Sesto suzno moljenje Sv.

Jefrema Sirina
Subotom uveče

Tek sada, u današnji dan, postiđenog lica oborenog prema zemlji,

usuđujem se da Ti se obratim, Vladiko Anđela i Tvorče svih; a ja, zemlja i
pepeo, podsmijeh ljudima i rug narodu, zaista crv, a ne čovjek (Ps. 21,
6); obuzet nemarom sav bolujem, vredan svake osude. Kako da
uzdignem pogled ka blagosti Tvojoj, Vladiko? Kako da se usudim i
pokrenem svoj nečasni i oskvrnavljeni jezik? Kako da postavim početak
ispovedanju svome? Preko svake mere ja grešni povredih Ime Tvoje
živeći bludno, gore od bludnog sina, oskvrnavih i povredih u sebi lik
Tvoj, i ne sačuvah glas zapovesti Tvojih. Za koje ću grehe svoje prvo da
molim oproštaj, ja grešni? Da li za one učinjene svesno i nesumnjivo
neoprostive, ili za prestupanje svetih zapovesti Tvojih, ili za saglašavanje
sa lukavim pomislima?

Znam, Gospode, da zbog mnoštva duševnih nečistota mojih i zbog

prljavštine moje, nisam dostojan nazvati se strašnim imenom Tvojim. Ne
mogu da stanem pred Tebe na molitvu, niti mogu da gledam i vidim
visinu nebesku, jer zatvorih pristup Tebi nepristojnim željama, i predavši
se raspusnim težnjama oskvrnavih strastima jadnu dušu moju, i zlim
nastrojenjem volje ocrnih rizu duševnu. Sav moj um ispunjen je
demonskim pomislima. Svim delima svojim i pomislima gnevih, i vazda
gnevim blagost Tvoju, a neprijatelju svome koji ratuje protiv mene,
svagda ugađam i činim po volji.

Savest moja izobličava um moj, stidom pokrivam lice svoje u srcu

svome. Pre očekujućeg me Suda, osudih sam sebe. Pobednički me
odvlači za sobom razbludni život, ne ostavljajući me zbog toga što se
stalno davim u glibu stomakougađanja, i vazda sam sputan skvernim
pomislima. Od detinjstva postadoh sasud smrtonosnog greha, i sve do
sada, iako svakodnevno slušam o Sudu i pravednoj plati, ne želim da se
usprotivim plotskoj pohoti, već se neprestano predajem zabludama i
neprestano činim sebe robom.

Teško meni, Gospode! Uludo sam rastočio dugotrpljenje Tvoje – teško

meni! Mnoge godine gnevih Duha Tvoga Svetoga. Teško meni, vreme
života moga proteklo je u svakoj sujeti. Ali Ti, Gospode, ne obliči mene u
jarosti Svojoj, i moja mrska i sramna dela ne pokazuj na sveopštu
sramotu pred svim Anđelima i ljudima, na moj sram i večnu osudu, iako
sam zaslužan svakog stida i osude.

Kako da oplakujem zaslepljenost duše svoje? Kako da oplakujem takvo

svoje neznanje? Kako da oplačem toliko strasnu i neraskajanu volju
svoju? Podvižnici se uspokojavaju već sada, utešeni Duhom Svetim, a ja
jurim kao lud, ropćući na svoju bedu, kojoj je razlog moj nemar.
Izjednačismo se sa stokom beslovesnom, i postasmo kao ona. Nag
ostadoh, bednik, zbog svoje lenjosti jer strani su mi oni koji prebivaju u
molitvi i bdenju. Milostivo pogledaj, Vladiko, sa svete visine Tvoje.
Pogledaj na nepopravljivost moje jadne duše, i kako Ti sam umeš,
pomiluj i ispravi me.

Kao da stojim pred svetim prestolom slave Tvoje, i kao da dotičem

prečiste noge Tvoje, molim Te i tražim skrušena srca: „Pomiluj me i
milosrdan budi prema stvorenju Tvome, obrati me blagodaću Tvojom,
ne tražeći plate. Znam da Ti sve možeš, i nema ničeg što je Tebi
nemoguće. Ne čekaj na moju raslabljenu volju, jer nema u meni usrđa
da se ispravim. Sva vidljiva i nevidljiva bića neka plaču za mnom,
ostarelim u gresima i strastima. Plačite za mnom koji sam naizgled
celomudren, a unutra svagda bludim. “

Približio se čas tvoga razdvajanja od tela, jadna dušo. Zašto se raduješ

prizorima koji su ti strani, koje ćeš morati da ostaviš i kojih ćeš biti
lišena? Čime si obradovala Gospoda, Bogorodicu, Svete, i tvoje bližnje?
Otrezni se, bedna dušo, da te ne snađu tuga i uzdisaji, i da ne plačeš
beskorisno. Tada će ti sve ovo doći na um, ali nećeš moći da pomogneš
sebi. U vreme kada se kupuje, tada treba kupovati.

Uz pomoć Tvoju, Gospode, pošalji mi i snagu; obrati me da živim u

svetosti, po svetoj volji Tvojoj. Osveti srce moje, koje se pretvorilo u
pećinu i stanište demona. Nedostojan sam da tražim za sebe oproštaj,
Gospode, jer Ti mnogo puta dadoh obećanje da ću se pokajati, i učinih
sebe lažovom, ne ispunjavajući obećanje. Mnogo si me puta podizao, a
ja opet padah. Zato sam sebi izričem osudu i priznajem da sam zaslužio
svaku kaznu i muku. Koliko si puta prosvećivao moj pomračeni um i
sabirao moje bludeće pomisli? Ali ja se ponovo vraćam na zlo. Sav
treptim razmislivši o svemu, ali me opet pobeđuje slastoljublje.

Kako da nabrojim sve darove blagodati Tvoje, Gospode, koje primih ja,
bednik, i svojim nemarom ih pretvarah i stalno pretvaram ni u šta.
Hiljadama darova si me ispunio, a ja Ti, bednik, uzvraćam suprotnim. Ali
Ti, Gospode, pošto je u Tebi more dugotrpljenja i bezdan milosrđa, ne
dozvoli da budem posečen kao neplodna smokva, i ne žuri da me, još
nedozrelog, požanješ sa polja života; ne uzimaj me nespremnog; ne
traži onoga koji još nije upalio svetiljku; ne odvodi odavde onoga koji
nema na sebi bračnu odeću već, kao blag i čovekoljubiv pomiluj me, i
daj mi vreme za pokajanje; i pred strašnim i nepotkupljivim prestolom
Tvojim, ne pokaži dušu moju obnaženu, kao žalostan prizor sramote.
Ako će se pravednik jedva spasti, gde ću se onda obresti ja nesrećni i
grešni? Ako je tegoban i tesan put koji vodi u život, kako da se toga
blaga udostojim ja, koji živim naširoko, raskošno i rasejano. No Ti,
Gospode, Spasitelju moj, Sine istinitog Boga, kako sam znaš i kako sam
hoćeš, jedino po blagosti Tvojoj, obrati me od prebivajućeg u meni
greha i od pogibli.

Milosrđu Tvome pribegavam sav u ranama. Primi uzdahe moje kao suze
bludnice. Ti, Vladaru, znaš palost prirode ljudske. Seti se da je misao
srca čovječijega, zla od malena (1. Mojs. 8, -21). I ne gnevi se na nas,
nego mi otvori ruku i dveri milosrđa Tvoga. Nemar moj neka ne
nadvlada čovekoljublje Tvoje; bezbrižnost moja neka ne nadvlada
brižljivost Tvoju. Primi, Vladiko, i usliši ubogu i nedostojnu molitvu moju,
Ti, koji spasavaš one koji se u Tebe uzdaju, koji ne odbacuješ moljenja
grešnih, koji pružaš ruku Svoju oborenome. Rukovodi puteve moje u
strahu Tvome, i daj mi suze umilenja. Mislene oči duše moje uzdigoh k
Tebi, Gospode, ne odbacuj me od lica Tvoga, jer je blagosloveno Ime
Tvoje u vekove vekova. Amin.