motor biti

Po mogao objasnj
praviln en rad
dsi o i, sto
je
bregast
e
ste najvaz
nije,
osovin
e i njen

mi bezbed
no da
uticaj
na
radi perfor
mo potrebn manse
i su mu i druge
tor podsist
emi
parame
tre
a1 raznih
vrsta
agregat
a. Na
koji bi kraju,
1
Commen
to sve analizir
t omogu acemo
cavali. i sistem
Veliki za
<!--
je broj hladjen
[endif]--
podsist je
>OK, u
ema motora.
prethod
jednog
nom
modern
tekstu
og
smo se
agregat
upozna
a, ali
li sa
se
radom
uvek
motora,
mogu
njegovi
izdvojiti
m
oni
ciklusi
najvaz
ma i Nije
niji. U
fazama bez
ovom
rada u razloga
tekstu
osnovn prvi “na
ce biti
im tapetu”
vise
crtama. sistem
reci o
Naravn za
sistem
o, to je paljenj
u koji
samo e
omogu
mali smese.
cava
deo Ovaj
paljenj
cele te sistem
e
masine objedin
smese
rije pod juje sve
u
haubo ostale
cilindru
m. Da sistem
, zatim
bi ei
ce blize
podsist unutar dole.
eme. motora, To
Paljenj paljenj njegov
e em o
smese smese kretanj
u vazduh e
cilindri ai omogu
ma goriva. cava
predsta To varnica
vlja paljenj , koja u
glavni e odredje
cin smese nom
rada mora trenutk
motora biti u pali
i uvek u smesu
njegov pravom u
o trenutk cilindru
praviln u, jer u i
o suprotn velikom
funkcio om silom
nisanje moze ‘tera’
je uvek da klip na
primarn izazove dole.
o. Ovaj gubitak Dakle,
sistem snage i svecica
mora poveca treba
da nu da
obezbe potrosn obezbe
djuje, u di
pre goriva. varnicu
svega, Ono se kada
pravila omogu se klip
n, cava nalazi
odnosn uz u
o pomoc maksi
uskladj varnice malno
en , koju m
tajming izaziva gornje
rada sa svecica m
ostatko unutar polozaj
m cilindra u.
motora. . Kao Zaprav
Sama sto vec o,
njegov znamo, najbolj
a unutar e je da
funkcija cilindra se to
je da se desi
stvori nalazi pre
potrebn klip koji nego li
u se klip
energij pomera dostign
u gore- e svoj
najvisi di ipak
polozaj varnicu prbliza
, . Ovo va tom
odnosn takodje gornje
o pre m
nego polozaj
sto se u klipa
dostign u
e cilindru
maksi ,
malna odnosn
vredno o
st maksi
kompre malnoj
sije, jer kompre
se tada sionoj
obezbe vredno
djuje sti,
najveci stvaraj
moguci uci
pritisak poveca tako
u va optimu
cilindru kolicinu m
, koji ce izduvni odnosa
dugo h snage i
imati gasova izduvni
visoku , tako h
vredno da gasova
st. proizvo . Sada
Tako djac cemo
imamo mora se
poznat da vodi upozna
efekat racuna ti sa
“zaosta i o tom osnovn
janja faktoru. im
varnice Dakle, elemen
” kada varnica tima
motor ne ovog
radi pri treba sistem
vecem ‘da se a. Pre
broju desi’ svega,
obrtaja. suvise to je
Naime, rano, svecica
sto tako da koja
brze se u obezbe
motor serijski djuje
radi, to m samu
pre automo varnicu
svecica bilima . Njena
mora rad koncep
da svecice cija je
obezbe relativn
o ena. zagrev
jednost Svecic anje
avna. a mora omogu
Svecic da cava
a treba izdrzav da
da a elektro
dobije visoke da
40000 pritiske uvek
– , velike ostane
100000 temper “cista”,
volti ature i dakle
struje, da nema
koje ce bude izrazen
kasnije otporna og
pretvori na uticaja
ti u razna hemika
dovoljn hemijsk lija sa
o jaku a kojima
varnicu jedinje vrh
. Sama nja. elektro
svecica Svecic de
se a se, stalno
sastoji priliko dolazi
iz m rada, u
elektro veoma kontakt
de, brzo .
koja zagrev Samim
provodi a, s tim,
struju, i obziro postoje
kerami m na razne
cke kerami vrste
izolacij cku svecica
e, koja oplatu. zavisno
je Zaprav od
obavije o, sto vredno
na oko je veci sti
elektro kontakt temper
de i te ature
usmera kerami koja se
va ke sa dostize
struju metalni u
kroz m motoru.
elektro delom Jaci
du, u motori
koja se svecici lako
kasnije to je i dostizu
indukuj izrazen visoke
eu ije temper
bloku njeno ature
motora zagrev unutar
i biva anje. motora
uzemlj Ovo i njima
trebaju bobina
svecice je, sa
koje jedne
nemaju strane,
veliki poveza
kontakt na sa
izolator akumul
a sa atorom
elektro koji
dom i predsta
samim vlja
tim se izvor
ne struje,
zagrev a sa
aju druge
previse tu
. Zato prva u struju
je vrlo lancu dalje
bitno, uredjaj provodi
pri a koji do
zameni obezbe razvod
svecica djuje i ne
, provodi kape.
odabrat struju Kada
i prave do struja
koje ce same udje u
odgova svecice bobinu,
rati . ona
vasem Bobina prvo
tipu se prolazi
motora. sastoji kroz
Sledeci od dva primarn
elemen kalema i
t zice – namota
sistem primarn j. Tada
a og i se ona
paljenj sekund ponasa
a arnog. kao
smese Sekund elektro-
je arni je magnet
bobina. namota ,a
Ona je, n oko takodje
ne primarn i kao
racunaj og i indukto
uci sadrzi r. Oko
akumul stotinu primarn
ator, puta og
vise namota
namota ja se
ja zice. stvara
Sama elektro-
magnet
sko uredjaj rotiranj
polje. valjkast e
Sekund og bregast
arni oblika e
namota crvene osovin
j boje, e, tako
potpom koji je da
aze sa sada
stvaran jedne lako
je strane mozem
veoma poveza o
snazno n sa locirati
g bobino razvod
elektro- m, a sa nu
magnet druge kapu –
nog povezu ona se
polja, je nadove
potpom kablovi zuje na
azuci ma kraj
primarn svaku bregast
i od e
kalem. svecica osovin
Kao . Svaki e, koja
rezultat kabl – se
, jedna nalazi
dobija svecica iznad
mo ; svaka glave
struju svecica motora.
visoke – jedan Rotor
voltaze cilindar je
(iskljuci ! poveza
vo Unutar n sa
zahvalj razvod bobino
ujuci ne mi
velikom kape preko
broju se nje on
namota nalazi dobija
ja rotor struju.
sekund koji se Sa
arnog okrece svake
kalema u strane
) koja smeru razvod
se kazaljk ne
dalje e na kape je
distribu casovni postavlj
ira do ku. en
razvod Njegov konekt
ne o or, koji
kape. kretanj je
Razvod e poveza
na omogu n sa
kapa je cava kablom
koji dospev veliki
dalje a preko broj
vodi do kabla proble
svecice do ma, pa
. Dakle, svecice je
u , gde danas
cetvoro se ta malo
cilindric struja automo
nom pretvar bila koji
motoru au koriste
cemo varnicu ovakvu
imati neopho tehniku
cetiri dnu za razvod
ova stvaran ne
konekt je kape.
ora u eksploz Velika
razvod ije vecina
noj smese automo
kapi, unutar bila,
jer cilindra koja
takav , kao koristi
motor sto razvod
koristi smo nu
cetiri gore kapu,
svecice vec struju
. Rotor spome do
rotira i nuli. svecice
jedna Kao sto salje uz
njegov vidite, pomoc
a tacka ovo je pravovr
uvek jedan emene
dolazi veoma koman
u slozen de iz
kontakt proces glavno
sa koji se g
jednim sastoji kompju
od iz tera
spome velikog (ECU).
nutih broja Kazem
konekt operaci “…koja
ora. U ja koje koristi
tom moraju razvod
trenutk imati nu
u, savrse kapu”
kratak nu zato
ali sinhron sto
veoma izaciju! cete
snazan Zbog danas
“snop” ove vrlo
elektric cinjenic tesko
ne e se naci
struje javljalo nov
automo u. On si
bil koji direktn produz
posedu o enom
je istu. odredju interval
Naime, je u
kako je poziciju redovn
ovo klipova og
vrlo u servisir
bitan motoru anja
sklop, iu Vaseg
odnosn odredje novog
o nom automo
sistem momen bila, jer
u tu salje su
pogons ‘signal’ eliminis
kom da ana
agregat struja dva
u moze elemen
automo da ta iz
bila, dodje sistem
tako je do a
upravo svecica prethod
ovaj . Jos ne
sistem jedna genera
znacaj razlika cije
no ovog koja su
‘evoluir sistem se
ao’ u a jeste najcesc
posled ta da e
njih vise ne kvarila
dvades postoji –
etak jedna, razvod
godina. central na
Tako na kapa
danas bobina, sa
imamo vec rotoro
motore sada mi
koji svaka kablovi,
nemaju svecica koji su
u sebi ima poveziv
razvod svoju ali
nu malu svecice
kapu, bobinu, sa
vec koja razvod
nad dobija nikom.
ovim informa
sistem cije iz
om ECU-a.
ECU Ovo u
ima velikoj
punu meri
kontrol doprino
 … Od m, koja
ranije regulis
znamo e rad
da klipova,
bregast i time
a svodim
kontroli o
se rad verovat
usisnih nocu
i da
izduvni dodje
h do
ventila i desinhr
to cini onizacij
preko e
specijal izmedj
nih u
‘bregov pozicije
Bregas a’ koji klipova
ta se i ventila
osovin nalaze na
a duz nulu!
predsta nje. Do
vlja Oni su sada
jedan specijal su se u
od no svetu
najvaz postavlj proizvo
nijih eni dile
elemen tako da iskljuci
ata se ne vo
motora moze fiksne
automo desiti bregast
bila. da i e
Od usisni i osovin
njenog izduvni e. Sta
rada ventil to
zavisi budu znaci?
bukval istovre Pa, to
no sve meno znaci
– otvoren da ce
snaga i. ta
motora, Bregas bregast
potrosn ta a
ja osovin osovin
goriva, a je a raditi
kolicina poveza savrse
izduvni na i no
h ima samo
gasova uskladj za
, en rad jednu,
trajnost sa odredje
motora radilico nu
brzinu vise a vrlo
obrtaja odgova brzo
motora. rala. ubrizga
Naime, Tada vanje
pri bismo smese
nizim zeleli vazduh
obrtaji da se ai
ma usisni goriva
najbolj ventil u
e bi otvara cilindre
bilo nesto u
kada bi ranije, vremen
se kao i u dok
usisni da se su
ventil zatvara usisni
otvarao nesto ventili
pri kasnije otvoren
maksi – cak i i. To
malno kada vreme
m klip se meri
gornje predje vec u
m u nano-
polozaj kompre sekund
u klipa sionu ama,
u fazu tako da
cilindru ciklusa! se
,a Uzrok mora
izduvni ovoga produzi
kasnije je ti
pri veoma vremen
maksi brz rad ski
malno motora interval
donjem u tom ubrizga
. Ali rezimu vanja
ako obrtaja, smese
‘ubrza to je u
mo’ brzina cilindre
motor od . Kao
na nekih sto
nekih 30-40 ovakva
4-5- otvaran konfigu
6000 ja i racija
obrtaja zatvara bregast
po nja e
minuti, ventila osovin
takva u e ne bi
konfigu sekund bila
racija i! efikasn
rada Takav a pri
bregast rad malom
e nam motora broju
ne bi zahtev obrtaja,
tako ni u Honde
ona potrosn je
prethod ji i u oznaka
no izduvni za ovu
spome m tehnolo
nuta gasovi giju
konfigu ma. VTEC
racija Tek u (Variab
ne bi posled le
funkcio njih Valve
nisala nekolik Timing
u o and Lift
visem godina Electro
rezimu se u nic
obrtaja motore Control
motora! pocela ), kod
Zato su ugradji Tojote
proizvo vati VVT-i
djaci nova (Variab
do tehnolo le
sada gija Valve
trazili znana Timing)
nekakv kao …U
e -varijab svako
kompro ilni m
mise u tajming slucaju,
najopti otvaran glavni
manijoj ja stos
moguc ventila- ove
oj . Pioniri tehnolo
konfigu ove gije je
raciji tehnolo da se
bregast gije su pri
e za bili vecem
odredje Toyota broju
ni i obrtaja
model, Daimle usisni
tako da r- ventil
su takvi Chrysle duze
automo r, dok zadrzi
bili bili je otvoren
vrlo danas i tako
ogranic koriste omogu
eni, pre skoro ci
svega svi dotok
u znacaj vece
pogled niji kolicine
u proizvo smese
perfor djaci u
mansi, automo cilindar
pa bila – ! To se
potom i kod postize
kombin detaljnij jedne
acijom eo osovin
elektro ovoj e,
nike tehnolo postavlj
(kontrol giji ce ene
isane biti vise iznad
od reci u glave
strane nekim motora.
ECU-a) od Ona je
i sledeci karakte
mehani h risticna
ke tekstov za
(ugradj a. motore
uju se Postoji sa dva
dodatni nekolik ventila
delovi o vrsta (po
bregast samih jednim
e bregast usisnim
osovin ih i
e koje osovin izduvni
regulis a. Dve m) po
u rad su cilindru
samo osnovn .
usisnih e– DOHC
ventila) singl je
. Ovi (SOHC opste-
dodatni )i primenj
delovi dupla en u
bregast (DOHC danasn
e ) joj
nemaju bregast proizvo
funkciju a iznad dnji. U
u glave ovom
nizem motora. slucaju,
rezimu SOHC dakle,
obrtaja je postoje
motora, danas dve
vec se redji, bregast
aktiviraj barem e
u pod sto se osovin
koman novijih e koje
dom modela kontroli
elektro tice. su rad
nike, Ovakva ventila
na bregast u
odredje a jednoj
nom, kontroli liniji
visem se rad cilindar
broju svih a. Ovo
obrtaja. ventila sam
Konkre putem rekao
tno i samo jer,
naravn potrosn sam
o, ju. Vrlo jos na
postoje ubedljiv pocetk
i npr. o, zar u
motori ne? pasusa
sa ‘V’ Apsolut rekao,
raspore no vazi bregast
dom recenic a je
cilindar a da savrse
a, koji “sto je no
u tom vise sinhron
slucaju ventila, izovan
imaju to bolje a sa
dve radi ostatko
linije motor”, m
cilindar tako da masine
a (V6 danas rije u
ce najcesc motoru
imati e i tu
dve imamo sinhron
linije po motore izaciju
tri sa po postize
cilindra cetiri , pre
, V8 (pa i svega,
dve pet) uz
linije po ventila pomoc
cetiri… po kaisa
) pa cilindru kojim
tako . su
imaju Najces
ukupno ci i
cetiri jedan
bregast od
e najveci
osovin h
eu proble
DOHC ma
tehnici. koje
DOHC vas
omogu mogu
cava zadesiti poveza
motoru, na ni svi
pre Vasem rotiraju
svega, automo ci
vecu bilu je elemen
elasticn vezan ti
ost a za rad motora.
potom i bregast Dakle,
vecu e u
snagu osovin slucaju
uz e. Kao da
manju sto
kaisa bregast im
nema, a, osovin
rotirala usled ama
bi nepost jeste
samo ojanja njihova
radilica kaisa, skorija
saklipnj vise ne buducn
acama okrece. ost.
(drske Na taj Naime,
klipova ‘zaronu svi su
)i li’ ventil izgledi
klipovi ce da
ma, zatim, bregast
dok bi punom ih
ostatak snago osovin
motora m, au
mirova naleteti skorijoj
o. I to klip, buducn
je koji se osti
moguc u tom vise
e samo trenutk nece
u u biti!
teoriji. nalazi Razlog
Proble u tome je
m je kompre svakak
dakle sionoj o jos
kada fazi uvek
taj kais ciklusa, nedovo
pukne! i ljna
U tom bukval iskorisc
slucaju no ce enost
neki od lansirat punog
ventila i taj kapacit
na ventil eta i
glavi kroz snage
motora glavu motora
ce motora! koju
sigurno Mislim prouzro
ostati da je kuje
otvoren ovo nedovo
, najvec ljno
odnosn a steta varijabil
o jedan koja ni
njegov moze tajming
deo ce zadesiti otvaran
uci u vas ja i
cilindar motor. zatvara
i tako Ono nja
ce sto jos ventila,
ostati, mozem koji
posto o reci o bregast
se bregast a
danas samih u
ostvaru ventila, obezbe
je. odnosn di
Ocekuj o na standar
e se da mestu dnu
ce sadasn radnu
komple je temper
tan bregast aturu,
danasn e koja u
ji osovin prosek
sistem e. u iznosi
bregast oko 90
e stepeni
osovin po
e biti Celziju
zamenj su. To
en je vrlo
uredjaj tezak
em koji zadata
ce, k jer,
najvero uprkos
vatnije tolikom
pod Sto se napretk
kontrol sistem u auto-
om a za industri
ECU-a, hladjen je u
u je posled
trenutk motora njih
u tice, on nekolik
odredji se o
vati stara decenij
interval da a, jos
otvoren obezbe uvek
osti/zat di ne
voreno normal postoji
sti ne nacin
usisno uslove da se
g/izduv za isto iskoristi
nog tako vecina
ventila, normal energij
zavisno an rad e koja
od motora. se
trenutn Ovaj proizvo
og sistem di
broja mora u radom
obrtaja svako motora.
motora. m Oko
Takav trenutk 70% te
uredjaj u da ukupne
bi se pogons energij
nalazio kom e
iznad agregat otpada
na obracat temper
toplotu, i aturu
koja se paznja, rada.
stvara posebn Pri
priliko o kod ovakvoj
m starijih temper
normal vozila. aturi,
nog U motor
ciklusa slucaju najbolj
rada. da e radi,
To je dodje nema
ipak do prekom
velika pretera ernih
cifra i s nog izduvni
tim se zagrev h
treba anja gasova
izboriti. motora, , ulje u
Jer, u klip motoru
unutras moze je
njosti cak i ‘retko’,
cilindra da se odnosn
temper stopi o
atura sa ‘tanko’,
moze unutras sto
da noscu omogu
dostign cilindra cava
e i tako elemen
citavih napravi tima u
2500 totalno unutras
stepeni unisten njosti
Celziju je motora
sa, i to motora! vecu
sa U slobod
prisust svako u
vom m kretanj
sistem slucaju, a…
a za glavni Postoje
hladjen posao dva
je! Sta ovog sistem
bi tek sistem a
bilo da a je da hladjen
isti ne zastiti ja –
postoji motor putem
?! od tecnost
Sistem pregrev ii
za anja i putem
hladjen da vazduh
je je uvek a. Ovaj
nesto obezbe drugi
na sta di se
se optimal dosta
mora nu retko
srece, hladi. iju
tako da Detaljni tecnost
cemo je, sve i kroz
se pocinje cevi i
fokusir od kanale
ati na pumpe u
sistem za motoru
hladjen vodu i nalazi
ja (odnos se pri
putem no za samom
tecnost tecnost ulasku
i. Ovaj ). To je istih u
sistem klasicn blok
se a, motora.
sastoji jednost U tom
iz avna bloku
velikog centrifu se
broja galna nalaze
cevi i pumpa, brojni
kanala, koja je kanali
kroz kaisem kuda
koje poveza tecnost
prolazi na sa cirkulis
tecnost ostalim e, a
i koje rotiraju posebn
se cim i kanali
nalaze elemen prolaze
na tima i kroz
najkritic motora samu
nijim (bregas glavu
mestim ta motora,
a osovin iznad
motora. a, cilindar
Tecnos radlica a.
t ulazi …) i Posebn
u tako o je
kanale rotira. kriticna
unutar Kais oblast
motora, obezbe oko
cirkulis djuje izduvni
ei rad h
prikuplj pumpe ventila,
a tako samo koja je
toplotu kada cela
koju motor obavije
kasnije radi, na
sprovo sto je i tecnos
di do logicno cu!
hladnja . Ona Kada
ka, gde obezbe se
se djuje cirkulac
tecnost cirkulac ija kroz
motor hladnja voska,
obavi, ka i koji se
tecnost tako na
dolazi sprove odredje
do de noj
sledec citav temper
eg proces aturi
elemen hladjen topi i
ta ovog ja, jer tako
sistem je siri.
a, a to potrebn Kako
je o da se taj
termost motor vosak
at. On prvo nalazi
je dostign iza
glavni e svoju spome
faktor radnu nutog
koji temper ventila,
omogu aturu. on ce
cava Kada ventil
motoru motor pritiska
njegov to i ti i sve
u ucini, vise ga
konsta termost otvarati
ntnu at . Kada
radnu otvara tecnost
temper svoj , dakle,
aturu. ventil i prodje
Termos pusta kroz
tat u vodu termost
sebi dalje at, ona
sadrzi ka ulazi u
jedan hladnja hladnja
ventil, ku i k, koji
koji se tako vrsi tzv.
otvara i odrzav “razme
zatvara a nu
. Kada konsta toplote”
je ntnom .
motor radnu Naime,
hladan, temper u
termost aturu u hladnja
at ce motoru. k je
biti Sam uperen
zatvore termost (uglavn
n i tako at u om)
nece sebi elektric
dozvolit sadrzi ni
i jedan ventilat
tecnost mali or, koji
i da rezervo doprino
ode do ar si
cirkulac ulje da sto
iji koje bolje
hladno transmi prikuplj
g sija ai
vazduh koristi. prenosi
a kroz Jedna toplotu
“sace” od iz
hladnja bitnih motora
ka, stavki ka
hladeci celoku hladnja
tako pnog ku!
tecnost sistem Najces
koja a za ce se,
tuda hladjen kao ta
istovre je je i tecnost
meno sama , koristi
prolazi. tecnost mesavi
Obicno koja se na
se, sa u vode i
obe njemu etilen
strane koristi. glikola,
hladnja Ta koji je
ka, tecnost poznati
nalaze mora ji kao
mali da antifriz.
rezervo bude Voda
ari za specific odlicno
tecnost na zadrza
,u zbog va
kojima vise toplotu
se stvari – u sebi,
nalazi i ona a
deo treba antifriz
sistem da ima ima
a za sto visu nisku
hladjen tacku tacku
je kljucanj smrzav
transmi a i sto anja,
sije nizu odnosn
(menja o
ca). To visoku
je mali tacku
hladnja kljucanj
k koji a.
tecnos Antifriz
cu, ne
koja se tackus smrzav
nalazi mrzava a cak
u nja i do
rezervo takodje minus
aru, treba 40
hladi stepeni
Celziju an koristi
sevih, ventil tecnost
a kljuca to sistem
tek oko poveca a za
120. nje hladjen
Sam temper je koja
sistem ature i jos nije
za registru stigla
hladjen je. do
je Ovim hladnja
moze princip ka,
jos om, dakle
dodatn sistem tecnost
o da dozvolj koja je
povisi ava jos prosla
tacku dodatni kroz
kljucanj h 25 motor i
a, s stepen samim
obziro a tim
m na Celziju nosi
pritisak seva odredje
unutar poveca nu
sistem nja kolicinu
a od tacke toplote.
oko 15 kljucanj Tecnos
psi. Pri a t se
dodatn tecnost specijal
om i. Ono nim
poveca sto se cevima
nju jos dovodi
temper mora do
ature, spome malog
pritisak nuti “radijat
u jeste ora”
sistem sistem koji se
u se grejanj nalazi
poveca a iza
va, kabine, same
voda koji je koman
se siri, bukval dne
ali u no table u
sistem paralel automo
u an bilu.
postoje sistem Efikasn
dodatni u za ost
rezervo hladjen grejanj
ari u je. a
koje se Grejanj kabine
voda e se se
pusta vrsi poveca
ako tako va
specijal sto se prisust
vom U moze
malog ovom doci do
ventilat tekstu nemerlj
ora iza su ivih
samog navede posledi
radijato ne ca. U
ra, ciji neke sledec
se rad osnovn em
kontroli e stvari tekstu,
se vezane koji ce
prekida za biti
cem iz sistem vezan
kabine. paljenj za ovu
Tecnos a tematik
tu smese u,
radijato u prikaza
ru se cilindru cemo
dobija , Vam
iz sistem kako
kanala rada funkcio
koji se bregast nisu
nalazi e sistem
u glavi osovin ubrizga
motora, ei vanja
a ona sistem vazduh
napust a za au
a hladjen smesu,
radijato je sistem
r kroz motora. ubrizga
cev Svaki vanja
koja od ovih goriva
tecnost sistem u
vodi a ima smesu,
ponovo svoju kao i
do veliku sistem
pumpe ulogu u startov
za praviln anja
vodu, om vozila.
tako da radu
sistem motora Izvor:
za i svaki Speed
grejanj od njih industry
e radi zahtev
nezavis a
no od odredje
toga da nu
li je paznju,
termost jer se u
at slucaju
otvoren neodrz
ili ne. avanja
istih