8.

Složena kola
8.3. Spregnuta kola

Primer 8.3.1.
Na datoj slici se vidi složeno kolo sa spregnutim kalemovima. Poznate su vrednosti otpornika, sopstvenih i
međusobnibnih induktivnosti kalema, kondenzatora i kompleksnih napona izvora.
Napisati sve jednačine po metodi konturnih struja pomoću kojih bi se mogle odrediti kompleksne vrednosti
struja u granama.
L12 C1 R1 L11
+ U1

I1

M15 IA M16

L5 C5 L6 I7 L7
+ U6 + U7

I5 I6
M79
U8
R4 L9 R2
+

I4 IB I8 IC I9 ID I2

U4 U9 U21
L8
+

+
M48
+

L4 C4 L3 I3 R3 L2 U22 +

M23

1 1
Z AA  R1  j L11  j L12  j L5  j L6  j L7  j j  j2 M 15  j2 M 16
C1 C5
1 1
Z BB  R4 +j L4 +j L5  j L8  j j  j2 M 48
C4 C5
Z CC  R3 +j L3 +j L6  j L8  j L9
Z DD  R2 +j L2 +j L9  j L7  j2 M 79
Članovi j M prilikom određivanja Z AA , Z BB , ZCC i Z DD uvek se množe sa 2, tj. uvek se pišu u obliku j2 M .
Predznak ispred j2 M 15 je negativan, zato što struja I A ne utiče u "tačku" kalema L12 , a utiče u "tačku " kalema L5 .
Predznak ispred j2 M 16 je potitivan, zato što struja I A utiče i u tačku kalema L11 , i u tačku kalema L6 .
Predznak ispred j2 M 48 je potitivan, zato što struja I B utiče i u tačku kalema L4 , i u tačku kalema L8 .
Predznak ispred j2 M 79 je potitivan, zato što struja I D ne utiče ni u tačku kalema L7 , ni u tačku kalema L9 .

1
Z AB  Z BA   j L5  j  j M 15
C5
Z AC  Z CA   j L6  j M 16  j M 79
Z AD  Z DA   j L7  j M 79
Z BC  Z CB   j L8  j M 48
Z BD  Z DB  0
Z CD  Z DC   j L9  j M 23  j M 79

Tehnička škola Bečej – Osnove elektrotehnike 2 1

 8. Složena kola
8.3. Spregnuta kola

1 1
Impedanse zajedničkih grana se uvek pišu suprotnim predznacima: umesto R piše se  R, umesto j L1 piše se  j L1 , umesto  j piše se  j .
C1 C1
Članovi j M prilikom određivanja Z AB , Z AC , Z AD , Z BC , Z BD i Z CD se ne množe sa 2, tj. uvek se pišu u obliku j M .
Kod Z AB predznak ispred j M 15 je pozitivan, zato što ni struja I A ne utiče u "tačku" kalema L12 , ni struja I B ne utiče u "tačku " kalema L5 .
Kod Z AC predznak ispred j M 16 je negativan, zato što struja I A utiče u "tačku" kalema L11 , a struja I C ne utiče u "tačku " kalema L6 .
Kod Z AC predznak ispred j M 79 je pozitivan, zato što i struja I A utiče u "tačku" kalema L7 , i struja IC utiče u "tačku " kalema L9 .
Kod Z AD predznak ispred j M 79 je negativan, zato što struja I A utiče u "tačku" kalema L7 , a struja I D ne utiče u "tačku " kalema L9 .
Kod Z BC predznak ispred j M 48 je negativan, zato što struja I B utiče u "tačku" kalema L4 , a struja I C ne utiče u "tačku " kalema L8 .
Kod Z CD predznak ispred j M 23 je pozitivan, zato što i struja I C utiče u "tačku" kalema L3 , i struja I D utiče u "tačku " kalema L2 .
Kod Z CD predznak ispred j M 79 je negativan, zato što struja I C utiče u "tačku" kalema L9 , a struja I D ne utiče u "tačku " kalema L7 .

I A Z AA  I B  Z AB  I C  Z AC  I D  Z AD  U 1  U7  U 6
I A  Z BA  I B  Z BB  I C  Z BC  I D  Z BD  U 4  U 8
I A  Z CA  I B  Z CB  I C  Z CC  I D  Z CD  U 8  U 6  U 9
I A  Z DA  I B  Z DB  I C  Z DC  I D  Z DD  U 21  U 22  U 9  U7

U gornjim jednačinama predznak ispred napona izvora je pozitivan, ukoliko isti "tera" konturnu struju za koju se piše jednačina.
Predznak ispred napona izvora je negativan, ukoliko isti "ne tera" konturnu struju za koju se piše jednačina.

I1   I A
I2  ID
I3  IC
I4  I B
I5  I A  I B
I6  I A  IC
I7  I A  I D
I8  I B  IC
I9  IC  I D

Preporuka je da se za pretpostavljeni smerovi struja u granama budu odabrani tako, da oni utiču u "tačke" kalemova u tim granama.

 1  2
S1  Z1  I 12   R1 +j L11 +j L12  j I
 C1  1
S2  Z 2  I 2 2   R2 +j L2   I 2 2
S3  Z 3  I 3 2   R3 +j L3   I 3 2
 1  2
S4  Z 4  I 4 2   R4 +j L4  j  I
 C4  4
 1  2
S5  Z 5  I 5 2   j L5  j I
 C5  5
S6  Z6  I 6 2  j L6  I 6 2
S7  Z7  I7 2  j L7  I7 2
S8  Z 8  I 8 2  j L8  I 8 2
S9  Z 9  I 9 2  j L9  I 9 2
S  S 1  S2  S3  S4  S5  S6  S7  S8  S9

Tehnička škola Bečej – Osnove elektrotehnike 2 2

 8. Složena kola
8.3. Spregnuta kola
 
S g1  U 1  j M 15  I 5  j M 16  I 6  I 1
*

 U  U  j M  I   I
*
S g2 21 22 23 3 2

   j M  I   I
*
S g3 23 2 3

  U  j M  I   I
*
S g4 4 48 8 4

=   j M  I   I
*
S g5 15 1 5

= U  j M  I   I
*
S g6 6 16 1 6

= U  j M  I   I
*
S g7 7 79 9 7

= U  j M  I   I
*
S g8 8 48 4 8

= U  j M  I   I
*
S g9 9 79 7 9

S g  S g1  S g3  S g4  S g5  S g6  S g7  S g8  S g9

U gornjim jednačinama predznak ispred napona izvora je pozitivan, ukoliko "tera" struju u grani.
Predznak ispred napona izvora je negativan, ukoliko " ne tera" struju u grani.
Pozitivni pol indukovanog izvora se stvara sa strane "tačke" kalema, ukoliko u spregnuti kalem utiče njegova granska struja sa strane "tačke".
Pozitivni pol indukovanog izvora se stvara sa suprotne strane "tačke" kalema, ukoliko u spregnuti kalem ne utiče njegova granska struja sa strane "tačke".
Ukoliko se primeni preporuka, da granske struje utiču u "tačke", pozitivni krajevi svih indukovinih izvora biće sa strane "tačaka" kalemova.
Jedini izuzetak biće slučaj, kada nismo u mogućnosti da sve granske struje odaberemo tako da ulaze u "tačke" kalemova (kao u grani 1).
Struja I1 ne ulazi u " tačku " kalema L11 , zbog toga pozitivni kraj indukovanog napona u grani 6 neće biti sa strane "tačke" kalema L6 , već sa suprotne.

 S  S g

Tehnička škola Bečej – Osnove elektrotehnike 2 2

 8. Složena kola
8.3. Spregnuta kola

Primer 8.3.2.
Na datoj slici se vidi
složeno kolo sa spregnutim L1
I1 A I3
kalemovima. Poznate su
sledeće vrednosti:
R1  8
M23
+

 L1  3 L2 L3
U1
1
 8
C1
I2
 L2  4
R3  7
 L3  6 R1 IA IB R3

 M 23  5
U 1   20  j21 V
U 2   5  j1 V
U 3   40  j11 V
+ U3
C1
Odrediti struje u granama U2 +
metodom konturnih struja.

1
Z AA  R1  j L1  j L2  j  8  j3  j4  j8  8  j1 
C1
Z BB  R3  j L2  j L3  j2 M 23  7  j4  j6  j2  5   7  j0  
Z AB  Z BA   j L2  j M 23   j4  j5   0  j1 
Metodom konturnih struja piše se uvek onoliko jednačina, koliko ima "prozora".
I A  Z AA  I B  Z AB = U 1  U 2
I A  Z BA  I B  Z BB = U 2  U 3
U gornjim jednačinama predznak ispred napona izvora je pozitivan, ukoliko isti "tera" konturnu struju za koju se piše jednačina.
Predznak ispred napona izvora je negativan, ukoliko isti "ne tera" konturnu struju za koju se piše jednačina.

I A   8  j1  I B   0  j1 =  20  j21   5  j1

I A   0  j1  I B   7  j0  =  5  j1   40  j11
 0  j1
I A   8  j1  I B   0  j1 = 15  j20 
 8 j1
I A   0  j1  I B   7  j0  =  45  j12 
I A  1  j8   I B   1  j0  =  20  j15  

I A  1  j8   I B   56  j7  =  348  j141 

I B   57  j7  =  318  j156 
 318  j156   6  j2 A
IB =  
 57  j7 
 
Dobijenu vrednost konturne struje I A  6  j 2 uvrštavamo u jednu od jednačina iz sistema jednačina.

Tehnička škola Bečej – Osnove elektrotehnike 2 3

 8. Složena kola
8.3. Spregnuta kola

I A   8  j1   6  j2    0  j1 = 15  j20 

I A   8  j1   2  j6  = 15  j20 
I A   8  j1 = 15  j20    2  j6 
I A   8  j1 = 13  j26 
13  j26   2  j3 A
IA   
8  j1
I 1 = I A   2  j3 A
I 2 = I A  I B   2  j3   6  j2    4  j1 A
I 3 = I B   6  j2  A
 1  2
S1  Z1  I 12   R1 +j L1  j   I   8  j5    4  9    8  j5   13  104  j65  VA
 C1  1
S2  Z 2  I 2 2  j L2  I 2 2   0  j4   16  1   0  j4   17   0  j68  VA
S3  Z 3  I 3 2   R3 +j L3   I 3 2   7  j6    36  4    7  j6   40   280  j240  VA

S  S 1  S 2  S3  104  j65    0  j68    280  j240    384  j243 VA

S g1  U1  I 1   20  j21   2  j3  103  j18  VA
*

 
S g2 = U 2  j M 23 I 3  I 2     5  j1   0  j5    6  j2     4  j1  89  j101 VA
*

 U 
 j M 23 I 2  I 3    40  j11   0  j5    4  j1    6  j2   192  j124  VA
*
S g3 3

S g  S g1  S g2  S g3  103  j18    89  j101  192  j124    384  j243  VA

U gornjim jednačinama predznak ispred napona izvora je pozitivan, ukoliko "tera" struju u grani.
Predznak ispred napona izvora je negativan, ukoliko " ne tera" struju u grani.

  
S S g

 384  j243   384  j243

Tehnička škola Bečej – Osnove elektrotehnike 2 3