Cn ee ae Pe eS COO one CS en ern on nijedan Zovek ne rada, veé mode jedino, da je oR enn Pe eo oe OT eee oer RL ne obraéaju mnogo panje na koristl eleve Bea ane nervy lastito transsubjektivno) stvarnostl, uti) cee.roma egleshom preva LAME KAZI DAVA = SAMDUPA, Branisiay Mike Sadréaj Napomena prevodioca Uvodni predgovor Lama Anagarika Govinds KNIGA I Gikhai Bardo i Conjin Bardo DEOL Bardo trenutka smri DEOL Bardo dotivljavanja stvarnosti COsvanuce mironosnih botanstava, od prvog do sedmog dana... ‘Osvanuse gnevonosnih botanstava, ‘od osmog do éetmaestog dana KNIGA IL Sidpa Bardo DEO! Posmrtni svet DEO IL Proves ponovnog rodenja Psiholofki komentar sTibetanske knjige mrtvihe. n 3 4s B 9s 7 utStn gad bilo de je to: ono So Je to no je owe (ona op ove vi ratio snes tt se ding se ushom ovo mode Uva » (ada) nema cat ‘ove Od sto st ie Oa Hot Stk avd ‘leita <™ Kaha pandas, 011 ( provo Svam Srvanance) LU2DE PONOVNOG RADANIA onal aka veh ads agora ig Jee Lea je ogiva subi, tak je fev woes bates ‘insole je mv el ho mn ao Gof va pena Bon pa in, Po Dotto wtbere tet svoj dea, vaca se ponovo ova) sel aki Fo ony op in Sune ents tal sje ponotnog dane = SBrtadaranaka Upanitads RAZUZDAVANIE OD PONOVNOG RADANIA Oni kome nedotie sposoboost razablana if um nesta. lah ee kad ene Lae ‘isan je sie Seton ran own nevada vite (« pevode Svan Pabhavanande HF Mantes) NAPOMENA PREVODIOCA Nekolika objainjenja, pre_upustanja u_titanje i prougavanje »Tibetanske knjige mrtvine, neophod- ‘nO Se morajUu pruzit Pre svega, ovakvi su tekstovi veoma malo prevo- deni kod nas, a budisitki tek u zadnjih nekoliko godina. Nikakvog sistema pri prevodenju jo§ nema (iti nam je naredeno, kao Sto Je to bila tibetanskim prevodiocima joS pocetkom devetog veka, da jedan fermin uvek i na’ svakom mestu prevodimo samo jednom i ustanovljenom regu). Stoga je ovde poku- ano da se neka pravila uspostave, a ona st, spravom ili ne, striktno sprovodens, To ée reci da je lvestan termin, jednom preveden na odreden natin, tokom teksta prevoden na taj jist natin. Od ovog se odstupi- lo samo w veoma malom broju slugajeva, kada se smatralo da dvojako: 2naéenje mote da doprinese boljem razumevanju odnosne ideje. Ali, nia jed- som mest fo je uinjeno da bi se wlepia ski Prevod je uradea doslednim sprovodenjem principa da se treba drdati, to je moguce doslovnije i u $0 veo} meri, engleskog prevoda koji je, sam po sebi, prethodno pre.vodenje sa jednog veoma negzoti¢nogs Frama Evropljanima skoro ni malo poznatog jezik. Nareisoidne ekshibicije svesno su izbegavane, kako i se originalni smisa0 satuvao u svojoj izvornost Mestimice, iz tog razloga, éitalac se’ umoljava da ‘oprost prividnu rogobatnost reéenice koja, bojim se, uu'svom doteranom, ulepsanom, ali po znacenj is krivjenom obliku. ne bi verno prenosila smisao in rmeru njenih mudrih tworaca. Ovo je, naravno, po- 9navljanje ve istaknutog, ali se to ne ini jot jednom da bie prevodi opravdao | unapred onemogucio ilo kakav prigovor ¥ popledu irazenog smisa tek Sta; naprodi. to ve Cnt da bi se prinila puna odgo ‘ornoxt koja, pri ovakvim podulvatima, nije mala ‘A ivinjene | opravdanje Ze se dob samo u pose du ne-lepote retenitnogsklopa, ih zraza, tO Je ilo ‘eophodno 2rtvovat. ‘eka se ialac ne ju sto sansriske, prete2n0, 4 ibetanske termine nalazi spisane bal ovakvom fortogratijom, koja bi se mogla nazvati Konglomera: tom engleske | nae, pa Cak i nemetke, al je zato, Serujem, najreciznia. Prt tom jeu veo) met sleden brabrt primer nateg avn lingviste, Z80nt- ‘mira Kulundaica" Od ovoga se odstupio samo Kod Ssvim odomacenih termina, kakvi st. Buda, Budi yam, Bramanizam, 4 sno. Inae, svi st pojmovi ‘tekstas u napomenama, osim kad je to naglaeno, datina sansketskom joa, u smislu odluke da od diva salae = ih dva nama nebliska jezika ~ tteba izaati ono manje Gitalae, neupucen w ove pojmove i ajthova obub: vatoa znagenja i ona) Koj se sa ovom materjom $usrece po prvi put, mora politi dovolo stepjen}a Ga nastavi Gane | onda kaa mi se moze win da je to besmisleno, used wenutnog nedostatka objet njenja nerazumevanja jer Ge mnogi pojmovi i odno- Sit jam tek kada se woe njhova preczno odte dena upoueba, a Koj ce se, jpak, otkrit! onom Ko se Potrudi da ovom tckstu pride otvorena uma. Minogi termina posebno on Kljutn, doijace svoje dopun- Ska pobliéa odredenja tkom tan, tako dace tek Potpunim uvidom u_celokupan tekst postal sasvim Mako je engleski prevod Bardo THbdola uraden stbibijskime engleskim jezikom, uz obi upotrebu farhaignh oblikaglagola 1 enh zamenica, ubeden Vii Z, Kulunbie Kaji 0 kaj, tom 1. Noviarsko iedivsthe pose, Zagreb 85 10 sam da je daleko veta korstzadobijena jasnim i sa- ‘remenim jetikom, nego steta koja haste nedostat om uvida U onginalan stil Koj danasnjem Stages, prete2no, ne samo da nije blzak | pribvati see Je Potran a ponckad nategnut | odbopen Prevodi ne mode da polade pravo na priananje ni. za jednu od brojnh-napomena Koje se avons {okom teksta;osim 2a sto) ud ako bie pede de in stlizuje, Kombinuje erp iz Hvora keg nist ‘obuhvaceni engleskim prevodomn, Sve napomene ta imo su doslovno prevedene, ll povetane) sdruiene Primedbe prvobinih prevoilaca, Lame Kast Deve ‘Samdupa fdr Evans-Venea i, mada to aye nade imiito navedeno, ipod svake od njh mogo Oda Sioji ime ovog tibetanskog. duhovnika. Ur jh st takode, ukomponovan!ivesnidelovi wodnoy pred: govora, koji je Lama Kazi Dava-Samdup prredio Englesko edene ‘Takode je, wogranigenom broju stucajeva, koriséen oFilozafijsi getnike (Matica hrvalska, 1969) de nosno udeo Cedomia Veljaciea, Koj je ovaj Rjeémk bogatio brojaim prilocima objsnjenjima sanskrit Skin locofcih | eligioznih terging Na kraju, treba jot jednom odaipriznanje Lami Kazi Dava-Samdupt | Gr Evans-Venga kof su ova} dubokoprozimajust nauk lamatzme’ pris natn, nesvkim zapadnim umovia, BMUVODNI PREDGOVOR LAMA ANAGARIKA GOVINDA Moguée je inet argument da niko ne mote govo- vith o Smt sa autoritetom ako nije Umro: @ kako se niko, prvidno, nije ratio tz smn, kako iko moze ‘nat Sta je sm, ih Sta se desava pose nj? “Tibetanac bi odgoverio: »Ne postin edna oso- ba, zapravo ni edn tivo bie, Koje se nije vatilo fz Smt Cnjenica je da smo sv im ume mnogo puta, pre nego Sto smo dospll uw ovt inkarnaaju. Aono to nazivamo rodenjem samo je obrmuta strana srt, Kao edna od dve strane medalje Il vratnica, koje fazivamo wulaz’ievana tala nutra.« Daleko je vide 2adudujice da se svako ne sea svoje sti; a, used ovog nedostatkasecanja,vecina ud ne. veruje_da je prethodne smrti bilo” Ali, sasvim Seno, oni see seeau ai svog nedavnogrodesja~ a, ipak, ne sumnjaju da su-nedavno bit rodent- On Zaborauljaju da je aktivno paméenje samo jedan malt deo nase normalne svesnost,a da nase podsvesno Secanje beleaocuvava svaki pre utisakskustvo, Kojenaé budni um ne wspeva da upamt Posto on! koi su, zahvallujué Koncentaci i du- sim jopckim vezbama, sposobni da doved podsves- fo u sferudisriminativne svest fd, pomocs tone, exp iz neogranigenog blaga podsvesnog seéanja, Thojem su uskladistent zaps ne samo. onan prostim Zvotima, vee I zaps o prostosts nase rase, Dlprotlostjudskog roda tsih pred-judskih oblika Jivora, ako ne 1 on! 0 samo) stesnosti koja Sink _mogudim 2vot uw ovo) vasion "Ako bi se, nekim tikom nekog pojedinca iznenada rastvoria, nepri irode, Kapija podsvesti emijenitum bio bi preplavijen i smlaviien. Stoga kapiju pod- Svesti Cuvaju svi upucenicl 4 skrivaju je iza zastora Imisteija i simbola Tz tog tazloga je Bardo Thddol’ tibetanska knjiga koja podaruje osiobodenje iz posredinog stanjaizmedu ivota ponovnog rodenja koje ud od dostojanstva nazivaju smrt —izrazen prikriveno, simbolickim jezi- kom. To je knjiga zapetacena sa sedam peéata titine ='ne zato Sto njeno saznanje treba uskratiti neupuce- ima, veé zato sto bi se njeno saznanje. pogresno Shvatilo, a, iz tog razloga, imalo bi tendencju da louputi i povredi one koji nisu podobni da ga prime, ‘Alife doslo vreme da se uklone peat tine’ jer je ijudska rasa dosla do stecita na Kojem mora da ‘dlusi hoe Ii se zadovoljti podjarmljivanjem materi jalnim stvarima, ii Ge stremit ovladavanju dubovnim Svetom, pottinjavajud sebigne Zelje t prevazilazedi samonametnuta ogranicenja Prema tibetanskojtradiiji, Bardo Todo jedno je ‘od onih dela Padme Sambhave? Koja su bila skrivena 1 tajaosti da bi se saduvala za kasnije generacie, ‘koja je trebalo otkriti svetu kada za to dode vreme. Bilo kako, dinjenica je da su, tokom progona Budi ‘ama od strane Langdarme, potetkom devetog veka hove ere, Dezbrojne knjige najranijeg perioda tibe- tanskog Budizma bile skrivene pod stenama, u peti nama, | na drupim mestima, da bi se spreéilo njihovo tnistenje. Kako su svi elanovi budistickog Reda i nj- hove prisalice bili ubijeni it sterani sa Tibeta, vec- ‘na ovth zakopanih svetih zapisa ostala je tamo ede je bila sakrivena, Mnogi od njih spafeni su tokom slede- Gin vekova i bili su uzor Termama; termin je izveden fz tibetanske reeh Gier, Koja se éita Ter, 2 znati ‘*Riznicae. Oni Koji su pronasli ta duhovna blags i propovedali njihova naueavanja nazivani su Tertdni, fd tibetanskog Gter-sion, Sto se izgovara Terton, {2 znati »Otkroviteli Riznices Digan esi Tibetans big mre (i np. b.2). is Ovo mise én’ kao daleko razumnijeobjasnenje za tradi Tertona, hojeg se, Sto Je znatajno, dete najstae Stole ibetanaogBudizma, Kao ane Ning: ‘mapa i Kargjatps, nego teorja koj su ilo neti “Zapadni kritgan, a koja di da su ove zapise»krivo~ ‘vor Hud koji su hteli da poture svoje sopstvene ‘eje pod maskom drevnihotkrovenja. Takei kntica 1 potcenjyju religioznu iskrenost i duboko postova: nj aa svetost duhoynetadicie, Kojima st prozel svi 1a Tibet, svetovnjaci i lame podjednako. Pridodat, i spastic iz Seth Zapisa, makar | samo jed re ii Slovo, oduvek se na Tibety smatralostahovitim stchom, kojeg bi se, Eak | najnepobozni plasio da grchom. kojet jnepoboznij. paso d Dalj, ti sti kritiaepotcenju teSkove krivotvor renja 1 iadavanjatakvih zapisn, jer br krivotvorenjc zahtevalo tehnieko i kiticko znanje o istorii ing stici, takvo Kakvo je bilo ne simo nepoznato' na Tibetu, vee ono koje bi zahtevalo prevashodan um da bi.se 0 ivelo, Da je genijetakve vistepostojeo na Tibetu, on ne bi mao nikakve potrebe de pribepava ‘ofits krivorvorena, jer bi mogno da stane na svoje sepstiene noge, ao Mo fat minogue geil Kojsu pial naueaval u svojesopstveno ime Nite verovatno da bi jad, Koji su mopl da swore | proovedt tke duokowidne mish nsokoumne idee, Kakve se nalaze u Termama, mogli da spade {ako nisko da varaju svoju sabracu, A kada usmemo \obuir da literatura, ovde upitanju, nije svar neko kh inolovanh rasprava, ved se sastoj Od oko stone velikih tomova (prema tradi, 108 tomova), Koi se Aalare w desetinama hijadaiabake, onda’ tear © namero prevar postaje ne samo nevcrovatna, Wee apsurdna fe Pri rarmatranju uticsja pre-budisticke reigje Ti beta na Bardo. Thodol, nsime Bon-posa, mova se fact u obzirCinjenica'da sve ove Terme, koje se Pripisuju Padma Sambhavi, bjavjuju svoja odanost 3ajemu vito odredentm terminima, tas njemu Koji je ‘oponirao + porazio Boa-pos. Ovi spasent rapist te 15rmogu se, stoge, posmatrati kao da propagiraju Bon ideje Tako je Padma Sambhava zaista adoptirao u bud sticki sistem neka od lokalnih tibetanskih bodansta- va, da posluze kao éwvari vere, éineéi to on nije Uusiupio ni Korak budistikog terena Bon-posu, vec je to ubinio u savréenom skladu sa principima ortodok- shog Budizma, u kom pogledu su, u svim budistickim zemijama, bozanstva Zemlje i prostora oduvek po- ‘Stovana i umilostivljavana, buduei da su ona zastitnci Dharme’, Tako sledege Pat stihove jos uvek recituju, tokom redovnih puda (ili, ceremonija slavljenj), sledbenici Theravada Budizma na Cejlonu, Burm, Sijamu, Kambodi, i drugde: oNek biéa neba (ili, prostora) i ona Zemle, Deve i Nage (tj., bogovi i zmijesduhovi) velike ‘modi, Poito su saugestvovali u delotvornosti (ave pude), Dugo jos tite Svetu Doktrinu Svaki kulturni uticaj izmedu Budizma i Bonizma bio je vige jednosmerni sa0braéa} po svojo}pritod nego uzajamna razmena ideja; jer je BOn-pos, nema: judi sopstvenu literatura, preuzeo budisticke koncep- te i simbole na Sirokoj osnovi i ma taj natin stvorio Hiteratur i iKonografiju, koja toliko sisi onoj bud- stickoj da je jedva razabirljiva obiénom posmatrady, “Takode se javljajedno potpuno arbitrarno tvrdenje kako je Bon uticao | ohrabrivao nemarnostu pri vanju budistigkim manastirskim pravilima viadanja ra Tibetu i kako je vodio opstem padu standarda tibetanskog uéenja i moralnosti. Svako ko je imao priliku da provede makar i kratko vreme u nekom od oS postojedih Bn manastira na Tibet, primetio je, Sa inenadenjem, da su pravia celibata i manastrske discipline stiktnija tu, nego u vecini budistickih ma- astra, i da se za mnoga od najvaznijin pismena budistishog Kanona mote nasi paralela w zapisima Bon poss Oni maj sof »Pragjnaparamia Stren svoju »Pratijasamutpadue (predstavijenu u Tocku 21 ‘ova sa tnnast odeakay soje Tantre | Mantes 2 nithovabatanstva vd ih manjeodgovarau az tim Budama, Bodaatvama, Devaame | Doarmap. ie Boda (lot led paradoksano, al to injenicad ok su stanije SKole tibetanskog Budizma, uprkos $voj)tolerancj prema lokam botanstvima, ope, ie da surtaju moe Bonizma,ipak Jo Gelugpes ‘ada najnerptajereformisina Sola, povovo rae ovale fednu od najutcanyihinstugje Bona, tuime Veléansivena seis uhyamovima Proved Sta, usvim sani manastrima 2ute Sekt. Boga Siva koja se prishau'a ovim hramorina Proroeata istusvo su Bon porekia Medustarjim budsickrs Sektama, a narocio medu Kargipera tai hrame {i Provoita ne peso. To pokazuje kako su Stare Shoe, suprotno opttom vercvanju, pod anf at cajem Bonizma, nego Gclugpas,upeks reform Ge Tugpas Skole jihovostikinoy manasiskoy dept i Ovn sian manasa dcp Cela spre pina gre ponent puranen Moramo se cua, stoga,zamatni wrdenja kad se radio onome Sto se mote ocnome So se ne mode pripsat atau Bonlzms. Posebno zat Sto in ne namo od eps se sastojla nacavana Bona ps prodora Buda, mada st sigumottu motemo pret Pesta da su ona tila animstiha,s um Sto fu se Sve spintutizovane snage foveka | prods pre teano a svojim aspeldimg iescvana”aradavena {ciara aoe teas debe iupudianje min Take relozne praise So stove, obigoo se nlazeu shore sim rani civiizac Jama: ione su preoviadavaleu Indi bat kao ne ‘ibeta: Ova vatimizame protima ste bude tek Viena 25 10 "7stove, w kojima se za svako dvo i lug, 4 za svaki Tokalitet, smatra da imaju svoja pescbne ovanstva 2 Buds je predstaviien Kako raspranija sa bogovima # drugim dusovnim bisa, koje nastanjuju zemlju i onostrane oblast, Kao a eto najprirodnija proce: ‘dura, Samo potpuno intlektuaizovant ¥zapadhaeki Budizam, Koj pokusva da reno racionai i ‘oni sadtta} Budizma od njegowih posjednako dubo- ih mitlotkihclemensta, moze pobjat ov anim sicku porading, ssa njom 1 metaiike temele Budizma, Bucs’ univerzum sv je sro naskror nem nema mesta za inerinu mates obfine mehanizme ‘Av cak ta vie, budita je pororanna sve mogucnost cgzstence 1 na sve aspekte stvarnost. AKO smo uasraujucin privdenjma koja sv okrasvala Bude tokom noci koja je prethodia njegovom Pro- ‘Netljenuy ne teba da trazujemo Ben uteae vod ‘owt na monstrume sa ivtinjsim glavama Koj Su $e pojavljvall iz ambisa podsvesnog uma. si Sint itu izjama medtacjeGnevonosna boa stra, demoni u 2ivotinjskom obliku 1 bogovi sa de- monskom maskom its fliko prsut indi, Kao tu tibetansko) tadiaij, Uprkos narodsko) upo pi Gem je Bardo Thdol staljen u vezu sa lima srs tome je, moida, razab jen trag Bon utcaja kot vred zen razmatranje~ oen- tralnaieja 1 dak smbolizam Bardo Thodola 2 Wa su buds ‘Sami Tibetani lofi su mnogo napora da ittiste svoje Zapse od gresaka i ne-budtehih pridodataka ide obezhede npravmost! verodontojnon soe tad ij. Pollo su rant tbetanskt prevodiog! 1 pion Dharme ustanovil previa prevodenja sankritakch tekstova { neophodu odgovarajucu tbetansku ter. tninologiu, »prevodiocima je bilo trititorabranjeno da ku nove termine. Kad je to bilo neizbetno, bival su upucivant da ile stvar naroditom Tribune: Ih. nazvarom »Sud 0 Doki’ Blagoslovenoge, oli je'bio pripojen Kraljevsto} pata, Prevod tantrigkih 18 tekstova mogao je biti preduzet samo sa kraljevom dozolom. Ovu uredbu abenanio je kaj Tre Song” ‘cen (Ral-packan, 817-368.) ne se od lada pid ‘alu si tibetansk prevodi. ‘a wodenjem drevih plota za Stampanjepreduze- te au shne predostotnost, ne samo & pogledu pe- Voda, vee iu odaosu na svu religiora iteraturu ‘Tako daje to posto pravilo d se i edna relipozna kajiga ne sine izdati ee doputtenja najitih dahow nih suorteta, ejay enol ivalienane Sate ‘overivate | nausenjake da bi se lzbeglo pogresno prenotenje, il neovitcena umetanja, fo se med. tims nije Keil sa raznolikoseu intetpretaie sta ne prznatih Usenjaka + njhovih Ustelja, Glavna Svrta je bila dase spre degenerachaustanoljenth tradi, bilo putem nemamon, i bog neznana nekvaixovanh preisvaa tumaca, Izovog ralogaautorizvane ploe sade najpouz- nije verajeopste pritvacenit tradicional Svetih Spisa Ali, rukom pitaneknjge ako ponckad sage Pravopisne gretkei droge pogreske prepsivata, Ko {esto pokariju nedostatakrarumevanjaarhalenog aschogjezika testa ipak su ven node ko se wacajrna originale starjeg datum od ni ko ma se-abrataju 2apii na. drvenim plosamas li ako predstavjaju neku manje poonatutadicju Koj gura PrenosisKolena na Koleno na Eli, okom mnogih enerai Ako toga a upucujem gtaogevu paznu na ives ne rake med ofcjeino prnvacene verze dive hi plotica tone manuskripa, ko} je bio ostove a prevod Lame Kazi Dava-Samupa (Kazi Dawe Sam Ahup. to nije 2ato Sto Pelim da dovedem w pitanje ‘rednostrukopisa, vee samo. da bin osetio neke ‘ainje tatke budinttke (adice Koje mogu doves Vali George Roe (Reh), satrodusion of Buds sno Tee Stine Sots Raheny. S100 He San.) tek, slabei 9ee do dubljeg razumevanja, ne samo sa istorjske, vet sligno, sa duhovne tacke gledista Zaista, bas je duhovna tatka gledista ona koja ov knjgu Gini tako vaznom za veliku vecinu Stalaca, ‘Ako bi Bardo Thodol trebalo posmatrati kao da je Zasnovan smo na folklord, ili kao da se sastoji 2 Feligioznih spekulacja o smrt i hipotetiskom posmrt hom stanju, on bi bio od interesa samo za antropolo. ‘ge ‘one Koji proutavaju religiju. Alije Bardo Thodol daleko vise od toga. On je Kijué 2a najunutrainjje kutke Ijudskog uma, i vodit za upucenike, i 2a one koji tragaju za duhovnom stazom oslobodenja. lako je Bardo Thodol u danainje vreme u Soko} upotrebi na Tibetu kao molitvenik i cita se, ii recitue, usluta ju smrti~ ne treba zaboraviti kako je on, prvobitno, amisijen da sluzi kao. vodis ne’ samo’ umirucima i metvima, vet zivima takode. A u tome ezi opravda nije Sto je »Tibetanska kojiga mrivihe utinjena do- ‘Stupnom sirokoj public 1 pored narodnih obiéaja i verovanja koji su se, ‘vekovnih tradicija pre-budisti¢kog po- oko dubokoumnih otkrovenja Bardo na vrednosti samo za-one koji uprad- aja osvaryja njegova nauéavana tokom op Postoje dve stvari koje su uzrokovale nesporazum, Jedina je to Sto: nautavanja izgledaju kao da se obra aju_ mrtvom, ili_umirucem; druga, ta sto naslov sadrdiizraz »Oslobodenje putem cuvenjae (ibetanski, Thosgrol). Kao rezultat toga javilo se verovanje da je dovoljno prottat ii recitovati Bardo Thédol u pris stv umiruée osobe, ili €ak asobe koja tek st0 je ‘umla, da bise proizvelo njegovo, ili njeno, oslobode- nie, TTakay je nesporazum mogao da se javi samo medu ju da je to jedan od najstariih ‘inova pri kojem upusenik mora pre nego Sto se mode ‘duhovne ponovo roditi Simboliéno, on mora ume ey 2 svoju proslost i a svoj sari ego, pre nego sto ‘ote rauzeti svoje mesto' novom duhownem Avot, hoje bio uveden Mri), ii umiruoj osobi, obraéa se u Bardo “Twadola oglavnom ie ti raloga: (1) pried ieved- banik ovih-nautavanja tebalo bi da rahi trenutak svog Zivota smatra poslednim; (2) kada sledbenik vik navtavanja aise umite, ojegas aja, treba Podsetit na skustva iz vremena iigjace fina te Gti mantre) gurua, 8 narosto ako une uniruseg nedostaje pozornositokom krinih trenutaky CS nko ko je os inkarniran ebalo Bi da okrua osobt ‘a umord, tek uml, volenim | Korstim mina, tokom prih stupnjevanoveg, i posmrtnog stan egaistencle, a da ne dopust emoconalnom aritae, nj da ga suspregne,ii'da kazove sanje morbidne ‘mentalne depresije Saglasno tome, jedne od funkeja Bardo Thédola vie je da pomogie onima Ko ot estavljentpozadh da’ zauzmo pravian stav prema firtvom i prema Cnjen smi nego da pripomogne matvom, Lojs prema budstickom verovanjay nets Skrenut sa svojesopstvene Karmicke size Kod primene nauéavanje Bardo Thédola uvek je csnovne upamtiti pravu star u prevo veme. All ds bse to tako upamtilo, Covek se mora mentilne pripremitl tokom svog tivota:Eovek mora sara Fegradvati gj one vestine hoje Ze da odlvajuts ue u Casu smn Tu posmrtnom sanju: take da nikad ne mode bill ubvacen u nepaznyt da mode bt {i moguénosti da reague, spontano, na pravtnadin, {Ketienom teenutku kad srt nastop (vo je jasno lareno u Korenim sihovima Bardo Thodola, kako sv oni dati urTibetansko} kit me whe ™(O), ti koji oklevas i sve odlazes, i ne misis © dolasku sme, Predavajuti se beskorisnim delima ovog zivota, Nepredostrozan siti to uludo procerda svoju veli- ku povoljau pritik; a4Pogresna ée, zaista, tvoja svrha sada biti, ako se rats praznih ruku (iz 8v0g 230), Posto je Sveta Dharma poznata kao tvoja istinska potreba, Nrces lise posvetti Svetoj Dharmi éak ni sad?« Svi Koji su upoznati sa budistickom filozofijom spoznali su i priznali da rodenje i smrtnisu fenomeni Koji se dogadaju samo jednom u datom Ijudskom ‘vot; oni se odvijaju neprekidao. U svakom trenut- ku nesto unama umire i neéto se ponovo rada, Razligit’ Bardoi, tako, predstavijaju cazltita stanja svesnosti nadeg Zivota: stanje budne svesti, normalna ‘vest bica rodenog u naSem ljudskom svetu, poznata hha Tibet kao skjes-nas bardo; stanje snene svesti (rmilam bard) stanje dhjane, ii seest transa v du bbokoj meditaci(bsam-gzan bardo); stanje iskusava- nj smrti(kehi-kha bardo); stanje iskuSavanja Stvar- host (Ghos-njid barda}; stanje svesti ponovnog rode- nla (srid-pa bardo).” ‘Ste Je 0v0 jasno opisano u »Korenim stihovima sest Bardoas, Koji zajedno sa »Stazama dobrihZeljae ine autentigni | originalni nukleus Bardo Thodol, ‘oko Kojeg su se prozni delovi kristalizovali kao ko- mentarl, To dokazuje da se ovde bavimo samim Zivotom, a ne tek opelom za mrivog, na koji je Bardo ‘Thadol sveden kasnije ‘Bardo Thodol obraéa se ne samo onima koji vide dase kraj njhovog Zvota priblizava, ii onima Koji su biliza smrti, vee | onima Koji pred sobom imaju jo8 mnoge godine inkarniranog 2ivota Koji, po prvi put, shvataju puno 2nacenje svoje egzistencje kao ld skog bica, Biti roden kao Tjudsko biee privilegija je prema Budinom ucenju, jer to pruza retku priliku 2a Bslobodenje putem nedijeg odlénog mapora, pute Spreokreta u najdubljem sedistu svestie, kako to kaze Lankavarara Sura, jeu tetsu pe ce rot, kno gu. Dargo, kar. dana, 2 Shodno tome, »Koreni stihovi est Bardoas poti- ju ovim recima’ »0, sada kad Bardo 2ivota osvige nada mnom, Posto sam odbacio nehat, jer nema se vremena za gublienje v Zivot ~ Nek nerastrojeno stu Sjanja i meditiranja, Tako da se,... jednom kad zadobijem Hudsko otelovijenje, Ne traci vremena u beskorisnim rastrojstvima.« Slusanje,razmisjanje i meditiranje tri su stupnja ucenitva, Tibetanska ret za sslutanjen, Ih eave: tes thos, w ovakvo) vex, bat kao tra THO. dole (hos gro, ne mode se zabunom postevet samo sa fzitkom Culnom budnokcu cuvenf, kako to vidi iz tibetanskog termina =njar thse, 8. ckvivalent za sanskrisk ret osravakae, a koja se Gnesi na nicenikae nario, ma beg Se Budinog, « ne tek na’ onog koji je sucajo slusaa Buino navevane. Ona se ednont na onog Koj fe prihvatio to utenje svim svojm sree {nating ba Stojim, Tako dee tanjeru eve ven poet meva vslusane svim seems, to Jest, sa skTenom verom (oradha). "To predstaija prvi stupan) cent, {va Na drugom stupnj ov einutivn stv rom fori rrumevanj pute arumay dk se, na treéem stupnju. enikovo itu oseeanj, bat kao 1 intelektuaino razumevanje, transforms 20a stvammostputem direkinogiskusiva Tako, inlet Ano ubedenje prerastau duhovnu izvesnost, u saan ‘jeu Kojem je saznavalac edno sa saznatm "Toe vsoko duhovno sanje, zajemeeno nautava- jem Koje se ilade u Bardo Thodolu, Putem nega Suen! wceik sadn vist nad serom sty radu sposoban da perepiailuzorn produ st eal se stra Ove tvorost srt ola ‘dentifkacj individu sa svoj temporanim, tah Zitorim: obikom, bilo fzikim, emoconalen Hi imentanio, iz eega se jaja pogresna zaminao| da m stazom slusanja, razmi- 23postjiligno, izdvojeno ego-stvo (stanje ega) nese, Marah da Ge Se ono izgubitl. Ako je, medutim, uéenik ‘nautio, kako ga Bardo Thodol usmerava, da sebe identifikuje sa Veenim, sa Dharmom, sa Neprolaz- ‘nim svetlom Budastva iznutra, tada strah od siti iReevava, kao oblak pred izlazeéim suncem. Tada on ‘na da, bilo Sta video, uo il osetio, u Easu napusta- ja ovog Zivota, sve je. samo. odbljesak njepovog SOpstvenog Svesting | podsvesnog mentalnog Sadr2a- ja ni jedna umom stvorena iluaija ne mote tad imati ‘moé nad njim, ako on zna njeno poreklo i moze je prepoznati. Ihizorne Bardo vizje razlikuju seu skla ‘Su sa religioznim ili kulturnim tradicijama & kojima je percipijent odrastao, ali je njihova podozna moe ista Kod svih Ijudskih bica. Tako da dubokouvidna psito- Togia koju Bardo Thdol izlae satinjava vazan do- prinos nasem poznavanju ljudskog uma + staze koja ‘odi ka onostranom., Pod vidom nauke o smrti Bardo ‘Thodol otkriva tajnu Zivota: i u tome leti njegova duhovna yrednostj njegova univerzalna privlatnost Bardo Thidol je rasprava koja zahteva vise od filoloskog znanja ‘da br se prevela i. protumaéla, nnaime izvrsno poznavanje tradicionalne. pozadine Freligioanog iskustva onog koji je il odrastao u toj tradieyi ie zadojen tom tradicjom od strane kom: petentnog gurua. U stara vremena »nije se smatralo 4a je jedino poznavanje jezika dovolino da bi éovek postao ,prevodilae’, uma kom ozbiljaom smislu te roti; niko nije preduzimao prevodenje nekog teksta 8 da ga nlje prouicavao, tokom mnogih godina, sede Kod nogu tradicionalnog i autoritativaog eksponenta svog nautavanja, a jos bi manje neko mislio o sebi kao o kvalifikovanom da prevodi knjigu 0 uéenju koje ne veruje.st and Buddhism. (-Hindaisam Busan) (Philsoptical Libary. Now orks ni) art Mare. Pais (Poin. Peake a amace (Vian lames) (Caer & C0" Londen 1948). BSB py mak di daub meds ci 24 Nat moderan pila, na alot, potpuno je obratan covomer” za utenjaka se smatra a fe tothe wae KKompetentan (susenjatkic)ukoliko So manje veruje 4 nauéavanje Koji Se pritvatio da th interpreta 2alosn rezltat save vil a posebnovu ster tbetologie, Kojo su take! ucenjaci passa holes $ojesopstvene supeiornost hme osuesue! sem Sata oe ra amas Keri Dava-Samdup i Dr Evans-Vene (Evans-Wentz) prt su vaspostavli pradavnl meted Lotsa (Kako se prevodi sveth spit naseau na Tibetu). Oni su Svom rade pri e duhw serene posvee i poniznont, kro posveconom povereno Fada prema kojem se tebalo odnats keaim Doitovanjem | prema najmanjem deta, U fe vee te, nist matali io prevod dentin. i ncpo. reinim, vee pre kao pionirski prevod Bible, toes, Ko da je to poteina take zafos duble 1 avon prevode uskladu su natim rastokim upotnavanjem sa Iori ten td akav pilaz nije samo obceze duhovnog pi nla hog wena vee On take, i da alae opeca Kako stupa na weto ties To ejatnja dubok utisak Koj su sfibetanska knjga morte be ao dri tomo’ oksfordske tetanske Serie ot vilina padive etaoce Srom seta, lvanredan vopeh ovih dela gue njhov ubedlvonkrenent or, bilinost jihove svrhe. Zaisa, set duguje mnogo ahi vin dana pone senana “Sabadaram dhamadanam dinate: "Naboo darova dar je Istines. 7 Deer 2s»Dharma-Kaju sopstvenog uma videces; a vide “Tor i es videti Sve ~ Viauju beskrajna, Obrt tii Rodenja i stanje nesputanost.« ‘Smit i Rodenja i stanje nespi ae KNJIGA I CIKHAI BARDO I CONDI BARDO" (OVDE SE NAL AZE SUCELIAVANJE SA STVARNOS {POSREDNOM STANIU. VELIRG IZBAVIENDE EUVENTEMIC POSMRTNOY RAVSI SDUBOKOUVIDNE DORTRINE © UAVINUCU SVESTI PUTEMMEDITACUE NAD MIRONOSNIM TGNEVONOSNIM BODANSTVIMA GLASNICI SMRTI Sv on koji su nehati, nit se obaziru U vreme kad se las smn pojw Mora da digenaiete patnje onecajs U nckom of temelnih tetsni sstva All-si ont dobri sve! ud O'sreme kad vide glesmike stiri, Ne ponaiaja se neato, vee se opominjy Onog tt Plemenita Doktrna gover, Tu privedenosprepleeno} vide Rodenj smi plodan iver Tod privréenont razuzdavaj se, ‘ime rodenje ist satire Berbedn een sv oni Rasputal od svg tog Kiatkotrjnog privign Posteden svakog grchatstahay Svu bedu ont su prcvarlice 7 Bardo fib.) - metustaneiamedu smi gonovnoe rodeni, seit tin oc (On he ee ‘is, Bard Thal ana oboe anenjem Thoda po- ‘rin ene (Bodo) Baan, bar semede dove, pene prelamo,takode |g stn nPOCASNICE Za botansko telo Istine’, Nepojmilivo, Bezmerno Svetlo;, Za botansko telo savrfenog Zavettanjat, koje su LLotos i Mironosna i Gnevonosna Bozansiva'; serge eco Ree a oth pak obra bhatt ‘pine duga fic antolizyje Sambo Kayes bla opera: SLES Sy Chleradne sige eet Rete tet leery ‘Meidjvo, ba Sunpsra i Nivan, i ospow je yedno Santa SES eater mnt epoch ard Se mayan me Derm {ijeom out je Sombhopacjs-Zawinavane | presnacavane 8 Za pod Lotosom rodenu Inkarnacij, Padma Samb- hava’, koji je Zastitnik svih osetnih biea, Za Gunue, Tri Tela, potasnica uvop (Ova velika Doktrina Oslobodenja guvenjem, koja ppodaruje duhovnu nesputanost posvecenicima nee ‘natne bstroumnosti, dok su u Posrednom stanju, ima tri odeljka: prethodnice, predmetnu materju i zak- Hjucak Na pogetku, prethodnice, Sveske Smernica’, za ‘unapredenje bica, morale bi se savladati u praksi PRENOS PRINCIPA SVESTI* Prema Smernicama, najviiintelekti trebalo bi sva- kako da budu oslobodeni; ai, ako ne buduoslobodent, fonda bi trebalo, dok su u Posrednom stanju trenuta eA Wake osetia,» gnevno, gnevesuno, predata Keke mie erat ano ofa soa "Pada Sambhava — canivat Lamaiza, pri toi fe iagso nautvane Bima na Theta po Ksjeshn pote ar ea Ie. edo ao Profesor loge veiog adschog Uitte ica Naha, Inds. Vela, Pement) Use (gure) Bardo ‘ny eke Smernica odnone m8 weolkorasprav koje puta prakicno upusvo ponecencima na odie) Ses bros oes $Tonda ror Bar, dale. do ponovnog rode ido vane "TU tlt so Sao tan ee pho (gan. taa ‘at prenos(celokupah it nih, Kem loses koje ‘ope, sop strane’ die Coveha seca te Seng el ‘rvida, heen tok shiva, set iuoraihTesomesee Tome proost Navan, sve aefenomena. Kabone ree easy a Sechia.pate, Bata sim pare fue ale ‘anmiaidka verovije opie podratumery, previ: ‘Rimi lace oct Aye usenet ‘Modinotibetashom Pho, i dae sioniman ater ee Aiptek takes pecan aenaanetjdnons Baseska smrti, da praktikuju Prenos, koji podarvje auto- matsko oslobodenje time sto ga samo treba upamtit. ‘Posvecenici neznatne bistroumpost trebalo bi sva kako da budu oslobodeni pomosu toga: ai, ako ne udu oslobodeni, onda, dok su u Posfednom stanju (lokom Kojeg iskusavaju) Stvarnost, trebalo bi da istrajavaju u slusanju ove velike Dokirine Oslobode- ia cuvenjem, ‘Shodna tome, posveéenik bi trebalo prvo da ispta simptome smrti, onako kako se oni postepeno pojay- Ijuje (u njegovor umiruéém telu), prema uputsvima -sSamo-oslobodenja (posmatranjem) odlka simptoma ‘Onda, kada su svi simptomi smrti upotpunjeni, (treba da) primeni Prenos, koji podaruje oslobodenje samo paméenjem (procesa)" CITANIE OVOG THODOLA Ako je Prenos delotvorno primenjen nema pot be Sita ovaj Thadol: al, ako Prenos nije bio delo- ‘Woro primenjen, onda se ova) Thodol ima état ispravno j razgovetno, pored mrtvog tela ‘Ako telo ne bude tu, onda krevet, ih mesto na koje jg pokojnik bio navikao, treba da zauzme (ona ko ta), {treba da izlaze moé Istine. Onda, prizivajuci ‘duh (preminulog), neka zamisl da je on tu, prisutan ida slusa, 1 neka titi", Za to vreme, a jednom Fitna det Bard cis, hoje lame obino ort kao odate Bard Tha Ons vt septa sr poset, ‘huge wo deta “Gulaboceje nde, v ovo konteksa, ne mor nephno «4 sat Ossbatne Nirvan naomi © ono na proce fonvetenke, vec preeén labo “bvotnogprovoae umt Fe tna main boy omopecl auc osu posta tre, Lonsehsento, sao pontwo rene pak rae ee vv ssko spnoine ope iste, oa exten proces Fens mote 2 apetett pres mamaria, to a {pecs svat pki rao ts west enue svete St. 2 fa onl of Sun tk rcbe da pizove pein tog, oda eek nes tame tn, povoree 30 som patel, ne snes dorolt da ili, jr to nije dobro (2a preminulog) ato th obuzdaj. : oe ") Ako je elo prisuno, kim je disanje presto, lama (kj je bio Guru pokojiks). i rat po ver w koje Je preminalimao poverena, ih prately prema bee Jem je preminull osecao veliku nakionost, tava tone Bizu uha.(ovog tea). adage zaprave ne Aodiraje, treba da tts ovaj veiki Thode PRAKTICNA PRIMENA OVOG THODOLA OD STRANE OBREDNIKA A sad 0 razjasnjenju samog Thiol ‘Ako modete sakupiti obilan prinos, zrtvujte ga uslavu Trojstva, Ako to ne moze bit uéinjeno, onda Poredajte sve Sto se mode sakupiti, kao predmete na koje se mozete usredsrediti svojim mistima i mental no stvorite takav jedan bezgranieni prinos koliko ste tou stanju, i slavite Onda, »Staza dobrih 2elja koja stiti od straha Bardous" i »Staza dobrih 2elja za siguino izbavije- ‘prolazu kroz Drug) Svet. - fe "St lal apton ven, wo uine ioe de penetrates uSi oicpat acl eiac masses Tec on po Tr Pvoje Ck Rand, deg je Cid Bardo: wee Sidpa ‘Bardo kj ssjoea Dre kag Barco Thoda. DEO! BARDO TRENUTAKA SMRTI LUPUTSTVA 0 SIMPrOMINA SMRTT.ILI PRYE STUPANI CYKHAI BARDOA: PRVOREDNO JASNO SVETLO VIDENO U TRENOTKU SMRTT Prvo, suéeljavanje sa Jasnim Svetlom, tokom Po- srednog stanja trenutaka smrt, je: ‘Ovde (mode biti nekih) koji si suSali mnogo (rel gioznih uputstava) a ipak ne prepoznaju: i (nekih) koji iako prepoznaju, ipak nis podrobno upoznati Ale sve klase pojedinaca, koji su primili praktigna Podutavanja, (nazvana) Smernice, ako se one prime ne na nj, biti suéeljene sa temeljnim Jasnim Svet Jom; i, bez ikakvog Posrednog stanja, oni 6e zadobiti "Nerodenu Dharma-Kaju, putem Velike uspravne Sta Natin primene je Najbolje je ako se moze dovesti gurw od kog je ppreminuli dobio voditna uputstva; ali ako se ta) guru fhe moze nati onda je dabro da to bude brat po veri — Waliafprvo migore Staasjeda od dktins tahena ra sever Bodum, gover dase dahon emancipate, Ea Be ‘iv mote pst lenuto, bez utsa Bardo vay tee pane te Vekovno stan normale elute, ola prota arn ees Sim tpn neni ar ep ra on Tt dati UUrvinuce. Al je | onde neophodno tvneno Wada Jogo. kao mnogo sakupjenuh mala (rmogo dobre tare. AKO unit mote aveden da spans st og tera kad |e gary otkrvn, (9 ce vec ako On ime Oe da ue sree ‘onnem tenth npetans tla peporna Seno Sveti je ‘ota pred mm. ptane dao jn, segs vee Tua asda Se oumah i parempareny Sanje se. bec 1 Stamos twfemeao 2 machin potgnucem prepoenvane, BIi, ako je ova} poslednit takode neprivodiv, onda tent eovek st vere ako suai ov ods onda ‘soba hoje mote Etat ipravoo i razgovetno treba to Sra mnogo. puta love. Pomoc toga ese (preminulom) privet umu ono Sto je (prethodno) {hoo sugejavanju adman ce dod do prepoznavanja tog Temelnog Svetla | nesumnjivo Ge se zadobt Otlobodene ‘So se tke vremena za primenu (ovihuputstava): Kada je duanje presto, tala snaga cei porinutaU nervl entar Mudrosti" i Saznavalac” Ge BkustJasno Sveti prirodnih ustova™ Onda, Dadoct davitainasoaga® bive basen snezad da let nadole tog leve I desne nerve, Posredno stanjetrenutno Gornje bi (upute) trebalo primenit pre nego Sto je (witana soaga) grunuta W levi nerv (posto Je PO rela preko pupeanog nerve cents). ‘Vreme,(obitho neophodno a ova) pokret vitalne nage) onolko Je dogo Kolko god je dsanje os pristin, i pribliano, to je wreme koje je potrebmo dase obedye ‘Onda je nain primene (ovihuputstava): Rida Gsanje samo sto mje prestalo, nabolie bi bilo ako je Prenos bo uspesno primenjen ak0 mena) nije bila uspesna, ond (ae obra! preminu tom) ovako Orde: To eae wen, nmr cers a pik nee entrs Pia nes sets Mion sane onl unk ~ ‘ ~epdnen od formate akon — uw som poo scm psceiom anu. Um vom epeiodnom santo Rar kad j iauurmean'w hudson tela, sino fe ait ‘Stig math bt sug Fa Ngo ps nim sau 0 dna ew doko) mea) ea cok ‘Seinen st has tcl Svespo prepornavame Jamo Seta iiszwn elataiteastanje ses Hakto su shel |e Zaps iol min a u ©. ti plemenita soda, (tako §tako, po imens); wreme ti je sada oslo da potrayis Sta starno. St). Tvoje dsanje samo so nije presto Tvo} te fe {uta jos ranie suelo sa Jasnim Seetiom, asada sia Drags da ga isusis njegovo) Swwarnost u Bardo Sanju, u Fojem su sve start kao prazno’nebo bee blak a gol je,neokaljaniintlekt scan prozimom akan ese tent U von en Spozna samog sabes i istrajprebivajuti fom stanu Sie akode,u ovim renucima, posta} suclce Posto je ovo prottano, ponovi ga, mnogo Puta «uo oso na Samm, ak pre nego st je sisanje prestal, tako da ga ullnes uum (omiruces. ‘Ako disanje samo Sto nije prestalo,okren unin eg prcko, na desnu stan, ta se poloza) nave Leted sta lava. Poskakivanjeartrie (na esto} {Tey} strani gute) treba pois ‘Ako osoba na umoru poke sklonst za spava- aie, il ako stane spavanja nadie, to treba suspreg. muti, a arterje potinuti nedno, aii odloeno™. Zap {oga,vitalnasnoga node bit wstanju da ve vet f sredhjeg nerva 1 bic osgurano da ona stekne kror tramaniek wor. Sada treba primenit! pave sueela: vane. U ovom trenutku, prvo (naztanje) Bardoa Jasnog Syetla Stvarost, Koi je nepogretivi Um Dharma “Kaj, iskusesva osetna bee Tatervalizmeduprestank izdsanja i prestanka uk sanja vieme je takom Kojeg vtsna ‘snaga'borav {Srednjem nero Obie! ud! nazivaju ovo stanje onim w_kojem princip svesti?Sijava. Trajan ovog stanja je nest. “Ufa onbs treba rei ua Premie potpune buna paot nossa cea ti te pale pe Sean nerve: bakono, to ror, strospo ® Potoje diane pesto, vnins maga (buble. -unaee gga ete vee seu seem erate Sok a > (Sans. inna il Dole, cans) ~ Princip sess -objkesaenivaje principe oo 8gumo, (Ono zavisi) ad tlesne grade, dobre il lose. {Granny nerava tvtsne snage. Kod onih Koji si innall mekar samo malo prakiéoog iskustva stabi tog. spokojnog stan chjne, | kod onih Koji maj Zative nerve, ovo sanje natalia da taj okom “tugog vremens’= Fokom sutejavana treba uporne ponavjt (gor ae obracanje preminulom), sve dok Zuckasta tenes pie de pe rch ora hh organ (premio "Kod onih Koj st vol 290 Hv, i Kod onih koji imaju nezdrave nerve, gomje sanje opstojava tek {oto Kaliko porcbno dase poeneprstime, Ope. Kod nekih, ono opstojava onolio Kolko je potrebnd fa se obodje "Erase Tantrama® kale se da ovo stanje zamiranjaopstojava tokom skoro tipo dana. Ved tu dragih (elgiornihresprava) Kade dato traje Ct dinar 1 da se ovo sude)avanje sa Jasnim Svetiom ‘mora nastviti(Yokom sveg tog wemena). 7 Poneladse ona mote masta okom seam dana a oben ete Pinup wes dl map 30185). meat om rrrvest nije neophodno prsuten v tld sve vreme. nomalno ‘Beaposta lou tembe oy maa sm, drat spt tine magnets sian anos stl, ve de Stan u tekGte shen ne lS od toe ope eapestane pana oan fe ets Lomas ron nese ee "prose sn suprota je proces ode, dud aj todenje Fors plobud tov sett mete nau fhuatom, prods ‘nog elo tao oss na sam mora se prbual e Berd> TW liades od tatu seblivom ters signom on, {oh fe duplieruog teas od bojeg oe emai Sistem (kaj je hopin fiichog.nervoog matema ‘judskog tel) Datteog i Bardo Delia ove a nj Inka, Po theta} etimologi jo stooge jd bya mas samara. sane (ieeegemne pozeds, Poe de elawe pope Ta Hinds 36 Natine primene (ovih upustava) je: [Ako je (dokumire)covek pi seb 1 sposoban (da utvrdi simptome smrti), iskorisCavanje (avog znanja) treba da bude primenjeno pre ovogs™ Ako (osobe ‘aumony) nesposobns a int tk, onda guru, it Sj i brat po versa koje Sovek (oa umoru) bio vro zak’ treba da se nade pri roi da onomme (oj ute) upecatiivoatsne ‘mptome’(omrt). ‘onako kako se oni pojaliuja dati redosedom, Glalno ponauijajudl, & potetko), ovako: Sega's simptont posmuca zene u vod pi sigh Kaci se ov simptomi (smrt) nad pred ispunje- jem, onda uputi(umiruéem) ove prepuce, govere. Toei sono i plemeitaroda, (il, ako je wpitanju sveste sik, 0, Visokodostojat Gospodne). ne opus svom tm da bade aston Pee ’AkO je pitanja Brat (po ver), il eka dru soba, onda ga pozovi po imenu i (reci) ovako: rH [Baie Prva je bio data obit dislogs imate boga ‘ive; tae batunstog Gur, | njegve Sak Pav Sake demi dle svakog Stanek | enog mayg ake dS alcediet fn take Le Bier naam jovi Skin. Ott Tete menvane ba Ant Jope. Prema osoksnin Hindsima, Tete sa vedio ‘rll. ako enlopeaije mana tog stems io so jae ® Poxpuno znaéenje ee dane vam to sab koja vite \tigprota simptome owt eden po den kako oi napa ‘reba, akoge ako espoutbna ds fespacns Ino Sve tes ‘Steivanjasajom od sane drug ‘seni, shsenik kj we spread poktane gun sa Tome spies on sacha "cs out une hladnode hao J elo poop uv, So rpserepo pri u omni, nce vote ve Ore fo rspse a tome, opine atte sulk Lomtle nad facjonm mie gabtakSanens, de, {hom Koj je otto ate lt, pre gubak svo ”©, ti plemenita roda, buduéi da je ono sto se naziva smréu doslo sada do tebe, odluti ovako: »O, ‘ovo je sad €as smi, Imajuci priiku da iskoristim 1 Smt, ja cu delatitako da, za dobro svih osetnih biga Koja nastanjuju bezgranigne prostore nebesa, vim Savreno Budastvo, rastapajudi se u Hubav isa ‘oseéanje, prema (njima, + upucujuci sav svo} napor prema) Jedinstvenom SavrSenstvu.« Oblikjuei sioje mish na ovaj natin, naroito uovom period kada se DharmacKojaJasnog Svetle, {Gstamt) pose sit, moze prepeznati na dobrobit Sih onctih bay 2na) da si fruvtom stan; (ud {esen) da zadobije nao lagodat tog Stanja Vel op Simbola™ v kojem jet, (na slededt natn) Cali ako ga ne mogu prepornat pak éuja zat coxa) Bardo i ovladavajug vebkim Telom Jedinsta { Bardou,pojvicu seu bilo Kom (oBiku) koji ée bith dhobronosan (ea sva bic) ber rake: Posuzi svim fxctnim bisa, bezbrojtim po broju. Kao St su Pranice nebess« ‘Ne napustajuc ovu odtukv trebalo bi da pokusas i seu se ih posvetnihpostupaka Koj st bio masikao {ds tevodistokom Bivota Gover av, iat ce tv je one Mi he | pomovige sve razgovetno,jsno utskajus ren tumirucom asohom, da bi spretio jen um da odluta Sak na teen : Poito dsanje poipuno prestane jako potisni nerv sna a lama, ih oa 8 i Ueenj Od tebe, eka tig retima, ovat: Poitovani Gospodine, sada kada skusava8 Teme! no Jano Svetlo, pokusaj da taj prebivajuu tom Sanja hoje sad ahusava. ove optehfen dovoinim taprko ba Stuf pe Sa. frat Sh sade sods at Kets mora ttt ene, ‘nedostjiin skola Bardoa"onako kako 1 karen {aloijae edo ponoeng sodena: Vid mp. 1) 38 Is takode,uslucaju ma koje druge osobe, Sta je Sebel, vako: : Seater . th plemenita rods (tako i tako, po imenu), sla Sida iskusavas Zratenje Tasnog bvetle Ete Sivamost.Prepoons) gx. O, tplementa rode, fel Prisutn itelekt®, po pravoj prtout praznina, Koy hij oblikovan niu So, to x tie olka i bop Prono pra at ama Svan Sve Dob ‘oj sopstvenintlekt, Kot sa praznina, pal te tea smatrat da eon praznine tava vee hae ds je sim itelekt, neometen,sjjut, ashen | Bl Zenosti pun, sima je est, Sve" Dob Buda Troja sopsivenasvest, koja nije oblixovana ai 4 a, u starnosti~ praznina, 1 intlekte spajcl iblazenost pun ~ ova dva ~neodvojivi su, Jeans aio fe Bharma Kaa. sanje SatScnog Proms vena ane ne ea ta de rugraina fay ‘0} gpa Se edna na wee nom x»“Tuojasopstvena svest,sijajuc, prazna i neodvoi- vyacdveltog Tela Zratenj nema fodenja ni smi i Ndkmentivo Sveti je ona = Buda Amitabhe= “Ena ovo dovolino je Prepoznju praznin S0p- sevenog intelekta 22 Budastvo | posmatrajicl ga kao Svoju spetvent svesty zac odattsebe (a Sanju) Dotanskop wma Bude® Fonovt ovo tazgovetno i jasno tri, ili (Ea) sedam puta, To 6 prevall_u sedanje (osobe na, umore) Fanije (dok je bila va) suteljavanfe koje Je Bur {pvodio. Drupo, toe prouzrokovat dase ola Svest preporna kao Jasno Svetlor are, prepozajue Eamog sebe (na taj nan), ovek posta trajnosjed- nien to Dharma Kajom f Onlobodene ce it Sur ‘ferris a anboizmana Sv-Dobrin Osem i Ste-Dabrom Mi orm id se ane Dharm: Kaman Saveenog Prose, Bodistra:Dhara-Kap Tei ine, stole reste a SeStane bess ang’ nadeetske ert Ieno sik metal ‘Soran zara Lo se pong Konak probe 1 Ro to Bude Samanta Dhaest Sve-Dobrog koje ‘Bua Sabha sane Beshrjng Seti hak esp: imeva, obesacu bri) atone, samo Bedanaa Se Sane poi Je agus aa uy Se-Dobrog. dragon fe ‘Moat pret} bos Mos smboleovano) kre Bods ‘Alsadhe (ee petsonilaca vetne Medros). vor iota ‘eno, Nenatjens, Nevbitovsno,padrarameva Bednvo. 53 SExpProretjne~ stun Bosanakoy Ue Bude eo oy io sDyamancle Se -Svts oA fenoment avers nis ras ‘enone Coepa Bad a eb ‘pornat unutar uma inate me mode it ising opabaja Gospoda Pr Ako Je foe, kad 54 osim stan, ‘utem proc dahovne (lh ge) web ako ima ac da ‘eta Budaro ovo tepeesadnom Genk, Tota Radaae Se atta a Onobodene fe renatbo emt Aj ako ‘Tikovno west ko ivanredon reo de normal mentalno fran u stanje kom Jasno Sveti sj. n onda sleds posepen senda anu Baidopostonjar and. ponorne den 40 LUPUTSTVA U VEZ1 DRUGOG STUPANIA CIKHAL BARDOA: DRUGOREDNO JASNO SVETLO VIDENO ‘ODMAH POSLE SMT “ako je pore Jano Svetloprepoznato i Oslo bodene nasaijno, All ako posto eka sum da prvorednoJaano Sveti nije prepoznato: onda esa Sgurnotcs mote prtpostave fa) dle Bo ova ‘nog sos nriva rugorednim Jani Seton (nad Prim) ke cre ote ane pra), Sbetjen tte oirom na nei dba i osu karo, vitlna snags ous dole des iw ew ner lg roe Bioko od otva (ow tla) Onda ol! do Sitrog Sanja una ievitace dele na nj! ona pada. U slr ssoog See, sieno, Sr ita oan Zivoga nastalja da se okrece. = Sages. © stamlscipotedin dela, io ha eral pr oe Poa ein! ‘ra pl isha iz tls odate, normaino ~ kor OWor Brame. aReéi da sjaj (prvorednog Jasnog Svetla) opstojava tokom perioda potrebnog za obed (2avisi od) dobrog i leg stanja nerava i, takode, od toga da Ii je bilo prethodne veabe (u suéeljavanju, ii ne. ‘Kada princip svesti dospe izvan tela (on kaze sebi samom), »Jesam li ja mrtav, il nisam mrtav?« On to ine moze odrediti..On vidi sve rodake i poznanike Keo Sto je bio navikao da ih vida ranije. On éak éuje ukanje, Urasevajuce karmitke ilije joS nisu ose nile. Niti su jos dosla zastratujuca prikazanja, i iskustva, uzrokovana od Gospoda Smt "Tokom ovog intervala upute treba da primeni (Ia- sma, il ita): Tima onih (posveéenika) usavrSenog stupaja i onih viaualizatorskog stupnja. Ako se radio nekome ko je bio na usavrsenom stupnju, onda ga pozovi triput po ‘men jstalno ianova ponavjaj gornja uputstva o st eljavanju sa Jasnim Svetlom. Ako se radi o nekome ko je bio na stupnju vizuelnog predstavljanja, onda mu progitaj uvodne opise i tekst Meditacia 0 njego- ‘Yom boJanstvu-2astitniku, a onda kai ‘O, ti koji st plemenita roda, meditiraj nad twojim bozanstvom-zastitnikom. (Ovde eitat treba da nave: de ime tog botanstva.) Ne budi rastrojen. Prijezno ‘Skoncentrii svoj um na bozanstvo-zastitnika. Medi Taj nad njim kao da je on odbljesak meseca na vod, pojavan. a ipak nepostojedi (po sebi). Meditiraj nad jim kao da je bice sa fizickim telom. Tako govoredi, (tat ée) naplsii to. Ako je (pokojnik) iz naroda, ka Sa mane nega. U prom prong Sop shina se preedin Jeane veh, Gragem sep Grdpredno Jao Set, ‘epee ju ove: post da se totais maa zaohet pt ers tae ft te ke re ‘Sut sm dovekovy, Nepe pre dahon set teptedoo fp naputinu eae “ertbake rimmed spot. Renato, tada se Kaan tos poo an, psp Smite le sew mater onda dt pono rodeje ne 2 Media) nad Vetikim Saosetajnim Gospodom Na ova) natin sulin Cak i oni za koje see bi cekvalo da prepoenaja Bardo (nepotpemosut, nesumnjivo de gs prepomat Osobe koje st, dok su vee, bile selene (sa Swvarmosés) od sivane gurus, koje se pak nsw blisko upcenale sa njom, neds Bit stanju'da same jnsno_prepomaju Bardo. lt guru, It brat po ver morace da ive wtgu na take osobe®. Mogu se nai eaki oni Koji ss blisko upoznalisa utenjima, a kojtipak, 2bog Pestine Oboljena koje iaaziva sit, mogu bili mentalno nesposobni dae suote sa ujama. Za takve Je, takoder ovo upulstvo ‘pmolutno neophodno. Ope. (ima oh) koji su, ako su nekada bil bso upoanatisa weenjima, posal podlotn pad jana Sanja bisanjausled prenebregavanja zaveta, it ne Uspeha da se sustinsKe dudnost i2vedu posteno. Za ‘th ova uputstva su nezamentiva ‘Ako je pv stupanj Bardo bio shvacen pri prvom susretus aime, te najbolje. Al, ako to je suey. primenom ovog razgovetnog podsecanja(preminy Tog) dok je na drugom stupaju Bardos, Mego se intelekt boii postiteonebsdenje ‘Dok je na drugom stop Bardo, Sovekovo telo ier, pio ono to se hazva nim torn s Covet Eu aan ops vetne pana pkNe mojud da, Ge on) mrt, ii me, Gane) tucidnost se pojavijuje (kod preminulog)*. Ako se fa uputstva uspesno pment na premnulom. Gok eon stanpu onda, post ssese Maj Svar fost | IedankStwarost karma ne Kontrol Roo sto suncen zach primer razgrés poorasine, tako Jaso Stetio na Sta raignjva moe harme ‘Ono so se naziva drugim stupajem Bardoa ome sal mislnim thom’ Staves eb okie nih esta na koja su ajegoveakivnot ograigene Sto seu ovom peu ovo naroootene prime sven ona esha i panna jer karmiGhe fuse jot ace dai, slog, (preminu nege mot da bhde okretan mo Fovamo fod og cla postianja Promeen), 335 ocnkom princpa sve ie Hdiog tela nase ito satin, koje bed merino ann tn Dhamet Ma Pura” Maka aden Staroce (is, sina) {nan in on eo je pouata wor seu pote pak ‘atoke medtache (jon) je one Pratt, h Teme ‘istnn hoje 2 skatara sume pose amr Joe je Saonvaac {Tauro nj ovntee. pe ego no karméke sonst erp Go if je fotografie, uporedena a objektom Koj se fotografi {e,Innat Sarna je proms Moje Sarno Pima je nepescons de oktene af lavas, dime se drummers jae Boj apse Konem undue *EMlone flo ee adapt smentlno thon “4 DEON BARDO DOZIVLIAVANIA STVARNOSTI LUVODNa UPUTSTVA KOIA SE TICU DORIVLIAVANIA SIV ARNOSTT TOKOM DRUGOG STUPNIA BARDOS. NAZVANOG CONIID BARDO. KADA SP POJAVLIUIU KARMICKA PRIVIBENIA Cak ako prvoredno Jasno Svetlo nije prepoznato, ako je Jasno Sveto drigog Bardoa bilo prepoznato, Osiobodenje ce biti dostignuto. Ako Covel nije oslo: boden tak ni time, onda ono sto se naziva ecim Bardoom, it Conjd Bardo, osvige 'U ovor, tecem stupnj Bardoa, karmigke iuzije potinju da Distal. Vio je vazno da se ovo Veliko Suceljavane e Conjd Bardon prodta: ono ima pune modi { mote uinitt mnogo dobro Negde u ovo vteme (preminch) mote videti kako se prekida sa daljim dljenjem hrane, kako se sa tela skidaju odevni predmet, Kako se Cth mesto a kor jem se nalazla ponjva za spavanje"; mode eutl sve Zapomaganje i plakanje svjih prijatlja | rodaka 1, mnada thon mode videti tu kako nai nad jim ‘ni ne mogu Cui ajega kako ih 20ve, tako dt Of ‘ash nezadovoljan, Utovreme, 2vuc,svetlost i zraci-sa tr - diy lavaju se." Ovi zgrizavaje, zastraduja 1 uiasavaju i prouerokuju mnogo umora. U tom trenutku, ovo saeliavanje sa Bardoom (tokom iskusavanja)Sivar- ost treba primeniti- Pozow preminulog po iments ‘spravno i Fazgovetno mu objsni, Ovako: © Ovo nos na (1) pode hrane 24 poke} de preminvog. sekom ogi ced. (2) na nleove flo tox pprema ‘kop: (na env hese, mew le span, 6