1.

Конфучијанизам
Конфучијанизам је религија створена на основу учења филозофа
Конфучија, по ком добија и назив. Конфучи је био један од кинеских мудраца,
који је имао велику улогу у стварњу религијског система веровања. Имао је
политичке амбиције, на основу којих је хтео да доноси моралне промене у
друштву, али његова политичка каријера није била успешна. Страст према
учењу других је преовладала и људе који су веровали у његов приступ животу
можемо назвати његовим ученицима. Помагали су му да успостави своје учење
и пропагира религију у Кини, али и другим државама као што су Кореја, Јапан и
северни део Америке.
За разлику од других религија, конфучијанизам нема посебне датуме који
се облежавају, али има ритуале, који се могу одвијати у било које доба године.
Изузетак је Конфучијев дан 23. септембар, када је Конфучијев рођендан,
следбеници славе овај дан у част свог вође. Не постоји посебна одећа која се
носи, а током посебних догађаја могу носити хаљине које подсећају на
будистичке хаљине. У конфуцијанизму постоји девет важних текстова, који
укључују четири књиге и пет класика.
Породица није доживљавана као једноставна животна заједница, већ као
група живих и мртвих, повезаних крвним везама које повезују земаљски и
духовни свет. Конфучијево учење је било засновано на поштовању старијих и
побожности што говори да се суштина ове религије проналази у обожавању
предака.
Конфучијева филозофија се састојала из специфичних ритуала и
цремонија, којим су поштовали претке. Ритуали и обреди за обожавање
предака су често повезани са жртвама. У односу на стање и врсту ритуала
жртвовале су се различите животиње, веровали су да специфичне особине
животиња представљају различите ствари код предака. Конфучиеви
следбеници не верују у постојање бога, због чега многи конфунчијанизам
сматрају начином размишљања, а не религијом. Конфучије је рај схвата као
неку врсту бога, што показује да је конфучијанизам више од начина понашања.
Што се тиче људског понашања, научио је своје ученике пет основа за
које је веровао да су главни аспекти хармоничног друштва. Учио их је да увек
буду обзирни према другим људима без обзира на њихов социјални статус; да
увек теже ка хармонији; да контролишу своје емоције; како би живели у миру и
џармонији морају бити у контакту са духовним силама уклључујући природу.
Међу његовим учењима било је и пет основних врлина, а то су трезност,
поузданост, праведност, мудрост и љубазност. Поред свог учења, своје време
је посветио и уређивању неких конфуцијанских књига. Уређивао је Књигу
историје, Књигу песама, Књигу обреда као и Пролећни и Јесењи летопис.
У тренутку када је умро, у 73. години, имао је три хиљаде следбеника и
72 ученика. Након његове смрти, ученици настављају да јачају своју веру и
граде храмове, који постају места за веровање.