Mere zaštite na radu

Da bi se zaštitili od električnog udara trebalo bi da se pridržavamo sledećih mera

zaštite:

1.Pri zameni neispravnih delova na uređaju obavezno raditi u

beznaponskom stanju tj. isključiti uređaj.

2.Pri radu na bilo kom mestu koje može doći pod napon ili je već pod naponom
obezbediti siguran prekid napajanja(na primer : skinuti osigurač)

3.Obavezno proveriti da li je obezbeđeno beznaponsko stanje.

4.Koristiti izolovani alat.

5.Koristiti lična sredstva zaštite (radno odelo,zaštitne naočare,zaštitna

kaciga,gumene rukavice,cipele sa gumenim đonom itd...)

6.Koristiti kolektivna zaštitna sredstva(gumeni podovi i prostirke)

Dejstvo električnog udara na čoveka

Električni udar se javlja kada čovek svojim telom premosti neku razliku
potencijala i time izazove proticanje struje koja može biti štetna po
organizam.Dokazano je da naizmenična struja učestanosti od 50 Hz i jačine do
15 mA izaziva u čovečijem organizmu slabija ili jača grčenja mišića.Struje od
15 do 20 mA izazivaju grčenja u toj meri da se nastradali teško oslobađa
provodnika.Struje od 20 do 50 mA stvaraju takvo grčenje mišića da se nastradali
oslobađa samo uz pomoć druge osobe.Struje jačine od 50 mA do 150 mA mogu
da ubiju čoveka ako prođu kroz srce ili pluća.
Struja jačine od 150 mA do 1 A su smrtonosne ali ako vreme prolaska nije duže
od jedne desetine sekunde unesrećeni ostaje živ i bez ikakvih posledica.Struje
jačine od 1 do 5 A u većini slučajeva nisu smrtonosne ali u organizmu stvaraju
duboke opekotine koje su teško izlečive ili čak i neizlečive, što dovodi do trajne
invalidnosti.
Jačina struje koja prolazi kroz čovečiji organizam zavisi od veličine napona i
otpornosti dodira koja se javlja između dela pod naponom i tela čoveka
(I=U/R). Vrednost ove otpornosti zavisi od tri otpornosti vezane na red:

1. Ru- ulazna otpornost (na mestu dodira)

2. Rč- otpornost čovečijeg organizma
3. Ri- izlazna otpornost (između tela i zemlje)

Rd = Ru + Rč + Ri

Ru i Ri nazivamo i prelaznim otpornostima.Ulazna otpornost zavisi od kvaliteta

i debljine kože,vlažnosti prstiju i od površine dodira.Za suve ruke, otpornost
iznosi oko 3000 Ω/cm²,dok za vlažne ruke vrednost pada i ispod 1000 Ω/cm².
Izlazna otpornost zavisi od geološkog sastava i vrste zemljišta,vlažnosti nogu i
kvaliteta đona na obući.Na primer, za vlažne noge i zemljište vrednost
otpornosti je ispod 10 Ω dok za suve noge i zemljište prelazi vrednost od
300000 Ω.Otpornost ljudskog organizma je zanemarljivo mala.Za proračune
raznih vrsta zaštita od električnog udara uzima se da Rd iznosi oko 1300 Ω.

Napon dodira

Napon dodira pri električnom udaru predstavlja razliku potencijala koja se

uspostavlja između čoveka i zemlje kada on dodirne provodljivi deo prijemnika
koji je pod naponom i obeležava se sa Ud.Maksimalno dozvoljeni napon koji se
sme pojaviti na kućištu aparata je Ud = 65 V.Do ove vrednosti se došlo
korišćenjem Omovog zakona, već poznate vrednosti otpornosti dodira i
vrednosti struje koja predstavlja smrtnu opasnost za čoveka:

Ud = Rd • Id = 1300 Ω • 50 mA = 65 V

Mere zaštite od previsokog napona dodira

Zaštita od previsokog napona dodira na predmetu i delovima opreme, koji u
normalnim radnim uslovima nisu pod naponom, a izloženi su naponu u slučaju
kvara ili iz nekog drugog razloga, izvodi se na jedan od sledećih načina:

1.Zaštitno izolovanje
2.Svođenje na mali napon
3.Zaštitno uzemljenje
4.Nulovanje
5.Sistem zaštitnog voda
6.Zaštitni naponski prekidači
7.Zaštitni strujni prekidači
8.Ograđivanje

Postupak u slučaju nesreće

1.Odvojiti nastradalog od predmeta pod naponom(isključenjem napona ili

pomoću elektroizolacionog predmeta).

2.Pružanje prve pomoći(po potrebi veštačko disanje i masaža srca).

3.Pozvati hitnu pomoć ili transport u najbližu ambulantu.Prilikom transporta

proces oživljavanja se nesme prekidati.

4.Obezbediti mesto nesreće.

Pružanje prve pomoći

Ako nastradali ne diše i ne oseća se puls treba pod hitno uraditi sledeće:

1.Položiti nastradalog na ravnu,čvrstu podlogu.Pri tom,bolje je da glava bude u

nižem položaju od nogu.

2.Udariti snažnije pesnicom po donjem delu grudne kosti nekoliko

puta,oslušnuti rad srca i proveriti puls.Ovo je nakada dovoljno za ponovo
uspostavljanje rada srca.

3.Spoljašnja masaža srca se obavlja tako što se ispružene šake stave jedna preko
druge na donji kraj grudne kosti i ritmički pritiska grudna kost prema kičmi za
4-5 cm,60-80 puta u minuti.Dok ovo radimo povremeno opipavamo puls
povređenog.

4.Ako postoji strani sadržaj u ustima i nosu,brzo ga odstraniti.

5.Zabaciti glavu nastradalog unazad do ugla od 45 stepeni i pri tome pridržavati

donju vilicu uz gornju da ne bi došlo do zapadanja jezika u grlo i ugušenja.
6.Spasilac duboko udahne i preko maramice prislanja usta na usta nastradalog
izdišući vazduh snažno,pri tom mu drugom rukom drži zapušen nos.Nakon toga
pogledom prati pasivno pražnjenje pluća nastradalog.Potrebno je tako udahnuti
mu vazduh 30 puta u minuti.

7.Ako je došlo do zastoja rada srca i pluća a spasilac je sam,prvenstveno će

povređenom masirati srce a u toku svakog minuta će to prekinuti da bi udahnuo
2-3 puta vazduh u pluća nastradalog.