

4 http://www.priv.rs/upload/do­cu­ment/pra­vil­nik-kon­tro­la.pdf

272
 Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o nezakonitom sprovođenju privatizacija

po­stu­pa­nja i štet­nih po­sle­di­ca po in­te­re­se dr­ža­ve, rad­ni­ka i pred­u­ze­ća

ko­ja su pred­met pri­va­ti­za­ci­je.
No­vim Za­ko­nom o pri­va­ti­za­ci­ji5, ko­ji je na sna­zi od av­gu­sta 2014.
go­di­ne, po pr­vi put je pro­pi­sa­na mo­guć­nost da se kup­cu osta­vi vi­še od
jed­nog na­knad­nog ro­ka za is­pu­nje­nje oba­ve­za iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra.
Čla­nom 40 sta­vom 2 Za­ko­na pro­pi­sa­no je: „Kup­cu se mo­gu osta­vi­ti naj­vi­še
tri uza­stop­na na­knad­na ro­ka za is­pu­nje­nje jed­ne ugo­vor­ne oba­ve­ze, ako se
oce­ni da je ku­pac u pret­hod­no osta­vlje­nom na­knad­nom ro­ku do­sta­vio do­
ka­ze o to­me da je pred­u­zeo ak­tiv­no­sti u ci­lju iz­vr­še­nja ugo­vor­ne oba­ve­ze.“
Pro­blem pri­li­kom odo­bra­va­nja na­knad­nih ro­ko­va i da­lje ni­je ade­
kvat­no ure­đen, jer no­vim Za­ko­nom ni­su pro­pi­sa­ni kri­te­ri­ju­mi i me­ri­la za
osta­vlja­nje na­knad­nih ro­ko­va ko­ji pret­ho­de ras­ki­du ku­po­pro­daj­nog ugo­
vo­ra. Za­ko­nom, ta­ko­đe, ni­je pro­pi­sa­na mak­si­mal­na i mi­ni­mal­na du­ži­na
na­knad­nih ro­ko­va ko­ji se mo­gu osta­vi­ti kup­cu su­bjek­ta pri­va­ti­za­ci­je.
Uprav­ni od­bor Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju je po dru­gi put pre­u­zeo
ulo­gu za­ko­no­dav­ca, ko­ja mu po de­lo­kru­gu ovla­šće­nja ne pri­pa­da, te je
30. apri­la 2015. usvo­jio Pra­vil­nik o kri­te­ri­ju­mi­ma za od­lu­či­va­nje Ko­mi­si­
je za kon­tro­lu iz­vr­še­nja oba­ve­za ku­pa­ca, od­no­sno stra­te­škog in­ve­sti­to­ra
iz za­klju­če­nih ugo­vo­ra u po­stup­ku pri­va­ti­za­ci­je.6 Tim ak­tom je utvr­đe­na
du­ži­na ro­ko­va u tra­ja­nju od 30 ili 60 da­na (iz­van ro­ko­va utvr­đe­nih ugo­
vo­rom), ko­ji mo­gu bi­ti du­ži ili kra­ći „u slu­ča­ju oprav­da­nih raz­lo­ga“.
Od­lu­ke o da­va­nju i du­žni tra­ja­nja do­dat­nih ro­ko­va do­no­si me­đu­
re­sor­na ko­mi­si­ja ko­ja je usta­no­vlje­na Za­ko­nom o iz­me­na­ma i do­pu­na­ma
za­ko­na o Agen­ci­ji za pri­va­ti­za­ci­ju7, ko­ji je na sna­gu stu­pio 1. no­vem­
bra 2014. go­di­ne. Po­me­nu­ta ko­mi­si­ja od­lu­ču­je o iz­me­na­ma in­ve­sti­ci­o­nog
pro­gra­ma, za­klju­či­va­nju anek­sa ugo­vo­ra, o na­pla­ti ban­kar­skih ga­ran­ci­ja,
od­no­sno ugo­vor­nih ka­zni, kao i o ras­ki­du ugo­vo­ra.
Iako Agen­ci­ja za pri­va­ti­za­ci­ju, pre­ma ovla­šće­nji­ma i nad­le­žno­sti­
ma ko­ja cr­pi iz Za­ko­na, sno­si svu od­go­vor­nost za kon­tro­lu spro­vo­đe­nja
pri­va­ti­za­ci­ja, na taj na­čin se na ma­la vra­ta per­so­nal­na i in­sti­tu­ci­o­nal­na
od­go­vor­nost Agen­ci­je pre­ba­cu­je na slu­žbe­ni­ke dru­gih mi­ni­star­sta­va. Ko­
mi­si­ja se for­mi­ra ak­tom mi­ni­stra pri­vre­de, ima pet čla­no­va od ko­jih je
je­dan član pred­sed­nik ko­mi­si­je. Dva čla­na ko­mi­si­je ime­nu­ju se iz re­da
stal­no za­po­sle­nih u Agen­ci­ji za pri­va­ti­za­ci­ju, a tri čla­na su pred­stav­ni­ci
mi­ni­star­stva nad­le­žnog za po­slo­ve pri­vre­de, mi­ni­star­stva nad­le­žnog za
po­slo­ve fi­nan­si­ja i mi­ni­star­stva nad­le­žnog za po­slo­ve ra­da, za­po­šlja­va­nja,
bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja.

5 Sl. gla­snik RS, br. 83/2014.

6 http://priv.rs/upload/do­cu­ment/pra­vil­nik_o_kri­te­ri­u­mi­ma_za_od­lu­ci­va­nje_ko­mi­-
si­je_za_kon­tro­lu_iz­vr­se­nja.pdf
7 Sl. gla­snik RS br. 115/14.

273
Hereticus, 1–2/2016

Uprav­ni od­bor Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju ima ovla­šće­nje da do­no­si

op­šta ak­ta Agen­ci­je, ali ne ta­ko da iz­la­zi iz okvi­ra svo­je nad­le­žno­sti. Ši­
ro­ko po­sta­vlje­nim i ne­de­fi­ni­sa­nim kri­te­ri­ju­mi­ma, čla­no­vi me­đu­re­sor­ne
ko­mi­si­je, ko­ja je usta­no­vlje­na kao za­kon­ska ka­te­go­ri­ja, pod­sti­ču se na
slu­žbe­nu zlo­up ­ o­tre­bu dis­kre­ci­o­nih ovla­šće­nja. Na ta­kav na­čin, Agen­ci­ja
za pri­va­ti­za­ci­ju na­sta­vlja sa do­sa­da­šnjom po­gre­šnom prak­som tu­ma­če­nja
im­pe­ra­tiv­nih nor­mi iz Za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji.
Ne­do­re­če­nost od­re­da­ba Za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji i ko­li­zi­ja za­ko­na sa
ak­ti­ma ma­nje prav­ne sna­ge za po­sle­di­cu ima­ju ne­sa­gle­di­vu šte­tu po in­
te­re­se dr­ža­ve, su­bjek­te pri­va­ti­za­ci­je rad­ni­ke, po­ve­ri­o­ce i kom­ple­tan pri­
vred­ni si­stem. Pi­ta­nje kon­tro­le ku­po­pro­daj­nih ugo­vo­ra i pred­u­zi­ma­nje
ade­kvat­nih me­ra ra­di nji­ho­vog odr­ža­va­nja na sna­zi, ili ras­ki­da ugo­vo­ra,
je­ste jed­no od ključ­nih pi­ta­nja ko­je je u di­rekt­noj ve­zi sa ci­lje­vi­ma i na­
če­li­ma pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je.

Kri­vič­na od­go­vor­nost slu­žbe­nih li­ca

Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju
Na­kon što na­stu­pi Za­ko­nom pro­pi­sa­ni uslov da se ugo­vor sma­tra
ras­ki­nu­tim, Agen­ci­ja, od­no­sno slu­žbe­no li­ce u Agen­ci­ji, mo­ra da pre­du­
zme me­re da se pri­me­ni od­red­ba čla­na 41a sta­va 2 Za­ko­na.
Na­ve­de­nom od­red­bom je pro­pi­sa­no da se u slu­ča­ju ras­ki­da ugo­vo­
ra ka­pi­tal ko­ji je bio pred­met pro­da­je pre­no­si Ak­cij­skom fon­du (Agen­ci­
ja za pri­va­ti­za­ci­ju je pre­u­ze­la nad­le­žno­sti Ak­cij­skog fon­da od 15. ma­ja
2010. go­di­ne ta­ko što je u okvi­ru Agen­ci­je osno­van Ak­ci­o­nar­ski fond),
a za­po­sle­ni za­dr­ža­va­ju vla­snič­ka pra­va na ka­pi­ta­lu ste­če­na u skla­du sa
od­red­ba­ma Za­ko­na.
Od­red­ba­ma čla­na 359 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka pro­pi­sa­no je da će se ka­
zni­ti za­tvo­rom slu­žbe­no li­ce ko­je is­ko­ri­šća­va­njem svog po­lo­ža­ja, ili ovla­
šće­nja, pre­ko­ra­če­njem gra­ni­ce svog slu­žbe­nog ovla­šće­nja, ili ne­vr­še­njem
svo­je slu­žbe­ne du­žno­sti pri­ba­vi se­bi, ili dru­gom fi­zič­kom ili prav­nom
licu, ka­kvu ko­rist, dru­gom na­ne­se ka­kvu šte­tu, ili te­že po­vre­di pra­va dru­
gog. U za­vi­sno­sti od vred­no­sti pri­ba­vlje­ne ko­ri­sti pro­pi­sa­na je za­tvor­ska
ka­zna i do 12 go­di­na.
Ka­da slu­žbe­no li­ce Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju bez od­la­ga­nja ne oba­
ve­sti kup­ca su­bjek­ta pri­va­ti­za­ci­je da je na­stu­pio za­kon­ski uslov iz čla­na
41a i da se ugo­vor sma­tra ras­ki­nu­tim zbog ne­is­pu­nje­nja a osta­vljen je
(je­dan) na­knad­ni rok za is­pu­nje­nje, od­no­sno ka­da ne pre­du­zme me­re da
obez­be­di pre­nos vla­sni­štva u jav­nom re­gi­stru na Ak­cij­ski fond (od­no­sno
na Agen­ci­ju i Ak­ci­o­nar­ski fond u okvi­ru Agen­ci­je), mo­že se po­ja­vi­ti sum­
nja da je iz­vr­še­no kri­vič­no de­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja iz čla­
na 359 KZ-a, i to ne­či­nje­njem, od­no­sno ne­vr­še­njem slu­žbe­ne du­žno­sti.
274
 Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o nezakonitom sprovođenju privatizacija

Ta­kvim ne­vr­še­njem je Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji na­ne­ta šte­ta, jer je pro­pu­šte­no da

se vla­sni­štvo nad ak­ci­ja­ma pre­ba­ci na Ak­cij­ski fond.
Imo­vin­ska ko­rist za kup­ca, kao tre­će li­ce, ogle­da se u to­me što mu
se omo­gu­ću­je da za­dr­ži vla­sni­štvo nad su­bjek­tom pri­va­ti­za­ci­je i da nji­me
ras­po­la­že, iako je ugo­vor ras­ki­nut po si­li za­ko­na. Ipak, to ni­je je­di­na, ni­
ti nu­žno naj­ve­ća imo­vin­ska ko­rist, jer ka­da bi se for­mal­no pri­me­nio ras­
kid ugo­vo­ra, ku­pac ne bi imao pra­vo na po­vra­ćaj pla­će­nog iz­no­sa na ime
ugo­vo­re­ne ce­ne. Upra­vo ti iz­no­si su če­sto bi­li iz­nad 1.500.000,00 RSD
(za­pre­će­na ka­zna za­tvo­ra do 12 go­di­na).
Slu­žbe­na li­ca Agen­ci­je su pro­pu­sti­la da obez­be­de za­šti­tu op­šteg
in­te­re­sa u skla­du sa Za­ko­nom, zbog če­ga je ku­pac do­bio mo­guć­nost da
se neo­sno­va­no po­na­ša kao vla­snik su­bjek­ta pri­va­ti­za­ci­je, da ko­ri­sti vla­
snič­ka pra­va i, shod­no to­me, da pri­ba­vlja imo­vin­sku ko­rist. Slu­žbe­no li­ce
Agen­ci­je ko­je na­kon na­knad­no osta­vlje­nog ro­ka ne oba­ve­sti kup­ca o to­
me da se ugo­vor sma­tra ras­ki­nu­tim, već za­klju­či sa njim aneks ugo­vo­ra
ko­jim se me­nja­ju in­ve­sti­ci­o­ni pla­no­vi, pro­du­ža­va­ju ro­ko­vi za upla­tu ugo­
vo­re­ne ce­ne, me­nja­ju uslo­vi za obez­be­đe­nje is­pu­nje­nja ugo­vor­ne oba­ve­
ze, te ko­jim se na bi­lo ko­ji dru­gi na­čin me­nja ugo­vor su­prot­no od­red­ba­
ma Za­ko­na, ti­me omo­gu­ću­je kup­cu da pri­ba­vi imo­vin­sku ko­rist vr­še­njem
vla­snič­kih pra­va. Zbog ta­kvog po­stu­pa­nja osno­va­na je sum­nja da po­sto­ji
na­me­ra slu­žbe­nog li­ca da ne iz­vr­ši svo­ju slu­žbe­nu du­žnost, ali i da zlo­
u­po­tre­bi svo­ja ovla­šće­nja i da pro­tiv­prav­no za­klju­či aneks ugo­vo­ra. Za­
klju­či­va­njem sva­kog anek­sa ugo­vo­ra otva­ra se pi­ta­nje po­sto­ja­nja no­vog
kri­vič­nog de­la iz čla­na 359 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, sa­mo što je rad­nja iz­vr­še­
nja či­nje­nje, to jest pre­ko­ra­če­nje gra­ni­ce slu­žbe­nog ovla­šće­nja.
Pod­se­ća­mo da je stav sud­ske prak­se da po­jam ko­ri­sti tre­ba shva­ti­
ti ši­re od imo­vin­ske ko­ri­sti, od­no­sno da se pod tim poj­mom sma­tra „bi­lo
ka­kva ko­rist ka­ko imo­vin­ske, ta­ko i ne­i­mo­vin­ske pri­ro­de, ko­jom se stva­ra
po­volj­ni­ji po­lo­žaj za od­re­đe­no li­ce u bi­lo ko­joj sfe­ri dru­štve­nog ži­vo­ta“8.
Ta­kvim tu­ma­če­njem se i sva­ki do­dat­ni na­knad­no osta­vlje­ni rok za is­pu­
nje­nje (još jed­nom skre­će­mo pa­žnju da je za­ko­nom pred­vi­đe­no osta­vlja­
nje jed­nog ro­ka) či­ni kri­vič­no de­lo, zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja.
Za­po­sle­ni u Agen­ci­ji, a na­ro­či­to slu­žbe­na li­ca ko­ja su ru­ko­vo­di­o­
ci i ko­ji su pot­pi­si­va­li ugo­vo­re i anek­se, do naj­sit­ni­jih fi­ne­sa su upo­zna­ti
sa za­kon­skim okvi­rom ko­jim se ure­đu­je nji­hov rad (Za­kon o pri­va­ti­za­ci­
ji). Zbog to­ga je ne­do­pu­sti­vo bi­lo ka­kvo ne­po­što­va­nje od­re­da­ba Za­ko­na
o pri­va­ti­za­ci­ji, pa i ono naj­ma­nje.
Krup­na ne­po­što­va­nja Za­ko­na kao što je ne­po­što­va­nje čla­na 41a,
mo­ra­ju se tre­ti­ra­ti kao zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja de­fi­ni­sa­na u čla­
nu 359 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka.

8 Pre­su­da Okru­žnog su­da u Be­o­gra­du, Kž. 282/93.

275
Hereticus, 1–2/2016

Od­u­zi­ma­nje imo­vin­ske ko­ri­sti

Od­red­bom čla­na 92 stav 3 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka pro­pi­sa­no je da će
se imo­vin­ska ko­rist od­u­ze­ti ako je kri­vič­nim de­lom pri­ba­vlje­na i za dru­go
li­ce, a ne sa­mo za uči­ni­o­ca kri­vič­nog de­la.
Ka­ko je iz­vr­ša­va­njem tih kri­vič­nih de­la pri­ba­vlje­na imo­vin­ska ko­
rist za kup­ce su­bje­ka­ta pri­va­ti­za­ci­je, po­treb­no je od­u­ze­ti pri­va­ti­zo­va­nu
imo­vi­nu.

Za­sta­re­lost
U skla­du sa od­red­bom čla­na 103 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, za­sta­re­lost
kri­vič­nog go­nje­nja za naj­te­ži ob­lik kri­vič­nog de­la zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog
po­lo­ža­ja (imo­vin­ska ko­rist u iz­no­su pre­ko 1.500.000,00 RSD) na­stu­pa
pet­na­est go­di­na od iz­vr­še­nja kri­vič­nog de­la. Za­sta­re­lost za te­ži ob­lik (imo-
­vin­ska ko­rist pre­ko 450.000,00 RSD) na­stu­pa u ro­ku od de­set go­di­na od
iz­vr­še­nja kri­vič­nog de­la, a za osnov­ni ob­lik u ro­ku od pet go­di­na od iz­vr­
še­nja kri­vič­nog de­la.
Ka­ko su su­bjek­ti pri­va­ti­za­ci­je bi­li pri­vred­ni su­bjek­ti ko­ji su ima­li
ve­ću vred­nost od 1.500.000,00 RSD, to zna­či da za­sta­re­lost za ot­po­či­nja­
nje kri­vič­nog go­nje­nja još uvek ni­je na­stu­pi­la za ve­li­ki broj iz­vr­še­nih kri­
vič­nih de­la od stra­ne slu­žbe­nih li­ca Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju. U slu­ča­ju
da je go­nje­nje ot­po­če­to u ro­ko­vi­ma za­sta­re­lo­sti, ra­ču­na se ap­so­lut­na za­
sta­re­lost za ko­ju va­že du­plo du­ži ro­ko­vi od onih za ot­po­či­nja­nje kri­vič­
nog go­nje­nja.
Sa­vet sto­ga sma­tra da još uvek ni­je ka­sno da or­ga­ni go­nje­nja ot­
poč­nu rad na ra­sve­tlja­va­nju po­sto­ja­nja kri­vič­nih de­la.

Do­sa­da­šnje kri­vič­no go­nje­nje

Re­pu­blič­ko jav­no tu­ži­la­štvo, Tu­ži­la­štvo za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal
i Vi­še jav­no tu­ži­la­štvo u Be­o­gra­du iz­ve­sti­li su Sa­vet da je zbog iz­vr­še­nja
ne­kog od kri­vič­nih de­la pro­tiv slu­žbe­ne du­žno­sti pro­tiv slu­žbe­nih li­ca
Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju od 8. ju­na 2005. go­di­ne po­kre­nut kri­vič­ni po­
stu­pak pro­tiv ukup­no de­vet li­ca.9
Sa­vet je pri­ba­vio sve ko­pi­je op­tu­žnih aka­ta, od­no­sno ko­pi­je zah­
te­va za po­kre­ta­nje is­tra­ge za sva na­ve­de­na li­ca i na­šao da se ni­je­dan op­
tu­žni akt ne od­no­si na zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja ko­je se opi­su­ju
u ovom iz­ve­šta­ju.

9 Do­pis Re­pu­blič­kog jav­nog tu­ži­la­štva Sa­ve­tu KTR br. 692/14 od 20. ju­na 2014.
go­di­ne, do­pis Tu­ži­la­štva za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal Sa­ve­tu KTR br. 542/14 od
7. ju­la 2014. go­di­ne, do­pis Vi­šeg jav­nog tu­ži­la­štva u Be­o­gra­du A br. 427/2014
od 12. sep­tem­bra 2014. go­di­ne.

276
 Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o nezakonitom sprovođenju privatizacija

Za­ključ­ci
Sva­ka ne­za­ko­ni­to spro­ve­de­na pri­va­ti­za­ci­ja ima po­sle­di­ce ko­je se
ne mo­gu ade­kvat­no sa­gle­da­ti kroz pro­ce­nu fi­nan­sij­ske šte­te, jer je ne­
mo­gu­će pro­ce­ni­ti šte­tu na­ne­tu ce­lim po­ro­di­ca­ma ko­je su se iz­dr­ža­va­le
od pla­ta ne­kog od za­po­sle­nih u fir­ma­ma ko­je su uni­šte­ne. Ti­me su cele
ge­ne­ra­ci­je ošte­će­ne, a po­su­sta­loj pri­vre­di i dru­štvu na­še ze­mlje je za­
dat uda­rac od kog se ne­će la­ko opo­ra­vi­ti. Vi­še od hi­lja­du pri­va­ti­zo­va­nih
pred­u­ze­ća oti­šlo je u ste­čaj i li­kvi­da­ci­ju, de­se­ti­ne hi­lja­da rad­ni­ka je osta­
lo bez rad­nih me­sta i imo­vi­ne, uru­še­no je po­ve­re­nje in­ve­sti­to­ra da ula­žu
u pri­vre­du Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Biv­ši rad­ni­ci i ma­li ak­ci­o­na­ri pri­va­ti­zo­va­nih
pred­u­ze­ća se sva­ko­dnev­no bez­na­de­žno obra­ća­ju pre­mi­je­ru, Vla­di Re­pu­
bli­ke Sr­bi­je, tu­ži­la­štvu, po­li­ci­ji, su­do­vi­ma, an­ti­ko­rup­cij­skim in­sti­tu­ci­ja­
ma oče­ku­ju­ći da će nad­le­žne in­sti­tu­ci­je br­že i efi­ka­sni­je ra­di­ti na pred­
me­ti­ma po ko­ji­ma go­di­na­ma ne­ma po­stu­pa­nja.
Agen­ci­ja za pri­va­ti­za­ci­ju je im­pe­ra­tiv­ne za­kon­ske od­red­be tu­ma­
či­la kao dis­po­zi­tiv­ne. Slu­žbe­na li­ca Agen­ci­je ni­su po­što­va­la Za­kon o pri­
va­ti­za­ci­ji i ti­me su vr­ši­la kri­vič­na de­la pro­tiv slu­žbe­ne du­žno­sti. Pro­stom
ra­ču­ni­com do­la­zi­mo do naj­ma­nje 888 si­tu­a­ci­ja ko­je se mo­gu kva­li­fi­ko­va­
ti kao kri­vič­no de­lo10. Re­ak­ci­ja or­ga­na kri­vič­nog go­nje­nja je u pot­pu­no­sti
iz­o­sta­la. Sva­ko da­lje od­su­stvo re­ak­ci­je pred­sta­vlja­će od­go­vor­nost i sa­da­
šnje Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
U skla­du sa ak­ci­o­nim pla­nom za Po­gla­vlje 23 tač­ka 2.1.2.1. u odelj-
­ku Spro­vo­đe­nje an­ti­ko­rup­cij­skih me­ra, da­ta je pre­po­ru­ka za ak­tiv­nost
čiji je no­si­lac Vla­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je da „Vla­da RS uvr­šta­va u tač­ke dnev­
nog re­da sve iz­ve­šta­je Sa­ve­ta za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je u ro­ku kon­ti­nu­i­
ra­no, a na osno­vu po­ka­za­te­lja re­zul­ta­ta ra­da“ – usvo­je­ni za­pi­sni­ci sa sed­
ni­ce Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

Pre­po­ru­ke
Na osno­vu sve­ga na­ve­de­nog, Sa­vet da­je pre­po­ru­ke Vla­di Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je da za­du­ži nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ko­je će:
• pred­u­ze­ti za­ko­nom pred­vi­đe­ne me­re za ot­kri­va­nje de­la i iz­vr­ši­la­
ca kri­vič­nih de­la, i za nji­ho­vo pro­ce­su­i­ra­nje u skla­du sa za­ko­nom;
• is­pi­ta­ti po­sto­ja­nje sa­u­če­sni­štva iz­me­đu od­go­vor­nih li­ca is­pred
pro­dav­ca dru­štve­nog ka­pi­ta­la, od­go­vor­nih li­ca u su­bjek­tu pri­va­ti­za­ci­je
sa kup­ci­ma su­bje­ka­ta pri­va­ti­za­ci­je, ili po­sto­ja­nje ne­kog dru­gog kri­vič-
nog de­la;

10 Zbir 527 ugo­vo­ra kod ko­jih je osta­vlja­no vi­še od jed­nog na­knad­nog ro­ka za is­pu­
nje­nje osnov­nog ugo­vo­ra (a bi­lo ih je i vi­še od jed­nog na­knad­nog ro­ka za po­je­
di­ne ugo­vo­re), sa jed­ne stra­ne, i, sa dru­ge stra­ne, 361 ugo­vor gde su za­klju­če­ni
anek­si ugo­vo­ra a bi­lo ih je i vi­še od jed­nog anek­sa.

277
Hereticus, 1–2/2016

• pred­u­ze­ti za­ko­nom pred­vi­đe­ne me­re za od­u­zi­ma­nje imo­vin­ske

ko­ri­sti (čl. 92 st. 3 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka);
• ulo­ži­ti mak­si­ma­lan na­por da nad­le­žne in­sti­tu­ci­je (po­li­ci­ja i tu­ži­
la­štvo) da­ju pri­o­ri­tet u ra­du za sva­ki pred­met ko­ji se ti­če spor­nih pri­va­ti­
za­ci­ja, a ko­me pre­ti za­sta­re­lost, ka­ko po­či­ni­o­ci kri­vič­nih de­la ne bi iz­be­gli
od­go­va­ra­ju­će sank­ci­je;
• one­mo­gu­ći­ti po­li­tič­ki i sva­ki dru­gi vid pri­ti­sa­ka na rad su­do­va
i tu­ži­la­štva, ka­ko bi se svi po­stup­ci spro­vo­di­li br­že i efi­ka­sni­je;
• us­po­sta­vi­ti ve­ću ko­or­di­na­ci­ja ra­da Po­re­ske upra­ve, Upra­ve za spre-
č­ a­va­nje pra­nja nov­ca, tu­ži­la­štva, po­li­ci­je i dru­gih nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja
u ve­zi sa od­u­zi­ma­njem ne­za­ko­ni­to ste­če­ne imo­vi­ne;
• omo­gu­ći­ti nad­le­žnim or­ga­ni­ma (po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo) uslo­ve da
po­stu­pa­ju po iz­ve­šta­ji­ma Sa­ve­ta ne sa­mo po osno­vu „24 spor­ne pri­va­ti­
za­ci­je“ već i svim osta­lim ko­ji su im pro­sle­đe­ni na po­stu­pa­nje;
• u po­stup­ku iz­me­na i do­pu­na Za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji su­zi­ti dis­kre­
ci­o­na ovla­šće­nja, po­pu­ni­ti prav­ne pra­zni­ne i utvr­di­ti ja­sne kri­te­ri­ju­me
ko­ji se od­no­se na:
– du­ži­nu na­knad­nih ro­ko­va za is­pu­nje­nje pre­u­ze­tih oba­ve­za
ko­ji se osta­vlja­ju kup­ci­ma su­bje­ka­ta pri­va­ti­za­ci­je (čl. 40 st. 2);
– na­pla­tu ban­kar­skih ga­ran­ci­ja i ugo­vor­nih ka­zni ne­sa­ve­snim
kup­ci­ma;
– od­stu­pa­nje i iz­me­ne in­ve­sti­ci­o­nog pro­gra­ma;
– za­klju­če­nje anek­sa ugo­vo­ra sa kup­ci­ma su­bje­ka­ta pri­va­ti­za­ci­
je i stra­te­škim part­ne­ri­ma.

POT­PRED­SED­NIK SA­VE­TA
Prof. dr Mi­ro­slav Mi­li­će­vić

278
 .................

POGLEDI
.................

Momo Pudar
publicista, Pariz

KO VLADA U KINI?

Ko vla­da u Ki­ni? Da­nas to pi­ta­nje osta­je bez od­go­vo­ra. Si­gur­no je

da go­spo­da­ri mu­drost i ener­gi­ja du­hov­no­sti i ci­vi­li­za­ci­je im­pe­ri­jal­ne isto­
ri­je. Ki­ne­zi su usa­mljen na­rod, oaza u pla­ne­tar­nom bes­pu­ću, zva­nič­no
„sto­žer ve­li­ke har­mo­ni­je sve­mi­ra“. Ki­ne­zi ne­ma­ju bo­ga, ali čvr­sto ve­ru­ju
u to da su prav­da i za­kon na nji­ho­voj stra­ni. Ki­na je če­tr­na­est pu­ta sto
mi­li­o­na sta­nov­ni­ka. Sva­ko sa­zna­nje o Ki­ni mo­ra se za­sni­va­ti na toj isti­ni.
Valj­da za­to de­mo­kra­ti­ja ni­je smo­gla sna­gu da bu­de je­zgro si­ste­ma vla­sti
ljud­skog Go­li­ja­ta. Da li tu moć ima sa­da Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja? Gle­da­ju­ći
isti­ni u oči, od­go­vor je – ne. Dik­ta­tu­ra i kan­dži­ja ne po­ko­ra­va­ju ki­ne­ski
na­rod, za­ro­bljen u ću­ta­nju i po­slu­šno­sti. Ki­na se ras­te­re­ti­la tog zla, za
svo­ju sre­ću i sa­da sre­ću sve­ta.
Osnov­no zna­mo: Mao je vla­dao bez Par­ti­je, vla­da­la je ide­o­lo­gi­ja.
U Ki­ni, bez bolj­še­vi­zma i ma­o­i­zma, te­melj­no se me­nja je­zgro na­ci­je, ume­
sto za­tvo­re­ne i si­ro­ma­šne ze­mlje iz­ra­sta ko­los ko­ji je u po­sled­nje tri-če­ti­
ri de­ce­ni­je osvo­jio zna­tan deo „svet­ske vla­sti“. Za­to se u sve­tu sa­da ni­šta
ne mo­že od­lu­či­ti bez Ki­ne, a ni­je mo­gu­će od­lu­či­ti i pro­tiv in­te­re­sa Ki­ne.
U sve­o­bu­hvat­noj mo­der­ni­za­ci­ji ze­mlje, oba­ve­zno se me­nja­ju tri na­ci­o­nal­
na stu­ba: Par­ti­ja, dr­ža­va i na­rod. Ki­na je da­nas moć­ni dr­žav­ni si­stem, ni­je
par­tij­ska dr­ža­va, ona se ras­te­re­ti­la ma­o­i­zma i otvo­ri­la vra­ta gi­gant­skog
Zi­da, a on­da du­bo­ko za­šla u me­đu­na­rod­ni si­stem.
Mao Ce­dung je če­lič­nom ru­kom vla­dao u ogrom­noj otadž­bi­ni. Isto­
ri­ja ni­je za­pi­sa­la ta­ko tra­gi­čan gra­đan­ski rat za na­ci­o­nal­nu vlast, a to je
bi­la „pro­le­ter­ska kul­tur­na re­vo­lu­ci­ja“ ko­ju je po­kre­nuo Mao. Ne­be­ski ta­
le­nat pro­ro­ka pri­pi­si­van je nje­mu. Ki­ne­zi­ma je po­ru­čio: „Gor­ko žr­tvo­va­
nje daće hra­brost na­ro­du da pro­me­ni ne­bo, pro­me­ni sun­ce i iz­gra­di no­vi
svet.“ Mao je u bes­kraj­noj sa­mo­vo­lji tvr­dio da će iz „kul­tur­ne re­vo­lu­ci­je
iz­ra­sti ide­o­lo­ški či­sta bor­be­na ge­ne­ra­ci­ja Ki­ne­za, spo­sob­na da od­bra­ni
i do­gra­di pro­le­ter­sko zda­nje na­ci­je“. Za­to je sro­čio ge­slo: „Stal­no uči­ti
u stal­noj re­vo­lu­ci­ji, stal­no usa­vr­ša­va­ti re­vo­lu­ci­ju.“ Mao je sma­trao da ima
ži­vot­nu oba­ve­zu da obez­be­di traj­nost pro­le­ter­ske re­vo­lu­ci­je.
279
Hereticus, 1–2/2016 Momo Pudar

Ma­o­va ta­ko­zva­na kul­tur­na re­vo­lu­ci­ja pred­sta­vlja na­sta­vak Ma­o­ve

„pro­le­ter­ske re­vo­lu­ci­je“ ko­ja je pro­kr­či­la put do na­ci­o­nal­nog oslo­bo­đe­
nja i ne­za­vi­sno­sti Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Ki­ne. Upra­vo za­to je Mao i da­nas
po­što­van u ki­ne­skim ma­sa­ma. Je­ste dr­žao svu vlast, ali je uvek sum­njao
u ver­nost pr­vih sa­bo­ra­ca u po­be­do­no­snom na­ci­o­nal­nom oslo­bo­di­lač­kom
mar­šu, bio je op­sed­nut uve­re­njem da ri­zič­no vre­me na­ja­vlju­je za­ve­ru
i dr­žav­ni udar pro­tiv re­vo­lu­ci­je, tvr­dio je da se Ki­na usme­ru­je „ve­li­kom
ne­re­du pod ne­bom“. Mao je bio uve­ren da sa­mo on mo­že spa­si­ti us­ta­
la­sa­lu otadž­bi­nu. U ide­o­lo­škom bu­ni­lu i ži­vot­nom umo­ru, od­lu­čio je da
zada smr­to­no­san uda­rac „an­ti­pro­le­ter­skoj i bi­ro­krat­skoj Par­ti­ji“, za­pa­loj
u „ba­ru­šti­nu kon­tra­re­vo­lu­ci­je“.
Mao je ras­plam­sao „kul­tur­nu re­vo­lu­ci­ju“, ra­zo­rio Par­ti­ju, a na­rod
pri­si­lio da ce­lu de­ce­ni­ju tr­pi te­ror i ha­os ide­o­lo­ški ras­po­ja­sa­nog vo­đe.
Nje­gov „pro­le­ter­ski usta­nak“ u be­su „kul­tur­ne re­vo­lu­ci­je“, gur­nuo je na
bo­ji­šte raz­be­sne­lu „cr­ve­nu gar­du“, ko­ja je na­si­ljem ju­ri­ša­la na go­lo­ru­ki
na­rod. „Gar­da“ je bi­la van Par­ti­je, dr­ža­ve i za­ko­na, pod is­klju­či­vom za­po­ve­
šću „cr­ve­nog vo­đe“, njen za­da­tak je bio da ob­no­vi „isto­rij­sku auten­tič­nost
i ide­o­lo­šku či­sto­ću na­ci­je“. Ide­o­lo­ški za­ra­že­na omla­di­na se odu­še­vlje­no
svr­sta­la pod za­sta­ve Mao Ce­dun­ga. Nji­ho­va reč i vo­lja su bi­li za­kon, sva­ko
je vla­dao i ni­ko ni­je vla­dao, uisti­nu, vla­dao je ha­os; za­ko­no­dav­na vlast ni­je
po­sto­ja­la, po­sto­ja­li su smrt i bez­vla­šće. U ve­li­kom stra­hu na­rod je ću­tao.
Mao je po­ni­zio i gur­nuo u pa­kao na­ci­ju, a na­si­ljem ote­rao eli­tu Par-
t­ i­je na ne­pi­sme­no se­lo, da se na sa­dr­ža­ju nje­go­ve ma­le cr­ve­ne knji­ge, vaspi-
­ta­va u „ver­no­sti ma­o­i­zmu“. Ze­mlja je bi­la una­ka­že­na, vla­da­la je za­po­vest
„Na­pred u ne­po­što­va­nje za­ko­na“. Ču En­laj, vr­sni šef ki­ne­ske di­plo­ma­ti­je,
a po­tom šef vla­de, re­kao je da je cilj „kul­tur­ne re­vo­lu­ci­je“ bio da iza­zo­ve
ras­ko­rak u na­ro­du i raz­bi­je struk­tu­ru Par­ti­je. Sve­moć­ni Mao ga je ba­cio
u ide­o­lo­ško bla­to u ko­me je ne­stao. Evo oce­ne Den­ga: „Kul­tur­na re­vo­lu­
ci­ja je ta­ko­re­ći uni­šti­la Par­ti­ju i dr­ža­vu.“ Žr­tva ru­ši­lač­kog po­ho­da bio je
baš Deng, po­ni­žen, mu­čen i pod­vrg­nut „pro­le­ter­skom vas­pi­ta­nju“, shod­
no vo­lji vo­đe.
Si­stem ma­o­i­zma je­ste „kult lič­no­sti“ iz­nad Par­ti­je i za­ko­na dr­ža­ve.
Mao je po­čeo „kul­tur­nu re­vo­lu­ci­ju“, po­što je hteo da gra­di na­ci­o­nal­ni si­
stem „ko­mu­ni­zma bez ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je“. To je si­stem za­mi­šljen van
ustav­nih in­sti­tu­ci­ja nor­mal­ne dr­ža­ve. Be­sni ma­o­i­zam je taj­fun­skom sna­
gom pod­se­ćao u mi­le­ni­jum­skoj isto­ri­ji na tra­gič­ne po­bu­ne pro­tiv „man­
da­ta ne­ba“. Na­sil­na vre­me­na su po­slu­ži­la ma­o­i­zmu da vla­da bi­ćem lo­še
ide­o­lo­gi­je. Sav ka­dar KPK, uklju­ču­ju­ći vo­de­ću eki­pu, Mao je li­šio slo­bo­de.
Bi­li su pod­vrg­nu­ti po­ko­ra­va­nju „cr­ve­nom im­pe­ra­to­ru“. Ni­ko ni­je oče­ki­vao
na za­pad­noj, ni­ti na is­toč­noj stra­ni, da Mao na­sil­no iz­ba­ci Ki­nu iz isto­ri­je.
Mao je sam, bez bi­lo či­jeg do­slu­ha, ko­vao „re­vo­lu­ci­o­nar­ni marš“ te­ro­
ra i usme­ra­vao na­ci­ju ču­de­snim po­ho­di­ma: „Ve­li­ki skok“ ili „Sto cve­to­va“,
280
 Ko vlada u Kini?

uvek za­do­je­ni stra­sti­ma uto­pi­je. Zbir nje­go­vih ide­ja ni­je za­sno­van na zao­
stav­šti­ni ki­ne­ske kul­tur­ne ba­šti­ne, ne­go na dog­ma­ma „mark­si­zma“ bez
Mark­sa. Cen­tra­li­zo­va­na vlast Par­ti­je je ne­sta­la, po­tvr­di­la se ide­o­lo­ška isti­na
da u ma­o­i­stič­koj Ki­ni ni­je vla­da­la Kom­par­ti­ja, ona je bi­la po­li­tič­ki de­kor
i sred­stvo, vla­dao je do­bro or­ga­ni­zo­va­ni si­stem u slu­žbi vo­đe. Ra­zu­mlji­
vo, to je „kult lič­no­sti“ Mao Ce­dun­ga, ti­pi­čan pro­iz­vod bolj­še­vi­zma ko­ji je
pr­vo usto­li­čio Sta­ljin. Ta­ko su sta­lji­ni­zam i ma­o­i­zam osu­di­li na isto­rij­ski
po­raz re­vo­lu­ci­o­nar­ni po­kret ma­sa.
Svet je u ču­du pra­tio tok „kul­tur­ne re­vo­lu­ci­je“. Svet­ska jav­nost je
ko­nač­no raz­u­me­la da je to ide­o­lo­ška po­ma­ma i gro­mo­vit uda­rac pro­tiv
in­te­re­sa na­ci­je i dr­ža­ve. Ki­sin­džer opi­su­je ap­so­lut­nog go­spo­da­ra Ki­ne:
„Mao je ra­za­ra­ju­ći auto­ri­tet, ne­mi­lo­sr­dan i hla­dan, pe­snik i rat­nik, pro­
rok i bič, uje­di­nio je i usme­rio Ki­nu, ili do uni­šte­nja vred­no­sti ki­ne­skog
na­ro­da, ili do pre­tva­ra­nja Ki­ne u pla­ne­tar­nu si­lu ko­ja je­di­na mo­že da
odo­li pro­pa­sti ko­mu­ni­zma.“ Mno­gi sled­be­ni­ci iz­vla­če osnov­ni za­klju­čak
o ma­o­i­zmu: ma­so­van te­ror! Isto­ri­ča­ri tvr­de da je bi­lans „re­vo­lu­ci­je“ na­
ci­o­nal­na tra­ge­di­ja, ni­ko ne zna tač­no ko­li­ko je ži­vo­ta uni­šte­no, de­set ili
vi­še mi­li­o­na ne­vi­nih Ki­ne­za. Bi­la je to bes­kom­pro­mi­sna bor­ba u ha­o­su
i smr­ti za na­ci­o­nal­nu vlast.
Ki­na je hra­bro­šću Den­ga na­pu­sti­la Ma­o­vu dog­mat­sku dok­tri­nu, uki­
nu­ta su tri oslon­ca ma­o­i­stič­kog si­ste­ma: bi­ro­krat­ska ad­mi­ni­stra­tiv­na pri­
vre­da, na­sil­na ko­lek­ti­vi­za­ci­ja se­la i ap­so­lut­na vlast par­tij­ske oli­gar­hi­je,
sve u iz­da­nju „par­tij­ske dr­ža­ve“ li­še­ne ustav­nog si­ste­ma. Po­sle smi­ri­va­nja
„kul­tur­ne re­vo­lu­ci­je“ i po­vrat­ka u vrh Par­ti­je, Deng se na­šao na ve­tro­
me­ti­ni ide­o­lo­ške opo­zi­ci­je i osta­ta­ka ma­o­i­zma bez Ma­oa. Bio je op­tu­žen
da na­me­će „kon­tra­re­vo­lu­ci­ju“ i „bur­žo­a­ski li­be­ra­li­zam“, na­pu­šta „stal­nu
re­vo­lu­ci­ju“ u ko­rist van­kla­sne „mi­ro­lju­bi­ve evo­lu­ci­je“, a iz­nad sve­ga, da
Ki­nu pot­či­nja­va in­te­re­si­ma i vo­lji Ame­ri­ke.
Deng je, odi­sta, na­sta­vio tak­tič­ku sa­rad­nju sa SAD-om zbog ta­da
pre­te­ćih am­bi­ci­ja SSSR-a, ali je po­tvr­dio stra­te­šku pri­pad­nost ne­svr­sta­
nom po­kre­tu i Tre­ćem sve­tu. Ide­o­lo­škim re­či­ma, Deng je pre­ci­zi­rao stra­
te­ški cilj Ki­ne: „Ne­po­mir­lji­va bor­ba pro­tiv ko­lo­ni­ja­li­zma, he­ge­mo­ni­zma
i im­pe­ri­ja­li­zma.“ Deng je, me­đu­tim, znao da je eko­nom­sko-so­ci­jal­ni pre­
po­rod ze­mlje osnov­ni uslov ras­te­re­će­nja ki­ne­skog na­ro­da si­stem­skog re­
ži­ma ma­o­i­zma i is­ko­re­nji­va­nja si­ro­ma­štva. Glo­ma­zna na­ci­ja se na­šla ta­da
na ula­sku u mo­der­no do­ba i na ula­sku u grad­nju sa­vre­me­ne dr­ža­ve na
vred­no­sti­ma bo­ga­te kul­tu­re. Ki­na se ni­je od­re­kla ras­ko­šne pro­šlo­sti, za­
la­ze­ći bur­no u mo­der­no iz­da­nje „ki­ne­za­ci­je“ na­ro­da.
Umi­ra­nje si­ste­ma ma­o­i­zma pred­sta­vlja re­zul­tat istin­skog pre­po­ro­
da ze­mlje u rad­nom ela­nu na­ro­da. Po­ni­že­ni li­de­ri su se vra­ti­li iz „ide­o­
lo­škog za­ro­blje­ni­štva“ i pod vođ­stvom Den­ga po­če­li „eko­nom­sko ču­do“.
281
Hereticus, 1–2/2016 Momo Pudar

Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja Ki­ne je pre­ži­ve­la upra­vo za­hva­lju­ju­ći pri­vred­no-so­

ci­jal­nom pre­o­bra­ža­ju na­ci­je. Ki­na se vra­ti­la u isto­ri­ju, a ob­no­vlje­na Par­
ti­ja se na­šla u ose­buj­nom iz­da­nju, ka­da ne vla­da ide­o­lo­gi­ja ma­o­i­zma, ni­ti
si­stem bolj­še­vič­ke dr­ža­ve. U na­ci­o­nal­nom po­du­hva­tu na­ro­da i ubr­za­nom
raz­vo­ju ze­mlje, am­bi­ci­o­zno je iz­ro­ni­la eli­ta „pro­le­ter­ske ari­sto­kra­ti­je“, si­
no­vi i po­tom­ci čel­ni­ka u se­ljač­ko-pro­le­ter­skom re­vo­lu­ci­o­nar­nom po­ho­du,
na­zva­ni „cr­ve­ni prin­če­vi“. Ta­ko „ko­mu­ni­stič­ka nit“ ni­je pre­ki­nu­ta, iako
Par­ti­ja ni­je vi­še ono što je du­go bi­la.
Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja Ki­ne je osno­va­na pre sko­ro sto go­di­na i od­
mah osvo­ji­la na­ci­o­nal­nu vlast. Bi­lo je to u vre­me za­la­že­nja u XX vek.
U dra­ma­tič­nim su­ko­bi­ma za na­ci­o­nal­nu vlast, no­vo­pe­če­na Par­ti­ja je br­zo
usah­nu­la. Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja Ki­ne je ko­nač­no po­be­di­la po­sle Dru­gog
svet­skog ra­ta, u oslo­bo­di­lač­kom po­kre­tu pod svr­sis­hod­nim ta­len­tom Mao
Ce­dun­ga. Sva­ka oce­na KPK mo­ra i da­nas iz­vi­ra­ti iz nje­nog re­vo­lu­ci­o­nar­nog
ko­re­nja. Mao je tvo­rac Par­ti­je i njen tra­gi­čan ra­za­rač. Za­to je KPK pro­šla
du­gim slav­nim i mrač­nim sta­za­ma. Da­nas je KPK, isti­ni za vo­lju, na­sled­
nik si­ste­ma Mao Ce­dun­ga, ali vi­še ne vla­da ide­o­lo­gi­ja, ne­go eko­no­mi­ja.
Par­ti­ja je odi­sta neo­p­hod­na u ri­zič­nom pe­ri­o­du du­bo­ko za­o­ra­nog pre­po­
ro­da na­ci­je, ko­ja se odvo­ji­la od ma­o­i­stič­ke KPK, sve­moć­nog sto­že­ra vla­sti.
Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja Ki­ne je hte­la, kao i osta­le kom­par­ti­je, da osve­
do­či da par­tij­ski si­stem pred­sta­vlja vlast na­ro­da. Na tom po­li­tič­kom si­ste­
mu, Par­ti­ja je gra­di­la ustav­ni red i za­ko­no­dav­no pra­vo, što je omo­gu­ći­lo
do­bro or­ga­ni­zo­va­noj par­tij­skoj oli­gar­hi­ji da sa­mo­volj­no vla­da. Ni­jed­na
kom­par­ti­ja u sve­tu ni­je iza­šla iz si­ste­ma na­sil­ne vla­sti, ni Ti­tov Sa­vez ko­
mu­ni­sta, iako je u su­ko­bu sa Sta­lji­nom po­ku­šao da za­ve­de si­stem neo­
stvar­lji­vog sa­mo­u­pra­vlja­nja. Sa­da se zna da je pla­ne­tar­no ra­ši­re­na dru­ži­na
ko­mu­ni­stič­kih par­ti­ja bi­la sna­žno sred­stvo spolj­ne po­li­ti­ke i bolj­še­vič­kog
na­ci­o­na­li­zma SSSR-a, ko­ji je pro­gla­šen otadž­bi­nom so­ci­ja­li­zma. Mao je
si­stem­ski sle­dio Sta­lji­na, ali kr­cat ne­po­ve­re­njem i sum­nja­ma.
Lo­gič­no je tvr­di­ti da sta­lji­ni­zam i ma­o­i­zam ni­su stra­nač­ka vlast, već
do­bro or­ga­ni­zo­va­ni bolj­še­vič­ki si­stem ko­ji se la­žno slu­žio Mark­so­vom ide­
jom ko­mu­ni­zma. To ni­je dru­gi dru­štve­ni red već dru­gi si­stem vla­sti. Sto­ga,
ju­če SSSR, a po­tom Ki­na, ni­su jed­no­stra­nač­ki dr­žav­ni re­žim, jed­no­stav­no
za­to jer su Par­ti­je bi­le po­li­tič­ki de­kor si­ste­ma kul­ta lič­no­sti, u re­al­no­sti,
neo­gra­ni­če­na vlast Sta­lji­na i Mao Ce­dun­ga. Vla­dao je da­kle ose­buj­ni lič­
ni si­stem na struk­tu­ri Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je. Za­to su SSSR i Ki­na u do­ba
bolj­še­vi­zma, bi­le „iz­u­zet­ne dr­ža­ve“. Ide­o­lo­gi­ja je či­ni­la la­žno je­din­stvo,
a bolj­še­vi­zam je bio sred­stvo na ko­me je gra­đe­na na­sil­na vlast.
Da­nas KPK ni­je stran­ka, ni­je vr­hov­na vlast, ni­je ni van si­ste­ma vla­
sti, KPK je unu­tar glo­ma­znog dr­žav­nog re­ži­ma ve­što utka­na u tki­vo na­ci­je.
Da li je tač­na mo­ja tvrd­nja? Naj­pre, ki­ne­ska Par­ti­ja ni­je sti­gla u vla­da­ju­će
282
 Ko vlada u Kini?

sfe­re na op­štim iz­bo­ra, već je ni­kla u po­du­hva­tu oslo­bo­di­lač­ke, vi­še se­

ljač­ke ne­go pro­le­ter­ske, re­vo­lu­ci­je. To nje­no ko­re­nje od­re­đu­je dru­štve­
no-po­li­tič­ku isti­nu o Ki­ni ju­če, da­nas i, bi­će još, su­tra. Sto­ga cilj Par­ti­je
ni­je ostao isti, ume­sto Ma­o­ve stal­ne svet­ske pro­le­ter­ske re­vo­lu­ci­je, sa­da
je glav­ni za­da­tak „grad­nja mo­der­ne, har­mo­nič­ne i hu­ma­ne Ki­ne“. Ko­mu­
ni­stič­ka par­ti­ja Ki­ne je na­pu­sti­la sva­ki me­đu­na­rod­ni ko­mu­ni­stič­ki po­kret,
Ki­na vi­še ne „iz­vo­zi ko­mu­ni­zam“, njen sve­stran raz­voj, ako se re­al­no sa­
gle­da­va, ne za­vi­si od sna­ge i sta­nja Par­ti­je.
Po­sle ne­stan­ka SSSR-a, ve­ro­va­lo se da ni Ki­na ne­će odo­le­ti ma­gič­
noj pri­vlač­no­sti sli­ke ame­rič­ke ras­ko­ši. Za­pad­ni dr­žav­ni­ci, stra­te­zi i ge­o­
po­li­ti­ča­ri su ru­še­nje Ber­lin­skog zi­da i po­raz evrop­skog bolj­še­vi­zma ogla­si­li
de­fi­ni­tiv­nom svet­skom po­be­dom Za­pa­da. Sru­šen je za­i­sta ide­o­lo­ški zid
azij­skog bolj­še­vi­zma, ali Ki­na ni­je po­ra­že­na, osta­la je Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja
u se­dlu na­ci­o­nal­ne vla­sti. Ki­na ta­ko ni­je tr­pe­la po­sle­di­ce pro­pa­sti so­vje­
ti­zma i bolj­še­vi­zma, ne­go je sme­lo kre­nu­la u na­ci­o­nal­ni pre­po­rod. Ki­ne­zi
su pri­hva­ti­li po­li­ti­ku Den­ga, pre sve­ga i iz­nad sve­ga, kao eko­nom­sko-so­
ci­jal­ni raz­voj ve­kov­no si­ro­ma­šne otadž­bi­ne, te je Go­li­jat azij­skog bolj­še­vi­
zma iz­vr­šio isto­rij­ski za­o­kret: ma­o­i­zam za­me­nio stra­te­gi­jom „ki­ne­za­ci­je“.
Ljud­ski go­ro­stas po­tvr­đu­je sa­da pup­ča­nu po­ve­za­nost Par­ti­je i dr­
ža­ve u me­ša­vi­ni na­ci­o­nal­ne vla­sti. Neo­p­hod­no je raz­u­me­ti da je u Ki­ni
uvek vla­dao im­pe­ri­jal­ni si­stem u pli­mi i ose­ci. Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja Kine
je osta­la na no­ga­ma, ali Ki­na u isto­rij­skom pre­po­ro­du u ko­re­nu me­nja
dr­ža­vu, a još va­žni­je, te­melj­no me­nja na­ci­ju i nje­nu so­ci­jal­nu struk­tu­ru,
na po­vr­ši­nu iz­bi­ja no­va Ki­na, ni ko­mu­ni­stič­ka, ni­ti ka­pi­ta­li­stič­ka. Ko­mu­
ni­stič­ka par­ti­ja Ki­ne ni­je osta­la ista, objek­tiv­no ne mo­že bi­ti ista, ka­da
ne vla­da si­stem ma­o­i­zma, ne­go si­stem an­ti­ma­o­i­zma. U bolj­še­vič­koj Ki­ni
ju­če i u Ki­ni da­nas, bez bolj­še­vi­zma, du­bo­ko se me­nja si­stem vla­sti. Ki­
ne­ska dr­ža­va ima du­bo­ko ko­re­nje, ali ču­va tra­di­ci­je ci­vi­li­za­ci­je na ko­ji­ma
se uz­ga­ja mi­sti­čan od­nos na­ro­da i vla­sti.
Cilj Ki­ne osta­je ču­va­nje po­li­tič­kog si­ste­ma re­vo­lu­ci­o­nar­nih vre­me­
na, či­ju oko­sni­cu či­ni ar­mi­ja, ne­iz­o­sta­van uče­snik u vr­hu vla­sti.
Mo­ra se vo­di­ti ra­ču­na i o to­me da je Mao Ce­dung ostao ne­po­vre­div
sim­bol na­ci­o­nal­nog oslo­bo­đe­nja, iako je sve­stra­ni raz­voj ze­mlje nad­ma­
šio nje­go­vu va­ri­jan­tu re­vo­lu­ci­o­nar­nog bolj­še­vi­zma. Na sna­zi je, pre sve­ga,
nje­go­va od­lu­ka da je „Par­ti­ja ap­so­lut­ni go­spo­dar ar­mi­je“. Ni da­nas ne tre­
ba oče­ki­va­ti bi­lo ka­kvu pro­me­nu u mi­si­ji oru­ža­nih sna­ga, či­ji je za­da­tak
uvek isti: od­bra­na Re­vo­lu­ci­je, ga­ran­to­va­nje bez­bed­no­sti ze­mlje i sta­bi­lan
raz­voj na­ci­je. Vlast ni­je mo­gu­će odvo­ji­ti od sna­ge i mi­si­je ar­mi­je, či­ji ko­
man­dan­ti či­ne va­žan deo ustav­nih in­sti­tu­ci­ja. Za­to osta­je lo­zin­ka: sna­žna
Ki­na, plus sna­žna ar­mi­ja, jed­na­ko čvr­sta na­ci­o­nal­na vlast. Još se po­štu­je
te­za Ma­oa. „Ka­da se su­o­če dve si­le, uvek po­be­di hra­bri­ji, a ne ja­či.“
283
Hereticus, 1–2/2016 Momo Pudar

Ne bi tre­ba­lo sva­ka­ko oče­ki­va­ti ne­sta­nak Par­ti­je, za­sno­va­ne na sna­zi

re­vo­lu­ci­je, a to je udru­že­na ide­o­lo­ška i voj­na di­men­zi­ja vla­sti. Sto­ga ni­
je za­bo­ra­vlje­na po­ru­ka Mao Ce­dun­ga: „Če­lič­ni ogrom­ni zid bra­ni Par­ti­ju
i na­ci­ju.“ Ku­po­lu dr­žav­nog si­ste­ma, utka­nu u po­li­tič­ku struk­tu­ru Par­ti­je,
ko­lek­tiv­no či­ne Na­rod­na skup­šti­na sa 2.300 čla­no­va, on­da 370 čla­no­va
Cen­tral­nog ko­mi­te­ta KPK i 20 čla­no­va Po­lit­bi­roa KPK, da bi se ko­nač­no
sve­lo na sed­mo­čla­ni Stal­ni ko­mi­tet sa še­fom dr­ža­ve i vla­de. „Ki­na ni­je de­
mo­kra­ti­ja“, ka­že Ži­skar De­sten, „ali Na­rod­na skup­šti­na re­dov­no ana­li­zi­ra
pro­ble­me ze­mlje i ge­o­po­li­tič­ku stra­te­gi­ju.“
Ki­na, u za­no­su na­ci­o­nal­nog pre­o­bra­ža­ja, još ni­je uči­ni­la isto­rij­ski
po­du­hvat i otvo­ri­la vra­ta re­al­noj de­mo­kra­ti­ji, vla­da si­stem ko­ji u sva­ko­dne­
vi­ci na­ro­da ni­je dr­ža­va pra­va, ni­ti dik­ta­tu­ra Par­ti­je. Sa­da je „ki­ne­za­ci­ja“
iz­ra­zi­ta sna­ga dr­žav­nog, a ne par­tij­skog si­ste­ma, što Ki­nu odva­ja od biv­
šeg so­vjet­skog mo­de­la. Ki­na ne ko­pi­ra vi­še­stra­nač­ki si­stem, ni­ti pri­zna­je
jed­no­stra­nač­ki si­stem. Stran­ke je­su po­li­tič­ki si­stem još iz­vor­nog ka­pi­ta­
la, ta­da re­vo­lu­ci­o­nar­nih am­bi­ci­ja u slu­žbi osva­ja­nja i odr­ža­va­nja vla­sti, te
se ta­ko uvek me­nja­ju stran­ke, ka­ko se ne bi me­nja­la vlast. Ko­mu­ni­stič­ka
par­ti­ja ni­je nig­de, pa ni u Ki­ni, iz­me­ni­la to­ko­ve isto­ri­je, iako je tra­gič­no
po­ku­ša­la. Sa­da se za­me­će de­ba­ta o dve za­go­net­ke: u či­jim ru­ka je vlast
i sa­dr­ži­na vla­sti?
Sa po­sled­njeg Kon­gre­sa KPK (2012) sa­op­šte­no je da je „ne­pro­men­lji­
va vla­da­ju­ća po­zi­ci­ja Par­ti­je, to je od­lu­ka ko­ja sti­že iz Isto­ri­je i vo­lje na­ro­
da“. Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja Ki­ne je ozva­ni­če­na „naj­pro­duk­tiv­ni­jom sna­gom
i spi­ri­tu­al­nom ci­vi­li­za­ci­jom“. Par­ti­ja je u sklo­pu dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, ni­je
iz­nad njih. Sto­ga je, bez sum­nje, po­gre­šno sva­ko raz­mi­šlja­nje o do­gled­
noj bu­duć­no­sti Ki­ne bez Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je. Si Djin­ping je ostao ve­ran
tra­di­ci­ji: „Par­ti­ja je vla­da­ju­ća sna­ga na­ci­je.“ Djin­ping je sta­sao u cen­tral­
noj par­tij­skoj ide­o­lo­škoj ško­li, te ni­je čud­no da je od­lu­ke Kon­gre­sa KPK
pro­tu­ma­čio re­či­ma pret­nje sva­kom „ko po­ku­ša­va da pot­ko­pa­va le­gi­tim­
nost Par­ti­je i ko zah­te­va imi­ta­ci­ju za­pad­nog si­ste­ma“. Am­bi­ci­je Djin­pin­
ga su oči­gled­ne.
Oštar stav je sa­dr­žan u nje­go­voj ana­li­zi: „Ne­pri­ja­telj­ske unu­tra­šnje
i spolj­ne sna­ge ho­će da ne­gi­ra­ju iz­van­re­dan isto­rij­ski pro­gres ki­ne­ske na­
ci­je, ko­ji je ostva­ri­la na­ša Par­ti­ja. Oni di­ja­bo­li­zi­ra­ju Par­ti­ju da bi po­ri­ca­li
nje­nu vlast na če­lu ze­mlje.“ „Ja­ki čo­vek“ Si zah­te­va „oču­va­nje ide­o­lo­ške
či­sto­će Par­ti­je i uda­lja­va­nje iz re­do­va Par­ti­je ko­rum­pi­ra­nih, iz­o­pa­če­nih
i ne­iz­le­či­vih ele­me­na­ta“, on go­vo­ri o „ne­do­stat­ku ide­ja, par­tij­skom za­
stra­nji­va­nju, na­pu­šta­nju osnov­nih za­kon­skih na­če­la, što sla­bi auto­ri­tet
Par­ti­je u na­ro­du. Iz­ve­sni ula­ze u Par­ti­ju ne za­to što ve­ru­ju u mark­si­zam
i što že­le da gra­de so­ci­ja­li­zam bo­ja Ki­ne i po­be­du ko­mu­ni­zma, ne­go ra­di
sti­ca­nja lič­nih pri­vi­le­gi­ja“. Si „za­te­že uzde“, a osta­je po­ru­ka re­vo­lu­ci­je:
Par­ti­ja je ne­za­men­lji­va na če­lu na­ro­da, dr­ža­ve i ar­mi­je.
284
 Ko vlada u Kini?

Vlast u Ki­ni je čvr­sto u ru­ka­ma Si Djin­pin­ga i nje­go­vih isto­mi­šlje­

ni­ka. Iz­vor auto­ri­te­ta, ako sa­da ne od­lu­ču­ju­će vla­sti, či­ni ri­val­ska „šan­
gaj­ska kli­ka“ Dji­jan­ga Ce­mi­na, sna­žnog vo­đe Ki­ne 1989, ko­ji je bio 13 go-
­di­na, naj­du­že po­sle Mao Ce­dun­ga, na če­lu voj­ne ko­mi­si­je, ne­iz­o­stav­ne
di­men­zi­je u vla­da­ju­ćoj struk­tu­ri. U Ki­ni ne po­sto­ji opo­zi­ci­ja, ali Dji­jang
u od­ma­klim go­di­na­ma ni­je još na­pu­stio are­nu. Si­gur­no je da ne po­sto­ji
„ne­ras­ki­di­vo je­din­stvo“ u vr­hu Ki­ne. Mo­glo bi se tvr­di­ti da tra­je pre­ćut­
no pri­mir­je u sen­ci do­bro učvr­šće­nog Si Djin­pin­ga, „če­lič­nog de­spo­ta“,
za koga se ne mo­že pri­me­ni­ti ki­ne­ska uz­re­či­ca „oštar iz­va­na, me­kan iz­
nu­tra“. Ne mo­že se po­re­ći, do­tle, da se Si vr­lo sme­lo pri­hva­tio „re­vo­lu­
cio­nar­nih re­for­mi“ Ki­ne.
Sud­bo­no­sno je­ste to da je Ki­na u eko­nom­skom im­pe­ri­jal­nom za­no­
su ušla u glo­bal­ni na­ci­o­nal­ni pre­o­bra­žaj. „Cr­ve­ni prin­če­vi“ sa di­plo­ma­ma
ču­ve­nih svet­skih uni­ver­zi­te­ta, a ne par­tij­skih ško­la, sa­da pred­sta­vlja­ju vr­
hun­sku po­slov­nu eli­tu. Sme­šte­ni su na od­lu­ču­ju­će po­zi­ci­je na­ci­o­nal­nog
raz­vo­ja. Mo­žda ima­ju par­tij­sku knji­ži­cu, ali ni­su par­tij­ski ide­o­lo­zi, već čel­
ni­ci in­du­strij­skih i ban­kar­skih gru­pa­ci­ja pla­ne­tar­nih po­slov­nih di­men­zi­
ja, ve­šti gra­di­te­lji mo­der­nog eko­nom­skog si­ste­ma, oni od­re­đu­ju smer­ni­ce
raz­vo­ja azij­skog ko­lo­sa, dok Par­ti­ja je­ste vred­nost, ali ne vlast u efi­ka­snom
pri­vred­nom si­ste­mu. Ka­že se da Ki­na po­sta­je „dru­štvo pred­u­zi­ma­ča“ svet­
skog ugle­da. Jed­no je si­gur­no, Ki­na ni­je „par­tij­ska dr­ža­va“, ne­go je Par­
ti­ja sve vi­še dr­žav­na.
Sa­da vla­da eko­no­mi­ja či­ji za­ko­ni pri­rod­no od­je­ku­ju u sfe­ra­ma Par­
ti­je. Sto­ga je Ki­na otvo­ri­la vra­ta ma­te­ri­jal­nim vred­no­sti­ma. Deng je uz­
vik­nuo sme­lo u car­stvu pro­le­ter­ske be­de: „Obo­ga­ti­ti se, to je slav­no!“ Ne
iz­ne­na­đu­je, on­da, da na­ci­o­nal­na vlast pre­ra­sta u sve sna­žni­ji eko­nom­ski
si­stem, u ko­me od­lu­ču­ju­ći zna­čaj str­plji­vo sti­ču in­te­re­si dr­ža­ve, dok moć
ide­o­lo­gi­je i dog­ma Par­ti­je, ne utvr­đu­ju smer­ni­ce na­ro­da. Par­ti­ja ni­je sa­da
re­žim te­ro­ra, strah na­met­nut na­ro­du i ne­do­dir­lji­vo jed­no­mi­šlje. Ki­ne­ske
ma­se sti­ču sa­vre­me­ne vred­no­sti ži­vo­ta, jer se svet­ska „re­vo­lu­ci­ja zna­nja“
sve­stra­no uklo­pi­la u op­šti pre­po­rod Ki­ne. Sud­bo­no­sna je bi­la za­po­vest Den­
ga: „Otvo­ri­ti Ki­nu sve­tu.“ Do­du­še, Zid ni­je sru­šen, sa­mo su vra­ta otvo­re­na.
Tre­ba­lo bi raz­u­me­ti da se Ki­na otvo­ri­la stra­nom ka­pi­ta­lu, ali ne za­
pad­nom li­be­ral­nom ka­pi­ta­li­zmu. U dr­žav­ni si­stem do­du­še pro­di­ru iz­ve­sne
vr­li­ne kla­sič­nog ka­pi­ta­li­zma, na pri­mer, pri­vat­ni ka­pi­tal i za­ko­ni rob­nog
tr­ži­šta. Ki­na bez za­ma­šnog uče­šća stra­nog ka­pi­ta­la, pre­ci­zno „ka­pi­ta­la
bez otadž­bi­ne“, ne bi mo­gla da ostva­ru­je na­ci­o­nal­ni pre­o­bra­žaj. Za­to je­ste
ne­iz­be­žno, efi­ka­snost raz­vo­ja zah­te­va, da dr­ža­va po­ste­pe­no pre­u­zi­ma po­
zi­ci­je Par­ti­je, pa ta­ko u Cen­tral­nom ko­mi­te­tu za­jed­no se­de sta­ri pro­le­te­ri
i no­vi mi­li­jar­de­ri. Ta­ko je pro­bu­đe­ni im­pe­ri­jal­ni na­ci­o­na­li­zam na pu­tu da
za­me­ni „re­vo­lu­ci­o­nar­ni in­ter­na­ci­o­na­li­zam“, iako je u Sta­tu­tu KPK za­pi­sa­
no: „Vr­hun­ski ideal i ko­nač­ni cilj Par­ti­je je­ste us­po­sta­vlja­nje ko­mu­ni­zma!“
285
Hereticus, 1–2/2016 Momo Pudar

Sa­vre­me­ne smer­ni­ce Ki­ne se sle­va­ju u svet­ske to­ko­ve. Ki­na je sra­

sla sa me­đu­na­rod­nom eko­no­mi­jom, fi­nan­si­ja­ma i teh­no­lo­gi­jom. Je­di­no
tako mo­že da bu­de na vr­hu eko­nom­skih si­la. Ne­ma sum­nje, ce­li svet je sve
vi­še eko­nom­ski, a sna­žna eko­no­mi­ja je ra­zo­ri­la is­klju­či­vu vlast po­li­ti­ke,
uklju­ču­ju­ći i u Ki­ni. Ki­na je oba­ve­zna da sle­di po­hod mon­di­ja­li­za­ci­je bez
gra­ni­ca i nje­ne za­ko­ne ko­ji za­di­ru u su­ve­re­ni­tet sva­ke dr­ža­ve. Par­ti­ja ne
mo­že ope­ra­tiv­no da ru­ko­vo­di mon­di­ja­li­zo­va­nom eko­no­mi­jom, utka­nom
u struk­tu­ru dr­ža­ve. Svi se ku­nu u ver­nost ide­ji ko­mu­ni­zma, čak i no­vo­
pe­če­ni mi­li­jar­de­ri ko­ji ne če­ka­ju za­po­vest Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je. Za­to sve
ja­sni­je ne od­lu­ču­je ide­o­lo­gi­ja Par­ti­je već za­ko­ni stvar­no­sti Ki­ne u me­đu­
na­rod­nim od­no­si­ma.
Fran­sis Fu­ku­ja­ma tvr­di da „no­va teh­no­krat­ska eli­ta upra­vlja Ki­nom
i zna da su mark­si­zam i ide­o­lo­ški prin­ci­pi pre­sta­li da bu­du od­go­va­ra­ju­
ći vo­di­te­lji ki­ne­ske po­li­ti­ke. Pri­vlač­nost li­be­ral­nih ide­ja do­bi­ja sve ve­ću
sna­gu, dok se eko­no­mi­ja sve vi­še otva­ra sve­tu“. Fu­ku­ja­ma ka­že da sto­ti­
ne hi­lja­da Ki­ne­za stu­di­ra na za­pad­nim uni­ver­zi­te­ti­ma i za­klju­ču­je: „Ma­lo
je ve­ro­vat­no, da će oni, ka­da se vra­te ku­ći da bi ru­ko­vo­di­li sa­vre­me­nom
ze­mljom, pri­hva­ti­ti da Ki­na bu­de je­di­na na­ci­ja ko­ju ne­će za­hva­ti­ti ve­li­ki
val de­mo­kra­ti­je.“ Fu­ku­ja­ma upo­zo­ra­va si­le Za­pa­da da se sve mo­der­ni­ja
i sve sna­žni­ja Ki­na svr­sta­va u vo­de­ći stroj sve­ta, ne sna­gom Par­ti­je ne­go
sna­gom eko­no­mi­je i so­ci­jal­nim bu­đe­njem, ključ­nom isti­nom na­še epo­he.
„Pret­po­sta­vi­mo“, na­sta­vlja Fu­ku­ja­ma, „da je mark­si­zam-le­nji­ni­zam
pre­stao da bu­de od­lu­ču­ju­ći či­ni­lac u spolj­noj po­li­ti­ci dr­ža­ve, eto per­spek­
ti­ve ko­ja još ni­je ostva­re­na, ali je po­sta­la mo­guć­nost u to­ku po­sled­njih go­
di­na.“ Fu­ku­ja­ma je ste­kao do­vo­ljan uvid u to da se Par­ti­ja ne­iz­be­žno me­
nja pod pri­ti­skom du­bin­skog me­nja­nja glo­ma­zne na­ci­je i me­nja­nja sve­ta.
Ame­rič­ki isto­ri­čar ho­će još da nam ka­že da Par­ti­ja ni­je ono što se ve­ruj
da je­ste: ap­so­lut­ni go­spo­dar Ki­ne. Iz­u­ze­tan fi­lo­zof­ski ta­le­nat Fu­ku­ja­me
ipak ne uspe­va da nad­vla­da za­pad­nu ide­o­lo­šku di­sci­pli­nu, te tvr­di: „Ki­nu
ni­je mo­gu­će da­nas pro­gla­si­ti li­be­ral­nom de­mo­kra­ti­jom, i da­lje vla­da KPK,
ko­ja ni­čim ne po­ka­zu­je da pri­sta­je da pre­da vlast. Re­žim na­sta­vlja da sle­di
ver­nost mark­si­zmu kao ide­o­lo­škoj osno­vi.“
Sve što se po­sled­njih de­ce­ni­ja de­ša­va u Ki­ni ne mo­že bi­ti bi­lans
jed­ne Par­ti­je, to je po­hod ljud­skog gi­gan­ta i marš isto­ri­je. Raz­i­gra­na „ki­
ne­za­ci­ja“ i eko­nom­ska moć su se udru­ži­le, uve­re­ne da će struk­tu­ru ki­
ne­skog dru­štva či­ni­ti so­ci­jal­ne ma­se, a ne „pro­le­ter­ske kla­se“. Mo­der­ne
ki­ne­ske pro­le­te­re ne kra­si ide­o­lo­gi­ja Ma­o­vog vre­me­na, ne­go mu­ko­tr­pan
rad­ni na­por za do­sto­jan i bo­lji ži­vot. Is­hod bit­ke za na­ci­o­nal­ni pre­o­bra­
žaj od­lu­či­će se na fron­tu ra­da i ši­ri­ni dru­štve­ne mo­bi­li­za­ci­je. Ali, još se
ne na­zi­re si­gu­ran iz­laz iz za­ča­ra­nog la­vi­rin­ta ki­ne­skog si­ste­ma i ras­ple­ta
ki­ne­ske za­go­net­ke. Mno­go je po­ka­za­te­lja ko­ji sve­do­če o to­me da ne­sta­ju
286
 Ko vlada u Kini?

ma­o­i­stič­ke dog­me u vi­ho­ru raz­buk­ta­log na­ci­o­na­li­zma, osnov­ne po­lu­ge

re­ži­ma i vre­lo „vru­ćeg“ pa­tri­o­ti­zma.
Ju­če Hu, da­nas Si, moć­ni su dr­žav­ni­ci, a us­put­no par­tij­ski funk­cio­
ne­ri; oni za­se­da­ju na sku­po­vi­ma še­fo­va dr­ža­va, a ne kon­gre­si­ma par­ti­ja.
Raz­log je vi­dljiv: Si Djin­ping ni­je sa­mo vo­đa Par­ti­je, već da­le­ko vi­še, šef
dr­ža­ve i ko­man­dant oru­ža­nih sna­ga, ko­je či­ne oko­sni­cu vla­sti.
Pred­sta­vlja to na­sled­stvo struk­tu­re Ve­li­ke re­vo­lu­ci­je, sa­da li­še­ne sve­
moć­nog „kul­ta lič­no­sti“. Da­nas ko­lek­tiv­na eki­pa vo­di na­ci­ju u par­tij­skom
de­ko­ru, njen čel­nik je od­go­vor­ni dr­žav­nik ko­ji za­stu­pa osnov­ne in­te­re­se
dr­ža­ve, po­seb­no u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma. S tim u ve­zi, za­ni­mlji­vo je
ci­ti­ra­ti re­či ne­mač­kog kan­ce­la­ra Hel­mu­ta Šmi­ta, iz­re­če­ne Den­gu: „U osno­
vi, vi ste la­žov, pre­ten­du­je­te da ste ko­mu­ni­sta, a sle­di­te uče­nje Kon­fu­či­ja.“
Deng je od­go­vo­rio: „Pa, šta!“
Ki­na ima „ja­kog čo­ve­ka“, ali ne­ma go­spo­da­ra, ne vla­da dik­ta­tu­ra,
ne­go auto­ri­tar­ni dr­žav­ni si­stem. Ki­na u je­ku mo­der­ni­za­ci­je tra­ži sop­stve­
ne dru­štve­ne i so­ci­jal­ne vred­no­sti u ko­ji­ma se na­zi­ru kli­ce me­nja­nja po­
li­tič­kog si­ste­ma. Na sna­zi je zva­nič­na de­vi­za: „De­mo­kra­ti­ja je pra­ved­no
re­še­nje su­prot­no­sti u kri­lu na­ro­da.“ Par­ti­ja ni­je vi­še to­ta­li­tar­na, ali još
nad­zi­re ide­o­lo­ško-po­li­tič­ku di­sci­pli­nu ma­sa, za­bra­nju­ju se auto­nom­ne
po­li­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je, sin­di­ka­ti i sred­stva ma­sov­nog in­for­mi­sa­nja. Ko­li­
ko mo­že još da tra­je ta­kav re­žim? Sa­da sa­mo zna­mo da je Ki­na u vr­tlo­gu
obi­lja že­lja, ide­ja i ak­ci­ja, u uz­bur­ka­nom kre­ta­nju ma­sa ko­je tra­že ži­vot­nu
šan­su u na­ci­o­nal­nom pre­po­ro­du.
Neo­p­hod­no je da­kle pre­i­spi­ti­va­nje mi­si­je Par­ti­je u to­ku ra­đa­nja nove
Ki­ne. Lon­don­ski Fa­nen­šel Tajms, baš s tim u ve­zi, ob­ja­vlju­je raz­go­vor sa
jed­nim pro­fe­so­rom Par­tij­ske ško­le Cen­tral­nog ko­mi­te­ta Ko­mu­ni­stič­ke par­
ti­je Ki­ne. „Odr­žan je se­mi­nar“, ka­že pro­fe­sor, „sa gru­pom čla­no­va ru­ko­
vod­stva Par­ti­je. Oni su po­sta­vi­li pi­ta­nje ko­li­ko vre­me­na će Par­ti­ja, pre­ma
va­šem mi­šlje­nju, osta­ti još na vla­sti i ka­da mi pred­vi­đa­mo da će ne­sta­ti?
Re­ći ću iskre­no, to je pi­ta­nje ko­je po­sta­vlja­ju svi Ki­ne­zi, iako ni­je te­ško
od­go­vo­ri­ti na pi­ta­nje.“ Ovaj tre­nu­tak za­di­re u je­zgro isti­ne Ki­ne, ka­da za­
la­zi u ma­glo­vi­tu de­ce­ni­ju za­ma­šnih re­for­mi dru­štve­nog si­ste­ma, po­seb­no
po­li­tič­kog. In­te­res je ce­log sve­ta šta će uči­ni­ti ki­ne­ski dra­go­ni.
Do­ma­ći si­stem osta­je čvr­sto u raz­i­gra­nim bo­ja­ma „ki­ne­za­ci­je“, pra­
će­ne gor­dim kri­kom: „Ki­na iz­nad sve­ga.“ Otu­da je na­me­ta­nje da Ki­na ko­
pi­ra tu­đi po­li­tič­ki si­stem uda­ra­nje gla­vom o zid, a uvoz za­pad­ne de­mo­
kra­ti­je ide­o­lo­ška be­smi­sli­ca. Fu­ku­ja­ma sum­nja u to da će još du­go bi­ti
ta­ko: „Ki­na po­sta­vlja naj­o­zbilj­ni­ji iza­zov ide­ji da je li­be­ral­na de­mo­kra­ti­ja
uni­ver­zal­ni mo­del raz­vo­ja.“ Po­bi­ja uko­re­nje­nu tvrd­nju da je­di­no za­pad­
ni si­stem ima vred­nost. Fu­ku­ja­ma ne pri­hva­ta, isto ta­ko, stav da je Ki­na
za­se­ban, odvo­jen svet pod „man­da­tom ne­ba“. Ki­na se uhva­ti­la u svet­sko
287
Hereticus, 1–2/2016 Momo Pudar

ko­lo, to je isto­rij­ska šan­sa da mi­li­jar­du i če­ti­ri sto­ti­ne mi­li­o­na Ki­ne­za kro­

či u sa­vre­me­ne to­ko­ve ži­vo­ta. Mark­so­va ide­ja ko­mu­ni­zma u Ki­ni je­di­no
te­o­ret­ski sve­do­či o to­me da ka­pi­ta­li­zam ima al­ter­na­ti­vu.
Niz na­ci­o­nal­nih zbi­va­nja, me­đu­tim, po­tvr­đu­je da Par­ti­ja ni­je do­brog
zdra­vlja. No­vi li­der Si Djin­ping go­vo­ri da se „Par­ti­ja su­o­ča­va sa mno­gim
pro­ble­mi­ma, glo­đu je ko­rup­ci­ja, na­gri­za­ju pre­va­re, ona se odvo­ji­la od na­
ro­da, za­pa­la u for­ma­li­zam i bi­ro­kra­ti­ju. Ako mi­sli čla­no­va i ka­dro­va Par­ti­
je ni­su či­ste, nji­ho­ve ide­je ne mo­gu bi­ti so­lid­ne, a po­li­tič­ki stav mo­že bi­ti
ko­le­bljiv“. Pr­vo što je uči­nio Si, to je dži­nov­ski na­ci­o­nal­ni po­hod pro­tiv
ko­rup­ci­je, to­li­ko du­bo­ko za­šle u sve po­re dru­štva, ce­li si­stem vla­sti, čak
u vr­hu Par­ti­je, što ote­ža­va nor­ma­lan rad dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja. Ko­rup­ci­ja
je po­sta­la ne­vi­dlji­va vlast, ho­će da dik­ti­ra od­lu­ke i ve­što za­o­bi­la­zi za­ko­ne,
u če­mu obil­no uspe­va.
Na­ci­ju su uz­dr­ma­la dva skan­da­la: „afe­ra Bo“ i „afe­ra Ču“, dvo­ji­ce vr­
hun­skih li­de­ra, što je iza­zva­lo sum­nju ma­sa u ko­rekt­no za­kon­sko i mo­ral­no
vođ­stvo Par­ti­je. Iz­vr­še­na „čist­ka“ par­tij­skog i dr­žav­nog apa­ra­ta je ot­kri­la
ma­sov­nu za­ra­že­nost pr­lja­vim nov­cem. Pr­vi me­se­ci po­ho­da pro­tiv ko­rup­
ci­je su ot­kri­li ume­ša­nost u pre­va­re i skan­da­le 51 vi­ce­mi­ni­stra. Sve je bi­lo
mo­gu­će u do­bro or­ga­ni­zo­va­noj par­tij­skoj oli­gar­hi­ji. U vođ­stvu Ki­ne ni­su
odi­sta ni­ka­da bi­le či­ste vo­de: za­ve­ra Lin Pi­jao, „ban­da če­tvo­ro“, „kul­tur­na
re­vo­lu­ci­ja“ i Ti­je­nan­men. „Afe­re“ Bo i Ču su ipak iz­ne­na­di­le Ki­nu i svet.
Bo Si­laj je bio „ko­mu­ni­stič­ki ba­ron“, nje­gov otac Bo Ji­bo je svr­stan
me­đu „osam be­smrt­nih“ vo­đa ma­o­i­stič­ke re­vo­lu­ci­je. Bo se na­la­zio na če­lu
Par­ti­je u ur­ba­nom ko­lo­su Čong­king sa pre­ko tri­de­set mi­li­o­na sta­nov­ni­ka,
uzo­ru mo­der­nog raz­vo­ja ze­mlje. Ana­li­ti­ča­ri svo­de „afe­ru“ na su­kob kon­
zer­va­ti­va­ca i re­for­mi­sta oko dve vi­zi­je Ki­ne na ras­kr­sni­ci pu­ta u bu­duć­
nost: no­stal­gi­je ma­o­i­zma i pre­po­ro­da ze­mlje u sti­lu Den­ga. „Afe­ra“ ot­kri­va
u vr­hu vla­sti me­ša­vi­nu za­pad­nih i bolj­še­vič­kih skan­da­la: ko­rup­ci­ju, špi­ju­
ni­ra­nje, ne­za­ko­ni­to bo­ga­će­nje, oda­va­nje dr­žav­nih taj­ni i ra­zor­no ri­val­stvo.
Oče­ki­va­lo se da Bo na Kon­gre­su KPK (2012) bu­de svr­stan me­đu
„de­vet im­pe­ra­to­ra“, je­zgro Par­ti­je, ar­mi­je i dr­ža­ve. Pri­pa­dao je „le­vi­ci“
Par­ti­je, tu i ta­mo pod­se­ćao na dok­tri­nu ma­o­i­zma i ra­si­pao po­pu­lar­ne Ma­
o­ve „cr­ve­ne pe­sme“, što je na­šlo eho u no­stal­gič­nim sre­di­na­ma, oštro je
kri­ti­ko­vao po­rast so­ci­jal­ne po­de­le Ki­ne­za. „Ako sa­mo ma­nji­na bu­de bo­
ga­ta“, go­vo­rio je Bo, „to nam ka­že da smo mi na pu­tu u ka­pi­ta­li­zam i da
smo do­ži­ve­li slom.“ Bo je hteo da bu­de „re­vo­lu­ci­o­nar­ni za­vod­nik“, ide­o­
lo­ški sa­put­nik mu je bi­la vr­lo moć­na su­pru­ga, kći slav­nog ge­ne­ra­la u ra­tu
pro­tiv ja­pan­ske oku­pa­ci­je, a nji­hov sin je bio go­di­na­ma ras­ko­šan stu­dent
u Oks­for­du i Har­var­du.
Afe­ra je buk­nu­la 2012, uoči za­kon­ske sme­ne vođ­stva dr­ža­ve i Par­ti­
je. Ki­ne­zi­ma je zva­nič­no štu­ro ob­ja­vlje­no da je Bo uklo­njen zbog „kr­še­nja
288
 Ko vlada u Kini?

di­sci­pli­ne Par­ti­je“. Škr­te re­či, me­đu­tim, skri­va­ju ve­li­ku isti­nu: bor­bu za

vlast u vr­hu Par­ti­je. Zva­nič­na no­vin­ska agen­ci­ja Ksin­hua sa­op­šti­la je da
je Bo hteo ono što Par­ti­ja ni­je hte­la u pre­o­bra­ža­ju ze­mlje. Bo­o­va su­pru­ga
je okri­vlje­na za smrt jed­nog bri­tan­skog gra­đa­ni­na i pra­nje pr­lja­vog nov­
ca. Ki­nom je pro­tut­njao val „gla­snog ša­pu­ta­nja“, go­vo­ri­lo se da je Bo pri­
pre­mao „dr­žav­ni puč“. U na­ci­o­nal­noj de­ba­ti je uče­stvo­va­lo če­ti­ri sto­ti­ne
pe­de­set mi­li­o­na in­ter­na­u­ta i tri sto­ti­ne mi­li­o­na blo­ge­ra, što opo­vr­ga­va
tvrd­nju da je „za­ro­blje­na mi­sao“ ki­ne­skog na­ro­da, iako zva­nič­na cen­zu­ra
ni­je po­lo­ži­la oruž­je.
„Slu­čaj Ču“ pred­sta­vlja skan­dal ko­ji je imao svet­ski od­jek. Ču je bio
mi­ni­star za dr­žav­nu bez­bed­nost, član Stal­nog ko­mi­te­ta, je­zgra Par­ti­je. Mi­
ste­ri­o­znu oso­bu su zva­li „ti­gar“. Op­tu­žen je za oda­va­nje dr­žav­nih taj­ni
i or­ga­ni­zo­va­nje aten­ta­ta na Si Djin­pin­ga, o če­mu ne­ma zva­nič­nog do­ka­
za. Ka­da je uhap­šen za­ple­nje­ni su ban­kar­ski ra­ču­ni na šest mi­li­jar­di do­
la­ra, obli­ga­ci­je u ino­stran­stvu u vred­no­sti osam i po mi­li­jar­di do­la­ra! Ču
je or­ga­ni­zo­vao raz­gra­na­tu ko­rup­ci­o­na­šku po­ro­dič­nu dru­ži­nu, uhap­še­no
je oko 300 čla­no­va nje­go­ve po­ro­di­ce. Ču je osu­đen na do­ži­vot­nu ro­bi­ju.
Osta­la je sum­nja Ki­ne­za u je­din­stvo Par­ti­je, a sme­na u vr­hu ze­mlje 2012.
iz­vr­še­na je u du­hu ki­ne­ske mu­dro­sti: is­pra­zni ka­vez i uve­di no­ve pti­ce.
Ki­ne­zi ne re­me­te po­sao, ni­ti sa­pli­ću Par­ti­ju u do­bro­do­šlom na­ci­
o­nal­nom pre­po­ro­du. Tra­ju do­du­še sna­žni so­ci­jal­ni pro­te­sti ko­ji ne­ma­ju
na­ci­o­nal­nu di­men­zi­ju, ni­ti po­li­tič­ku sa­dr­ži­nu, oni su van bor­be za vlast,
nji­hov je cilj po­bolj­ša­nje uslo­va ži­vo­ta. U Ki­ni ina­če ne po­sto­ji or­ga­ni­zo­
va­na po­li­tič­ka opo­zi­ci­ja, Mark­so­va ide­ja so­ci­ja­li­zma ni­je ne­gi­ra­na, ali je
osu­đe­na ide­o­lo­gi­ja bolj­še­vi­zma. Za­to se u Ki­ni ni­je de­si­la re­pri­za pro­pa­sti
evrop­skih kom­par­ti­ja i nji­hov iz­la­zak iz isto­ri­je. Ulo­ga Par­ti­je, oslo­bo­đe­
ne ma­o­i­zma, je­ste u to­me da bu­de ide­o­lo­ški pu­to­kaz, sim­bol re­vo­lu­ci­je
i da ču­va po­li­tič­ko za­tiš­je i so­ci­jal­ni mir, što je uda­lja­va iz ope­ra­tiv­ne vla­
sti dr­ža­ve. Pre­po­rod Ki­ne je iz­me­nio me­sto dr­ža­ve, po­li­ti­ke, eko­no­mi­je,
ide­o­lo­gi­je u si­ste­mu vla­sti.
Po­li­tič­ki bi­ro KPK zna ina­če da je „neo­p­hod­no bo­lje ru­ko­vo­đe­nje
dru­štvom“. Na Kon­gre­su KPK 2012. za­klju­če­no je da je­ste nu­žno „mak­
si­mal­no oslo­bo­đe­nje dru­štve­nog di­na­mi­zma u ci­lju ja­ča­nja osnov­nih či­
ni­la­ca na­ci­o­nal­ne stvar­no­sti“. Re­a­lan je zah­tev, sva­ka­ko, iz­laz iz mark­
si­stič­kih dog­mi. Za­to se Po­lit­bi­ro iz­ja­snio za fa­vo­ri­zo­va­nje „no­vih ide­ja
u obla­sti upra­vlja­nja dru­štvom i po­bolj­ša­nja ži­vot­nog sta­nja na­ro­da“. Par­
ti­ja je raz­u­me­la da je­di­no isto­vre­me­ni di­na­mič­ni eko­nom­ski i dru­štve­ni
raz­voj ze­mlje ga­ran­tu­je so­ci­jal­ni mir. Ki­ne­ski po­li­ti­ko­log Li Ke­gi­ang za­
go­va­ra „oba­ve­zno po­sto­ja­nje eko­nom­ske i so­ci­jal­ne de­mo­kra­ti­je“. Ki­na
mo­že na­sta­vi­ti raz­voj bez Par­ti­je, ali ne mo­že bez osva­ja­nja de­mo­kra­ti­je.
Po­zna­va­o­ci du­bin­skog pre­o­bra­ža­ja ki­ne­ske na­ci­je go­vo­re o ob­no­vi
uče­nja mu­dra­ca Kon­fu­ci­ja, ro­đe­nog pet ve­ko­va pre Hri­sta. Bio je iza­šao
289
Hereticus, 1–2/2016 Momo Pudar

iz isto­ri­je u Ma­o­vo vre­me, ko­ji ga je pro­kleo po­što „osu­đu­je Ki­nu na sla­

bost i ne­moć“. Ma­o­i­sti su go­vo­ri­li da je kon­fu­ci­ja­ni­zam „sim­bol fe­u­dal­nog
i rop­skog dru­štva“, Kon­fu­ci­je je vas­kr­snuo u svom sja­ju po­sle pro­pa­sti „ve­
li­ke pro­le­ter­ske kul­tur­ne re­vo­lu­ci­je“. Deng mu je pru­žio ru­ku i Kon­fu­ci­je
je za­o­rao du­bo­ke bra­zde u ki­ne­skom dru­štvu. Ki­nu, kon­fu­cij­ski sna­žno
obo­je­nu, na­rod je sve­srd­no do­če­kao, za­do­vo­ljan jer „tre­ba ob­no­vi­ti za­po­
sta­vlje­ne du­bo­ke ki­ne­ske isti­ne i zlat­no vre­me“. Ki­ne­zi tu­ma­če mu­drost
Kon­fu­ci­ja kao Bi­bli­ju.
Za­to kon­fu­ci­ja­ni­zam ni­je sa­mo no­stal­gi­ja ki­ne­ske pro­šlo­sti, to je
sa­da je­zgro du­hov­ne, mo­ral­ne i ži­vot­ne mi­sli Ki­ne­za. Da­nas se ži­vot­ni
to­ko­vi ljud­skog dži­na ne mo­gu ta­na­no raz­u­me­ti bez Kon­fu­ci­ja. Nje­go­va
fi­lo­zo­fi­ja je tra­ži­la red u dr­ža­vi, što je na­šlo eho u te­ku­ćem pre­o­bra­ža­ju
na­ci­je. Ka­da se tra­ži isti­na o ki­ne­skom si­ste­mu ne mo­že se za­o­bi­ći „po­vra­
tak“ Kon­fu­ci­ja, iako on ni­je za­me­nio Mark­sa. U zo­ni re­al­no­sti ni­je, sva­
ka­ko, dvoj­stvo „ide­o­lo­gi­ja“ mark­si­zma i kon­fu­ci­ja­ni­zma. Da li je ču­do da
je u „ko­mu­ni­stič­koj“ Ki­ni „vas­kr­snuo“ taj uči­telj na­rod­ne mu­dro­sti. Sa­da
se Kon­fu­ci­je nu­di ce­lom sve­tu kao soft po­wer ki­ne­skih vr­li­na ži­vo­ta i ra­da
har­mo­nič­nog dru­štva bez ve­re i bo­ga.
„Na­rod­ni kon­fu­ci­ja­ni­zam“ pri­ka­zan je u obi­lju knji­ga, fil­mu, te­le­
vi­zi­ji, u sve­tu su osno­va­ni mno­gi „cen­tri Kon­fu­ci­ja“. Marks je za do­ma­ću
upo­tre­bu, a Kon­fu­ci­je je­ste po­ku­šaj da svet bo­lje raz­u­me pre­po­rod Ki­ne
i opo­vrg­ne „bolj­še­vič­ku sli­ku“ ko­ja pro­go­ni Ki­nu. Nor­mal­no je oče­ki­va­ti
da kon­fu­ci­ja­ni­zam, za­jed­no sa bu­di­zmom, ta­o­i­zmom, čak hri­šćan­stvom,
une­se pro­me­ne u dru­štve­no bi­će Ki­ne­za. Ki­ne­ska mu­drost gla­si: „Ri­be
ne mo­gu ži­ve­ti bez vo­de.“ Sva­ka­ko, ne tre­ba oče­ki­va­ti de­mo­kra­ti­ju ko­ju
zna­mo, gi­ba­nje na­ci­je se usme­ru­je pre­ma si­ste­mu da­nas bez ime­na. Si
Djin­ping vi­dlji­vo ko­ri­sti ljud­ske vr­li­ne kon­fu­ci­ja­ni­zma da bi si­šao u na­
rod i na­ja­vlji­vao „no­vi po­če­tak“ grad­nje si­ste­ma „na­rod­ne de­mo­kra­ti­je“.
Ple­nar­no za­se­da­nje vođ­stva Par­ti­je odr­ža­no iza za­tvo­re­nih vra­ta
u za­vr­šni­ci 2014, raz­ma­tra­lo je „upra­vlja­nje ze­mljom shod­no za­ko­nu“.
Či­nje­ni­ca da je eki­pa Si Djin­pin­ga od­lu­či­la da tra­ži po­što­va­nje za­ko­na
upu­ću­je na za­klju­čak da vođ­stvo ze­mlje zna da je pri­bli­ža­va­nje si­ste­mu
dr­ža­ve pra­va ne­iz­be­žna nu­žnost u na­šoj epo­hi. „Auto­ri­tet za­ko­na je oba­
ve­za, ako ze­mlja ho­će da po­stig­ne eko­nom­ski raz­voj, či­sto upra­vlja­nje
i so­ci­jal­nu prav­du“, ka­že se u od­lu­ka­ma ple­nu­ma. „Auto­ri­tet za­ko­na ni­je
u pro­ti­vu­reč­no­sti sa „dik­ta­tu­rom na­rod­ne de­mo­kra­ti­je“, ka­ko pi­še vla­din
Glo­bal Tajms, ko­ji iz­la­zi na en­gle­skom je­zi­ku. Ra­zu­mlji­vo, ni­je reč o za­pad­
nom si­ste­mu „dr­ža­ve pra­va“, po­što osta­je ne­pre­la­zna ide­o­lo­ška gra­ni­ca.
Ki­na se u ljud­skom gi­ba­nju su­o­ča­va sa ja­snom vo­ljom na­ci­je da
se na­pu­šta idej­na uko­če­nost i vla­da­nje jed­no­mi­šlja. Po­kre­ta­nje de­ba­te
o raz­re­še­nju ni­za na­ci­o­nal­nih pro­ble­ma, po­seb­no usa­vr­ša­va­nja po­li­tič­kog
290
 Ko vlada u Kini?

si­ste­ma, mo­ra oba­ve­zno da iza­đe iz okvi­ra Par­ti­je i za­đe u ma­se. Uvod­

ni­čar dnev­ni­ka Žen­min Ži­bao, zva­nič­ni or­gan Par­ti­je, ova­ko tu­ma­či vox
po­pu­li: „Na­še dru­štvo je pred troj­nim iza­zo­vom: mi pre­la­zi­mo iz za­tvo­re­
nog dru­štva u otvo­re­no dru­štvo, iz po­ljo­pri­vred­nog dru­štva u in­du­strij­
sko dru­štvo, iz si­ste­ma plan­ske eko­no­mi­je u si­stem so­ci­ja­li­stič­ke tr­ži­šne
eko­no­mi­je. Po­re­me­ćaj u troj­stvu iza­zi­va dru­štve­ne na­pe­to­sti i po­ja­vu so­
ci­jal­nih struk­tu­ra u ko­ji­ma de­lu­ju raz­li­či­ti in­te­re­si.“
Uvod­ni­čar sa­ve­sno iz­vla­či po­u­ke raz­i­gra­ne stvar­no­sti na­ci­je: „No­
še­ni vo­ljom da bra­ne sop­stve­ne in­te­re­se, Ki­ne­zi sve ma­sov­ni­je zah­te­va­
ju slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja, za­pi­sa­nu u usta­vu. Oni uče­stvu­ju u na­ci­o­nal­nim
kre­ta­nji­ma i do­pri­no­se re­for­ma­ma eko­nom­skog, po­li­tič­kog, so­ci­jal­nog
i kul­tur­nog raz­vo­ja ze­mlje.“ Re­al­na je oce­na da vođ­stvo ze­mlje mo­ra bi­ti
sprem­no da te­melj­no ana­li­zi­ra ras­po­lo­že­nje i hte­nja na­ro­da, po­rast so­ci­
jal­ne ne­jed­na­ko­sti, ide­ja o otva­ra­nju Ki­ne sve­tu, ob­no­vu kon­fu­ci­jan­skog
uče­nja. Jed­no­stav­no, Ki­na je pred ri­zič­nim iza­zo­vi­ma, ka­ko uskla­di­ti me­
nja­nje Par­ti­je sa me­nja­njem ze­mlje i svet­ske za­jed­ni­ce.
Žen­min Ži­bao pi­še, me­đu­tim, da se va­ra­ju svi ko­ji u re­for­ma­ma vide
no­vu ide­o­lo­šku ori­jen­ta­ci­ju Par­ti­je. Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja Ki­ne ne me­
nja ide­ju so­ci­ja­li­zma, to ne tre­ba oče­ki­va­ti, ne­go usa­vr­ša­va dr­žav­ni red,
uklju­ču­ju­ći po­li­tič­ki si­stem u du­hu ose­buj­ne do­ma­će de­mo­kra­tič­no­sti.
Te re­či zva­nič­nog or­ga­na Par­ti­je, po­ve­zu­ju „ki­ne­ski so­ci­ja­li­zam“ i „ki­ne­
sku de­mo­kra­ti­ju“, ko­je ni­su u do­me­tu re­al­no­sti. Za­to se oštro kri­ti­ku­je
sek­ta­ško i ko­rup­ci­o­na­ško po­na­ša­nje lo­kal­nih struk­tu­ra Par­ti­je ko­je gra­be
vlast i ma­te­ri­jal­nu ko­rist, što iza­zi­va so­ci­jal­ne pro­te­ste, na­ro­či­to se­o­skog
ži­vlja. Ki­ne­zi do­du­še bo­lje ži­ve i zna­ju da de­mo­kra­ti­ja ni­je da­nas nji­hov
na­su­šni hleb, la­kon­ski za­klju­ču­je Žen­min Ži­bao.
Oce­na je za­pad­nih ge­o­stra­te­ga da „eko­nom­ski ka­pi­ta­li­zam“, nu­žno
me­nja Ki­nu, kao što je me­njao Ame­ri­ku. Fran­cu­ski eko­no­mi­sta Alen Menk
go­vo­ri o „ki­ne­skom sve­tu ko­ji sti­že“, Ki­sin­džer tvr­di da je „Ki­na na do­brom
pu­tu“, Fu­ku­ja­ma ka­že da je „ki­ne­ski si­stem efi­ka­sni­ji od za­pad­nog“, pro­
fe­sor Har­var­da Ste­fan Ro­ač je za­klju­čio: „Ja ne sa­ve­tu­jem ni­ko­me da se
kla­di da Ki­na ne­će po­sti­ći na­ci­o­nal­ni pre­po­rod.“ Ame­rič­ki isto­ri­čar Dej­vid
Lan­des, autor de­la Bo­gat­stvo i si­ro­ma­štvo na­ro­da, za­go­va­ra te­melj­no okre­
ta­nje ko­lo­su: „Sva­ko ko že­li da raz­u­me eko­nom­ski raz­voj sve­ta tre­ba da
stu­di­ra Ki­nu. Ni­ka­da to­li­ko mi­li­o­na lju­di ni­je iza­šlo iz si­ro­ma­štva.“ Za­to
će bor­ba pro­tiv si­ro­ma­štva od­lu­či­ti o sud­bi­ni mo­der­ne Ki­ne.
Tre­ba­lo bi ve­ro­va­ti fi­lo­zo­fi­ma da je mo­der­na isto­ri­ja pred ka­pi­ja­ma
no­ve Ki­ne u ko­joj objek­tiv­no ne mo­že da osta­ne isti dru­štve­ni i po­li­tič­ki
si­stem, a ta­ko ni mo­del vla­sti. On­da se mo­že raz­u­me­ti „po­vra­tak Kon­fu­ci­
ja“. Ki­ni su neo­p­hod­ni za­ko­ni mo­der­nog ure­đe­nja dr­ža­ve u zna­ku po­be­de
eko­no­mi­je nad za­ča­u­re­nom po­li­ti­kom. Sto­ga, sna­ga Ki­ne je­ste eko­no­mi­ja,
291
Hereticus, 1–2/2016 Momo Pudar

ni­je Par­ti­ja. Vi­še ne od­lu­ču­je „par­tij­ska di­sci­pli­na“, ne­go teh­no­lo­ške vred­

no­sti, raz­voj ot­kri­va da ide­o­lo­gi­ja bolj­še­vi­zma ni­je bi­la na­su­šni in­te­res,
ni­ti strast ki­ne­skog na­ro­da. Sa­da mi­li­jar­da i po Ki­ne­za uoča­va opi­plji­vo,
sva­ko­dnev­no, da ula­zi u sa­vre­me­ni ži­vot, ne­po­znat na­ci­ji ko­ja „ne­ma isto­
rij­ski po­če­tak“, ka­ko ka­žu fi­lo­zo­fi.
Sud­bo­no­san za Ki­nu u na­red­nim de­ce­ni­ja­ma bi­će is­hod iz­grad­nje
azij­skog mo­de­la raz­vo­ja dru­štva, ko­ji se objek­tiv­no po­ja­vlju­je, shod­no mi­
šlje­nju eko­no­mi­sta, kao mo­gu­ća al­ter­na­ti­va raz­vo­ju Za­pa­da.
Su­šti­na azij­skog mo­de­la bi­će, po­ru­ču­je Pe­king, so­ci­jal­ni pre­o­bra­
žaj u slu­žbi raz­vo­ja na­uč­nog stva­ra­la­štva, pro­gre­sa eko­no­mi­je i fi­lo­zo­fi­je
urav­no­te­že­nog ži­vo­ta, on­da te­žnja na­ro­da za rav­no­prav­no­šću, a ne isto­
vet­no­šću. Pr­va že­lja Ki­ne­za je­ste so­ci­jal­na de­mo­kra­ti­ja, te­melj dru­štve­ne
pra­ved­no­sti. Ta­ko se Ki­ne­zi­ma zva­nič­no tu­ma­či sa­dr­žaj na­ci­o­nal­nog pre­
po­ro­da, iako de­mo­kra­ti­ja tap­ka u gu­stim ma­gla­ma.
Ki­ne­ski po­li­ti­ko­log Zeng Bi­jian, sma­tran u Ame­ri­ci ve­ro­do­stoj­nim
tu­ma­čem po­li­ti­ke Pe­kin­ga, pi­še u Fo­rin Ofi­su: „Ki­na tra­ži no­vi me­đu­na­rod­ni
po­li­tič­ki i eko­nom­ski red ko­ji mo­že bi­ti ostva­ren pro­gre­siv­nim re­for­ma­
ma i me­đu­na­rod­nom de­mo­kra­ti­za­ci­jom. Ki­na ne­će sle­di­ti put Ne­mač­ke
ko­ji je vo­dio u Pr­vi svet­ski rat, ni­ti put Ne­mač­ke i Ja­pa­na ko­ji se za­vr­šio
pro­pa­šću nji­ho­vih he­ge­mo­ni­stič­kih am­bi­ci­ja u Dru­gom svet­skom ra­tu.
Ki­na ne­će, ta­ko­đe, imi­ti­ra­ti ve­li­ke si­le ko­je su se oti­ma­le za do­mi­na­ci­ju
nad sve­tom za vre­me hlad­nog ra­ta.“ Dok se svet pi­ta, na­ro­či­to za­pad­na
eli­ta, ku­da ide i šta ho­će Ki­na, od­go­vor Pe­kin­ga je pre­ci­zan: har­mo­ni­čan
red, bez ra­ta i he­ge­mo­ni­zma. Ali, sa ili bez Par­ti­je?
Za­pad sum­nja da će Ki­na bi­ti de­mo­krat­ska tvo­re­vi­na. Upor­no se
po­na­vlja da pre­o­bra­žaj na­ci­je ne mo­že bi­ti ostva­ren bez za­la­že­nja u te­
melj­nu iz­me­nu po­li­tič­kog si­ste­ma i dr­žav­ne struk­tu­re, a oba­ve­zno je ko­
pi­ra­nje za­pad­nih ustav­nih in­sti­tu­ci­ja. Eto gru­be gre­ške: Ki­na po­ka­zu­je
am­bi­ci­ju da bu­de al­ter­na­ti­va Ame­ri­ci, ali uz po­moć ame­rič­kog ka­pi­ta­la
i teh­no­lo­gi­je. Ni­ko ne po­ri­če da se str­plji­vo ra­đa mo­der­na Ki­na. Ame­rič­
ka eli­ta, me­đu­tim, sma­tra Ki­nu opa­snom, po­što je sa­ču­va­la pro­gram­sku
reč so­ci­ja­li­zam i vred­nost ide­ji Mark­sa. Ame­ri­ka ne ve­ru­je da Ki­na re­a­li­
zu­je ose­buj­ni po­li­tič­ki si­stem kao iz­raz no­ve stvar­no­sti, već da na­sta­vlja
ide­o­lo­ške am­bi­ci­je iz re­vo­lu­ci­je. Ja­sno je do­tle da Ki­na ne mo­že osta­ti
u za­kr­žlja­lom po­li­tič­kom si­ste­mu.
Neo­p­hod­no je, bez sum­nje, da se iz­beg­ne ri­zik du­blje­nja ne­rav­no­
te­že iz­me­đu za­mr­log po­li­tič­kog si­ste­ma i di­na­mi­zma eko­nom­skog raz­vo­ja.
Vođ­stvo dr­ža­ve se još dr­ži pra­vi­la „de­le­gi­ra­nje eko­nom­ske vla­sti, a kon­cen­
tra­ci­ja po­li­tič­ke vla­sti“. Fran­cu­ski Ku­ri­je in­ter­na­si­o­nal pi­še o „de­snoj eko­
no­mi­ji i le­voj po­li­ti­ci“. Pre­ma to­me, te­ku­ća re­for­ma auto­ri­tar­nog re­ži­ma
oba­ve­zno na­la­že me­nja­nje po­li­tič­ke struk­tu­re. Ko­re­ni­ti pre­po­rod na­ci­je
292
 Ko vlada u Kini?

upu­ću­je na lo­gi­čan za­klju­čak: KPK je sva­ki dan sve vi­še sred­stvo, a sve
ma­nje vlast. Da­lji pre­o­bra­žaj Ki­ne će za­vi­si­ti ka­kvo će bi­ti cen­tra­li­zo­va­no
vođ­stvo dr­ža­ve, bi­ro­krat­sko ili re­for­ma­tor­sko, u ci­lju mo­der­ni­za­ci­je na­ci­
je i ob­li­ko­va­nja dr­ža­ve pra­va.
Usa­vr­ša­va­nje po­li­tič­kog si­ste­ma je iz­u­zet­no slo­žen i ri­zi­čan pro­blem.
Ki­na je oba­ve­zna da otva­ra eta­pu ula­ska na­ro­da u in­sti­tu­ci­je dr­ža­ve, po­
što ni­je vi­še og­nji­šte bolj­še­vič­kog dog­ma­ti­zma. Za­to je do­ne­dav­ni pre­mi­
jer Ven Dji­a­bao upo­zo­ra­vao: „Par­ti­ja mo­ra da no­si de­mo­krat­ski raz­voj,
u pro­tiv­nom, ona će iz­gu­bi­ti sve što je po­stig­nu­to. Naj­te­gob­ni­je je da Kina
pre­va­zi­đe ne­u­rav­no­te­žen i lo­še uskla­đen na­ci­o­nal­ni raz­voj. Nu­žan je sta­
bi­lan eko­nom­ski rast, sa­dr­žaj­ni­ja de­mo­kra­ti­za­ci­ja i mo­de­ran so­ci­jal­ni si­
stem, to je neo­p­hod­no za kva­li­tet ma­de in Chi­na. Ali, ne tre­ba po­žu­ri­va­ti
isto­ri­ju.“ Ven je bio ener­gi­čan za­go­vor­nik pro­do­ra ki­ne­skog soft po­wer.
Fu­ku­ja­ma je ta­ko­đe ba­cio po­gled na ki­ne­ske taj­ne. „Mi mo­že­mo ima­ti
dva od­go­vo­ra o bu­duć­no­sti svet­skog po­li­tič­kog raz­vo­ja. Pr­vi se od­no­si na
Ki­nu. Mo­de­ran po­li­tič­ki si­stem tre­ba da ob­je­di­nju­je tri in­sti­tu­ci­je: sna­žnu
dr­ža­vu, auto­ri­tet za­ko­na i po­li­tič­ku od­go­vor­nost vla­de. Ki­na se da­nas br­zo
raz­vi­ja, ali po­se­du­je je­di­no sna­žnu dr­ža­vu (on ne spo­mi­nje Par­ti­ju). Da li
je ta­kva si­tu­a­ci­ja du­go­roč­no odr­ži­va? Da li Ki­na mo­že na­sta­vi­ti eko­nom­
ski rast i ču­va­ti po­li­tič­ku sta­bil­nost bez auto­ri­te­ta za­ko­na i bez po­li­tič­ke
od­go­vor­no­sti vla­de? Da li so­ci­jal­na mo­bi­li­za­ci­ja, pod­stak­nu­ta eko­nom­
skim raz­vo­jem, mo­že bi­ti su­zdr­ža­na dr­žav­nom sa­mo­vla­šću, ili će vo­di­ti
neo­do­lji­vo do de­mo­krat­skog uče­šća? To je da­nas ne­re­šen pro­blem Ki­ne.“
Pi­ta­nja Fu­ku­ja­me uka­zu­ju na to da će isto­rij­sko me­nja­nje bi­ća i mo­ći
ki­ne­ske na­ci­je bi­ti dug marš na­ci­o­nal­nog pre­o­bra­ža­ja. Stra­te­zi go­vo­re da
je oči­gled­na ne­iz­ve­snost ko­ja iz­vi­re iz pre­la­znog pe­ri­o­da u ko­me se na­la­zi
Ki­na. Usu­đu­jem se da ka­žem, to je­ste me­ša­vi­na vred­no­sti post­ka­pi­ta­li­zma
i pre­vre­me­na ide­ja so­ci­ja­li­zma, što ni­je ni za­pad­ni ka­pi­ta­li­zam, ni­ti is­toč­ni
ko­mu­ni­zam. Mno­ge či­nje­ni­ce ot­kri­va­ju da je na sna­zi nji­hov kom­pro­mis
u to­ku na­ci­o­nal­nog raz­vo­ja, eto re­al­no­sti „ki­ne­skog ču­da“. Da­nas je pre­u­
ra­nje­no utvr­di­ti ka­len­dar pre­u­re­đe­nja azij­skog gi­gan­ta, jer se tek ob­li­ku­je
nje­gov dru­štve­ni, po­li­tič­ki i eko­nom­ski red. Za­to je­ste za­go­net­ka ko vla­da
u Ki­ni, po­što ne vla­da Par­ti­ja?

293
Hereticus, 1–2/2016 Momo Pudar

Letnja oluja, ulje-platno, 100 x 100 cm, 1976.

294
 ...................

POLEMIKE
...................

Vojislav P. Jelić
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

OVIM PUTEM NE ODOSMO U KORINT

Na­ja­vlje­na kao do­ga­đaj go­di­ne u kul­tu­ri srp­sko­ga na­ro­da ne­dav­no

je ob­ja­vlje­na knji­ga pod na­slo­vom: Avram Mra­zo­vić, Ru­ko­vod­stvo za slo­ven­
sko kra­sno­reč­je, Som­bor, 2015. A na­sta­la je tru­dom i na­sto­ja­njem zdru­že­
nih iz­da­va­ča: Grad­ska bi­bli­o­te­ka „Kar­lo Bi­je­lic­ki“ Som­bor, Isto­rij­ski arhiv
u Som­bo­ru, Vu­ko­va za­du­žbi­na u Be­o­gra­du. Da ova ra­do­sna vest o isto­rij­
ski va­žnom po­du­hva­tu bla­go­vre­me­no do­spe do što ve­ćeg br­o­ja slu­ša­la­ca
i či­ta­la­ca po­bri­nu­li su se, ko­li­ko mi je po­zna­to, Ra­dio Be­o­grad 2, Na­rod­
na bi­bli­o­te­ka Sr­bi­je i Po­li­ti­ka svo­jim Kul­tur­nim do­dat­kom. O po­me­nu­tom
do­ga­đa­ju sa­znao sam, kao slu­ša­lac Ra­dio Be­o­gra­da, da će knji­ga bi­ti pred­
sta­vlje­na pod svo­do­vi­ma Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke u uto­rak 8. de­cem­bra 2015,
tač­no u pod­ne. O knji­zi su go­vo­ri­li Vla­di­mir Jer­ko­vić, u ime iz­da­va­ča,
pr­of. dr Sto­jan Ber­ber kao je­dan od ured­ni­ka, pre­vo­di­lac pr­o­ta sta­vro­for
(sic!) Mi­li­voj R. Mi­ja­tov, za­tim pr­of. dr Ti­ho­mir Pe­tro­vić kao re­cen­zent
i dr Mi­o­drag Ma­tic­ki u ime Vu­ko­ve za­du­žbi­ne. U Po­li­ti­ki­nom Kul­tur­nom
do­dat­ku od 5. de­cem­bra 2015. go­di­ne on je ob­ja­vio pri­kaz pod na­slo­vom
Be­se­de za lju­bi­te­lje slo­ven­skog je­zi­ka. U Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci sam pri­su­stvo­
vao ovom „kul­tur­nom do­ga­đa­ju“ i na mo­ju sre­ću, od iz­da­va­ča do­bio pri­
me­rak na dar, na če­mu im i ovo­ga pu­ta iskre­no za­hva­lju­jem. Obra­tio sam
se uče­sni­ci­ma sku­pa da ih oba­ve­stim o ne­kim po­je­di­no­sti­ma ve­za­nim za
isto­ri­jat ove knji­ge i nje­nog pre­vo­đe­nja na srp­ski, ali to ni­je bi­la naj­bo­
lja pri­li­ka da se o sve­mu ras­pra­vlja pred ma­lo­broj­nom pu­bli­kom ko­ja je,
u naj­ve­ćem br­o­ju, u pre­sto­ni­cu do­šla uglav­nom iz Mra­zo­vi­će­vog Som­bo­ra.
Le­ti­mi­čan po­gled na tekst Mra­zo­vi­će­vog pri­ruč­ni­ka za re­to­ri­ku, u pre­-
vo­du Mi­li­vo­ja Mi­ja­to­va, ot­kri­va nam o ka­kvom je pre­vo­di­o­cu i struč­nja­ku
za re­to­ri­ku reč. Ali naj­pre da vi­di­mo ka­ko o pre­vo­di­o­cu pi­še dr Mi­o­drag
Ma­tic­ki u svo­me pri­ka­zu: „Na­i­me tre­ba­lo je da se na­đe pre­vo­di­lac ko­ji će
tač­no pre­ve­sti ovo de­lo na sa­vre­me­ni srp­ski knji­žev­ni je­zik, da ono bu­de
pri­stu­pač­no ši­rem kru­gu či­ta­la­ca, po­seb­no mla­di­ma ko­ji­ma je Mra­zo­vić
svo­je de­lo na­me­nio, a da pri tom sa­ču­va pa­ti­nu knji­žev­nog je­zi­ka pred­
vu­kov­ske epo­he. Sna­ge i sprem­no­sti da se upu­sti u ta­kvu avan­tu­ru imao
295
Hereticus, 1–2/2016 Vojislav P. Jelić

je pr­o­ta-sta­vro­for Mi­li­voj R. Mi­ja­tov, vr­stan pre­vo­di­lac cr­kve­no-bo­go­slov­

ske li­te­ra­tu­re i de­la ota­ca Cr­kve.“ Ne znam da li je autor pri­ka­za imao
pr­o­ti­nu knji­gu u ru­ka­ma, ali već na pr­vim stra­ni­ca­ma Mra­zo­vi­će­vog pri­
ruč­ni­ka pr­o­ta pre­vo­di upra­vo ode­ljak o re­to­ri­ci u ko­me na­la­zi­mo ovu re­
če­ni­cu: „Shod­no to­me, drev­ni Kvin­ti­li­a­ni, ali i naj­no­vi­ji re­to­ri – Še­ler –
sma­tra­ju da su od­red­be re­to­ri­ke ve­o­ma do­bre, te je na­zi­va­ju na­u­kom ko­ja
nas uči va­žno­sti ja­snog, sa­že­tog, le­pog i umil­nog ka­zi­va­nja, ali i to­me da
zna­mo gde tre­ba obi­la­to i sa mno­go re­či go­vo­ri­ti“.1 Kod Mra­zo­vi­ća, me­
đu­tim, sto­ji da su od sta­rih auto­ra Kvin­ti­li­jan, a od no­vi­jih Še­ler, na isti
na­čin de­fi­ni­sa­li po­jam re­to­ri­ka, te da su je sto­ga shva­ta­li kao ve­šti­nu da
se ne­što ja­sno, ra­zlo­žno i umil­no, pa po­ne­kad i obil­no ka­že. Sva­ki či­ta­lac,
ko­ji zna ma­kar ne­što iz isto­ri­je be­sed­ni­štva, zbu­ni­će se pred ovom sin­tag­
mom „drev­ni Kvin­ti­li­a­ni“ – kao da je reč o ne­kom drev­nom na­ro­du, a ne
o rim­skom pr­o­fe­so­ru re­to­ri­ke Mar­ku Fa­bi­ju Kvin­ti­li­ja­nu (1. sto­le­će po­sle
Hri­sta). Iz ovo­ga tek­sta ja­sno je da „vr­sni pre­vo­di­lac“ Mi­ja­tov ne vla­da ni
je­zi­kom sa ko­ga pre­vo­di, a ni ma­te­ri­jom, tj. re­to­ri­kom ko­joj je po­sve­ćen
ovaj pri­ruč­nik. Ni­je ov­de kraj na­šim mu­ka­ma sa re­to­rič­kim za­vr­zla­ma­ma
ko­ji­ma nas je da­ri­vao pre­vo­di­lac. U odelj­ku svo­ga pri­ruč­ni­ka gde Mra­zo­
vić go­vo­ri o sti­lu, Mi­ja­tov je ova­ko pre­veo uvod­ne re­če­ni­ce: „Po­je­di­nač­ni
stil de­li se na: a) la­kon­ski; b) an­tič­ki; v) azi­jat­ski; i g) ro­dij­ski.2 Ni­je te­ško
u ovo­me ni­zu pre­po­zna­ti la­kon­ski i ro­dij­ski, ali an­tič­ki je oči­gled­no atič­
ki, a azi­jat­ski je azi­jan­ski. Pre­vo­di­lac je i sam u Pred­go­vo­ru re­kao da se
po­du­hva­tio te­škog i od­go­vor­nog po­sla, ali i da je za struč­nu ter­mi­no­lo­gi­
ju tra­žio po­moć od struč­nja­ka ko­jim se i za­hva­lju­je na sa­rad­nji. Sa­rad­nja
oči­gled­no ni­je uro­di­la plo­dom. Ne­ka on sam ka­že ka­ko se od­lu­čio na ovaj
po­du­hvat: „I, na­po­slet­ku: kao što se u svo­je vre­me Avram Mra­zo­vić pri­
hva­tio mu­ko­trp­no­ga po­sla i na svo­ja ple­ća sta­vio oba­ve­zu da on­da­šnjim
uče­ni­ci­ma na­pi­še udž­be­nik iz Re­to­ri­ke, ta­ko se isto i ja, ne­do­stoj­ni i sla­
ba­šan, pri­hva­tih mu­ko­trp­nog i sla­do­snog pre­vo­đe­nja na srp­ski je­zik nje­
go­vog van­red­nog ra­da, ka­ko bi se za­do­vo­lji­le in­te­lek­tu­al­ne po­tre­be na­še
na­u­ke želj­ne mla­do­sti, naj­dra­že na­de lju­blje­ne nam Otadž­bi­ne, ka­ko ve­li
Avram Mra­zo­vić!“.3 Ne sum­njam u na­me­ru pre­vo­di­o­če­vu da za po­tre­be
na­še mla­de­ži, želj­ne na­u­ke, uči­ni do­stup­nim ovo va­žno Mra­zo­vi­će­vo de­lo,
ali ka­ko on­da raz­u­me­ti da su sve od­red­ni­ce, po­re­klom iz kla­sič­nih je­zi­ka,
uglav­nom po­gre­šno pre­ne­se­ne. Ne­ki ter­mi­ni u Mra­zo­vi­će­vom pri­ruč­ni­ku
ta­ko­đe su manj­ka­vi u ovo­me smi­slu, pa sto­ga ne­će­mo na­vo­di­ti po­je­di­ne
pri­me­re za ter­mi­ne ko­ji su ili po­gre­šno štam­pa­ni u iz­vor­ni­ku ili su u pre­
vo­du ne­ki la­tin­ski ter­mi­ni ili iz­re­ke štam­pa­ni ći­ri­li­com. Pre­vo­di­lac se ni­je

1 Avram Mra­zo­vić, Ru­ko­vod­stvo za slo­ven­sko kra­sno­reč­je, Som­bor, 2015, 43.

2 Isto, str. 185.
3 Isto, str. 15.

296
 Ovim putem ne odosmo u Korint

po­tru­dio, a mo­rao je, da sve po­gre­ške is­pra­vi. Jer, od ka­kve su po­mo­ći bi­li
struč­nja­ci ko­ji su mu ne­se­bič­no po­ma­ga­li? Pre­vo­di­lac je kao no­vi­nu uz
svoj pre­vod do­dao, ka­ko sam ka­že, Po­pis lič­nih ime­na i poj­mo­va, ka­ko bi
či­ta­o­cu ob­ja­snio ma­nje po­zna­ta ime­na i poj­mo­ve iz an­tič­ke re­to­ri­ke. To
je spi­sak poj­mo­va pr­o­iz­volj­no oda­bra­nih, ta­ko da se ne vi­di nji­ho­vo me­sto
i ulo­ga u ovoj knji­zi. Da ne po­mi­nje­mo ime­na po­re­klom iz grč­kog i la­tin­
skog a ko­je pre­vo­di­lac po pra­vi­lu po­gre­šno na­vo­di. Uz to, ni­je pri­la­go­dio
poj­mo­ve pre­ma pra­vi­li­ma o tran­skri­bo­va­nju ter­mi­na iz kla­sič­nih i stra­nih
je­zi­ka na srp­ski. Otu­da se kod nje­ga ja­vlja Ani­bal (Ha­ni­bal), Isiod (He­
siod), Omir (Ho­mer), Ora­tie (Ho­ra­ci­je). Evo ka­ko naš pre­vo­di­lac ob­ja­šnja­
va ko je Ho­mer: „OMIR – Ho­me­ros, (Ho­mer) – naj­sta­ri­ji je­lin­ski po­e­ta;
ve­li­ki ep­ski pe­snik, pi­sac Ili­ja­de i Odi­se­je; u Ili­ja­di ope­vao Tr­o­jan­ski rat,
a u Odi­se­ji lu­ta­nja kra­lja Ita­ke – Odi­se­ja; o ži­vo­tu nje­go­vom ne­ma do­volj­
no po­da­ta­ka, pa ne­ki oprav­da­no mi­sle da je u pi­ta­nju mit­ska lič­nost, ko­ja
je bi­la sle­pa.“ Ili ovaj: „Ker­ver – (Ker­ber) – be­san pas, ko­ji sto­ji na vra­ti­ma
u pod­zem­ni svet, tj. u ad i ne do­zvo­lja­va iko­me da iz nje­ga iza­đe i po­beg­
ne; po­e­ta Orfej je ipak us­peo da ga za­ča­ra svo­jom pe­smom; nje­gov bes je
mo­gu­će uto­li­ti i ko­la­čem od me­da.“ To­li­ko o pre­vo­di­o­cu.
Po­go­vor uz ovaj pre­vod sa­sta­vio je re­cen­zent i „struč­njak za re­to­
ri­ku“ pr­of. dr Ti­ho­mir Pe­tro­vić. Već na sa­mo­me po­čet­ku svo­ga po­go­vo­ra
pr­o­fe­sor po­ka­zu­je da je te­melj­no pr­o­šao kr­oz tekst pre­vo­da Mra­zo­vi­će­vog
pri­ruč­ni­ka. Evo ka­ko pr­o­fe­sor go­vo­ri o sti­lo­vi­ma u re­to­ri­ci, onoj an­tič­koj,
na ko­ju smo uka­za­li i u pre­vo­du pr­o­te sta­vro­fo­ra Mi­li­vo­ja Mi­ja­to­va: „Sta­
ri Gr­ci su, upr­kos me­ša­nju, pre­ta­pa­nju i uza­jam­nom pr­o­ži­ma­nju je­zič­kih
va­ri­je­te­ta, raz­li­ko­va­li jed­no­sta­van (ni­ski) stil – ra­di do­ka­zi­va­nja, ume­ren
(sred­nji) – is­ka­zi­va­nje do­pa­dlji­vo­sti i uz­vi­šen – is­ti­ca­nje uz­bu­đe­nja. U li­
te­ra­tu­ri se po­mi­nju an­tič­ki stil – zgu­snu­to iz­la­ga­nje sa­dr­ža­ja, azij­ski – kit­
nja­sto iz­ra­ža­va­nje i ra­do­sni – kom­bi­no­va­nje an­tič­kog i azij­skog.“4 Po­zna­ti
struč­njak za re­to­ri­ku uz an­tič­ki, azij­ski do­da­je i ra­do­sni stil kao me­ša­vi­
nu pr­va dva. An­tič­ki i azij­ski je pre­u­zeo iz pr­o­ti­nog pre­vo­da, ali je ovi­ma
do­dao i svoj ori­gi­nal­ni i do sa­da ne­za­be­le­že­ni, ko­li­ko mi je po­zna­to, još
i ra­do­sni stil. Pred­la­žem da enig­mu raz­re­ši­mo ova­ko. Zna­mo da je an­tič­ki
za­pra­vo atič­ki, da je za azij­ski i azi­jat­ski is­prav­no azi­jan­ski, a ra­do­sni je
ro­do­ski stil. Ka­da je reč o sti­lu ni­je na­od­met da uka­že­mo, ma­kar na jed­
nom pri­me­ru, ka­kvim se stil­skim sred­stvi­ma slu­ži naš „po­zna­ti struč­njak
za re­to­ri­ku“ T. Pe­tro­vić u svo­jim na­uč­nim po­gle­di­ma o re­to­ri­ci te­la ili
ge­sto­vi­ma: „Bu­du­ći da su re­či u da­toj si­tu­a­ci­ji sa­me po se­bi ne­a­de­kvat­ne
i ne­do­re­če­ne, u Mra­zo­vi­će­vom de­lu se go­vo­ri o po­kre­ti­ma te­la kao po­seb­
nom vi­du vi­zu­el­ne in­ter­ak­ci­je. Sa­vre­me­ni auto­ri oso­bi­to pod­vla­če da ni­je
mo­gu­će go­vo­ri­ti uko­če­no, ne­po­kret­nog li­ca i bez­iz­ra­žaj­nih oči­ju; go­vo­ri

4 Isto, str. 266–267.

297
Hereticus, 1–2/2016 Vojislav P. Jelić

se svim go­vor­nim sig­na­li­za­ci­ja­ma i ce­lo­kup­nim bi­ćem. In­hi­bi­ra­ni de­lo­vi

te­la, bez pu­ne slo­bo­de go­vo­ra, či­ne be­se­du štu­rom i ne­ži­vo­pi­snom. Ve­
šti­na ne­ver­bal­nih mi­go­va i zna­ko­va ko­mu­ni­ka­ci­je od zna­ča­ja je za raz­u­
me­va­nje naj­slo­že­ni­jeg do­ga­đa­ja u čo­ve­ko­vom ži­vo­tu – di­rek­tan su­sret sa
dru­gim čo­ve­kom. Te­le­sna ori­jen­ta­ci­ja u pr­o­sto­ru, po­kre­ti, mi­mi­ka i uslov­
ne rad­nje omo­gu­ću­ju slu­ša­o­ci­ma lak­še pra­će­nje mi­sli i nji­ho­vo ve­zi­va­nje
i utvr­đi­va­nje. Su­šti­na (raz)go­vo­ra o ne­koj stva­ri bi­va u iz­u­zet­nom smi­slu
iz­gu­blje­na, ako se, osim sve­snih is­ka­za o njoj, ne uzme u ob­zir i ne­sve­sna
prat­nja: dr­ža­nje, po­kre­ti – gri­ma­se, iz­raz li­ca, usme­re­nost po­gle­da, kr­še­
nje ru­ku. Bez mo­to­rič­ke zo­ne go­vo­ra i dru­gih van­ver­bal­nih sim­bo­lič­kih
aka­ta, is­ti­če se na stra­ni­ca­ma knji­ge, mno­go re­če­nog osta­je ne­čuj­no.“5
Ovaj iz­van­red­ni do­ga­đaj u kul­tu­ri srp­skog na­ro­da oči­gled­no je pr­
vo­ra­zred­ni pr­o­ma­šaj. Svi su ošte­će­ni, po­naj­pre i naj­vi­še sam Mra­zo­vić.
Nje­gov trud da sa­sta­vi pri­ruč­nik za re­to­ri­ku, nje­go­vo zna­nje kla­sič­nih je­
zi­ka i re­to­ri­ke kao ve­šti­ne, ovi „struč­nja­ci“ su po­ku­ša­li da za­u­vek pre­kri­
ju mra­kom ne­zna­nja i ne­ma­ra. Ova­kvi tek­sto­vi u na­uč­nom sve­tu se po
pra­vi­lu ob­ja­vlju­ju dvo­je­zič­no, jer je reč o pre­vo­di­ma sa kla­sič­nih je­zi­ka.
Ne­ma sum­nje da je za srp­sku na­u­ku ru­sko­slo­ven­ski kla­sič­ni je­zik. Ovaj
tekst sam na­pi­sao sa ose­ća­njem ne­la­go­de i gor­či­ne jer sam uve­ren da
ova­ko ni­je mo­ra­lo bi­ti. Mo­rao sam da opi­šem šta se zbi­lo ka­ko bih za­šti­
tio stru­ku ko­jom se ba­vim i jed­nog vred­nog i zna­čaj­nog auto­ra na­še pr­ve,
na sla­ven­skom je­zi­ku, sa­sta­vlje­ne re­to­ri­ke, Avra­ma Mra­zo­vi­ća. Pre­po­ru­
ka da mla­di, đa­ci ili stu­den­ti, kao i struč­nja­ci ko­ji se ba­ve re­to­ri­kom, ovu
knji­gu ko­ri­ste, mo­že se shva­ti­ti sa­mo u ko­me­di­o­graf­skom klju­ču. Ona­ko
ka­ko je Ste­ri­ja na jed­no­me me­stu u svo­joj Re­to­ri­ci o rđa­vim pre­vo­di­ma
na­pi­sao: „Kad po­gle­di­mo na knji­ge, ko­je su u ovo po­sled­nje vre­me u Beo-
g­ ra­du iz­i­šle, mo­ra čo­ve­ku sr­ce da pla­če“.6 Ne­ko će re­ći da se ni­šta od Ste­
ri­ji­nog vre­me­na ni­je pr­o­me­ni­lo, osim pre­vo­di­la­ca. Da li je ta­ko, ne­ka či­
ta­o­ci sa­mi pr­os­ u­đu­ju.

5 Isto, str. 272–273.

6 Jo­van Ste­ri­ja Po­po­vić, Re­to­ri­ka, Zbor­nik isto­ri­je knji­žev­no­sti SA­NU, knj. 9, Be­o­
grad, 1974, 623.

298
 Besede
...............

BESEDE
...............

Na Prav­nom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du 27. ja­nu­a­ra 2016. go­

di­ne odr­ža­no je XXII tak­mi­če­nje u be­sed­ni­štvu stu­de­na­ta Prav­nog fa­kul­te­ta.
Po mi­šlje­nju ži­ri­ja Ne­nad Ob­ra­do­vić, je bio pr­vi u ka­te­go­ri­ji za­da­ta te­ma i ap­
so­lut­ni po­bed­nik, a ap­sol­vent Mla­den Stri­ko­vić osvo­jio je pr­vo me­sto u ka­te­
go­ri­ji slo­bod­na te­ma.
Ne­nad Ob­ra­do­vić je ro­đen 1991. go­di­ne u Kra­gu­jev­cu. Osnov­nu i sred­
nju ško­lu za­vr­šio je u Pan­če­vu. Prav­ni fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du za­
vr­šio je ok­to­bra 2015. go­di­ne, sa pro­seč­nom oce­nom 9,70. Stu­dent je ma­ster
stu­di­ja na Prav­nom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Sti­pen­di­sta je Fon­da
za mla­de ta­len­te Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. In­ten­ziv­no se ba­vi be­sed­ni­štvom. Kao
be­sed­nik uče­stvo­vao je na mno­gim kul­tur­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma ši­rom Sr­bi­je
kako re­vi­jal­nog ta­ko i tak­mi­čar­skog ti­pa. Imao je za­pa­že­no uče­šće i na Fe­sti­
va­lu be­sed­ni­šta­va „Sir­mi­um lux ver­bi u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Dva pu­ta je uče­
stvo­vao na Tak­mi­če­nju u be­sed­ni­štvu stu­de­na­ta Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­
te­ta u Be­o­gra­du: 2015. go­di­ne, bio je pr­vi u ka­te­go­ri­ji slo­bod­na te­ma, dok je
ovo­go­di­šnje tak­mi­če­nje za­vr­šio kao ukup­ni po­bed­nik. Te­ma nje­go­ve be­se­de je
„Na­u­či da bu­deš za­do­vo­ljan ma­lim“.
Mla­den Sti­ko­vić je ro­đen 1992. go­di­ne u Pri­bo­ju, ap­sol­vent je Prav­nog
fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Osvo­jio je pr­vo me­sto na tak­mi­če­nju u be­
sed­ni­štvu stu­de­na­ta Prav­nog fa­kul­te­ta u ka­te­go­ri­ji slo­bod­na te­ma i bio ukup­
ni po­bed­nik 2015. Na Fe­sti­va­lu be­sed­ni­štva „Sir­mi­um lux ver­bi“ u Srem­skoj
Mi­tro­vi­ci u ka­te­go­ri­ji in­ter­pre­ta­ci­ja 2015. go­di­ne osvo­jio je pr­vo me­sto. Na
ovo­go­di­šnjem tak­mi­če­nju na Prav­nom fa­kul­te­tu osvo­jio je pr­vo me­sto u ka­te­
go­ri­ji za­da­ta te­ma sa be­se­dom na te­mu: „Vladarska volja“.
U ovoj ru­bri­ci He­re­ti­cu­sa ob­ja­vlju­je­mo be­se­de Ne­na­da Ob­ra­do­vi­ća i Mla-
­de­na Sti­ko­vi­ća. Link nji­ho­vih be­se­da je: Ne­nad Ob­ra­do­vić/Не­над Об­ра­до­вић
– XXII tak­mi­če­nje u be­sed­ni­štvu, Mla­den Sti­ko­vić/Мла­ден Сти­ко­вић – XXII
tak­mi­če­nje u be­sed­ni­štvu.

299
Hereticus, 1–2/2016

Ne­nad Ob­ra­do­vić

NA­U­ČI DA BU­DEŠ ZA­DO­VO­LJAN MA­LIM

„Sve uče­ne lju­de u Sr­bi­ji tre­ba po­bi­ti“... „Sa­mo ta­ko vi­še ne­će se­me
smut­nje po na­ro­du se­ja­ti.“ Jed­no­stav­no i efi­ka­sno re­še­nje pred­lo­žio je Mi­
lo­šu Obre­no­vi­ću he­roj Dru­gog srp­skog ustan­ka Mi­lo­sav La­po­vac. „Bu­du­ći
da je Mi­lo­je Đak ko­ji je 1825. ustao na Mi­lo­ša znao po­ma­lo či­ta­ti i pi­sa­ti,
na Mi­lo­še­vom dvo­ru se sma­tra­lo da uče­ni lju­di bu­ne po­di­žu pro­tiv svo­ga
pra­vi­telj­stva“, pi­še Vuk Ka­ra­džić.
Uče­ni lju­di ono­ga do­ba, vo­đe Đa­ko­ve bu­ne, u To­po­li na Oplen­cu, pred
vi­še od 20.000 oku­plje­nih, na se­dam-osam me­sta či­ta­ju Mi­lo­še­va pi­sma
– da sva­ki Sr­bin ču­je šta ka­že go­spo­dar. De­mo­krat­ski, za­jed­no i pi­šu, pa sve
to tra­je. A je­di­ni Mi­lo­šev cilj je­ste za­ma­ja­va­nje na­ro­da, dok sku­pi voj­sku.
Đa­ko­va bu­na u kr­vi je ugu­še­na.
Od ta­da do da­nas pro­šlo je 190 go­di­na. Dug je niz na­ših ve­li­kih na­
uč­ni­ka i umet­ni­ka ko­ji su pre­ra­sli na­ci­o­nal­ne okvi­re obo­ga­ću­ju­ći i svet­
sku na­u­ku i kul­tu­ru.
Na dvo­ve­kov­nom pu­to­va­nju kroz kne­že­vi­nu i kra­lje­vi­nu, ko­mu­ni­
stič­ku i de­mo­krat­sku re­pu­bli­ku – na­ši in­te­lek­tu­al­ci su upo­tre­blja­va­ni i zlo­
u­po­tre­blja­va­ni, vo­đe­ni i za­vo­đe­ni. Lju­di sa naj­ve­ćim um­nim spo­sob­no­sti­
ma pa­da­li su na ko­le­na pred lju­de sa naj­ve­ćim stra­sti­ma i že­ljom za vla­šću.
Na­ši in­te­lek­tu­al­ci, i vlast – nji­ho­va je­di­na neo­svo­je­na tvr­đa­va.
Ko je u Sr­bi­ji bo­lje na­uč­ io da bu­de za­do­vo­ljan ma­lim od onih ko­ji
ima­ju pre­di­spo­zi­ci­je za ve­li­ka de­la? Ret­ki su bi­li iz­le­ti do­mi­na­ci­je in­te­lek­
tu­a­la­ca. Ka­ko ne­stvar­no de­lu­je pred­ve­čer­je Pr­vog svet­skog ra­ta – Jo­van
Žu­jo­vić, Cvi­jić, Sker­lić... Lju­ba Sto­ja­no­vić, Slo­bo­dan Jo­va­no­vić, Ni­ko­laj Ve­
li­mi­ro­vić... i mno­gi dru­gi... Sve su to bi­li pra­vi in­te­lek­tu­al­ci ko­ji ni­su bi­li
za­do­volj­ni ma­lim rad­nim so­ba­ma i usko­struč­nim po­slo­vi­ma. Od­go­vor­no
su iza­šli na po­li­tič­ko i na­ci­o­nal­no po­lje i da­va­li od­go­vo­re na ve­li­ka i te­ška
pi­ta­nja ko­ja se ti­ču sud­bi­ne nji­ho­vog na­ro­da. Reč in­te­lek­tu­a­lac, tre­ba da
ima pre mo­ral­ni, pa tek on­da pro­fe­si­o­nal­ni pri­zvuk.
Šta da­nas ra­de srp­ski in­te­lek­tu­al­ci? Ima li ih uop­šte, ko su? Je­su li
to pro­fe­so­ri uni­ver­zi­te­ta? Advo­ka­ti? Umet­ni­ci? Mo­že li to bi­ti stu­dent?
Ne go­vo­rim o ču­ve­nim po­lu­in­te­lek­tu­al­ci­ma – lak­ta­ši­ma, ko­je je od­lič­no
opi­sao Slo­bo­dan Jo­va­no­vić; oni svo­je do­bro oba­vlja­ju.
Go­vo­rim o pra­vim in­te­lek­tu­al­ci­ma, lju­di­ma ve­li­kog i ne­za­vi­snog uma,
go­vo­rim o lič­no­sti­ma sa in­te­gri­te­tom, ko­ji uvi­đa­ju dru­štve­ne pro­ble­me
i ima­ju hra­bro­sti i ener­gi­je da obez­be­de nji­ho­vo re­še­nje – to su pra­ve vo­đe
na­ro­da! Ako je već in­te­lek­tu­a­lac, kao ve­li­ki igrač, na­uč­ io da bu­de za­do­vo­
ljan ma­lim ulo­ga­ma, ni­je valj­da za­bo­ra­vio da nje­go­vim po­vla­če­njem ma­li
300
 Besede

po­sta­je gra­do­na­čel­nik, mi­ni­star, pred­sed­nik... ma­li po­sta­je vo­đa ce­log na­

ro­da pa i nje­ga sa­mog. Uvi­đa li to da­na­šnja uspa­va­na in­te­lek­tu­al­na eli­ta?
Ako uvi­đa, a ni­šta ne pred­uz­ i­ma, on­da je to još go­re. On­da je da­na­
šnja in­te­lek­tu­al­na eli­ta sa­mo skup pla­šlji­va­ca i in­te­res­dži­ja. Čast iz­u­zet­
nim po­je­din­ci­ma, a kal­ku­lan­ti­ma ne­ka je na čast va­zal­ni po­lo­žaj pre­ma
po­li­tič­kim moć­ni­ci­ma.
Iz­da­ja in­te­lek­tu­a­la­ca je dvo­stru­ka: in­sti­tu­ci­on ­ al­na i lič­na. Re­pre­
zen­ta­tiv­ni pri­mer – Srp­ska aka­de­mi­ju na­u­ka i umet­no­sti – naj­vi­ša na­uč­
na i umet­nič­ka usta­no­va u Sr­bi­ji, sa kon­ti­nu­i­te­tom od pre­ko 150 go­di­na,
svest i sa­vest na­ro­da, ka­ko je zo­vu reč­ni­kom dru­štve­nih mre­ža, Aka­de­mi­ja
se od­ja­vi­la. Bez ja­snog sta­va, po­ru­ke, za­la­ga­nja – kao da sa­mo če­ka po­li­
tič­ku od­lu­ku ko­jom bi bi­la uga­še­na kao, ne­pro­fit­ a­bil­na, ne­mo­der­na i ap­
so­lut­no be­smi­sle­na.
Pra­vac ko­jim se kre­će Aka­de­mi­ja mo­že se vi­de­ti u po­ste­pe­nom po­
ti­ski­va­nju dru­štve­nih na­uk ­ a. Uz če­tvo­ro­go­di­šnji iz­uz­ e­tak isto­ri­ča­ra umet­
no­sti De­ja­na Me­da­ko­vi­ća, od 1971. go­di­ne do da­nas, svi pred­sed­ni­ci Aka­
de­mi­je bi­ra­ni su iz pri­rod­njač­ko-teh­nič­ko-me­di­cin­skih ode­lje­nja.
U po­sled­nja če­ti­ri iz­bor­na ci­klu­sa, da­kle u po­sled­njih 10 go­di­na,
Ode­lje­nje dru­štve­nih na­u­ka do­bi­lo je sa­mo jed­nog čla­na. Naš pro­fe­sor
i aka­de­mik Da­ni­lo Ba­sta ka­že da to ni­je slu­čaj­no: „To pro­is­ti­če iz smi­šlje­
nih na­sto­ja­nja da se dru­štve­ne na­u­ke u Aka­de­mi­ji po­ste­pe­no po­ti­snu, za
po­če­tak mar­gi­na­li­zu­ju, a na kra­ju i sa­svim za­tru.“
Mo­ra­ju na­u­či­ti da bu­du za­do­volj­ni ma­lim. A KO će re­ša­va­ti ve­li­ke
dru­štve­ne pro­ble­me?
Šta je sa uni­ver­zi­te­ti­ma? Ni­je li baš naš fa­kul­tet pra­vi pri­mer vi­še­stru­
kih po­li­tič­kih pro­go­na? Pro­fe­sor ro­bi­jaš – zbog zlo­či­na mi­šlje­nja – Mi­ha­i­lo
Đu­rić, sa­mo je je­dan od ka­žnje­nih zbog hra­bro­sti i in­te­lek­tu­al­ne ča­sti i sa­
ve­sti. Za raz­li­ku od mno­gih, ni­je hteo da na­u­či da bu­du za­do­vo­ljan ma­lim.
Iz­da­ja na ni­vou lič­no­sti! – još ve­ća, te­ža i kom­pli­ko­va­ni­ja. In­te­res
i strah. Pro­fe­si­o­nal­ni po­li­ti­ča­ri – mi­ni­stri i pre­mi­je­ri ko­ji ni­ka­da u ži­vo­tu
ni­šta ni­su ra­di­li ima­ju po­tre­bu za in­te­lek­tu­al­ci­ma po­slu­šni­ci­ma. Ne mo­
gu se na­bro­ja­ti svi oni ko­ji su unov­či­li svo­ju in­te­lek­tu­al­nu po­dr­šku su­lu­
dih po­li­tič­kih od­lu­ka.
In­te­lek­tu­al­ci ko­ji još ima­ju ča­sti, po pra­vi­lu ne­ma­ju ni­šta vi­še osim
po­ne­kog kre­di­ta ko­ji mo­ra­ju is­pla­ti­ti. Osta­je im da se, po­put sta­ro­grč­kih
epi­ku­re­ja­ca i sto­i­ka u do­ba he­le­ni­zma, po­vu­ku u se­be, a lič­nu sre­ću, iden­
ti­tet i smi­sao ži­vo­ta da tra­že van po­li­tič­ke za­jed­ni­ce, ko­ju vi­še ne do­ži­vlja­
va­ju kao svo­ju.
I jed­ni i dru­gi, na­u­či­li su da bu­du za­do­volj­ni ma­lim. Gde su? Tu su,
me­đu va­ma, sta­ri­je ko­le­ge! Tu su me­đu na­ma, stu­den­ti! Gle­da­mo i usva­ja­mo
taj mo­del po­na­ša­nja, usa­vr­ša­va­mo ga. Do­kle, lju­di? Do­kle ge­ne­ra­ci­jo mo­ja?
301
Hereticus, 1–2/2016

Mladen Stiković

VLADARSKA VOLJA
Je­dan od osni­va­ča Srp­ske na­pred­ne stran­ke ka­že „da su srp­ske ze­
mlje, ze­mlje auto­kra­ti­je i da su par­la­men­ta­ri­zam i de­mo­kra­ti­ja ne­žne bilj­
ke ko­je će te­ško iz­ra­sti na ovim na­šim pro­sto­ri­ma“.
Zar ne zvu­če pro­roč­ki ove, sad već sto go­di­na sta­re, re­či Sto­ja­na No­
va­ko­vi­ća? Upra­vo je od­li­ka svih na­ših vla­da­ra gr­če­vi­ta že­lja da ih isto­ri­ja
po sva­ku ce­nu upam­ti kao ve­li­ke vo­đe. Do­sta je bi­lo vla­da­ra ko­ji su po­red
svog ime­na do­pi­si­va­li epi­tet ve­li­ki.
Ka­ra­đor­đe, ko­ji nam do­ne­se slo­bo­du, u od­lu­či­va­nju ni­je mno­go ma­
rio za tu­đe mi­šlje­nje. A Mi­loš ko­ji se iz­bo­ri za dr­ža­vu, vla­dao je kao ka­
kav is­toč­njač­ki de­spot. U su­ko­bu sa Dr­žav­nim sa­ve­tom, knez Alek­san­dar
zba­čen je baš u po­ku­ša­ju da što vi­še ovla­šće­nja pri­svo­ji za se­be. Zna­mo
kako su se po­gub­no za­vr­ši­le auto­krat­ske vla­da­vi­ne Mi­ha­i­la, Mi­la­na i Alek­
san­dra Obre­no­vi­ća. I ta­ko da­lje kroz dik­ta­tu­re kra­lja Alek­san­dra i Jo­si­pa
Bro­za, da bi­smo po­sled­nju de­ce­ni­ju XX ve­ka pro­ve­li u ap­so­lut­noj vla­sti
jed­ne po­ro­di­ce.
Duh de­mo­krat­skog dru­štva na­krat­ko je ži­veo je­di­no za vre­me vla­
da­vi­ne kra­lja Pe­tra.
Pre sve­ga. to je bi­lo dru­štvo do­mi­nant­ne sred­nje kla­se. Pre­ma kla­
sič­nim shva­ta­nji­ma, upra­vo je ta­kvo dru­štvo ide­al­no za de­mo­kra­ti­ju. Sr­
bi­ja je bi­la dr­ža­va ma­lih se­o­skih ze­mljo­po­sed­ni­ka. Što je kod njih bu­di­lo
ose­ćaj ne­za­vi­sno­sti i dru­štve­nog do­sto­jan­stva. Je­dan Bri­ta­nac je sto­ga za­
pi­sao „da su Sr­bi pre­vi­še ne­za­vi­sni da bi slu­ži­li po ku­ća­ma, zbog če­ga je
ne­sta­ši­ca po­slu­ge u Sr­bi­ji hro­nič­na po­ja­va“.
Eko­nom­ska ne­za­vi­snost je srp­skom se­lja­ku da­va­la sa­mo­po­u­zda­nje
da slo­bod­no po­li­tič­ki raz­mi­šlja i go­vo­ri. A me­đu in­te­li­gen­ci­jom je kru­ži­lo
mi­šlje­nje da je Sr­bi­ma slo­bo­da re­či uro­đe­na oso­bi­na.
Tek je vla­dar­ska vo­lja kra­lja Pe­tra pre­sud­no do­pri­ne­la da Sr­bi­ja do­
ži­vi svo­je zlat­no do­ba de­mo­kra­ti­je. Od­go­jen na fran­cu­skom re­pu­bli­kan­stvu
do­ka­zao je da eto i je­dan srp­ski vla­dar mo­že vla­da­ti sa svo­jim na­ro­dom za
na­rod. Ne­du­go po nje­go­vom stu­pa­nju na pre­sto Sr­bi­ja po­sta­je dr­ža­va sa
naj­ve­ćim in­dek­som use­lja­va­nja u Evro­pi.
Da­nas:
ka­da je Sr­bi­ja dr­ža­va sa naj­ve­ćim in­dek­som ise­lja­va­nja sta­nov­ni­
štva u Evro­pi;
ka­da je eko­nom­ska za­vi­snost pri­rod­no sta­nje gra­đa­na na­še ze­mlje;
ka­da bor­ba za do­mi­nant­nu sred­nju kla­su po­sto­ji sa­mo u pred­iz­bor­
noj kam­pa­nji;
mo­ra­mo se za­pi­ta­ti ka­kva nam je to vla­dar­ska vo­lja po­treb­na?
302
 Besede

Da li je to mo­žda Alek­san­dro­va vo­lja?

Pod sno­bov­skim iz­go­vo­rom da ima po­sla sa pri­mi­tiv­nim se­lja­ci­ma
i ne­rad­ni­ci­ma upor­no je na­sto­jao da Sr­bi­jom vla­da bez­us­ lov­no i neo­gra­ni­
če­no. Ig­no­ri­sa­njem istin­skih po­tre­ba dru­štva, Alek­san­dar je po­li­tič­ki ži­vot
uči­nio ne­sta­bil­nim i ne­si­gur­nim. Ola­ko je oba­rao vla­de, uveo lič­ni re­žim
i iz­vr­ša­vao dr­žav­ne uda­re. Ta­kva vo­lja i igra­nje sa po­ret­kom i nje­go­vim
usta­no­va­ma, uz ne­ra­zu­me­va­nje i ni­po­da­šta­va­nje de­mo­krat­skih te­žnji sop­
stve­nog na­ro­da, te­ško je mo­glo iza­ći na do­bro po Alek­san­dra Obre­no­vi­ća.
Na­ža­lost, da­nas ne­ma­mo vla­dar­sku vo­lju jed­nog kra­lja Pe­tra.
Vla­da­ra to­li­ko po­što­va­nog da su mla­do­bo­san­ci, an­ti­hri­sti i re­pu­bli­
kan­ci išli u Cr­kvu Ru­ži­cu sa­mo da bi ga vi­de­li i po­zdra­vi­li. Vla­da­ra vas­
pi­ta­nog u ze­mlji pu­nih gra­đan­skih slo­bo­da, pre­vo­di­o­ca ču­ve­nog Mi­lo­vog
spi­sa O slo­bo­di, za či­je vla­da­vi­ne je to­kom jed­ne go­di­ne iz­la­zi­lo 199 li­sto­va
u ukup­nom ti­ra­žu od pe­de­set mi­li­o­na pri­me­ra­ka. „Vla­da­ra ko­ji je“, pi­še Vla­
di­mir Ćo­ro­vić, „i sam bio li­be­ral po pri­ro­di, ko­ji je pu­štao da na­rod po svom
in­stink­tu i ube­đe­nju od­re­đu­je svo­ju sud­bi­nu i da­je iz­raz svo­jim te­žnja­ma.“
Kao što se pre Pe­tra ve­ro­va­lo, ta­ko se i da­nas ve­ru­je da nam je neo­
p­hod­na auto­ri­tar­na mo­der­ni­za­ci­ja; po ko­joj se dru­štvo pr­vo mo­ra eko­
nom­ski raz­vi­ti, pa tek on­da us­po­sta­vi­ti de­mo­krat­ski po­re­dak. A to zna­či
osi­ro­ma­še­nje či­ta­vih slo­je­va dru­štva, ko­je je bol­no i za­to se mo­ra na­met­
nu­ti auto­ri­tar­no. Na­ve­de­no sta­no­vi­šte ima za po­sle­di­cu oprav­da­nje sva­ke
auto­ri­tar­ne vla­sti, te je pri­zi­va­nje dik­ta­to­ra u ime spa­sa­va­nja dr­ža­ve po­
sta­la na­ša na­ci­o­nal­na op­se­si­ja.
Zar da­na­šnja Sr­bi­ja ne pod­se­ća na Obre­no­vi­ćev­sku Sr­bi­ju kra­jem
XIX ve­ka? Da li nam se to isto­ri­ja pod­sme­va, pa nam ša­lje vla­da­ra ko­ji ima
ne sa­mo isto ime kao po­sled­nji Obre­no­vić, već i slič­nu vla­dar­sku vo­lju.
Pe­tro­va vo­lja pred­sta­vlja do­kaz da se srp­sko dru­štvo kroz de­mo­
krat­ski duh mo­že ubr­za­no in­du­strij­ski raz­vi­ja­ti. Za nje­go­ve vla­da­vi­ne, in­
du­strij­ska pro­iz­vod­nja je po­ra­sla se­dam pu­ta. Je­dan ta­kav vla­dar se Sr­bi­ji
ni­je de­sio slu­čaj­no.
„Spas ne­će do­ći ni od na­ro­da uto­nu­la u be­du, ne­zna­nje i gra­blji­
vost“, pi­še Sker­lić.
Ni­ti od omla­di­ne ko­ja hr­li u po­li­tič­ke par­ti­je sa­mo da bi na­šla
uhle­blje­nje.
„Spas će do­ći od onih ko­ji mi­sle, od kla­se obra­zo­va­nih lju­di ko­ji će
bi­ti sr­ce i mo­zak dru­štva...“
A je­ste li vi taj no­vi na­ra­štaj? No­vi na­ra­štaj, ko­ji mo­ra tra­ži­ti, koji
se mo­ra za­la­ga­ti, ko­ji mo­ra zah­te­va­ti ob­no­vu i po­nov­no ra­đa­nje ta­kve vla­
dar­ske vo­lje.

303
Hereticus, 1–2/2016

Đavolja varoš, ulje-platno, 70 x 60 cm, 2003.

304
 Šta je istina o Slobodanki Stefanović?

.................

SECANJA

-
.................

Venceslav Glišić
istoričar i publicista, Beograd

ŠTA JE ISTINA O SLOBODANKI STEFANOVIĆ?

No­vo­sti su 23. av­gu­sta 2015. u dva na­stav­ka ob­ja­vi­le in­ter­vju sa unu­

kom se­stre Slo­bo­dan­ke Ste­fa­no­vić, u ko­me ob­ja­šnja­va za­što je su­du pod­
ne­la zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju Slo­bo­dan­ke, ko­ja je stre­lja­na kao biv­ši član
KPJ u Po­ža­rev­cu de­cem­bra 1944. go­di­ne. U tom in­ter­vjuu ona okri­vlju­je
Slo­bo­da­na Pe­ne­zi­ća Kr­cu­na da je on od­lu­čio da se nje­go­va biv­ša de­voj­ka
stre­lja. Osim to­ga, tvr­di da je na tu od­lu­ku uti­ca­la i Kr­cu­no­va se­stra Mi­
le­na Pi­nja, ko­ja se na­vod­no ni­je sla­ga­la sa Slo­bo­dan­kom dok su se na­la­
zi­le u lo­go­ru za pre­va­spi­ta­va­nje ko­mu­ni­stič­ke omla­di­ne u Sme­de­rev­skoj
Pa­lan­ci. Slo­bo­dan­ka i Kr­cun stu­di­ra­li su agro­no­mi­ju na Po­ljo­pri­vred­nom
fa­kul­te­tu u Ze­mu­nu, on od 1937. a ona od 1938. go­di­ne. Tu su se sre­li
u sko­jev­skoj or­ga­ni­za­ci­ji u ko­joj je Kr­cun bio je­dan od ru­ko­vo­di­la­ca na fa­
kul­te­tu a u ko­ju je Slo­bo­dan­ka stu­pi­la 1939. go­di­ne. Kr­cu­no­va de­voj­ka je
bi­la sve do je­se­ni 1940. go­di­ne, ka­da je za vre­me le­če­nja na kli­ni­ci u Be­o­
gra­du upo­zna­la dok­to­ra Vo­ji­sla­va La­lo­vi­ća. Dok je Kr­cun bio živ ja to ni­
sam znao da ga o to­me pi­tam. Za taj po­da­tak sam sa­znao tek kad sam po­
sle Kr­cu­no­ve smr­ti po­čeo da pi­šem nje­go­vu bi­o­gra­fi­ju. Ta­da sam iz­me­đu
osta­log pro­či­tao njen do­si­je, ko­ji je vo­di­la Spe­ci­jal­na po­li­ci­ja od tre­nut­ka
kad je uhap­še­na 31. ma­ja 1942. go­di­ne.
U Kr­cu­no­voj bi­o­gra­fi­ji sam na­pi­sao: „Po že­sti­ni u ob­ra­ču­nu sa ne­
pri­ja­te­lji­ma re­vo­lu­ci­je i sa čla­no­vi­ma Par­ti­je ko­ji su se de­mo­ra­li­sa­li i iz­da­li
upo­re­đi­va­li su ga sa Ro­be­spje­rom i Sen-Ži­stom. Pri­ča se da ni­je po­šte­deo
ni svo­ju de­voj­ku iz stu­dent­skih da­na Slo­bo­dan­ku Ste­fa­no­vić, ko­ja je kao
član OK-a Po­ža­rev­ca kad je uhap­še­na od kvi­slin­ške po­li­ci­je is­pri­ča­la sve
što je zna­la o ra­du Par­ti­je u Po­ža­rev­cu i oko­li­ni. Kad su iz po­ža­re­vač­ke
OZN-e pi­ta­li Kr­cu­na šta da ura­de s njom sa­gla­sio se da je stre­lja­ju, a po­
tom je po­tra­žio ute­hu u al­ko­ho­lu.“
Šta je isti­na o Slo­bo­dan­ki Ste­fa­no­vić? Unu­ka je o njoj na­ve­la ne­ko­
li­ko bi­o­graf­skih po­da­ta­ka, ali vr­lo oskud­no i ne­tač­no. Tvr­di da je Slo­bo­
dan­ka bi­la sko­jev­ka i član CK-a, valj­da SKOJ-a, što ni­jed­no ni­je do kra­ja
tač­no, jer je bi­la i član KPJ-a od ja­nu­a­ra 1940. i krat­ko vre­me član Me­snog
ko­mi­te­ta SKOJ-a u Be­o­gra­du a ne član Cen­tral­nog ko­mi­te­ta. Kao sko­jev­ka,
305
Hereticus, 1–2/2016 Venceslav Glišić

upo­zna­la je Lju­bin­ku Mi­lo­sa­vlje­vić, ko­ja je bi­la na funk­ci­ji se­kre­ta­ra Po­kra­

jin­skog ko­mi­te­ta SKOJ-a, ko­ja ju je 1939. go­di­ne uve­la u me­đu­fa­kul­tet­ski
od­bor SKOJ-a, u ko­me su bi­le i nje­ne dru­ga­ri­ce iz po­ža­re­vač­ke gim­na­zi­
je Ve­ra Mi­le­tić i Da­vor­jan­ka Pa­u­no­vić. U Par­ti­ju ju je učla­nio Bla­žo Or­
lan­dić na Po­ljo­pri­vred­nom fa­kul­te­tu u ja­nu­ar­ u 1940. go­di­ne. Krat­ko vre­
me po­tom bi­la je član or­ga­ni­za­ci­je gde joj je se­kre­tar bio Dra­ža Mar­ko­vić.
U ma­ju 1940, zbog uče­šća u raz­bi­ja­nju zbo­ra ljo­ti­će­va­ca uhap­še­na je i pro­
ve­la je u za­tvo­ru me­sec da­na. Po­sle iz­la­ska iz za­tvo­ra bo­ra­vi­la je kod ro­
di­te­lja u Po­ža­rev­cu, da bi od njih po­be­gla ju­la 1940. i po­sta­la pro­fe­si­on ­ al­
ni par­tij­ski rad­nik u Be­o­gra­du. Dru­go­vi iz Par­ti­je obez­be­di­li su joj po­sao
da pro­da­je par­tij­sku li­te­ra­tu­ru, a spa­va­la je u stu­dent­skoj men­zi. Pa­re od
pro­da­je pu­bli­ka­ci­ja pre­da­va­la je Vla­di­mi­ru De­di­je­ru i Ste­fa­nu Mi­tro­vi­ću.
Po­čet­kom sep­tem­bra 1940. Lju­bin­ka Mi­lo­sa­vlje­vić je od­ve­la Slo­bo­dan­
ku na kon­fe­ren­ci­ju be­o­grad­skog SKOJ-a, gde su je iza­bra­li za čla­na MK
SKOJ-a sa za­dat­kom da se bri­ne o žen­skoj omla­di­ni. Ubr­zo se raz­bo­le­la
i le­či­la me­sec da­na na kli­ni­ci u Be­o­gra­du. Na­vod­no, dok je bi­la na le­če­nju
ni­je sme­la sa so­bom da no­si 6.000 di­na­ra od pro­da­tih par­tij­skih pu­bli­ka­
ci­ja, te ih je sa­kri­la ne­gde u stu­dent­skoj men­zi oda­kle je no­vac ukra­den.
Po­ve­de­na je par­tij­ska is­tra­ga o tom nov­cu i zbog is­tra­ge je iz­gu­bi­la po­sao.
U to­ku is­tra­ge ni­je vi­še bi­la ni član MK SKOJ-a i vra­ti­la se kod ro­di­te­lja
u Po­ža­re­vac. Ta­mo su je u ja­nu­a­ru 1941. čla­no­vi OK-a za Po­ža­re­vac Da­vor­
jan­ka Pa­u­no­vić i Bo­ži­dar Di­mi­tri­je­vić Ko­zi­ca is­pi­ti­va­li o ne­stan­ku nov­ca
i o nje­nim sim­pa­ti­ja­ma pre­ma dok­to­ru Vo­ji­sla­vu La­lo­vi­ću, ko­ji je do­la­zio
u Po­ža­re­vac. O nov­cu je mo­ra­la da pi­še iz­ja­vu svo­joj na­sled­ni­ci u pro­da­
ji pu­bli­ka­ci­ja So­ko­li Že­pi­ni, a o to­me ju je is­pi­ti­vao i Ri­fat Bur­dže­vić. To
je tra­ja­lo sve do kra­ja mar­ta 1941, ka­da je ka­žnje­na par­tij­skim uko­rom.
Na­kon ka­žnja­va­nja, vra­ti­la se na fa­kul­tet u or­ga­ni­za­ci­ju KPJ-a sa ko­jim
je uče­stvo­va­la u de­mon­stra­ci­ja­ma 27. mar­ta 1941. pro­tiv skla­pa­nja pak­ta
Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je sa na­ci­stič­kom Ne­mač­kom. Otac ju je po­tom vra­
tio u Po­ža­re­vac. Okru­žni ko­mi­tet u Po­ža­rev­cu ju je uklju­čio u rad par­tij­
ske or­ga­ni­za­ci­je da po­ma­že čla­nu OK-a Ve­ri Mi­le­tić u an­ga­žo­va­nju žen­ske
omla­di­ne u or­ga­ni­zo­va­nju Na­rod­ne po­mo­ći.
Sa po­čet­kom ustan­ka, Slo­bo­dan­ka je bi­la za­du­že­na kao in­struk­tor
OK-a za par­tij­ske or­ga­ni­za­ci­je Tr­nja­na, Na­br­đa i Ba­ra. Mo­ma Mar­ko­vić,
član PK-a Sr­bi­je, do­šao je po­lo­vi­nom ma­ja u Po­ža­re­vac da re­or­ga­ni­zu­je
par­tij­sku or­ga­ni­za­ci­ju, i tom pri­li­kom joj je sa­op­štio da zbog ka­žnja­va­nja
mo­že sa­mo bi­ti obi­čan član Par­ti­je, ali je ipak po­slao u Pe­tro­vac da for­mi­ra
dve or­ga­ni­za­ci­je i da pri­pre­mi čla­no­ve za od­la­zak u par­ti­za­ne. U Pe­trov­cu
je kra­jem ju­la 1941. uhap­še­na i dr­ža­na se­dam da­na u za­tvo­ru. Zbog sla­
be ak­tiv­no­sti or­ga­ni­za­ci­je i de­kon­spi­ra­ci­je Mo­ma Mar­ko­vić i Ve­ra Mi­le­tić
u se­lu Tu­ri­ji u av­gu­stu su je iz­ve­li pred par­tij­ski sud i ka­zni­li uko­rom sa
po­sled­njom opo­me­nom pred is­klju­če­nje iz Par­ti­je.
306
 Šta je istina o Slobodanki Stefanović?

Po­sle po­ra­za i ras­tu­ra­nja par­ti­zan­skih od­re­da u Sr­bi­ji Slo­bo­dan­ka

osta­je na ile­gal­nom ra­du u po­ža­re­vač­kom okru­gu. Mo­ma, Ve­ra i Ko­zi­ca
da­ju joj raz­ne za­dat­ke da odr­ža­va ve­ze sa par­tij­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i po
se­li­ma okru­ga. Po­sle Us­kr­sa 1942, Slo­bo­dan­ka for­mi­ra re­on­ski ko­mi­tet
u Smo­ljin­cu za se­lo Ba­tu­šu, Cr­ni­će i Ve­li­ko se­lo. Zbog te ak­tiv­no­sti OK-a
je oba­ve­šta­va da joj je ski­nu­ta ka­zna kra­jem apri­la 1942. go­di­ne, ka­da je
Mo­ma i Ko­zi­ca ša­lju u ram­ski srez kao in­struk­to­ra OK-a gde stva­ra or­
ga­ni­za­ci­ju za se­la Ki­se­lje­vo, Đu­ra­ko­vo, Po­po­vac, Ku­ma­ne i To­po­lov­nik.
Na tom te­re­nu je uhap­še­na od Srp­ske dr­žav­ne stra­že u se­lu Đu­ra­ko­vu
31. ma­ja 1942. go­di­ne i pre­da­ta Spe­ci­jal­noj po­li­ci­ji u Be­og­ ra­du. To­kom
is­tra­ge u Spe­ci­jal­noj po­li­ci­ji, ko­ja je tra­ja­la me­sec da­na, sve što je zna­la
o ra­du KPJ-a u po­ža­re­vač­kom kra­ju is­pri­ča­la je oda­ju­ći čla­no­ve OK-a i sve
čla­no­ve Par­ti­je sa ko­jim je sa­ra­đi­va­la u to­ku svog par­tij­skog ra­da, po­seb­
no svo­je škol­ske dru­ga­ri­ce: Rad­mi­lu Tri­fu­no­vić, Ve­ru Mi­le­tić i Da­vor­jan­
ku Pa­u­no­vić. Fo­to­gra­fi­ju na ko­joj je Da­vor­jan­ka za­jed­no sa Slo­bo­dan­kom
ob­ja­vi­le su No­vo­sti. Slo­bo­dan­ka ih je sve opi­sa­la, ka­ko iz­gle­da­ju i na kom
su se te­re­nu kre­ta­li kad je uhap­še­na. Osim to­ga, kod nje su pro­na­đe­na pi­
sma čla­no­va OK-a ko­ja ni­je us­pe­la da uni­šti. Na kra­ju, de­mo­ra­li­sa­na je
iz­ja­vi­la da je „stra­ho­vi­to raz­o­ča­ra­na u lju­de sa ko­ji­ma je ra­di­la, ta­ko isto
u oprav­da­nost na­še bor­be i ce­lo­kup­nog par­tij­skog ra­da“. In­te­re­sant­no je
da u iz­ja­vi je­di­no ni­je po­me­nu­la Kr­cu­na od svih čla­no­va Par­ti­je sa ko­ji­ma
je sa­ra­đi­va­la. Zbog na­ve­de­nih pri­zna­nja po­šte­đen joj ži­vot i ona je i bi­la
upu­će­na u lo­gor u Sme­de­rev­skoj Pa­lan­ci oda­kle je pu­šte­na 1944. go­di­ne.
S ob­zi­rom na to šta je ura­di­la zna­la je šta je če­ka, jer je sa­ma na­ve­
la da je po­čet­kom ustan­ka uve­de­na smrt­na ka­zna u Par­ti­ji za sve one čla­
no­ve ko­ji se ogre­še o nje­ne in­te­re­se. Kad je oslo­bo­đen Po­ža­re­vac me­sna
OZN-a ju je uhap­si­la i stre­lja­la u de­cem­bru 1944. go­di­ne. Od­lu­ku o to­me
do­neo je OK-a Po­ža­re­vac.
Ni­je tač­na tvrd­nja unu­ke da je Kr­cun tu od­lu­ku do­neo i da su upu­
će­na dva bor­ca sa Srem­skog fron­ta da je stre­lja­ju, a još ma­nje je mo­gla na
to da uti­če Kr­cu­no­va se­stra. Po­zna­to je da su sve eg­ze­ku­ci­je ne­pri­ja­te­lja
Par­ti­je po­sle ra­ta vr­še­ne od me­snih OZN-i i taj­na ko je ubio Slo­bo­dan­ku
i da li je tra­že­na sa­gla­snost Kr­cu­na za­ko­pa­na je u Po­ža­rev­cu. Ni­sam na­šao
tra­go­va o to­me da je Kr­cun dao sa­gla­snost da se stre­lja, iako se o to­me pri­
ča­lo ka­ko sam i na­pi­sao u Kr­cu­no­voj bi­og­ ra­fi­ji. I De­di­jer, ko­ji je po­zna­vao
Slo­bo­dan­ku a dru­žio se sa Kr­cu­nom, za­me­rio mu je što se ni­je an­ga­žo­vao
da je spa­se. Kad sam raz­go­va­rao sa Ni­ko­lom Lju­bi­či­ćem, ko­ji se, ta­ko­đe,
dru­žio sa Kr­cu­nom, o nje­go­vom ra­du u OZN-i sa­gla­sio se sa mnom da mu
je ka­sni­je po­sle ra­ta sme­ta­lo ono što je ra­dio u Uži­cu 1941, ka­da je vo­dio
ode­lje­nje za bor­bu pro­tiv pe­te ko­lo­ne. Kr­cun je bio emo­ti­van čo­vek, ve­zan
za Ti­ta, kao i Ran­ko­vić. Ka­sni­je se ka­jao za sve što je ra­dio 1941. i po­sle
ra­ta, kao na­čel­nik OZN-e, te je ute­hu tra­žio u al­ko­ho­lu.
307
Hereticus, 1–2/2016 Venceslav Glišić

Romantična ljubav divljih svinja, ulje-platno, 100 x 115 cm, 1977.

308
 Rehabilitacija dr Velizara Jankovića

...............

DOSIJE
...............

REHABILITACIJA POLITIČKIH OSUĐENIKA

I KAŽNJENIKA U SRBIJI

In­sti­tut re­ha­bi­li­ta­ci­je li­ca ko­ja su kri­vič­no ili u ši­rem smi­slu ka­zne­no

osu­đe­na iz po­li­tič­kih ili ide­ol­o­ških raz­lo­ga uve­den je u naš prav­ni si­stem Za­
ko­nom o re­ha­bi­li­ta­ci­ji iz 2006. go­di­ne. Ne­sum­nji­vo je ja­san po­li­tič­ki zna­čaj
uvo­đe­nja re­ha­bi­li­ta­ci­je li­ca osu­đe­nih iz po­li­tič­kih ili ide­o­lo­ških raz­lo­ga u naš
prav­ni si­stem. Ra­ni­ji dru­štve­ni po­re­dak ko­ji je u svom na­stan­ku bio oslo­njen
na si­ste­mat­sko kr­še­nje pra­va po­je­di­na­ca ko­ji su sma­tra­ni ne­pri­ja­te­lji­ma no­
vog dru­štve­nog po­ret­ka po­znat je po zlo­up ­ o­tre­ba­ma pra­va u po­li­tič­ke svr­he.
Sa­vre­me­no dru­štve­no ure­đe­nje za­sno­va­no je na de­mo­kra­ti­ji, vla­da­vi­ni pra­va,
ali i tr­ži­šnoj pri­vre­di i uop­šte gra­đan­skom dru­štvu kao okvi­ru u ko­me se ostva­
ru­ju pra­va i slo­bo­de po­je­di­na­ca. Ka­ko bi se to omo­gu­ći­lo po­treb­no je ot­klo­ni­
ti iz prav­nog si­ste­ma ko­li­ko je to god mo­gu­će sve one de­lo­ve ko­ji su su­prot­ni
op­šte­pri­hva­će­nim na­če­li­ma prav­ne dr­ža­ve i omo­gu­ći­ti ra­ni­jim kla­snim ne­pri­
ja­te­lji­ma, od­no­sno nji­ho­vim na­sled­ni­ci­ma uži­va­nje pra­va ko­jih su li­še­ni, od
ot­kla­nja­nja ži­ga osu­đe­nih li­ca pa sve do pra­va na re­ha­bi­li­ta­ci­o­no obe­šte­će­nje
od­no­sno po­vra­ćaj kon­fi­sko­va­ne imo­vi­ne.
Za­kon o re­ha­bi­li­ta­ci­ji iz 2006. go­di­ne (Sl. gla­snik RS, br. 33/06) opre­
de­lio se za prav­nu re­ha­bi­li­ta­ci­ju u užem smi­slu (žr­tva po­li­tič­ke re­pre­si­je ima
pra­vo sa­mo na to da se pre­su­da pro­gla­si ni­šta­vom). On ni­je bio pra­ćen do­no­
še­njem nu­žnih pra­te­ćih za­ko­na i ni­je omo­gu­ćio pra­vo na obe­šte­će­nje žr­ta­va
po­li­tič­ke re­pre­si­je. U na­sto­ja­nju da se pre­vla­da­ju sla­bo­sti po­me­nu­tog za­ko­na
i da se omo­gu­ći obe­šte­će­nje re­ha­bi­li­to­va­nih li­ca, Na­rod­na skup­šti­na je u je­
sen 2011. go­di­ne do­ne­la no­vi Za­kon o re­sti­tu­ci­ji (Za­ko­na o vra­ća­nju od­uz­ e­
te imo­vi­ne i obe­šte­će­nju, Sl. gla­snik RS, br. 72/2011, 108/2013, 142/2014
i 88/2015) i no­vi Za­kon o re­ha­bi­li­ta­ci­ji (Sl. gla­snik RS, br. 92/11). Na taj na­
čin stvo­re­ni su uslo­vi da se is­pra­vi ne­prav­da ko­ja se do­go­di­la u to­ku Dru­gog
svet­skog ra­ta i po­sle nje­ga po­li­tič­kim osu­đe­ni­ci­ma i vla­sni­ci­ma imo­vi­ne ko­ji
su osu­đe­ni i osta­li bez imo­vi­ne bez va­lja­nog prav­nog osno­va a na osno­vu „re­
vo­lu­ci­o­nar­nih za­ko­na“.
No­vi Za­kon o re­ha­bi­li­ta­ci­ji na­sto­jao je da ot­klo­ni sla­bo­sti za­ko­na iz
2006. go­di­ne i da omo­gu­ći od­go­va­ra­ju­će obe­šte­će­nje re­ha­bi­li­to­va­nim li­ci­ma.
Na dru­goj stra­ni, Za­kon o re­sti­tu­ci­ji ure­dio je uslo­ve, na­čin i po­stu­pak
vra­ća­nja imo­vi­ne ko­ja je na te­ri­to­ri­ji Re­pu­bli­ke Sr­bi­je po­dr­ža­vlje­na od­uz­ i­ma­njem
309
Hereticus, 1–2/2016

od biv­ših vla­sni­ka – fi­zič­kih i prav­nih li­ca, bez pra­vič­ne na­kna­de, pri­me­nom

propisâ o agrar­noj re­for­mi, kon­fi­ska­ci­ji, se­kve­stra­ci­ji, na­ci­on ­ a­li­za­ci­ji i eks­pro­
pri­ja­ci­ji kao i svim dru­gim ak­ti­ma ko­ji­ma je iz­vr­še­no po­dr­ža­vlje­nje, u pe­ri­o­du
od 1945. go­di­ne, i pre­ne­se­na u op­šte­na­rod­nu, dr­žav­nu, dru­štve­nu ili za­dru­
žnu svo­ji­nu, kao i imo­vi­ne ko­ja je kon­fi­sko­va­na na osno­vu ra­si­stič­kih pro­pi­sa,
rad­nji i aka­ta oku­pa­tor­ske vla­sti po­sle 6. apri­la 1941. go­di­ne. Me­đu­tim, re­ha­
bi­li­to­va­na li­ca se i da­lje su­oč­ a­va­ju sa ve­li­kim te­ško­ća­ma u ostva­ri­va­nju svo­jih
pra­va, po­seb­no pra­va na obe­šte­će­nje.
Re­dak­ci­ja ča­so­pi­sa He­re­ti­cus na­sta­vlja da pra­ti pro­ce­se re­ha­bi­li­ta­ci­je
po­li­tič­kih osu­đe­ni­ka i ka­žnje­ni­ka u Sr­bi­ji i da ob­ja­vlju­je po­je­di­ne do­ku­men­te
iz sud­skih spi­sa ko­ja ima­ju ši­ri, prin­ci­pi­je­lan zna­čaj za kri­tič­ko pre­i­spi­ti­va­nje
na­še auto­ri­tar­ne pro­šlo­sti.
U ovom broju Stefan Samardžić ukazuje na slučaj dr Velizara Jankovića
ko­ji je pre­su­dom Vr­hov­nog su­da Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Kž. br. 292/50 od
05.04.1950. osu­đen na ka­znu li­še­nja slo­bo­de sa pri­nud­nim ra­dom u tra­ja­nju
od 3 go­di­ne kao glav­nu ka­znu i gu­bi­tak gra­đan­skih pra­va iz čl. 37 iz Kri­vič­
nog za­ko­na i na ka­znu kon­fi­ska­ci­je imo­vi­ne, kao spo­red­ne ka­zne (re­še­nje Pr­
vog sre­skog su­da za Grad Be­og­ rad Konf. br. 51/51 od 30.07.1951. go­di­ne,
i ta imo­vi­na je pre­ne­ta u vla­sni­štvo FNRJ). Vi­ši sud u Be­o­gra­du 14.03.2014.
go­di­ne, do­neo je re­še­nje ko­jim se usva­ja zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pok. Ve­li­
za­ra Jan­ko­vi­ća, ro­đe­nog 30.11.1880. go­di­ne u Be­o­gra­du, pa se utvr­đu­je da
su ni­šta­ve pre­su­de Vr­hov­nog su­da Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Kž. br. 292/50
od 05.04.1950. go­di­ne, kao i re­še­nje Pr­vog sre­skog su­da za grad Be­o­grad
Konf. br. 51/51 od 25.05.1951. go­di­ne, od tre­nut­ka nji­ho­vog do­no­še­nja, kao
i da su ni­šta­ve sve prav­ne po­sle­di­ce na­ve­de­nih od­lu­ka, te se Ve­li­zar Jan­ko­vić
sma­tra neo­su­đi­va­nim.
J. T.

310
 Ste­fan Sa­mar­džić
Prav­ni fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du

RE­HA­BI­LI­TA­CI­JA DR VE­LI­ZA­RA JAN­KO­VI­ĆA

1. Bi­o­gra­fi­ja dr Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća1

Ve­li­zar Jan­ko­vić je ro­đen u Be­o­gra­du 30. no­vem­bra 1880. go­di­ne
u po­ro­di­ci Sve­to­za­ra Jan­ko­vi­ća. Stu­di­rao je u Ber­li­nu, gde je i dok­to­ri­rao
kod pro­fe­so­ra na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je Adol­fa Vag­ne­ra. Dva pu­ta se že­nio,
a iz pr­vog bra­ka je imao si­na i kćer­ku. Umro je u Be­o­gra­du 13. no­vem­bra
1966. go­di­ne.
U to­ku Pr­vog svet­skog ra­ta uče­stvo­vao je na Krf­skoj kon­fe­ren­ci­ji
1917. go­di­ne i u sa­sta­vlja­nju Krf­ske de­kla­ra­ci­je, a ko­jom su se pred­stav­
ni­ci ju­go­slo­ven­skih na­ro­da sa­gla­si­li o stva­ra­nju bu­du­će za­jed­nič­ke dr­ža­ve
Ju­žnih Slo­ve­na. U Kra­lje­vi­ni Sr­ba Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, dr Ve­li­zar Jan­ko­vić
je bio mi­ni­star u ne­ko­li­ko Vla­da. Uče­stvo­vao je na Mi­rov­noj kon­fe­ren­ci­ji
u Pa­ri­zu 1919. go­di­ne kao član de­le­ga­ci­je ko­ju je pred­vo­dio Ni­ko­la Pa­šić,
bio je u sa­sta­vu de­le­ga­ci­je na mi­rov­noj kon­fe­ren­ci­ji u Pa­ri­zu, za­tim šef
de­le­ga­ci­je na me­đu­na­rod­noj fi­nan­sij­skoj kon­fe­ren­ci­ji u Đe­no­vi, šef de­le­
ga­ci­je ko­ja je 1922. go­di­ne za­klju­či­la pr­vi tr­go­vin­ski ugo­vor sa Polj­skom,
šef de­le­ga­ci­je na In­ter­par­la­men­tar­noj kon­fe­ren­ci­ji odr­ža­noj u Sje­di­nje­nim
Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, šef de­le­ga­ci­je za pri­vred­no zbli­ža­va­nje na kon­fe­
ren­ci­ji ko­ja je bi­la odr­ža­na u Če­ho­slo­vač­koj i dr.
Je­dan je od osni­va­ča Srp­skog i Ju­go­slo­ven­skog auto-klu­ba 1920. go­
di­ne či­ji je bio du­go­go­di­šnji pred­sed­nik, za­tim je bio pot­pred­sed­nik Džo­kej-
klu­ba od­no­sno. Du­nav­skog ko­la ja­ha­ča Kne­za Mi­ha­i­la, član Ro­ta­ri klu­ba
i član Lo­že slo­bod­nih zi­da­ra „Ma­so­ni“. Ta­ko­đe je uče­stvo­vao i u osno­va­
nju tu­ri­stič­ke agen­ci­je Put­nik 1923. go­di­ne, či­me je uda­ren te­melj raz­vo­
ju tu­ri­zma. Bio je i je­dan od osni­va­ča ne­mač­ko-ju­go­slo­ven­skog dru­štva.
Kao pri­sta­li­ca i član ra­di­kal­ne stran­ke, dr Ve­li­zar Jan­ko­vić je po svom
po­li­tič­kom opre­de­lje­nju bio pro­tiv­nik ko­mu­ni­sta, a uče­stvo­vao je u vla­da­
ma ko­je su do­ne­le niz me­ra pro­tiv ko­mu­ni­stič­kog po­kre­ta.
Na­kon uvo­đe­nja Še­sto­ja­nu­ar­ske dik­ta­tu­re 1931. go­di­ne ni­je uzi­mao
uče­šće u vla­da­ma kra­lja Alek­san­dra I Ka­ra­đor­đe­vi­ća ni­ti kne­za Pa­vla Ka­
ra­đor­đe­vi­ća. Uče­stvo­vao je u April­skom ra­tu 1941. go­di­ne u či­nu re­zer­
vnog ma­jo­ra, ali je iz­be­gao za­ro­blja­va­nje na­kon ka­pi­tu­la­ci­je ju­go­slo­ven­ske

1 Bi­o­graf­ski po­da­ci o dr Ve­li­za­ru Jan­ko­vi­ću su da­ti na osno­vu Re­še­nja o re­ha­bi­li­

ta­ci­ji Vi­šeg su­da u Be­o­gra­du br. Reh. 118/14 od 14. mar­ta 2014. go­di­ne.

311
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Samardžić

voj­ske. Iako je bio je­dan od osni­va­ča ne­mač­ko-ju­go­slo­ven­skog dru­štva,

nema do­ka­za da je u to­ku oku­pa­ci­je sa­ra­đi­vao sa ne­mač­kim oku­pa­to­ri­
ma. Šta­vi­še, u to­ku oku­pa­ci­je bio je li­šen slo­bo­de i za­tvo­ren u lo­go­ru na
Ba­nji­ci sko­ro me­sec da­na pod op­tu­žbom da je en­gle­ski agent, ali je pu­šten
jer za to ni­je bi­lo do­ka­za. Pre­ma po­da­ci­ma iz nje­go­vog po­li­cij­skog do­si­jea
na­kon ra­ta, oče­ki­vao je oslo­bo­đe­nje od En­gle­za i Ame­ri­ka­na­ca i po­vra­tak
Kra­lja Pe­tra u ze­mlju.
U ma­te­ri­jal­nom smi­slu, dr Ve­li­zar Jan­ko­vić je bio re­la­tiv­no imu­ćan
čo­vek, ko­ji je svo­je bo­gat­stvo ste­kao pre Dru­gog svet­skog ra­ta. Od ne­po­
kret­no­sti je po­se­do­vao jed­nu ku­ću u Be­o­gra­du u Si­mi­noj uli­ci sa ku­ći­
štem, jed­nom zgra­dom i dvo­ri­štem na par­ce­li po­vr­ši­ne 355m2, kao i pri­
vat­ni auto­mo­bil.2

2. Dr Ve­li­zar Jan­ko­vić kao po­li­tič­ki

i kla­sni ne­pri­ja­telj ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma
Na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta u Ju­go­sla­vi­ji je je­dan (fa­ši­stič­ki) to­ta­
li­tar­ni si­stem za­me­njen dru­gim – ko­mu­ni­stič­kim. No­ve ko­mu­ni­stič­ke vla­
sti pod iz­go­vo­rom bor­be pro­tiv sa­rad­ni­ka oku­pa­to­ra po­či­nju ši­ro­ku bor­bu
pro­tiv po­li­tič­kih i kla­snih ne­pri­ja­te­lja, ko­ji su če­sto na­zi­va­ni „re­ak­ci­jom“.
Oni su u toj bor­bi že­le­li po­sti­ći dva ci­lja. Pr­vi cilj, ko­ji je bio po­li­tič­kog
ka­rak­te­ra pred­sta­vljao je uni­šte­nje po­li­tič­kih pro­tiv­ni­ka ko­ji bi mo­gli da
se su­prot­sta­vlja­ju us­po­sta­vlja­nju dr­ža­ve i dru­štva po me­ri ko­mu­ni­stič­kih
ideo­lo­ga. Dru­gi cilj, u svo­joj su­šti­ni eko­nom­ske pri­ro­de, bio je kon­fi­ska­ci­
ja sred­sta­va za pro­iz­vod­nju u ko­rist op­šte­na­rod­ne imo­vi­ne, u ci­lju iz­grad­
nje so­ci­ja­li­stič­ke ne­tr­ži­šne pri­vre­de.
U toj bor­bi, no­ve vla­sti su pri­be­gle si­ste­mat­skoj zlo­u­po­tre­bi prav­nog
i pra­vo­sud­nog si­ste­ma, dra­stič­no kr­še­ći osnov­na ljud­ska pra­va i slo­bo­de.
Iz­me­đu osta­log, do­net je i Za­kon o kri­vič­nim de­li­ma pro­tiv na­ro­da i dr­ža­
ve,3 na osno­vu ko­ga je ve­li­ki broj po­li­tič­kih i kla­snih pro­tiv­ni­ka osu­đen,
a nji­ho­va imo­vi­na kon­fi­sko­va­na.
Dr Ve­li­zar Jan­ko­vić bio je ti­pi­čan pro­tiv­nik ko­mu­ni­stič­kog si­ste­
ma. Bo­gat i obra­zo­van, je­dan od osni­va­ča ju­go­slo­ven­sko-ne­mač­kog dru­
štva, sa ja­kim ve­za­ma u dru­štve­no-po­li­tič­koj eli­ti pret­hod­ne dr­ža­ve, oče­
ki­va­no je imao ne­ga­tiv­nu pa­ra­dig­mu pre­ma no­vom si­ste­mu ko­ji je gra­di­la

2 U po­seb­nom iz­ve­šta­ju po­li­ci­je oce­nje­no je da je bio „ve­o­ma bo­gat“, a iako mu se

ku­ća na­la­zi­la 30-tak me­ta­ra od Auto-klu­ba, uvek je išao autom, ni­ka­ko pe­ške do
kan­ce­la­ri­je. Vi­de­ti Re­še­nje Vi­šeg su­da u Be­og­ ra­du br. Reh. 118/14 od 14. mar­ta
2014. go­di­ne.
3 Za­kon o kri­vič­nim de­li­ma pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve (u da­ljem tek­stu: ZKdpND), Sl.
list DFJ, br. 66/45, i Sl. list FNRJ, br. 59/46, 106/47, 110/47 – is­pr.; do­stu­pan na
http://www.uz­zpro.gov.rs/doc/ bi­bli­o­te­ka/bib-pro­pi­si/re­sti­tu­ci­ja/17-za­kon-o-kri­
vic­nim-de­li­ma.pdf; 30.10.2016.

312
 Rehabilitacija dr Velizara Jankovića

ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja (dik­ta­tu­ra pro­le­te­ri­ja­ta i jed­no­par­tij­ski si­stem, to­ta­

li­tar­no so­ci­ja­li­stič­ko dru­štvo, plan­ska pri­vre­da bez pri­vat­ne svo­ji­ne). Za­to
je oče­ki­va­no do­šao pod udar no­vih vla­sti. Hap­šen je od stra­ne OZNE od­
mah po­sle oslo­bo­đe­nja i u za­tvo­ru je pro­veo tri da­na jer je is­po­lja­vao ne­
pri­ja­telj­ski stav pre­ma no­vom si­ste­mu. U do­si­jeu po­li­ci­je iz tog vre­me­na se
na­vo­di da je po oslo­bo­đe­nju ne­pri­ja­telj­ski istu­pao, ve­li­čao za­pad i nji­ho­vu
de­mo­kra­ti­ju, odr­ža­vao kon­tak­te sa lju­di­ma ko­ji su bi­li po­zna­ti kao pri­ja­
te­lji Ame­ri­ka­na­ca, a na­pa­dao ta­da­šnji po­li­tič­ki si­stem, iz­bo­re i jed­no­par­
tij­ski si­stem, te je pred­vi­đao je pro­past so­ci­ja­li­stič­kog po­ret­ka. Na­vo­di se
i da je za vre­me oku­pa­ci­je pot­pi­sao an­ti­ko­mu­ni­stič­ki apel, a odr­ža­vao je
do­bre od­no­se sa Ne­di­ćem, Nem­ci­ma i Dra­ži­nim po­ve­re­ni­ci­ma, ali „otvo­
re­no ni­je ni­šta ra­dio“, osim što je pr­vih da­na oku­pa­ci­je bio je fi­nan­sij­ski
sa­vet­nik Ne­di­će­ve vla­de.4

3. Kri­vič­ni po­stu­pak po Za­ko­nu o kri­vič­nim de­li­ma

pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve

3.1. Za­kon­ski okvir kri­vič­nog pro­go­na

Re­še­njem ta­da­šnjeg Jav­nog tu­ži­la­štva NR Sr­bi­je od 25. sep­tem­bra
1948. go­di­ne pro­tiv dr Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća otvo­re­na je kri­vič­na is­tra­ga i na­
re­đen je is­tra­žni za­tvor zbog na­vod­nog kri­vič­nog de­la iz čl. 3 tač. 6 ZKdpND.
Spe­ci­fič­nost ovog kri­vič­no­prav­nog pro­pi­sa, ko­ji je u svom naj­ve­ćem
de­lu bio po­seb­nog ka­rak­te­ra, sa sve­ga par od­re­da­ba ko­je bi od­go­va­ra­le op­
štem de­lu kri­vič­nog pra­va, ogle­da­la se i u spe­ci­fič­noj no­mo­teh­ni­ci pre­ma
ko­joj su sva kri­vič­na de­la po ovom Za­ko­nu de­ri­vi­ra­na iz bi­ća svo­je­vr­snog
op­šteg kri­vič­nog de­la iz čla­na 2 ko­je je ima­lo dva ob­li­ka.
Ta­ko se kri­vič­nim de­lom pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve sma­tra sva­ka rad­nja
ko­jom se ide za tim da se pu­tem na­si­lja obo­ri ili ugro­zi po­sto­je­će dr­žav­no ure­
đe­nje FNRJ, ili da se ugro­zi nje­na spolj­na si­gur­nost ili osnov­ne de­mo­krat­ske,
po­li­tič­ke, na­ci­o­nal­ne i eko­nom­ske te­ko­vi­ne oslo­bo­di­lač­kog ra­ta: fe­de­ra­tiv­no
ure­đe­nje dr­ža­ve, rav­no­prav­nost i brat­stvo ju­go­slo­ven­skih na­ro­da i na­rod­na
vlast. Dok stav 2 istog čla­na pred­vi­đa da se kao kri­vič­no de­lo po ovom za­ko­
nu sma­tra se, pod uslo­vom uza­jam­no­sti, i sva­ka rad­nja iz pret­hod­nog sta­va
ko­ja je upe­re­na pro­tiv si­gur­no­sti dru­gih dr­ža­va sa ko­ji­ma FNRJ ima ugo­vor
o sa­ve­zu, pri­ja­telj­stvu i sa­rad­nji.
U sle­de­ćem, 3. čla­nu ZKdpND eg­zem­plar­no se na­vo­de rad­nje kri­
vič­nog de­la iz čla­na 2. Ta­ko se u tač­ki 6 na­vo­di da će se kao uči­ni­lac kri­
vič­nog de­la iz čla­na 2 na­ro­či­to sma­tra­ti ko u vre­me ra­ta ili ne­pri­ja­telj­ske

4 Po­da­ci iz Upra­ve dr­žav­ne bez­bed­no­sti od 25. ma­ja 1961. go­di­ne, do­sta­vlje­ni Vi­
šem su­du u Be­o­gra­du u po­stup­ku br. Reh. 118/14; vid. Re­še­nje o re­ha­bi­li­ta­ci­ji
Vi­šeg su­da u Be­o­gra­du, br. 118/14 od 14. mar­ta 2014. go­di­ne.

313
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Samardžić

oku­pa­ci­je stu­pi u po­li­tič­ku sa­rad­nju s ne­pri­ja­te­ljem, ili se sta­vi u nje­go­vu

slu­žbu i po­ma­že ga u spro­vo­đe­nju re­kvi­zi­ci­je, od­u­zi­ma­nju hra­ne i dru­gih
do­ba­ra ili u spro­vo­đe­nju bi­lo ka­kvih pri­sil­nih me­ra pre­ma sta­nov­ni­štvu
Fe­de­ra­tiv­ne Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je.5
Na­kon spro­ve­de­ne is­tra­ge, pro­tiv dr Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća je po­dig­nu­
ta op­tu­žni­ca zbog iz­vr­še­nja ovog kri­vič­nog de­la iz čl. 3 tač. 6, ali i kri­vič­
nih de­la iz čla­no­va 3a i 9 ZKdpND.
Ta­ko je čla­nom 3a6 ZKdpND bi­lo pro­pi­sa­no da će se kao uči­ni­lac
kri­vič­nog de­la pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve ka­zni­ti i onaj ko je do da­na ka­pi­tu­
la­ci­je ju­go­slo­ven­ske vla­de 1941. go­di­ne ko­ri­ste­ći svoj ru­ko­vo­de­ći po­lo­žaj
u dr­žav­nom apa­ra­tu ili ina­če svoj uti­caj­ni po­lo­žaj ra­di odr­ža­va­nja ne­na­
rod­nog i pro­tiv­de­mo­krat­skog po­ret­ka ili ši­re­nja fa­ši­stič­kih ide­ja, iz­vr­šio
rad­nju ko­ja je sla­bi­la od­bram­be­nu sna­gu ze­mlje usled če­ga su bi­li ugro­
že­ni mir, ne­za­vi­snost i na­ci­o­nal­na slo­bo­da na­ro­da Ju­go­sla­vi­je, kao i onaj
ko je u istom ci­lju, slu­že­ći dr­žav­nom apa­ra­tu kao slu­žbe­nik ili u dru­gom
svoj­stvu, na­re­đi­vao, spro­vo­dio ili vr­šio ubi­stva, mu­če­nja, zlo­sta­vlja­nja ili
dru­ga na­si­lja i pro­go­ne gra­đa­na.
Ovaj član ZKdpND od­no­sio se na rad­nje ko­je su pret­ho­di­le ka­pi­tu­
la­ci­ji ju­go­slo­ven­ske voj­ske 17. apri­la 1941. go­di­ne. Iako Za­kon ni­je od­re­
dio da li se to od­no­si sa­mo na pe­riod od po­čet­ka April­skog ra­ta, 6. apri­la
1941. go­di­ne do ka­pi­tu­la­ci­je ju­go­slo­ven­ske vla­de, sud­ska prak­sa ovaj je ovu
od­red­bu tu­ma­či­la eks­ten­ziv­no pro­te­žu­ći vre­men­sko va­že­nje čak i mno­go
go­di­na pre ot­po­či­nja­nja oru­ža­nog su­ko­ba.
Čla­nom 9 ZKdpND pred­vi­đe­no je kri­vič­no de­lo pro­pa­gan­de ili agi­
ta­ci­je, či­ji za­kon­ski opis pod­ra­zu­me­vao da ove rad­nje sa­dr­že po­ziv na na­
sil­no oba­ra­nje po­sto­je­ćeg dr­žav­nog ure­đe­nja.
Osnov­na od­red­ba o nad­le­žno­sti su­do­va7 za vo­đe­nje kri­vič­nog po­
stup­ka za kri­vič­na de­la pred­vi­đe­na ZKdpND u pr­vom ste­pe­nu spa­da­lo je
u nad­le­žnost okru­žnih su­do­va, osim u slu­ča­je­vi­ma za ko­je su na osno­vu
po­seb­nih pro­pi­sa nad­le­žni voj­ni su­do­vi. U po­stup­ku ko­ji se vo­dio pro­tiv
dr Jan­ko­vi­ća, pri­me­nji­van je dru­gi stav čla­na ZKdpND o nad­le­žno­sti su­
do­va ko­ja se od­no­si­la na na­ro­či­to va­žne slu­ča­je­ve. Pre­ma ovoj nor­mi u
pr­vom i po­sled­njem ste­pe­nu su­di­će vr­hov­ni su­do­vi na­rod­nih re­pu­bli­ka
po pred­lo­gu jav­nog tu­ži­o­ca re­pu­bli­ke. Či­nje­ni­ca da u slu­ča­je­vi­ma ka­da je
naj­vi­ši sud u dr­ža­vi (u ovom slu­ča­ju jed­noj od re­pu­bli­ka u okvi­ru sa­ve­zne

5 ZKdpND, čl. 3 st. 1, tač. 6.

6 Do­dat Za­ko­nom o do­pu­ni Za­ko­na o kri­vič­nim de­li­ma pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve, Sl.
list FNRJ, br. 106/1947, od 13.12.1947. go­di­ne; osnov­ni tekst sa svim ka­sni­jim
iz­me­na­ma i do­pu­na­ma do­stu­pan je na: http://www.uz­zpro.gov.rs/doc/bi­bli­o­te­ka/
bib-pro­pi­si/re­sti­tu­ci­ja/17-za­kon-o-kri­vic­nim-de­li­ma.pdf, 30.10.2016.
7 Vid. čl. 13 st. 1 ZKdpND.

314
 Rehabilitacija dr Velizara Jankovića

dr­ža­ve, ima­ju­ći u vi­du po­de­lje­nu nad­le­žnost iz­me­đu fe­de­ra­ci­je i re­pu­bli­ke)

nad­le­žan da su­di u pr­vom ste­pe­nu on isto­vre­me­no bu­de i žal­be­ni sud (po
pra­vi­lu u pro­me­nje­nom sa­sta­vu i broj­ni­jem ve­ću) ne bi po se­bi bi­la nu­žno
pro­ble­ma­tič­na dok se ne do­ve­de u ve­zu sa od­red­bom ko­ja re­gu­li­še pra­vo
na žal­bu. Na­i­me od­red­bom čla­na 15 ZKdpND, u „na­ro­či­to va­žnim slu­ča­
je­vi­ma“ eks­pli­cit­no je is­klju­če­no pra­vo žal­be pro­tiv pr­vo­ste­pe­ne od­lu­ke,8
što go­re po­me­nu­toj od­red­bi o nad­le­žno­sti za su­đe­nje „u pr­vom i po­sled­
njem ste­pe­nu“ od­u­zi­ma mo­gu­ći ka­rak­ter o od­re­đi­va­nju istog su­da kao in­
stan­ci­o­nog i da­je go­rak ukus su­đe­nja bez pra­va na žal­bu.

3.2. Do­ka­zni po­stu­pak

Tu­ži­la­štvo je od do­ka­za iz­ne­lo do­pis okri­vlje­nog upu­ćen taj­noj dr­žav­
noj po­li­ci­ji ne­mač­ke voj­ske, iz vre­me­na kad je hap­šen za vre­me oku­pa­ci­je,
u ko­me se on po­hval­no iz­ra­ža­va o ne­mač­koj dr­ža­vi, na­u­ci i kul­tu­ri, te is­ti­če
svo­je ve­ze sa Ne­mač­kom od pre ra­ta. Či­tan je i do­pis ko­ji je su­du do­sta­vi­la
Upra­va dr­žav­ne bez­bed­no­sti FNRJ ko­ja se od­no­si na okri­vlje­nog i nje­gov
po­li­tič­ki an­ga­žman pre ra­ta i dr­ža­nje u to­ku oku­pa­ci­je. Ta­ko­đe, či­tan je
i Za­pi­snik o sa­slu­ša­nju okri­vlje­nog u is­tra­žnom za­vo­du UD­BE za Sr­bi­ju od
21. sep­tem­bra 1948. go­di­ne, iz kog se mo­že vi­de­ti vi­di se da je Jan­ko­vić
ne­gi­rao da je u to­ku oku­pa­ci­je i pre oku­pa­ci­je sa­ra­đi­vao sa Nem­ci­ma, već
je sa­mo kao pred­sed­nik Auto-klu­ba sva­ke go­di­ne išao na me­đu­na­rod­nu
auto­mo­bil­sku kon­fe­ren­ci­ju u Pa­riz, gde su do­la­zi­li pred­stav­ni­ci svih ze­
ma­lja pa i Nem­ci. Is­ta­kao je da je hap­šen od stra­ne Ne­ma­ca u no­vem­bru
1941. go­di­ne i da je bio u lo­go­ri­ma na Ba­nji­ci bli­zu me­sec da­na. Ka­ko je
re­kao, sa­slu­ša­van je u Ge­sta­pou i u rat­nič­kom do­mu, zbog op­tu­žbe da je
u auto-klu­bu pri­mao na ruč­ko­ve ru­skog am­ba­sa­do­ra Plot­ni­ko­va, i da je
išao sa nji­ma na ban­ket kod srp­skog kra­lja, ali i jer mu je ćer­ka uči­la ško­
le u Lon­do­nu, gde ju je po­se­tio 1924. go­di­ne. Pri­li­kom sa­slu­ša­nja po­ja­snio
je da je 1939. go­di­ne vo­dio de­le­ga­ci­ju Auto-klu­ba na Hi­tle­rov ro­đen­dan
u Ber­lin, gde su bi­le pri­sut­ne i de­le­ga­ci­je Auto-klu­bo­va iz dru­gih ze­ma­lja.
Ta­da su uče­stvo­va­li na pa­ra­di i uve­če na ban­ke­tu svi pred­stav­ni­ci Auto-
klu­bo­va, pa i on. Od­go­va­ra­li su na po­zdrav do­ma­ći­na odr­žav­ši go­vor. On
je od stra­ne Ju­go­slo­ve­na odr­žao go­vor i is­ta­kao da je taj nje­gov go­vor pret­
hod­no pre­gle­dao naš po­sla­nik Ivo An­drić ko­ji je bio sa nji­ma, uče­stvo­vao
je i na ban­ke­tu. Tom pri­li­kom do­bio je tu di­plo­mu ko­ja je pot­pi­sa­na od
Hi­tle­ra, Ri­ben­tro­pa i Ma­je­ra, kao i svi osta­li pred­stav­ni­ci Auto-klu­bo­va.
Na okol­nost da je nje­gov go­vor pre­gle­dao Ivo An­drić, kao naš po­sla­nik
u Ne­mač­koj, sud ni­je do­zvo­lio iz­vo­đe­nje do­ka­za.

8 Vid. čl. 15 ZKdpND ko­ji gla­si: „Na pre­su­de su­do­va pr­vog ste­pe­na, iz­u­zev slu­ča­je­
va iz sta­va 2. čla­na 13. ovog za­ko­na, ima me­sta žal­bi u ro­ku od 8 da­na su­du vi­šeg
ste­pe­na, či­ja je od­lu­ka pra­vo­sna­žna.“

315
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Samardžić

3.3. Osu­đu­ju­ća pre­su­da za kri­vič­no de­lo

pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve
Na­kon spro­ve­de­nog do­ka­znog po­stup­ka, prav­no­sna­žnom pre­su­dom
Vr­hov­nog su­da NR Sr­bi­je, Kž. br. 292/509 od 5. apri­la 1950. go­di­ne sud je
op­tu­že­nog Ve­li­zar Jan­ko­vić ogla­sio kri­vim za kri­vič­no de­lo pro­tiv na­ro­da
i dr­ža­ve iz čla­na 3a ZKdpND.
U obra­zlo­že­nju je na­ve­de­no da je on pre ra­ta 1938. go­di­ne kao pred­
sed­nik Ju­go­slo­ven­skog auto-klu­ba i pred­sed­nik Srp­skog auto-klu­ba or­
ga­ni­zo­vao do­ček i uče­sto­vao u do­če­ku Ne­mač­kog kor­pu­sa auto­mo­bi­li­sta
u Be­o­gra­du i uče­sto­vao u nji­ho­voj prat­nji do Oplen­ca i dru­gih me­sta
u Ju­go­sla­vi­ji, gde im je dr­žao zdra­vi­ce. Ta­ko­đe je 1938. go­di­ne or­ga­ni­zo­vao
po­se­tu Ne­mač­koj gde je na pu­tu kroz Ne­mač­ku odr­žao vi­še go­vo­ra. Iste
go­di­ne je kao ru­ko­vo­di­lac i pred­stav­nik auto-klu­ba uče­sto­vao u de­le­ga­ci­ji
ko­ja je uze­la uče­šće u pro­sla­vi Hi­tle­ro­vog ro­đen­da­na i na re­vi­ji Ne­mač­kih
mo­tor­nih sna­ga, ko­jom pri­li­kom je op­tu­že­ni bio od­li­ko­van or­de­nom kr­sta
za za­slu­ge cr­ve­nog or­la sa zve­zdom o če­mu je do­bio di­plo­mu sa pot­pi­som
Hi­tle­ra, Ri­ben­tro­pa i Majs­ne­ra. Na­red­ne go­di­ne je po­no­vo or­ga­ni­zo­vao me­
đu­na­rod­ne auto­mo­bil­ske tr­ke u Be­o­gra­du u ko­ji­ma su uče­stvo­va­li i Nem­ci.
Pre­ma slo­vu pre­su­de, okri­vlje­ni je na taj na­čin, ko­ri­ste­ći svoj uti­caj­ni po­lo­
žaj u auto-klu­bu iz­vr­šio rad­nje ko­je su sla­bi­le od­bram­be­nu sna­gu ze­mlje či­me
su bi­li ugro­že­ni mir, ne­za­vi­snost i od­bram­be­na sna­ga ze­mlje [sic!] či­me je iz­
vr­šio kri­vič­no de­lo iz čla­na 3a Za­ko­na o kri­vič­nim de­li­ma pro­tiv na­ro­da
i dr­ža­ve, pa ga Vr­hov­ni sud za na­ve­de­no kri­vič­no de­lo osu­đu­je na ka­znu
li­še­nja slo­bo­de sa pri­nud­nim ra­dom u tra­ja­nju od tri go­di­ne kao glav­nu
ka­znu u ko­ju se ima ura­ču­na­ti vre­me pro­ve­de­no u is­tra­žnom za­tvo­ru i na
gu­bi­tak gra­đan­skih pra­va iz čl. 37 ta­da­šnjeg Op­šteg de­la Kri­vič­nog za­ko­
ni­ka10 i to a) bi­rač­kog pra­va, pod b) pra­va na sti­ca­nje i vr­še­nje funk­ci­ja
u dru­štve­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i udru­že­nji­ma, v) pra­va jav­nog istu­pa­nja,
g) pra­va no­še­nja po­ča­snog zva­nja or­den i od­li­ko­va­nja, pod d) pra­va na dr­
žav­nu i dru­gu jav­nu slu­žbu i đ) pra­va na pen­zi­ju u tra­ja­nju od jed­ne go­di­ne
(za­pra­vo svih pra­va osim ro­di­telj­skog – na­pom. aut.), ko­ja pra­va osu­đe­ni

9 Iz Re­še­nja o re­ha­bi­li­ta­ci­ji ni­je do kra­ja ja­san ka­rak­ter osu­đu­ju­će od­lu­ke Vr­hov­nog

su­da NRS. Na­i­me, ka­ko smo na­ve­li u „na­ro­či­to va­žnim slu­ča­je­vi­ma“ Vr­hov­ni sud
re­pu­bli­ke su­dio je u pr­vom i po­sled­njem ste­pe­nu, od­no­sno pro­tiv pr­vo­ste­pe­ne od­
lu­ke ni­je bi­lo do­zvo­lje­no iz­ja­vlji­va­nje žal­be. Otu­da osta­je di­le­ma ka­ko je, iako sa­da
već po­ni­šte­na od­lu­ka Vr­hov­nog su­da NRS ko­jom je Dr Ve­li­zar Jan­ko­vić osu­đen
no­si­la ozna­ku „Kž“ ka­rak­te­ri­stič­nu za dru­go­ste­pe­ne kri­vič­ne pred­me­te u ko­ji­ma
se od­lu­či­va­lo po žal­bi.
10 Op­šti deo kri­vič­nog pra­va je u vre­me ka­da je vo­đen po­stu­pak pro­tiv Ve­li­za­ra
Jan­ko­vi­ća re­gu­li­sao je Kri­vič­ni za­ko­nik – Op­šti deo, Sl. list FNRJ, 106/47 od
13.12.1947. go­di­ne; do­stu­pan na: http://www.e-gla­snik.rs/SlGla­snik­Por­tal/vi­ew­
doc? uuid=15b5b96c-9eb4-4510-9d1a-e0e804da83cb, 30.10.2016.

316
 Rehabilitacija dr Velizara Jankovića

ne mo­že vr­ši­ti od da­na prav­no­sna­žno­sti pre­su­de, ali mu se vre­me tra­ja­

nja ove ka­zne ima ra­ču­na­ti od da­na ka­da je glav­na ka­zna bu­de iz­dr­ža­va­na
ili uga­še­na usled za­sta­re­lo­sti, am­ne­sti­je ili po­mi­lo­va­nja i na kon­fi­ska­ci­ju
imo­vi­ne i o iz­vr­še­nju kon­fi­ska­ci­je kao spo­red­ne ka­zne.
U sta­vu dva iz­re­ke pre­su­de okri­vlje­ni je oslo­bo­đen op­tu­žbe da je iz­
vr­šio kri­vič­no de­lo kle­ve­te iz čl. 9 ZKdpND.11
Na osno­vu ci­ti­ra­ne pre­su­de Vr­hov­nog su­da NR Sr­bi­je ko­jom je dr
Ve­li­zar Jan­ko­vić osu­đen za kri­vič­no de­lo pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve, re­še­njem
Pr­vog sre­skog su­da za Grad Be­o­grad12 nje­go­va imo­vi­na je kon­fi­sko­va­na
i pre­ne­ta u vla­sni­štvo dr­ža­ve FNRJ. Kao or­gan upra­vlja­nja od­u­ze­tom imo­
vi­nom od­re­đe­na je upra­va sta­no­va­nja zgra­da Na­rod­nog od­bo­ra Dru­gog
re­o­na Gra­da Be­o­gra­da. Do­pun­skim re­še­njem istog su­da od­lu­če­no je ko­je
pro­sto­ri­je u kon­fi­sko­va­noj imo­vi­ni Ve­li­zar Jan­ko­vić mo­že da ko­ri­sti sa čla­
no­vi­ma svo­je uže po­ro­di­ce, po­što dru­gu ne­po­kret­nu imo­vi­nu ni­su ima­li.

4. Za­kon­ski okvir re­ha­bi­li­ta­ci­je

In­sti­tut re­ha­bi­li­ta­ci­je li­ca ko­ja su kri­vič­no ili u ši­rem smi­slu ka­zne­
no osu­đe­na iz po­li­tič­kih ili ide­o­lo­ških raz­lo­ga uve­den je u naš prav­ni si­
stem Za­ko­nom o re­ha­bi­li­ta­ci­ji iz 2006. go­di­ne13. Na osno­vu čla­no­va 3 i 4
ZReh06 o zah­te­vi­ma za re­ha­bi­li­ta­ci­ju su od­lu­či­va­li Okru­žni su­do­vi pre­ma
pre­bi­va­li­štu pod­no­si­o­ca zah­te­va ili me­stu gde je iz­vr­šen pro­gon ili ne­prav­
da. Na­kon do­no­še­nja Za­ko­na o ure­đe­nju su­do­va 2008. go­di­ne14 nad­le­žnost
ne­ka­da­šnjih Okru­žnih su­do­va u pred­me­ti­ma re­ha­bi­li­ta­ci­je su od 1.1.2010.
go­di­ne pre­u­ze­li Vi­ši su­do­vi, pa ta­ko na osno­vu čla­na 23 stav 1 tač­ka 5 ovog
za­ko­na u pr­vom ste­pe­nu o zah­te­vi­ma za re­ha­bi­li­ta­ci­ju od­lu­ču­je Vi­ši sud.
Na osno­vu čla­na 6 ZReh06 pro­tiv re­še­nja o od­bi­ja­nju zah­te­va za re­ha­bi­li­
ta­ci­ju mo­že se iz­ja­vi­ti žal­ba Vr­hov­nom su­du Sr­bi­je, u ro­ku od 30 da­na od
da­na pri­je­ma re­še­nja. Na­kon stu­pa­nja na­ve­de­nog ZUrS, na osno­vu nje­go­
vog čla­na 24, po­čev­ši od 1.1.2012. go­di­ne o žal­ba­ma na re­še­nja o re­ha­bi­
li­ta­ci­ji od­lu­ču­je nad­le­žni ape­la­ci­o­ni sud.

11 Ima­ju­ći u vi­du da je osim kri­vič­nih de­la po­me­nu­tih u pre­su­di op­tu­žni­ca po­dig­nu­ta

i za kri­vič­no de­lo iz čla­na 3 stav 1 tač­ka 6, za ko­je dr Ve­li­zar Jan­ko­vić oči­gled­no
ni­je osu­đen, ni­je ja­sno da li je u po­gle­du ovog kri­vič­nog de­la tu­ži­lac od­u­stao od
op­tu­žbe ili je sud u po­gle­du tog de­la od­bio op­tu­žni­cu. Ka­ko se či­ni iz do­ka­znog
ma­te­ri­ja­la pre­zen­to­va­nog re­ha­bi­li­ta­ci­o­nom su­du, naj­ve­ro­vat­ni­je je da je u kri­vič­
nom po­stup­ku pro­tiv Jan­ko­vi­ća u po­gle­du kri­vič­nog de­la sa­rad­nje sa oku­pa­to­rom
u to­ku ra­ta po­sto­jao do­ka­zni de­fi­cit, zbog če­ga on i ni­je osu­đen za ovo kri­vič­no de­lo.
12 Re­še­nje Pr­vog sre­skog su­da za Grad Be­o­grad Konf. br. 51/51, od 30. ju­la 1951.
13 Za­kon o re­ha­bi­li­ta­ci­ji (u da­ljem tek­stu: ZReh06), Sl. gla­snik RS, br. 33/06.
14 Za­kon o ure­đe­nju su­do­va (u da­ljem tek­stu: ZUrS), Sl. gla­snik RS, br. 116/2008,
104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. za­kon, 78/2011 – dr. za­kon, 101/2011, 101/2013
i 40/2015 – dr. za­kon

317
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Samardžić

Ne­sum­nji­vo je ja­san po­li­tič­ki zna­čaj uvo­đe­nja re­ha­bi­li­ta­ci­je li­ca osu­

đe­nih iz po­li­tič­kih ili ide­o­lo­ških raz­lo­ga u naš prav­ni si­stem. Ra­ni­ji dru­
štve­ni po­re­dak ko­ji je u svom na­stan­ku bio oslo­njen na si­ste­mat­sko kr­
še­nje pra­va po­je­di­na­ca ko­ji su sma­tra­ni ne­pri­ja­te­lji­ma no­vog dru­štve­nog
po­ret­ka po­znat je po zlo­u­po­tre­ba­ma pra­va u po­li­tič­ke svr­he. Sa­vre­me­no
dru­štve­no ure­đe­nje za­sno­va­no je na de­mo­kra­ti­ji, vla­da­vi­ni pra­va, ali i tr­ži­
šnoj pri­vre­di i uop­šte gra­đan­skom dru­štvu kao okvi­ru u ko­me se ostva­ru­ju
pra­va i slo­bo­de po­je­di­na­ca. Ka­ko bi se to omo­gu­ći­lo po­treb­no je ot­klo­ni­ti
iz prav­nog si­ste­ma ko­li­ko je to god mo­gu­će sve one de­lo­ve ko­ji su su­prot­
ni op­šte­pri­hva­će­nim na­če­li­ma prav­ne dr­ža­ve i omo­gu­ći­ti ra­ni­jim kla­snim
ne­pri­ja­te­lji­ma, od­no­sno nji­ho­vim na­sled­ni­ci­ma uži­va­nje pra­va ko­jih su li­
še­ni, od ot­kla­nja­nja ži­ga osu­đe­nih li­ca pa sve do pra­va na re­ha­bi­li­ta­ci­o­no
obe­šte­će­nje od­no­sno po­vra­ćaj kon­fi­sko­va­ne imo­vi­ne.15

5. Po­stu­pak re­ha­bi­li­ta­ci­je dr Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća

Na osno­vu ZReh06, po­tom­ci osu­đe­nog dr Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća
20.01.2010. go­di­ne pod­ne­li su Vi­šem su­du u Be­o­gra­du zah­tev za re­ha­bi­li­
ta­ci­ju. Od­lu­ču­ju­ći o pod­ne­tom zah­te­vu, sud je u do­ka­znom po­stup­ku pro­
či­tao sve pi­sme­ne do­ka­ze neo­p­hod­ne za od­lu­či­va­nje, i to re­le­vant­ne iz­vo­
de iz ma­tič­nih knji­ga, sa­mu osu­đu­ju­ću pre­su­du Vr­hov­nog su­da Na­rod­ne
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, Kž. br. 292/50 od 5. apri­la 1950. go­di­ne, do­pis upu­ćen
Jav­nom tu­ži­o­cu za Na­rod­nu Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju, žal­be od 17. apri­la 1945.
go­di­ne iz­ja­vlje­ne na pre­su­du biv­šeg Voj­nog su­da od 17. apri­la 1945. go­di­
ne16, re­še­nje Jav­nog tu­ži­o­ca od 25. sep­tem­bra 1948. go­di­ne, re­še­nje i do­
pun­sko re­še­nje Pr­vog sre­skog su­da za Grad Be­o­grad Konf. br. 51/51, te
spi­se ko­je je su­du do­sta­vio Ar­hiv Sr­bi­je i Isto­rij­skog Ar­hi­va Be­o­gra­da, ko­ji
su do­sta­vlje­ni su­du a od­no­se se na Dr Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća, te do­ku­men­ta­
ci­ju ko­ja se od­no­si na kon­fi­sko­va­nu imo­vi­nu.
Ce­ne­ći do­ka­ze iz­ve­de­ne u to­ku po­stup­ka ka­ko sva­ki po­je­di­nač­no
tako i u nji­ho­voj me­đu­sob­noj po­ve­za­no­sti, na osno­vu re­zul­ta­ta ce­lo­kup­
nog po­stup­ka u smi­slu od­red­be čla­na 8 Za­ko­na o par­nič­nom po­stup­ku17
u ve­zi čla­na 30 stav 2 Za­ko­na o van­par­nič­nom po­stup­ku18 sud je utvr­dio da
je osu­đe­nom dr Ve­li­za­ru Jan­ko­vi­ću, sta­vlje­no na te­ret iz­vr­še­nje kri­vič­nih

15 Na osno­vu Za­ko­na o vra­ća­nju od­u­ze­te imo­vi­ne i obe­šte­će­nju (u da­ljem tek­stu:

ZVO­IO), Sl. gla­snik RS, br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 – od­lu­ka US.
16 Iz ana­li­zi­ra­nog re­še­nja od re­ha­bi­li­ta­ci­ji ni­je mo­gu­će utvr­di­ti sa­dr­žaj ovog do­ku­
men­ta. Even­tu­al­no bi se mo­gao do­ve­sti u ve­zu sa iz­ne­tom di­le­mom u po­gle­du
„Kž“ ozna­ke osu­đu­ju­će od­lu­ke Vr­hov­nog su­da NRS; vid. ov­de fn. 9.
17 U pred­met­nom re­še­nju o re­ha­bi­li­ta­ci­ji od 14.03.2014. go­di­ne, sud se po­zi­va na
Za­kon o par­nič­nom po­stup­ku, Sl. gla­snik RS, br. 124/05.
18 Za­kon o van­par­nič­nom po­stup­ku, Sl. gla­snik SRS, br. 25/82, 48/88 i Sl. gla­snik RS,
br. 46/95 – dr. za­kon, 18/05 – dr. za­kon, 45/2013 – dr. za­kon, (na­kon pred­met­nog

318
 Rehabilitacija dr Velizara Jankovića

de­la ko­ja u vre­me iz­vr­še­nja ni­su pred­sta­vlja­la kri­vič­na de­la, jer je ZKdpND
do­net 15. av­gu­sta 1946. go­di­ne i ob­ja­vljen u Slu­žbe­nom li­stu FNRJ br.
59/46, šest go­di­na po­sle iz­vr­še­nja rad­nji ko­je su mu sta­vlje­ne na te­ret i za
ko­je je osu­đen.19 Pre­ma op­šte­pri­hva­će­nim pra­vi­li­ma kri­vič­nog pra­va ko­je je
pri­hva­ti­lo i na­še kri­vič­no za­ko­no­dav­stvo, ni­ko ne mo­že bi­ti ogla­šen kri­vim
za kri­vič­no de­lo ako ono u vre­me iz­vr­še­nja ni­je bi­lo pro­pi­sa­no kao kri­vič­
no de­lo, pa de­fi­ni­sa­nje no­vih kri­vič­nih de­la za­ko­nom ne­ma re­tro­ak­tiv­no
dej­stvo. Pro­tiv Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća je vo­đen kri­vič­ni po­stu­pak i osu­đen je
u na­ve­de­nom po­stup­ku za kri­vič­no de­lo ko­je ni­je bi­lo kao ta­kvo pro­pi­sa­
no za­ko­nom u vre­me iz­vr­še­nja kri­vič­nog de­la, te se po mi­šlje­nju su­da, ra­
di­lo o kri­vič­nom po­stup­ku ko­ji je vo­đen iz po­li­tič­kih raz­lo­ga, pri­me­nji­va­li
su se pro­pi­si po­li­tič­kog za­ko­no­dav­stva, jer sva­ki prav­ni po­re­dak je iz­raz
ne­ke po­li­ti­ke i ide­o­lo­gi­je, i sva­ka osu­da i ka­žnja­va­nje je­ste kon­kre­ti­za­ci­ja
te po­li­tič­ke ide­o­lo­gi­je. U kon­kret­nom slu­ča­ju Vi­ši sud u Be­o­gra­du je is­
prav­no oce­nio da je dr Ve­li­zar Jan­ko­vić osu­đen kao pro­tiv­nik u to vre­me
vla­da­ju­će ide­o­lo­gi­je.
Sem glav­ne ka­zne, pre­su­dom Vr­hov­nog su­da Kž. 292/50 okri­vlje­
nom je iz­re­če­na i ka­zna kon­fi­ska­ci­je ce­lo­kup­ne imo­vi­ne. Li­ša­va­nje pra­va
na slo­bo­du i pra­va na imo­vi­nu pred­sta­vlja­ju re­zul­tat sa­mo­vo­lje si­ste­ma
vla­sti, nje­go­ve pri­ro­de i po­zna­te po­tre­be da se for­mi­ra­ju osno­vi za stva­ra­
nje ko­mu­ni­stič­kog, od­no­sno so­ci­ja­li­stič­kog si­ste­ma pro­iz­vod­nje za­sno­va­
nog na jav­noj svo­ji­ni nad dru­štve­nim re­sur­si­ma. Kon­fi­ska­ci­ja ce­lo­kup­ne
imo­vi­ne (u ovom slu­ča­ju jed­nog po­li­tič­kog i kla­snog ne­pri­ja­te­lja) pred­
sta­vlja je­dan ko­rak u ci­lju po­ve­ća­nja stam­be­nog fon­da u jav­noj svo­ji­ni na
ra­čun pri­vat­ne svo­ji­ne.
Sma­tra­ju­ći da je dr Ve­li­zar Jan­ko­vić neo­sno­va­no li­šen pra­va na slo­
bo­du, kao i pra­va na imo­vi­nu i dru­gih gra­đan­skih pra­va, na osno­vu od­red­
be čl. 5 Za­ko­na o re­ha­bi­li­ta­ci­ji sud je usvo­jio zah­tev za nje­go­vu re­ha­bi­li­
ta­ci­ju i utvr­dio da su ni­šta­ve pre­su­de Vr­hov­nog su­da Na­rod­ne Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je Kž. br. 292/50 od 05.04.1950. go­di­ne, kao i re­še­nje Pr­vog sre­skog
su­da za grad Be­o­grad Konf. br. 51/51 od 25.05.1951. go­di­ne, od tre­nut­ka
nji­ho­vog do­no­še­nja, kao i da su ni­šta­ve sve prav­ne po­sle­di­ce na­ve­de­nih
od­lu­ka, te se Ve­li­zar Jan­ko­vić sma­tra neo­su­đi­va­nim.

po­stup­ka re­ha­bi­li­ta­ci­je iz­me­njen i do­pu­njen za­ko­ni­ma ob­ja­vlje­nim u Sl. gla­snik

RS, br. 55/2014, 6/2015 i 106/2015 – dr. Za­kon).
19 Sud je de­fi­ni­tiv­no is­prav­no utvr­dio da je ZKdpND pri­me­njen re­tro­ak­tiv­no. Me­
đu­tim, rad­nje za ko­ju je dr Ve­li­zar Jan­ko­vić osu­đen iz­vr­še­ne su znat­no pre apri­la
1941. go­di­ne, ta­ko da je vre­me ko­je je pro­te­klo od mo­men­ta iz­vr­še­nja do mo­men­
ta do­no­še­nja i ob­ja­vlji­va­nja Za­ko­na du­že od šest go­di­na, jer su tr­ke na ko­ji­ma
je uče­stvo­vao bi­le 1938. i 1939. go­di­ne, da­kle osam od­no­sno se­dam go­di­na pre
do­no­še­nja Za­ko­na.

319
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Samardžić

REŠENJE O REHABILITACIJI20

RE­PU­BLI­KA SR­BI­JA
VI­ŠI SUD U BE­O­GRA­DU
Reh. 118/14
Da­na 14. mar­ta 2014. go­di­ne
Beograd
Ti­moč­ka br. 15
VI­ŠI SUD U BE­O­GRA­DU, u ve­ću sa­sta­vlje­nom od su­di­ja An­đel­ke Opa­čić
pred­sed­ni­ka ve­ća i su­di­ja Đur­đe Ne­ško­vić i Pre­dra­ga Va­si­ća čla­no­va ve­ća, u prav­
noj stva­ri pred­la­ga­ča Stoj­šić Ne­boj­še iz Sen­te, uli­ca Vu­ka Ka­ra­dži­ća broj 39, čiji je
pu­no­moć­nik Ge­ra Ti­bor iz Sen­te, uli­ca Glav­na broj 16 i pred­la­ga­ča Na­de­žde Šel­
mić iz Be­o­gra­da, uli­ca Si­mi­na broj 33/2, či­ji je pu­no­moć­nik Je­li­ca Ilić, advo­kat
iz Sme­de­re­va, uli­ca Bran­ka Ra­di­če­vi­ća broj 6, ra­di re­ha­bi­li­ta­ci­je sa­da po­koj­nog
Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća, biv­šeg iz Be­o­gra­da, na­kon ro­či­šta odr­ža­nog da­na 14.03.2014.
go­di­ne, do­neo je
RE­Š E­N JE
USVA­JA SE zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pok. Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća, ro­đe­nog
30.11.1880. go­di­ne u Be­o­gra­du, od oca Sve­to­za­ra, pre­mi­nu­log 13.11.1966. go­di­
ne u Be­o­gra­du, pa se utvr­đu­je da su ni­šta­ve pre­su­de Vr­hov­nog su­da Na­rod­ne Re­
pu­bli­ke Sr­bi­je Kž. br. 292/50 od 05.04.1950. go­di­ne, kao i re­še­nje Pr­vog sre­skog
su­da za grad Be­o­grad Konf. br. 51/51 od 25.05.1951. go­di­ne, od tre­nut­ka nji­ho­
vog do­no­še­nja, kao i da su ni­šta­ve sve prav­ne po­sle­di­ce na­ve­de­nih od­lu­ka, te se
Ve­li­zar Jan­ko­vić sma­tra NEO­SU­ĐI­VA­NIM.
Obra­z lo­ž e­n je
Da­na 20.01.2010. go­di­ne pred­la­gač Stoj­šić Ne­boj­ša, iz Sen­te, pod­neo je
zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju. U zah­te­vu je na­veo da je Ve­li­zar Jan­ko­vić te­ča nje­go­ve
maj­ke, od­no­sno da je su­pru­ga Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća, Ve­ra Jan­ko­vić, se­stra nje­go­vog
de­de. Zbog to­ga je sma­trao da ima prav­ni in­te­res da pod­ne­se zah­tev za nje­go­vu
re­ha­bi­li­ta­ci­ju. U do­pi­su od 10.12.2012. go­di­ne pred­la­gač Ne­boj­ša Sto­šić je na­veo
da po­koj­ni dok­tor Ve­li­zar Jan­ko­vić ne­ma di­rekt­nih ži­vih po­to­ma­ka, da je imao
dvo­je de­ce ko­ja su pre­mi­nu­la i ni­su ima­li po­tom­ke, a po nje­go­vom sa­zna­nju dok­
tor Ve­li­zar Jan­ko­vić ni­je imao ni bra­ta ni se­stru i je­di­ni nje­gov na­sled­nik je bi­la
nje­go­va su­pru­ga Ve­ra Jan­ko­vić Đo­kić ko­joj je te­sta­men­tom osta­vio svo­ju imo­vi­nu.
Pod­ne­skom od 12.02.2014. go­di­ne Na­de­žda Šel­mić, je iz­ja­vi­la da kao pra­
u­nu­ke po­to­mak po po­koj­nom si­nu Lju­bo­mi­ru Jan­ko­vi­ću po­koj­nog dok­to­ra Ve­li­
za­ra Jan­ko­vi­ća ima prav­ni in­te­res i za­in­te­re­so­va­na je za nje­go­vu re­ha­bi­li­ta­ci­ju pa
je pred­lo­ži­la da joj sud omo­gu­ći uče­šće u ovom po­stup­ku. Sud je na ro­či­štu ko­je
je odr­ža­no 14.03.2014. go­di­ne do­zvo­lio Na­de­ždi Šel­mić da se u toj fa­zi po­stup­ka
pri­dru­ži pred­la­ga­ču u po­stup­ku re­ha­bi­li­ta­ci­je dok­to­ra Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća.
Iz zah­te­va za nje­go­vu re­ha­bi­li­ta­ci­ju pro­iz­i­la­zi, da je po­koj­ni Ve­li­zar Jan­ko­
vić bio Mi­ni­star u vla­da­ma Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, iz­me­đu dva svet­
ska ra­ta na­la­zio se na du­žno­sti pred­sed­ni­ka „Ju­go­slo­ven­skog auto-klu­ba“ od­no­sno

20 Tekst re­še­nja u iz­vor­nom ob­li­ku pre­slo­vljen je u la­ti­nič­no pi­smo, bez re­dak­cij­skih

i lek­tor­skih in­ter­ven­ci­ja.

320
 Rehabilitacija dr Velizara Jankovića

„Srp­skog auto-klu­ba“ .Uče­sto­vao je u sa­sta­vlja­nju „Krf­ske de­kle­ra­ci­je“, na­la­zio se

u sa­sta­vu fi­nan­sij­ske de­le­ga­ci­je na mi­rov­noj kon­fe­ren­ci­ji u Pa­ri­zu, bio je šef de­
le­ga­ci­je na me­đu­na­rod­noj fi­nan­sij­skoj kon­fe­ren­ci­ji u Đe­no­vi i šef de­le­ga­ci­je ko­ja
je za­klju­či­la u to­ku 1922. go­di­ne pr­vi tr­go­vin­ski ugo­vor sa Polj­skom. Bio je i šef
de­le­ga­ci­je na In­ter­par­la­men­tar­noj kon­fe­ren­ci­ji odr­ža­noj u Sje­di­nje­nim Ame­rič­
kim Dr­ža­va­ma i šef de­le­ga­ci­je za pri­vred­no zbli­ža­va­nje na kon­fe­ren­ci­ji ko­ja je bila
odr­ža­na u Če­ho­slo­vač­koj. Pre­se­da­vao je i kon­fe­ren­cij­sko pri­vred­no zbli­ža­va­nje
ko­ja je bi­la pr­vi put odr­ža­na u Be­o­gra­du 1934. go­di­ne. Kao Mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja
obez­be­dio je za oso­blje za­po­sle­nom na že­le­zni­ci po­vla­šće­ni po­lo­žaj i po­seb­ne pri­
na­dle­žno­sti u pen­zi­ji. Osno­vao je tu­ri­stič­ku Agen­ci­ju Put­nik i ta­ko uda­rio te­melj
tu­ri­zmu u na­šoj ze­mlji. Po­koj­ni dok­tor Ve­li­zar Jan­ko­vić je 1920. go­di­na osno­vao
Ju­go­slo­ven­ski auto-klub či­ji je bio du­go­go­di­šnji pred­sed­nik. Bio je osni­vač i pred­
sed­nik Srp­skog auto-klu­ba. Od 1925. go­di­ne na­la­zio se u in­va­lid­skoj pen­zi­ji. Na­
kon ja­nu­ar­ske dik­ta­tu­re ni­je uzi­mao uče­šće u vla­da­ma kra­lja Alek­san­dra Pr­vog
Ka­ra­đor­đe­vi­ća ni­ti Kne­za Pa­vla Ka­ra­đor­đe­vi­ća. Kao re­zer­vni ma­jor uče­sto­vao je
u april­skom ra­tu 1941. go­di­ne. U to­ku oku­pa­ci­je li­šen je slo­bo­de i za­tvo­ren u lo­
go­ru na Ba­nji­ci. Na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta, sud­skom od­lu­kom po­koj­ni dok­tor
Ve­li­zar Jan­ko­vić je li­šen slo­bo­de i dru­gih pr­va iz po­li­tič­kih i ide­o­lo­ških raz­lo­ga.
Na­i­me, pre­su­dom Vr­hov­nog su­da Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Be­o­gra­du Kž. broj
292/05 od 05.04.1950. go­di­ne po­koj­ni dok­tor Ve­li­zar Jan­ko­vić je ogla­šen kri­vim
zbog kri­vič­nog de­la iz čla­na 3 a Za­ko­na o kri­vič­nim de­li­ma pro­tiv Na­ro­da i dr­ža­
ve. Na­kon do­no­še­nja pre­su­de kon­fi­sko­va­na mu je ce­lo­kup­na imo­vi­na.
Na ro­či­štu odr­ža­nom 14.03.2014. go­di­ne pu­no­moć­nik pred­la­ga­ča Na­de­
žda Šel­mić is­ta­kla je da dok­tor Ve­li­zar Jan­ko­vić bio ra­di­kal, bio je pro­tiv­nik ko­
mu­ni­stič­kog re­ži­ma. Sva imo­vi­na ko­ja mu je kon­fi­sko­va­na bi­la je nje­go­vo vla­sni­
štvo i sti­ca­na je pre dru­gog svet­skog ra­ta i pri­lo­ži­la je do­ka­ze su­du, (vla­snič­ki list
od osni­va­nja ze­mlji­šnih knji­ga da je bio vla­snik na­ve­de­nog ze­mlji­šta ko­ja mu je
kon­fik­so­va­na). Is­ta­kla je da sma­tra da je osu­đen zbog po­li­tič­kog opre­de­lje­nja, da
je ustva­ri su­đe­no Mi­ni­stra­stvu ino­stra­nih po­slo­va ko­je je bio or­ga­ni­za­tor svih tih
sport­skih de­ša­va­nja, od­no­sno po či­jem na­lo­gu je bi­la or­ga­ni­za­ci­ja pri­je­ma de­le­ga­
ci­je Ne­mač­kih auto­mo­bi­li­sta i put u Ne­mač­ku. Go­vo­re ko­je je dr­žao u Ne­mač­koj
pi­sao je Ivo An­drić, ali u kri­vič­nom po­stup­ku ko­ji je vo­đen pro­tiv nje­ga 1953. go­
di­ne ni­je bi­lo do­zvo­lje­no da se iz­ve­de do­kaz na tu okol­nost. Bio je pri­pad­nik kra­
ljev­skog dru­štva i eli­te ono­ga vre­me­na, pa je sve to uti­ca­la na vo­đe­nje kri­vič­nog
po­stup­ka pro­tiv nje­ga. Pred­lo­ži­li su da sud usvo­ji zah­tev za nje­go­vu re­ha­bi­li­ta­
ci­ju, jer sma­tra­ju da su na­ve­de­ne osu­de do­ne­te iz po­li­tič­kih i ide­o­lo­ških raz­lo­ga.
Od­lu­ču­ju­ći o pod­ne­tom zah­te­vu, sud je u do­ka­znom po­stup­ku pro­či­tao sve
pi­sme­ne do­ka­ze ko­ji se na­la­ze u spi­si­ma i to: iz­vod iz ma­tič­ne knji­ge umr­lih za
pok. Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća pod tek. br. 26645 za 1966. go­di­nu ma­tič­no pod­ruč­je Be­
o­grad Op­šti­na Sav­ski ve­nac Be­o­grad, te iz­vo­de iz ma­tič­ne knji­ge ro­đe­nih za Dra­
go­lju­ba Ma­kri­no­va, Kri­sti­nu Stoj­šić, Ne­boj­šu Stoj­ši­ća te iz­vo­de iz ma­tič­ne knji­ge
ro­đe­nih za Lju­bo­mi­ra Jan­ko­vi­ća si­na dok­to­ra Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća, iz­vod iz ma­tič­
ne knji­ge umr­lih za unu­ku Le­po­sa­vu Šel­mić ro­đe­nu Jan­ko­vić i iz­vod iz ma­tič­ne
knji­ge ro­đe­nih za pra­u­nu­ku Na­de­ždu Šel­mić ov­de pred­la­ga­ča, pro­či­tao pre­su­du
Vr­hov­nog su­da Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Kž. br.292/50 od 05.04.1950. go­di­ne,
do­pis upu­ćen Jav­nom tu­ži­o­cu za Na­rod­nu Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju, žal­be od 17.04.1945.
go­di­ne iz­ja­vlje­ne na pre­su­du biv­šeg Voj­nog su­da od 17.04.1945. go­di­ne, uve­re­nje

321
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Samardžić

broj 02-1831 od 28.05.2012. go­di­ne Isto­rij­skog ar­hi­va Be­o­gra­da, re­še­njem Jav­nog

tu­ži­o­ca od 25.09.1948. go­di­ne re­še­nje Pr­vog sre­skog su­da za Grad Be­o­grad Konf.
br. 51/51 od 30.07.1951. go­di­ne kao i do­pun­sko re­še­nje Pr­vog sre­skog su­da za
Grad Be­o­grad Konf. br. 51/51 od 25.05.1951. go­di­ne, spi­se ko­je je su­du do­sta­vio
Ar­hiv Sr­bi­je ko­ji se od­no­se na Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća, spi­si Isto­rij­skog Ar­hi­va Be­o­gra­
da, ko­ji su do­sta­vlje­ni su­du, a od­no­se se na Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća, za­tim je pro­či­tao
do­pis Gra­đan­ske sek­ci­je Gra­da Be­o­gra­da broj 462 od 07.03.1924. go­di­ne, sve­dođ­
bu Mi­ni­star­stva gra­đe­vi­ne od 25.06.1890. go­di­ne, do­pis gra­đe­vin­skog od­bo­ra op­
šti­ne i gra­da Be­o­gra­da od 14.11.1930. go­di­ne, te po­pi­sni list ka­ta­star­ske op­šti­ne
Be­o­grad 1, ze­mlji­šno knji­žni ulo­žak broj 1524. pa je ima­ju­ći u vi­du sve iz­ve­de­ne
do­ka­ze ko­je je ce­nio ka­ko sva­ki po­je­di­nač­no ta­ko i u nji­ho­voj me­đu­sob­noj po­ve­
za­no­sti, na osno­vu re­zul­ta­ta ce­lo­kup­nog po­stup­ka u smi­slu od­red­be čla­na 8 Za­
ko­na o par­nič­nom po­stup­ku („Sl. gla­snik RS“ broj 124/05) u ve­zi čla­na 30 stav 2
Za­ko­na o van­par­nič­nom po­stup­ku („Sl. gla­snik RS“ broj 25/92 i 48/88 Sl. gla­snik
RS broj 46/95 i 18/05 utvr­dio sle­de­će:
Či­ta­njem iz­vo­da iz ma­tič­ne knji­ge umr­lih ko­ji je su­du do­sta­vljen 29.12.2009.
go­di­ne za ma­tič­no pod­ruč­je Be­o­grad pod te­ku­ćim bro­jem 2645 za 1966. go­di­nu
utvr­đe­no je da Ve­li­zar Jan­ko­vić pre­mi­nuo 13.ja­nu­a­ra 1966. go­di­ne. U na­ve­de­nom
iz­vo­du iz ma­tič­ne knji­ge umr­lih, na­ve­de­no je da je nje­go­va su­pru­ga Ve­ra Jan­ko­vić.
Či­ta­njem iz­vo­da iz ma­tič­ne knji­ge umr­lih, sud je utvr­dio da je Lju­bo­mir
Jan­ko­vić, ko­ji je ro­đen od oca Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća i maj­ke Le­pe Jan­ko­vić u Be­o­gra­
du pre­mi­nuo 06. no­vem­bra 1993. go­di­ne.
Či­ta­njem iz­vo­da iz ma­tič­ne knji­ge umr­lih, sud je utvr­dio da je Le­po­sa­va
Še­mlić ro­đe­na Jan­ko­vić, ro­đe­na od oca Lju­bo­mi­ra Jan­ko­vi­ća i maj­ke Je­le­ne Jan­
ko­vić pre­mi­nu­la 30. sep­tem­bra 2002. go­di­ne.
Či­ta­njem iz­vo­da iz ma­tič­ne knji­ge ro­đe­nih za Na­de­ždu Še­mlić, sud je utvr­
dio da je ista ro­đe­na 27. ok­to­bra 1970. go­di­ne od oca Vu­ko­ma­na Še­mli­ća i maj­ke
Le­po­sa­ve Še­mlić ro­đe­ne Jan­ko­vić.
Iz iz­ve­de­nih do­ka­za, sud je utvr­dio da je Na­de­žda Še­mlić di­rek­tan po­to­mak,
dok­to­ra Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća či­ja se re­ha­bi­li­ta­ci­ja tra­ži; pa sud sma­tra da ona ima
svoj­stvo za­in­te­re­so­va­nog li­ca u smi­slu čla­na 2 Za­ko­na o re­ha­bi­li­ta­ci­ji.
Sud je imao u vi­du i na­vo­de iz pod­ne­ska pred­la­ga­ča Ne­boj­še Stoj­ši­ća od
10.12.2012. go­di­ne, u ko­me je on iz­ja­vio da dok­tor Ve­li­zar Jan­ko­vić ni­je imao di­
rekt­nih ži­vih po­to­ma­ka, jer su mu de­ca pre­mi­nu­la, a ni­su ima­li svo­je po­tom­ke, te
da je nje­gov je­di­ni za­kon­ski na­sled­nik nje­go­va dru­ga su­pru­ga Ve­ra Jan­ko­vić Jo­kić
ko­joj je te­sta­men­tom osta­vio svo­ju imo­vi­nu, ali sma­tra da ti­me što je pri­ja­vio svo­je
uče­šće u ovom po­stup­ku, i pred­la­gač Ne­boj­ša Stoj­šić, ima od­re­đe­ni prav­ni in­te­res
u po­stup­ku re­ha­bi­li­ta­ci­je dok­to­ra Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća, te mu je do­zvo­lio svoj­stvo
za­in­te­re­so­va­nog li­ca u ovom po­stup­ku.
Či­ta­njem re­še­nja Jav­nog tu­ži­la­štva od 25.09.1948. go­di­ne, sud je utvr­dio
da je pro­tiv Jan­ko­vić Ve­li­za­ra otvo­re­na kri­vič­na is­tra­ga i da je na­re­đen is­tra­žni
za­tvor zbog kri­vič­nog de­la iz čla­na 3 tač­ka 6 Za­ko­na o kri­vič­nim de­la pro­tiv na­
ro­da i dr­ža­ve.
Či­ta­njem ak­ta upu­će­nog Jav­nom tu­ži­o­cu za Na­rod­nu Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju,
sud je utvr­dio da je po­sle spro­ve­de­ne is­tra­ge pred­lo­žio da se po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca
pro­tiv Jan­ko­vić Ve­li­za­ra, zbog iz­vr­še­nja kri­vič­nog de­la iz čla­na 3 a član 3 tač­ka 6
i čla­na 9 Za­ko­na o kri­vič­nim de­li­ma pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve.

322
 Rehabilitacija dr Velizara Jankovića

Či­ta­njem pre­su­de Vr­hov­nog su­da Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Kž broj 292/50

od 05.04.1950. go­di­ne, sud je utvr­dio da je op­tu­že­ni Ve­li­zar Jan­ko­vić ogla­šen kri­
vim iz raz­lo­ga što je pre ra­ta 1938. go­di­ne kao pred­sed­nik Ju­go­slo­ven­skog auto-
klu­ba i pred­sed­nik Srp­skog auto-klu­ba or­ga­ni­zo­vao do­ček i uče­sto­vao u do­če­ku
Ne­mač­kog kor­pu­sa auto­mo­bi­li­sta u Be­o­gra­du i uče­sto­vao u nji­ho­vom prat­nji do
Oplen­ca i dru­gih me­sta u na­šoj ze­mlji gde im je dr­žao zdra­vi­ce. 1938. go­di­ne je
or­ga­ni­zo­vao po­se­tu Ne­mač­koj gde je na pu­tu kroz Ne­mač­ku odr­žao vi­še go­vo­ra,
i što je 1938. go­di­ne kao ru­ko­vo­di­lac i pred­stav­nik auto-klu­ba uče­sto­vao u de­le­ga­
ci­ji ko­ja je uze­la uče­šće u pro­sla­vi Hi­tle­ro­vog ro­đen­da­na i na re­vi­ji Ne­mač­kih mo­
tor­nih sna­ga, ko­jom pri­li­kom je op­tu­že­ni bio od­li­ko­van or­de­nom kr­sta za za­slu­ge
cr­ve­nog or­la sa zve­zdom o če­mu je do­bio di­plo­mu sa pot­pi­som Hi­tle­ra, Ri­ben­tro­
pa i Majs­ne­ra i što je po­no­vo 1939. go­di­ne or­ga­ni­zo­vao me­đu­na­rod­ne auto­mo­bil­
ske tr­ke u Be­o­gra­du u ko­jim tr­ka­ma su uče­sto­va­li Nem­ci, pa je ta­ko ko­ri­ste­ći svoj
uti­caj­ni po­lo­žaj u auto-klu­bu iz­vr­šio rad­nje ko­je su sla­bi­le od­bram­be­nu sna­gu ze­
mlje či­me su bi­li ugro­že­ni mir, ne­za­vi­snost i od­bram­be­na sna­ga ze­mlje i či­me je
iz­vr­šio kri­vič­no de­lo iz čla­na Za Za­ko­na o kri­vič­nim de­li­ma pro­tiv na­ro­da i dr­ža­
ve, pa ga Vr­hov­ni sud za na­ve­de­no kri­vič­no de­lo osu­đu­je na ka­znu li­še­nja slo­bo­
de sa pri­nud­nim ra­dom u tra­ja­nju od tri go­di­ne kao glav­nu ka­znu u ko­ju se ima
ura­ču­na­ti vre­me pro­ve­de­no u is­tra­žnom za­tvo­ru od 21.09.1948. go­di­ne i na gu­bi­
tak gra­đan­skih pra­va iz čla­na 37 KZ i to a) bi­rač­kog pra­va, pod b) pra­va na sti­ca­
nje i vr­še­nje funk­ci­ja u dru­štve­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i udru­že­nji­ma, v) pra­va jav­nog
istu­pa­nja, g) pra­va no­še­nja po­ča­snog zva­nja or­den i od­li­ko­va­nja, pod d) pra­va na
dr­žav­nu i dru­gu jav­nu slu­žbu, pra­va na pen­zi­ju u tra­ja­nju od jed­ne go­di­ne, ko­ja
pra­va osu­đe­ni ne mo­že vr­ši­ti od da­na prav­no­sna­žno­sti pre­su­de, ali mu se vre­me
tra­ja­nja ove ka­zne ima ra­ču­na­ti od da­na ka­da je glav­na ka­zna bu­de iz­dr­ža­va­na
ili uga­še­na usled za­sta­re­lo­sti, am­ne­sti­je ili po­mi­lo­va­nja i na kon­fi­ska­ci­ju imo­vi­ne
i o iz­vr­še­nju kon­fi­ska­ci­je kao spo­red­ne ka­zne. U sta­vu dva iz­re­ke pre­su­de oslo­bo­
đen je op­tu­žbe da je iz­vr­šio kri­vič­no de­lo kle­ve­te iz čl. 9 Za­ko­na o kri­vič­nim de­li­
ma pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve.
Či­ta­njem Re­še­nja Pr­vog sre­skog su­da za Grad Be­o­grad Konf. br. 51/51, od
30.07.195 go­di­ne sud je utvr­dio da je sta­vom je­dan kon­fi­sko­va­na imo­vi­na Ve­li­za­
ra Jan­ko­vi­ća i pre­ne­ta u vla­sni­štvo dr­ža­ve FNRJ, a ko­ja imo­vi­na je bli­že opi­sa­na
pod tač­ka­ma 1 i 2 na­ve­de­nog re­še­nja.
Či­ta­njem Re­še­nja Pr­vog sre­skog su­da za Grad Be­o­grad Konf. br. 51/51 od
25.05.1951. go­di­ne, sud je utvr­dio da je na­ve­de­nim re­še­njem od­lu­če­no ko­je pro­
sto­ri­je u kon­fi­sko­va­noj imo­vi­ni Ve­li­zar Jan­ko­vić mo­že da ko­ri­sti sa čla­no­vi­ma
svo­je uže po­ro­di­ce.
Či­ta­njem Do­pi­sa Gra­đe­vin­ske sek­ci­je Gra­da Be­o­gra­da od 07.03.1924. go­di­
ne se mo­že vi­de­ti da upra­va Gra­da Be­o­gra­da, dok­to­ru Ve­li­za­ru Jan­ko­vi­ću odo­bra­va
da na svom ima­nju u ul. Si­mi­noj br. 33 iz­vr­ši do­zi­đi­va­nje zgra­de.
Či­ta­njem Do­pi­sa Gra­đe­vin­skog od­bo­ra Op­šti­ne Gra­da Be­o­gra­da od 14.01.1930.
go­di­ne, kon­sta­tu­je se da je Gra­đe­vin­ski od­bor iz­vr­šio pre­gled zgra­de da­na 14.11.1930.
go­di­ne, po­sto­je­će u Si­mi­noj uli­ci br. 33, na ko­joj je do­zi­dan dru­gi sprat u sve­mu
po pro­pi­si­ma Gra­đe­vin­skog za­ko­na, i da o to­me iz­da­ju od­go­va­ra­ju­će uve­re­nje.
Či­ta­njem Ze­mlji­šno-knji­žnog ulo­ška br. 1524 za KO Be­o­grad 1, sud je utvr­
dio da ku­ća br. 33 u ul. Si­mi­noj sa ku­ći­štem, jed­nom zgra­dom i dvo­ri­štem sa­gra­
đe­noj na kat. par­ce­li 1586 po­vr­ši­ne 3 ara i 55 m2, i kon­sta­to­va­no je da je pri­li­kom

323
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Samardžić

osni­va­nja ze­mlji­šnih knji­ga 1934. go­di­ne uknji­že­no pra­vo vla­sni­štva na ze­mlji­štu

upi­sa­no u pr­vom odelj­ku A li­sta u ko­rist Jan­ko­vić Sve­to­za­re­vog dok­tor Ve­li­za­ra
iz Be­o­gra­da. Da­lje je kon­sta­to­va­no da je na osno­vu re­še­nja Dn 1570/53 je na­ve­
de­no ze­mlji­šte kon­fi­sko­va­no na osno­vu re­še­nja Pr­vog sre­skog su­da za Grad Be­o­
grad od 25.05.1951. go­di­ne, i da je po­sta­lo op­šte­na­rod­na imo­vi­na, a da je or­gan
upra­vlja­nja ze­mlji­štem, upra­va sta­no­va­nja zgra­da Na­rod­nog od­bo­ra Dru­gog re­
o­na Gra­da Be­o­gra­da.
Či­ta­njem Do­pi­sa Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća upu­će­noj taj­noj dr­žav­noj po­li­ci­ji ne­
mač­ke voj­ske u ko­me je iz­me­đu osta­log na­ve­de­no da je nje­gov či­tav ži­vot is­pu­
njen za pri­ja­telj­stvo nje­go­ve ze­mlje sa ne­mač­kim Raj­hom, da je stu­di­rao u Ber­li­
nu, dok­to­ri­rao kod zna­me­ni­tog pro­fe­so­ra na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je go­spo­di­na Adol­fa
Vag­ne­ra, i da je ostao ve­ran i za­hva­lan za sve što ima i du­gu­je ne­mač­koj zna­no­sti
i kul­tu­ri. Za­la­gao se re­či­ma i či­nje­ni­ca­ma za zbli­ža­va­nje Sr­bi­je i Ne­mač­ke ta­ko da
je kao i mi­ni­star pri­vre­de an­ga­žo­van ne­ko­li­ko ne­mač­kih struč­nja­ka za svo­je sa­
vet­ni­ke. Bio je je­dan od osni­va­ča ne­mač­ko-ju­go­slo­ven­skog dru­štva i pred ne­mač­
ki rat 1939. go­di­ne u Ber­li­nu je odr­žao ve­li­ki go­vor o či­nje­ni­ca­ma za zbli­ža­va­nje
Sr­bi­je i Ne­mač­ke, ta­ko da je kao mi­ni­star pri­vre­de an­ga­žo­vao ne­ko­li­ko ne­mač­kih
struč­nja­ka za svo­je sa­ve­zni­ke. Bio je je­dan osni­va­ča od ne­mač­ko ju­go­slo­ven­skog
dru­štva i pred ne­mač­ki rat 1939. go­di­ne u Ber­li­nu je odr­žao ve­li­ki go­vor u ber­lin­
sko ne­mač­ko ju­go­slo­ven­skom dru­štvu. Or­ga­ni­zo­vao je sve­ča­ni pri­jem Na­ci­o­nal­so­
ci­ja­li­stič­kog kor­pu­sa auto­mo­bi­li­sta u Be­o­gra­du, Ava­li, Oplen­cu i Sko­plju i ve­li­ku
vo­žnju ju­go­slo­ven­skih auto­mo­bi­li­sta po Ne­mač­koj. Ta­ko­đe je uz po­moć slav­nih
ne­mač­kih vo­za­ča or­ga­ni­zo­vao auto­mo­bil­sku tr­ku kroz Sr­bi­ju. Bio je na če­lu ju­
go­slo­ven­ske de­le­ga­ci­je ko­ja je 1938. go­di­ne uze­la uče­šće kod sla­vlja ro­đen­da­na
Fi­re­ra u Ber­li­nu. Kao znak pri­zna­nja za nje­gov rad od­li­ko­van je vi­so­kim ne­mač­
kim or­de­nom. Iz do­pi­sa ko­je je su­du do­sta­vi­la Upra­va dr­žav­ne bez­bed­no­sti FNRJ,
mo­že se vi­de­ti da kroz da­to­te­ku ar­hi­va BIA pro­la­zi Jan­ko­vić Ve­li­zar, biv­ši mi­ni­
star u pen­zi­ji, u ko­me je kon­sta­to­va­no da je isti bio an­ti­ko­mu­ni­sta, i da je pot­pi­
sao ob­zna­nu, za­tim se iz­me­đu osta­log na­vo­di da je pri­pa­dao ra­di­kal­noj stran­ci,
i da je bio pred­sed­nik Auto­klu­ba u Be­o­gra­du, a da u ka­sni­jem pe­ri­o­du po od­la­sku
u pen­zi­ju 1925. go­di­ne ni­je imao vi­še ni­ka­kav po­li­tič­ki uti­caj. U jed­nom do­pi­su je
na­ve­de­no da je Ve­li­zar u to­ku oku­pa­ci­je hap­šen od Ne­ma­ca, kao en­gle­ski agent,
ali da je pu­šten po­što ni­je bi­lo do­ka­za.
Či­ta­njem Za­pi­sni­ka o nje­go­vom sa­slu­ša­nju u is­tra­žnom za­vo­du UD­BE za
Sr­bi­ju od 21.09.1948. go­di­ne, vi­di se da je dok­tor Ve­li­zar Jan­ko­vić ne­gi­rao da je
u to­ku oku­pa­ci­je sa­ra­đi­vao sa Nem­ci­ma, ni­ti da je pre ra­ta sa­ra­đi­vao sa Nem­ci­ma,
već je sa­mo kao pred­sed­nik Auto-klu­ba sva­ke go­di­ne išao na me­đu­na­rod­nu auto­
mo­bil­sku kon­fe­ren­ci­ju u Pa­riz, gde su do­la­zi­li pred­stav­ni­ci svih ze­ma­lja pa i Nem­
ci. Kao pred­sed­nik Auto-klu­ba vo­dio je čla­no­ve Auto-klu­ba Ju­go­sla­vi­je na auto­
mo­bil­ske tr­ke u Fran­cu­sku, Bu­gar­sku, Ne­mač­ku i Grč­ku i kroz ce­lu Ju­go­sla­vi­ju.
Is­ta­kao je da je hap­šen 1941. go­di­ne u no­vem­bru me­se­cu i da je bio u lo­go­ri­ma na
Ba­nji­ci bli­zu me­sec da­na, da mu je pr­vo sa­op­šte­no da je uhap­šen kao ta­oc, a da je
po­sle to­ga sa­slu­ša­van u Ge­sta­pou i u rat­nič­kom do­mu, i to zbog op­tu­žbe da je pri­
mao u auto­klu­bu na ruč­ko­ve ru­skog am­ba­sa­do­ra Plot­ni­ko­va, i da je išao sa nji­ma
na ban­ket kod srp­skog kra­lja, i što mu je ćer­ka uči­la u Lon­do­nu, gde ju je po­se­tio
1924. go­di­ne. Pri­li­kom sa­slu­ša­nja po­ja­snio je da je 1939. go­di­ne vo­dio de­le­ga­ci­ju
Auto-klu­ba na Hi­tle­rov ro­đen­dan u Ber­lin, gde su bi­le pri­sut­ne i de­le­ga­ci­je Auto-
klu­bo­va iz dru­gih ze­ma­lja. Ta­da su uče­stvo­va­li na pa­ra­di i uve­če na ban­ke­tu svi

324
 Rehabilitacija dr Velizara Jankovića

pred­stav­ni­ci Auto-klu­bo­va, pa i on. Od­go­va­ra­li su na po­zdrav do­ma­ći­na odr­žav­ši

go­vor. On je od stra­ne Ju­go­slo­ve­na odr­žao go­vor i is­ta­kao da je taj nje­gov go­vor
pret­hod­no pre­gle­dao naš po­sla­nik Ivo An­drić ko­ji je bio sa nji­ma, uče­stvo­vao je
i na ban­ke­tu. Tom pri­li­kom do­bio je tu di­plo­mu ko­ja je pot­pi­sa­na od Hi­tle­ra, Ro­
ben­tro­ba i Ma­je­ra i kao i svi osta­li pred­stav­ni­ci Auto-klu­bo­va.
U po­seb­nom iz­ve­šta­ju ko­ji je do­sta­vljen BIA da­na 24.09.1948. go­di­ne, na­
ve­de­no je da je dok­tor Ve­li­zar Jan­ko­vić biv­ši mi­ni­star i da ima stan u Si­mi­noj uli­ci
br. 33 u Be­o­gra­du, da je ro­đen 1880 u Be­o­gra­du i da je ože­njen, iz pr­vog bra­ka ima
si­na i ćer­ku, da mu ćer­ka ži­vi u SAD a sin kod nje­ga u Be­o­gra­du i da je ože­njen sa
ćer­kom dok­to­ra Mo­če iz No­vog Sa­da. Sa­da­šnja že­na Jan­ko­vi­će­va se zo­ve Ve­ra, ima
38 go­di­na i ro­dom je iz Sen­te. Da­lje, u na­ve­de­nom iz­ve­šta­ju je na­ve­de­no da je za
vre­me biv­še Ju­go­sla­vi­je Jan­ko­vić po­stao pred­sed­nik Auto-klu­ba, pod­pred­sed­nik
Džo­kej-klu­ba tj. Du­nav­skog ko­la ja­ha­ča Knez Mi­ha­i­la, bio je član Ro­ta­ri klu­ba
i član Lo­že slo­bod­nih zi­da­ra „Ma­so­ni“. Is­tak­nu­to je da je bio vr­lo bo­gat čo­vek imao
je i svo­ja ko­la, a ka­ko se nje­go­va ku­ća na­la­zi­la 30-tak me­ta­ra od Auto-klu­ba, uvek
je išao autom, ni­ka­ko pe­ške do kan­ce­la­ri­je. Jan­ko­vić se de­kla­ri­sao kao ne­mač­ki
čo­vek i otvo­re­ni pro­tiv­nik So­vjet­skog Sa­ve­za i na­kon oslo­bo­di­lač­kog po­kre­ta. Oče­
ki­vao je oslo­bo­đe­nje od En­gle­za i Ame­ri­ka­na­ca, kao i do­la­zak Kra­lja Pe­tra iako je
u po­čet­ku bio ube­đen u ne­mač­ku po­be­du. Po­sle oslo­bo­đe­nja Ve­li­zar je is­po­lja­vao
ne­pri­ja­telj­ski stav pre­ma da­na­šnji­ci, hap­šen je od stra­ne OZNE u za­tvo­ru je pro­
veo 3 da­na, ni­je uče­stvo­vao na iz­bo­ri­ma 1945. go­di­ne, ni on ni nje­go­va že­na, ni
sin, odr­ža­vao je kon­tak­te sa lju­di­ma ko­ji su bi­li po­zna­ti kao pri­ja­te­lji Ame­ri­ka­na­
ca. Po­da­ta­ka UD­BE od 25.05.1961. go­di­ne, mo­že se vi­de­ti da Ve­li­zar Jan­ko­vić za
vre­me oku­pa­ci­je je pot­pi­sao an­ti­ko­mu­ni­stič­ki apel. Odr­ža­vao je do­bre od­no­se sa
Ne­di­ćem, Nem­ci­ma i Dra­ži­nim po­ve­re­ni­ci­ma, ali otvo­re­no ni­je ni­šta ra­dio. Pr­vih
da­na oku­pa­ci­je bio je fi­nan­sij­ski sa­vet­nik Ne­di­će­ve vla­de. Kao Ma­son i sum­njiv
po IS uhap­šen je od Ne­ma­ca, ali je po­sle me­sec da­na i pot­pi­sa­ne iz­ja­ve o lo­jal­no­
sti pre­ma nji­ma pu­šten. Po oslo­bo­đe­nju Ve­li­zar je ne­pri­ja­telj­ski istu­pao, ve­li­čao
je za­pad i nji­ho­vu de­mo­kra­ti­ju a na­pa­dao naš po­li­tič­ki si­stem i iz­bo­re i jed­no­par­
tij­ski si­stem. Pred­vi­đao je pro­past na­šeg po­ret­ka.
Iz svih iz­ve­de­nih do­ka­za sud je utvr­dio da je pra­vo­sna­žnom pre­su­dom Vr­
hov­nog su­da Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Kž br. 292/50 od 05.04.1950. go­di­ne Ve­li­zar
Jan­ko­vić, ogla­šen kri­vim što je pre ra­ta 1938. go­di­ne kao pred­sed­nik Ju­go­slo­ven­
skog Auto-klu­ba i pred­sed­nik srp­skog Auto-klu­ba or­ga­ni­zo­vao do­ček i uče­stvo­
vao u do­če­ku ne­mač­kog kor­pu­sa Auto­mo­bi­li­sta u Be­o­gra­du i uče­sto­vao u nji­ho­voj
prat­nji do Oplen­ca i dru­gih me­sta u na­šoj ze­mlji, gde im je dr­žao zdra­vi­ce. 1938.
go­di­ne or­ga­ni­zo­vao je po­se­tu Ne­mač­koj gde je na pu­tu kroz Ne­mač­ku odr­žao više
go­vo­ra, što je 1938. go­di­ne kao ru­ko­vo­di­lac i pred­sed­nik Auto-klu­ba uče­sto­vao
u de­le­ga­ci­ji ko­ja je uze­la uče­šće u pro­sla­vi Hi­tle­ro­vog ro­đen­da­na i na re­vi­ji ne­
mač­kih mo­tor­nih sna­ga od­li­ko­van je Ore­de­nom kr­sta za za­slu­ge Cr­ve­nog or­la sa
zve­zdom i što je do­bio di­plo­mu sa pot­pi­som Hi­tle­ra Ri­ben­tro­pa i Majs­ne­ra, što je
po­no­vo 1939. go­di­ne or­ga­ni­zo­vao Me­đu­na­rod­ne auto­mo­bil­ske tr­ke u Be­o­gra­du
u ko­ji­ma su uče­stvo­va­li Nem­ci, pa je ta­ko ko­ri­ste­ći svoj uti­caj­ni po­lo­žaj u Auto-
klu­bu iz­vr­šio rad­nje ko­je su sla­bi­le od­bram­be­nu sna­gu ze­mlje, či­me su bi­li ugro­
že­ni mir, ne­za­vi­snost i od­bram­be­na sna­ga ze­mlje, či­me je iz­vr­šio kri­vič­no de­lo
iz čl. 3-a Za­ko­na o kri­vič­nim de­li­ma pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve, pa je osu­đen na ka­
znu li­še­nja slo­bo­de sa pri­nud­nim ra­dom u tra­ja­nju od 3 go­di­ne kao glav­nu ka­znu

325
Hereticus, 1–2/2016 Stefan Samardžić

u ko­ju mu se ura­ču­na­va vre­me pro­ve­de­no u is­tra­žnom za­tvo­ru od 21.09.1948.

go­di­ne i gu­bi­tak gra­đan­skih pra­va iz čl. 37 iz Kri­vič­nog za­ko­na i to bi­rač­kog pra­
va, pra­va na sti­ca­nje i vr­še­nje funk­ci­ja u dru­štve­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i udru­že­nji­
ma, pra­va jav­nog istu­pa­nja, pra­vo no­še­nja po­ča­snog zva­nja, or­de­na i od­li­ko­va­nja,
pra­va na dr­žav­nu i dru­gu jav­nu slu­žbu, pra­va na pen­zi­ju u tra­ja­nju od jed­ne go­
di­ne, ko­ja pra­va osu­đe­ni ne mo­že vra­ti­ti od da­na prav­no­sna­žno­sti pre­su­de, kao
i na ka­znu kon­fi­ska­ci­je imo­vi­ne, kao spo­red­ne ka­zne, re­še­nje Pr­vog sre­skog su­da
za Grad Be­o­grad Konf. br. 51/51 od 30.07.1951. go­di­ne, i ta imo­vi­na je pre­ne­ta
u vla­sni­štvo FNRJ. Li­ce či­ja se re­ha­bi­li­ta­ci­ja tra­ži je pre­mi­nu­lo 13.11.1966. go­di­ne.
Pret­hod­nom od­lu­kom Vi­ši sud u Be­o­gra­du od 14.02.2013. go­di­ne je od­bio
zah­tev za nje­go­vu re­ha­bi­li­ta­ci­ju ali je na­ve­de­na od­lu­ka uki­nu­ta re­še­njem Ape­la­ci­
o­nog su­da u Be­o­gra­du 28.06.2013. go­di­ne re­še­njem Reh br. 54/13 od 28.06.2013.
go­di­ne. Po­stu­pa­ju­ći po na­lo­gu iz re­še­nja Reh 54/13 od 28.06.2013. go­di­ne, sud je
po­no­vo ce­nio do­ka­ze ko­ji su iz­ve­de­ni u to­ku po­stup­ka, pa je iz iz­ve­de­nih do­ka­za
utvr­dio da je li­cu či­ja se re­ha­bi­li­ta­ci­ja tra­ži, sta­vlje­no na te­ret iz­vr­še­nje kri­vič­nog
de­la ko­ja u vre­me iz­vr­še­nja ni­su pred­sta­vlja­la kri­vič­na de­la, jer je Za­kon o kri­vič­
nim de­li­ma pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve do­net 15.08.1946. go­di­ne i ob­ja­vljen u Slu­žbe­
nom li­stu FNRJ br. 59/46, šest go­di­na po­sle iz­vr­še­nja rad­nji za ko­je je li­ce či­ja se
re­ha­bi­li­ta­ci­ja tra­ži osu­đe­no.
Pre­ma op­šte pri­hva­će­nim me­đu­na­rod­nim pra­vi­li­ma kri­vič­nog pra­va ko­je
je pri­hva­ti­lo i na­še kri­vič­no za­ko­no­dav­stvo ni­ko ne mo­že bi­ti ogla­šen kri­vim za
kri­vič­no de­lo ako ono u vre­me iz­vr­še­nja ni­je bi­lo pro­pi­sa­no kao kri­vič­no de­lo, pa
de­fi­ni­sa­nje no­vih kri­vič­nih de­la za­ko­nom ne­ma re­tro­ak­tiv­no dej­stvo.
Pro­tiv Ve­li­za­ra Jan­ko­vi­ća je vo­đen kri­vič­ni po­stu­pak i osu­đen je u na­ve­de­
nom po­stup­ku za kri­vič­no de­lo ko­je ni­je bi­lo kao ta­kvo pro­pi­sa­no za­ko­nom u vre­
me iz­vr­še­nja kri­vič­nog de­la, te se po mi­šlje­nju su­da, ra­di­lo o kri­vič­nom po­stup­ku
ko­ji je vo­đen iz po­li­tič­kih raz­lo­ga, pri­me­nji­va­li su se pro­pi­si po­li­tič­kog za­ko­no­
dav­stva, jer sva­ki prav­ni po­re­dak je iz­raz ne­ke po­li­ti­ke i ide­o­lo­gi­je, i sva­ka osu­da
i ka­žnja­va­nje je­ste kon­kre­ti­za­ci­ja te po­li­tič­ke ide­o­lo­gi­je. U kon­kret­nom slu­ča­ju
pok. Ve­li­zar Jan­ko­vić je osu­đen kao pri­pad­nik dru­ge ide­o­lo­gi­je.
Sem glav­ne ka­zne ko­ja mu je iz­re­če­na pre­su­dom Kž 292/50 iz­re­če­na mu je
i ka­zna kon­fi­ska­ci­je ce­lo­kup­ne imo­vi­ne.
Li­ša­va­nje pra­va na slo­bo­du i pra­va na imo­vi­nu pred­sta­vlja­ju re­zul­tat sa­
mo­vo­lje si­ste­ma vla­sti, nje­go­ve pri­ro­de i po­zna­te po­tre­be da se for­mi­ra­ju osno­
vi za stva­ra­nje ko­mu­ni­stič­ko so­ci­ja­li­stič­kog si­ste­ma pro­iz­vod­nje, iz­me­đu osta­log
i pre­no­še­nje pri­vat­ne svo­ji­ne u dr­žav­nu od­no­sno dru­štve­nu svo­ji­nu, od­u­zi­ma­njem
imo­vi­ne od kla­snih ne­pri­ja­te­lja, ve­li­ko­po­sed­ni­ka, ka­pi­ta­li­sta i dru­gih a iz či­sto ideo­
lo­ških i po­li­tič­kih raz­lo­ga. Iz do­ka­za je utvr­đe­no da u to­ku ra­ta, dok­tor Ve­li­zar
Jan­ko­vić ni­je imao ak­tiv­no uče­šće, ali da ga je vlast po­sle ra­ta sma­tra­la kla­snim
ne­pri­ja­te­ljem, po­što ni­je pri­pad­nik rad­nič­ke kla­se, već pri­pad­nik su­prot­sta­vlje­ne
ka­pi­ta­li­stič­ke kla­se, ko­ji je bio pred­rat­ni ra­di­kal, a ka­sni­je se za­la­gao pr­vo za po­
moć Ne­ma­ca, a ka­sni­je je ve­ro­vao u ide­o­lo­gi­ju Ame­ri­ke i En­gle­za.
Sma­tra­ju­ći da je neo­sno­va­no Ve­li­zar Jan­ko­vić li­šen pra­va na slo­bo­du, kao
i pra­va na imo­vi­nu i dru­gih gra­đan­skih pra­va, sud je usvo­jio zah­tev za nje­go­vu
re­ha­bi­li­ta­ci­ju na osno­vu od­red­be čl. 5 Za­ko­na o re­ha­bi­li­ta­ci­ji, („Sl. gla­snik RS“
br. 33/2006.).
Sa sve­ga na­ve­de­nog sud je od­lu­čio kao u iz­re­ci pre­su­de.

326
 .................................
OSVRTI, PRIKAZI,
RECENZIJE
.................................
Jovica Trkulja
POLITIČKE POSLEDICE
IZBORNIH SISTEMA*
Slaviša Orlović, Izborni bumerang,
Fakultet političkih nauka Univerziteta
u Beogradu, Beograd, 2015, 250 str.
* Re­cen­zi­ja ru­ko­pi­sa prof. dr Sla­vi­še
Or­lo­vi­ća, „Po­li­tič­ki bu­me­rang, Po­
li­tič­ke po­sle­di­ce iz­bor­nih si­ste­ma“,
Fa­kul­tet po­li­tič­kih na­u­ka Uni­ver­
zi­te­ta u Be­og ­ ra­du, Be­og­ rad, 2015,
250 str. (U ov­de ob­ja­vlje­nom tek­stu
iz­vr­še­ne su neo­p­hod­ne mo­di­fi­ka­ci­
je u skla­du s okol­no­šću da je ru­ko­pis
u me­đu­vre­me­nu štam­pan kao knji­ga.)
U našoj stručnoj literaturi rela­
tivno je malo studija u kojima autori
sistematski i celovito razmatraju pita-
nja izbora i izbornih sistema. Izuzetak
predstavljaju knjige Vučine Vasovića,
Vladimira Goatija, Marijane Pajvančić,
Milana Jovanovića i Zorana Slavujevi-
ća. Sada se njima sada pridružuje i Sla­
viša Orlović, profesor Fakulteta poli­
tičkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Orlović se prihvatio nezahvalnog posla
da pokaže i dokaže kako je izborni si­
stem jedna od najvažnijih institucija
koja snažno utiče na oblikovanje osta­
lih političkih institucija predstavnič­
ke demokratije, kao što su partijski si­
stem, parlament i vlada. Podsticaj za
istraživanje izborne problematike Or­
lović je dobio od uglednog profesora
Erika Herona, koji mu je bio mentor to­
kom studijskog boravka na Univerzitetu
u Kanzasu 2004/2005. godine.
Obrađujući tu složenu problemati­
ku, Slaviša Orlović se oslanjao na rezul­
tate istraživanja kako klasika političke
nauke (npr. Robert Dal, Moris Diverže,
Daglas V. Re, Dejvid Held, Karl Fridrih,
Diter Nolen) tako i savremenih autorite­
ta (npr. Norbert Bobio, Đovani Sartori,
Arend Liphart, Gari Koks, Ričard Kaks,
Dejvid Farel, Huan Hose Linc, Alfred
Stepan, Klaus Ofe, Lari Dajmond, Majkl
Galaher, Klaus fon Bejme, Adam Pše­
vorski, Erih Heron). Posebno se trudio
da konsultuje relevantnu literaturu au­
tora iz Srbije (npr. V. Vasović, V. Goati,
M. Pajvančić, M. Jovanović, Z. Slavu­
jević) i Mirjane Kasapović iz Hrvatske.
Osnovna težnja autora ove mono­
grafije jeste da osvetli političke posledice
327
Hereticus, 1–2/2016
političkih sistema na apstraktno-teorij­
skom nivou (opšte-teorijska i upored­
na analiza) i na konkretno istorijskom
nivou (izborni sistem Srbije i njegove
političke posledice). Posebni cilj auto­
rovih istraživanja jeste u tome da uka­
že na određene procedure, konsevkence
i efekte izbornih sistema, te da se na
osnovu toga u javnosti podstakne ras-
prava o stvaranju uslova, mehanizama,
pretpostavki za uspešnu reformu izbor­
nog sistema Srbije.
Budući da je autor svestan činjeni­
ce da politički učesnici ne zavise samo
od izbornih sistema, već i od kontek­
stualnih uslova, okolnosti u kojima se
održavaju određeni izbori i socijalne
strukture društva, Orlović je u optiku
svoje analize uključio analizu različi­
tih faktora koji determinišu političke
procese. Široko postavljanje predmeta
istraživanja u ovom radu proizilazi iz
same složenosti izbora i izbornih siste­
ma. Autorovo istraživanje otuda nije
bilo moguće samo iz perspektive poli­
tičke sociologije i užih teorija o izbori­
ma i izbornim sistemima. Zahtevalo je
korišćenje multidisciplinarnog pristupa,
kombinaciju kako saznanja različitih
srodnih naučnih disciplina (politikolo­
gije, istorije, pravne nauke, sociologi­
je, nauke o organizaciji i upravljanju),
tako i naučne metode, pomoću kojih je
uspešno izvršeno spajanje najpoznati­
jih teorijskih pristupa sa konkretnim
iskustvima u praksi.
Zahvaljujući tome, studija Slaviše
Orlovića je solidno dokumentovana i sa­
drži komplementarnu analizu dostupnih
izvora i podataka o izbornim sistemima
i njihovoj primeni.
Strukturu svoje monografije au­
tor je koncipirao tako da sadrži uvod,
pet delova, zaključak, spisak literature,
imenski i predmetni registar. U uvodu
(str. 11–14) Orlović je ukazao na razloge
i motive svog upuštanja u istraživanje
328
Jovica Trkulja
te složene problematike i na komplek­
snost problema i predmeta istraživanja.
U prvom delu „Izbori i izborni si­
stemi“ (19–34) autor je, nakon kraćeg
osvrta na opšta pitanja izbora i izbornih
sistema, posebno istakao važnost izbo­
ra kao instrumenta demokratije, značaj
širenja biračkog prava, kao i pregled ra­
zličitih komponenti izbornog sistema.
Ukazao je na teorijski okvir unutar ko­
jeg će se kretati njegova analiza od pr­
vih tekstova Morisa Diveržea o Uticaju
izbornih sistema na politički život (1951),
preko ideja Daglasa Rea Političke posle-
dice izbornih zakona (1967), do studija
Arenda Lajpharta krajem XX veka.
U drugom delu rada „Vrste izbornih
sistema“ (str. 35–68), autor pruža uvid
u vrste i tipologije izbornih sistema.
Osim generalne podele na većinske i pro-
porcionalne sisteme, autor objašnjava
razlike između većinskog izbornog siste­
ma proste većine i većinskog izbornog
sistema apsolutne većine. Kod propor­
cionalnog sistema Orlović je objasnio
sastavne delove koji čine razliku unu­
tar tog sistema. Pre svega, to su izbor­
ne formule kojima se vrši transponova­
nje glasova u mandate: sistem najvećeg
ostatka i sistem najvećeg proseka, zatim
broj predstavnika koji se bira u izbornoj
jedinici i struktura glasačkog listića – da
li je reč o jednom glasu, dva glasa i slič­
no. Na kraju ovog dela, autor razmatra
mešoviti izborni sistem za koji postoje
rasprave da li spada samo u kombina­
ciju većinskog i proporcionalnog, ili je
izborni sistem sui generis. Drugi deo
je pregledno napisan i dokumentovan,
čemu, između ostalog, doprinose tabele
(br. 1–5) i primeri (br. 1–10).
Treći deo pod naslovom „Političke
posledice izbornih sistema“ jeste ključ­
ni, težišni i najobimniji deo knjige (str.
69–155). Autor na 86 stranica piše o po­
litičkim posledicama određenih izbornih
sistema. Najpre je ukazao u kojoj meri

izborni sistem utiče na sam tok izbora,
kao što su izlaznost, odnosno odaziv bi­
rača na izbore, preko obaveznog glasa­
nja sve do izborne apstinencije. Zatim,
razmatra pitanje u kojoj meri izborni
sistem utiče na ponašanje birača, kao
što su strateško glasanje, glasanje za
ličnost, ili za izbornu (partijsku) listu,
kao i u kojoj meri izborni sistem utiče
na vođenje izborne kampanje.
Veliku pažnju u ovom delu autor
je s razlogom posvetio međuuticaju iz­
bornih i partijskih sistema. U tom kon­
tekstu, svestrano je analizirao temeljne
postavke o odnosu izbornog i partijskog
sistema koje je formulisao Moris Diver­
že 1951. godine. „Možda nijedno pitanje
u političkim naukama (političkoj teoriji
i političkoj sociologiji) nije izazvalo veću
raspravu i otvorilo više pitanja, niti i jed­
na debata traje tako dugo kao raspra­
va o ’Diveržeovom zakonu’.“ (str. 89).
Nakon prikaza različitih tumačenja
i interpretacija „Diveržeovog zakona“
i Diveržeove hipoteze“, autor je poseb­
no razmatrao uticaj izbornih sistema
na strukturu parlamenta, njegovu re­
prezentativnost, predstavljanje žena
i manjina, kao i na prirodu poslaničkog
mandata. Posebno je osvetlio i uticaj
izbornih sistema na način formiranja
vlada, kao i na to da li će ona biti jed­
nopartijska ili višepartijska, kao i koli­
ka je „identifikovanost“ izvršne vlasti
s biračima. Na kraju ovog dela, Orlović je
obradio pitanja odnosa izbornih sistema
i demokratije, posebno pitanja koliko su
izbori fer i pošteni, kao i pitanje izborne
manipulacije i upravljanja konfliktima.
U četvrtom delu rada „Redizajni­
ranje političkih institucija i modeliranje
izbornih sistema“ (str. 157–190) autor
se bavio „pitanjem šta su političke in­
stitucije, zašto su one važne, koliki je
njihov značaj za političke nauke, koja
je razlika između starog i novog institu­
cionalizma, šta nove demokratije mogu
Političke posledice izbornih sistema
naučiti od starih demokratije u pogledu
redizajniranja političkih institucija, ko
vrši odabir političkih institucija, da li je
i koliko važna deliberacija (konsultativna
demokratija) pri odabiru institucija, kako
stoje stvari sa političkim institucijama
u Srbiji i o čemu treba posebno voditi
računa prilikom njihovog redizajnira­
nja“ (str. 157). U tom kontekstu, autor
je osvetlio „tri talasa demokratizacije
i tri talasa reforme izbornih sistema“.
U pojedinim vremenskim periodima
određeni izborni sistemi bili su u tren­
du, ili su na njihov odabir uticale kolo­
nijalne sile, pre svega Velika Britanija
i Francuska. Autor naglašava da kod di­
zajniranja i redizajniranja izbornih si­
stema važna pitanja jesu zašto se menja
ili bira određeni sistem i koji su kriteri­
jumi za njihovo vrednovanje.
Peti deo rada „Izborni sistem Sr­
bije i njegove političke posledice“ (str.
191–224) posvećen je analizi izbornog
sistema Srbije. Autor je prvo osvetlio
genezu parlamentarnih izbora u Srbi­
ji 1990–2014. i „evoluiranje izbornog
sistema“. Potom je ukazao na politič­
ke posledice izbornog sistema u Srbiji,
nastojeći da se identifikuju potencijal­
ni problemi, kako bi se za njih ponudila
adekvatna rešenja.
Tekst monografije sadrži 477 fu­
snota. Osnovna literatura obuhvata 155
konsultovane jedinice strane i domaće
literature. Od toga, 148 referenci jeste
u knjigama i časopisima, a sedam izvo­
ra su normativna regulativa. Posebno je
brižljivo i minuciozno urađen imenski
i predmetni registar.
Rukopis profesora Orlovića svaka­
ko zaslužuje da bude objavljen. Izložen
sud o rukopisu se u prvom redu zasni­
va na vrednosti teksta, posmatranog
s naučnog stanovišta. Tekst predstavlja
svestranu i uspešnu analizu izbora i iz­
bornih sistema uopšte i posebno u sa­
vremenoj Srbiji. Autorovi zaključci su
329
Hereticus, 1–2/2016
valjano obrazloženi, a utemeljeni su na
izvornoj građi i na proučavanju stručne
književnosti. Broj korišćenih izvora je veo-
ma veliki, a način na koji su korišćeni
odgovara najvišim standardima kritič­
kog mišljenja. Razmatranja Slaviše Orlo­
vića pokazuju lepo poznavanje klasične
i savremene politikološke literature, do­
bru obaveštenost o stanju razmatranih
problema u društvenim naukama, kao
i sposobnost za samostalno rezonovanje.
Naročito je potrebno istaći da je knjiga
napisana jasnim jezikom, tako da čitao-
ca na nenametljiv način dodatno obra­
zuje i informiše.
Rukopisu bi se, kraj svih pohvala,
mogle uputiti i neke, doduše sitnije, za­
merke i one su u osnovi trojake: (1) sa­
držinsko-materijalne; (2) stilsko-jezičke
i (3) uredničko-tehničke. Napominjem
da je autor učinio dodatni napor i da je
većinu ovih primedbi uspeo da otkloni
u finalnoj verziji rukopisa. Na više stra­
nica rukopisa ipak zatičemo latinizme,
anglicizme i nedovoljno komunikabilne
stručne izraze koje bi trebalo pojasni­
ti i približiti čitaocu. Peti deo rukopisa
o izbornim sistemima Srbije i njegovim
političkim posledicama dao je u krajnje
sažetom vidu na tridesetak stranica, te je
taj deo knjige ostao nedovoljno razvijen
i dokumentovan. Budući da će ovaj deo
rada izazvati veliko interesovanje šire
javnosti poželjno je da ga autor ambicio­
znije strukturira, teorijsko-metodološki
330
Jovica Trkulja
razvije i dokumentuje. Na kraju pojedi­
nih delova autor je dao kratak zaklju­
čak svoje analize. Nažalost, njegov rad
je ostao bez neophodnog zaključnog
sumiranja rezultata. Stoga je bilo neop­
hodno da se na kraju studije izdvoje kao
poseban deo zaključna razmatranja, te
da se u njima na pregnantan način su­
miraju saznanja do kojih je autor došao,
kao i osvrt na ključne nalaze i rezultate.
U celini posmatrano, studija Slavi­
še Orlovića, Političke posledice izbornih
sistema, prema svom sadržaju, metodo­
loškom pristupu istraživanju, dobije­
nim rezultatima i predloženim idejama
predstavlja kompleksnu analizu izbora
i izbornih sistema u njihovih društve­
no-političkih posledica. Rezultati koje
je autor prezentovao u ovom radu pred­
stavljaju značajan doprinos našim nauč­
nim saznanjima o izborima i izbornim
sistemima u svetu i kod nas. Pored na­
učne vrednosti, rad ima praktični zna­
čaj, jer rezultati autorovih istraživanja
mogu biti validna osnova za konkret­
no rešavanje otvorenih pitanja izbora
i izbornih sistema u Srbiji. Poseban do­
prinos studije vidim u tome što je ova
tema nedovoljno obrađivana u radovi­
ma monografskog karaktera. Smatram
da rukopis profesor Orlovića Političke
posledice izbornih sistema treba prihva­
titi i objaviti kao lep primer istraživanja
izbornih sistema i njihovih društvenih
i političkih posledica.
Željko Rutović
DEKODIRANJE MEDIJSKOG
NOVOZNAKOVLJA
Mileva Pavlović, Medijska
proizvodnja sreće – prilog
fenomenologiji postmodernog
subjekta, Fakultet za diplomatiju
i bezbednost, Beograd, 2014.
Nema civilizacije koja nije tragala
za održivom formulom sreće, šta god
to za dato vrijeme, ljude, duh i kulturu
značilo. Traganje za tom (ne)dokučivom
formulom podrazumijevalo je razne ala-
te, mehanizme, moći, stanja, dužnosti,
porive, ekstaze, (i)racionalnosti. Neko
se manje, neko više približavao sreći,
i obično se naglo stropoštavao i to baš
onda kada bi pomislio da je tu, nado-
hvat. Evolutivno, koliko god to zvučalo
i paradoksalno, uvlačio se među ljude
i strah od sreće.
(Ne)svjestan, (ne)moguć, čudan ili
ne, ali usađivao se i narodski „rastjeri-
vao“ raznim spiritualizmima. Ostala su
u civilizaciji razna svjedočanstva o kul-
turi sreće. Materijalna i nematerijalna.
Mitska i manje mitska.
Medijski „izvještaji“ s početka XXI
vijeka donijeće nam u svojoj preobrazbi
i gotove formule proizvodnje sreće. Da.
Za (ne)upitanog čovjeka sve je jasno.
Uzmi ili ostavi. I, naravno, uzmi. (Ne)
vidljivo vas niko ne tjera da uzmete. Ne
naravno, jer ste vi to „dobrovoljno“ tra-
žili. I gledali. U kopernikanskom obrtu
homo mediuma, racionalno je izgubilo bit-
ku naspram blagoglagoljive proizvodnje
sreće. Mediji su prepoznali naš DNK-a,
naše potrebe i naša nadanja. Da bismo
mi bili srećni, oni su tu. Upravo onoliko
koliko vi nijeste sami suočeni sa sobom.
Elem, umnožila se medijska proizvod-
nja sreće, jer umnožile su se i „potrebe“
i čovjekovi zahtjevi za konzumiranjem
sreće. Pa dobro, ta moneta sreće nudi
nam se na sat, pet, dan, dva, godinu, ili
doživotno. Nerazmišljanje čini prvi sta-
dij prizivanja takvog koncepta sreće. Jer,
konstrukcija medijske sreće počiva na
dekonstrukciji ontološke vertikale, sa-
znajnih moći i kritičke percepcije stvar-
nosti. Svakojaki čovjekovi izazovi prevla-
divi su (jedino) konzumacijom instant
sreće medijskih artikala. Otuda nam se
nude i usluge sniženih cijena paketa
sreće. Pilula radosti. Proizvodnja sreće
utoliko je veća ukoliko se zapaža – ana-
lizira, da ona isključuje čovjeka iz širih
i ozbiljnijih društvenih relacija. Cilj je
napraviti i održati čovjeka kao člana ve-
like potrošačke srećne porodice. Sreća
tog diskursa jeste serijalizacija pojedi-
naca izloženih mogućnostima zadovo-
ljenja potreba koje se stalno podstiču
i pojačavaju. Industrija sreće dapače
funkcioniše po Bentamovom panopti-
kumu, kao što je Fukó kazao: „Svako je
viđen ali ne vidi.“
331
Hereticus, 1–2/2016
Prepoznavanje kulture medija u doba
postpostmodernizma, njihove suštine, in-
tencije, moći, strategije i (meta)vizuelne
interakcije, za sve one kojima su medi-
ji profesija, izazov ili problem, olakša-
no je knjigom Medijska proizvodnja sre-
će – Prilog fenomenologiji postmodernog
subjekta, autorke docentkinje dr Mile-
ve Pavlović. Analitički nerv seriozno je
vođen dubinskim zahvatom rukopisa
koji se kreće od Medijske prakse – Post-
modernog usamljenika do Tihog ulaska
u novo epistemsko doba. Na razmeđima
ili jednačinama tih medijskih struja au-
torka, između ostalog, fenomenološki
razgrađuje pitanja: Spektakl kao druga
realnost, Preoblikovanje identiteta, Bleštavo
ništavilo, Moć propagande, Hedonistički
pristup medijima, estetika komunikacije
– duhovni bankrot, Stvarnost iza stvar-
nosti, Obesmišljanje ljudskog bića, Poli-
tički spektakl, spektakularizacija smrti ili
empatija u nestajanju.
Medijska proizvodnja sreće – Prilog
fenomenologiji postmodernog subjekta je-
ste knjiga cjeline i knjiga suštine. Autor-
ka laboratorijskom preciznošću dekodi-
ra medijsku semantiku novoznakovlja,
razgrađujući pritom okoštale monocen-
trističke postavke medija koji informišu
i edukuju. Mileva Pavlović, minuciozno
razlažući nadzirani sklop okolnosti „pre-
formuliše realnu realnost“, u kojoj se i ka-
kvoj razlici uspostavlja stvarnost. Gdje
ona prestaje, a gdje počinje spektakl? Mo-
delirana medijska nova stvarnost u au-
torkinom prikazu konstrukciona je tač-
ka sa koje se račva, ili iz koje proishodi
mreža alata kao samosvojnih entiteta
medijske manipulacije. Analizirajući
krizu smisla medijske industrije, Mile-
va Pavlović za postmoderno doba kazaće
da „ukida smisaono-koordinativne per-
spektive transcedencije i metafizike“.
Između ostalog, ova knjiga razvija
ili snaži onu vrstu teorijskog pristupa
koji definiše saznajne metode, diskurs,
332
Željko Rutović
orijentaciju i strategiju kritičkog pro-
mišljanja cjeline odnosa i tendencija
medija, čovjeka i društva.
Autorka je ovom knjigom sebi po-
stavila ne mali zadatak. (Raz)graditi
strukturu programskih ideologema no-
voznakovlja konzumerističkih medija,
sveobuhvatan je i multidisciplinarni
pristup. U prožimanju filozofskog, so-
ciološkog, antropološkog, psihološkog,
ekonomskog diskursa, Mileva Pavlović
integriše i zalaže se za intelektualno-
emancipatorsko-kritički percept svijeta
medija. Otuda posledično, ne mala lepe-
za proishodećih pitanja. Kakav je svijet
(novo)medija? Zaseban ili ne? Virtuelno
stvaran, ili stvarno virtuelan? Stvarnosan
kao stvarnounosan svijet profita? Kakav
je i postoji li čovjek bez medijskih prote-
za? Da li su medijski silikoni novo (bez)
agregatno i bestežinsko stanje? Nema li
čovjeka, i ne želi li se čovjek bez „medij-
ske težine“? Kako koegzistira svijet ko-
lektivnih medija nadanja i uzaludnosti
pojedinačnih traganja? Zašto se uzviše-
nost medijskog cilja ne „odlepljuje“ od
prizemnih okova banalnosti i spektakla?
Kako već detaljno elaborira koncept(e)
„tehnicističke represije novog totalita-
rizma“ Mileva Pavlović s razlogom po-
stavlja i sugeriše logosna pitanja svebiv-
stvujućih struktura mišljenja kao izvora
postojanja. U dihotomijama „novog to-
talitarnog“ i kosmogonijsko „logosnog“
očitava se preformulacija civilizacije
u svim dijapazonima otklona, od evoluci-
je spoznatog i u imanentnosti mislenog.
Mislenog kao djelatno propituju-
ćeg i racionalno kritičkog. Ima li nade
za takav svijet? Za svijet koji se nada
medijskoj sreći?
Ima li nade da postmoderni subjekt
(ne)voljno ne pristaje na ulogu, označe-
nog objekta. Ta „nova objektivizacija
subjekta“ upravo bi i bila ta fenome-
nologija o kojoj manirizmom kritičke
filozofeme raspravlja autorka.

Ako svijet filozofije jeste svijet pita-
nja, onda smo sa ovom knjigom u pravom
propitujućem svijetu koji deformuliše sve
okoštale ideologeme lepljivih maski neo-
liberalnog konzumerističkog projekta.
Upečatljiva analiza, metodološki pristup,
izbor tematske vertikale, pojmovna apa-
ratura, komparirajući ugao, plastifikaci-
ja značenja, dijapazon savremenosti ili
postmodernosti medijskog pisma jesu
više nego odličan i, nadasve, poželjan
alat kojim svaki čitalac ponaosob samo-
definiše vrednosno-značenjsku optiku,
to jest artikulaciju percepcije koncepta
vizuelno-medijske sreće. Neće vas (ili
neće nas) ova knjiga preko noći učiniti
(ne)srećnim, ali će vam bitne elemente
analiziranog fenomenološkog pristupa
učiniti dodatno vidljivim. Vidimo li, za
početak, makar neke od elemenata ove
nužno potrebne knjige vidjećemo i nove-
stare putokaze kojima se sve manje hodi.
U izbjegavanju nije rješenje problema,
još manje jeste u obilasku spektakl-staza
sreće, kojima se (samo)zavaravamo, ob-
manjujemo, sve se nadajući da ćemo se
posle tog anestetika media-pilule, jedno
jutro probuditi ljepši, srećniji, poznatiji.
Izbjegavajući stereotipe, kako je
„knjiga namijenjena stručnoj i akadem-
skoj javnosti“, trebalo bi reći da je ovo
studiozno, (pro)mišljeno i posve štivo
analize, prije i poslije, namijenjeno sva-
kom čovjeku ponaosob. Jer, ako nema
svijeta izvan svijeta medija, zašto bi pi-
tanja njihovog razumijevanja bila privi-
legija, na primjer, samoproglašenih inte-
lektualnih elita, čija praktično-djelatna
strana ne odmiče od sitnosopstveničkog
reklamerstva, po principu dnevne ana-
lize od svega pomalo, a o konkretnom
ništa, ili vrlo malo. Doživimo ovu knji-
gu, pored ostalog, i kao poziv na sučelja-
vanje u filozofskom maniru agore, gdje
stoluju pro i contra. Nezavisno od poje-
dinačne i kvalifikovane mišljenosti, ova
knjiga, svojim „radarskim sistemima“
pruža prostor širokog prepoznavanja
Dekodiranje medijskog novoznakovlja
kako medijskih fenomena, tako i nas
u njima. I nas bez njih. Nezavisno od ulo-
ge koja nam je dodijeljena i koju mi (ne)
svjesno preuzimamo na sebe i za sebe.
Stručni debatni forum u vezi sa ovom
knjigom se svakako podrazumijeva i od
stručne javnosti s razlogom očekuje. Da
li su (ne)realna očekivanja? Tačka su-
sreta stručne i laičke javnosti neće biti
mjesto koje će riješiti probleme, ali će
jasno i posledično ukazati na to kakvi
nam računi, i to s kamatom, stižu od po-
menutih „paketa sreće“. Koliko ćete vi
biti „srećni“ zavisi od vas. Birajte izme-
đu paketa medija usluga i ovih i sličnih
knjiga. Uostalom, tražili ste, pa gledajte.
Ostaje bojazan da će ova vrijedna
knjiga, što zbog upravo samih medija
i njihovog koncepta „sreće“, a što zbog
našeg mentalitetsko poslovičnog neod-
nosa prema vrlom, ostati prećutana. Ili
preciznije, nedovoljno generisana da
u okviru akademsko-stručno-institucio-
nalnih shema i javnih percepcija služi
kao dijaloška platforma odgonetanja
i razgradnje uloge medija XXI vijeka.
No, kao što i kap vode nađe svoje mje-
sto, trebalo bi se nadati da će snaga ri-
ječi, smisla i intelektualnog pisma ove
knjige naći svoju maticu. Knjige, putuju
kroz vrijeme i prostor, neke prije, a neke
kasnije potvrde svoje riječi, tumačenja,
kritike. Posvećenici filozofskog propiti-
vanja u ovoj autorki i ovoj knjizi, prije
ili kasnije (pritom i ne samo ovoj knji-
zi – podvlačim njen rukopis „Mišljenje
u sjenci spektakla“), naći će adekvat-
nog i uvjerljivog sagovornika. Na tragu
Konfučijeve mudrosti da „ne popričati
sa čovjekom koji je dostojan razgovo-
ra – znači izgubiti čovjeka“ kažimo da
ne popričati sa ovom knjigom, jeste još
jedan korak ka ne prepoznati kakav je
danas čovjek u medijima.
Intelektualno, lucidno, propitujuće
i neskrivajuće, mišljeno i analitički, au-
torka Pavlović, ispunila je sebi zadati cilj
333
Hereticus, 1–2/2016
ovom knjigom. Mileva Pavlović, i ovom
knjigom, upisala se u red onih rijetkih,
koji na vrijeme i o parčetu svog vreme-
na kritički zbore. A u ovom svemedij-
skom, sveoznačiteljskom virtuelnom
kulturom, vremena postpostmoderne,
u kome se istom tom fenomenološkom
Dunav kod Kusjaka, 30 x 50 cm, 1956.
334
Željko Rutović
pojavnošću čovjek razgrađuje, unificira,
„rijalitizuje“ i (samo)kritički obesmišlja-
va, autorka je ostavila posve kredibilnu
riječ i misao. U nastavku komunikacije
sa ovom knjigom, zapitajmo se i prije,
a posebno posle čitanja ove knjige – čega
su danas mediji ime?
Vladimir Marković
KORISNA I VREDNA KNJIGA
O TITU IZ HRVATSKE
Ivo i Slavko Goldstein, Tito – O Josipu
Brozu Titu (1892–1980), Profil Knjiga,
Zagreb, 2015.
Početkom 2015. godine u Zagre-
bu je [izdavač: Profil Knjiga, deo gru-
pe Profil International], na preko 900
stranica srednjeg formata, objavljena
vredna, interesantna i poučna dokumen-
tarno-prozna knjiga: Ivo i Slavko Gold-
štajn [sin i otac] Tito; o Josipu Brozu Titu
(1892–1980). Nakon već toliko mnogo
publikovanih knjiga (o svemu ostalom
i da ne govorimo) i ovde i po inostran-
stvu, iz najrazličitijih uglova, o bivšem
jugoslovenskom (komunističkom) pred-
sedniku, moglo bi se /možda/ pomisli-
ti da s tim u vezi i nema više šta novo,
još nepoznato i značajnije da se otkrije,
istraži, sagleda iz nekog novog ugla, sa-
opšti – prezentuje javnosti... Poprilič-
no, međutim, ova knjiga to demantuje.
Ima ovde podosta ranije, naročito
(u) široj javnosti, nepoznatog, još nei-
skazanog, ili vrlo malo [samo u glavnim
okvirima] znanog. Čak i [visokoobra-
zovanim] pojedincima koji duže i te-
meljnije (svestranije) prate tu tematiku
i problematiku. Poznati hrvatski publi-
cista jevrejskog porekla Slavko Goldštajn
(Goldstein), Ivin otac, rođen 1928, par-
tizan od proleća 1942. pa do kraja rata,
a Zagrepčanin od 1947. godine, dece-
nijama se (lično) susretao i razgovarao
sa osobama koje su Josipa Broza lično
– i bliže – poznavale; pa i družile se, sa-
rađivale, radile sa njime – barem u po-
jedinim periodima. Sve to je pomno
pratio, brižljivo beležio, snimao i sada
znalački iskoristio [kao dragocenu gra-
đu] za pisanje te i takve knjige. Opšir-
no je, detaljno, hronološki – plastično
i reljefno prikazan čitav Titov život; (bu-
kvalno) od rođenja do smrti.
U Predgovoru (izdavača) tako se,
u vidu nekakvog uvoda, kaže: „Tito i KPJ
(Komunistička partija Jugoslavije) bili
su sposobni dobiti rat, ali nisu znali (sa)
graditi solidnu mirnodopsku državu. Pet
godina posleratnog staljinizma najtamni-
je je razdoblje Titove vlasti. Ispunjeno
velikim naporima u obnovi zemlje, ali
i političkim nasiljem, teškim društve-
no-političkim promašajima, volutari-
zmom i nepravdama, pa i nekažnjenim
zločinima. Još je trajao rat, a KPJ i (sâm)
Tito već su pokazivali i svoje drugo lice:
težnju za jednopartijskom diktaturom
i pobednički je mentalitet dominirao.“
... „Uspešno se [zatim, Tito] suprotsta-
vio Staljinu i to mu je vratilo barem deo
narušenih simpatija u zemlji, a (istovre-
meno) otvorilo i mnoga vrata u svetu.
Slavu gerilskog prvoborca protiv Hitlera
nadogradio je i slavom prvoborca (prvog
uspešnog, takve vrste!) protiv Staljina.
335
Hereticus, 1–2/2016
To je tema koja će trajno dominirati
u celovitim sudovima o Josipu Brozu: re-
dak političar i državnik koji se uspešno
suprotstavio [istina, u različitim perio-
dima i situacijama!] i Hitleru i Staljinu.“
Red pohvale – red pokude; kao što
je i sâm Titov život (bio) veoma speci-
fičan, složen, dinamičan i kontrover-
zan. A, jasno, specifične (i, valjda, ne-
povratne – neponovljive) bile su doduše
i okolnosti – pre svega vreme i sredina!
Što se pak vrednosnog stava [o svemu
tome] tiče, zavisi – umnogome, prete-
žno pa i isključivo! – naravno, od poli-
tičko-ideološkog stava, shvatanja, ugla
posmatranja samog posmatrača, pisca,
analitičara. Tito, razume se, kako god
(da) se pogleda, nikako nije bio običan
čovek. Pođimo ipak redom:
Pri kraju odeljka 6. „Drugi (Titov)
boravak u Moskvi“ [glava V. „U sjeni
Kominterne; 1937–1940“], baš u vreme
tamošnjih najžešćih [naravno, ne samo
političkih, već i bukvalno fizičkih – ži-
votnih] ’čistki’, na strani 168, veli se:
„Preostaje nam da pokušamo odgovo-
riti na često postavljano pitanje – kako
je bilo moguće da baš! Josip Broz Tito
ostane jedini među vodećim jugosloven-
skim komunistima kojeg 1938. godine
u Moskvi NKVD (tajna sovjetska poli-
tička policija) nije uhapsio, i još je do-
bio (tromesečni) mandat da privreme-
no rukovodi Komunističkom partijom
Jugoslavije?! Stopostotno pouzdanog
odgovora nema, jer autentični pisme-
ni dokumenti ne postoje, ili [još uvek!]
nisu dostupni. Postoje samo indicije koje
su logički uverljive, ali nisu dovoljne za
definitivni odgovor. Objašnjenje staljini-
stičkih čistki, naročito onih iz doba ’je-
žovščine’ 1936–1938, uostalom, velikim
delom izmiče svakoj logici.“
Od tih, nesporno užasnih, događa-
nja, sadašnje generacije – i one na te-
ritorijama (samog) bivšeg Sovjetskog
Saveza, a pogotovu drugde! – već su,
336
Vladimir Marković
međutim, veoma udaljene; vremenski,
pa i emotivno. Za to gotovo više nigde
i nema živih savremenika, pogotovu sve-
doka; onih koji to pamte.
Zatim se u knjizi nižu – redom –
prikazi mnogih, inače, iz istorije i politi-
ke, poznati(ji)h događanja; ratnih i mir-
nodopskih. Nažalost, međutim, (i) zbog
prostora, moram ih ovde izostaviti.
U oceni hrvatskog Maspoka [1970–
1971], ’Karađorđeva’ [decembar 1971],
pa i slovenačkih i srbijanskih ’liberala’
[1971–1972], autori knjige su katego-
rični: „Čistke [isključivo smenjivanjem
sa funkcija!] onih ’na vrhu’ početkom
1970-ih, s novim kadrovskim rešenji-
ma, bile su jedna od najvećih Titovih
pogrešaka. U jednoj od analiza dobro se
sažima bit problema: (Marko) Nikezić,
(Savka) Dabčević-Kučar i (Stane) Kavčić
dobro su znali da je prirodno okruženje
njihovih republika i zajedničke države
pre svega Evropa, tj. razvijeni svet. Nji-
hovim (prisilnim) odlaskom stvoren je
sudbonosni politički vakuum i Jugosla-
vija se uskoro našla u političkom, inte-
lektualnom i razvojnom ćorsokaku! Ju-
goslovensko se društvo početkom 1970-
ih zamrznulo, inicijativnost je presah-
nula...“ „Tito se [glava XII. „Čvrsta ruka
pod stare dane; 1971–1980“, odeljak 3,
„Represija ide dalje“] našao u procepu
protivrečja u koje je sâm upao – s jed-
ne strane smatrao je kako neke poslove
valja decentralizovati, a s druge – ta je
decentralizacija rastakala centralizam,
glavni oslonac njegove vlasti. Njemu je
[konstantno, „organski“] bila neprihvat-
ljiva svaka promena koja bi [i najmanje]
erodirala stvarnu ili pretpostavljenu mo-
nolitnost Partije (SKJ).“
U odeljku 6. iste glave: „Rat [(anti)
jugoslovenske političke] emigracije i Ti-
tovog režima“, na strani 735, tačno je
uočeno i naglašeno: „Između jednog
dela emigracije i jugoslovenskog reži-
ma s Titom na čelu, sukob se nastavio

[i nasiljem, oružjem; obostrano!] i dale-
ko nakon prestanka oružanih – ratnih
sukoba; pa i (potpunog) nestanka po-
sleratnog odmetništva. Trajao je – štavi-
še – sve do Titove smrti [početkom maja
1980]; čak se nastavio i posle, praktično
sve do (oružanog) raspada Jugoslavije
(1991–1995). Uz, sve skupa, ne baš (tako)
male obostrane žrtve [ubijeni, ranjeni,
invalidizovani...]; i krive i nedužne! Za
(samog) Tita i jugoslovenski režim bio
je to zapravo nastavak NOB-a, samo
u drugim okolnostima i (donekle) dru-
gim sredstvima. To je bio poslednji Ti-
tov rat, koji on nikada nije prekinuo i u
kojem je stalno bio aktivan.“
U odeljku 9. iste glave, pri samom
početku, na strani 785, s pravom je kon-
statovano i: „Partijski konzervativizam
koji je zapljusnuo jugoslovensku poli-
tičku scenu početkom 1970-ih, čiji je
ključni promoter bio Josip Broz Tito,
tek je donekle mogao zaustaviti neumit-
ne procese demokratizacije. Granice su
[i nadalje] bile otvorene, Jugosloveni
su sve više putovali u inostranstvo, sve
je više (i) stranaca dolazilo u Jugosla-
viju... Komunikacija sa inostranstvom,
u privredi, nauci, masovnoj kulturi... bila
je intenzivna. Istovremeno, u domaćoj
javnosti, kulturnoj i naučnoj, vidljivo se
– sporo ali permanentno – širio prostor
slobode. A, s druge strane, Tito je stario,
psihofizičke snage su mu opadale, te je
sve manje (i) mogao korespondirati sa
izazovima vremena.
Logično je stoga da se između njega
i građanskog društva u snalaženju stva-
rao sve veći jaz.“ „Titova retorika mogla
je za vreme rata i neko vreme potom –
mobilisati mase. Tokom godina se (i) me-
njala, ali presporo. A od sredine 1960-
ih zapravo se na neki način petrificirala
i izazivala negativne, suprotne učinke od
onoga što je (sâm) Tito želeo“ (str. 787).
„Epilog“, glava XIII [u knjizi], sa-
stoji se iz dva dela: „Novo doba, doba
Korisna i vredna knjiga o Titu iz Hrvatske
bez Tita“ [odnosno ’posttitovsko vreme’]
i „O Titu posle Tita“. Iako je, jasno, ko-
munizam [ovde, kao i drugde po Evro-
pi] potrajao još (skoro) čitavu deceniju.
Isto (otprilike) koliko i sama Jugoslavija
– kao država! Ovde se, pri kraju (ovog)
prvog odeljka [str. 814–815] na neki na-
čin (ovako) ’sve sumira i rezimira’: „Par-
tijska [KPJ – SKJ] nomenklatura nije,
na žalost, znala na pravi način iskoristiti
(ni) to što je Jugoslavija bila otvorena
prema svetu, u neuporedivo boljem po-
ložaju od svih (drugih) komunističkih
zemalja. Čitav politički i ekonomski si-
stem bio je tako organizovan da je od-
lučivanje pod formom samoupravljanja
bilo strahovito birokratizovano. Nužne
promene u sistemu – na nesreću, nisu
se mogle sprovesti, pre svega zato jer su
iziskivale krajnje komplikovanu proce-
duru i (među)republički konsenzus. Za
to, međutim, vladajuća ’oligarhija’ nije
(više) imala ni sloge, ni snage, ni volje.
Tito je ostavio paralizovan sistem, kojem
je najveća slabost bila u tome što sâm
sebe (naprosto) nije mogao popravljati...
Titovi naslednici nisu više mogli kontro-
lisati događaje, niti na njih bitno uticati.
Iscrpljivali su se sudelujući u prepirka-
ma između republičkih rukovodstava i u
uzajamnim optužbama za dogmatizam,
revizionizam, nacionalizam, separatizam
i sve druge ’izme’. Na duži rok, put pre-
ma raspadu (jugoslovenske) Federacije
i za Titova života, a pogotovu posle njego-
ve smrti, bio je otvoren, bez mogućnosti
za uzajamno razumevanje i sporazum.“
Trebalo je ’sačekati’ još samo da ko-
munizam padne, kao vladajući sistem,
u čitavoj Istočnoj Evropi. Jedino kod nâs,
međutim, uz sistem se raspala i čitava
država – uz rat.
Glava XIV. „Umesto zaključka“, ima
takođe dva dela: 1. „Tito i njegovi narodi
i narodnosti“ i 2. „Josip Broz Tito pred
sudom istorije“. Glava XV, poslednja po
redu, pod nazivom „Dodaci“, sadrži tekst
na desetak stranica [855–864]: „Tito kao
337
Hereticus, 1–2/2016
istorijska tema: od nauke do šunda“; te
još nekoliko, više ’tehničkih’, priloga.
I svuda dabome ima, i to podosta, vred-
nih, zanimljivih, originalnih, dobro uoče-
nih i sročenih zaključaka, opaski, prime-
daba, konstatacija, informacija. Uglav-
nom, u vezi s onim što je u ovom mom
prikazu već izneto.
Iako je već podosta vremena proš-
lo od pojavljivanja knjige Goldštajnovih
o Titu u Hrvatskoj, nažalost, barem koli-
ko je meni poznato, (još) nigde se u Srbiji
ne može pronaći; (barem) na svima do-
stupnim – javnim mestima i u slobodnoj
Drvo, akvarel, 30 x 40 cm, 1956.
338
Vladimir Marković
prodaji. A slabo je u našim domaćim
– ondašnjim masmedijima (bila) i po-
minjana, uopšte.
Siguran sam, stoga, da je – tim pre
(već) krajnje vreme da se ovo – ’pod
hitno’ – promeni; nabolje! Za, naročito
intelektualnu, javnost – ’publiku’ (i) u
Srbiji mislim da je tim više i važno i za-
nimljivo da vidi – (sa)zna kako istaknuti
hrvatski intelektualci – pisci građansko
liberalnog usmerenja, danas [u ’postju-
goslovensko’, pa i ’posttuđmanovsko’
vreme!] gledaju na ’svog Hrvata’ Tita,
i njegovu epohu.
 U spomen na profesorku Radmilu Šajković

.........................

IN MEMORIAM
.........................

Aleksandar V. Gordić
Fakultet za primenjenu ekologiju – Futura, Beograd

U SPOMEN NA PROFESORKU
RADMILU ŠAJKOVIĆ

Te­ško je sa­sta­vi­ti osvrt na mi­sa­o­no i po obi­mu iz­u­zet­no bo­ga­ti opus

pro­fe­sor­ke Rad­mi­le Šaj­ko­vić, pre­mi­nu­le 5. ju­ni­ja 2016, dok njen sve­tli,
pro­du­ho­vlje­ni lik još leb­di pred oči­ma, a njen bla­gi, pro­mi­šlje­ni glas i da­
lje od­je­ku­je u uši­ma. Njen du­gi, ali in­te­lek­tu­al­nim de­lo­va­njem sa­svim is­
pu­nje­ni ži­vot okon­čao se iz­ne­nad­no, jer je do po­sled­njeg da­na sa­ču­va­la
fi­zič­ku vi­tal­nost i bes­pre­kor­ne um­ne spo­sob­no­sti, se­ća­ju­ći se broj­nih de­
ta­lja ko­je smo i mi mla­đi odav­no za­bo­ra­vi­li, te ra­su­đu­ju­ći i ar­gu­men­tu­ju­
ći kao u svo­jim naj­bo­ljim da­ni­ma. Od­li­ko­va­le su je naj­div­ni­je ljud­ske oso­
bi­ne: iskon­ska to­pli­na, do­bro­na­mer­nost, ne­se­bič­nost, smer­nost (čak do
aske­ti­zma), a ni­kad ni­je pre­ža­li­la svog su­pru­ga, ugled­nog pro­fe­so­ra Ve­te­
ri­nar­skog fa­kul­te­ta Sla­vo­lju­ba Mi­lo­sa­vlje­vi­ća, ko­jeg je na­dži­ve­la 45 go­di­na.
Nje­na lič­na bi­o­gra­fi­ja obi­lo­va­la je ve­o­ma upe­ča­tlji­vim de­ta­lji­ma.
Ro­đe­na je 1924. go­di­ne u Ba­va­ni­štu, i ta­da ve­li­kom, pre­te­žno srp­skom
na­se­lju (s mno­gim ele­men­ti­ma va­ro­ši­ce) u ju­žnom Ba­na­tu,1 gde je još od
ra­nog de­tinj­stva slu­ša­la pri­po­ve­sti o za­to­če­nji­ma i ugnje­ta­va­nju svo­jih su­
na­rod­ni­ka to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta. Dok joj je to­kom tog ra­ta ded pre­
svi­sao od pre­stra­še­no­sti (kâpi), ka­da se vra­tio ku­ći po­sle jed­nog ro­do­lju­
bi­vog iz­li­va pro­ti­vlje­nja za­vo­je­va­či­ma u lo­kal­noj ka­fa­ni, dru­gi me­šta­ni su
je oba­ve­šta­va­li o zlo­gla­snoj ma­đar­skoj pa­ro­li ko­ju su rat­ni ško­lar­ci mo­ra­li

1 Za­vr­ša­va­ju­ći ovaj na­pis upra­vo na se­o­sku sla­vu, Ve­li­ku Go­spo­ji­nu, ka­da Ba(l)-
va­ni­šte zva­nič­no obe­le­ža­va 250 go­di­na od (no­vo)na­stan­ka, pot­pi­snik ne mo­že
odo­le­ti da ne po­me­ne ma­kar ne­ko­li­ko od­li­ka ovog div­nog i pi­to­mog me­sta, me­đu
ret­ki­ma ko­ja ima­ju npr. sop­stve­ni in­ter­net-sajt i ogra­nak Vu­ko­ve za­du­žbi­ne, kao
i je­dan od sve­ga če­ti­ri ma­na­sti­ra u (ju­žnom) Ba­na­tu. Kroz nje­ga pro­la­zi (da­nas
za­pu­šte­na) pru­ga Vla­di­mi­ro­vac–Ko­vin, ne­ka­da je­dan od glav­nih ko­ri­do­ra snab­
de­va­nja i iz­vo­za ši­re­ga kra­ja, a ne­po­sred­no se­ve­ro­za­pad­no od Ba­va­ni­šta pro­te­že
se di­ja­le­kat­ska gra­ni­ca iz­me­đu šu­ma­dij­sko-voj­vo­đan­skog i ko­sov­sko-re­sav­skog
na­reč­ja (in­te­re­sant­no je da za to­po­nim po­sto­je dva prak­tič­no rav­no­prav­na pri­de­
va: ba­va­ni­ški i ba­va­ni­štan­ski). Na ža­lost, po­red dru­gih te­ma, go­to­vo ni­kad ni­smo
sti­gli da du­že raz­go­va­ra­mo o za­vi­ča­ju pro­fe­sor­ke Šaj­ko­vić.

339
Hereticus, 1-2/2016 Aleksandar V. Gordić

da is­pi­su­ju de­se­ti­na­ma pu­ta: iskolában nem bes­zel­get szerb (u ško­li se ne

[sme] go­vo­ri­[ti] srp­ski).
Ka­sni­je je, kao uče­ni­ca pan­če­vač­ke gim­na­zi­je, svo­jim oči­ma gle­da­
la pr­va stre­lja­nja 1941. od stra­ne folksdojčerâ, me­đu či­jim žr­tva­ma su bi­li
i nje­ni dru­go­vi iz ško­le, kao i pro­fe­so­ri (po­put Mir­ka Sko­vra­na, iz po­zna­te
pan­če­vač­ke po­ro­di­ce). To ju je i mo­ti­vi­sa­lo da se to­kom ra­ta pri­klju­či (ko­
mu­ni­stič­kom) po­kre­tu ot­po­ra i uče­stvu­je u ka­sni­jem pro­te­ri­va­nju oku­pa­
to­ra iz ze­mlje. Ve­ro­vat­no su ove tra­u­me iz mla­do­sti uslo­vi­le da od­u­sta­ne
od pi­sa­nja već za­po­če­tih me­mo­a­ra, po­kre­nu­tih na ini­ci­ja­ti­vu sta­ri­jih pro­
fe­so­ra, nje­nih ne­ka­da­šnjih stu­de­na­ta (a, ka­ko je po­ne­kad go­vo­ri­la, „svi ste
vi bi­li mo­ji stu­den­ti“), na ko­ji­ma je ra­di­la uz po­moć jed­ne mla­đe ko­le­gi­ni­
ce (Ta­nje Mi­jo­vić); po­sle opi­sa na­ve­de­nih ma­sa­ka­ra oči­gled­no ni­je ima­la
emo­ci­o­nal­ne sna­ge da ih na­sta­vi, ta­ko da je ot­ku­ca­no tek de­se­tak stra­ni­ca.
***
Zva­nič­na aka­dem­ska bi­o­gra­fi­ja pro­fe­sor­ke Šaj­ko­vić ima­la je uglav­
nom mi­ran tok. Stu­di­je fi­lo­so­fi­je je na be­o­grad­skom Fi­lo­zof­skom fa­kul­
te­tu, u pr­voj po­sle­rat­noj ge­ne­ra­ci­ji (sa de­se­tak dru­gih zna­čaj­nih, ka­sni­je
afir­mi­sa­nih fi­lo­so­fa), za­vr­ši­la 1949. go­di­ne, da bi sle­de­će bi­la iza­bra­na za
asi­sten­ta. Po­sle od­bra­ne dok­tor­ske te­ze o De­kar­tu (1953) na is­toj usta­no­
vi je pre­da­va­la Isto­ri­ju fi­lo­zo­fi­je, od 1957. kao do­cent, 1965. kao van­red­ni,
te od 1976. go­di­ne kao re­dov­ni pro­fe­sor, sve do od­la­ska u pen­zi­ju 1989,
na­sta­vlja­ju­ći fi­lo­sof­ske ak­tiv­no­sti, pre sve­ga kao član, a po­tom i pred­sed­
nik (1997–2009) Na­uč­nog ve­ća In­sti­tu­ta za fi­lo­zo­fi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­
ta u Be­o­gra­du, u či­jem je ra­du de­lat­no uče­stvo­va­la. Oba­vlja­la je ne­ko­li­ko
fa­kul­tet­skih du­žno­sti i bi­la pred­sed­nik Fi­lo­zof­skog dru­štva Sr­bi­je (po­čet­
kom 1960-ih go­di­na), kao i član re­dak­ci­je ne­ko­li­ko fi­lo­sof­skih ča­so­pi­sa
i edi­ci­ja. Bi­la je men­tor, član ko­mi­si­ja i ak­ti­van su­de­o­nik u iz­ra­di vi­še (dva­
de­se­tak) ma­gi­star­skih i dok­tor­skih ra­do­va. Jed­no vre­me, kra­jem osam­de­
se­tih, u vre­me osni­va­nja ta­mo­šnje Gru­pe za fi­lo­zo­fi­ju, dr­ža­la je na­sta­vu
i na no­vo­sad­skom Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu.
Pre­da­va­la je, na po­čet­ku aka­dem­ske ka­ri­je­re, ce­lo­kup­nu isto­ri­ju fi­
lo­so­fi­je – ka­ko se go­vo­ri­lo, od No­ja do AV­NOJ-a (ka­da je 1960-ih go­di­na
Isto­ri­ja fi­lo­zo­fi­je kao na­stav­ni pred­met po­de­lje­na na če­ti­ri dvo­se­me­stral­
na kur­sa, njoj je pri­pa­la Isto­ri­ja fi­lo­zo­fi­je II, ko­ja je ob­u­hva­ta­la i naj­du­že
raz­do­blje u raz­vo­ju fi­lo­so­fi­je, od pre­ko jed­nog mi­le­ni­ja, tj. od pa­tri­sti­ke
do ve­li­kih si­ste­ma kla­sič­ne ne­mač­ke fi­lo­so­fi­je, da­kle ce­lo­kup­nu sred­njo­
ve­kov­nu i ra­nu no­vo­ve­kov­nu mi­sao). Od­lič­no po­zna­va­nje kla­sič­nih (grč­ki
i la­tin­ski) i sa­vre­me­nih je­zi­ka (fran­cu­ski, ne­mač­ki, en­gle­ski i ru­ski, a po
od­la­sku u pen­zi­ju uči­la je i špan­ski) omo­gu­ći­lo joj je da pom­no pro­ra­đu­je
iz­vor­ne spi­se i su­ve­re­no se kre­će kroz raz­ne isto­rij­ske pe­ri­o­de te po­vla­či
ade­kvat­ne ana­lo­gi­je iz­me­đu srod­ni­jih i uda­lje­ni­jih mi­sa­o­nih mo­ti­va i ce­li­na.
340
 U spomen na profesorku Radmilu Šajković

Nje­na pre­da­va­nja su bi­la iz­u­zet­no si­ste­ma­tič­na i in­for­ma­tiv­na, škol­ska

u naj­bo­ljem smi­slu te re­či, tj. na­me­nje­na da ospo­so­be bu­du­će isto­ri­ča­re
fi­lo­so­fi­je za pro­u­ča­va­nje ori­gi­nal­nih de­la. Na­ro­či­to su bit­na dva mo­men­
ta: da je skre­ta­la pa­žnju i na tzv. sit­ni­je po­ja­ve, od­no­sno ma­nje is­tak­nu­te
mi­sli­o­ce sho­la­sti­ke i re­ne­san­se (ali zna­čaj­ne za po­ste­pe­no uko­re­nji­va­nje
no­vo­ve­kov­nog po­gle­da na svet); a, što je još va­žni­je, broj­nim opa­ska­ma
i pa­ra­le­la­ma ubla­ža­va­la je oštri dis­kon­ti­nu­i­tet iz­me­đu sred­njo­ve­kov­ne i ra­ne
no­vo­ve­kov­ne fi­lo­so­fi­je, uobi­ča­jen u ša­blon­skim, she­ma­ti­zo­va­nim pri­ka­zi­ma
ovog vi­še­ve­kov­nog raz­do­blja (pr­ve po­lo­vi­ne dru­gog mi­le­ni­ja po­sle Hri­sta).
Na­rav­no, ka­da se od­re­đe­na za­mi­sao sme­sti u ši­ri kon­tekst isto­ri­je
ide­ja i fi­lo­sof­skog raz­vo­ja, te po­sma­tra pro­blem­ski, on­da se lak­še uoča­va­
ju kon­ti­nu­i­te­ti i ci­klu­si du­gog tra­ja­nja, dok dis­kon­ti­nu­i­te­ti pa­da­ju u dru­gi
plan, pa se kao her­me­ne­u­tič­ko po­la­zi­šte pro­fe­sor­ke Šaj­ko­vić kao isto­ri­
ča­ra fi­lo­so­fi­je mo­gao sma­tra­ti upra­vo kon­ti­nu­i­zam. Ne bi se da­lo go­vo­ri­ti
o iz­ve­snom nje­nom fi­lo­sof­skom sta­no­vi­štu ili po­zi­ci­ji, ali je sva­ka­ko bi­la
pri­vr­že­na kon­ti­nen­tal­noj fi­lo­so­fi­ji, tra­di­ci­o­na­li­stič­ki na­stro­je­na, u naj­ši­
rem smi­slu za­in­te­re­so­va­na pre­vas­hod­no za an­tro­po­lo­šku pro­ble­ma­ti­ku
(s iz­ra­že­nom hu­ma­ni­stič­kom, a i ate­i­stič­kom no­tom).2
Igrom slu­ča­ja, pot­pi­snik ovih re­do­va bio je u po­sled­njoj ge­ne­ra­ci­ji
ko­joj je dr­ža­la ča­so­ve pred pen­zi­o­ni­sa­nje, ne pro­pu­šta­ju­ći ni­je­dan ter­min
i uvek do­la­ze­ći tač­no na vre­me. Uvek sprem­na da pru­ži do­dat­no ob­ja­šnje­nje,
da uka­že na još po­ne­ki de­talj, da po­me­ne za­ni­mlji­vu po­je­di­nost, ni­čim ni­je
osta­vlja­la uti­sak da joj je to po­sled­nja škol­ska go­di­na. Ta pre­da­va­nja, či­je
pri­pre­me u ma­nje ili vi­še raz­vi­je­nom ob­li­ku ob­u­hva­ta­ju ce­lo­kup­nu isto­ri­
ju fi­lo­so­fi­je – ko­ja će nje­ni mla­đi sa­rad­ni­ci na­sto­ja­ti da pri­re­de za štam­pu
(ona je mo­li­la da se to ne či­ni pre nje­ne smr­ti, sma­tra­ju­ći da bi joj tre­ba­lo
ma­kar još ne­ko­li­ko me­se­ci bo­rav­ka u ino­stra­nim bi­bli­o­te­ka­ma ka­ko bi ih
osve­ži­la no­vi­jom se­kun­dar­nom li­te­ra­tu­rom)3 – bi­će vr­lo po­uč­na, i po­red
mno­štva isto­rij­skih pre­gle­da ob­ja­vlje­nih u me­đu­vre­me­nu.
Pred­log Srp­skog fi­lo­zof­skog dru­štva 1981. go­di­ne za iz­bor Rad­mi­
le Šaj­ko­vić u SA­NU – i po­red vr­lo uver­lji­vog obra­zlo­že­nja, ko­je je sa­sta­
vio ta­da­šnji pred­sed­nik SFD-a Sta­ni­ša No­va­ko­vić (No­va­ko­vić 2007) – ni­je
us­peo, usled on­da­šnje že­sto­ko ma­sku­li­ni­stič­ke na­stro­je­no­sti Aka­de­mi­je,
po­go­to­vo Ode­lje­nja dru­štve­nih na­u­ka, či­ji član od osni­va­nja sve do sa­da

2 Re­dov­no se ja­sno i ne­dvo­smi­sle­no iz­ja­šnja­va­la kao re­li­gi­o­zna, ali uz du­žno po­

što­va­nje svih kon­fe­si­ja i re­li­gij­skih tra­di­ci­ja (ali uz vol­te­rov­sku osu­du cr­kve­nih
in­sti­tu­ci­ja ili kon­gre­ga­ci­ja kao oblikâ svo­je­vr­snog iz­o­pa­ča­va­nja ve­re i generatorâ
dru­štve­nih su­ko­ba).
3 Za­pra­vo, ta­kvo uve­re­nje je uglav­nom ste­kla pod uti­skom či­ta­nja tro­tom­ne Po­vi­je­sti
fi­lo­zo­fij­ e Bran­ka Bo­šnja­ka, svog vr­šnja­ka, ko­ja je kao je­din­stve­no de­lo ob­ja­vlje­na
1993, ali su za­pra­vo nje­ni naj­o­bim­ni­ji de­lo­vi štam­pa­ni to­kom pret­hod­nih de­ce­ni­ja
(npr. an­tič­ka grč­ka i kla­sič­na ne­mač­ka fi­lo­so­fi­ja).

341
Hereticus, 1-2/2016 Aleksandar V. Gordić

ni­kad ni­je po­sta­la ni­jed­na že­na. U to vre­me su na­uč­ni­ce i umet­ni­ce bi­le

iz­u­zet­no ret­ka po­ja­va u ovoj in­sti­tu­ci­ji, pa se i sa­ma pro­fe­sor­ka po­mi­ri­la
s ta­kvim sta­njem i od­bi­ja­la po­nov­ne kan­di­da­tu­re.
Ne­go­va­la je, kao mla­đa ko­le­gi­ni­ca, du­go­go­di­šnja ili čak vi­še­de­ce­nij­
ska pri­ja­telj­stva s Isi­do­rom Se­ku­lić, Ani­com Sa­vić-Re­bac, Kse­ni­jom Ata­
na­si­je­vić,4 Za­gor­kom Mi­ćić, Al­mom Sod­nik, Je­li­sa­ve­tom Bran­ko­vić-Ar­no­
vlje­vić i mno­gim dru­gim um­nim že­na­ma na­šeg na­ro­da. U od­go­va­ra­ju­ćim
pri­li­ka­ma im se odu­ži­la i raz­u­đe­nim bi­o­graf­skim por­tre­ti­ma (sa broj­nim
in­te­lek­tu­al­nim i lič­nim ele­men­ti­ma), od ko­jih je naj­du­ži onaj za­ži­vot­ni
(i do­sko­ra je­di­ni) po­sve­ćen zna­me­ni­toj Kse­ni­ji Ata­na­si­je­vić, štam­pan u pr­
vom bro­ju Fi­lo­zof­skih stu­di­ja (1970), u ce­li­ni sa­sta­vlje­nom od pri­lo­ga o ovoj
na­šoj mi­sa­o­noj de­lat­ni­ci. Me­đu­tim, pri oda­va­nju pa­žnje ni­je za­po­sta­vlja­la
ni mu­ške ko­le­ge: na­pi­sa­la je ši­re osvr­te o Mi­la­nu Dam­nja­no­vi­ću i pre sve­
ga Mi­la­di­nu Ži­vo­ti­ću, ko­jem je post­hum­no po­sve­ti­la i či­ta­vu knji­gu (2001).
Ina­če, kao ni nje­na pret­hod­ni­ca i pr­va pro­fe­sor­ka (tj. do­cent­ki­nja) na
be­o­grad­skoj fi­lo­sof­skoj ka­te­dri Kse­ni­ja Ata­na­si­je­vić, ni­je us­pe­la da umak­
ne iz­ve­snim splet­ka­ma – do­du­še, ne ta­ko sud­bo­no­snim, ali ipak ve­o­ma
ne­pri­jat­nim – po­čev od onih naj­pri­zem­ni­jih, ve­za­nih za pri­vat­nost, pa do
ide­o­lo­ških i par­tij­skih op­tu­žbi za ne­do­volj­no po­zna­va­nje Mark­sa, En­gel­
sa, Le­nji­na i nji­ho­vih sled­be­ni­ka, ko­je su u vre­me sve­mo­ći prak­si­sov­skih
te­o­re­ti­ča­ra bi­le vr­lo zlo­kob­ne. Ta­ko joj je, re­ci­mo, že­sto­ko za­me­re­no ka­
da je, na po­ziv da odr­ži pre­da­va­nje u Ko­lar­če­voj za­du­žbi­ni u okvi­ru ne­kog
ci­klu­sa o mla­do­me Mark­su, pred ko­le­ga­ma iz­ja­vi­la da tu ma­te­ri­ju ne­do­
volj­no po­zna­je i za nju ni­je kom­pe­tent­na.
Čak su je okle­ve­ta­li da je pri pi­sa­nju pred­go­vo­ra za pr­vo po­sle­rat­
no iz­da­nje Spi­no­zi­ne Eti­ke ten­den­ci­o­zno is­ti­snu­la svo­ju sta­ri­ju, bes­kraj­no
po­što­va­nu ko­le­gi­ni­cu (ta­da ta­ko­đe u ne­mi­lo­sti re­ži­ma), iako ju je za­pra­vo
sa­ma Kse­ni­ja Ata­na­si­je­vić za­mo­li­la da na­pi­še nov pred­go­vor, sa­vre­me­ni­ji
od nje­nog sop­stve­nog iz 1934. Uz­gred, ova stu­di­ja od osam­de­se­tak stra­ni­
ca pre­u­ze­ta je i kao pred­go­vor za slo­ve­nač­ki pre­vod Eti­ke (v. Spi­no­za 1959
i 1963), te pre­štam­pa­va­na u svim ka­sni­jim iz­da­nji­ma tog ka­pi­tal­nog de­la
(1970, 1981. i da­lje). In­tri­ge ni­je, usled na­ka­rad­ne pri­le­žno­sti jed­nog nje­
nog biv­šeg stu­den­ta i mla­đeg ko­le­ge s ka­te­dre, us­pe­la da iz­beg­ne ni po­
sle smr­ti: on je, na­šav­ši u ar­hi­vi Srp­skog fi­lo­zof­skog dru­štva jed­no nje­no

4 Kao svo­joj naj­pri­vr­že­ni­joj mla­đoj ko­le­gi­ni­ci, ona je pro­fe­sor­ki Šaj­ko­vić svo­je­vre­

me­no, za uspo­me­nu, po­klo­ni­la sku­po­cen pr­sten. No, ka­da je sta­ri­ja pri­ja­te­lji­ca
pre­mi­nu­la, pro­fe­sor­ka je pro­ce­ni­la da bi, po­što je pri­pa­dao na­ci­o­nal­no zna­čaj­noj
lič­no­sti, bi­lo po­de­sni­je da sto­ji u ne­koj jav­noj usta­no­vi, te ga je od­ne­la u Mu­zej
pri­me­nje­ne umet­no­sti, s mol­bom da ga iz­lo­že na od­go­va­ra­ju­ćem me­stu. Me­đu­tim,
ka­da je po­sle ne­ko­li­ko go­di­na svra­ti­la i, ne vi­dev­ši pr­sten pri­klad­no iz­lo­žen, upi­
ta­la šta sme­ra­ju s njim, is­po­sta­vi­lo se da je, na vol­še­ban na­čin, ne­tra­gom ne­stao.
Ne­ma po­tre­be opi­si­va­ti nje­no raz­o­ča­ra­nje i ose­ćaj iz­ne­ve­re­no­sti.

342
 U spomen na profesorku Radmilu Šajković

dav­no pi­smo (s po­čet­ka 1990-ih) i pod­mu­klo ga zlo­u­po­tre­biv­ši, iz­dej­stvo­

vao da se fa­kul­tet na ko­jem je pro­ve­la stu­dent­sko do­ba i ce­lo­ku­pan rad­ni
vek, pa i pen­zi­o­ner­ske da­ne (sve­u­kup­no 65 go­di­na, do 2009), ne opro­sti
na do­sto­jan na­čin od vred­ne pro­fe­sor­ke ko­ja je to­li­ko do­pri­ne­la nje­go­vom
(ne­ka­da­šnjem) ugle­du.
Rad­mi­la Šaj­ko­vić je (kao i vr­lo ma­lo­broj­ni dru­gi auto­ri, npr. Bran­ko
Pa­vlo­vić i Mi­o­drag Ce­kić) osta­vi­la tra­jan i bi­tan trag u eman­ci­pa­ci­ji srp­ske
fi­lo­so­fi­je ka­ko od di­ja­ma­ta ta­ko i od (1960-ih go­di­na) ni­šta ma­nje agre­siv­
ne i he­ge­mo­ni­stič­ke prak­sis-fi­lo­so­fi­je; me­đu­tim, tek ka­da je era su­ve­re­ne
vla­da­vi­ne di­ja­ma­ta uve­li­ko pro­šla, a nje­go­vi pred­stav­ni­ci bi­li uglav­nom iz­
gna­ni s in­sti­tu­ci­o­nal­ne fi­lo­sof­ske sce­ne, ob­ja­vi­la je ne­ko­li­ko stu­di­ja u ča­so­
pi­su Di­ja­lek­ti­ka, oko ko­jeg su bi­li oku­plje­ni pred­stav­ni­ci ove mark­si­stič­ke
ori­jen­ta­ci­je. Ta­ko će či­ta­o­ca nje­nih ran(ij)ih stu­di­ja iz­ne­na­di­ti za­pa­ža­nje
da se ni u to vre­me re­žim­ski di­ri­go­va­ne ap­so­lut­ne pre­vla­sti mark­si­zma,
ka­da su fi­lo­sof­ski ča­so­pi­si go­to­vo is­klju­či­vo i ob­ja­vlji­va­li pri­lo­ge ove pro­
ve­ni­jen­ci­je, u ovim spi­si­ma Marks i En­gels (a po­go­to­vo Le­njin) go­to­vo ni
ne po­mi­nju, tj. na sve­ga ne­ko­li­ko me­sta di­rekt­no ve­za­nih za in­ter­pre­ta­
ci­je iz­ve­snih isto­rij­skih mi­sli­la­ca. Što je za da­na­šnje (pa i on­da­šnje) pri­li­
ke još re­đe, bez­ma­lo nig­de ne na­vo­di ni svog pro­fe­so­ra i men­to­ra Du­ša­na
Ne­delj­ko­vi­ća (ko­jem se, pre­ma po­u­zda­nim sve­do­če­nji­ma, ni­je ula­gi­va­la,
ali se ni­je pri­klo­ni­la ni haj­ci ko­ja je po­čet­kom 1950-ih po­kre­nu­ta pro­tiv
nje­ga, iz ko­je je usle­di­lo nje­go­vo od­stra­nji­va­nje s Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta
u Be­o­gra­du). I ina­če, u vr­lo ne­u­god­nim su­ko­bi­ma me­đu ra­znim fi­lo­sof­skim
stru­ja­ma i ta­bo­ri­ma, ko­ji su (s kra­ćim pre­ki­di­ma i ra­znim li­ni­ja­ma su­prot­
sta­vlja­nja: di­ja­ma­tov­ci–prak­si­sov­ci, prak­si­sov­ci–“ko­mi­te­tli­je“, ana­li­ti­ča­
ri–me­ta­fi­zi­ča­ri/di­ja­lek­ti­ča­ri, mo­der­ni­sti–post­mo­der­ni­sti itd.) u do­ma­ćim
fi­lo­sof­skim kru­go­vi­ma tra­ja­li od kra­ja 1950-ih go­di­na na­o­va­mo, na­sto­ja­la
je da se dr­ži po stra­ni, ne iz opor­tu­ni­zma ili stra­ha od za­me­ra­nja, ne­go iz
ak­si­o­lo­škog uve­re­nja da su ta­kvi su­ko­bi štet­ni za sa­mu stru­ku, jer isti­na
ni­kad ne mo­že bi­ti jed(in­stve)na.
Naj­vi­ši ste­pen gra­đan­ske hra­bro­sti si­gur­no je is­po­lji­la pot­pi­su­ju­ći
1972. go­di­ne (sa sa­mo dvo­ji­com ko­le­ga s ce­log Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, so­
ci­o­lo­zi­ma Cvet­kom Ko­sti­ćem i Vo­ji­nom Mi­li­ćem)5 apel su­du da ob­u­sta­
vi kri­vič­ni po­stu­pak, tj. uki­ne op­tu­žni­cu pro­tiv pro­fe­so­ra Mi­ha­i­la Đu­ri­ća
(Tr­ku­lja 2013: 109). Po­što je iz istog raz­lo­ga sed­mo­ro pro­fe­so­ra i asi­ste­na­
ta Prav­nog fa­kul­te­ta do­ži­ve­lo eg­zi­sten­ci­jal­ne ne­vo­lje (ot­ka­ze, su­spen­zi­je

5 Ne­za­vi­sno od fa­kul­te­ta sli­čan apel su upu­ti­li i ko­ri­fe­ji isto­ri­je umet­no­sti La­zar

Tri­fu­no­vić i De­jan Me­da­ko­vić; a obraz je osve­tla­lo i (opet tek ne­ko­li­ko) sa­ra­jev­
skih ko­le­ga fi­lo­so­fa: Mi­lan Dam­nja­no­vić, Ka­sim Pro­hić i Je­le­na Ber­be­ro­vić, kao
i ču­ve­ni za­gre­bač­ki so­ci­o­log Ru­di Su­pek. Ka­sni­je su ovi do­pi­si ko­ri­šće­ni u pri­log
aka­de­mi­ku Đu­ri­ću i u sud­skom pro­ce­su vo­đe­nom pro­tiv nje­ga, ali i u mol­bi za
re­ha­bi­li­ta­ci­ju (v. Tr­ku­lja 2013: pas­sim).

343
Hereticus, 1-2/2016 Aleksandar V. Gordić

i pre­me­šta­je), la­ko je za­mi­sli­ti ka­kva je opa­snost vre­ba­la i sa­sta­vlja­če ovog

do­pi­sa, tim pre što su i na sa­mom Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu tih go­di­na bi­le
uza­vre­le stra­sti zbog (odvo­je­nog, ali ne i sa­svim ne­ve­za­nog) pro­go­na osmo­
ro pro­fe­so­ra s Ode­lje­nja za fi­lo­zo­fi­ju i so­ci­ol­o­gi­ju. Ste­pen za­pla­še­no­sti po­
ka­zu­je i okol­nost da se, osim po­me­nu­tih pe­to­ro pro­fe­so­ra, ni­ko dru­gi od
ta­da­šnjih čla­no­va ovog fa­kul­te­ta ni­je osme­lio da po­dr­ži ne­pra­vič­no okri­
vlje­nog ko­le­gu s Prav­nog.
***
Ka­da je reč o na­uč­nom opu­su Rad­mi­le Šaj­ko­vić, već je na­go­ve­šte­
no da su joj so­lid­no po­zna­va­nje stra­nih je­zi­ka, ali i pri­rod­nih i dru­štve­nih
na­u­ka (pre sve­ga knji­žev­no­sti i op­šte is­to­ri­[o­gra­fi]­je), kao i pre­dan vi­še­de­
ce­nij­ski rad u (pr­ven­stve­no ino­stra­nim, naj­vi­še fran­cu­skim i ne­mač­kim)
bi­bli­o­te­ka­ma i ar­hi­vi­ma, omo­gu­ći­li pro­ni­ca­nje u naj­za­mr­še­ni­je ide­je iz
sistemâ ra­ne no­vo­ve­kov­ne fi­lo­so­fi­je, uz po­ve­zi­va­nje sa ra­ni­jim za­mi­sli­ma
iz ko­jih su cr­pli in­spi­ra­ci­ju. Ka­ko je pri­me­tio No­va­ko­vić (2013: 33), nje­ne
tri knji­ge (o De­kar­tu, Spi­no­zi i Lajb­ni­cu) uop­šte su pr­ve po­sle­rat­ne sve­
o­bu­hvat­ne stu­di­je o si­ste­mat­skim mi­sli­o­ci­ma svih epo­ha, a mo­že se re­ći
da o po­sled­njoj dvo­ji­ci (po­go­to­vo o Spi­no­zi) na­kon nje­nih knji­ga kod nas
bez­ma­lo ni­šta zna­čaj­ni­je ni­je ni na­pi­sa­no (o Lajb­ni­cu tek dve knji­ži­ce Mi­o­
dra­ga Ce­ki­ća i Ve­li­mi­ra Abra­mo­vi­ća, pr­ven­stve­no o fi­lo­so­fi­ji pri­ro­de i ma­-
te­ma­ti­ke). Ove tri obim­ne mo­no­gra­fi­je, od po 400-ak stra­ni­ca, sva­ka­ko
čine uzor za ce­lo­vi­to pred­sta­vlja­nje raz­u­đe­nih mi­sa­o­nih gra­đe­vi­na te­o­re­
ti­ča­ra ko­ji su po­sta­vi­li osno­ve no­vo­ve­kov­nog idej­nog sve­ta, po­što u nji­ma
ni­su ob­ra­đe­na sa­mo cen­tral­na, pa ti­me i naj­po­zna­ti­ja me­sta, ne­go i broj­ni
spo­red­ni mo­ti­vi, ko­ji mo­gu do­dat­no osve­tli­ti glav­ne li­ni­je raz­vo­ja. Knji­ge
i stu­di­je Rad­mi­le Šaj­ko­vić ote­lo­tvo­ra­va­ju svo­je­vr­snu im­pli­cit­nu me­to­do­lo­
gi­ju iz­u­ča­va­nja isto­ri­je fi­lo­so­fi­je, pri­me­nji­vu i na ra­ni­je i na ka­sni­je pe­ri­o­de
– pri­stup ni­je bio bi­o­graf­ski (dok­so­graf­ski), ali su na­vo­đe­ne sve okol­no­sti
ko­je su do­pri­no­si­le stva­ra­nju in­te­lek­tu­al­nog ho­ri­zon­ta od­re­đe­nog mi­sli­o­
ca, u svr­hu tu­ma­če­nja nje­go­vih ide­ja.
I dru­gi ko­men­ta­to­ri nje­nog de­la (Aran­đe­lo­vić 2004, To­do­ro­vić 2011,
Đor­đe­vić 2016) is­ti­ca­li su her­me­ne­u­tič­ke kva­li­te­te Šaj­ko­vić­ki­nih ra­do­va:
si­ste­ma­tič­nost, ce­lo­vi­tost i sve­o­bu­hvat­nost nje­nih in­ter­pre­ta­ci­ja, kao i vi­
še­sloj­nost raz­u­me­va­nja kul­tu­ral­nih po­ja­va (ne sa­mo onih uže fi­lo­sof­skih),
ko­je je na­sto­ja­la da pre­zen­tu­je u nji­ho­voj ne­ras­ki­di­voj is­pre­pli­ta­no­sti i me­
đu­po­ve­za­no­sti. Uvek se osla­nja­la na po­u­zda­na tu­ma­če­nja i kla­sič­ne ko­
men­ta­re, bez na­te­za­nja ili uči­ta­va­nja, te joj se ne mo­že pre­ba­ci­ti ni­ka­kva
jed­no­stra­nost – na­pro­tiv, tru­di­la se da osve­tli i ve­ze, ali i na­pe­to­sti me­đu
po­je­di­nim mo­men­ti­ma. U pred­sta­vlja­nju fi­lo­sof­skih po­zi­ci­ja ve­li­kih mi­sli­
la­ca ra­nog No­vog ve­ka ni­je pre­te­ra­no in­si­sto­va­la na op­šte­po­zna­tim me­sti­
ma i te­ma­ma, ne­go je na­sto­ja­la da što bri­žlji­vi­je ob­ra­di ma­nje osve­tlje­ne
344
 U spomen na profesorku Radmilu Šajković

ili (ma­kar u na­šoj sre­di­ni) pot­pu­no ne­po­zna­te pro­ble­me: De­kart i eks­pe­

ri­men­ti­sa­nje, De­kar­to­va eti­ka i este­ti­ka, Spi­no­zin uti­caj na knji­žev­nost,
Lajb­ni­co­vi po­li­tič­ki sta­vo­vi i de­lo­va­nje u di­plo­ma­ti­ji, Lajb­ni­co­va una­pre­
đe­nja ru­dar­stva ili shva­ta­nja o me­di­ci­ni kao na­u­ci... Sve po­bro­ja­ne od­li­
ke na­ro­či­to do­la­ze do iz­ra­ža­ja u nje­nom naj­zre­li­jem i naj­o­bim­ni­jem de­lu,
mo­no­gra­fi­ji o Lajb­ni­cu (1975), gde je, ne za­dr­ža­va­ju­ći se pre­vi­še na (ina­če
ši­re po­zna­tim) te­o­rij­skim (i na­uč­nim) gle­di­šti­ma lu­žič­ko­srp­skog mi­sli­o­ca,
po­seb­no pre­zen­to­va­la i ko­men­ta­ri­sa­la nje­go­vu prak­tič­ku fi­lo­so­fi­ju i pe­da­
go­ška uče­nja, bri­ljant­no po­ve­zu­ju­ći ove dve di­men­zi­je (te­o­rij­sko-na­uč­nu
i prak­tič­ko-so­ci­jal­nu) nje­go­vog umo­va­nja.6
Me­đu­tim, ova pri­met­na te­žnja da se iz­be­ga­va­ju op­šta me­sta, a ujed­
no na­gla­se po­je­di­ne upe­ča­tlji­ve bi­o­graf­ske okol­no­sti ili mar­gi­nal­ne tvrd­nje
mi­sli­la­ca ni­je je od­ve­la u dru­gu kraj­nost – da (ra­di po­ka­zi­va­nja uče­no­sti ili
oba­ve­šte­no­sti) iz­la­ga­nja op­te­re­ću­je svim mo­gu­ćim de­ta­lji­ma do ko­jih je vi­
še­go­di­šnjim mu­ko­trp­nim tra­ga­njem do­šla. Prem­da je za glav­ne is­pi­ti­va­ne
fi­gu­re is­pi­ti­va­la ne sa­mo pri­mar­nu (i to re­dov­no iz raz­li­či­tih iz­da­nja, od­
no­sno re­dak­ci­ja, po­kat­kad na vi­še je­zi­ka) i se­kun­dar­nu li­te­ra­tu­ru (iz pe­ra
auto­ri­ta­tiv­nih tu­ma­ča ra­znih ge­ne­ra­ci­ja), ne­go i lič­nu pre­pi­sku mi­sli­la­ca,
ona je iz tih iz­vo­ra (mo­že se re­ći, ar­he­o­lo­ški pri­ku­plje­nih sve­do­čan­sta­va)
uvek ume­la da se­lek­tiv­no upo­tre­bi je­di­no mo­men­te ko­ji do­pri­no­se raz­u­
me­va­nju ključ­nih ide­ja ili mo­ti­va; da­kle, ta­kvi po­da­ci ni­su bi­li cilj sa­mi po
se­bi, ne­go su re­dov­no bi­li sklad­no uklo­plje­ni u ce­li­nu iz­la­ga­nog uče­nja.
Uto­li­ko je uvek uspe­va­la da po­stig­ne po­god­nu rav­no­te­žu iz­me­đu ap­strakt­
nih ra­sma­tra­nja me­ta­fi­zič­kih, spe­ku­la­tiv­nih za­mi­sli i na­vo­đe­nja spe­ci­fič­
nih raz­lo­ga ili ilu­stra­ci­ja za iz­ve­sna sta­no­vi­šta.
Ta­ko­đe, iako je od­lič­no po­zna­va­la ce­lo­kup­nu isto­ri­ju fi­lo­so­fi­je,
nije bi­la sklo­na da u gle­di­šta sa­vre­me­nih auto­ra o ko­ji­ma je pi­sa­la (Le­fe­
vr, Ma­ri­ten) adum­bra­ci­o­ni­stič­ki uči­ta­va za­mi­sli iz ra­ni­jih pe­ri­o­da, ne­go
je skru­pu­lo­zno pri­zna­va­la no­vo­sti ko­je je sa so­bom do­no­sio mi­nu­li (XX)
vek. Kada se uzme u ob­zir na­čin na ko­ji se pre nje­nih de­la u na­šoj sre­di­ni
iz­la­ga­la isto­ri­ja fi­lo­so­fi­je, slo­bod­no se mo­že oce­ni­ti da nje­ne mo­no­gra­fi­je
pred­sta­vlja­ju pre­sud­ne ot­klo­ne od dog­ma­ti­zo­va­nog, ša­blo­ni­zo­va­nog mark­
si­stič­kog he­ge­mo­ni­zma. Za­jed­no s ne­ko­li­ko svo­jih vr­šnja­ka ro­đe­nih u pr­
voj po­lo­vi­ni 1920-ih go­di­na, po­sta­vi­la je osno­ve za po­u­zda­no i akri­bič­no
iz­u­ča­va­nje op­šte isto­ri­je fi­lo­so­fi­je u na­šoj sre­di­ni.
Još 1950-ih pro­fe­sor­ka Šaj­ko­vić je pre­vo­di­la De­kar­ta, Spi­no­zu i An-
r­ i­ja Le­fe­vra, a na­pi­sa­la je i niz pred­go­vo­ra (za de­la De­kar­ta, Spi­no­ze i Ogi­
sta Kon­ta). Iako joj je u sre­di­štu pa­žnje bio no­vo­ve­kov­ni kon­ti­nen­tal­ni
ra­ci­on­ a­li­zam, na­pi­sa­la je vi­še obim­ni­jih stu­di­ja i o dru­gim fran­cu­skim

6 Vr­lo po­vo­ljan osvrt na ovu mo­no­gra­fi­ju ob­ja­vio je Mi­o­drag Ce­kić u ne­mač­kom

ča­so­pi­su Stu­dia Le­ib­ni­ti­a­na već 1976. go­di­ne.

345
Hereticus, 1-2/2016 Aleksandar V. Gordić

auto­ri­ma, ne sa­mo epo­he pro­sve­ti­telj­stva (Pa­skal, Kon­di­jak, Vol­ter, Di­

dro), ali i o an­glo­sak­son­skim mi­sli­o­ci­ma, po­put Be­ko­na i Dže­fer­so­na, sve
do na­šeg Ru­đe­ra Bo­ško­vi­ća. Iz nje­ne ce­lo­kup­ne bi­bli­o­gra­fi­je uoč­lji­vo je
da se ni­je po­vo­di­la za po­mod­nim tren­do­vi­ma, ne­go se in­te­re­so­va­la pre­
vas­hod­no za auto­re ko­ji su otva­ra­li no­ve ho­ri­zon­te, ali i za mno­ge dru­ge
o ko­ji­ma (osim u pre­da­va­nji­ma) ni­je osta­vi­la op­se­žni­ji trag, po­put Ibn Hal­
du­na, Pi­ka de­la Mi­ran­do­le, Hu­ga Gro­ci­ju­sa i ni­za osta­lih ve­sni­ka No­vo­ga
do­ba, ko­je je če­sto po­mi­nja­la u raz­go­vo­ri­ma kao auto­re ko­li­ko isto­rij­ski
to­li­ko i te­o­rij­ski va­žni­je ne­go što se to obič­no pro­ce­nju­je.7
Sme­ta­le su joj ten­den­ci­je ba­na­li­zo­va­nja fi­lo­sof­ske mi­sli kroz tzv. pri­
me­nje­nu ili „prak­tič­nu“ fi­lo­so­fi­ju, a po­go­to­vo po­ti­ski­va­nja isto­ri­je fi­lo­so­fi­je,
što je po­sled­njih de­ce­ni­ja ras­pro­stra­nje­na stru­ja i u svet­skim raz­me­ra­ma
(vi­še ne sa­mo na an­glo­sak­son­skom pod­ruč­ju, ne­go i u kon­ti­nen­tal­nim sre­
di­na­ma). Dr­ža­la je da se je­di­no na osno­vu te­me­lji­tog, pro­du­blje­nog iz­u­ča­
va­nja mi­sa­o­nog na­sle­đa evrop­ske ci­vi­li­za­ci­je od an­tič­kih vre­me­na na­o­va­
mo mo­gu po­u­zda­ni­je, vi­še­stra­ni­je i pot­pu­ni­je sa­gle­da­ti i aspek­ti si­tu­a­ci­je
u ko­joj se tre­nut­no na­la­zi­mo, a da da­le­ko­se­žni sta­vo­vi ključ­nih mi­sli­la­ca
No­vog ve­ka sva­ka­ko pru­ža­ju pri­li­ku da se ori­jen­ti­še­mo i u sa­da­šnjo­sti ka­
kvu ži­vi­mo.
Iz­vo­ri­šta na ko­ji­ma se i sa­ma na­dah­nji­va­la, a reč je o naj­pro­dor­ni­jim
i naj­o­bra­zo­va­ni­jim te­o­re­ti­ča­ri­ma po­sle Hri­sta, vr­hun­skim me­ta­fi­zi­ča­ri­ma,
a ujed­no i pro­duk­tiv­nim na­uč­ni­ci­ma (i to ne is­klju­či­vo pri­rod­nja­ci­ma),
neo­spor­no su po­god­ni­ji te­me­lji za re­flek­si­ju o isto­rij­skim to­ko­vi­ma ne­go
što bi to bi­li ne­ke uz­gred­ne im­pre­si­je po­vr­šnih, a če­sto i po­lu­o­bra­zo­va­nih
ak­tu­el­nih skri­be­na­ta. I u ob­ja­vlje­nim mo­no­gra­fi­ja­ma, ali i u raz­go­vo­ri­ma,
pot­cr­ta­va­la je ak­tu­el­nost po­je­di­nih De­kar­to­vih i Lajb­ni­co­vih ide­ja, nji­ho­vu
vi­tal­nost kroz ve­ko­ve, uz jed­no­vre­me­ni pre­zir pre­ma da­na­šnjim „estrad­
nim“ fi­lo­so­fi­ma (pre sve­ga oni­ma post­mo­der­ni­stič­ki ori­jen­ti­sa­nim), ko­je
vi­še in­te­re­su­ju me­dij­ska pro­mo­ci­ja i tr­ži­šna kon­junk­tu­ra ne­go ma ka­kvo
do­sled­no i raz­bo­ri­to pro­mi­šlja­nje. U to­me je, kao što se do­dat­no po­tvr­đu­
je u po­sled­njoj de­ce­ni­ji, ne­sum­nji­vo bi­la u pra­vu.
Na ža­lost, pro­fe­sor­ka Šaj­ko­vić za so­bom ni­je osta­vi­la fi­lo­sof­sku ško­
lu ili ko­he­rent­nu gru­pu sled­be­ni­ka, ko­ja bi na od­go­va­ra­ju­ći na­čin na­sta­vi­la
nje­na iz­u­ča­va­nja. Dok su dve na­sled­ni­ce na pred­me­tu tek uslov­no pro­du­ži­le

7 Kao što se mo­že za­pa­zi­ti iz po­me­nu­te bi­bli­o­gra­fi­je (Šaj­ko­vić 2004, II: 396–399),
to­kom 1980-ih go­di­na na­stu­pi­la je iz­ve­sna ose­ka u nje­nom na­uč­nom ra­du, što
se mo­že ob­ja­sni­ti de­pre­si­jom iza­zva­nom gu­bit­kom iz­u­zet­no vo­lje­nog su­pru­ga
i ne­za­do­volj­stvom ta­da­šnjim pri­li­ka­ma u fi­lo­so­fi­ji i u dru­štvu kao ce­li­ni, pa i za­u­
ze­to­šću na­stav­nim oba­ve­za­ma (jer je pr­vo asi­stent­sko me­sto na pred­me­tu do­bi­la
tek pri od­la­sku u pen­zi­ju). No, po umi­ro­vlje­nju je, sa­gla­sno sta­roj tra­di­ci­ji ne­
ka­da­šnjih uni­ver­zi­tet­skih pro­fe­so­ra (ne sa­mo) fi­lo­so­fi­je, na­sta­vi­la da ob­ja­vlju­je,
o če­mu sve­do­če i ne­do­vr­še­ni spi­si iz za­o­stav­šti­ne.

346
 U spomen na profesorku Radmilu Šajković

in­te­re­so­va­nja za kon­ti­nen­tal­nu no­vo­ve­kov­nu fi­lo­so­fi­ju (pre sve­ga Ja­sna

Ša­ko­ta-Mi­mi­ca [1956] svo­jom di­ser­ta­ci­jom o De­kar­tu 2006, a znat­no ma­
nje Bran­ka Ar­sić [1965] he­te­ro­dok­snim knji­ga­ma o De­kar­tu, Spi­no­zi i Bar­
kli­ju, dok Mi­le­na De­re­tić [1956] go­to­vo da ni­je ni pi­sa­la o no­vo­ve­kov­noj
fi­lo­so­fi­ji), da bi po­čet­kom 2000-ih bi­le po­ti­snu­te s pred­me­ta i za­me­nje­ne
pre­da­va­či­ma sa­svim dru­ga­či­jih usme­re­nja (ni­ma­lo srod­nim oni­ma pro­
fe­sor­ke Šaj­ko­vić), nje­nu li­ni­ju is­tra­ži­va­nja mo­žda je naj­rev­no­sni­je sle­dio
Pre­drag Mi­li­drag (1969) svo­jim knji­ga­ma i broj­nim ra­do­vi­ma o De­kar­tu
(npr. 2006). Opet, pra­vac osve­tlja­va­nja li­ko­va zna­čaj­nih že­na u srp­skoj fi­
lo­so­fi­ji pro­du­ži­le su Lji­lja­na Vu­le­tić svo­jim dve­ma knji­ga­ma (2002 i 2005)
i Ru­ži­ca Pe­tro­vić (2004), a, na sre­ću, ne­dav­no su iza­šli i pri­re­đe­ni sa­bra­ni
spi­si Ani­ce Sa­vić-Re­bac. Na ovo­me po­lju, po­go­to­vo kad je reč o autor­ka­ma
ko­je su pru­ži­le ozbilj­ni­ji do­pri­nos srp­skoj fi­lo­so­fi­ji, si­gur­no ima još mno­
go pred­sto­je­ćeg po­sla, ali su po­čet­nič­ki na­po­ri Rad­mi­le Šaj­ko­vić i do sa­da
do­ne­li od­re­đe­ne dra­go­ce­ne re­zul­ta­te, pre sve­ga u pre­do­ča­va­nju fi­lo­sof­skoj
i kul­tu­ral­noj jav­no­sti ne­sreć­ne i ne­za­slu­že­ne sud­bi­ne i ši­ro­kih mi­sa­o­nih
ho­ri­zo­na­ta Kse­ni­je Ata­na­si­je­vić, kao i Ani­ce Sa­vić-Re­bac.
***
Rad­mi­la Šaj­ko­vić je, sme­lo bi se us­tvr­di­ti, bi­la ne­po­ko­le­blji­vi le­vi­čar,
že­na ko­ja je uisti­nu ži­ve­la svo­je re­či i do­ve­ka sa­nja­la mla­da­lač­ke ide­a­le. Sta­
no­va­la je u pri­lič­no skrom­nim uslo­vi­ma, u uvek pro­hlad­nim pa­vi­ljo­ni­ma
u Cvi­ji­će­voj uli­ci, u sta­nu pre­pu­nom knji­ga i dra­gih uspo­me­na.8 Još od gim­
na­zij­skog do­ba opre­de­li­la se za so­ci­ja­li­zam (s na­gla­še­no ljud­skim li­cem),
ali se o nje­ga ni­kad ni­čim ni­je oko­ri­sti­la. Opet, s prak­si­sov­ski na­stro­je­nim
ko­le­ga­ma (s ko­ji­ma je lič­no bi­la bli­ska) po­ne­kad se i pre­pi­ra­la oko ne­kih
nji­ho­vih eks­tre­mi­stič­kih pred­lo­ga (za uki­da­nje pri­vat­ne svo­ji­ne, spu­ta­
va­nje in­di­vi­du­al­nog pred­u­zet­ni­štva, ide­o­lo­ški mo­no­pol mark­si­zma itsl.),
prem­da su mno­gi od njih po­sle pa­da ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma vr­lo brzo i la­ko
pre­šli na po­zi­ci­je sa­svim su­prot­ne oni­ma za ko­je su se za­la­ga­li u mla­do­sti,

8 Skrom­nost i ne­na­me­tlji­vost je is­po­lja­va­la i u aka­dem­skom de­lo­va­nju: ni­ka­da se

ni­je jag­mi­la za me­sti­ma u ko­mi­si­ja­ma ili za po­lo­ža­ji­ma, a još ma­nje fi­nan­sij­skim
pri­na­dle­žno­sti­ma. Čak je, u vre­me ka­da su mla­đi ko­le­ge uobi­ča­va­li da se raz­me­
ću pro­či­ta­nim knji­ga­ma (pre­tva­ra­ju­ći se da do­bro zna­ju i one ne­pro­či­ta­ne), uvek
iskre­no pri­zna­va­la ako joj ne­ko de­lo ni­je do­spe­lo do ru­ku ili ako od­re­đe­nim fi­lo­
sof­skim pro­ble­mom ne vla­da naj­bo­lje. Ni­je se ustru­ča­va­la da mla­đe ko­leg(inic)e
otvo­re­no upi­ta za ši­ru in­for­ma­ci­ju uko­li­ko ni­je bi­la upu­će­na u ne­ku te­mu, što je
(bi­la) istin­ska ret­kost u ovo vre­me sa­mo­lju­blja, nad­me­no­sti i uobra­že­no­sti. Uvek
je bi­la za­bri­nu­ta za dru­ge (po­go­to­vo mla­đe), ali ni­kad za se­be, ra­do­va­la se svim
pro­fe­si­o­nal­nim do­stig­nu­ći­ma i us­pe­si­ma mla­đih ko­leg(inic)a i stre­pe­la (vi­še ne­go
mi sa­mi) nad ne­vo­lja­ma ko­je su nas za­ti­ca­le. Spa­da me­đu ret­ke sta­ri­je pro­fe­so­re
(ako ni­je i je­di­na) ko­ja se rav­no­prav­no ja­vlja­la te­le­fo­nom mla­đim ko­leg(inic)a-
ma, bez ob­zi­ra na rang, sa­svim bez­in­te­re­sno, is­klju­či­vo da bi pi­ta­la ka­ko smo
i po­raz­go­va­ra­la o fi­lo­sof­skim i dru­gim zbi­va­nji­ma.

347
Hereticus, 1-2/2016 Aleksandar V. Gordić

ak­tiv­no de­lu­ju­ći u no­vo­na­sta­lim stran­ka­ma. Za raz­li­ku od njih, ona je sve

do po­sled­njeg ča­sa osu­đi­va­la sve ano­ma­li­je neo­b­u­zda­nog, raz­o­bru­če­nog
(neo)li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma, kon­zu­me­ri­zma i bes­pri­zor­ne tr­ke za pro­fi­tom.
Ina­če, o mno­gim aka­dem­skim de­lat­ni­ci­ma, pa i lič­no­sti­ma s jav­ne
sce­ne, pam­ti­la je gre­he iz mla­do­sti, što joj je sme­ta­lo na­ro­či­to ka­da su ovi
sa­mo­pro­gla­še­ni rev­ni­te­lji de­mo­kra­ti­je i bor­ci za ljud­ska pra­va ušli u po­li­
tič­ku are­nu kao bo­jov­ni­ci od­re­đe­nih po­li­tič­kih op­ci­ja. No, ni­je ih že­sto­ko
osu­đi­va­la ni­ti te bri­žlji­vo skri­va­ne okol­no­sti iz­no­si­la u jav­nost, iako po­sle
ras­pa­da sta­rog SKJ-a sa­ma ni­kad ni­je bi­la član ni­jed­ne par­ti­je ni­ti po­bor­nik
iz­ve­sne po­li­tič­ke op­ci­je – za­pra­vo, svo­je ide­ol­o­ške sta­vo­ve ni­kad ni­je iz­la­ga­la
u fa­kul­tet­skoj ili ši­roj sre­di­ni. I ovo sve­do­či o nje­noj is­traj­noj do­sled­no­sti.
Ras­pad Ju­go­sla­vi­je po­čet­kom 1990-ih du­bo­ko ju je ti­štao i po­ga­
đao – bi­la je pri­sta­li­ca iskre­nog, auten­tič­nog ju­go­slo­ven­stva i pro­tiv­nik
ra­di­kal­ni­jih ob­li­ka na­ci­o­na­li­zma, a po­go­to­vo šo­vi­ni­zma. Za­to je u po­me­
nu­to vre­me bi­la me­đu pr­vim uče­sni­ci­ma tzv. Be­o­grad­skog kru­ga, sve dok
joj je to iz­gle­da­lo kao ple­me­ni­ta pa­ci­fi­stič­ka ak­tiv­nost. Me­đu­tim, ka­da su
u mo­ti­ve nje­go­vih čla­no­va po­če­li da se upli­ću i dru­gi in­te­re­si (po­naj­vi­še
fi­nan­sij­ski, ali i pro­mo­tiv­ni, čak i po ce­nu bez­oč­nog op­tu­ži­va­nja Sr­ba za
sva zlo­de­la), ona se, kao i po­je­di­ni dru­gi naj­u­gled­ni­ji, ne­kom­pro­mi­to­va­ni
osni­va­či, po­vu­kla i ta­ko za­dr­ža­la auto­no­man, kri­tič­ki, ali i od­me­ren stav
o ta­da­šnjim zbi­va­nji­ma, bez za­stra­nji­va­nja u auto­šo­vi­ni­zam. To­kom go­di­
na je, re­dov­no pra­te­ći ko­men­ta­re u ino­stra­noj štam­pi (pre sve­ga Mon­du
i Gar­di­ja­nu) i sa­ma do­spe­la do za­ključ­ka da je Sr­bi­ja (kao i dru­ge post­ju­
go­slo­ven­ske i, uop­šte, post­so­ci­ja­li­stič­ke dr­ža­ve) bi­la žr­tva raz­ja­re­nog me­
đu­na­rod­nog im­pe­ri­ja­li­zma. U no­vom sto­le­ću je, u skla­du sa svo­jim mla­
da­lač­kim uve­re­nji­ma, ali i uvi­di­ma do ko­jih je do­šla pra­te­ći dru­štve­ne,
eko­nom­ske, kul­tu­ral­ne i po­li­tič­ke to­ko­ve, za­u­ze­la oštro an­ti­glo­ba­li­stič­ku
po­zi­ci­ju, usme­re­nu pr­ven­stve­no pro­tiv naj­moć­ni­je svet­ske si­le, ali i za­pad­
njač­kog he­ge­mo­ni­zma u ce­li­ni.
Na­rav joj je bi­la ve­dra, ma­da une­ko­li­ko i me­lan­ho­lič­na, a ujed­no je
– prem­da ni­je ži­ve­la u Be­o­gra­du pre ra­ta, ali se po­sle nje­ga dru­ži­la s pred­
rat­nim in­te­lek­tu­al­ci­ma – bi­la oli­če­nje, sli­ka i pri­li­ka, kao i spo­me­nar sta­
rog Be­o­gra­da, pa će s njom u se­ća­nje oti­ći i je­dan duh ko­ji je ne­kad vla­dao
i na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu me­đu ko­le­ga­ma, ali i uop­šte u dru­štve­nom op­
ho­đe­nju, a sad mo­že bi­ti je­di­no pred­met no­stal­gi­je. Bi­la je me­đu po­sled­
njim za­toč­ni­ci­ma vol­te­rov­skog sta­va da se o sve­mu mo­že bes­kraj­no di­
sku­to­va­ti, ali ne i či­ni­ti zlo. Ujed­no, stre­pe­la je za bu­duć­nost čo­ve­čan­stva
– iz­van­red­no po­zna­ju­ći do­sa­da­šnju isto­ri­ju kul­tu­re i ci­vi­li­za­ci­je, ali i, što
je još bit­ni­je, ne­pro­me­nji­ve ljud­ske ha­rak­te­re pre­ma opi­si­ma od an­ti­ke
na­o­va­mo (po­go­to­vo kod fran­cu­skih mo­ra­li­sta, po­put La­bri­je­ra i Ša­to­bri­
ja­na), ni­je mo­gla bi­ti op­ti­mist ni­ti se ra­ci­o­nal­no na­da­ti ne­kom br­zom i te­
me­lji­tom pre­o­kre­tu na­bo­lje.
348
 U spomen na profesorku Radmilu Šajković

***
Na­po­kon, pre­o­sta­je da se po­me­ne i za­o­stav­šti­na, od­no­sno ne­do­vr­
še­na de­la pro­fe­sor­ke Šaj­ko­vić, osim već opi­sa­nih pre­da­va­nja iz sve­u­kup­ne
isto­ri­je fi­lo­so­fi­je. Naj­pre, to je tre­ći tom mo­no­gra­fi­je o De­kar­tu (za­sno­va­ne
na dok­tor­skoj te­zi bra­nje­noj 1953. go­di­ne), ko­ji je, usled on­da­šnjih fi­nan­
sij­skih pre­pre­ka za ob­ja­vlji­va­nje (v. Šaj­ko­vić 1978: pred­go­vor), osta­vi­la da
pre­ra­di i pri­re­di u ne­kom po­god­ni­jem tre­nut­ku, a ko­ji (tre­ba da) se sa­sto­ji
od če­ti­ri osnov­na po­gla­vlja: De­kar­to­va me­ta­fi­zi­ka, Fi­lo­zo­fi­ja pri­ro­de, Eti­
ka i Este­ti­ka (od­no­sno este­tič­ke ide­je ko­je su ostva­ri­le uti­caj na po­to­nju
[fran­cu­sku, ali i ši­re kon­ti­nen­tal­nu] knji­žev­nost i umet­nost), uklju­ču­ju­ći
i iz­ve­sna po­li­tič­ka shva­ta­nja, ve­o­ma na­pred­na za vre­me u ko­jem je ži­veo.
Ako su pr­ve dve ce­li­ne re­la­tiv­no so­lid­no ob­ra­đe­ne u po­je­di­nim me­đu­vre­
me­nim mo­no­gra­fi­ja­ma, oba po­sled­nja seg­men­ta još i da­nas su umno­go­
me ne­po­zna­ta do­ma­ćoj fi­lo­sof­skoj pu­bli­ci, pa bi štam­pa­nje ove po­sled­nje
tre­ći­ne di­ser­ta­ci­je i sa­da ima­lo pu­nog oprav­da­nja.
Dru­go de­lo je ne­do­vr­še­ni (tj. bez za­ključ­nog odelj­ka) ru­ko­pis o Por­
tre­ti­ma srp­skih ve­li­ka­na nje­nog ne­što mla­đeg (1927) is­pi­sni­ka Đor­đa Vi­da
To­ma­še­vi­ća (To­mas­he­vich 2000), fi­lo­so­fa i an­tro­po­lo­ga ko­ji je još 1950-ih
go­di­na traj­no oti­šao u SAD, ostva­rio za­pa­že­nu aka­dem­sku ka­ri­je­ru i kao
pro­fe­sor eme­ri­tus sa­sta­vio ovu zbir­ku osvrtâ na de­la naj­i­stak­nu­ti­jih srp­
skih mi­sli­la­ca no­vi­je­ga do­ba, u ci­lju raz­ve­ja­va­nja uvre­že­nih pred­ra­su­da
ame­rič­ke jav­no­sti o na­šem na­ro­du. Knji­ga se sa­sto­ji od poglavljâ o Vu­ku
Ka­ra­dži­ću, Pe­tru Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu, Mi­haj­lu Pu­pi­nu, Ni­ko­li Te­sli, sli­ka­ru
Pa­ji Jo­va­no­vi­ću, Bo­ži(da­ru) Kne­že­vi­ću, Mi­ha­i­lu (Mi­ki) Pe­tro­vi­ću Ala­su,
Bra­ni(sla­vu) Pe­tro­ni­je­vi­ću, Mi­lu­ti­nu Mi­lan­ko­vi­ću i Kse­ni­ji Ata­na­si­je­vić,
a na­me­ra pro­fe­sor­ke Šaj­ko­vić bi­la je da se knji­ži­com ko­ja bi iz nje­nog sop­
stve­nog ugla pra­ti­la ovaj pre­gled odu­ži ovom vred­nom na­ci­o­nal­nom po­sle­
ni­ku, ali i pru­ži od­re­đe­ne do­pu­ne i raz­ja­šnje­nja. Taj po­du­hvat je za­po­če­la
još u pr­voj po­lo­vi­ni 2000-ih, da bi se po­sle smr­ti auto­ra (2009) in­ten­ci­ja
pre­u­sme­ri­la u me­mo­ri­jal­nu.
U uvo­du je, ne bez ogor­če­no­sti, is­ta­kla neo­sno­va­na pre­du­be­đe­nja
o srp­skom na­ro­du ko­ji­ma je obi­lo­va­la on­da­šnja (iz 1990-ih, pa i ka­sni­je)
za­pad­na in­te­lek­tu­al­na i po­li­tič­ka po­zor­ni­ca. Uto­li­ko je ilu­stra­tiv­no na­ve­
sti je­dan od­lo­mak iz po­čet­nog po­gla­vlja ove „knji­ge o knji­zi“, a za­pra­vo
krat­ke isto­ri­je no­vo­ve­kov­ne srp­ske kul­tu­re:
„Ka­da je reč o Sr­bi­ma, da­nas i u pro­šlo­sti, on­da je sa­svim ume­sno
osvr­nu­ti se upra­vo na mno­štvo ste­re­o­ti­pa o nji­ho­voj zloj pri­ro­di, na či­je
je za­čet­ke, iz ne ta­ko dav­nih vre­me­na, uka­zi­vao prof. To­ma­še­vić, pi­šu­ći
u svo­joj stu­di­ji o de­lu Vu­ka Ka­ra­dži­ća. To­kom sko­ra­šnjih ju­go­slo­ven­skih
ra­to­va, kra­jem pro­šlog i po­čet­kom ovog sto­le­ća, ste­re­o­ti­pi o zlom i zlo­
či­nač­kom srp­skom na­ro­du učvr­sti­li su se, raz­mno­ži­li i pre­pla­vi­li sve na­
ro­de sve­ta. Da­nas su Sr­bi na naj­go­rem gla­su, oka­rak­te­ri­sa­ni epi­te­ti­ma:
349
Hereticus, 1-2/2016 Aleksandar V. Gordić

pri­mi­tiv­ni, di­vljač­ki, zlo­či­nač­ki, is­klju­či­vi kriv­ci za sve isto­rij­ske po­tre­se

ko­ji su se od­i­gra­li na Bal­ka­nu po­čev od Pr­vog svet­skog ra­ta.
Za­bo­ra­vlja se da je Sr­bi­ja i u po­sled­nja dva ve­ka evrop­ske isto­ri­je
bila u pr­vom re­du ze­mlja stra­da­nja. Po­sle Pr­vog svet­skog ra­ta ona je osta­
la bez tre­ći­ne svog sta­nov­ni­štva. Bi­la je muč­ki i su­ro­vo na­pad­nu­ta, pa­lje­na
i pljač­ka­na, ce­la oku­pi­ra­na, i to od naj­kul­tur­ni­jeg na­ro­da Za­pa­da, Ne­ma­ca,
od voj­ske Austro-Ugar­ske i Ne­mač­ke. Pre­tr­pe­la je gra­na­ti­ra­nje Be­o­gra­da,
po­ko­lje ci­vil­nog ži­vlja u Ma­čvi, te­go­be iz­be­gli­štva nje­nog pro­te­ra­nog sta­
nov­ni­štva, al­ban­sku gol­go­tu, Pla­vu grob­ni­cu, kla­ni­cu svo­jih do­bro­vo­lja­ca
u Do­bru­dži, he­roj­ska žr­tvo­va­nja vla­sti­te voj­ske, ko­ja se, i po­red ne­iz­mer­
nih žr­ta­va, kao po­bed­nič­ka vra­ti­la u do­mo­vi­nu.“
I u ne­do­vr­še­noj for­mi ovaj ru­ko­pis bi, iz na­ci­o­nal­nih raz­lo­ga, za­vre­
đi­vao ob­ja­vlji­va­nje, a ovim pri­klad­nim i po­uč­nim, ali ni­šta ma­nje i po­e­tič­
nim re­či­ma (spi­se Rad­mi­le Šaj­ko­vić od­u­vek je, uz pre­ci­znost fi­lo­sof­skog
iz­ra­za, kra­sio lep je­zik i stil)9 mo­gao bi se za­vr­ši­ti i osvrt na njen bo­ga­ti i još
ne­is­cr­pe­ni opus. Bi­će pri­li­ke da se i po­vo­dom post­hum­nih de­la na­ve­du još
ne­ke re­mi­ni­scen­ci­je, ali i da se do­dat­no is­tak­nu po­je­di­ni fi­lo­sof­ski mo­ti­vi
ve­li­kih no­vo­ve­kov­nih mi­sli­la­ca ko­je je ta­ko sve­stra­no i uspe­šno osve­tlja­va­la.
I ne­za­vi­sno od ob­ja­vlji­va­nja ru­ko­pi­sne za­o­stav­šti­ne, nje­na de­la će
bu­du­ćim na­ra­šta­ji­ma slu­ži­ti kao obra­zac od­go­vor­nog, va­lja­nog, sve­stra­nog
ra­da na isto­ri­ji fi­lo­so­fi­je, a nje­na tu­ma­če­nja kao iz­vor za no­ve smi­sa­o­ne
uvi­de u po­ve­sni raz­voj fi­lo­so­fi­je. Za ži­vo­ta je bi­la ne­po­ko­le­bljiv mo­ral­ni
stub i bes­pre­kor­ni ži­vot­ni obra­zac mla­đi­ma, a mno­go­broj­ni kla­sič­ni fi­lo­
sof­ski mo­ti­vi ko­je je pro­fe­sor­ka Rad­mi­la Šaj­ko­vić pr­va kod nas ob­zna­ni­
la i pro­du­blje­no raz­ja­sni­la još i sa­da mo­gu ni­šta ma­nje pred­sta­vlja­ti ide­je
vo­di­lje za ra­zno­vr­sna mi­sa­o­na is­tra­ži­va­nja.

Li­te­ra­tu­ra
Aran­đe­lo­vić, Jo­van, „Rad­mi­la Šaj­ko­vić, Fi­lo­so­fij­ a Ba­ru­ha de Spi­no­ze“, u: Aran­đe­
lo­vić, Spi­si srp­skih fi­lo­zo­fa. Ogle­di, osvr­ti i kri­ti­ke, II, In­sti­tut za fi­lo­zo­fi­ju
Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, 2004, str. 158–159.
Vu­le­tić, Lji­lja­na, Ži­vot Ani­ce Sa­vić-Re­bac, iz­da­nje autor­ke, Be­o­grad, 2002.
Vu­le­tić, Lji­lja­na, Ži­vot i mi­sao Kse­ni­je Ata­na­si­je­vić, iz­da­nje autor­ke, Be­o­grad, 2005
(s po­go­vo­rom Đor­đa Vi­da To­ma­še­vi­ća, „O ge­ni­jal­noj Kse­ni­ji Ata­na­si­je­vić
i nje­nom ka­ta­stro­fal­nom do­bu“, str. 249–250).

9 Do po­sled­njih da­na je vo­le­la da či­ta le­pu knji­žev­nost, pre sve­ga onu kla­sič­nu, i to
po pra­vi­lu na iz­vor­nim je­zi­ci­ma. Ta­ko se jed­nom pri­li­kom pot­pi­sni­ku po­ža­li­la da
kad no­ću ne mo­že da za­spi, re­ci­tu­je u se­bi Ge­tea ili Haj­nea na ne­mač­kom. Njen
afi­ni­tet pre­ma be­le­tri­sti­ci do­šao je do iz­ra­ža­ja i u osve­tlja­va­nju uti­ca­ja po­je­di­nih
fi­lo­sof­skih ide­ja na knji­žev­ne to­ko­ve.

350
 U spomen na profesorku Radmilu Šajković

Đor­đe­vić, Ra­do­mir, „Rad­mi­la Šaj­ko­vić“ (In me­mo­ri­am), emi­to­va­no na Tre­ćem

pro­gra­mu Ra­dio-Be­o­gra­da, ju­li 2016.
Mi­li­drag, Pre­drag, Sa­mo­svest i moć. De­kar­tov Bog kao ca­u­sa sui – No­vi uvi­di u pu­
te­ve De­kar­to­ve me­ta­fi­zi­ke, Okean i In­sti­tut za fi­lo­zo­fi­ju i dru­štve­nu te­o­
ri­ju, Be­o­grad, 2006.
No­va­ko­vić, Sta­ni­ša, „Rad­mi­la Šaj­ko­vić, De­kart i nje­go­vo de­lo, I–II“ i „Pred­log
za iz­bor u do­pi­snog čla­na SA­NU“, u: No­va­ko­vić, Fi­lo­zo­fi­ja na­u­ke u Sr­bi­ji
1960–1990. (Osvr­ti i kri­ti­ke). Iza­bra­ni ra­do­vi, IV, In­sti­tut za fi­lo­zo­fi­ju Fi­
lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, 2007, str. 30–34.
Pe­tro­vić, Ru­ži­ca, Fi­lo­zo­fi­ja ute­he Kse­ni­je Ata­na­si­je­vić, Pe­šić i si­no­vi, Be­o­grad, 2004
(s po­go­vo­rom pro­fe­sor­ke Šaj­ko­vić „Spas od su­ro­ve pro­la­zno­sti“, str. 245–246).
Spi­no­za, Ba­ruh de, Eti­ka, Kul­tu­ra, Be­o­grad, pr­vo po­sle­rat­no iz­da­nje 1959, s pred­
go­vo­rom pro­fe­sor­ke Šaj­ko­vić, str. V–LXXIX; vi­še ka­sni­jih iz­da­nja.
Spi­no­za, Ba­ruch de, Eti­ka, po­slo­ve­nil Pri­mož Si­mo­ni­ti, Slo­ven­ska ma­ti­ca, Lju­blja­
na, 1963, ta­ko­đe s pred­go­vo­rom pro­fe­sor­ke Šaj­ko­vić: „Fi­lo­zo­fi­ja Ba­ruc­ha
de Spi­no­ze“, str. 5–89.
To­do­ro­vić, Mi­loš, „Spi­no­zin po­jam sup­stan­ce u sve­tlo­sti nje­go­vog pan­te­i­zma pre­
ma tu­ma­če­nju Rad­mi­le Šaj­ko­vić“, u: Isto­ri­ja srp­ske fi­lo­zo­fi­je I, prir. Iri­na
De­re­tić, Evro-Đun­ti, Be­o­grad, 2011, str. 513–526.
To­mas­he­vich, Ge­or­ge Vid, Por­tra­its of Ser­bian Ac­hi­e­vers, Ser­bian Li­te­rary Com­
pany, To­ron­to, 2000.
Tr­ku­lja, Jo­vi­ca, Zlo­čin nad mi­šlje­njem. Osu­da, iz­gon i re­ha­bi­li­ta­ci­ja Mi­ha­i­la Đu­ri­
ća, CUPS/Do­si­je stu­dio, Be­o­grad, 22013.
Šaj­ko­vić, Rad­mi­la, Fi­lo­so­fi­ja Ba­ru­ha de Spi­no­ze, Fi­lo­zof­sko dru­štvo Sr­bi­je, Be­o­
grad, 1974.
Šaj­ko­vić, Rad­mi­la, Lajb­nic i op­šte do­bro, Pro­sve­ta, Be­o­grad, 1975.
Šaj­ko­vić, Rad­mi­la, De­scar­tes i nje­go­vo de­lo, I–II, Fi­lo­zof­sko dru­štvo Sr­bi­je, Be­o­
grad, 1978–79.
Šaj­ko­vić, Rad­mi­la, Se­ća­nja i raz­mi­šlja­nja. O fi­lo­zo­fi­ji eg­zi­sten­ci­je Mi­la­di­na Ži­vo­ti­
ća, Be­o­grad­ski krug, Be­o­grad, 2001.
Šaj­ko­vić, Rad­mi­la, „Za­gor­ka Mi­ćić – po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce ro­đe­nja“, The­o­ria, god.
XLV, br. 1–4, 2003, str. 17–26.
Šaj­ko­vić, Rad­mi­la, Ogle­di o no­vo­ve­kov­noj evrop­skoj fi­lo­so­fi­ji, I–II, In­sti­tut za fi­lo­zo­
fi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du i Pla­to, Be­o­grad, 2004 (s ce­lo­kup­nom
do­ta­da­šnjom bi­bli­o­gra­fi­jom: knj. II, str. 396–399).
Šaj­ko­vić, Rad­mi­la, „Je­li­sa­ve­ta Branković[-]Arnovljević (1906–1992): Po­vo­dom sto­
go­di­šnji­ce ro­đe­nja“, The­or­ ia, god. XLIX, br. 1, 2007, str. 135–144.
Ša­ko­ta-Mi­mi­ca, Ja­sna, De­kar­to­va me­ta­fiz­ i­ka te­la, Ma­li Ne­mo, Pan­če­vo, 2006.

351
Hereticus, 1-2/2016 Aleksandar V. Gordić

Ušće, crtež-tuš, 50 x 70 cm, 1960.

352
 H E R E T I C U S
Magazine for Re-evaluating the Past
Vol. XIV (20l6), No. l-2

TABLE OF CONTENTS

Editorial . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

CONTROVERSIES SURROUNDING THE CONSTITUTIONALITY

OF BRUSSELS AGREEMENT
Kosta Čavoški
Non Constitutionality of the Brussels Treaty . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Ratko Marković
On Constitutionality and Legality of the Brussels Agreement . . 21
Vladimir B. Đurić
Legal Aspects of Brussels Agreement . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Olivera Vučić
Separate Opinion to the Constitutional
Court’s Decision IUo-247/2013 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Dragan M. Stojanović
Separate Opinion to the Constitutional
Court’s Decision IUo-247/2013 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Katarina Manojlović Andrić
Separate Opinion to the Constitutional
Court’s Decision IUo-247/2013 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Bosa Nenadić
Separate Opinion to the Constitutional
Court’s Decision IUo-247/2013 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Tanasije Marinković
Anatomy of a Decision – Politicological View on Constitutional
Court’s Decision on Constitutionality of Brussels Agreement . . 100
Violeta Beširević
The Reason that Changes Everything: Judicial Review of Brussels
Agreement under the Political Question Doctrine . . . . . . . . . . . . 127
Annexes
Text of Brussels Agreement . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
Proposal for Review of Constitutionality and Legality
of „First Agreement on Principles regulating Normalisation
of Relations“ between Government of Republic of Serbia
and Temporary institutions of autonomy in Pristina . . . . . . . . . . 153

353
Hereticus, 1–2/2016

Position of Constitutional Court of Republic of Serbia

on constitutionality and legality of Brussels Agreement . . . . . . 158

Researches
Tatjana Đurović
Metaphore Patterns of the Migrant Crisis
in Serbian Media Discourse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Stefan Dušanić
Constitutionality of Strict Responsibility of Media Owners . . . . . 212

Experiments
Eric Beckett Weaver
Cult of Princip and its’ Consequences in Hungary . . . . . . . . . . . 237
Danilo Trbojević
Symbolic Use of „Image and Acts“ of Gavrilo Princip
in Political Narratives in Territories of Former Yugoslavia . . . . 247

Courses
Danilo N. Basta
Taking Kosovo and Metohia Away by Force . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

Events
Report of Council for Combatting the Corruption
on Illegal Privatisations . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267

Views
Momo Pudar
Who Rules in China? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279

Discussions
Vojislav P. Jelić
We Did Not Go To Corinth Down This Way . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

Speeches
Nenad Obradović
Learn To Be Content With Little . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300
Mladen Stiković
Rulers’ Will . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302

Memories
Venceslav Glišić
What Is the Truth about Slobodanka Stefanović? . . . . . . . . . . . . 305

Dossier
Jovica Trkulja
Rehabilitation of Political Prisoners in Serbia . . . . . . . . . . . . . . . 309
Stefan Samardžić
Rehabilitation of Dr. Velizar Janković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311

354
 Table of Contents

Retrospectives and review articles

Jovica Trkulja
Political Consequences of Election Systems
(Slaviša Orlović, Election Boomerang) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
Željko Rutović
Decoding New Media Signs
(Milleva Pavlović, Media Production of Happiness) . . . . . . . . . . . 331
Vladimir Marković
A Useful and Valuable Book on Tito from Croatia
(Ivo i Slavko Goldštajn, Tito) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335

In memoriam
Aleksandar V. Gordić
In the Memory of Professor Radmila Šajković . . . . . . . . . . . . . . . 339

355
Hereticus, 1–2/2016

Objavljivanje ovog broja pomogli su:

MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA

REPUBLIKE SRBIJE

FONDACIJA ZA OTVORENO DRUŠTVO, SRBIJA

OPEN SOCIETY FOUNDATION, SERBIA

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

1-2/2016
HERETICUS: časopis za preispitivanje
prošlosti / glavni i odgovorni urednik
Jovica Trkulja. – Vol. 1, No. 1 (2003) –
– Beograd (Goce Delčeva 36): Centar za
unapređivanje pravnih studija, 2003–.
– 23 cm
ISSN 1451-1582 = Hereticus
COBISS.SR-ID 109429004

356