Sistemi Za Prijem Bocnih Sila PDF

UNIVERZITET U NOVOM SADU
Građevinski fakultet Subotica
MENTOR: KANDIDAT:
dr Danica GOLEŠ, dipl.građ.inž. Strahinja MITRIĆ, M20/2017
SISTEMI ZA PRIJEM BOČNIH SILA

- Seminarski rad iz predmeta MONTAŽNE BETONSKE KONSTRUKCIJE -
Subotica, 2018.
Montažne betonske konstrukcije šk. 2017/2018 Seminarski rad
SADRŽAJ:
1 UVOD ........................................................................................................................................................3
1.1 KRUTI RAMOVI ...................................................................................................................................3
1.2 KONSTRUKTIVNI ZIDOVI ................................................................................................................................ 3
2 OSNOVNA RAZMATRANJA ..........................................................................................................4

2.1 KRUTI RAMOVI .............................................................................................................................. 4
2.1.1 Raspored montažnih elemenata ...................................................................................... 4
2.1.2 Klasifikacija .......................................................................................................................... 5
2.2 KONSTRUKTIVNI ZIDOVI ............................................................................................................... 6
2.2.1 Podela na lamele ................................................................................................................ 6
2.2.2 Klasifikacija .......................................................................................................................... 7
3 SEIZMIČKI PRISTUP PROJEKTOVANJA SISTEMA OTPORNIH NA BOČNE
SILE...............................................................................................................................................................9
3.1 KRUTI RAMOVI .............................................................................................................................. 9
3.1.1 Mehanizmi nelinearne bočne deformacije ...................................................................... 9
3.1.2 Kinematička razmatranja ................................................................................................. 10
3.2 KONSTRUKTIVNI ZIDOVI ............................................................................................................. 11
3.2.1 Kinematička razmatranja ................................................................................................. 12
3.2.2 Mehanizmi nelinearne bočne deformacije .................................................................... 13
4 PROJEKTI U PRAKSI .................................................................................................................... 14
4.1 KRUTI RAMOVI ............................................................................................................................ 14
4.1.1 Elementi sistema ekvivalentnih monolitnim konstrukcijama izvedenih bez
prednaprezanja ........................................................................................................................... 14
4.1.2 Elementi sistema ekvivalentnih monolitnim konstrukcijama izvedenih naknadnim
naprezanjem kablova sa adhezijom ........................................................................................ 19
4.1.3 Sistemi sa spojnicama ..................................................................................................... 20
4.2 KONSTRUKTIVNI ZIDOVI ............................................................................................................. 21
4.2.1 Sistemi sa spojnicama ..................................................................................................... 23
5 VEZE MONTAŽNIH ELEMENATA ............................................................................................ 27
5.1 KRUTI RAMOVI ............................................................................................................................ 27
5.1.2 Zglobni čvorovi .................................................................................................................. 33
5.2 VEZE KONSTRUKTIVNIH ZIDOVA ................................................................................................ 34
6 DVOJNI SISTEMI ............................................................................................................................. 37
6.1 Uopšteno ............................................................................................................................... 37
6.2 Kompatibilnost pomeranja i duktilnosti konstrukcija dvojnih sistema .......................... 39
7 ZAKLJUČAK ...................................................................................................................................... 41
LITERATURA ...................................................................................................................................... 42
Student: Strahinja MITRIĆ 2/42

SISTEMI ZA PRIJEM BOČNIH SILA
1 Uvod
Primena inovativnih ideja za izvođenje konstruktivnih veza prefabrikovanih elemenata i naknadnim
eksperimentalnim analizama izvedenih montažnih konstrukcija, rezultirala je značajnim napretkom
prefabrikovane betonske industrije u seizmički aktivnim regijama Sveta u protekle dve decenije.
Primera radi, na Novom Zelandu prefabrikovani beton se koristi za izvođenje krutih ramova još od
1980-ih. Kao i kod drugih konstruktivnih sistema, glavni izazov prilikom upotrebe prefabrikovanih
betonskih elemenata za izvođenje sistema za prijem bočnih sila je pronalazak istovremeno ekonomski
opravdanih i praktičnih sredstava povezivanja montažnih elemenata, a u cilju obezbeđivanja
odgovarajuće krutosti, čvrstoće, stabilnosti i kapaciteta za prijem bočnih uticaja. Projektom bi trebalo
predvideti takve performanse konstruktivnog sistema usled kojih bi se obezbedile minimalne prsline i
oštećenja prilikom izlaganja relativno čestim zemljotresima srednje jačine, te da sistem ima dovoljan
kapacitet za prijem bočnih sila zemljotresa velike jačine, kako ne bi došlo do urušavanja objekta.
Pored toga je i jednako važno da montažni sistem ima prednosti u odnosu na druge konstruktivne
sisteme kako sa ekonomski opravdanog aspekta, tako i sa praktičnog stanovišta. Efikasan projekat,
prefabrikacija i montaža prefabrikovanih elemenata koji čine sistem za prijem bočnih sila zavisi od
nekoliko faktora:
• pristup projektovanju
• horizontalne i/ili vertikalne veze
• pouzdanost veze
• trajektorija unutrašnjih sila i 3-dimenzionalna kinematika sistema
• temeljna podkonstrukcija
Uopšteno, sistemi za prijem bočnih sila izvedeni od montažnih ili montažnih/prednapregnutih
betonskih elemenata su ili kruti ramovi ili konstruktivni zidovi. Dvojni sistemi, u kojima su ova dva
sistema kombinovana za prijem bočnih sila u istom pravcu su mogući, ali takvi sistemi su nedovoljno
ispitani. Uobičajeno je, posebno u regijama niske i srednje seizmičke aktivnosti, kombinovati krute
ramove ili konstruktivne zidove paralelno sa nosećim ramovima.
1.1 Kruti ramovi
Kruti ramovi su čest izbor zbog svoje inherentne prostorne fleksibilnosti. Ramovi imaju prednosti nad
sistemima zidova zato što u njima dolazi do disipacije energije u više područja i kao takvi su dovoljni.
Glavni izazov prilikom upotrebe krutih ramova je dimenzionisanje greda i stubova kako bi se
obezbedila kontrola relativnih bočnih pomeranja između etaža prilikom zemljotresa. Ova kontrola je
posebno potrebna kada objekat sadrži elemente koji nisu projektovani za prijem velikih međuspratnih
pomeranja.
1.2 Konstruktivni zidovi
Prefabrikovani konstruktivni zidovi pružaju odličan omotač za niske poslovne i industrijske objekte,
relativno su laki za proizvodnju, dugotrajni, efikasni po pogledu konstrukcije i energije. Velika bočna
krutost i deformabilnost prilikom uticaja bočnih sila ih čini veoma poželjnim za kontrolu međuspratnih
bočnih pomeranja prouzrokovanih zemljotresima, minimalizujući konstruktivna oštećenja. Pored
otpora na bočne sile, pružaju i estetski zadovoljavajuću fasadu, vatro-otpornu barijeru i potporu za
termoizolaciju, što ih čini poželjnijim izborom investitora i projektanta. Konstruktivni zidovi mogu
pronaći primenu kod konstrukcija čije potrebe funkcionalnosti i nosivosti omogućavaju integrisanje

zidova u konstruktivni sistem, preferiran su izbor kod objekata gde je bezbednost glavni činilac
projekta. Troškovi povezani sa gubitkom poslovanja, oštećenja opreme i konstruktivnih oštećenja
tokom zemljotresa srednje jačine su postali glavni kriterijum, s’ obzirom na to da su procene posledica
nanete štete tokom nedavnih zemljotresa širom Sveta i zaustavljanje poslovanja i proizvodnje
oštećenih industrijskih i poslovnih centara prekomerne. Takav trošak je često uporediv, ako ne i veći,
od troškova konstrukcije. Trenutno se razvijaju konstruktivni sistemi koji za zadatak imaju da
obezbede ne samo životnu sigurnost, već i prevenciju štete na konstrukciji.
2 Osnovna razmatranja
2.1 Kruti ramovi
2.1.1 Raspored montažnih elemenata
Slika 1 prikazuje raspored prefabrikovanih montažnih elemenata i položaj veza koje se mogu koristiti
za izvođenje krutih ramova u seizmičkim područjima. Grede, stubovi i greda-stub krstasti elementi se
mogu prefabrikovati i povezati na gradilištu na nekoliko načina. U većini slučajeva, elementi greda se
povezuju putem in situ izlivenih čvorova bilo na mestu suticanja greda i stubova ili unutar raspona
greda. Sandučasti(školjkasti) gredni elementi i stubovi se primenjuju kada nosivost kranova
ograničava upotrebu drugih prefabrikovanih elemenata. Montažni betonski stubovi se mogu povezivati
na krajevima ili na međurasponu putem otvora za ankere ili ne-kontaktnim nastavcima šipki
upotrebom otvora sa žljebovima.
Slika 1. Raspored montažnih betonskih elemenata krutog rama [1]

2.1.2 Klasifikacija
Kruti ramovi se u konstrukciji raspoređuju tako da obezbede otpornost na bočne uticaje u jednom ili
dva pravca. Ramovi ukrućeni u jednom pravcu se izvode sa ili bez tačkasto oslonjenih greda u
poprečnom pravcu, a čija je glavna uloga da primaju gravitaciona opterećenja. Ukoliko se kruti ramovi
u jednom pravcu izvode po obodu objekta, moraju se predvideti i poprečne grede kako bi se
obezbedila neophodna stabilnost rama u ravni. U zonama visoke seizmičke aktivnosti ramovi ukrućeni
u dva pravca su češći izbor, pošto svaki stub, kao i temelji, učestvuju u prijemu bočnih sila u oba
pravca. Osim prijema bočnih sila, prednost prostornih ramova je u tome što inercijalne sile nastale u
dijafragmama imaju kraći tok do stubova, koji ih preuzimaju. Otpornost na bočne sile elastičnim
ponašanjem ramova se može omogućiti prednaprezanjem ili upotrebom mekog čelika za armiranje, ali
u većini ramova dolazi do nelinearnog odgovora zbog razvoja prslina u gredama, stubovima i
čvorovima, pa se projektom mora predvideti očekivana degradacija krutosti uzrokovana pojavom
prslina.
Slika 2. Klasifikacija sistema prefabrikovanih betonskih krutih ramova [1]
Sistemi sa nelinearnim ponašanjem mogu biti grupisani u dve glavne kategorije:
1) Sistemi ekvivalentni monolitnim
Ovi sistemi su projektovani tako da simuliraju ponašanje kovencionalnih in-situ armiranobetonskih ili
prednapregnutih betonskih konstrukcija u pogledu krutosti, čvrstoće, duktilnosti i karakteristika
disipacije energije. Ekvivalentnost između prefabrikovanih i monolitnih sistema bi trebalo odrediti
eksperimentalnim putem. Prefabrikovani sistem se smatra ekvivalentnim monolitnom ukoliko su
pomeranja u granicama od 80-120% u odnosu na monolitni identičan sistem i ako disipacija energije
prilikom drugog ciklusa opterećenja nije manja od 80% dobijenih rezultata na identičnom monolitnom
sistemu. Kod sistema ekvivalentnih monolitnim omogućava se razvoj plastičnih zglobova u prethodno
odabranim zonama ramova. Te zone su dimenzionisane da budu duktilne, u zavisnosti od zahtevane
lokalne duktilnosti. Druge zone i elementi konstrukcije su predimenzionisani kako bi uvek bili u
granicama elastičnog odgovora i na taj način izbegli razvijanje neočekivane i nepoželjne reakcije.
Glavna prednost sistema ekvivalentnih monolitnim je u tome što se mogu projektovati u skladu sa

standardima datim za konvencionalno izvedene betonske sisteme u seizmičkim područjima. Kod ovih
sistema, kapacitet duktilnosti sistema zavisi od neelastičnih deformacija i kapaciteta duktilnosti
kritičnih zona plastičnih zglobova. Kapacitet duktilnosti sistema varira od početnog, odnosno
nominalno elastičnog do potpuno duktilnog sistema.
2) Sistemi sa spojnicama
Ovi sistemi su projektovani tako da se nelinearno ponašanje razvija na predodređenim čvornim

vezama na osnovu prethodno određenog mehanizma nelinearne deformacije. Kod sistema sa
spojnicama, svi elementi su namerno predimenzionisani kako bi se obezbedila pojava nelinearnih
deformacija samo u čvorovima. Hibridni(HYBRID) i Rotirajući(ROCKING) sistemi su dva sistema sa
spojnicama sa značajnim razlikama po pitanju karakteristika bočnih pomeranja usled bočnih sila.
Prefabrikovani hibridni ramovski sistemi predstavljaju tehnologiju seizmičke otpornosti novijeg datuma,
i smatraju se jednim od najboljih sistema otpornih na bočne sile. Hibridni sistem omogućava brzinu i
jednostavnost izvođenja kao kod čeličnih konstrukcija, trajnost i masivnu gradnju kao kod betonskih
konstrukcija, a seizmičke performanse superiornije u odnosu na oba sistema usled sposobnosti za
samo-centriranje nakon značajnog seizmičkog uticaja, što rezultuje minimalnim ili nikakvim
rezidualnim bočnim pomeranjima. Rotirajući sistemi se ponašaju nelinearno elastično usled povratne
elastične sile omogućene kablovima za prednaprezanje. Razlika između rotirajućih i hibridnih sistema
je u tome što prednaprezanje omogućava otpornost na momente savijanja isključivo na mestu
spojnica. Disipacija energije kod rotirajućih sistema je posledica loma pritisnutog betona na
ekstremnim krajevima spojnica. Neki prefabrikovani betonski sistemi sa slabim čvornim vezama,
izvedenim uglavnom zavarivanjem ankera i suvim postupkom, mogu se smatrati granom sistema sa
spojnicama.
2.2.1 Podela na lamele
Ograničenja u nosivosti krana često zahtevaju podelu konstruktivnih zidova na lamele. Zidovi mogu
biti podeljeni horizontalno, vertikalno ili u oba pravca. Horizontalne veze se svesno izvode kao čvrste
veze kako bi minimalizovale relativna pomeranja između panela zidova. Vertikalne veze, s’ druge
strane se mogu izvoditi tako da obezbede fleksibilnost i disipaciju energije, u nekim slučajevima se
svesno izvode predimenzionisane kako bi obezbedile monolitno ponašanje.

Slika 3. Lameliranje zidnih panela [1]
Slika 4. Klasifikacija sistema zidova prema mehanizmima prijema bočnih sila u ravni [1]
2.2.2 Klasifikacija
Otpornost na bočne sile prefabrikovanih betonskih zidova se može omogućiti na tri načina,
uklještenjem zidova u temeljnu konstrukciju, uparivanjem putem greda ili drugim specijalnim
sredstvima i obrtanjem. Uklješteni zidovi se odupiru momentu savijanja, koji se razvija usled bočnih
sila, savijanjem. Upareni zidovi se odupiru momentu savijanja usled bočnih sila induvidualnim
savijanjem zidova i parom normalnih sila. Zidovi koji se obrću se odupiru bočnim silama preko para
sila koje se javljaju usled ekscentriciteta između gravitacionog opterećenja i reakcije veze zida i
temelja. U nekim slučajevima, zidovi koji se obrću mogu biti prednapregnuti kablovima bez adhezije
kako bi se povećala otpornost na momenat savijanja. U većini zidova ne dolazi do razvoja linearno-
elastičnog odgovora, usled pojave prslina u zidovima, ipak induvidualni zidovi u sistemu se mogu
idealizovati sa linearno-elastičnim karakteristikama kada se u proračun ubaci i degradacija krutosti
uzrokovane pojavom prslina.
Sistemi konstruktivnih zidova sa nelinearnim karakteristikama se mogu podeliti u dve grupe:
1) Sistemi ekvivalentni monolitnim
Ovi sistemi su projektovani tako da simuliraju ponašanje kovencionalnih monolitno izvedenih
konstrukcija u pogledu krutosti, čvrstoće, duktilnosti i karakteristika disipacije energije. Zidovi ove
kategorije se izvode tako da je nelinearno ponašanje konstrukcije rezultat razvoja plastičnih zglobova
u odabranim zonama, uglavnom u blizini ili na samoj bazi zida, te zone se projektuju da zadovolje
očekivane zahteve duktilnosti. Duktilnost sistema se kreće od početnog, odnosno nominalno
elastičnog do potpuno duktlinog sistema. Prednost ovakvih sistema je u tome što mogu da prate
preporuke date standardima za izvođenje monolitnih betonskih sistema zidova.
2) Sistemi sa spojnicama
Ovi sistemi su projektovani tako da se nelinearno ponašanje izaziva na predodređenim čvornim
vezama na osnovu prethodno određenog mehanizma nelinearne deformacije. Tri čvorna sistema su
opisana ispod.
Prvi sistem se sastoji od zidova projektovanih za limitirano duktilno ponašanje, u ovakvom sistemu
veza između prefabrikovanih betonskih zidnih panela je takva da ravni značajno smanjenje krutosti i

nosivosti postoje između susednih panela. Ovakav tip konstrukcija ima široku primenu na Novom
Zelandu u tzv.„tilt-up“ konstrukcijama, uglavnom visine do tri etaže. „Tilt-up“ je tehnika građenja i
izvođenja konstrukcija. Ovom metodom, betonski elementi se izvode u horizontalnom položaju na
prethodno izbetoniranoj površini u blizini objekta i nakon nege betona, se odižu pod nagibom u
vertikalni položaj i podupiru dok se preostali elementi ne ugrade. Ova tehnika se razlikuje od
prefabrikovanja u tome što se elementi izlivaju na samom gradilištu, čime se eliminiše granica gabarita
elementa nametnuta transportom.
Slika 5. Primer „tilt-up“ tehnike [3]
Slika 6. Primer „tilt-up“ tehnike [4]

Tilt-up konstrukcije su predviđene za elastično ili limitirano duktilno ponašanje. Postoje i limitirani
duktilni zidovi u kojima je armatura koja prolazi kroz vezu zid-temelj predviđena da popusti i omogući
disipaciju energije. Glavno razmatranje kod ovakvih zidova je efekat smicanja na ponašanje, koji može
da dovede do priklještenja i rezultuje velikim permanentnim bočnim deformacijama, smicanje se
minimalizuje kada gravitaciono opterećenje bude veće od sile zatezanja šipki koje prolaze kroz vezu,
što omogućava samostalno centriranje u ovom posebnom slučaju.
Drugi sistem sa spojnicama je sistem hibridnih zidova koji uz pomoć elemenata za disipaciju energije
u vidu mekog čelika, čeličnih U profila kao sprava za uparivanje, itd. i kablova za prednaprezanje bez
adhezije omogućavaju mehanizam koji se samostalno centrira i eleminiše rezidualna pomeranja
tokom zemljotresa.

Treći sistem sa spojnicama je izveden zidovima koji se obrću, kod kojih je nelinearno ponašanje
rezultat razmaka između temelja i zida. Ponašanje zidova koji se obrću je nelinearno elastično, ovakvi
sistemi takođe imaju karakteristike samostalnog centriranja kao i hibridni, ali nemaju taj kapacitet
disipacije energije.
3 Seizmički pristup projektovanja sistema otpornih na bočne sile
3.1 Kruti ramovi
Nivo projektovane bočne sile zavisi od kapaciteta bočne deformacije sistema i karakteristika disipacije
energije. Relativno velike bočne sile, istog reda kao i sila potrebnih za izazivanje linearno-elastične
reakcije sistema, su izbor za krute ramove čiji je kapacitet nelinearne bočne deformacije nizak.
Suprotno, bočne sile manje od onih potrebnih za linearno-elastičnu reakciju sistema, mogu se
primeniti prilikom projektovanja ramova velikog kapaciteta nelinearne bočne deformacije putem
kinematički prihvatljivog mehanizma.
Slika 7. Mehanizmi nelinearne bočne deformacije krutih ramova [1]

3.1.1 Mehanizmi nelinearne bočne deformacije

Identifikacija mehanizma nelinearne bočne deformacije tokom projektovanja omogućava određivanje

kritičnih zona krutih ramova u kojima dolazi do otkaza i tako omogućava projektovanje veza
elemenata u zonama projektom predviđenim za sprečavanje otkaza. Razvoj nelinearnih deformacija
potrebnih da zadovolje propisana pomeranja ramovskog sistema uzrokovana zemljotresom se
omogućava koncentracijom obrtanja u kritičnim zonama rama. Kod ramova sistema ekvivalentnih
monolitnim sistemima, koncentracija rotacije se razvija u zonama plastičnih zglobova, dok kod sistema
sa spojnicama do koncentracije rotacije dolazi u kritičnim čvorovima. Tri moguća prihvatljiva statička
mehanizma nelinearne bočne deformacije krutog rama ekvivalentnog monolitnom su prikazana na
slici 7. Slični mehanizmi se mogu razviti u sistemu krutih ramova sa spojnicama. Napomena je da sva
tri mehanizma zahtevaju razvoj plastičnih zglobova pri dnu stuba. Iz ovog razloga, nastavljanja
stubova putem preklopa armature u bazi stuba se ograničavaju samo na ramove projektovane za
elastično ponašanje. Za sisteme koji zahtevaju nelinearno ponašanje, prvi nivo stubova bi trebalo ili
izvesti in-situ ili postaviti u temeljne čašice kako je to prikazano na slici 1.
3.1.2 Kinematička razmatranja
Opisani mehanizmi nelinarnih deformacija prikazuju nelinearna bočna pomeranja kao rezultat
koncentracije rotacije u kritičnim zonama ramova. Kod armiranobetonskih i prednapregnutih
prefabrikovanih betonskih elemenata ovo obrtanje je upareno sa aksijalnim izduženjem elementa
usled pomeranja neutralne ose od središta elementa ka ekstremno pritisnutom vlaknu. Slika 8.
prikazuje kinematičke efekte grede kao komponente rama. Komponenta rama se pomerila izuzetno
van granica proporcionalnosti tako da su elastične deformacije neznatne. Očigledno, došlo je do
izduženja usled pomeranja neutralne ose u dve kritične zone grede. Nekontrolisano izduženje
komponente monolitnog rama je duplo veće od onog izračunatog kinematičkim mehanizmom
deformisane komponente monolitnog sistema zbog akumuliranja osnog izduženja usled obrnutih
cikličnih opterećenja. Kod prednapregnutih ramova očekivano je da će dobijena sila usled
prednaprezanja umanjiti akumulaciju osnog istezanja izazvanog obrnutim cikličnim opterećenjima u
kritičnim zonama. Kod sistema sa spojnicama, akumulacija osnih istezanja je zanemarljiva zbog
povratne elastične sile naknadno prednapregnutih kablova bez adhezije potrebnih za izvođenje
čvorova.
Slika 8. Osno izduženje grede usled pomeranja neutralne ose [1]

Slika 9. Posledice osnog izduženja grede krutog rama [1]

Efekti koje izduženje grede uzrokuje kod višebrodnih višespratnih ramova su kompleksni. Na primer,
izduženje prvog nivoa(sprata) je ograničeno stubovima usled stepena fiksiranja od strane temelja.
Zadržavanje izduženja će uzrokovati silu pritiska u gredama prvog nivoa, što će povećati njihov
kapacitet savijanja i smanjiti raspon između greda i stubova. U najgorem slučaju, spoljašnji stubovi,
kao i neki unutrašnji koji se nalaze bliže spoljnoj strani kod višebrodnih ramova, razviće plastične
zglobove kao na slici 9. Razvoj takvih plastičnih zglobova je uglavnom zanemaren kod mehanizama
nelinarenih bočnih deformacija jer se ovi mehanizmi zasnivaju na linijskim modelima. Na nivoima
iznad prvog, veličina izduženja grede će uglavnom biti istog reda kao i izmereno izduženje ispitanih
komponenti veze greda-stub. Kinematika krutih ramova uslovljava određena odstupanja prilikom
projektovanja kako bi se na odgovarajući način dimenzionisali detalji naleganja prefabrikovanih
betonskih tavanica i detalji veze panelnih sistema.
Relativno velike seizmičke sile su potrebne kako bi se obezbedio linearno-elastični odgovor
konstruktivnih zidova, zidovi sistema projektovanog za linearno-elastično ponašanje ne zahtevaju
posebne detalje armiranja. Primena linearno-elastičnog sistema je izbor ukoliko se tokom faze
planiranja projekta jedna od sledećih situacija razvije:
1) Pouzdana otpornost sistema na smicanje pređe onu zahtevanu standardima kako bi se obezbedilo
elastično ponašanje
2) Izrazito neregularna konfiguracija objekta usled koje mehanizam nelinearne deformacije sastavljen
putem razvoja plastičnih zglobova ili koncentrisanog obrtanja zglobova, ne može da se zahteva

3) Momenat savijanja usled bočnih uticaja vetra je veći od seizmičkih sila potrebnih za elastično
ponašanje. Ovo je slučaj visokih zgrada u regijama niske ili srednje seizmičke aktivnosti i velike
izloženosti vetru
4) Upotreba prefabrikovanih betonskih sistema ima veoma ograničen kapacitet duktilnosti. Neki
prefabrikovani sistemi pokazuju neadekvatno ponašanje kada se opterete preko granice elastičnosti.
Upotrebu ovih sistema treba ograničiti za objekte projektovane na elastično ponašanje.
Nelinearno ponašanje konstruktivnih sistema može imati prednosti u mnogim situacijama. S’
ekonomskog aspekta, nelinearni sistemi zahtevaju manju otpornost na seizmičke sile i momente
savijanja prilikom projektovanja. Ovi sistemi su pogodni kada se neke od sledećih situacija dogode
prilikom projektovanja:
1) Objekat ima redak raspored konstruktivnih zidova, čime se smanjuju troškovi izvođenja temelja
2) Projektovani momenat savijanja usled manjih seizmičkih sila je veći od bočnih uticaja vetra
3) Prefabrikovani sistem simulira ponašanje konvencionalnog monolitnog sistema i ima adekvatan
kapacitet duktilnosti
4) Izabrani sistem je sistem sa spojnicama i ima adekvatan kapacitet nelinearne deformacije
3.2.1 Kinematička razmatranja
Prisustvo ploče može uzrokovati nenamerno uparivanje zidova, posebno u slučaju kada su zidovi
izvedeni jedan pored drugog sa malim razmakom između. Takvo uparivanje može rezultovati
razvojem sila većih od očekivanih i uzrokovati oštećenja ploče.
Slika 10. Nenamerno uparivanje zidova [1]

3.2.2 Mehanizmi nelinearne bočne deformacije

Objekti izvedeni sistemima nelinearnih karakteristika bočnih deformacija, zahtevaju razvoj dopuštenog
prostornog mehanizma nelinearnih bočnih deformacija tokom početnih faza projektovanja. Slika 11.
prikazuje nekoliko mehanizama nelinearnih bočnih deformacija sistema prefabrikovanih konstruktivnih
zidova.
Slika 11. Mehanizmi nelinearne bočne deformacije prefabrikovanih sistema konstruktivnih zidova [1]

4. Projekti u praksi
4.1 Kruti ramovi
Veći deo prefabrikovanih betonskih krutih ramova je izveden u Japanu i na Novom Zelandu. Najbolje
smernice za projektovanje su izdate upravo u ove dve zemlje Arhitektonski Institut
Japana[Architectural Institute of Japan (2000)] i Centar za Napredno Inženjerstvo Novi Zeland[Centre
for Advanced Engineering (1999)].
4.1.1 Elementi sistema ekvivalentnih monolitnim konstrukcijama izvedenih bez prednaprezanja
1) Element prefabrikovane grede koji se ugrađuje između stubova
Raspored prefabrikovanih ili prefabrikovanih delimično prednapregnutih elemenata za formiranje
donjeg dela greda je prikazan na slikama 12 i 13.
Prefabrikovani elementi greda se oslanjaju na stub i nakon ugradnje tavanica, u gornju zonu tavanica i
greda, kao i u čvorovima se postavlja armatura, nakon čega se pristupa betoniranju čvorova i gornjeg
sloja greda i tavanica. Ovakav sistem se može kombinovati sa prefabrikovanim ili in-situ izvedenim
stubovima, pritom montažni stubovi mogu biti punog ili sandučastog poprečnog preseka. U slučaju
sandučastog preseka, prilikom betoniranja čvorova, potrebno je prethodno izliti šupljinu stuba.
Podužna armatura prefabrikovanih stubova se ankeriše u dnu stubova preko otvora za armaturu.
a) pristup sidrenja sa kukama
b) pristup sidrenja sa ankerisanjem podužne armature

Slika 12. Element prefabrikovane grede oslonjen na stub [1]

Suprotno sidrenju armature metodom savijanja šipki u čvorovima je prepuštanje donje zone podužne
armature u čvorovima[slika 12. b)]. Napomena je da ovakav pristup ima široku primenu u Japanu
prilikom izvođenja ramova ukrućenih u dva pravca. Potencijalni problem ovog sistema je taj što se
razvoj plastičnih zglobova odvija između prefabrikovane grede i izlivenog betona u jezgru čvora. Ipak,
temeljni laboratorijski testovi izvedeni na Novom Zelandu su pokazali da nema vertikalnih pomeranja
između kraja prefabrikovane grede i stuba, ako se greda osloni na 30mm zaštitnog sloja betona.
Slika 13. Primer iz Japana: izgled greda nakon postavljanja tavanica i gornje zone armature (F.
Watanabe)
2) Element prefabrikovane grede kroz koju prolazi stub
Prefabrikovane grede se izvode tako da se protežu od međuraspona do bližeg međuraspona, te se
kao takve ugrađuju preko stubova i element kompleksno armiranog čvora je njihov sastavni deo.
Prefabrikovana greda se oslanja na prethodno montirane ili izlivene stubove, čije prepuštene podužne
šipke prodiru kroz vertikalne otvore na gredi i protežu se iznad gornje ivice prefabrikovane grede.
Otvori na gredi su perforirani sa žljebovima i izlivaju se nakon pravilne ugradnje. Šipke stuba se
preklapaju u žljebastima otvorima narednog stuba kako je to prikazano na slici 15.
Slika 14. Prikaz elementa grede kroz koji prolazi stub [1]

Slika 15. Detalj veze stub-stub preko otvora sa žljebovima [1]

Prepuštene šipke prefabrikovane grede se preklapaju na međurasponu ili se nastavljaju zavarivanjem
ili mehaničkim spojnicama u in-situ izvedenom čvoru, a nakon ugradnje tavanica i gornje zone
armature, izliva se završni sloj tavanice. Grede je moguće prefabrikovati u potpunosti sa gornjom
zonom armature, što je pogodno za ivične grede, gde se na taj način izbegava upotreba oplate.
Stubovi narednog sprata se pozicioniraju iznad grede preko otvora sa žljebovima ako su
prefabrikovani ili uobičajenim načinom armiranja, ukoliko se izvode na gradilištu.
Slika 16. Ugradnja grede upotrebom privremenih plastičnih cevi kao vođica (J. Restrepo) [1]

3) Prefabrikovani T ili + elementi

Raspored montažnih elemenata oblika T ili krstastih prefabrikovanih elemenata, čak i duplo-krstastih
prefabrikovanih elemenata je prikazan na slici 17. Kod ovakvog rasporeda, podužne šipke stubova se
povezuju putem otvora sa žljebovima kao i u prethodno navedenom sistemu, kao i izvedene veze
čvorova greda na međurasponima. Prednost ovog sistema je u tome što omogućava obimnu upotrebu
prefabrikovanog betona i eliminiše proces armiranja kompleksnih detalja na samom gradilištu.
Negativna strana je to što ovako prefabrikovani elementi imaju veće težine i iziskuju razmatranje
nosivosti kranova.
Slika 17. Krstasti ili T element [1]

4) Prefabrikovani sandučasti(školjkasti) elementi
Na slici 18 prikazani su kruti ram i tavanica sistema koji se sastoji od prednapregnutih prefabrikovanih
U-greda. Prefabrikovane školjke su prednapregnute U-grede koje ostaju ugrađene nakon izlivanja
armiranobetonskog jezgra i ponašaju se kompozitno sa armiranim jezgrom kada se izlože drugim
opterećenjima u završenoj konstrukciji i uglavnom nisu povezane armaturom sa jezgrom grede ili
stuba. Hrapava unutrašnja površina školjke se smatra dovoljnom da obezbedi pouzdanu vezu sa
izlivenim jezgrom. Povremeno, u grede se ugrađuju uzengije ili kuke kako bi se povećala otpornost na
smicanje. Ovaj način izvođenja kompozitnih greda se koristi kod više-etažnih krutih ramova. Kod
ovako izvedene konstrukcije, tokom snažnih zemljotresa, u gredama se moraju razviti plastični
zglobovi. Slika 19 prikazuje duktilan ram koji se izvodi upotrebom U-greda. Postoje sumnje u
sposobnost ovako izvedene kompozitne konstrukcije da se ponaša kao duktilan kruti ram, navodeći da
može doći do prskanja betona na krajevima grede usled diskontinuiteta. Ipak, ispitivanja su pokazala
da tokom žestokih seizmičkih opterećenja postoji tendencija da se plastični zglobovi šire duž
izbetoniranog jezgra U-grede usled pucanja veze, stoga se rotacija plastičnih zglobova ne koncentriše
na krajevima grede i nema pojave nepoželje zakrivljenosti. Veoma je važno tokom izvođenja očistiti
površinu školjkastih greda, kako bi se razvila koherentna veza između jezgra i školjke. Uočeni su
otkazi greda na konstrukcijama usled neostvarene koherentne veze zbog nepravilno očišćene
površine.

Slika 18. Sistem ekvivalentan monolitnom sistemu 4 (D. Bull) [1]
Slika 19. Primer konstrukcije izvedene sistemom 4 na Novom Zelandu (J. Restrepo) [1]

4.1.2 Elementi sistema ekvivalentnih monolitnim konstrukcijama izvedenih naknadnim

prednaprezanjem kablova sa adhezijom
Iako je disipacija energije kod ramova izvedenih naknadnim prednaprezanjem kablova u kritičnim
zonama relativno mala, ponašanje usled seizmičkih dejstava nije neophodno inferiorno. Tokom Kobe
zemljotresa 1995. godine više od 150 prednapregnutih betonskih konstrukcija u zoni snažnih potresa
je ostalo neoštećeno tokom zemljotresa i samo 3 konstrukcije je pretrpelo ozbiljna oštećenja.
Ponašanje ovih konstrukcija je pokazalo glavne prednosti naknadnog prednaprezanja: povratno
izvijanje i momentalno primanje sila.
Sistemi ekvivalentni monolitnim konstrukcijama kod kojih se kritične veze izvode naknadnim
prednaprezanjem kablova sa adhezijom imaju široku primenu u Japanu i koristile su se na Novom
Zelandu 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Postoje dva sistema ugradnje elemenata koji se koriste:
1) Prefabrikovane grede naknadno prednapregnute koje se ugrađuju između stubova
Na slici 20 je prikazana ugradnja greda i stubova. Grede se prefabrikuju sa rasponom malo manjim
od čistog razmaka između stubova, privremeno se podupiru, zatim se razmak između grede i stuba
zaliva, praćen naknadnim prednaprezanjem kablova i zalivanjem kablova. Kod ovog sistema, plastični
zglobovi se razvijaju na mestu suticanja grede i stuba i disipacija energije se događa isključivo kao
posledica otkaza kablova. Plastični zglobovi se razvijaju u čvoru i gredi ka međurasponu kao
posledica otkaza veze kabla i betona oko kabla. Prisustvo ne-napregnute armature u prefabrikovanim
elementima grede može blago umanjiti prostiranje plastičnih zglobova kod montažnih konstrukcija u
odnosu na monolitne konstrukcije. Ispitivanja su pokazala da je ponašanje ovog sistema ekvivalentno
monolitnoj prednapregnutoj betonskoj konstrukciji i da se sistem može koristiti za izvođenje potpuno
duktilnih krutih ramova.
Slika 20. Detalj sistema ekvivalentnog monolitnom naknadno prednapregnutog sistema [1]
Na Novom Zelandu je preporuka da se naknadno prednapregnuti kablovi u gredama usidre u

završnom bloku izvan stuba, kako bi se izmestilo izbijanje napona van čvora grede i stuba usled
sidrenja.

2) Oslonjene prefabrikovane grede naknadno prednapregnute koje se ugrađuju između stubova

Grede se oslanjaju na kratke elemente koji prenose gravitaciona opterećenja na susedne stubove.
Grede se mogu izvesti prizmatičnog oblika ili sa žljebom na kraju, u zavisnosti od položaja kratkog
elementa i potom naknadno prednapregnuti. Stubovi ovakvog sistema su uglavnom jedne spratne
visine, i nastavljaju se putem mehaničkih spojnica ili otvorima sa žljebovima. Ovaj sistem je pogodan
kod konstrukcija predviđenih za nominalno elastično ponašanje, zato što je kinematički mehanizam
ovog sistema kompleksan usled prisustva kratkog elementa. Doći će do pojave velikih smičućih sila u
gredama kada se opterete preko granice elastičnosti.
Slika 21. Detalj sistema ekvivalentnog monolitnom naknadno prednapregnutog [1]
4.1.3 Sistemi sa spojnicama

Prednost sistema sa spojnicama, izvedenih nepovezanim kablovima za prednaprezanje, kod prijema
bočnih uticaja je razmatrana u poglavlju 2.1.2.
1) Hibridnii(HYBRID) sistem – Naknadno prednapregnuti elementi grede ugrađeni između stubova
Hibridni sistem je razvijen u SAD na Nacionalnom Institutu za Standarde i Tehnologiju(National
Institute of Standards and Technology). Kod ovog sistema, grede su povezane sa više-etažnim
stubovima putem naknadno prednapregnutih kablova bez adhezije koji prolaze kroz PVC cevi u
središtu grede i kroz stubove(slika 22.). Pre zatezanja kablova, razmak između grede i stuba se zaliva
betonom armiranim čeličnim vlaknima. Kablovi za prednaprezanje se zatežu do sile malo manje od
0,5fpu, gde je fpu predstavlja graničnu zateznu silu čelika za prednaprezanje. Ovakav način niže
zatežuće sile obezbeđuje da kabel za prednaprezanje ne pređe granicu proporcionalnosti pre nego
što obrtanje čvora ne dostigne 0,04 radijana. Za armiranje se koriste šipke od mekog čelika koje se
postavljaju pri vrhu i dnu grede, a potom zalivaju betonom. Svrha ovih šipki je da omoguće disipaciju
energije tako što dolazi do popuštanja prilikom zatezanja ili pritiska u zonama prekida šipki na mestu
veze grede i stuba. Količina armature mekog čelika i čelika za prednaprezanje je balansirana tako da
se nakon snažnog zemljotresa ram sam centrira. Beton na krajevima greda mora biti zaštićen od
prevremenog prskanja postavljanjem čeličnih ploča ili adekvatnim ograničavanjem betona spiralnom
armaturom. Šipke se postavljaju u prefabrikovanu gredu prilikom ugradnje, cela dužina šipki se ugura
u dugačke otvore sa žljebovima, koje se nakon podizanja proguraju u susednu gredu kroz čvor i
potom zalivaju betonom(slika 22.).

Slika 22. Montaža sekcije greda-stub Hibridnog sistema [1]

2) Rotirajući(ROCKING) sistem – Element grede kroz koji prolazi stub
Sistem prikazan na slici 23 se sastoji od greda koje se prostiru kroz više raspona koje su
prefabrikovane na kovencionalnim stolovima za prednaprezanje, sa prekidanjem kablova za
prednaprezanje na određenom rasponu. Veza greda-stub je identična kao veza 2) objašnjena u
poglavlju 4.1.1. Nivo prednaprezanja ovog sistema je isti kao i kod hibridnog ramovskog sistema.
Slika 23. Veza greda-stub rotirajućeg sistema [1]

Sistem koji se koristi za konstruisanje zidova koji simuliraju ponašanje monolitnih konstrukcija je
ilustrovan na slici 24. Kod ovog sistema, paneli se oslanjaju na udubljenje u temeljnoj gredi koja se
potom zaliva (slika 24. a)) ili na delimično izbetoniranu temeljnu gredu koja se naknadno završava
kako bi deo zida bio ugrađen u njoj (slika 24. b)). Poprečna armatura prolazi kroz otvore na zidnim
panelima, a podužna armatura zida se sidri u zidu. Količina poprečne armature se određuje putem
metode STM („Strut and tie modelling“), prikazanom na slici 25.
[5]
Metoda pritisnutih štapova i zatega – STM je jednostavna metoda koja efikasno izražava
kompleksne trajektorije napona kao trougaone modele. STM se bazira na analogiji zatega i može se
primeniti na mnogim betonskim elementima. Uglavnom se primenjuje prilikom analize ne-standaradnih

elemenata ili delova betonskih elementa kao što su kratki elementi, duboke grede(debljina>raspon/3),
kape stubova, grede sa otvorima, itd. gde klasična teorija grede nužno ne važi. STM je moćna alatka
pomoću koje inženjer ima kontrolu, uz određeno iskustvo, omogućava inženjeru jednostavno rešenje
za kompleksne konstruktivne probleme.
Slika 24. Detalji veze zidnih panela u sastavu temeljne grede [1]
Slika 25. STM prikazuje trajektorije unutrašnjih sila zidnog panela u temeljnoj gredi [1]
Slika 26. Primer zida postavljenog u polu-montažnoj gredi [1]

4.2.1 Sistemi sa spojnicama

1) Sistem 1 – Sistem velikih panela
Ovaj sistem se sastoji od prefabrikovanih tavanica i zidova, povezanih u 3 pravca kako bi obezbedili
stabilnost. Elementi se povezuju na ivice raznim načinima, slika 27. Konstrukcije izvedene ovim
sistemom su se pokazale veoma dobro u zemljotresima. Kod niskih objekata, inherentni sistem
rezultira elastičnim ponašanjem u većini slučajeva, dok se kod visokih konstrukcija u zonama velike
seizmičnosti, konstrukcije projektuju za ograničeno duktilno ponašanje. Kod ovakvih konstrukcija,
disipacija energije se odvija putem smicanja u vertikalnim čvorovima.
Slika 27. Detalji veza kod velikih panelnih konstrukcija [1]

Slika 28. Primer veze kod velikih panelnih konstrukcija [1]
2) Sistem 2 – Konzolni zidovi povezani putem zalivenih otvora

Zidni paneli se spuštaju i postavljaju na poziciju, pritom se mora povesti računa da probijene vertikalne
šipke iz temeljne grede prođu galvanizovane čelične otvore prefabrikovanog zida i da njihova dužina
bude minimalno dužine sidrenja za odgovarajući prečnik. Otvori i horizontalni razmaci se zalivaju
istovremeno, minimalni razmak između kraja otvora i kraja vertikalne šipke mora biti 75mm, iz razloga
što beton kojim se zalivaju otvori, tzv. grout, poseduje veliku zapreminu vode i tendenciju sagregacije i
to uzorkuje lošiji kvalitet betona pri vrhu otvora. Pre zalivanja, zidni panel i temeljna greda moraju biti
očišćeni pištoljem vazdušnog kompresora i njihove površine moraju biti grube kako bi se poboljšao
prenos smičuće sile. Veza ovog sistema se zasniva na prenosu sile između preklapanja vertikalnih
probijenih šipki temeljne grede i podužnih ankera panela.

Slika 29. Veza panela i temeljne grede [1]
Slika 30. Zidni paneli pre izlivanja sa ugrađenim otvorima za preklapanje (J. Restrepo) [1]

3) Sistem 3 – Hibridni zidovi

Obnavljajuća sila ovih sistema je rezultat kombinacije prednapregnutih kablova i gravitacionog
opterećenja. Kablovi se uglavnom prednaprežu do napona nižeg od onog u konvencionalnim
prednapregnutim sistemima i ostaju parcijalno ili totalno bez adhezije. Polazni napon i dužina
nepovezanih kablova se sračunava tako da ne pređe granicu proporcionalnosti čelika za
prednaprezanje što bi rezultovalo pucanjem veze između zida i temeljne grede prilikom najvećeg
očekivanog bočnog pomeranja. Disipacija energije se može izvesti na nekoliko načina, npr. u slučaju
hibridnog konzolnog zida prikazanog na slici 11. c), disipacija se može omogućiti putem šipki od
mekog čelika, koje su usidrene u temeljnu gredu u obliku „mašne“ i potom zalivene u zidu. Disipacija
je rezultat značajnog porasta sila zatezanja i pritiska u oblasti zatezne deformacije samo u delu
usidrene šipke. Izvijanje se ne može dogoditi jer je usidrena šipka okružena betonom elastične
temeljne grede. Suprotno ovome, susedni zidni paneli se mogu upariti sa valjkastim pločama, slika
11. d). Sprave za disipaciju energije su raspoređene tako da obezbede zatvaranje razmaka
horizontalne veze prilikom rasterećenja. Slika 31. prikazuje 5-etažnu konstrukciju od prefabrikovanog
betona testirana na Univerzitetu Kalifornije, San Dijego, u okviru PRESSS programa. Prefabrikovani
zidovi su prednapregnuti nepovezanim kablovima i upareni valjkastim pločama od nerđajućeg čelika
koji omogućavaju otpor na bočne sile u jednom pravcu opterećenja. Slika 32. prikazuje izvođenje
konstrukcije u Čileu, gde je otpor na bočne uticaje u jednom pravcu obezbeđen konzolnim zidovima
prednapregnutim nepovezanim kablovima.
Slika 31. Pogled na 5-etažnu konstrukciju testiranu na Univerzitetu Kalifornije,San Dijego (Priestley)[1]

Slika 32. Podizanje konzolnog zida u Čileu konstrukcije izvedene hibridnim ramovima i zidovima
(P.Bonelli) [1]
5 Veze montažnih elemenata
5.1 Kruti ramovi
1) Veze između greda
U sistemima 2 i 3 poglavlja 4.1.1 prepuštene šipke iz prefabrikovanih elemenata se preklapaju u blizini
međuraspona ili na samom međurasponu, gde se potom i betoniraju. Veza mora biti izmeštena van
potencijalne zone pojave plastičnih zglobova. Na Novom Zelandu, veza greda-greda se formira na
rastojanju d od površine stuba po Standardima Novog Zelanda [Standards New Zealand(1995)], gde
je d efektivna debljina grede. Slično, veza greda-greda u Japanu sistema 1 opisanog u poglavlju 4.1.1
se izvodi u blizini ili u samom međurasponu kada se kroz stub prepuštaju podužne šipke grede. Kod
ovakvih veza, površina betona krajeva prefabrikovanih greda mora biti ožljebljena iliti grubo završena,
očišćena od prljavštine i bez sloja cementnog mleka kako bi se obezbedila kvalitetno izvedena veza
sa izlivenim betonom. Kada raspon između stubova ne ograničava vezu greda na malu dužinu,
omogućava se veza šipkom sa duplim preklapanjem, ilustrovana na slikama 33. i 34. Alternativa
preklapanju šipki je upotreba „ubačene“ šipke sa duplim kukama, prikazana na slikama 35. i 36.,
ovakav pristup pojednostavljuje proces podizanja i ugradnje prefabrikovanog elementa. Ova veza je
pogodna za ivične grede rama u blizini očekivane tačke preloma tokom zemljotresa. Kako bi se
sprečilo rasipanje betona usled radijalnih sila koje se razvijaju oko kuka, poprečne šipke istog prečnika
kao i kuka, se vezuju za kuke, slika 35.
Veza greda-greda se takođe može izvesti zavarivanjem prepuštenih podužnih šipki, pritom
zavarivanje se mora izvesti uz strogi nadzor i predviđenim procedurama kako bi se obezbedio

zahtevani kvalitet. Upotreba mehaničkih spojnica za vezu podužnih šipki sa navojem je moguća,
ukoliko se takođe ispune zahtevani uslovi za kvalitetno izvođenje veze. Preklop šipki putem otvora sa
žljebovima koji se naknadno zalivaju je alternativan pristup, gde je svaki poremećaj sastava beton
štetan po vezu.
Slika 33. Veza greda-greda podužnim šipkama bez kontakta [1]
Slika 34. Veza greda-greda šipkom sa duplim preklapanjem [1]

Slika 35. Veza greda-greda ubačenom šipkom sa duplim kukama [1]
Slika 36. Veza izvedena na Novom Zelandu ubačenom šipkom sa duplim kukama (J.Restrepo) [1]

Slika 37. Veza greda-greda zavarenim šipkama [1]
Slika 38. Primer pripreme i izvedenog vara konstrukcije u Japanu (F.Watanabe) [1]
Slika 39. Veza greda-greda izvedena mehaničkim spojnicama [1]

Slika 40. Veza izvedena mehaničkim spojnicama na konstrukciji u Japanu (F.Watanabe) [1]
2) Veze između stubova

Prefabrikovani betonski stubovi se uglavnom nastavljaju na donjem kraju iznad gornje ivice grede ili
na međurasponu između tavanica. Nastavljanje na krajevima stubova se izvodi isključivo onda kada je
razvoj plastičnih zglobova na krajevima eksplicitno onemogućen projektom. Postoje dva glavna načina
povezivanja prefabrikovanih stubova, u oba pristupa ostavlja se razmak između susednih površina.
Površine moraju biti ožljebljene, očišćene i bez očvrslog cementnog mleka.
Prvi način se izvodi preko otvora sa žljebovima, slika 15. Kod ovog pristupa postavlja se košuljica od
maltera plastične konzistencije tako da kada se stub pozicionira istisne deo maltera pre nego što
nalegne na plastične ili čelične podmetače, tada se šipke u otvorima usklađuju u otvorima i zalivaju
betonom, pritom otvori moraju biti čisti i bez primesa prljavštine. Napomena je da se prilikom
nastavljanja veze otvorima, poprečna armatura mora predimenzionisati u zonama krajeva.
Drugi način se izvodi putem bez kontaktnog nastavljanja podužne armature, slika 41. Podužne šipke
prepuštene iz stubova „G“, se zalivaju u otvorima sa žljebovima susednog stuba. Susedno otvorima su
ugrađene dve šipke manjeg prečnika „L“, svaka prečnika minimum polovine prečnika šipke „G“. Šipke
se preklapaju na ne manju dužinu od potrebne dužine sidrenje šipki „L“. Razmak između stubova se
zaliva istovremeno kada i otvori sa žljebovima.

Slika 41. Veza stub-stub putem bez kontaktnog nastavljanja podužne armature [1]

5.1.2 Zglobni čvorovi

Zglobovi u krutim ramovima možda deluju irelevantno, ali u određenim situacijama ovakvi čvorovi su
potrebni u vezama greda i stubova iz razloga kontrole ponašanja ili konstruktivnih razloga. Kontrola
ponašanja upotrebom zglobova je korisna kada je potrebno smanjiti krutost u određenim brodovima
rama ili etaže rama. Preterana krutost usled kratkih ili krutih greda, ili niskih stubova je često
nepoželjna jer oni privlače najviše opterećenja ili doprinose efektu niske krutosti etaže iznad ili ispod
krute etaže. Takođe, sekundarne grede mogu biti povezane sa nosećim gredama putem zglobne
veze. Detalji armiranja zglobne veze glavne i sekundarne grede su priloženi na slici 42.
Čvorovi koji ograničavaju momente se sastoje od zona redukovane efektivne visine postignute
veštačkim diskontinuitetom pritisnute zone. Tip zglobnih čvorova stubova je „betonski“ zglob, formiran
dijagonalnim ukrštanjem podužnih šipki što rezultuje smanjenjem savojne krutosti u zoni ukrštanja
šipki. Ovakav tip zgloba je integrisan deo prefabrikovanog elementa i uglavnom nije deo konstruktivne
veze. Tri glavna problema se moraju razmotriti prilikom projektovanja elemenata sa zglobnim
čvorovima ili čvorovima koji ograničavaju momente:
1) prenos smičuće sile: detalji dijagonalnog armiranja ili detalji elemenata konstruktivne armature se
mogu projektovati tako da prenose sile smicanja
2) kinematika: geometrija čvorova mora biti razvijena tako da ne dodje do povećanja smičuće sile u
zglobovima ili momenta i smičuće sile kod čvorova koji ograničavaju momente usled kinematičke
nekompatibilnosti od bočnog savijanja primarnog sistema za prijem bočnih sila. Tipovi čvorova sa
kratkim elementima se ponašaju zadovoljavajuće usled gravitacionog opterećenja i kada su izloženi
malom obrtanju, ali usled velikih obrtanja, greda i kratki element mogu biti znatno oštećeni
3) zamor: čvorovi koji ograničavaju momente se mogu projektovati za prefabrikovane elemente i
ponekad se primenjuju kada je smanjenje momenta potreba da „zaštiti“ neke druge delove sistema.
Kod detalja tih čvorova, posebnu pažnju treba posvetiti zamoru, jer takvi čvorovi često otkazuju na
granici servisnog opterećenja objekta.
Slika 42. Primer veze glavne i sekundarne grede putem zglobnog čvora [1]

5.2 Veze konstruktivnih zidova

1) Veze između zidova
Ove veze se mogu podeliti u četiri grupe: zavarene veze, ankerisane veze, monolitni čvorovi i veze sa
susednim stubovima. Izbor adekvatne veze ne bi trebalo temeljiti samo na osnovu konstruktivnih
potreba, već takođe treba razmotriti tehnike izvođenja veza i proces erekcije, odnosno ugradnje
prefabrikovanog elementa. Sa konstruktivnog gledišta, detalji veza se klasifikuju na dve grupe. Prva
grupa su veze koje prenose silu interakcije između susednih zidnih panela, koja se javlja kod
zavarenog tipa veze i in-situ izlivenih veza. Druga grupa dozvoljava nekontrolisana pomeranja koja se
javljaju kod veza izvedenih zavrtnjevima sa predimenzionisanim zavrtnjevima. Upotreba
predimenzionisanih otvora je namera projektanta da izbegne interakciju između panela ili iz praktičnih
razloga kako bi se pojednostavila erekcija panela. Vertikalni čvor prikazan na slici 43. omogućava
dovoljno prostora za preklapanje poprečnih šipki koje su probijene iz prefabrikovanog zida, drugo
moguće rešenje je prikazano na slici 44., gde se poprečne šipke koje probijaju panele savijaju u
obliku pravougaone kuke. Kuke susednih zidova se ne preklapaju, čime se olakšava proces erekcije,
veza se završava kada se ubace podužne šipke i uzengije.
Slika 43. Vertikalna veza između zidova: veza sa pravim šipkama [1]
Slika 44. Vertikalna veza između zidova: veza sa kukama i uzengijama [1]

Slika 45. prikazuje još jednu mogućnost povezivanja zidova, putem poprečnih kuki koje probijaju iz
panela i koje se preklapaju, omogućavajući izvođenje uskog vertikalnog čvora. Ovakva veza je
najpogodnija kada su paneli izvedeni u sastavu temeljne grede.
Slika 45. Vertikalna veza između zidova: veza sa kukama koje se preklapaju [1]
2) Veza zida i tavanice
Ove veze su uglavnom projektovane tako da prenesu inercijalne sile iz tavanica u zidne panele i
detaljisane tako da se izbegne ispadanje iz ležišta ili odlomljivanje betona (eng. concrete pull-out
failure) tokom zemljotresa. Veza između tavanica i unutrašnjih panela se postiže putem dve metode
prikazane na slikama 46. i 47., kod prve metode, panel je izliven kontinualno na mestu ukrštanja
tavanice i zida, gde je u zidu ostavljeno udubljenje kako bi se tavanica nalegla na zid i armatura
povezala putem otvora u zidu. Kada se koriste ošupljene tavanice, beton ispunjava jezgro na mestu
oslonaca. Druga metoda se koristi kada se ugrađuju lamelirani zidovi. Tavanica se oslanja na zid i
ostavlja se razmak kako bi se ugradila podužna armatura zida, potom se gornji sloj tavanice izliva, kao
i razmak između susednih tavanica. Zidni paneli se povezuju putem otvora koji se zalivaju na mestu
ukrštanja tavanice i zida, detalj ove veze je isti kao i veza panel-temeljna greda putem otvora koji se
zalivaju opisan na slici 29.
Slika 46. Veza unutrašnji zid – tavanica: kontinualni zid [1]

Slika 47. Veza unutrašnji zid – tavanica: lamelirani zid [1]
Postoje tri metode za izvođenje veza tavanica i spoljašnjih zidova. Metode prikazane na slikama 48. i
49. se primenjuju kada su paneli kontinualni. Kod ove dve metode, tavanice se oslanjaju ili na čelično
ležište ili na kratki element, dok se kod treće metode u zidu ostavlja udubljenje, kako bi se tavanica
oslonila na panel, ova metoda se koristi kada su zidovi lamelirani u horizontalnom pravcu, pogledati
sliku 50. U sve tri metode, probijene šipke iz panela su projektovane da prenesu inercijalne sile sa
tavanica putem mehanizma smičućeg trenja, pritom šipke moraju biti usidrene u zidu.
Slika 48. Veza spoljašnji zid – tavanica: kontinualni zid sa čeličnim ležištem [1]
Slika 49. Veza spoljašnji zid – tavanica: kontinualni zid sa kratkim elementom [1]

Slika 50. Veza spoljašnji zid – tavanica: lamelirani zid sa horizontalnim čvorom [1]
6 Dvojni sistemi
6.1 Uopšteno
Kombinacija konzolnih zidova i ramova u sistemu, izvedenih za prijem bočnih sila, se naziva dvojni
sistem. Razlika u bočnom pomeranju konzolnih zidova i ramovskih sistema, kada se kombinuju ova
dva sistema, omogućava jedinstvenu deformaciju koja doprinosi sa nekoliko konstruktivnih prednosti
kao što su izuzetno dobra kontrola zanošenja i odlična disipacija seizmičke energije, posebno za više-
etažne konstrukcije. Kod dvojnih sistema, velika bočna krutost zidova dovodi do dobre kontrole bočnih
pomeranja tokom zemljotresa, eliminišući mogućnost mehanizma (etaže niske krutosti) stubova
ramova. Ramovi, s’ druge strane, pomažu u kontroli međuspratnih pomeranja kod viših etaža
konstrukcije. Stepen u kojem zidovi i ramovi uzajamno deluju zavisi od načina na koji se individualni
sistemi bočno deformišu. Interakcija je najveća kada su vitki zidovi, koji se deformišu savijanjem,
kombinovani sa ramovima koji imaju relativno velik odnos debljine grede prema visini stuba, koji se
deformišu primarno smicanjem. Ipak, ovakva interakcija rezultuje razvojem unutrašnjih sila čija
veličina nije zanemarljiva.
Kada zidovi i ramovi nisu u istoj ravni, što je često slučaj, sile interakcije u oba, monolitna i
prefabrikovana, sistema se prenose putem dijafragme. U nekim slučajevima, sile mogu biti iste ili veće
veličine od inrecijalnih sila tavanice koje nastaju od ubrzanja raspodeljenog opterećenja tavanice.
Slika 51. a), ilustruje sile koje su rezultat interakcije rama i zida, u gornjim etažama, sile interakcije se
razvijaju u istom smeru kao i inercijalne sile, tako povećavajući unutrašnje sile dijafragme, dok se na
nižim etažama sile interakcije i inercijalne sile suprotstavljaju jedne drugima. Slika 51. b), prikazuje
osnovu gornje etaže dvojnog sistema a). Jasno je u ovom slučaju da dijafragme ne mogu biti
dimenzionisane samo za inercijalne sile. U prefabrikovanom betonskom sistemu izvedenom dvojnim
sistemom kod kojeg je visina zidova mnogo veća od debljine greda, većina neelastičnog ponašanja će
biti preuzeta putem zidova, sa značajnim smanjenjem neelastičnih zahteva u ramu, za razliku od
sistema izvedenog samo ramovima. Iako je ovo opšta odlika dvojnih sistema, posebno je pogodna
kod prefabrikovanih konstrukcija u seizmičkim zonama, pošto zahteva niže nivoe detaljisanja od onih
koji bi bili potrebni kod konstrukcija izvedenih samo ramovskim sistemom.

a) PRESEK
b) OSNOVA
Slika 51. Razvoj inercijalnih sila i sile interakcije zida i rama u dijafragmama konstrukcija dvojnih
sistema [1]

6.2 Kompatibilnost pomeranja i duktilnosti konstrukcija dvojnih sistema

Ovo je relevantan problem prilikom projektovanja konstrukcija dvojnih sistema, posebno usled tzv.
zadržavanja elemenata ramova i zidova. Slika 52. prikazuje idealizovanu bočnu silu, bočno
pomeranje ramova i zidova dvojnog sistema. Ukupno ponašanje dvojnog sistema se dobija
superpozicijom pomeranja zidova i ramova. Ovakav jednostavan model pokazuje da se seizmičko
ponašanje dvojnih sistema kontroliše kapacitetom duktilnosti zidova, na osnovu ukupnog pomeranja,
ramovi ostaju elastični kada zidovi dostignu konačno pomeranje, što ukazuje da ramovi ne moraju biti
projektovani za potpunu duktilnost. Projektovana duktilnost zidova i ramova dvojnog sistema nije
nezavisna i mora biti odabrana na osnovu racionalne analize, razmatranjem kompatibilnosti
deformacija.
Slika 52. Normalizovan odnos bočna sila-bočno pomeranje dvojnog sistema i individualnih sistema [1]
Ovaj koncept je ispitan eksperimentalno, (Rodriguez, 2002). Ispitivači su ispitivali 2-etažnu

konstrukciju izvedenu dvojnim sistemom na otpornost od bočnog opterećenja. Osnova i rast bočnih
uticaja su prikazani na slici 53. Slika 54. prikazuje smicanje osnove, V, normalizovanu u odnosu na
idealnu otpornost na smicanje osnove, VR, spram odnosa zanošenja krova, Dr. Bočne sile su nanete u
pravcu konstruktivnih zidova. Procena štete uzorka na kraju testiranja je prikazala da je najviše
neelastičnog odaziva sistema koncentrisano u bazi zidova sa samo malo neelastičnog odziva
elemenata prefabrikovanog rama i njihovih veza.
a) OSNOVA

b) Osa simetrije i PRESEK

Slika 53. Osnova i presek testiranog uzorka dvojnog sistema [1]
Slika 54. Izmereno i pretpostavljeno bočno pomeranje testiranog uzorka [1]
Evaluacija sila dijafragme je problem koji se mora razmotriti prilikom projektovanja dvojnih sistema, taj
problem je posebno naglašen nakon posmatranja ponašanja dijafragmi prefabrikovane betonske
konstrukcije dvojnog sistema tokom Northridge zemljotresa, 1994. godine. Drugi problem koji se
takođe mora razmotriti je efekat fleksibilnosti baze konstrukcije, koji nastaje od fleksibilnosti temelja ili
od deformacija tla. Srodan problem, obrtanje zidove dvojnih sistema, takođe je podvrgnut
laboratorijskim testovima. U ovim testovima, plastični zglobovi su se formirali u bazi zida, zid je težio
da se rotira zajedno sa temeljom kao krutim telom. Takvo ponašanje je rezultat poprečnih ramova koji
sprečavaju prevrtanje. Usled ove interakcije, sledeći faktori se moraju razmotriti:
1) Povećanje zahteva duktilnosti greda rama na zategnutoj strani zida
2) Razvoj sila zatezanja sa druge strane poprečnih greda se može dogoditi usled toga što ramovi
sprečavaju prevrtanje
3) Povećanje aksijalnog pritiska u zidovima će prouzrokovati predimenzionisanje, posledica toga je
povećana potreba za smicanjem u zidovima.

7 ZAKLjUČAK
Eksperimentalnim analizama prefabrikovanih betonskih konstrukcija izvedenih i projektovanih u skladu
sa seizmičkim regulativama, utvrđeno je veoma dobro ponašanje ovih konstrukcija prilikom
opterećivanja relativno velikim bočnim silama. Standardi za izvođenje prefabrikovanih betonskih
sistema otpornih na bočne sile se konstantno usavršavaju u cilju obezbeđivanja funkcionalnosti
konstrukcije i nakon jakih potresa, kao i u pogledu životne bezbednosti.
Izbor sistema za prijem bočnih sila zavisi od seizmičke zone u kojoj se objekat izvodi, visine objekta i
dejstva vetra. Upotrebom analitičkih softvera moguće je izvesti temeljnu 3-dimenzionalnu analizu
stabilnosti konstrukcije, te optimalizovati sistem za prijem bočnih sila u skladu sa propisanim
zakonskim regulativama i minimalizovati uticaj na arhitektonsku funkcionalnost objekta.
Krutost, čvrstoća, funkcionalnost, estetičnost i cena su takođe faktori koje treba razmotriti prilikom
izbora sistema za prijem bočnih sila. U ovom seminarskom radu su pojašnjeni montažni sistemi krutih
ramova i konstruktivnih zidova sa pripadajućim elementima i svojstvenim vezama, čime se
omogućava uvid u prijem bočnih sila različitim izvođenjem veza sistema.

LITERATURA:
[1] Seismic design of precast concrete building structure, fib Bulletin No. 27, 2003
[2] https://en.wikipedia.org/wiki/Tilt_up
[3] http://www.tiltup.com/commercial-construction-articles/concrete-panel-building/
[4] http://dolancon.com/Pages/Blog/?p=140
[5] https://www.concretecentre.com/Concrete-Design/Design-Codes/Eurocode-2/Stut-and-
Tie.aspx
[6] PRECAST HYBRID MOMENT FRAME, clarkpacific.com
[7] Design Guidelines for Connections of Precast Structures under Seismic Actions, Paolo Negro;
Giandomenico Toniolo, 2012
[8] Development of a Precast Concrete Shear-Wall System, PCI JOURNAL, 2007
[9] Predavanja iz predmeta Montažne betonske konstrukcije sa Građevinskog fakulteta u Subotici, šk.
god. 2017/2018.

Sistemi Za Prijem Bocnih Sila PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sistemi Za Prijem Bocnih Sila PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

Građevinski fakultet Subotica

SISTEMI ZA PRIJEM BOČNIH SILA

2 OSNOVNA RAZMATRANJA ..........................................................................................................4

Student: Strahinja MITRIĆ 2/42

SISTEMI ZA PRIJEM BOČNIH SILA

Student: Strahinja MITRIĆ 3/42

Slika 1. Raspored montažnih betonskih elemenata krutog rama [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 4/42

Slika 2. Klasifikacija sistema prefabrikovanih betonskih krutih ramova [1]

Sistemi sa nelinearnim ponašanjem mogu biti grupisani u dve glavne kategorije:

1) Sistemi ekvivalentni monolitnim

Student: Strahinja MITRIĆ 5/42

Ovi sistemi su projektovani tako da se nelinearno ponašanje razvija na predodređenim čvornim

Student: Strahinja MITRIĆ 6/42

Slika 3. Lameliranje zidnih panela [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 7/42

Slika 5. Primer „tilt-up“ tehnike [3]

Slika 6. Primer „tilt-up“ tehnike [4]

Student: Strahinja MITRIĆ 8/42

Slika 7. Mehanizmi nelinearne bočne deformacije krutih ramova [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 9/42

Identifikacija mehanizma nelinearne bočne deformacije tokom projektovanja omogućava određivanje

Slika 8. Osno izduženje grede usled pomeranja neutralne ose [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 10/42

Slika 9. Posledice osnog izduženja grede krutog rama [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 11/42

Slika 10. Nenamerno uparivanje zidova [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 12/42

3.2.2 Mehanizmi nelinearne bočne deformacije

Student: Strahinja MITRIĆ 13/42

a) pristup sidrenja sa kukama

b) pristup sidrenja sa ankerisanjem podužne armature

Student: Strahinja MITRIĆ 14/42

Student: Strahinja MITRIĆ 15/42

Slika 15. Detalj veze stub-stub preko otvora sa žljebovima [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 16/42

3) Prefabrikovani T ili + elementi

Slika 17. Krstasti ili T element [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 17/42

Slika 18. Sistem ekvivalentan monolitnom sistemu 4 (D. Bull) [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 18/42

4.1.2 Elementi sistema ekvivalentnih monolitnim konstrukcijama izvedenih naknadnim

Na Novom Zelandu je preporuka da se naknadno prednapregnuti kablovi u gredama usidre u

Student: Strahinja MITRIĆ 19/42

2) Oslonjene prefabrikovane grede naknadno prednapregnute koje se ugrađuju između stubova

Slika 21. Detalj sistema ekvivalentnog monolitnom naknadno prednapregnutog [1]

4.1.3 Sistemi sa spojnicama

Student: Strahinja MITRIĆ 20/42

Slika 22. Montaža sekcije greda-stub Hibridnog sistema [1]

Slika 23. Veza greda-stub rotirajućeg sistema [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 21/42

Slika 26. Primer zida postavljenog u polu-montažnoj gredi [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 22/42

4.2.1 Sistemi sa spojnicama

Slika 27. Detalji veza kod velikih panelnih konstrukcija [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 23/42

Slika 28. Primer veze kod velikih panelnih konstrukcija [1]

2) Sistem 2 – Konzolni zidovi povezani putem zalivenih otvora

Student: Strahinja MITRIĆ 24/42

Slika 29. Veza panela i temeljne grede [1]

Student: Strahinja MITRIĆ 25/42

3) Sistem 3 – Hibridni zidovi