The encoding of this document complies strictly with iso-8859-2 standard.

It is best
viewed with either Netscape 2.0 (or greater), or Microsoft Internet Explorer 3.0 (or
greater). An appropriate font should also be installed. If you have problems with
southslavic characters, please visit FAQ Page.
This text has originally been compiled in 1992 by Henning Moerk. Original
compressed ASCII version of this text may be downloaded from Slavisk Institut
Aarhus, Universitet Ny Munkegade, 116 8000 Aarhus C Denmark. This HTML
version was prepared in June 1996 and revised to comply with iso-8859-2 in
December 1996 by Borut Maricic.
AUTHOR: Skender Kulenoviæ
TITLE: Rakije
SOURCE: Pripovijetke Sarajevo "Veselin Masle¹a" 1971; p. 37-69: Rakije
Rakije

Otvori¹e se vrata od druge sobe u Rafinoj birtiji, vrata od "druge klase",i iz "druge
klase" proli se ovamo u "treæu i èetvrtu" harmonika Derve Merdana. Podlokava
mozgove i u "drugoj klasi" P~afine birtije prva rakijska dalga, pi¹ti iz Merdanovih
piskova kao iz fiskija pjesma skiktava i vriskava i grgara, ovamo u "treæu i
èetvrtu",te¹koslatka i ljekovita kao rakija iz mraènih pletara.

Izvalja¹e se izmaglina Me¹kine kulje, donese Me¹ko Zajkinu oku ljute, popade mu je
Zajko jo¹ iz ruke i nalijeva u decove raspuhan i razjezeren:

- Pijte, dico!

©ute sva èetvorica, zanose glave i izvræu decove.

Skaèu i podrhtavaju tamo negdje u "drugoj klasi" Merdanovi prsti po piskovima,

ulijeva se u u¹i Merdanova harmonika i lije¾e u pukline skorenih hamalskih srca kao
melem; skaèu Merdanovi piskovi i poskakuju hamalske vratne jabuèice, grgara Rafina
ljuta, ¾eravièavo, niz sasu¹ena i pra¹njava i pelinasta hamalska grla i iscjeðuje
podmukle sugnojice i ispire muène gorèine po èovjeku. Èovjek se unutra nekako
prepire i izbistrava kao voda niz pijesak i di¹e kao rosna ¹uma, zabrekne pa bi se
zad¾ilitao kao ¾drijebe niz ledine i odlomio bi se kao stijena i zapra¹tao bi od silina
niza strane u prosjeline i sve bi u toj lomljavini samljeo...

- Pijte, dico, nebo vam bogovo! Zajko èasti! - popada opet Zajko ¹i¹u i nalijeva u
decove, a onda mu najedanput bi kao da æe prsnuti od tog ¹irenja i nadimanja u sebi i
crne skrvjelosti negdje dolje u d¾igarici, doðe mu da zaurla, pa se onda Zajko
razguljaèi na Me¹ku:

- Me¹ko! - dere se tako Zajko na Me¹ku na pravdi boga, jer zna da nema ni Me¹ko
stotinu ruku. - Me¹ko! kamo sir? a kamo hlib? Jesam li ja, nebo ti bogovo, prvi put
danas uni¹o u Rafinu birtiju? i mislite li vi da je va¹a birtija jedina na svitu, boga vam
bogova?? ili je tvom gazda-Rafi Zajkanov dinar manji nego u ostalog svita?? Mezu
vamo mojim drugarima, sto ti sunaca!!

Urliknuo je Zajko Hrndelj na Me¹ku, i od tog urlika pokidale su se prhke pauèine od

rakijske i duhanske omaglice ¹to opliæu mozgove sivosanjivo, ustavila je dah od tog
urlika i priglu¹ila se Rafina birtija kao da je vani tresnuo grom, i èini se da Merdanova
harmonika i prièanja i hohotanja dolaze odnekud ispod podova i iza duvarova...

- ...jok, èoèeee, jok, jok, jok, jok! vara¹ seee! joook! - kroz pritajen dah birtije
zameketao je oda~svud i zaskakutao suh jareæi gazda-Rafin glas. - Joook! Kod gazda
Rafe ga je svaèiji dinar jednak!

Stoji tako negdje gazda Rafo Kabiljo u svojoj birtiji, viðen-neviðen, tankonog,
krivokrak, kuljav, glavat, progledava odasvud kroz pasove dima i rakijske magline
izdreljenim ugljenim oèima kao prikaza, i iz tih mu oèiju kao iz mraènih peæina skaèe
¾ut slap dinara, a svi su ti dinari jednaki i ne zna se èiji je koji, kao ¹to se ne zna stoji
li to zbilja gazda Rafo na vratima "treæe i èetvrte klase" i umiruje li Zajku -Hrndelja,
ili se to gazda Rafo samo priviða, ili to samo Rafina birtija misli u predahu o gazda-
Rafi, ili to neko iz zamagljenog èo¹ka izvodi gazda-Rafino meketanje i kikoæuæi
zavitlava i Zajku i gazda Rafu, ili se to gazda Rafo sav rastoèio kao gnjila greda i
upra¹inio se i upio se i u duhan, i u rakiju, i u mezu, i u duvarove, i u podove, i u
hastale, i u krv, i u mo¾ðane, pa ¾ivi u svemu i udara iz svega kao vonj iz le¹ine...

- ...jok, èoèeee, joook! - zvekèe odasvud iz birtijske magline gazda-Rafin glas kao
napuknut lim. - Jok, joook, vara¹ seee! kod Rafo je svaèiji dina~r jednaak! Dinar je
dinar! Na dinar ga ne pi¹e je li dinar od Muharemaga Trtica, i gazda Tono Ba¹karad, i
gazda Risto Èamuga, i gazda Rafo Kabiljo, ili ga je dinar od Zajko Hrndelj, i Pavurda
Kljakan, i tako dalje, i tako dalje. Gledaj, molim teeee! - i gazda Rafo podmetne obje
ruke pod ¾uti vodopad dinara ¹to mu se slijeva iz oèiju... - Gledaaaaj: zar nije svaki
dinar jednaak, haaa? more¹ li poznat èiji je èiji dinar, haaa? Nije ga dinar ni Srbin, ni
Hrvat, ni Musliman, ni Jehudija, ni mu¹ko, ni ¾ensko, dinar ga je, fala bogu,
ravnopravan. Pa dddaaa! To je moj princip! Na dinar ga pi¹e, gledaaaj! - zamahne
gazda Rafo rukom i uhvati iz ¾utog dinarskog slapa jedan dinar kao muhu, pa ga
onda podi¾e sa dva prsta uvis.

- Gledaj, narodeee!

Onda gazda Rafo ra¹iri prste, a dinar mu izleti iz ruke kao golem ¾ut leptir. Trepeæe
tako taj leptir u birtijskom dumanu, a onda odjedanput u tom trepetanju zabatrga
te¹kim krilima i ukoluta se u klupko, pa se to klupko razraste i razli u okruglu ¾utu
ploèu, i ta se ploèa stade onda preznojavati u birtijskim maglinama kao pun mjesec u
niskim jesenskim oblacima...

- Gledaj, narodeee! - i na ¾utoj ploèi uka¾e se crn u¹iljen gazda-Rafin prst. - Pi¹e li
na dinar da je moj, ili tvoj, ili njegov? Pi¹e li na dinar da je Srbin? da je Hrvat? da je
Musliman? da je Jehudija? Jook! Nego mu je, brate, na jedna strana TURA, a na
druga strana - i dinar se onda u birtijskom dumanu prevrne kao def na ruci sviraèice -
a na druga strana JAZlJA, i to je sveee! Pa ddda! Ra¹iri gazda Rafo ruke i uvuèe glavu
u ramena. - Pa ddda! Dinar je dinar! Dinar more sve! Dinar je, bog oprosti, bog! Dinar
ga nikad nije dosta, dinar ga nema poèetak, nema ga svr¹etak, nema ga broj... - i onda
¾uta dinarska ploèa prsne u birtijskim maglinama kao da je neko tresnuo ¹akom po
njoj i razaspe se u beskraj varnica, a te se varnice razrojavaju kao svjetlaci u noæi, i ti
svjetlaci iz stra¾njica isukuju tanke svijetle konce kao zlatno pletivo kroz mrak...
- ...Dinar je, bog oprosti, bog! dinar ga more sve kad ga ima¹, a kad ga nema¹, onda
jedi zemlja, to li je za dragi bog i za dinar svejedno... Dinar ga bje¾i od sirotinja i leti
ga do bogata¹ pravo zube, he-he-he-heeee, to je princip! - razvali gazda Rafo, ¾valje
od uha do uha, zamekeæe i zaklopoæe zlatnim zubalom i isplazi jezièinu kao prikaza,
a dinarske se varnice zakovitla¹e kroz razdrljenu birtijsku maglinu i sastavi¹e se u
rojeve, pa u kovitlacima ulijeæu gazda-Rafi u crno ¾drijelo kao pèele u ko¹nicu...

Jo¹ jednom je tako gazda Rafo gutao dinare, mnogo se otada godina prokotrljalo i
mnogo se rakija popilo. Gazda Rafo nije tada bio gazda, kakav gazda! nije bio ni
èovjek, nego izblanjana jelova da¹èica i na njoj razmeckana i upijena crna slova:

RAFO KABILJO OBUÆAR

Stajala je tako ta napukla i nabuhla da¹èica na jelovoj baraki uz Opæinske Æenife nad
Glomoæankom, a unutra u baraci èekiæao je Rafo Kabiljo, obuæar s kalfom
Avramom i ¹egrtom Davom.

"Vidim ga jaaa, vidim: iz ova ga baraka, moj Rafaeeel, nikad neæe¹ izvuæi kapital,
nego æe¹ vako kuckati sa èekiæ dan na dan, dok ti ga ne sjedne smrt za vrat!"
ispru¾io se tako toga dana poslije ruèka Rafo Kabiljo po klupi u svojoj baraci,
zavratio je ruke pod glavu i razmi¹ljao o tom do¾ivotnom kuckanju i grbljenju nad
svijetskim ðonovima. Avram i Davo oti¹li su na ruèak, le¾ao je Rafo sam u baraci, i u
nozdrvama razlojavao mu se miris æiri¹a i voska i tutkala i ko¾e i znoja iz svijetskih
nogu, prljilo je sunce vani kao usijana pegla, kvasale su i crvale se Opæinske Æenife
uz Rafinu baraku i vonjale su bljutavo-kiselo, a Rafu Kabilja pekla je u ustima
¾garavica od somuna i sira torotana i ha¹lama, ¹to je svaki dan ljeti ruèavao, i sijevale
su mu podmuklo igle kroz ejevanice: treèi dan èe udariti ki¹a. "Reuma iz rat!"
oslu¹kuje Rafo ta sijevanja kroz cjevanice, pa se sjeti kako su mu hiljadu devet stotina
èetrnaeste govorili: "Ti si, Rafo, sretan, ti ide¹ u trupnu komoru! a miii??" - "Ja
sretaaan? Kamo ga sreæa da sam kosti ostavio u rat! Ja sretaaan?? Nije ga bog dao
veæi baksuz od mene... Eto: idem u templ, ne tro¹im, lijepo ga znam sa mu¹terije,
dr¾im ga se ,svoj svome', nije mi ga kalfa Ibro, nego Avram, nije mi ga ¹egrt Jozo,
nego Davo. Paa? Pa opet ni¹ta!" izvrne se Rafo na kuk i slo¾i ruke pod sljepooèice. -
"...ni¹ta kad si glup. Bacaj ga èekiæ i prifati ga se za drugi poso: tebi æe, budala jedna,
i ovo malo poso polako otet iz ruku Pomodna cipelarska radnja SALIHAGA
SVRZIÆ, i Izraðujem Sve Vrste Najmodernije ®enske I Mu¹ke Cipele LUDWIG
MAIXNER, i Filijala EKO - Prispjele najnovije fazone! Preporuèam se - DANKO
PAPO".

"Dobro: lako ga je reæi: prifati ga se za drugi poso! Al koji? koji?? de reci koji??? De
ga naði jedan poso gdje bi ga bilo kako ti ¾eli¹: mali kapital - velika zarada! de, ako si
ga majstor!! deee!"

Ni¹ta Rafo nije mogao da smisli. Razjapila mu se olovnosiva praznina u glavi, i èinilo
mu se da mu ta praznina razglavljuje kosti u tjemenu, u sljepooèicama, u potiljku, u
èelu, rovio je Rafo po toj praznini kao krtica i iskopavao jednu misao mekanu i toplu,
i punu, i htio je s tom misli da zaspi, a onda mu je legla u sastavljene trepavice Estera
Pinto.
Koraèa kuæi u podne Esterinih devetnaest godina preko æuprije, ispred njegove
barake, lida na ¹iljastim lakpetama Esterino pirgavo-bijelo meso pod jarkocrvenom
svilom, udara Esteru te¹ka crna ¾icasta kosa po vratu, dva gu¹ava goluba piju
rumenim kljunovima kroz Esterinu svilu augustovsko sunce kao vodu, ¹kripæu
Esterine pete, i cijede joj se pod pazusima dvije lokve znoja na haljini. Obamiru Rafi
oèni kapci od sna, èini mu se u tom zaspivanju da je Esteru negdje presreo na putu, pa
je uzeo na ruke kao ribu, a ona se pandrca nogama i rukama, zanijela je glavu, i kosa
joj visi do zemlje. Zario joj je Rafo usta i nozdrve u prsa, miri¹e iz Esterine ko¾e znoj
èist i mlad i sladak, miri¹e u tom znoju Esterina krv i du¹a, srèe Rafo tu krv i du¹u
ustima i nozdrvama, srèe i ¹apæe: "Du¹a, Esti, du¹a tvoja volim, a pljujem ga ja na
tvoji sto pedeset hiljada miraz!"

Zahrkao je onda Rafo Kabiljo i usnio toga popodneva san te¾ak i mamuran, ali san
carski, kome treba zahvaliti sve.

Stoji Rafo go golcat, sa svojim obuæarskim èekiæem u ruci, u hladnoj mraènoj

trgovini gvo¾ða Esterinog oca Morde Pinte. Za pultom sjedi Mordo Pinto i cupka
Esteru na krilu i mrsi joj kose: Esti, ti si moj kapital! Gledaju njih dvoje u Rafin goli
trbuh. Oblijeva Rafu znoj od stida, hoæe da pobjegne, okrene se, jest - zamandaljena
su vrata! Poleti Rafo prema vratima, zalupa po njima èekiæem bjesomuèno, ali su
vrata tvrda kao stijena: ne otvaraju se! Usopljen i znojan okrene se Rafo prema pultu:
Estera je sad prosijeda, sisata i kuljava, i re¾e na gvo¾ðarskom pultu salamu iza
staklenih kafeza sa sardinama i ementalerom i pa¹tetama i ¹unkom i kajzericama, kao
u bifeu, a Mordo se popeo na ljestve i s tih tankih visokih ljestava ¹to dr¹æu istresa iz
neke debele vreæe dinare. Pljuska odozgo iz vreæe ¾ut vodopad dinara i tre¹ti po
pultu, a ti se dinari onda odbijaju i lete kroz Mordinu gvo¾dariju kao svjetlaci, mrak
je u gvo¾dariji i tih je svjetlaca puno kao zvijezda, pa se onda ti svjetlaci srojavaju u
rojeve i u kovitlacima ulijeæu Rafi u usta. Hoæe Rafo da ka¾e Mordi da nije do¹ao
radi dinara, nego da zaprosi Esteru, ali od tih dinara ¹to mu natrpavaju usta ne mo¾e
da progovori, a Estera mu otima iz ruke to njegovo sve: èekiæ. Sruèuju se Rafi sve
vi¹e dinari u usta i ote¾avaju u trbuhu kao kamenje, Estera mu tegli objema rukama to
njegovo sve - èekiæ, Rafo u tom natezanju s Esterom pogleda u svoju ruku: to nije
ruka, nego debela salanma, i ta salama dr¾i èekiæ! I¹èupava Estera èekiæ iz te
salame, ali ne mo¾e da ga istrgne, pa onda dohvati no¾ i hoæe tu salamu da zakolje
kao gusku... Trgnuo se Rafo Kabiljo iz toga sna u smrtnom strahu. Pod njim na klupi
bila je lokva znoja. Iz razjapljenih usta balila mu je ¾garavièava slina i cijedila se niz
vilice i grizla ga po vratu i savijenim rukama pod glavom kao paprikasto-slana voda...

Mnogo se vremena premotalo od toga Rafinog sna i mnogo se rakija salilo, sjetio se
noæas gazda Kabiljo tog svoga davnoga sna i davnoga svog ¾ivota, koji ga je nekad
preznojavao te¾ak i mamuran kao taj san, i koji je mirisao na æiri¹ i znoj iz svijetskih
nogu i na crvljive Opæinske Æenife, i koji se cijedio kiselo kroz pra¹inu u baraci
ispod nabubrele jelove da¹èice: RAFO KABILJO OBUÆAR i izgrizao iznutra Rafu
Kabilja obuæara kao ta paprikasto-slana sluz iz usta.

Penje se noæas gazda-Rafi Kabilju u grlo sva ta davna ¾garavièava pro¹lost, kao
uzrigivanje, kad god pogleda u Idriza Æeifoviæa. Biva gazdi-Rafi jetkotu¾no kad god
baci pogled na Idriza Æeifoviæa, rekne sebi da neæe vi¹e gledati, ali mu se oèi stoti
put same od sebe otmu i kradomice kosnu po Idrizu, a kad Rafo ne gleda u Idriza,
onda mu se na oèi navlaèi jedna crna nagnjila jelova da¹èica kao mrena:
IDRIZ ÆEIFOVIÆ OBUÆAR

Idriz Æeifoviæ davno je prekipio iz ovog planinskog kotla kao tarhana i davno se,
davno otisnuo u svijet kao pas u maglu i lunjao nekud po svijetu trbuhom za kruhom,
a prekjuèe je iznenada "per ¹up" ispao iz voza na stanicu kao da¾denjak iz ki¹e, i ljudi
su ga jedva prepoznali.

Pao je noæas Idriz Æeifoviæ krvavo pijan po stolu za vratima u "drugoj klasi" Rafine
birtije, s glavom na èikobernici: gornjom usnom zagrizao je èikobernicu, ra¹èepila mu
se lijeva nozdrva kao prezrela ¹ljiva i ispod nje se iz èikobernice vitla pepeo po
musavobijelom stolnjaku, teèe Idrizu iz usta gustobjelièasta sluz, oæelavio je, i æela
mu je uvelo ¾uta kao zarasla bundeva i muzgavoprozirna kao bjelanjak, i èini se da
mu se ispod nje vidi kako mu di¹e mre¾a blijedocrvenkastih ¾ilica kao u pileta kad se
prije vremena izvali iz razbijena jajeta, teèe Idrizu kroz te ¾ilice krv
blijedocrvenkasta, krv rakijom razvodnjena, a kraj te prozirne æele Idriza Æeifoviæa
le¾i prevrnut dec.

Nesreæan je taj Idriz Æeifoviæ i prenesreæan. Ispraznile su se preksinoæ sve èetiri

klase u Rafinoj birtiji, Rafo je spustio rolete, i do tri sata ujutro glodali su tako njih
dvojica sami samcati svoje pro¹losti kao dva stara mi¹a natrule daske. Svaki èovjek
putuje svojom tajnom stazom kao ¹to svojom tajnovitom stazom teèe svaka kap vode.
Èupao se preksinoæ Idriz Æeifoviæ krvavo, izvraæao je Rafi svoje srce i crijeva, pio
je rakiju za rakijom i èesto je grcao. Slu¹ao je Rafo kako se Idrizova ¾ivotna kaplja
procjeðivala kroz ¾ivotni mulj svojim tajnim stazama i gledao je kako se ta ¾ivotna
kaplja kotrlja opet u svoj poèetak i grob kao ¹to se kotrljaju iz Idrizovih zakrvavljenih
oènih dupalja suze mutnozelenkaste i sveuta¾ive kao rakija.

Idriz Æeifoviæ, obuæar, davno je to bilo, mnogo se rakije otada polokalo, èekiæao je
tada ispod te nagnjile jelove firme isto onako kao i Rafo Kabiljo, i èekiæajuæi
prelomljen, obazirao se na sve strane i tra¾io puteve oko sebe isto onako kao i Rafo
Kabiljo, i u tom glavoboljnom traganju sjetio se kao kroza san jednog svoga prijatelja
u svijetu i pisao mu je svoje gladnja¹tvo i muèaljivost u sebi, pelinastu i ¾garavièavu:
¹ta æe biti sa mnom ovako, dru¾e? Odgovorio mu je taj prijatelj neka doðe k njemu,
posao æe imati kod njega u radioni. Prodao je Idriz ma¹inicu i halat i kidnuo jednoga
dana tom svom prijatelju u svijet, a treæi dan bilo mu je jasno da je opet sve isto, i
gore.

Èekiæao je tako Idriz Æeifoviæ kod tog svoga prijatelja u svijetu, èekiæali su dani uz
njega jednozvuèno, vo¹tio je i provlaèio sive konce kroz ko¾e, provlaèile su se sive
æiri¹ave godine kroz njega. Noæivao je po stjenièavim brlozima nakraj grada, i
jednom se tako nastanio s jednim kalfom u jednoj sobici bez prozora, ispod stepenica,
u dvori¹tu s pumpom na sisaljku. Poèeo se onda sretati u tom dvori¹tu s Elzom,
Kranjicom, ¾enom skretnièara. Od prvog su dana njih dvoje razgovarali nekako
zadahtano, i u Idrizu se pomalo i¹èahuravala slutnja da u Elzinim grahorastim oèima
bubri ¾elja. Onda su se jedne sparne noæi sreli na dvori¹tu, on je bio samo u gaæama,
a ona u spavaæoj ko¹ulji, i¹li su u zahod: poèela je ljubav. Onda je jednog dana Elza
ukrala ¹ivaæu ma¹inu i ulo¾nu knji¾icu s èetiri hiljade dinara i pobjegla s Idrizom od
skretnièara. Na koncu je konca granulo! Otvorio je Idriz iz Elzinih èetiri hiljade dinara
malu cipelarsku radnju negdje na periferiji, èekiæao je i razdragano strepio,
prelijevalo se ne¹to u njemu kao zeleni svileni papir u njegovom izlogu, iz kuhinje,
odmah iza drvene pregrade u radnji, dra¹kao mu je nozdrve miris sarme, i klepetala je
Elzina ma¹ina. Elza je ¹ivala privatno.

ELEGANCIJA

POMODNA CIPELARSKA RADNJA

I. ÆEIFOVIÆ

Èekiæao je tako Idriz, i nije se obazirao na prijeteæa pisma Elzinog skretnièara, a kad
je taj skretnièar sastavio èitavu bandu da ga umlati, sastavio je i Idriz svoju
protivbandu, i jedne su noæi u krèmi, preko puta, te dvije bande napravile rusvaj, Idriz
je oborio skretnièara poda se i rastrgao mu u krkanju usta sa dva prsta "evo vidi¹ s ova
dva prsta", i na tom se sve sleglo. Ali, èekiæ je svugdje uklet: kola su se opet otisla
niza stranu. Moglo se ipak sastavljati kraj s krajem, jer je u Elze bilo posla preko
glave, ali je ona, na nesreæu, dovukla iz Kranjske svoju sestru Matildu, "kao
nauènicu", i "kao pomoænu silu". Matilda! Bilo joj je petnaest godina! Bila je sva
sedefasta i blijeda i prozirna kao rosa s planine! "Pokvaren sam, Rafo, pokvaren,
smrdi iz mene kao iz æenife!" grcao je Idriz Æeifoviæ i rastakao grèeve u grlu
rakijom. Vidio je odjedanput Idriz Æeifoviæ da Elza ima mlohave lojave pasove sala
po trbuhu, i skorena modra usta, i ogromne zelene krpelje ¾ila pod koljenima, i
osjetio je kako joj zaudaraju pazuha, zgadila mu se Elza kao balega i oèi su mu poèele
kliziti niz Matildine prve obline, ujedao se Idriz za usta od stida, ali uzalud, u njemu
je tiho pupala i otvarala se prema Tilki ljubav, pamuèasta i svilena kao prema ptièetu.
Onda je Matildi poèeo da pupa trbuh. Matilda je rekla Elzi sve. Èudna je bila ta Elza,
samo bi se zbog toga sestrinog trbuha sklupèila Idrizu pod noge i ridala bi s glavom
medu njegovim koljenima. "©ta da radim s njom?" gledao je Idriz kako se Elzi tresu
ramena u hropcu. "Da je pomilujem po kosi?" Muène su postale i nesnosne noæi i
dani. Elza je hodala po kuhinji obezglavljena s crnomodrim podoènjacima, Matildi je
kvasao trbuh, Idriz se otiskivao u rakijsku dalgu preko puta u krèmi. "Onda udri po
rakiji! Ti, Rafo, zna¹ ¹ta je rakija, to ti je fah!" salio je Idriz dec, tekle su mu suze i
rakija niz grlo. Bila je srijeda i pola dvanaest naveèe, doletjela je Matilda u krèmu bez
daha: Elza se otrovala! Elza je le¾ala u krevetu na trbuhu, zavraæene glave, s
gu¾vama guste pjene po modrim ustima, a na stolici pokraj kreveta stajala je cedulja:
volim te, Idriz, ali bolje da umrem, a ti nastavi s Matildom, ¾elim ti puno sreæe, Elza.

To, kako je onda Idriz zalo¾io Elzinu ma¹inu i skuckao jo¹ ne¹to novaca pa platio Elzi
sprovod s vijencem od ru¾a, to, kako je na taj sprovod do¹ao iz Kranjske i Elzin stari
otac, klesarski radnik, i to kako se na tom sprovodu pojavio i Elzin skretnièar, pijan
kao majka zemlja, i kako je na tom sprovodu ridao i psovao Idrizu, majku tursku
pokvarenu, to, kako je toga skretnièara Idriz poslije sprovoda opet oborio poda se i
kako bi mu tada zubima grkljan prerezao da ga nisu spasli drugi, to kako je stari
klesar samo ¹utio i ¹utio i gledao mraèno preda se i poslije sprovoda jednostavno uzeo
Matildu za ruku i poveo je na stanicu, to kako je krhnuo Idriza te¹kom klesarskom
rukom po sljepooèici i odmah ga prevrnuo na zemlju kad mu je Idriz rekao da je on
spreman i da ima namjeru o¾eniti se Matildom, to kako se onda poslije tog udarca
Idriz podigao sa zemlje i gledao o¹amuæen kako stari i Matilda odmièu niz ulicu; to
kako se razbila ELEGANCIJA kao lutka od gipsa, to, kako se dalje Idrizova ¾ivotna
kaplja valjala kroz glib od tog Elzinog sprovoda pa do ¹upa, sve to od Elzinog
sprovoda pa do ¹upa slu¹ao jo Rafo Kabiljo samo napola, sve to od sprovoda pa dalje
bilo mu je mutno i rastegnuto kao kroz suze, i gazda-Rafi Kabilju zaista su se otkidale
od crvenih birta¹kih kapaka dvije suze. Bilo je Rafi Kabilju jetkotu¾no, i bilo ga je
nekako pred tim gnjilim Idrizovim sepetom kostiju i sasu¹enog mesnog pletiva, pred
tom Idrizovom kantom ukrvavljenih bljuvotina i suza, stid svoje salovite ¹ije i trbuha
ototonjenog meðu krake, bilo ga je stid ove èetvoroklasne birtije s pelinkovcima i
pripekama i burgundcima i konjacima po rafama ovdje u prvoj klasi, bilo ga je stid i
one sisate i kuljave i guzate i prosijede Estere za ¹ankom na kome iz staklenki miri¹u
kisele paprike i krastavci i suho gu¹èije meso. "Za¹to da se stidim?" prekorio se onda
gazda Rafo u sebi. "Jesam li mu kriv ja? A zar ga nisam i ja mogao svr¹iti vako ko
Idriz da..." i tu se gazda Rafo Kabiljo nakostrije¹io pred svojom pro¹lo¹æu, tu mu je
odjedanput izi¹ao pred oèi onaj san u kome je Esterin otac Mordo Pinto s tankih
visokih ljestava u svojoj gvo¾ðariji izasipao ¾ute dinare iz vreæe.

Nije taj san pritiskivao Rafu Kabilja obuæara samo kad ga je sanjao: prave su muke
poèele poslije! Èinilo se Rafi Kabilju da mu taj san govori: - ovako je i ovako! a on,
nesreæni Rafo, on je tvrd i tup kao balvan i ni¹ta ne shvaæa ¹ta mu taj san kazuje.
Pripio mu se uz mozak taj san i danima mu ispija svaku misao nedoumicama kao
pijavica sisaljkama, a Rafo ne mo¾e da smisli ni¹ta. A usvrdlalo mu se u glavu:
"Odgonetni ga, Rafael, taj san, ako si majstor, i ¾ivjeæe¹ pod druga zvijezda."

"Ti da ga zaprosi¹ Estera od Mordo? ti? sa ovaj èekiæ? Mordo Pinto ima kapital,
udaæe Estera za neka manufaktura! Ti??? Ti si budala!" prikivao je tada Rafo nalèe
na neèije pete i uprav progutao gorku pljuvaèku, kad uleti u baraku ¹egrt Davo:

- Gazda! eno umro Pero Pastrma!

Bacio je Rafo èekiæ, iskoèio iz barake i uletio a krèmu Pere Pastrme preko puta svoje
barake. U birtiji Pere Pastrme svijet se nabijao na pult. Izdigne se Rafo na prste: Pero
Pastrma sjedi na stolici, èelom je pao po pultu, a s glave mu spao mrk lojav fes.

- Da nije prepio? -pita neko u tajcu.

- Nije. Ja sam vidio kako se preklopi po pultu. Pipali smo ga. Ohladio se.

Taj Pero Pastrma dr¾ao je tu birtiju preko trideset godina. Kod njega su pili kasapi i
zelenari i opanèari, sve crne pijanice, posao mu je i¹ao dobro i uvijek jednako, ali
kapitala Pero Pastrma nije iz te birtije izbio, nego je umro jo¹ u mirnodopskim
èak¹irama. ®ivio je sam sa ¾enom Anu¹om. Anu¹a je bila jalova, jalov se Peri èinio
cijeli svijet, trijeznio se nije nikada, pola je piæa naplaæivao a pola toèio onako,
zabadava. I prerezala ga rakija kao britva. Oti¹ao mu je Rafo na sprovod kao kom¹iji i,
vraæajuæi se sa sprovoda, oèu gdje neko reèe:

-Anu¹a ka¾e da æe prodati Perinu birtiju. A ¹ta ima prodati: ono ne¹to hastala i klupa,
ono malo srèe i nekoliko pletara rakije.

Tu noæ javljali su se veæ prvi pijevci, a Rafo se od znojne nesanice prevrtao u du¹eku
u svojoj sobici pod Lipama, krekale su mu u u¹ima te rijeèi, èekao je da svane. Oti¹ao
je rano izjutra Anu¹i i pitao je za cijenu. Po¹ao je onda u svoju baraku, a u¹ao Mordi
Pinti, i èinilo mu se nekako na pragu Pintine gvo¾ðarije da gazi kroza san. Prièao je
starom Mordi svoje èekiæanje i svoj strah kao ocu i molio ga da mu posudi pare da
kupi Pastrminu birtiju, a èinilo mu se da tra¾i Esteru.

- Pametnooo! - razlijevao je stari Pinto kavu u fild¾ane. - Znam da ga danas od èekiæ

nema egzistencija. Ali ako misli¹ ko Pero Pastrma, onda bolje umri sa èekiæ! Iz ona
birtija more¹ izvuæi kapital, ako zna¹! Ljudi su se danas ucrvali ko æenifa. Neko ga
pije od sirotinja, neko od dosada, neko od bolest, neko od sevdah, neko od mamurluk,
neko od apetit, svak svoje zna. Ti mora¹ gledati kako piju svi, ali ti ne smije¹ okusiti ni
kap! I: rakija ne smije¹ davati na veresijaaa! Razapni svoja mre¾a ko pauk i èekaj! On
æe prodati gaæe sa stra¾njice i donijeæe ti pare. I, sa cijeli svijet mora¹ lijepo: kad ti
ga osuje majka, ne smije¹ se ni poèe¹ati! Jer dinar je dinar! Svaèiji je dinar jednak:
dinar ga nije ni Srbin, ni Hrvat, ni Musliman, ni Jehudija, ni mu¹ko ni ¾ensko, dinar
je, fala bogu, ravnopravan. I svaki dinar mora¹ èuvati ko oko u glavi. Gledaj, dinar
nosi garancija za ¾ivot: na jedna strana pi¹e mu TURA, a na druga JAZIJA! Dinar
more sve! Dinar je, bog oprosti, bog: sve ga more, kad ga ima¹, a kad ga nema¹, jedi
zemlja! I ovo zapamti: sa sirotinja ga mora¹ vrlo fino, jer dinar bje¾i od sirotinja i leti
ga do bogata¹ pravo u zube! Ako se bude¹ dr¾ao ti principi, onda æe ti letiti dinari u
usta ko èele u ko¹nica! Znam, pametan si i ¹tedljiv. Evo! I sretno ti bilo!

- Tek onda ga je meni puklo pred oèi, ¹ta mi kazuje onaj san! - èinilo se nekako gazda-
Rafi iz sa¾aljenja da pred Idrizom Æeifoviæem treba zaba¹uriti ovu pretilu
èetvoroklasnu birtiju, pa se lupio dlanom po èelu. - Tek onda!

Nikad niko ne bi mogao Rafi Kabilju izbiti iz glave da on tome svom snu ima
zahvaliti sve, jer sve je kasnije teklo u njegovom ¾ivotu onako kako je tajnovito teklo
u tom suu. Kupio je od Anu¹e Pastrminu birtiju, i svijet mu je odmah navalio na
èestitanje. Prodao je baraku svom kalfi Avramu za bagatelu, skinuo je Pastrminu staru
ispranu firmu i metnuo novu, sjajnocrno prebojenu, s bijelim slovima:

RAFO KABILJO

NARODNA GOSTIONICA

Slu¹ao je Rafo Pintine principe trepæuæi oèima, a sve je mislio: "Daj ga ti meni pare,
znam ga ja te principe bolje od tebe!" I èinilo mu se nekako da misli: "Daj mi ga,
Mordo, tvoja Estera, pljujem ti ga ja na pare i birtija i sve!"

San je Rafi rekao da æe biti i to. Esteri se zaista Rafo Kabiljo zabu¹io nozdrvama i
ustima u prsa, kao nekad ¹to je bilo iza njegovih trepavica, i srkao nozdrvama njezin
znoj mlad i èist i sladak, srkao je u tom znoju Esterinu krv i du¹u, srkao i trabunjao:
"Du¹a, Esti, du¹a tvoja volim, a pljujem ga na tvoj miraz!"

Bilo je to kad su se otkrila pronevjerenja u novoosnovanoj Zemljoradnièkoj banci.

Ostale su prazne prostorije te banke, i u njih je Rafo preprtljao iz Pastrmine birtije, a
preprtljale su s njime i opanèarske i zelenarske i kasapske pijanice, ali je sad Rafo
uredio posebnu prostoriju i za finije goste. Tek sada je posao kliznuo kao po loju
Svijet je lokao, vidio je Mordo Pinto da Rafo izbija iz rakije kapital, a Jehundinke iz
najfinijih kuæa poèele su ¹aptati da Rafo ima najljep¹e oèi i zube u cijelom gradu.
Pinto mu je dao Esteru. Estera je bila jedinica, i donijela mu dvije stotine pedeset
hiljada miraza. Kupio je onda Rafo Kabiljo ovu dvospratnicu, prvi sprat je iznajmio
doktoru Draganu Katièiæu za advokatsku kancelariju, u najgornjem se nastanio on, a
dolje je preselio radnju. Iza kuæe u ba¹ti nad Glomoæankom podigao je hladnjake,
nije nikad smetnuo s uma princip: svaèiji je dinar jednak! I povukao je sa sobom u
novu birtiju i kasape i finije goste, a onda je uredio evo ovu prostoriju u kojoj piju i
najfiniji ljudi. To je prva klasa. A finiji piju u toj tamo sobi. To je druga klasa. A onu
onamo sobu nadogradio je Rafo do zida nad Glomoæankom, a ulazi se u nju kroz
ba¹tu iza kuæe, u toj tamo sobi nad Glomoæankom loèu opanèari i seljaci i hamali
Hrndelji i Kljakani i Deliæi i Krnjaci. To je treæa klasa za onoga ko sjedi. A èetvrta
za onoga ko stoji. Tako se ¹ale mu¹terije.

- ©ta æe¹, dragi Idriz, takav ga je danas princip! - izdrelji gazda-Rafo Kabiljo oèi,
uvuèe glavu u ramena i raskrili ruke nad Idrizom Æeifoviæem.

RAFO A. KABILJO

PRIPEKA U®IÈKI KAJMAK PELINKOVAC

DELIKATESE NARODNA GOSTIONA

Pokajao se noæas gazda-Rafo Kabiljo zbog te svoje preksinoænje ispovijedi Idrizu

Æeifoviæu iza spu¹tenih roleta. "Bogamu. ko da sam ga bio pijan!" Dva dana i dvije
noæi daje on tom Idrizu Æeifoviæu besplatnu ¾deranciju i lokanciju, a taj Idriz
Æeifoviæ stovario mu se eno mrtavpijan, i to gdje? U drugu klasu, meðu finije goste, i
pao glavom po stolnjaku i pu¹e nozdrvom u èikobernicu, a iz usta mu se cijedi
gustobjelièasta slina kao iz padavièara. "I kome sam se ja ispovijedo?! ©ta se tu ja
pekmezim? Dosta ¾aljenja! Propalica jedna! Da je on èovjek od po¹ten zanat, ne bi
mi tu kvario posao. I ko æe ga sad odlijepiti od moj lokal?! I jo¹ æe napraviti i meni
¹kandal..."

Pi¹ti iz Merdanovih piskova u drugoj klasi pjesma skiktava i vriskava, pjesma

te¹koslatka i ljekovita kao rakija, grgara nepresu¹no kroz grlo Rafine birtije, grlo
duhanom i rakijom naklano, i lije¾e po svim dupljama Rafine birtije kao
slatkomastan zalogaj, jer otvorena su sada sva vrata: vrata iz "prve klase" u "drugu" i
iz "druge" u "treæu i èetvrtu". Krisnuo je tamo negdje u treæoj Omer Kriliæ, kao
furuna iz magle, popao je poluoku ispred sebe i ubatrgao u drugu klasu, meðu finije
goste, ugledao je uvelu æelu Idriza Æeifoviæa na stolnjaku kao bundevu pa se
dobatrgao do Idriza i polijeva ga po æeli iz poluoke. Plju¹ti rakija po uveloj Idrizovoj
æeli i èikobernici, ali Idriz le¾i kao umlaæen èovjek u grabi

- Ko majka zemlja! - kovrèa nad preklanim Idrizom Omer Kriliæ svoju gnjilu crnu
kosu po èelu, ¾mirka po finijim gostima u drugoj, rastegao je sivo gumeno lice kao
da sanja i iskreveljio crno gnojno zubalo.

Nije lo¹ iznutra taj Omer Kriliæ kad otvori srce, ali je pogan kao krmak, i kralj je sviju
propalica u ovom planinskom kotlu. Po zanimanju je on konobar, natkonobar,
najsposobniji natkonobar, ali je iz svakog posla izjurivan, i za njega vi¹e nema mjesta
nigdje, jer boluje od rakije kao od raka, sav je iskiseljen u rakiji, i rakija mu
prokapava iz oèiju kao ¹to mu kapa ona druga bolest dolje, a sve to nakalemio mu je
konobarski fah. ®ivi sada Omer Kriliæ s jednom svojom davnom ljubavi, s jednom
sobaricom u svrati¹tu Ilije ©uljiæa, koja se sirota nakon mnogo godina opet dovukla
iz svijeta kao iskucana kuja, uhvatila se, zaèudo, ta sobarica za Omera Kriliæa
utopljenièki, ide s drugima na sobu i daje Omeru iz toga ceha za rakiju. Doderava
Omer Kriliæ crne uglancane konobarske pantalone, podgrijava se u ovoj oktobarskoj
drhtavici rakijom i ulazi u zimu bez kaputa, u truloj ko¹ulji s konobarskom leptiricom
pod vratom.

- Ko æuskija! - polije opet iz poluoke Omer Kriliæ Idriza Æeifoviæa, a onda se

zaka¹lje, i izvali se iz njega hrakotina kao pile iz jajeta i razlijepi se ba¹ po koljenu
finijeg gosta Ra¹ida Gluhaniæa.

Finiji stalni gost Ra¹id-efendija Gluhaniæ, POMODNA MANUFAKTURNA

RADNJA, nasadila se na ¹iroku stra¾njicu za susjednim stolom "sa svojim dru¹tvom",
s finijim stalnim gostom Abazom Rakljiæem, KROJA©KI SALON, i s finijim
stalnim gostom Jakub-efendijom Prheljiæem, TRGOVINA MJE©OVITE ROBE.
Pred tim trima zagrijanim potpuhanim ak¹amluèarskim firmama le¾ala je, sito i
podatno, na pladnju nasred stolnjaka, meza od suhog divljeg patka i vla¹iækog sira i
kisele paprike i kiselih krastavaca s usaðenim èaèkalicama, osjeæalo se da je sve to
narezano dugim tankim svijetlim no¾em, a rakija se ¾utjela u èa¹icama kao dinja.

"To fakat nije skupo", i fakat je da se te tri firme kupe tako oko toga "fakat solidnog
ak¹amluka" svaku veèer veæ nekoliko godina, otkako su im se ra¹irili poslovi i
rasplastile stra¾njice. "Solidno". Oni bi mogli ak¹amluèiti i u prvoj klasi, kad bi htjeli.
Ali neæe! Ovako im je "u svom dru¹tvu", u drugoj klasi, slaðe i komotnije. Razjarena
rakijskom jarom, sujedièava i vodooka Trgovina Mje¹ovite Robe psovala je milu
majku Matanu Gare¹iæu, sada¹njem naèelniku i VELETRGOVINI, jer ga je ta
naèelnièka Veletrgovina, èisto iz osvete, uhvatila i globila zbog ¹verca kahve, i
Trgovina Mje¹ovite Robe dignula je kvrgavi prst, obazrijela se da je ko ne slu¹a i rekla
da vrlo dobro zna i da neæe zaboraviti kako je Veletrgovina ¹vercala gaz na vagone.
Svijetloæelavi, podlojeni, modro-crveni Krojaèki Salon znojio se i topio kao loj na
tavi, uzrigivalo mu se misliti ni¹ta nije mogao. Pomodnoj Manufakturnoj Radnji
caklilo se masno volovsko èelo, nadra¾eno i razgicano ¾agrile su joj se vidrine oèi,
Pomodna Radnja jedva je èekala da se Mje¹ovitoj Robi makar na èas zaklope labrnje,
pa da ugrabi prièati odande gdje se Mje¹ovita Radnja umije¹ala, to jest, kako je
gospoðicu Vlatku, kad joj je Pomodna Radnja pokazivala svilene èarape, Pomodna
Radnja uhvatila za ruku, a ruka joj je mekana kao kadifa ... kad se najedanput u tom
kadifastom nadra¾ivanju razlijepila Pomodnoj Radnji po koljenu crna ugnojena
hrakotina Omera Kriliæa, kralja sviju propalica.

Pomodna Manufakturna Radnja d¾ilitnula se sa stolice i opalila Omeru Kriliæu takvu

¹amarèinu da je odjeknulo kroz sve èetiri klase Rafine birtije. Omeru Kriliæu iskrivila
su se usta i zadrhtala mu brada, zanjihao se car propalica od tog Manufakturinog
¹amara na tankim konobarskim nogama i raspotegnuo poluokom da krhne
Manufakturu po glavi, i prsnula bi poluoka po masnom volovskom Manufakturinom
èelu, ali je doletio Rafin konobar Hamza Piljiæ i uhvatio Omera Kriliæa za ruku i oteo
mu poluoku, pa ga zgrabio za tur i jaku i poèeo gurati u "èetvrtu klasu" ...

"Eno ga!" pomislio je gazda-Rafo. "Sve je ovo meni od onaj Idriz Æeifoviæ! Taj
èovjek je meni donio nesreæa u lokal, donio nesreæa, donio nesreæa..." zacrvenio se
gazda-Rafo po vratu, zaiglièao ga je znoj pod ko¹uljom i gledao je Idriza Æeifoviæa:
pu¹e i sad nozdrvom u èikobernicu.

- Uh, majku ti tvoju, platiæe¹ ti meni taj ¹amar! - zavraæa glavu Omer Kriliæ, u lijetu
pod crvenim ruèetinama Hamze Piljiæa konobara. - Bocnuæu ja tebe di si najmek¹i!

Proletio bi tako pod Hamzinim rukama Omer Kriliæ i kroz èetvrtu klasu u mrak i
liptavicu, ali je uprav iza vrata u drugoj klasi skoèio Fehimbeg Ljudeviæ i oteo Hamzi
iz ruku Omera Kriliæa, pa ga je te¹kom kratkom rukom splja¹tio kao mu¹emali fenjer
za svoj sto, za kojim je sjedio s Dervom Merdanom, ekscarem harmonika.

- Pusti me, Fehime, da mu oèi izbijem! - uhvatio je opet Omer Kriliæ bocu s
Fehimbegova stola, ali je Fehimbeg Ljudeviæ jednom rukom prikovao bocu za sto, a
drugom je pritisnuo Omera Kriliæa po tjemenu i pribio ga na stolicu.

- Sidi! Ni jedne! Pij! - nalio je onda Fehimbeg Ljudeviæ Omeru Kriliæu ¹pirita u
svoju èa¹u.

Fehimbeg Ljudeviæ veæ godinama ne pije rakije, jer je ne osjeæa. Njemu se mora
mije¹ati èisti ¹pirit s vodom. I to: tri dijela ¹pirita, jedan dio vode. Fehimbeg Ljudeviæ
cijelog svog vijeka dru¾io se s tim Merdanima i Kriliæima, jer je i sam bio propalica.
Neki vrag je u njemu bio jo¹ dok je puzao i toga vraga nije mogao da spr¾i ni ¹pirit.
Tukao se u osnovnoj ¹koli s uèiteljem, zbog tih tuènjava gruhao ga otac Fadilbeg
¹akama u rebra, i Fehimbeg je jedva jedvice svr¹io tu jednu jedinu ¹kolu, a braæa su
mu Huseinbeg i Avdibeg prvi ljudi, Huseinbeg TRGOVlNA ZEMALJSKIH
PROIZVODA, te¾ak sto dvadeset i sedam kila, a Avdibeg doktor medicine i narodni
poslanik, i eno ih sad obojica sjede u prvoj klasi s Tonom Ba¹karadom, vlasnikom
Banke, vlasnikom ¹uma i Pilana, vlasnikom Tvornice ©pirita, vlasnikom Racionalnog
Marvogojstva i Svinjogojstva, samim Gospodinom Bogom s Eksportakademijom.
Fehimbeg Ljudeviæ odijelio se od braæe Huseinbega i Avdibega veæ davno, ne
nazivaju jedan drugom ni merhaba kad se sretnu u èar¹iji, i svijetu se tako nekako èini
da nisu braæa. Fehimbeg Ljudeviæ nije nikad ni¹ta radio, njemu se nekako èinilo da
ne rade ni drugi oko njega, prazno i dosadno bilo mu je u ovom planinskom kotlu
cijeli ¾ivot, prodavao je komad po komad æaæevine i lumpovao s tim Kriliæima i
Merdanima, s kapelnicima i sviraèicama, ali je na tim lumperajima samo ¹utio. Svali
tako Fehimbeg Ljudeviæ svoju zbijenu slotu mesa na stolicu, oko njega je rusvaj, a on
samo ¹uti i pije ¹pirit i progovori samo onda kad naruèuje piæe, i to samo onda kad
naruèuje drugome, jer njegovo piæe i mjeru znaju svi birta¹i i to mu piæe donose
odmah èim sjedne u birtiju. Mora da je Fehimbeg Ljudeviæ veæ dognjio, iako je
naoko kao saliven od kremena, jer mu iz obraza izbija modra crnina, crnina gusta i
trula, i èini se tako nekako kao da Fehimbegu Ljudeviæu u crnim oèima praska
zapaljen æumur i da mu iz tih æumurasih oènih furuna li¾u prozirnomodri plamenovi
¹pirita i da mu ti plamenovi obgaraju dvije crne èupave obrve kao dvije strehe nad
oèima. Dopija Fehimbeg Ljudeviæ posljednju kuæu. Prije tri i po mjeseca prodao je tu
kuæu eno onom Gluhaniæu, Pomodnoj Manufakturnoj Radnji, a s tim se Gluhaniæem
igrao u djetinjstvu and¾aiza, i taj je Gluhaniæ bio nekad neka protuha, ali se kasnije
nekako spametovao i poslije prevrata prodavao seljacima pazarnim danima no¾eve i
svirale na jednom sanduku pod D¾amijom, a sad dr¾i Pomodnu Manufakturnu
Radnju i kupio je posljednju Fehimbegovu kuæu za sto pedeset hiljada dinara. Od tih
sto pedeset hiljada dinara ostalo je Fehimbegu jo¹ samo sedam hiljada, i uz tih sedam
hiljada dinara ide s Fehimbegom Dervo Merdan, ekscar harmonika, kao ¹ipka uz
bubanj. Zajedno spavaju u svrati¹tu Ilije ©uljiæa i zajedno piju. Fehimbeg Ljudeviæ
pogleda u nabijenu raspla¹æenu stra¾njicu Pomodne Manufakturne Radnje, pogleda u
crveni obraz Omera Kriliæa i pomisli: "Da skoèim Gluhaniæu i da ga popadnem za
onu stra¾njicu i za jaku pa da od njega napravim tovar mesa na ovom podu! Ali
mani!" Fehimbeg Ljudeviæ ma¹i se u d¾ep od pantala, izvadi hiljadarku, zovne
prstom konobara Hamzu Piljiæa i ¹apne mu na uho:

- Ciloj birtiji podaj nek pije koje god ko piæe pije!

Dervo Merdan zasvira. Ekscar harmonika povije se po svojoj harmonici, i prolije mu

se po toj olinjaloj raspuhanoj mje¹ini slap duge "umjetnièke" kose, slap kose
uma¹æene i gnjidave, prolije se taj slap Merdanove kose kao ¹kaf blatnjave vode, a
ispod ekscarevih dugih tankih sasu¹enih prsta zaklokoèe iz piskova pjesma. Sav se
zgrèio sviraèki ekscar i hoèe iz harmonike da iza¾me one muèaljive glasove ¹to ga
pritajeno skriveni godinama izjedaju iznutra kao jetke kapi na dnu crijeva, hoæe
ekscar harmonika da upaljenim jagodicama prstiju isi¹e te muèaljive glasove iz
piskova kao ¹to se si¹e krv iz rana ustima, ekscar sada svira sebi, naslonio je uho na
harmoniku i èeka te pritajene glasove da briznu, a umjesto tih glasova èuje kako mu
oglodana harmonika frfljavo ispuhuje, i èuje kako mu rasklimani piskovi drveno
klopoèu. Doðe Merdanu da razguli tu mje¹inu na rukama kao na konjskim repovima,
Merdan skoèi i zamahne harmonikom da je splja¹ti o pod, a Omer Kriliæ uhvati ga za
ruke i svali ga s njome na sto, preklopi se Dervo Merdan po stolu trbuhom preko
harmonike, prevrnu glavom Fehimbegov ¹pirit, i rasu mu se "umjetnièka" kosa po
stolu kao gnjila metla.

- I ti si svoje odsvirala, harmoniko, majku ti tvoju! - rida Dervo Merdan kao ¾ena,
preklopljen po svojoj raspuhanoj èetvororednoj harmonici i gu¹i se u prolivenom
¹piritu, u suzama, u kosama. - Harmoniko, kurvo izdrpana, ja te vi¹e neæu moliti! U
Glomoæanki æe¹ ti meni noæas plivati! A ja æu umrijeti s ovim u sebi!

Ostao je Dervo Merdan bez kapele, i bez ¾ene, i bez gaæa, i bez zuba, kao ¹to æe na
koncu konca ostati i bez te dotrajale harmonike. U njegovom fahu kurva je bila ona
¾ena i onaj sviraè koji su prodavali svoje meso i svoju pjesmu i koji su iz te prodaje
izbili kapital. Cica je bila kurva ne zato ¹to se prodavala jo¹ prije nego se za Merdana
udala. Prodavala se jer je morala. Nego je bila kurva zato ¹to se udala za njega kad su
po njegovoj harmonici plju¹tale banke kao ki¹a i kad su njemu gosti lijepili ðurðe po
èelu. Nije bila kurva ni zato ¹to se vodala s drugima iz gusta kad se za njega veæ
udala, jer i to je morala. Nego je bila kurva zato ¹to se od njega preudala za pare. Jer
ako je Dervo Merdan bio ru¾an i stra¹an kao prikaza, ako je on bio tankokost i
ka¹ljucav i ¾lipav i krezub, onda je i taj s kojim je Cica od njega kidnula bio æelav, i
s vratom uraslim u ramena, i s bijelom nabuhlom trbu¹inom od piva, i s patkovim
stopalima, i s nogama iksericama, i Merdan "pozitivno" zna koliko je mogao taj Cicin
Novi, toliko je sigurno mogao i on, i Cica je s tom nakazom kidnula sigurno ne iz
gusta, nego mu se prilijepila uz kesu i sad se opet sigurno voda s drugima iz gusta, a
ekscar harmonika sigurno æe i ove zime opet spavati u svojoj logi na Poturima, opet
na goloj podnici, opet bez ikakve pokrivke, grijaæe se danju ¹piritom dok u
Fehimbega teèe para, a noæu æe u svom brlogu bez furune raskravljivati modre nokte
nad gasnom kantom, u kojoj æe opet donositi ¾eravice u lugu iz ®abljakove pekare, i
cvokotaæe opet nad tom kantom... ali... cvokotati neæe, jer u trideset i petoj godini
nema vi¹e nijednog zuba, nema èime da se ujede za usnu do krvi... Dervo se Merdan
digne s harmonike izlomljeno i di¾uæi se ugleda svoju sliku u birtijskom prozoru.

Stijestila se oktobarska noæ vani i priti¹æe masnim ugarenim dlanovima d¾amove na

Rafinoj bitiji, ogleda se u tim d¾amovima, suznim i preznojenim, Rafina birtija i u
tom ogledanju utekla je u noæ, gleda se Dervo Merdan, ekscar harmonika u tim
d¾amovima, siv i razbaru¹en, i èini mu se da stoji vani, u noæi, u ledenom mije¹anju
voda i mrakova, sam. Èovjek je kao d¾am, jer odjedanput cikne i prsne kao d¾am, ali
d¾am mutan i slijep, jer kroz taj d¾am niko nikom u trbuh ne vidi, niko nikom ne
mo¾e svog droba noktima izvratiti i reæi: evo, ovakav je! i svog srca iznijeti na dlanu
i reæi: evo, ovako je!

- Daj mi tu harmoniku, majku joj njezinu! - dohvati Dervo Merdan harmoniku sa stola
i zabaci kaji¹e preko ramena, zatitra¹e mu prsti po piskovima kao jezièasti ¾uti
plamenovi, daje stara Merdanova harmonika sve od sebe, uvukao se Merdan sav u nju
kao u ¾enu i zgrèio se u njoj i ¹apæe joj u usta rijeèi mutnobula¾njive, rijeèi
mraènotrabunjave, a iz harmonike se pjesma zakocenula kao plaè. Pi¹ti iz harnmonike
ta pjesma mrtvosamotnièki i ispire iz èovjeka podmukle sugnojice kao voda iz fiksija,
grgara kroz sve èetiri klase Rafine birtije sveuta¾ivo kao rakija...

Grgara Rafina rakija iz debelih pletarskih grliæa, Fehimbeg Ljudeviæ èasti cijelu
Rafinu birtiju, nalijeva iz pletara u oke i poluoke i gazda-Rafo Kabiljo, i Estera, i
Hamza Piljiæ konobar, i Me¹ko Atijas koji toèi u treæoj-èetvrtoj, nalijevaju svi, i opet
ih je malo. Toèi gazda-Rafo Kabiljo i kradomice pogleda Idriza Æeifoviæa: Idriz
Æeifoviæ, obuæar, nesreænik, jo¹ pu¹e nosom u èikobernicu. "A ipak ga je taj Idriz
sreæan! Ja ga mislim: ovaj Idriz donio mi nesreæa, a on meni donio sreæaaa!" misli
gazda-Rafo i toèi i toèeæi se smijulji na prosijedu Esteru i miluje joj oèima kulje,
skaèe iz pletara rakija i skaèe iz ugljenih gazda-Rafinih oèiju ¾ut slap dinara kao iz
peæine, upio se gazda Rafo kao memla i u duvarove, i u podove, i u dim, i u rakiju, i u
krv, i u damare, i udara iz svega kao miris iz le¹ine, isplazio je masnu modru jezièinu,
srojavaju se dinari kroz rakijsku maglinu i ulijeæu u razjapljeno gazda-Rafino
¾drijelo u kovitlacima kao pèele u ko¹nicu ...

Fehimbeg Ljudeviæ èasti noæas cijelu Rafinu birtiju, i znao je Hamza Piljiæ konobar
kome neæe biti ispod èasti Fehimbegovo èa¹æe~nje, a ako je kome moglo biti ispod
èasti, onda nije bilo ispod èasti Hamzi Piljiæu da Fehimbegu zaraèuna i to, ali u
treæoj i èetvrtoj ispod èasti nije bilo nikome sigurno.

Zazinula je treæa-èetvrta ovamo u drugu i iz druge èini se t~reæa-èetvrta kroz

rakijsku maglinu kao duplja, i vidi se kako se u toj duplji valjaju i prejahuju
sa¾vakane meze kao crvi po ugnojenoj strvini, a u tom valjanju meza kljuèaju
polokane rakije i plivaju po tom kljuèanju do prstiju popu¹eni èikovi kao u pljuci.
I¹èa¹æavali su jedan drugoga u treæoj-èetvrtoj Zajko Hrndelj i Pavurda Kljakan i
©efikan Krnjatak i Me¹a Deliæ Zaæeram, hamali, nalili se Rafine rakije kao ¾ivine i
istresli sve svoje nadnice Me¹ki Atijasu, gazda-Rafinom roðaku s Esterine strane, koji
toèi tu u treæoj-èetvrtoj. Upravo su se njih èetvorica podigli da krenu, kad donese
Me¹ko dvije oke ljute i spusti ih na hastal.

- Evo! Fehimbeg èasti!

Popade Zajko Hrndelj jednu oku i iz treæe-èetvrte duplje ubatrga s tom okom u drugu
klasu. Tra¾i Zajko oèima Fehimbega i hoæe tom okom da èasti njega. Ali je
Fehimbeg ba¹ maloprije izi¹ao iz Rafine birtije da pusti vodu, ljulja se sada vani
Fehimbeg Ljudeviæ naliven ¹piritom na mrtvoj èar¹iji pred vratima Rafine birtije i
ljuljajuæi se pu¹ta vodu, ljulja se ¾uta bognlampa nad cestom i pu¹taju vodu niska
katranasta nebesa, i ta voda klopara po katranastoj policijskoj kabanici. Ljulja se
Zajko Hrndelj u drugoj klasi, podriguje i razgleda: Fehimbega nema. Dobatrga Zajko
Hrndelj do vrata prve klase i razgleda po prvoj: s Gospodinom Bogom gazda Tonom
Ba¹karadom mezeti u æo¹ku prve, za sastavljenim stolovima, mnogoglava dru¾ina, a
jedna æela rumeno zapaljena i lojavo rastopljena okrenuta je leðima Zajki. "Da nije
ono Vejsil ©krgiæ?" prevali se Zajki Hrndelju onaj Vejsil ©krgiæ u droba kao ljigav
te¾ak gmaz, ¹to ga nekoliko puta noæas izbljuvava. A taj mu se ©krgiæ-gmaz opet
uvlaèi u unutricu, ostaje mu sluzava repina u grlu i dra¾i opet na bljuvanje. Razraste
se pred Zajkinim oèima rumena lojava æela kroz birtijsku maglinu, batrga Zajko
prema toj æeli, zaobilazi je izdaleka kau vuk ovcu...

Gospodin Bog Tono Ba¹karad, vlasnik Banke, vlasnik ¹uma i Pilana, vlasnik Tornice
©pirita, vlasnik Racionalnog Marvogojstva i Svinjogojstva, sto èetrdeset kila te¹ki vo
¹vicarac s Eksportaikademijom, vratio se sinoæ iz jedne evropske kupke. Sluèajno se
noæas samo naèas svratio gazda-Rafi Kabilju, ali ga je tu ugledala i zaustavila sto
dvadeset i sedam kila te¹ka Veletrgovina Zemaljskih Proizvoda, Huseinbeg Ljudeviæ,
brat Fehimbega propalice, a onda je do¹ao Muharemaga Trtica, veletrgovac, onda je
za njihov sto prenio svoju rakiju i mezu Vejsil-efendija ©krgiæ, Trtièina desna ruka;
onda je do¹la Veletrgovina Ko¾e, gazda Risto Èamuga, onda drugi brat Fehimbega
propalice, Avdibeg Ljudeviæ, doktor medicine i narodni poslanik, onda Milo¹
Stojkoviæ, takoðe doktor medicine, zvani Lepi, sa svojom zaruènicom Melèom
Vuèetiæ, magistrom farmacije, onda doktor Dragan Katièiæ, advokat, zet Tone
Ba¹karada, s gospoðom, a poslije se skupilo oko sastavljenih stolova jo¹ nekoliko
sasvim sivih liènosti. Gospodin Bog Tono Ba¹karad èastio je noæas sve te Kilograme
i Velefirme i Naslove piæima i delikatesama prema liènim ukusima u èast te èinjenice
¹to je u kupkama izgubio ravno trinaest kila, ali je Gospodin Bog pio samo kiselu
vodu. Tono Ba¹karad izgubio je u kupkama taèno trinaest kila, dakle sad ima ravno
toliko koliko ima Huseinbeg Ljudeviæ. Uprav je nalijevao sebi kiselu vodu, a
Huseinbegu dingaè, i uprav je izgovorio kako su sad on i Huseinbeg vr¹njaci po
kilogramima, iako ne po godinama, kad je odjedanput zastao i pogledao povrh æele
Vejsila ©krgiæa... Vejsil-efendija ©krgiæ prislonio je pod stolom svoj list uz nogu
gospoðe Katièiæ. Èuo je da je Katièiæka vrlo mekana, ali nikako nije bio na èistu da li
ta Katièiæka reagira na njegov list ili ga uop¹te ne osjeæa i pritisnuo je malo-malo
jaèe, kad je opazio pogled Gospodina Boga povrh svoje glave i okrenuo se. Zajko
Hrndelj glavinjao mu je iza leða i uprav se nadnosio nad njegovu æelu, kad se ©krgiæ
okrenuo i na¹ao se tako sa Zajkom Hrndeljom licem u lice.

- ©ta je? ©ta hoæe¹? -prasnulo je iz masnocrvene ak¹amluèarske Vejsil-efendijine

nju¹ke.

- Jjja se, evo, Vejsil-efendija ©krgiæu, i noæas nallloko... ¹¹¹to ne bi?!... zzza svoje
pppare! - ¹krgutao je Zajko Hrndelj kutnjacima nad ©krgiæevom nju¹kom, i èinilo se
da æe iz njega ¹trcnuti kljuè ... - Kkka¾i mi, Vejsil-efffendija, je li ti i sad ¾¾¾ao
moje dice onnako ko danas?
Danas popodne, kad je Vejsil-efendiji, Trtièinom knjigovoði, do¹ao da naplati istovar
bra¹na, Vejsil-efendija je Zajki rekao:

- Hoæe¹ jo¹ i na veresiju! A i ovo æe¹ polokati! Je li ja da ti vodim raèuna o djeci?!

- Mar¹! gubi se otale, èuje¹ li! - stidi se Vejsil-efendija da s takvim tipovima javno
dolazi u doticaj, stisnuo zube i ¹ake i soptao na Zajku prigu¹eno ...

- E kad tti nije ¾ao, evo! - i Zajko Hrndelj krhne debelom okom rakije Vejsil-efendiju
©krgiæa po lubanji tako jako da je staklo frcilo do pod ¹i¹e i po fla¹ama, na rafama, za
¹ankom.

Evo koga si pred njegovu smrt za srce ujjjio! - riga Zajki vrela jara iz usta, sti¹æe
Zajko odbijen - grliæ u ruci i gleda kako se sa stolice spuzava na pod Vejsil ©krgiæ
krvav i onesvije¹ten. Zakovitla se pred Zajkom mnogoglavi mesni koloplet, vri¹te u
tom kolopletu ¾ene i pr¹e ¾enske kose, osjeti onda Zajko kako mu prosvira kraj uha
pivska fla¹a doktora Stojkoviæa i ugleda kako se u tom kolopletu uspravlja gazda
Tono Ba¹karad, kao medvjed, i vadi iz d¾epa revolver...

Zajko Hrndelj zdrpi ©krgiæevu stolicu i preko stola raznese gazda-Tonu po glavi.

Pomaèe se Rafina birtija u dubinama i zaurla, prvu klasu i zagrokta kao divlji krmak
Pavurda Kljakan i u tom skakanju otisnu u taj koloplet drugu Fehimbegovu oku,
bubnu ta oka Fehimbegova brata Avdibega Ljudeviæa u prsa, uletje¹e za Pavurdom
Krnjatak i Zaæeram, ¾idnu Krnjatak stolicu u ¾arulju, i mrak nastade u Rafinoj
birtiji, proguli se Krnjatak iz mraka:

- Me¹a! dr¾i vrata! Pavo, Zajkane, vamo za ¹ank!

Leti kroz mrak Krnjatkovih i Me¹inih i Zajkovih i Pavurdinih ruku srèa s Rafinog
¹anka i gruha muklo po kolopletu mesa oko gazda-Toninog stola i muk cikæe po
lubanjama, po stolu, pod tom pr¹tavom srèom sto dvadeset i sedam kila Huseinbega
Ljudeviæa, svaljeno za stolom, priti¹æe gospoðicu Melèu Vuèetiæ kao mora,
Muharemaga Trtica zavukao se pod sto, opkoraèio je lijevom nogom doktora Dragana
Katièiæa i uvalio gospoði Katièiæ petu ravno u dlake meðu nogama, a doktoru
Katièiæu na¹la se jedna ruka u pljuci u æo¹ku, Omer Kriliæ, kralj propalica, razapeo
se na vratima izmeðu druge i èetvrte klase, dodao mu je Dervo Merdan ekscar jednu
pletaru iz treæe-èetvrte duplje, i Omer je otiskuje kroz mrak u Pomodnu
Manufakturnu Radnju i Trgovinu Mje¹ovite Robe i Krojaèki Salon; Idriz Æeifoviæ jo¹
pu¹e u èikobernicu, - sve se to ukazalo kad je sijevnulo zelenkasto, a onda su se opet
sastavili mrakovi i vani i u Rafinoj birtiji. ®ida vani balvane u ledenom mije¹anju
voda i mrakova mrka konopèasta nebeska ruka, tre¹te nebesa i tresu se d¾amovi na
Rafinoj birtiji, ¾idaju hamalske Krnjatkove i Me¹ine i Pavurdine i Zajkanove ruke sve
¹to dohvate na mesni koloplet Kilograma i Velefirma i Naslova u mraku.

- Evo vako... Krh! evo vako... bub!

- Joooj, maaajko moja!...

- ...evo vako... krh, krh! evo vako... krh, krh, krh! ... bub, pras, ciiik!
- Joooj, ubi me, aaah, majko moja!...

Gazda-Rafo Kabiljo sakrio se pod ¹ank i polegao po Esterinim kuljama, cvokoæe i

zagrcava se i ¹apæe:

- Znao sam ga ja, Esti, znao da æe meni pasirat ova nesreæa èim sam vidio ona
propalica Idriz Æeifoviæ...

Zavagnuo se vani pred birtijom Fehimbeg Ljudeviæ, ustavio malo vodu, zazinuo i
slu¹a ...