ЈЕЗИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ

АРХИТЕКТ(А)

Именице попут ове могу се равноправно користити са наставком -а на крају или без
њега. Тако имамо: архитект(а), полиглот(а), интернист(а), комунист(а),
демократ(а)… Сагласно с тим, и множина може да има два облика:
архитекти/архитекте итд.

БИХ/БИСМО/БИСТЕ (ГЛАГОЛ //БИТИ//)

У 1. лицу једнине овај облик (аорист глагола бити, а најчешће грешке су при грађењу
потенцијала) глагола БИТИ гласи БИХ:

• Ја бих волео, а не Ја би волео.

БИСМО је једини исправан облик глагола БИТИ у првом лицу множине овог
глаголског облика:

• Ми бисмо желели, а не Ми би желели.

У 2. лицу множине глагол БИТИ гласи БИСТЕ

• Ви бисте могли то да урадите, а не Ви би могли то да урадите.

Ради поређења, ово су грешке истог типа као кад бисмо рекли

• Ми ће да дођемо код вас, уместо Ми ћемо да дођемо код вас.

БРОЈЕВИ (ПИСАЊЕ)

Бројеви се пишу:

• 2 — читај два
• 2. — читај други
• II — (римски) читај други

Вишечлани бројеви пишу се одвојено, ако се је потребно да их из неког разлога

пишемо словима:

¾ 24 се чита/ пише као двадесет (и) четири

¾ 600 се чита/пише као шест стотина или шестсто (јер шесто значи да је нешто
шесто по реду, тј. иза петог)

Ви/Ваш (ви/ваш)

Ви/Ваш се може писати великим почетним словом САМО када се односи на једну
особу. Кад се обраћамо групи, без обзира на то колико поштујемо сваког појединачно,
не сме се писати велико В: Поштована госпођо, покушаћу да вам/Вам укратко
објасним… Господо, молим вас да ми одговорите… Такође, када у књижевним делима
разговарају ликови, не пишемо велико В, без обзира да ли се они обраћају једној особи
или не: „Мама је причала о вама, Хранисаве“, наклонила се узудржано моја жена.
(Горан Петровић, Прича)

ВИШИ

Ово је компаратив од ВИСОК (Не говори вишљи, као што не кажеш нижљи! ― ово
нема граматичку аналогију, али је згодно за памћење).

ГДЕ/КУДА

Прилог где упућује на место (мировање), а куда на правац (кретање).

Где си јуче био? Где ли си ти сад?

Куда си пошао? Куда идеш?

Присутна је тенденција у језику да се у оба значења употребљава прилог где, посебно

у примерима сличним последњем.

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ

Често се греши у употреби овог облика зато што углавном не знамо како се гради. Не
треба рећи писајући, плакајући, резајући… зато што се не каже Они писају. Они
плакају. Они резају.. Треба пишући, плачући, режући… зато што 3. л. множине
презента гласи Они пишу. Они плачу. Они режу. Овај облик се, дакле, гради тако што
на облик 3. л. множине презента дотичног глагола додамо наставак -ћи.

ДВД

У највећем броју случајâ чујемо изговор ди-ви-ди. Ово је тотално нелогично, јер мало
ко поред филмова на ди-ви-дију поседује и колекцију филмова на си-дију и ви-ејч-есу.
Наравно, разумљиво је да, када већ користимо ве-ха-ес и це-де, томе додамо и де-ве-де.

ДАТУМИ (ПИСАЊЕ)

Датуми се пишу:

3.VIII 1999. или 3.8.1999. Неки врхунски лингвисти испред године написане скраћено
стављају апостроф – '99. неки не – 99.

ЕНКЛИТИКЕ
(Енклитике су скраћени облици помоћних глагола и личних заменица): јој (скраћено
од њој), сам/је (скраћено од јесам)… Енклитике треба да стоје на другом месту у
језичкој целини или на другом месту у реченици. Важно је запамтити да енклитика НЕ
СМЕ стајати иза зареза, као што је нико не ставља на почетак реченице. Не кажемо
Сам се уморила од писања него Уморила сам се од писања. Потпуно је иста грешка
Милица и Весна, моје добре другарице, су дошле… Треба рећи:

• Милица и Весна, моје добре другарице, дошле су… или јесу дошле, ако (у овом
конкретном случају) хоћемо да нагласимо да ЈЕСУ, а не НИСУ дошле.

ЗАДЊИ

У значењу последњи је коректно. Наш истакнути граматичар Михаило Стевановић

својевремено је „преломио“ својим чланком у ком је објаснио како је дошло до тога,
при чему је показао да се облик задњи у значењу последњи јавља код наших многих,
па и најистакнутијих писаца. Данас се прихвата да се реч задњи користи на два начина:

¾ Као антоним (реч супротног значења) речи предњи.

¾ Као синоним за последњи. Ова два значења не треба мешати нити због једног
искључивати друго.

ЗБОГ/РАДИ

• ЗБОГ је предлог за означавање УЗРОКА: Сломио сам ногу због камена на путу.
(камен — узрок)
• РАДИ је предлог за означавање ЦИЉА: Дошао је ради колача. (колачи — циљ)

ИЗВИНУО/ИЗВИНИО

Често се чује: Извинуо сам му се, што је погрешно. Правилно је: Извинио сам му се. До
ове грешке долази бркањем глагола извинити се (замолити за опроштење) и извинути
се (савити се, извити се). Проблем постаје још компликованији јер су одређена лица
ова два глагола иста. Извинити се значи оправдати се пред неким/замолити за
опроштење: Хоћу да ти се извиним (извиниш, извини; извинимо, извините, извине).
Посебно треба обратити пажњу на 3. лице множине: Они су хтели да се извине (НЕ
извину). (То јест, они су хтели да замоле за опроштај). Извинути се значи савити се,
изврнути се према горе: Кад седим, увек се извинем (извинеш, извине; извинемо,
извинете, извину).

Посебно треба обратити пажњу на 3. лице множине: Они су морали да се извину да би

боље видели. (То јест, они су морали да се савију/изврну).

ИМЕ ПА ПРЕЗИМЕ

У српском језику прво се пише/каже име па презиме, осим ако другачије није
наглашено (обично у формуларима, списковима по азбучном реду и сл.) Нпр. Милан
Петровић (а не Петровић Милан) Потребно је нагласити да то правило важи и за
мађарска имена и презимена када их прилагођавамо. Када преводимо текст мађарког
аутора, његово име тада пишемо у складу с нашим правилом. Petőfi Sándor ће постати
Шандор Петефи, а не, по угледу ма мађарско правило, Петефи Шандор.

ИНЖЕЊЕР

Боље је него инжињер.

ЈЕР/ЈЕ Л’

Често ћемо чути неисправно: Јер све у реду?, или Он је дошао јел сам га позвао. ЈЕР је
један од узрочних везника у значењу зато/зато што. Треба:

¾ Он је дошао јер сам га позвао. (Ово значи зато што сам га позвао.)
¾ И
¾ Је л' све у реду? (Ово значи Да ли је све у реду?)

Из грешке у значењу произашла је и једна од грешака у писању, тако да се је л' у неким

случајевима, кад се неосновано побрка с везником јер, и пише погрешно спојено.

ЈЕ Л’

Ово је скраћено од да ли је… Будући да се речца ЛИ пише увек одвојено, и у свом

скраћеном облику писаћемо је одвојено и с апострофом уместо изостављеног слова И.
Овај облик се углавном користи у говорном језику. Дакле:

¾ Да ли си добро? Јеси ли добро? Није ли то прошло? Куда ли си пошао?

¾ Је ли све у реду?
¾ У складу с тим:
¾ Је л' све у реду?

КÔ (скраћени облик од КАО)

Уколико уместо два самогласника у скраћеном облику имамо један од њих (другим
речима, сажму се), онда не пишемо апостроф као што је уобичајено у случајима када
изостављамо слово или више њих, него пишемо овај знак [^], који се назива угласти
знак дужине или циркумфлекс. Дакле, од речи као, посао, мисао добијамо кô, посô,
мисâ…

КУЛТНИ

Речник Матице српске дефинише придев култни као онај који се односи на култ, који
је у вези с вршењем религиозних обреда. Међутим, у нас се погрешно употребљава у
сасвим другом значењу: култни филмови, култне књиге, култне емисије, култне
песме… Филм може бити култни ако се уз њега пале свеће, ако се молимо за спасење
душе уз сваку сцену, ако нам долази друштво давно преминулих пријатеља и рођака да
сви заједно погледамо о чему ће ту бити речи. У осталим случајима говоримо о
гледаном филму, читаној књизи, чувеној емисији, слушаној песми и слично. Ипак,
порекло ове грешке прилично је јасно: добијена је бесмисленим преводом енглеске
фразе cult movie.

КУЋИ САМ

Употреба у значењу места боравка не сматра се за књижевну. Правилно је код куће

сам. Када бисте отишли код пријатеља Милана и неко вам пошаље СМС поруку са
питањем где се налазите, да ли бисте рекли да сте Милану или код Милана? Када
именица кућа треба да представља циљ кретања онда је, наравно, дозвољен (и
потребан) датив, и тада је исправо рећи идем кући.

К(А)/С(А)

Ово су предлози (као и пред(а), над(а)…) који се пишу у краћем облику (К и С) без
апострофа, а С се убацује испред речи која почиње гласом који је тешко изговорити
иза К/С:

¾ Шета са Сањом/са Зораном/са Жиком/са Шабаном/са мном, Креће ка кући/ ка

граду, Налази се нада мном…
¾ иначе је:
¾ Шета с Мињом/с Пером/с њим, Креће се ка кући, Налази се нада мном

… никако се не пише апостроф иза ових предлога када се пишу без А.

КОЈИ/ЧИЈИ

Ово је упитно односна заменица која треба да стоји непосредно иза речи на коју се
односи. Честе су грешке типа: У ћошку је стајала шунка купљена у самопослузи која је
смрдела.Овде је јасно да је „писац“ хтео да каже да је шунка смрдела (а можда и није:)
АЛИ Он је био син њеног брата који се убио.Ако је заменица исправно употребљена,
убио се брат, ако није убио се син. У тексту који је препун непознате терминологије
нећемо знати шта се на шта односи, ако не употребимо исправно заменице који, чији и
сл. У првом примеру неопходно је било променити конструкцију или ред речи, на
пример: У ћошку је стајала шунка која је смрдела, а купљена је у самопослузи.

КОНЦЕНТРАЦИЈА/КОНЦЕНТРИСАТИ СЕ

Облик концентрисати се препоручује се као бољи од сконцентрисати се.

М ИЛИ Н ИСПРЕД Б, М, В...

У питању је гласовна промена једначење сугласника по месту творбе. Увек се пише М,

осим у сложеницама. Дакле:

• стамбени, прехрамбени, бомбоне, трамвај…Али: једанпут

НАЗВАТИ ТЕЛЕФОНОМ

Још мало о телефону. Овај склоп је неправилан у значењу у ком га већина користи.
Назвати некога телефоном значи да неко има надимак телефон па да се њему обраћамо
а то је, морам признати, реткост. Исправно је рећи позвати телефоном. Уосталом, сви
смо чули за телефонски позив, а сумњам да много нас помиње телефонски назив.

Форумске расправе на тему „назвати телефоном“:

• Назвати телефоном

НА ТЕЛЕФОНУ

Спој је правилан, упркос томе што су неки неосновано покушавали да га забране.

Предлог НА нема само просторно значење (на столу) већ и многа друга. Ако је неко на
телевизији, на радију, на свету, на ваздуху, на састанку то не значи да седи на згради
телевизије, на радио-пријемнику, на Земљиној кугли, на ваздушном јастуку.

У споју на телефону не мисли се на телефонски апарат већ на телефонски систем.

Ипак, ко жели, неће погрешити ни ако каже поред телефона или крај телефона, јер се
он у том моменту заиста тамо и налази (у овом случају мисли се на телефонски
апарат). Такође је у реду рећи и Милош овде, јер је Милош заиста на месту које он у
том моменту назива овде. Све у свему, овде имамо избор између заиста много
варијаната, па свако може да говори како њему највише одговара.

Форумске расправе на тему „на телефону“:

• На телефону

НАСТАВАК (СУФИКС) -ИЦА

При грађењу присвојних придева од именица са суфиксом –ица, Ц прелази у Ч:

• Милица — Миличин, Љубица — Љубичин, Славица — Славичин.

Наравно, таква се промена неће десити код именица с наставком -чица, да се не би

удвајало Ч:

• Сунчица — Сунчицин.

НАСТАВАК (СУФИКС) -ЛАЦ/ЛАЦА

Ово су наставци у номинативу једнине и генитиву множине код именица као што су:
мислилац, гледалац, читалац…

• Он је мислилац.
• У библиотеци је било много читалаца.
• У свим осталим облицима то Л је прешло у О:
 • Тог гледаоца увек видим на стадиону.
• Многим посетиоцима сметао је тај човек…

НАСТАВАК (СУФИКС) -ЉЕЊЕ

У речима које га имају, појављује се искључиво у облику са Љ: одељење, опредељење

(као мишљење)…Изузетак је именица поколење, јер је изведена од речи колено и у
екавском изговору гласи поколење, а у (и)јекавском покољење.

ОБЗИРОМ НА

Овај израз је погрешан. Правилно је једино с обзиром на. Ако кажемо: Без обзира на
то што кажеш (не кажемо Обзира на то што кажеш), онда мора бити и С обзиром
на то што кажеш.

ОРМАН/ОРМАР

Оба облика ове именице равноправно су у употреби.

ПА

Па је саставни везник (исто као и, те, ни и нити), те ако реченица може почети
саставним везником и - нпр. И ти си му поред свега тога опростила? - нема препреке
да почне и везником па.

Кад се нађе на почетку реченице, он практично престаје да буде везник и добија

функцију узвика, по значењу најближег узвику ма.

Форумске расправе на тему „па“:

• "Па" на почетку реченице

ПАР

Употреба у значењу неколико није препоручљива, али се редовно среће и код добрих
писаца. Лингвистима није баш сасвим јасно шта да раде с тим обликом, да ли да га
коначно прихвате или не. За сада ћемо (прилично неодређено) рећи да јесте грешка,
али једна од оних којима јако мало недостаје да то престану да буду.

Форумске расправе на тему „пар“:

• Пар уместо неколико

ПО МЕНИ

Израз по мени је потпуно исправан и равноправан са по мом мишљењу и према мом

мишљењу.
У часопису Језик данас, број 4/1997, у рубрици Језичке недоумице након примедаба
једног читаоца редакција одговара:

„Остале Ваше примедбе, међутим, немају много ослонца у језичкој стварности. Изрази
као пустити у продају, држати предавање, играти улогу, водити разговоре, гасити у
пренесеном смислу обустављати, прекидати, по мени у значењу по мом мишљењу,
наступ у значењу појављивање пред публиком — све је то већ одавно ушло у српски
језик и забележено у речницима.“

Ако неко жели да укаже на двосмислене реченице попут По мени је падала киша (да ли
то значи да ја мислим да је негде падала киша, или да сам покиснуо?), одмах треба
одговорити да ни друге две варијанте не искључују двосмисленост, нпр. Мењаш
мишљење према мом мишљењу (да ли то значи да твоје мишљење постаје слично мом,
или да ја сматрам да ти мењаш мишљење?), а чак можемо саставити и тросмислену
реченицу – Човек је мислио па је по мишљењу донео одлуку (да ли то значи да је донео
одлуку кад је завршио мишљење, или да је одлучио на основу тога што је смислио, или
чак да нека трећа лица само мисле да је он донео одлуку?).

Углавном, због покојих примера двосмислености (који се мање-више увек могу

пронаћи, а контекст увек помаже у решавању недоумице) не треба забрањивати целу
конструкцију, већ је само преформулисати у таквим случајима.

ПЕРФЕК(А)Т

Када смо у оваквој дилеми, углавном може и једно и друго: перфекат и перфект,
елеменат и елемент… Има речи код којих је у пракси преовладао облик без А:
инсект, тестамент, концерт… а поједине именице имају само облик без А: контакт,
командант, инсерт…

ПЛЕОНАЗАМ

Плеоназам представља претерану/сувишну употребу речи с истим значењем (најчешће

се као плеоназам наводе примери као што су стара баба, мала кућица, млада девојка).
Али, некад је потребно рећи стара баба да би се означила баба још старија од
уобичајене бапске старости, такође се некад каже и мала кућица да би се појачало
значење њене малености… То не значи да сад треба лепити гомиле плеоназама један за
другим, али такође то значи да човек с осећајем за језик зна где ће да удене
потенцијални плеоназам, а да не упрска језик.

ПРИАЊАТИ

Ово је глагол који се изузетно изговара и пише без Ј између И и А.

РАЂЕ

Неправилно. Једини правилан облик компаратива од прилога радо је радије: Радије

бих ти причао о неким лепшим стварима.
РЕЧЦА НЕ

НЕ је речца која се пише одвојено од глагола:

• не радиш, не играмо се…Глаголи који се пишу спојено с речцом не јесу: нећу

(немој), немати (немам и сл.), нисам и недостајати (недостаје и сл.). Именице
и придеви пишу се спојено с речцом НЕ:

• несрећа, нечовек, неприлика; несрећан, незадовољан, непослушна…

САНКЦИОНИСАТИ

Овај глагол нипошто не значи забранити, већ баш супротно – одобрити! Тако је
наведено у свим нашим нормативним речницима, а и у том значењу се користи и у
свим језицима у којима се појављује сличан облик. Данас се, нажалост, овај облик
изузетно ретко среће у свом значењу, тако да су се неки лингвисти већ запитали да ли
би, можда, требало допустити и другу варијанту.

СВО

Ова реч не постоји у српском језику. Сав у средњем роду гласи све (све сирће, све
време, све село). Иако је ова придевска заменица добила поименичен облик који је
осамостаљен, ако бисмо прихватили облик сво у једном случају ваљало би да то
урадимо и у другом. Погледајмо до чега би то довело:

• На овом форуму можете питати сво што хоћете да знате о српском језику.
• То је сво за данас, видимо се сутра.

СМС ПОРУКЕ

Овај израз се често сматра грешком, али је исправан. Углавном се повлачи аналогија
са фразом НАТО-пакт, која је заиста плеонастична јер у скраћеници НАТО већ имамо
реч пакт (treaty) – North Atlantic Treaty Organization. Међутим, то овде не важи, јер
иако СМС – Short Message Service садржи реч порука (message), то је назив сервиса
преко ког шаљемо поруке – дакле, не назив поруке (једино у ком случају бисмо могли
говорити о плеоназму). Груб превод фразе СМС порука би био порука сервиса за
кратке поруке и то би требало да сликовито покаже да нема говора о плеоназму.

СНАЈПЕРИСТА

Облик снајпериста је сувишан. Оружје о ком је реч назива се снајперска пушка (или,
краће и жаргонски, снајперка), а човек који га користи снајпер.

С ОБЗИРОМ (НА ТО) ДА

Склоп с обзиром да или, још горе, обзиром да није правилан. Углавном се овде такође
убацује и на то, тако да имамо нпр. реченицу С обзиром на то да си дошао,
опростићу ти. Граматички гледано, ово је потпуно бесмислена реченица (заправо
значи: То да си дошао значи да ћу ти опростити), међутим упркос томе облик с
обзиром на то да се не прогања јер је превише укорењен, а настао је вероватно по
аналогији са сличним облицима будући да и имајући у виду да. Онај прави, најчистији
облик, једини код ког нема никаквих замерки је с обзиром на то што.

СПАСАВАЊЕ ИЛИ СПАШАВАЊЕ?

Први облик је бољи, али да ни други није погрешан. Такође се предност даје облику
спаСен у односу на спаШен. Већина других глагола у овом облику (трпни глаголски
придев) изговара се и пише без гласовне промене, треба: донеСен (не донешен),
однеСен (не однешен)…

СТИШЊЕНА ШУНКА

Од словеначка фабрике Колинска својевремено смо увозили производ стишњена

шунка. Тада се укоренио и придев стишњена (сасвим регуларан у словеначком језику),
који је у нашем језику тотално бесмислен, исто колико и следећа реченица: Окрењен
ка северу, забрињено је посматрао нетакњену белину смржњеног предела. Шунка
може бити стиснута, или је можда у овом контексту још боље рећи пресована.

С ВРЕМЕНОМ / С ГОДИНАМА

Боље је него временом, годинама и сл.

• С временом ћемо постати језички експерти.

ТРЕБАТИ

Глагол требати користи се у безличном облику уколико је у споју са глаголом: Треба

да идем/идеш/иде/идемо/идете/иду. У другим ситуацијама се мења као и сваки други
глагол: Требају ми две коверте, а субјекат, наравно, може да буде и особа: Требаш ми,
Требали смо му, није му било лако самом и сл. Истина, пуристи су некада заиста
захтевали да се овде користи облик бити потребан (Потребне су ми две коверте), али
то је одавно обесмишљено. Чини се да примери попут: Требам кључеве нису узети у
обзир. Заправо, правило је врло прецизно, тако да овај пример није погрешан (рецимо,
Клајн наводи следеће примере: Требаћемо вас, Требао сам новаца, Требате ли
нешто?). Међутим, и у овом случају је боље употребити облик Требају ми кључеви,
Треба ми новац, Треба ли вам нешто? и сл.

Т или Д, питање је сад

Кад год смо у дилеми треба да употребимо Т, осим испред С или Ш: претпоставка,
претпоследњи, потказивач… АЛИ председник, предшколски, подшишати… На
основу исте гласовне промене писаћемо: тобџија (а топ), бурегџија (а бурек), српски
(а Србин), свадба (а сват), врапца (а врабац)…

У ВЕЗИ НЕЧЕГА или НЕКОГА

Погрешно. Правилна конструкција гласи у вези СА нечим или неким. Ради се о
синтагми која казује да је нешто везано за неку тему.

• Правилно: Хоћу да ти кажем нешто у вези с твојом мајком.

• Неправилно: Хоћу ти кажем нешто у вези твоје мајке.

УЈУТРУ/УЈУТРО

Оба облика овог прилога равноправно су у употреби. Неправилно је писати одвојено: у

јутру/у јутро.

ЦЕЛО ВРЕМЕ

Оправданост овог израза зависи од нашег појма времена. Уколико бисмо време
посматрали као једну целину, онда је ово свакако коректно. Међутим, устаљено је
становиште да време заправо представља гомилу парчића, и сходно томе треба рећи
све време. Ипак, треба нагласити да је овај израз само бољи од израза цело време, који
после свега реченог ипак није погрешан. То потврђује и Иван Клајн у свом Речнику
језичких недоумица.

ЦИФРА

Цифре су 0, 1, …, 9. Стога није добро употребљавати изразе попут „астрономска

цифра“, „забележили смо цифру од десет хиљада људи“, „не желим да говорим о
цифрама, али уверавам вас да је ово веома скуп пројекат“ и сл. Даље, реч бројка је
синоним за цифра, и, наравно, ни њу не треба употребљавати у поменутом контексту, а
нема говора ни о изразима попут „двоцифрена бројка“. Замена је много, и у зависности
од контекста можемо рећи број, свота, износ, сума, количина…

ЧАК ШТАВИШЕ

Ово се често среће, али је погрешно. Израз је плеоназам, и довољно је рећи само чак
или само штавише (спојено!).