Abraham Maslov tvorac je teorije koja se bavi ljudskom motivacijom.

On je predstavio
čovekov razvoj kroz napredovanje u nivoima zadovoljenja motiva.
Maslov govori da čovek ima pet nivoa motiva i da zadovoljenje motiva ide od osnovnih (
donjih) ka višim motivima. Da bi se prešao na sledeći nivo razvoja ličnost mora da
zadovolji prethodni . Vrhunac ljudskog razvoja jeste ostvarenje suštine ljudskog bića-
biti najbolji JA u svakom pogledu, odnosno, ostvarenje ličnih potencijala-
samoostvarenje.

Prvi nivo
Fiziološke potrebe
Fiziološke potrebe organizma su osnovne ljudske potrebe i zadovoljenje je osnovni
preduslov koji prethodi potrebama višeg reda.
Fiziološke potrebe uglavnom podrazumevaju:
-  potreba da diše
-  potreba da pije vodu
-  potreba da jede
Ako neke od njih nisu ispunjene, fiziološke potrebe postaju najviši prioritet. Fiziološke
potrebe mogu da utiču na misli i ponašanje i mogu da učine da se osoba
oseća bolesnom i da oseća bol i nelagodnost.

Drugi nivo
Potrebe za sigurnošću
Kada su zadovoljene fiziološke potrebe, pojavljuju se potrebe za sigurnošću. Kao i kod
prethodnih, ukoliko nisu zadovoljene, osoba je preokupirana njihovim zadovoljenjem.
Potrebe za sigurnošću podrazumevaju:
-  bezbednost – kada osoba ne trpi nečije nasilje
-  siguran posao
-  stalni prihodi i raspoloživost sredstava
-  sigurnost porodice
-  sigurnost zdravlja
-  zaštita lične imovine
Treći nivo
Potreba za pripadnošću i ljubavi
Kada se zadovolje fiziološke potrebe i potrebe za sigurnošću, javljaju se potrebe
za pripadnošću.
Potrebe za pripadnošću podrazumevaju:
-  prijateljstvo
-  skladni porodični odnosi i podrška porodice
Ljudi osećaju duboku potrebu da negde pripadaju i da ih drugi prihvataju, bilo da se radi
o velikim društvenim grupama (klubovi, verske grupe, profesionalne
organizacije, sportski timovi, bande, itd.) ili društvenim vezama (članovi
porodice, voljena osoba, mentor, bliske kolege). Imaju potrebu da vole i da budu voljeni.
U nedostatku ljubavi, mnogi postaju usamljeni, povučeni i depresivni. Ova potreba za
pripadanjem često može da nadjača fiziološke i potrebe za sigurnošću, u zavisnosti od
snage samog pritiska koji osećaju.

Četvrti nivo
Potreba za ugledom i samopoštovanjem
Prema Maslovu, svi ljudi imaju potrebu da ih drugi poštuju, da imaju samopoštovanje, i
da poštuju druge. Ljudi žele da učestvuju da bi ih ljudi uvažavali i da rade nešto što im
pruža osećaj da je korisna i da je potrebna, bilo da je doprinos u svojoj struci ili iz hobija.
Poremećaj kod ovog nivoa može dovesti do nedostatka samopoštovanja i osećaja niže
vrednosti ili osećaj prevelike važnosti i snobizam.
Postoje dva nivoa potrebe za uvažavanjem. Niži nivo se odnosi na popularnost,
uvažavanje, slavu i slično. Viši nivo
podrazumeva samopoštovanje, stručnost i dostignuće.

Peti nivo
Potreba za samoostvarenjem
Samoostvarenje je instinktivna ljudska potreba da pokažu svoje umeće i da se trude da
dostignu svoj maksimum.
Osobe koje teže samoostvarenju, teže da prihvate sebe i druge i da povećaju
sposobnost rešavanja problema.
Dolazak do petog nivoa podrazumeva i poštovanje moralnih, etičkih i društvenih normi,
ali sa druge strane osoba se više ne rukovodi mišljenjem  socijalne sredine pri
donošenju odluka. ( ova karakteristika je presudna za četvrti nivo)
Maslov piše sledeće o onima koji su se ostvarili kao osobe:
- Prihvataju činjenice i stvarnost života (uključujući i svog) umesto da to poriču, ili
izbegavaju.
- Spontani su u svojim idejama i delima.
- Kreativni su.
- Zainteresovani su za rešavanje problema; to često uključuje i probleme drugih.
Rešavanje ovih problema je često cilj njihovog života.
- Osećaju bliskost sa drugim ljudima, i umeju da cene život. Humanisti su, smatraju da
je čovek najviša vrednost.
- Moralne su osobe i imaju unutrašnji osećaj moralnosti koji ne zavisi od mišljenja
drugih.
- Pronicljivi su i sposobni da objektivno sagledaju stvari. Nemaju predrasude i ne krive
druge.
Ukratko, samoostvarenje je ostvarenje svih najviših potencijala jedne osobe.
Mnogi ljudi ne uspeju da dođu do najvišeg nivoa, načešći razlozi potiču iz spoljašnje
sredine koja ne oogućava napreovanje na lestvici.
Često se dešava i situacija da osoba dođe do nekog nivoa, ali usled okolnosti
zapostavlja zadovoljenje nižeg nivoa. Neki period čovek može da ostavi nezadovoljen
neki niži nivo, ali u dužem periodu to obavezno dovodi do problema. Osoba može da
reaguje na dva načina:
1. da se vrati na prethodni nivo i zadovolji ga ili
2. pojaviće se psihički problemi