Analiza naučno-stručnog rada

Naziv naučno-stručnog rada glasi “Koncepcija poreske harmonizacije i poreske konkurencije u

državama članicama Evropske unije”, a autori su profesori Univerziteta u Novom Pazaru, Suad
Bećirović i Mirza Totić.

Podaci sa naslovne strane rada ukazuju na to da je izdat u maju 2016. godine. Naslov rada
odgovara u potpunosti sadržini samog rada i može se reći da je pomenuta tema solidno
razrađena. Svakako se može reći da stil izražavanja ovoih autora odgovara naučno-istraživačkom
radu. Autori nas najpre u uvodnim razmatranjima upoznaju sa problemima vezanim za fiskalni
federalizam, poresku konkurenciju i poresku harmonizaciju. Fokus je na debati da li treba izvršiti
harmonizaciju poreskog tretmana poslovnih aktivnosti u državama članicama Evropske unije ili
je dovoljno prepustiti nacionalnim poreskim tj, fiskalnim sistemima da budu međusobno
konkurentni. U nastavku rada, autori se osvrću na pojam i suštinu fiskalnog federalizma,
harmonizaciju poreza u Evropskoj uniji, njenu afirmaciju i osporavanje, različite pristupe
definisanja, koncept poreske konkurencije i prisutne harmonizacije poreskih stopa i osnovica. U
tom objašnjavanju, autori se uglavnom oslanjaju na citiranje radova drugih autora i iznošenje
opštepoznatih i prihvaćenih normi, činjenica i direktiva. Iz ovog rada sam naučila da poreska
harmonizacija ili poresko usklađivanje poredstavlja koordinaciju poreskih sistema država-članica
Evropske unije radi izbegavanja nacionalnih poreskih mera koje mogu negativno uticati na
funkcionisanje zajedničkog tržišta, odnosno na slobodno kretanje roba, usluga i kapitala, i u isto
vreme mogu narušiti konkurenciju. Ugovorom o osnivanju Evropske unije (EU) utvrdjene su
pravne norme koje se odnose na poreze, koje ni danas nisu značajnije menjane. Svaka država-
članica ima pravo da zadrži vlastiti poreski sistem pa čak i da uvodi nove poreske oblike, ali uz
obavezu da njihove bitne delove obavezno uskladi s odlukama tela koja funkcionišu u okviru
Evropske unije. Takođe, postoji masovno gledište da svaka država na najbolji način vodi svoju
fiskalnu politiku tako da fiskalna harmonizacija nije neophodna i na taj način nije nužno da se
sva poreska pitanja u Evropskoj uniji uređuju na identičan način. S druge strane, poreska
konkurencija kao koncept značajna je jer se odnosi na intenzitet uticaja na funkcionisanje strane
privrede, na tokove stranih direktnih investicija (SDI) i na fiskalnu politiku određene države koja
donošenjem raznih odluka namerava da svesno utiče na ekonomsko blagostanje druge države.
Zaključak rada sumira činjenice koje su navedene u samom radu i njemu, kao i ostatku rada,
nedostaje subjektivni pečat autora.

Na osnovu naslova i rezimea, očekivala sam da ću saznati nešto više o aktuelnim problemima u
sferi fiskalnog federalizma, poreske konkurencije i poreske harmonizacije. Autori su se
uglavnom oslanjali na direktive od pre deceniju i više, a slabo na aktuelna dešavanja i planove.
Takođe, postoji samo konkluzija da je harmonizacija kao koncept obeležje nacionalnog
suvereniteta, pri čemu autori ne iznose dovljno sopstvenih gledišta oko postojanja i
suprotstavljenosti ova dva pravca, tj. koncepta.

LJUBICA TALIROVIĆ
BR INDEKSA: 2019/200030