DATUM:

PISMENA PRIPREMA ZA ČAS

ŠKOLA:

RAZRED:

PROFESOR:

NASTAVNI PREDMET Psihologija

NASTAVNA TEMA Psihološke metode

NASTAVNA JEDINICA Eksperiment i opažajne metode

TIP NASTAVNOG ČASA Obrada novog nastavnog gradiva

ZADACI ČASA:
Materijalni cilj časa;
Učenici se upoznaju sa pojmom „metoda“, sa razvojem
metoda u oblasti psihologije. Učenici će naučiti pojmove
samoopažanje, sistematsko opažanje i eksperiment,
naučiti ih razlikovati, te se upoznati sa prednostima i
manama navedenih metoda.

Funkcionalni cilj časa: Razvijanje sposobnosti analiziranja vlastitih osjećaja,

sposobnost povezivanja poznatog sa nepoznatim,
razvijanje sposobnosti i upoređivanja kroz analizu
samoopažanja i sistematskog opažanja.

Odgojni cilj časa: Razvijanje navike izražavanja vlastitog mišljenja, uvid u

vlastita osjećanja i razvijanje svijesti o istim, razvoj
pozitivnog odnosa prema radu.

OBLICI RADA Frontalni oblik rada

METODE RADA Metoda usmenog izlaganja, metoda razgovora, metoda
čitanja, metoda pisanja
NASTAVNA SREDSTVA I Tabla, kreda, sveska, pribor za pisanje, nastavni listovi
POMAGALA sa zadacima (fotografije i zadaci)
LITERATURA Zećo, J. (2005): Psihologija;
Ćatić, R. (2001): Psihologija

ETAPE ČASA SADRŽAJ RADA ( ARTIKULACIJA)

Uvodni dio časa: Pozdravljam učenike, a zatim pitam da li su uradili

domaći zadatak (odgovorili n pitanja o prethodnoj
nastavnoj jedinici). Zamolim učenike da otvore svoje
 sveske sa domaćim zadatkom. Nakon što pregledam sve
sveske odaberem nekoliko učenika da usmeno odgovore
na pitanja. Postavim nekoliko dodatnih pitanja o
prethodnoj nastavnoj jedinici, koja nisu bila
obuhvaćena domaćim zadatkom. Zatim pitam učenike
šta je potrebno da bi jedna nauka postala samostalna, a
zatim i čime ispitujemo predmet istraživanja određene
nauke. Očekujem da odgovore da su to metode. Potom
najavljujem novu nastavnu jedinicu.

Središnji dio časa: Učenike kroz usmeno izlaganje upoznajem sa nekim

primitivnim načinima upoznavanja sebe i drugih
(magijski postupci, fiziognomika, frenologija,
kirologija). Pitam učenike šta po njihovom mišljenju
znači pojam metod. Dopunjavam njihove odgovore.
Zatim učenicima diktiram faze kroz koje jedan metod
mora proći da bi bio validan. Pitam učenike za koje su
metode oni do sada čuli. Dopunjavam njihove odgovore
i na tablu zapisujem podjelu metoda, a učenici istu
prepisuju u sveske. Pitam učenike na šta ih asocira
pojam „introspekcija“. Objašnjavam usmeno
učenicima tačno značenje pojma. Zatim učenicima
dijelim fotografije sa različitim životnim situacijama
(mladić zlostavlja starca, zlostavljanje životinja, žena,
djece, požari, zemljotresi, napadi opasnih životinja,
porodična druženja i slično). Govorim učenicima da je
potrebno da na poleđini fotografija zapišu svoje misli i
osjećanja dok gledaju fotografije. Učenici rade 3
minute. Biram nekoliko učenika sa sličnim
fotografijama da prvo opišu šta se nalazi na njihovim
fotografijama, a zatim pročitaju svoja osjećanja.
Upoređujemo osjećanja onih koji imaju fotografije sa
sličnim sadržajem. Objašnjavam učenicima da su
njihova osjećanja subjektivna i navodim koja je korist
introspekcije u tom segmentu. Objašnjavam im na čemu
se zasniva ova metoda a zatim i koje nedostatke ima.
Nakon toga, pitam učenike kako možemo istražiti tuđa
psihička stanja. Napominjem učenicima da nije svako
opažanje naučno i koje uslove mora ispunjavati da bi to
postalo. Učenicima predstavljam jedan primjer
sistematskog opažanja a zatim im navodim još neke
situacije gdje se isto može sprovoditi. Ističem im
prednosti i nedostatke ove metode te im navodim razliku
između slobodnog i kontrolisanog posmatranja.
Učenike pitam znaju li šta je to eksperiment. Navodim
učenicima konkretniju definiciju, a zatim ih upoznajem
sa zavisnom i nezavisnom varijablom. Navodim
učenicima neke primjere eksperimenata i pitam u njima
odrede zavisnu i nezavisnu varijablu. Navodim im
prednosti ove metode. Objašnjavam učenicima zašto su
 u eksperimentu potrebne dvije grupe i koja je njihova
glavna razlika. Navodi im vrste eksperimenta a zatim i
faze u eksperimentalnom istraživanju. Pokušavamo
zajedno odrediti karakteristike eksperimenta. Zatim
učenicima dijelim nastavne listiće sa eksperimentom i
zamolim ih da nakon čitanja odrede zavisnu i nezavisnu
varijablu, vrstu eksperimenta. A zatim tražim a
pokušaju objasniti šta bi u tom eksperimentu bila
razlika između eksperimentalne i kontrolne grupe.
Nakraju imnavodim neke od nedostataka ove metode.

Završni dio časa: Ukratko ponavljamo osnovne karakteristike opažajnih

metoda i njihove glavne prednosti i nedostatke.
Učenicima navodim jedan prijer psihološkog
posmatranja koji mogu pogledati na internetu a zatim
im zadajem domaći zadatak.