-Reč ekonomika potiče od grčke reči oikonomija sastavljene od izraza oikos-gazdovanje u

okruženju(domaćinstvu) i nomos-pravilo.

-U bukvalnom prevodu "pravila kućnog gazdovanja".

-Ekonomija kao veština je stara koliko i čovek a kao intelektualna aktivnost je veoma mlada.

-Stalan život sa ekonomijom stvara privid o njenoj jednostavnosti i lakom razumevanju.

-Mnogi se osećaju kompetentni za rešavanje ekonomskih problema ali greške u ekonomiji ubijaju generacije.

-Zadovoljiti raznovrsne ljudske potrebe oskudnim sredstvima je bazični ekonomski problem, kako na nivou
zajednice tako i kod pojedinca, kako u dugom roku, tako i svakodnevno.

-Bazični ekonomski problem aktualizuje tri pojma: potrebe, oskudnost i izbor.

POTREB
A → INTERES → MOTIV
↓ ↓ ↓
RETKOS PRIVREĐIVANJ
DOBRO → T → E
↓ ↓ ↓
IZBOR → ODLUKA → RIZIK

-Ekonomija kao nauka proučava zakone koji vladaju u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji, tj. u
celokupnoj društvenoj reprodukciji.

-Ekonomska nauka treba da pruži odgovor na pitanje: Šta je neophodno proizvoditi i u kom obimu?

-Drugo bitno pitanje ekonomije je kako celishodnije kombinovati raspoložive faktore proizvodnje da bi se
obezbedio odgovarajući obim proizvodnje?

-Makroekonomija se bavi istraživanjem makroekonomskih odnosa društvene reprodukcije, tj. funkcionisanjem

privrede kao celine.

-Ona pruža odgovor na pitanje zašto se određene nacionalne zajednice razvijaju brže i uspešnije a druge ne.
 METODI EKONOMIJE

-Opšte: modelovanje, istorijsko-komparativna, statistička, dijalektika.

-Posebne: definicija-klasifikacija, analiza-sinteza, indukcija-dedukcija.

EKONOMSKI PRINCIPI

* Ljudi moraju da vrše izbor

* Trošak nečega jeste ono čega se odričete da biste to dobili

* Racionalni ljudi razmišljaju o graničnim slučajevima

* Ljudi reaguju na podsticaje

* Trgovina dovodi svakoga u bolji položaj

* Tržišta su obično dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti

* Vlade su ponekad u stanju da poboljšaju tržišne ishode

* Životni standard u zemlji zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge

* Cene rastu kada vlada štampa previše novca

* Društvo se na kratak rok suočava sa izborom između inflacije i nezaposlenosti

 DRUŠTVENO-EKONOMSKI SISTEM

-Društveno-ekonomski sistem predstavlja izraz odgovarajućeg odnosa među ljudima u svim fazama društvene
reprodukcije.

-Ekonomski odnosi se izražavaju u vidu realnih odnosa između ljudi u proizvodnji.

* Centralni-planski sistem (dominira državna svojina)

* Ekonomski sistem na tržištu potpune konkurencije (dominira privatna svojina)

-Elementi ekonomskog sistema:

* Resursi

* Privredni subjekti

* Aktivnosti

* Institucije

-RESURSI- raspoloživi materijalni i nematerijalni izvori stvaranja materijalnog bogatstva i blagostanja.

* prirodni izvori, sredstva za proizvodnju, stanovništvo

* obnovljivi-neobnovljivi.

-PRIVREDNI SUBJEKTI- pojedinci ili organizovane grupe koje samostalno donose odluke, uživaju korist od njih i
snose rizik.

* preduzeća, domaćinstva, država.

-AKTIVNOSTI- osnovne aktivnosti: proizvodnja, raspodela, razmena i potrošnja.

* finansijska preduzeća (banke, berzanski dileri, brokeri, finansijski i investicioni fondovi)- finansijska aktivnost
(odobravanje kredita, izdavanje obveznica, akcija...)

* investiciona aktivnost- obuhvata procese raspodele i razmene u sadašnjosti radi povećanja proizvodnje u
budućnosti

* spoljno trgovinska aktivnost- razmena robe i usluga.

-INSTITUCIJE- trajni oblik veza između privrednih subjekata kojim se na ustaljeni način obavljaju ekonomske
aktivnosti.

* tržište- klasičan primer ekonomske institucije u kojoj se na ustaljeni način povezuju kupci i prodavci
* svojina- određuje način korišćenja, upotrebe, raspolaganje robom, isključuje sva lica, osim vlasnika, iz
posedovanja predmeta svojine.

TRŽIŠTE, CENE I OGRANIČENJA TRŽIŠTA

VRSTE I FUNKCIJE TRŽIŠTA

-Osnovna kategorija robne privrede je tržište.

-Na tržištu se javlja razmena, tj. kupoprodajni odnosi predstavljaju pretpostavku za nastanak tržišta.

-Tržište je ukupnog odnosa ponude i tražnje.

-Povezivanje robnih proizvođača je osnovna funkcija tržišta.

KLASIFIKACIJA I STRUKTURA TRŽIŠTA

-Ako je kriterijum prostorna lokacija razmene tržišta mogu biti lokalna, regionalna, nacionalna i međunarodna.

-Kriterijum obim razmene: tržište na veliko i tržište na malo.

-Kriterijum uslovi razmene: slobodna i vezana tržišta.

-U prvom slučaju učesnici razmene samostalno uređuju kupoprodajne odnose npr. cene a u drugom država
propisuje uslove razmene, cene, kvalitet proizvoda i sl.

-Ukupnost strukture tržišta čine: društveni i ekonomski činioci ponude i tražnje, institucionalni i organizaciono-
tehnički uslovi tržišnih kretanja i oblici svesnog uticaja na privredna kretanja.

-Sami razmenski odnosi moraju imati prostornu i vremensku određenost (dimenziju).

FUNKCIJE TRŽIŠTA

-Informativna- Tržište pruža jednu informaciju o ponudi i tražnji za određenom robom, uslugom a to je tržišna
cena.

-Selektivna- Tržište vrši selekciju privrednih subjekata, nagrađuje uspešnije a eliminiše neuspešne.

-Alokativna- Kretanje cena utiče na vlasnika resursa, porast cena proizvoda u određenim delatnostima
omogućava porast zarade i ekstradobit i obratno.

-Vlasnici resursa povlače resurse iz delatnosti sa lošijom zaradom i ulažu ih u delatnosti gde je veća mogućnost
zarade.

-Distributivna- Primarna raspodela domaćeg proizvoda utiče na formiranje cena faktora proizvodnje i na
osnovu toga njihovi vlasnici stiču dobit, tržišne cene faktora proizvodnje utiču i na formiranje primarne
raspodele.

-Konkurencija između prodavaca i kupaca može biti slobodna i ograničena.

* Tržište slobodne konkurencije (potpuna ili perfektna konkurencija) pretpostavlja da postoji obilje robe i
faktora proizvodnje, njihovu pokretljivost i mogućnost stalnog ulaska novih kupaca i prodavaca; atomiziranost
ponude i tražnje; nepostojanje mogućnosti dogovaranja i udruživanja; odsustvo psiholoških predrasuda ili
preferencija u izboru tržišnih partnera.

* Monopol je suprotan tržištu slobodne konkurencije.

* To je postojanje na strani ponude jednog prodavca ili na strani tražnje jednog kupca-MONOPSON.

* Između ova dva oblika tržišne konkurencije postoje različiti modaliteti i varijante.

* Sva ograničenja, bilo normativna, ekonomska ili institucionalna znače da tržišni učesnici nemaju ravnopravan
položaj.
 TRŽIŠTE I MEHANIZAM ISPOLJAVANJA ZAKONA VREDNOSTI

-Zakon vrednosti je osnovni ekonomski zakon proizvodnje i raspodele u sistemu robne proizvodnje, organski je
vezan za sistem robne proizvodnje.

-Predstavlja oblik ispoljavanja zakona srazmernog rasporeda društvenog fonda rada na razne delatnosti koji je
opšti zakon ispoljavanja svih sistema privređivanja pa time i robne proizvodnje.

-Zakon vrednosti lošije robne proizvođače dovodi do propadanja a bolje nagrađuje, prodajna cena robe je ista
iako su uslovi proizvodnje različitih proizvoda različiti.

-Stihijski se uspostavljaju međusobni odnosi između velikog broja robnih proizvođača.

-Oni unapred ne mogu znati kolika je potreba, tražnja za određenom vrstom robe, to saznaju tek (post festum)
na tržištu.

-Procesi formiranja tržišnih vrednosti i tržišne cene javljaju se kao rezultat odnosa razmene.

-Formiranje tržišne vrednosti i tržišne cene čine osnovnu funkciju zakona vrednosti.

CENE

-U zavisnosti od odnosa ponude i tražnje roba formira se tržišna cena.

-Porast tržišne tražnje utiče na povećanje cena, dok porast ponude smanjuje, tj. obara cene.

-Cene izražavaju odnose razmene roba izražene u novcu.

-U robno-novčanoj privredi robe ne razmenjuju neposredno, već putem novca.

PONUDA I TRAŽNJA ROBE KAO ČINIOCI TRŽIŠTA

-Ponuda se najčešće definiše kao određena količina robe koja se pod određenim uslovima nudi kupcima, dok
je tražnja određena količina novca kojom se određena roba kupuje.

-Prodavci ne bi smeli da prodaju robu po ceni koja im ne obezbeđuje normalno reprodukovanje.

ODREDNICE PONUDE

-Ponuda predstavlja količinu robe koju su proizvođači spremni da prodaju po određenim cenama.

-Manja ili veća količina određene robe određenog preduzeća ili grane, koja je pod određenim uslovima
dostupna kupcima čini ukupnu količinu svih roba u privredi jedne zemlje.

-Ponuda robe jedne privrede pokazuje, stvara mogućnosti njene razmene, dakle ponuda robe je jedna od
odrednica prodajne cene.

FAKTORI PRODAJE SU:

1. Cena same robe koja se prodaje.

2. Cene faktora proizvodnje koji su neophodni za proizvodnju te robe.

3. Tehnologija kojom se proizvodi.

4. Cene drugih roba koje bi prodavac mogao da proizvede na osnovu faktora proizvodnje kojima raspolaže.

5. Očekivanja na osnovu budućih kretanja cena.

-Zakon ponude: sa porastom cena raste spremnost prodavca da prodaju veću količinu robe.

-Zakon ponude je empirijski, zakon do koga dolazimo na osnovu iskustva, svakodnevno.

-Ukoliko tržišna cena neke robe raste, utoliko će i njena ponuda da raste i obratno.

PROMENA FAKTORA PONUDE

-Tehnološki progres- tehnološke inovacije će dovesti do promene u troškovima proizvodnje, tj. smanjiće
troškove po jedinici proizvoda.

-Promena cena faktora proizvodnje- pad faktorskih cena dovodi do smanjenja troškova proizvodnje i izaziva
iste efekte kao i tehnički progres i obratno.
-Promena veličine grane- ako se poveća broj proizvođača unutar grane, povećava se ukupna ponuda,kriva
ponude se pomera udesno i obratno.

ODREDNICE TRAŽNJE

-Tražnja je uslovljena raznim činiocima, pre svega biološkim, fizičkim, prirodnom sredinom u kojoj potrošači
žive, godinama života, životnim standardom i dr.

-Ukupan obim tražnje u jednoj privredi zavisi od veličine bruto domaćeg proizvoda, njegove vrednosti,
strukture i namenske raspodele, dakle, raspoloživih platežnih sredstava.

FAKTORI TRAŽNJE

1. Dohodak potrošača koji žele da kupe robu.

2. Imovina kojom raspolaže kupac nekretnine, hartije od vrednosti, novac, dragocenosti...

3. Očekivanja u pogledu kretanja budućih cena i dohodaka.

4. Ukus potrošača.

5. Cene konkurentskih roba u potrošnji.

ELASTIČNOST PONUDE I TRAŽNJE

-Ponuda i tražnja određujuće utiču na kretanje tržišnih cena roba pa se tržišne cene menjaju u zavisnosti od
ponude i tražnje robe.

-Tržišne cene su rezultat delovanja ponude i tražnje, njihov odnos je uzročno posledični a to je problematika
elastičnosti ponude i tražnje zavisno od kretanja cena.

-Elastičnost u ekonomiji označava sposobnost određene ekonomske veličine (proizvodnje, ponude, tražnje) da u manjem
ili većem stepenu reaguju na promene neke druge veličine, npr. cene, sa kojom se nalaze u korelacionom odnosu.

-Cenovna elastičnost se iskazuje u obliku odgovarajućeg koeficijenta koji može biti manji od 1 (neelastična ponuda), veći
od 1 (elastična ponuda) i =1 (jedinična elastičnost ponude).
ELASTIČNOST PONUDE ZAVISI OD:

1. Tehničko-tehnoloških mogućnosti da se obim proizvodnje određene vrste robe prilagođava promeni cena.

2. Od troškova proizvodnje.

3. Od mogućnosti da se određena vrsta robe upotrebljava za podmirenje više različitih potreba.

4. Od mogućnosti lagerovanja robe, tj. mogućnosti da se duže vreme održava njena upotrebna vrednost.

5. Od mogućnosti transportovanja robe.

-Teorijski je moguće savršeno elastična tražnja Et=beskonačno, kada i najmanji rast cena dovodi do potpunog
odustajanja od kupovine određene vrste robe, odnosno najmanji pad cena do beskonačnog porasta kupovine
robe.

-Savršeno neelastična tražnja jednaka je 0, promena cene ne utiče na količinu tražene robe.

FORMIRANJE RAVNOTEŽNIH CENA

-Ravnoteža na tržištu postiže se momentom izjednačavanja ponude i tražnje robe.

-Kod većine ekonomista preovlađuje mišljenje da ravnotežno stanje u stvarnosti ne postoji, već je to teorijski
definisana ravnoteža, koja je utvrđena kao cilj kome se teži.

-Tržište potpune konkurencije čine: brojni učesnici, homogene robe, slobodan ulazak i izlazak iz grane,
potpuna obaveštenost prodavaca i kupaca.

-Ravnoteža na tržištu se javlja kada ponuda robe odgovara njihovoj tražnji.

-Zbog promena spoljnih faktora, menja se i ravnoteža.

 EKONOMSKI POTENCIJAL

POJAM EKONOMSKOG POTENCIJALA

* Ekonomski potencijal- označava potencijalnu ekonomsku snagu zemlje.

* Ekonomski potencijal- je u suštini privreda zemlje organizovana i pripremljena za izvršenje ciljeva i zadataka.

FAKTORI EKONOMSKOG POTENCIJALA

* Stanovništvo (ljudski faktor)

* Prirodni izvori

*Proizvodni fondovi

-Stanovništvo, svojim brojnim stanjem, priraštajem, radnom i materijalnom sposobnošću, kvalifikacionom

strukturom i obrazovanjem determiniše privredu svake zemlje.

-Sa ekonomskog gledišta, stanovništvo ima dvojaku ulogu.

* Raspoloživi kontigent radne snage zavisi od ukupnog stanovništva, odnosno od broja radno aktivnog
stanovništva.

* Stanovništvo kao potrošač uslovljava razvoj društvenih potreba u potrošnji različitih dobara.

-Ukupan broj stanovnika Srbije (2004) je 7498001, od čega je 3645930 muško i 3852071 žensko stanovništvo.

-Prema popisu iz 2002 prosečna dužina života je 75,16 godina za žene i 69,93 za muškarce.

-Pod privredno aktivnim stanovništvom podrazumeva se deo radno sposobnog stanovništva koje se bavi
određenom aktivnošću.

-U ovu kategoriju spadaju sva lica koja su u radnom odnosu. Ukupan broj zaposlenih u Srbiji je 1849000 od
čega je 803000 zaposlenih žena.
FAKTORI EKONOMSKOG POTENCIJALA

PRIRODNI IZVORI (RESURSI)

* Vezani za zemljište, vode, klimu.

* Po karakteru pasivan faktor.

* Značajni regenerativni izvori: poljoprivredno zemljište, šumski fond, vode i prirodne lepote.

-Energetske sirovine

-Metali

-Nemetali

-Poljoprivredno zemljište- 63000km2 ili 61%

-77,5% obradivo
-21,5% pašnjaci
-1% bare, livade i trstici.

-Šume- 28% od ukupne površine.