UVOD

U sklopu radova koji se izvode u cilju industrijalizacije proizvodnje jednog

artikla, deo radova na projektovanju tehnoloSkih procesa zauzima vidno mesto.
Prema literaturi U8] u tabeli 1 prikazan je primer udela vremena potrebnog za
projektovanje tehnoloSkih procesa u odnosu na vreme potrebno za izvodjenje
konstrukcijskih radova, koji dovoljno slikovito govori o vainosti prouCavanja
problematike projektovanja tehnoloSkih procesa.
Tabela I .
Ulofeno vreme na:
PROIZVOD Konstrukciji Projektovanju
I tehnoloskih procesa
U Casovima . % U Casovima % 1
Parna turbini 82 292 100 207 125 252

Hidroturbina 67 800 100 . 202 400 300

Kran 10 433 100 43 710 420

Bager 51 575 100 94 481 183

I

Traktor
125 000 100 620 000 496
guseniCar

Izneta materija koja se odnosi na projektovanje tehnoloSkih procesa ne

tretira samo problematiku vezanu za postavljanje i izvodjenje tehnoloSkih
operacija vec obuhvata i polazne elemente potrebne za kvantitativne proratune
kolitina proizvodne opreme i radne snage, zatim razmeStaj te opreme u prostoru

5:):: .,;;!;.
llUi
, :I
.",.,C
.....,
.,:,;,
. , < , ; ; ; c. -.
: ; , .. : ; , I
\, i, ':.-,,
,, . '
'-.- . . %,.. . i..v:

WHB. 6p
2 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIH
PROCESA

kao i konfiguraciju prostora potrebnog za izvodjenje pojedinih vrsta tehnoloSkih

procesa. Pravilno odabrani i postavljeni tehnololki procesi treba da obezbede
maksimalno korilcenje proizvodnih kapaciteta uz uslov minimalnog ulaganja. Iz
tih razloga neophodno je postavljanje vile varijanata koje su funkcija niza
tehno-ekonomskih parametara Cijom je varijacijom moguce doci do optimal-
nih tehnololkih reSenja.
TE H N O L O S KI PROCES KAO DEO PROIZVOD-
NOG SISTEMA
-I"/
2.1. PROIZVODNI SISTEM

Osnovne postavke savremene proizvodnje su, da se obezbedi Sto je moguce

bolji kvalitet proizvoda uz minimalna ulaganja koja prate sve njegove faze od
iniciranja ideje do njegove uspeSne realizacije na triiStu.

Sl. 1. Sistem pr'oizvodnje

 4 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA

Naucne prognoze

Drustveno ekonomsko
postovlianie zadataka

Istrazivanje tnista.podloga. Organizacija

ciljeva i sl.

I 1 TEHNIKA PROIZVODNJE ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

I
1 PFaizvodni postupci,
instalacije, proizvodna
sredstva, pomocni mate-
Formiranje i organizovanje
proizvodnih prpzesa u vre
menskom--iniewalu. pos-
rijali. tupci organizacije, metode
i sredstva organizacije.

Livenje
t proizvodnog procesa
-

H Formiranje pomocnih
proizvodnih procesa

- Toplotna obrada

- Promena osobina mot.

-

-
H Organizovanje teh. pri-
preme, pr0izv.i stud-rada

- Nanosenje prevlaka
1
Tehnoloski nadzori glav-
nih i pomocnih procesa
I

Tehnoloska forrnimnjo i projektovanje

celokupnog proizvodnog procesa
I
OPTlMAWl
PROIZVODNI PROCES

S1.2. ~.-.-Sistem tehnologije

---
u sklopu metalopreradivatke industrije (211
 TEHNOLOSKI PROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA 5

Sistem pro.izvzdAe se sastoji iz tri osnovna podsistema koji su u medjusob-

.Y
no uzajamnoj sprezi, tiji je zajednitki cilj stvaranje racionalnih i ekonomitnih
materijalnih dobara. Ova tri podsistema su: .
tehnika sa tehnologijom,
organizacija i
,I,,, ekonomija proizvodnje.
Tehnika ima za cilj da koriiknjem prirode, od strane ljudi, ostvaruje
materijalna dobra, korisna za materijalne i duhovne potrebe pojedinaca i druStva.
Ona je u neprekidnom kretanju i razvoju.
:J- Ret tehnologoa je grtkog porekla i u bukvalnom prevodu znati "Nauka'o
zanatskim veStinamaU.Primena ovakvog prevoda na danaSnju industrijsku formu
i/dozvoljava veci broj defmicija medju kojima se neke i navode.Naprirner, teh-
\
nologija je nauka o sveukupnim proizvodno-tehnitkim pojavama, Ciji je cilj da
stvoriosn&e za formiranje materijalnih proizvod-nih procesa prema znanjima
pr@dnih
- naukai tehnike, uzimajudi u obzir ljudski rad i ekonomske efekte.
J _Gledano u -;s_mislu lehnologija je nauka o r i a l n i m sredstvimai
p&tupcini&-pomodu kojih se odgovarajudem proizvodu, pokv od sirovina preko
preGdjenog materijala, uz koriSknje prirodnih zakona, daje upotrebna vred-
nost.
Tehnologija masinogradnje je nauka o preradi sirovina u delove koje se
prilagodjavaju i ugradjuju u gotove proizvode kao Sto su masine, masinski
sistemi i sl.
Nauka tehnologije kowetno se bavi istrgivanjem sistema i sistematskih
reSenja vezanih z a - m u ~oGvodnje.lz tih razloga tehnika i
organizacija proizvodnje predstavljaju <astavne, delove tehnologije na osnovu
kojih se moZe sagledati nivo proizvodnje, s1.2.
.
*<- --
Jr Nauka tehnologije, u prvom redu, ima zadatak da posredstvom ggtegracije
_
.
'prirodnih, tehnjtkih, kibernetskih-i, orga&acionih saznanja iznalazi takva teh-
noloSka reSenja koja omogucaviju postizanje maksimalno-moguce proizvodnosti
i ekonomitnosti.
/

\/ Organizacija proizvodnje obuhvata rasporedjivanje i uredjivanje radnih

hodova odnosno formiranje proizvodnih procesa. Ona povezuje i uredjuje ele-
mente proizvodnje pomocupostup_aka, metoda-i sredstava organizacije pri temu
su svi ciljevi usmereni prema optimizaciji tehnoloSkog procesa.
/
ku<ava ekonomske tiniocei uslove racionalnog i
i/~lconomija.~ro~uvodnje
.tada,~srdstaya za rad i predmeta rada u proiz-
efikasn~~~kori~.~nja..~to~.e_~~~e~
vodnji.,
 6 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA
Q

S1.3. Strukturna shema proizvodnog sistema metalopreradivatke industroe

TEHNOLOSKI
PROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA 7

-Proziv-i se od-delovanja uzajamno za_vVisn&j-ppvezanih

podsistema koji su ~bjedinjeni~zajednitkirn proizvodnim i razvojnim ciljevima.
Stikturna shema--proizvodnog sistema metalopreradjivatke industrije
ilustrovana je na sl. 3. Prikazani sistem predstavlja jedan sloieni kompleks koji
obezbedjuje funkcionisanje svih delova proizvodnog procesa satinjenog iz tri
osnovne faze: pripreme, obrade i monta2e.
=aM da se j@m&em saaoji-u viSe podsistema. Podsistemi u okviru
jednog proizvodnog sistema mogu se s v r s t a f i u d v e g i a n e ~ i t o k a ~ ~
ZajedniCki cilj procesa i _
..._ funkcija u p@zv@nom sistemu je~ydase, na osnovu-
_.

~omaGjjaa.-posreAsh'_~m vr$e promene na -

..e~ne_rg~j~~s_red_stavazara_d~I:oveka,
viSu~upp_treb!!uUv~d.nostt,~p_riii~~mu,,~aj_nj~
p_r_&m-e.tuk-ada..izni2e N.. prokvod doMa
vrdnost k~ja t_rZiS&. Procesi i funkcije 6 n e
~je~.dmS~ueno.~.privla.ta.~~~~.
, ,

skupove aktivnosti u sastavu proizvodnog sistema koji medjusobno deluju

uskladjeno i sa sistemom u celini.

Funkciie lokviru jednog-proizvgnog

-.--- -- sistema predstavljaju vertikalnu
potjelu aada u predvidjanju, pripremi, izvrsenju, pradenju, analizi i kontroli
proizvodnje, poslovanja i razvoja.
Jedan od uslova organizovanja proizvodnog sistema u svrsishodnu celinu
funkcija i procesa jeste uvodjenje efsinw-Fsletmafor-
-macijama se y~&p.ovezivanje
- _ - _ _ _ _pojedinir@sistema
.__ u radnu celinu i integrisanje
proizvodnog procesa sa polsovima 1iskaZivatko - rkvojnim procesima kao i sa
o W e n j e m radne organizacije.
@Informacije mogu biti: akcione i izvegtajne.
Akcione informacije sadr2e u sebi skupove podataka s opisom glavnih
tinilaca i uslova na osnovu kojih treba raditi i poslovati.
IzveStajne informacije su sa povratnim dejstvom i sadrZe skupove
podataka o izvrSenoj aktivnosti s eventualnim opisom rezultata aktivnosti.

2% PROIZVODNI P R O C E S ~
-
Pod proizvodnim procesima podrazumeva _se sve ono -30 se zbiva sa
predmetima rada od ulaska sirovina u proizvodnju d o izlaska got-ovih proizvodc
Proizvodni procesi se sastoje iz sledecih sedam elen~entarnihprocesa:
rad na proizvodnim radnim n~estima,
8 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIH PROCESA

kontrola kvaliteta,
unutraSnji transport,
uskladiStenje u proizvodnji,
preventivna zaStita na radu,
preventivno odrgavanje sredstava za rad i
obezbedjenje energije i fluida za proizvodnju.
Shema elementarnih.procesailustrovana je na sl. 4.

S1.4. Struktura proizvodnog procesa

- -- - ---
I Proiektovati prouvsd_ni~roceqf
--- znati projektovati svih sedam elemen-
tarnihprocesa proizvodnje sa normativima:
%remenad
*l.mateiij@la)
*';g-n2rj,ije i 'fluid,&;
,-~-- . . .- .. .
.,

-..- .-. . . . xadnika i maSinai ,.'

eipotrebnih
uredjaja i instakcija,'
prostorijqzgrade ikruga radne organizacije i ./
prilaznih puteva i zelenila. /
TEHNOLOSKIPROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA 9

Prema [21] podela proizvodnih procesa,prema podeli rada,moie biti na:

glavne,
sporedne i "
pomocne. L---

Glavni procesi obuhvataju neposrednu izradu gotovih proizvoda za koje

svi uredjaji, podsklopovi ili sklopovi ne moraju biti uradjeni u okviru glavnih
procesa. Ovi delovi se mogu proizvoditi u okviru nekog drugog proizvodnog
procesa koji takodje Cini zasebnu celinu i predstavlja tzv. sporedni proizvod~
proces. U okviru gkvnog i sporednog procesa uvek su urneSani i pomocni procesi
koji uslovljavaju izvodjenja prva dva pomenuta. .Upomocne procese spaaju
enexgetii, alatnica, odr;iavanje, unutraSnji tran*ort i sl.lillavni,-sporedni i
_pomocniproizvodni pro& poseduju pak sopstvene tehnoloSke procese.
.Q
4'TEHNOLOSKI
PROCES I NJEGOVA STRUKTURA

Eroces stvaranja materijalnih

1_ _-_ ._---dobara,
- -
koji je na najcelishodniji naCin
.

propisan tehnologijom, predstavlja tehnoloSki proces.

/Tehnoloiki proces se moie definisati i kao deo proizvodnog procesa koji je
vezan za redosled i naCin obavljanja tehnoloSkih operacija u kojima se vr3i
promena oblika, dimenzija, mehanitkih i drugih osobina sirovina ili poluproizvoda
u cilju dobijanja gotovih proizvoda.
Tehnoloiki procesi ne postoje samo u proizvodnji vec i u drugim
delatnostima, gde su u pitanju odnosi medju ljudima i druStva (promet,
obrazovanje, zdravstvo, i sl.).
Tehnoloiki .p_rp_cestreba. ...da... bude W.~.projektovan..da se obezbedii
. . . .. . .. . .

maksimalni~2hak~~'n~&a1_n01n ~ snage.Re_Zimirada,-maSiLne.,-dati~
n q o @ne
i pribori takodje mom da obezbge maksimalan uCinak .IS. minimalne gubitke. i
ulaganja.
0 strukturitehnoloSkog procesa postoji vise miiljenja. U literaturi je mogude
sresti razliCite Cinioce strukture kao Sto su na primer:
rada na proizvodnim radnim mestima,

f normativi vremena i
sioieriost rada:
Prema drugim autorima strukturu tehnoloSkog procesa Cine sledeCi
navedeni elementi:
i, vrsta i asortiman proizvoda, J
10 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA

obim proizvodnje,
osnovni i pomocni materijali, ,
% proizvodne metode, \
sredstva za proizvodnju, ,
reZimi rada, ,
normativi vremena i
potrebna radna snaga."
Prema GOST-u 14.301-73 projektovanje tehnoloSkog procesa uklljuCuje pak
sledece aktivnosti:
izbor polufabrikata,
izbor tehnoloSkih baza,
utvrdjivanje tipa tehnoloSkog procesa,
definisanje postupaka i sadrZaj operacija,
izbor potrebne tehnoloSke opreme ukljuCujuCi i sredstva za
kontrolu i ispitivanje,
utvrdjivanje reZima rada,
definisanje normativnih elemenata procesa,
izbor profila i kvalifikacije radne snage,
izbor sredstava mehanizacije i automatizacije pojedinih elemenata
tehnoloSkog procesa kao i transportnih sredstava,
izradu tehnoloSkih osnova proizvodnih - organizacijskih
-- jedinica kao i razradu kretanja predmeta o b r a d e i otpadnih
materijala, i
formiranje potrebne radne dokumentacije.

+@
2.3.1. Elementi tehnoloSkog procesa

Pri izradi jednog proizvoda tehnoloSki proces se rastlanjava na teh-

noloSke
-. -
postupke, sl. 5.
.~ . .

~ h n da na-predmetu
Pod tehnoloSkim postupkom se p o d ~ u . m e r ~ svih
-
obrgad.-koje se &v.ode..na@gova,~ju@m ,_majinan_a uz p s u potrebnog
rezns>g,st_ez.nog_imemng~akitakaoire2imeob.rad.e. Elementite-molg$kogpostup-b
su operacije.
Pod pojmom@peracij~odrazumeva
o se obrada predmeta obrade na jednoj
ma~inl:odn%o na jdnom -radnom-mestu uz jednu pripremu masine.
OpeFacijom su obuhvaceni svi radovi na jednom predmetu obrade od momenta
 njegovog uzimanja do momenta odlaganja na predvidjeno mesto. U okviru jedne
operacije moie da postoji vise podoperacija.
Podoperacija predstavlja/Jdiniolo~aj/predmeta obrade u odnosu na
stezni a at
... . b.o;oi;-. & . - =i . i . s e .a .ahi.~..jednepodoperacije
izvode sve obrade prl jednom pozicioniranju i stezanju predmeta obrade.
Podoperacije se rastlanjavaju na zahvate.
m e v. a dejstvo jednog~ili v@e.alaana
. P ~ ~ f f o ~ s e j 4 @ r r ~ uistovremeno - ~-

jednu Ili vise obradjlvanih. po,vrSina. jednog predmeta obrade pri

,j-m-.reZi,mu. ~ obrade..,
Zah\.ati mogu biti pripremno-zavrSni i zahvati izrade. Obe vrste zahvata su
tipizirane.
-
Postup
1
Operacija
21
Podoperac.
221
Zahvat
222 1
Prolaz
2222 1 1 Pokret
222221

I
TehnoJoski'- Postup
t
loperacija
I
- Podoperac.1- Prolaz LI Pokret
proces 2 22 222 22222 222222
I I I I I I
I I I I I I
I I I I I I
I I I I I I
I I I I I I
I I I I I I
Postup Operacija Podoperac. Zahvat Prolaz Pokret
\

rn 2n 2 2 ~ 222q 2222r 22222s

S1. 5. Elementarni delovi tehnoloSkog procesa

Tipizirani pripremno-zavrgni zahvati su:
eprjjemi proutavanje tehnitke dokumentacija - (crteii, operacije i radne
liste),
prijem i pregled materijala,
l prijem i pregled specijalnog alata,
l prijem i podesavanje masine,

l predaja probnog komada kontroli,

predaja obradjenih komada,

l predaja dokumentacije,
S1.6. Primer rastlanjavanja tehnoloSkog procesa [211
 predaja specijalnih alata,
prijem i zamena standardnih alata i potroSnog materijala i
raspremenje i CiScenje maSine, alata i pribora na radnom mestu.
Tipizirani zahvati izrade su:
--
,;stavljanje predmeta obrade na maiinu,
podeiavanje predmeta obrade,
stezanje predmeta obrade,
podeiavanje maSine (ukoliko je neophodno za svaku operaciju),
obrada,
zaustavljanje masine,
I
merenje i kontrola i
otpuitanje i skidanje predmeta obrade sa maiine.
' Svi pomenuti zahvati imaju za cilj da omoguce izvrSenje zahvata OBRADE.

Zahvati obrade se dele na prolaze.

Pmlazom se v r S i - ~ ~ d ~ n sloja--meatenjala
je pxdmeta ..obade jednim
srlatom. Za izvrSenje jednog prolaza potrebno je vise pokreta.
Pokret je element prolaza i obuhvata primicanje alata, rezanje, od-
micanje alata i sl.
Pokreti se mogu rasClaniti i na mikropokrete koji sene rnogu deliti-na manje
delove. Postoji viSe metoda za standardizovanje mikropokreta od kojih su u
organizaciji rada najprimenjenije:
metoda merenja vremena mikropokreta, tzv. (MTM),
#a merenja osnovnih vremena, t z v . (BMT).
TehnoloSki proces se, u cilju izvodjenja radnih tokova moie razloiiti prema
[21] na radne hodove., radne stupnjeve,
. - zahvate, elemente zahvata i pokrete sl. 6.

0
2:3.2. RazmeStaj tehnoloSkih procesa

Nekorrtpo~matranom~te~olo5kom~procesu
-/
-~
moie
~~~.
da pr_ethdi jedan. ili viSe
~~

drugih tehnoloSkih procesa. Takodje,posle posmatranog tehnoloSkog procesa

moie~.da sledi veci broj drugih t e h n o l o S k. i-h..~ ~ c. e~~.
s Na
a ~ primeii tehnoloSkog
procesa obrade metala rezanjem,sl. 7 , prethodi tehnoloSki proces izrade
polufabrikata, dok po zavrSetku procesa obrade sledi novi tehnoloSki proces
montaie odgovarajucih podsklopova i sklopova. Isprekidana linija sa strelicom
oznaEava medjusobnu zavisnost posmatrana dva uzastopna tehnoloSka procesa.
14 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIH
PROCESA

- - _
Pored - -_raspqreda-ostalih
linijskog _ _ tehhnol_oSkih p r o c e s a l odnosu na
posmatran
L
jwu_aase i n j i h ~ v & @ g @ i - j G s p o f dsklopu
7 ~ popreCnog rasporeda
tehnoloSkih procesa pojavljuju se pomocni tehnoloiki procesi kao Sto to ilustmje
sl. 8.

Prethodni teh- Posmatrani Noredni teh-

noloski proces tehnoloski noloski proces
1.stepena proces 1 .stepena

)
v
Pri~prema
polufabrikata
0brada metala
rezanjem
-- v
Montaza
podsklopova

Sl. 7. Linijski uredjeni tehnolodki procesi

specijalne

Obrada metala
lzrada
polufabrikata rezanjem * Montaza podsklo
pova i sklopova

specijalne

S1.8. Tehnolodki sistem

 J
Ovakva konfiguracija tehnoloSkih pr:c&a ein=$6&i . iiiteid( .. .,.
,. .
T&d~S&liniju ili
- tehnoloSki
. .. lanac
.. Cini niz tehnoloSkih procesa koji se
- ~

odvijaju unutar i v-a.n.gos.matramgpogona. Na prikazanom uopStenom primeru,

sl. 9, u vanpogonske tehnoloike procese spada proces valjanja materijala kao i

Tehnolcski lanac J

S1.9. TehnoloSka linija ili tehnoloSki hnac

proces postavljanja maSina kod korisnika. TehnoloSki lanac unutar posmatranog
pogona Cini niz tehnoloSkih procesa kao Sto su, na prikazanom primeru, proces
izrade polufabrikata, proces obrade rezanjem, proces montaie podsklopova i
'

sklopova kao i zavrina montaia. I

- - ----
u*v-e.
-- ,'
Jedan tehnoloSki. .proces
'7
~. .. mora
,.
da ispunjava 0snovne%%i"1~~e~i~konomske
. . .. . . ..

Te,hni$g uslovi se odnose na-sve-- one-uticajne

-- Cinioce koji uslovljavaju
postizanje maksimalnog kvaliteta finalnog proizvoda Tu spadaju,~prvom redu,
konstrukcija i funkcija odgovarajucih delova, uredjaji i maSine kao i oblik predmeta
obrade, njegove mere, kvalitet obradjene povrSine, materijal polufabrikata itd. ,

k--onomski uslovi se
.= . .
odnose
-_
na /troSkove-proGvodnje\pa
-. ~~. ..- . ..
je za utvrdjivanje
optimalne !XlinoloSke varijante :neophodno-.sprovesti niz tehno-ekonom&h
~ -

uporedjenja, s obzirom da za izradu jednog proizvoda uvek postoji veci broj

mogucnosti.
@ Bitan je zakljuCak, da jedan planirani tehnololki proces treba da obezbedi
Sto je moguce jpouzdaniju i kvalitetniju konstrukcijv.. uz postizanje minimalnih
ukupnih troSkova proizvodni.
16 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA

Zakonitost -,
--~ --- odredjenih
--u opitem sluCaju. znaCi ponovljivost - pojava jedne
vrste pod istlm okolno~~ma.~Sioga se moie reci da se tehrii30iki~'procesizvodi
pod ddredjenim zakonitostima i r i kojima daje ponovljive rezuitate.
- - -----
Svi tehnoloiki zakoni usmereni su ka ostvarenju odredjenih ciljeva,
\

odnosno rezultata. PofieZulltatima se ne podrazumeva samo dobijanje konatnog

proizvoda, vec se isti odnose i na pravilno koriicenje normativa vremena
izrade, potroine materijale, troikove proizvodnje, vek trajanja proizvodne opreme
i sl.
Jednom izabrani tehnoloiki tok ne sme se shvatiti kao-akon,
..
vec se mora menjati u skladu sa napretkom nauCnih saznanja proizvodne tehnike
i organizacije.
U-pravo ~ e _U,
_ posredstvom tehnologa, ogleda fleksibilnost tehnoloikih
zakona kao i njihova manipulativnost. @nomLza8aci-tehmloga- l e ku
promenama okolnosti u okviru tehnoloikog procesa tako da se ide u smeru
njegovog stalnog usavriavanja i poboljSanja.
ZnaCaj tehnoloikih zakona baz/ra na bitnijim pitanjim tehnologije kao Sto
su:
W* ostvarenje nauCno-tehnitkih maksimuma u proizvodnji,
~delatnost primene raznih normativa,
\ /
tehnoloika objedinjenost kroz vidove tipske, grupne, okvirne i
standardne tehnologije,
-.*' zahtevi na unapredjenju tehnoloikih disciplina u proizvodnji i
osnovni zakoni novih tehnika i novih normativa.
X Pridrzavajuci se tehnoloikih zakona u okviru normativnog procesa dolazi
do novih saznanja Cime se izbegavaju dupliranja i paralelni radovi u istraiivanju
i razvoju.
,a
A 1

\@'VRSTE PROIZVODNIH I TEHNOLOSKIHPROCESA

'd

Prema miiljenjima istoCnih i zapadnih autora proizvodni procesi se- mogu -

podeliti prema:
karakteristienim vrsiama tehnoloSkih procesa koji treba da se
obavljaju u sastavu proizvodnih procesa,
oblicima tehnoloikih procesa koji se obavljaju u sastavu
proizvodnih procesa,
TEHNOLOSKIPROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA 17

l tipovima proizvodnje koje mogu biti pojedinaCne, serijske i

masovne,
l putevima i vremenu kretanja predmeta obrade kroz proces
proizvodnje i
nivou mehanizacije i automatizacije proizvodnje.

2.5.1. Karakteristitne vrste tehnoloSkih procesa

0
:~TehnoloSkiprocesi koji treba da se obavljaju u sastavu proizvodnih
procesa mogu se podeliti na:
a)l tehn010Ske procese u proizvodnji cne-raje i , ,, ,IL

b) mtehnolo~keprocese u preradi. materije u/.c

,A)TehnoloSkjpmcesb-proizvodnji ene~gijemogu se -opet podeliti na:
mehanitke,
---- "_ hemijske, toppthe, elektriene, s&me i nuweame, pri Cemu svaki od
n'ih ima svoj--proizvodni
- - proces.
*~~,hnoloSki procesi u preradi materije mogu se pak podeliti na:
mehaniCke, toplotne, toplotno-mehanieke, hemijske, bioloSke, fiziCko-hemijske i
fiziCko-bioloSko-hemijske procese.
Me_haniCki tehnoloSki procesi se sastoje iz operacija kojima se menjaju oblici
i dimenzije predmeta obrade posredstvom spoljaSnih sila. U ove procese spadaju:
drob-evenje i prosejavanje, sve vrste obrade p n--d- e f o m l s m
(kovanje, valjanje, presovanje, seCenje i sl.), zatirn sve vrste obrade skidanjem -.
s t r u g d m (struganje, glodanje, buienje, bruSenje i sl.), itd.
xToplotno tehnolo9ki.procesi se sastoje iz - operacija -koje dovade do
P-- -u-- oblic~ma,
romena --
-_._
dimenzijama i unutraSnjim svojstvima predmeta obrade,
delovanjem toplote. U ove procese spadaju: i s _ ~ a r a v a n ~ i e ~ i e k s t r a k c i j a ,
t~vlienje,~ kandenzov~nje~ i31.
&Toplotno-mehaniekitehnoloSki procesi dovode do promena u oblicima,
dimenzijama i unutraSnjim svojstvima predmeta obrade uz istovremeno dejstvo
mehaniCkog i toplotnog opterecenja. Ovde spada , livanje pad pritiskom, toplo
~ a l i a n i ei kovanie &lika i sl.
Ostali navedeni tehnoloSki procesi u preradi materije su u svakom slutaju
prisutni ali manje zastupljeni u procesima metalopreradjivaCke industrije pa se iz
tih razloga i ne komentariSu:
18 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIH
PROCESA
I

2.5.2. Oblici tehnoloIikih procesa

TehnoloSki procesi koji se obavljaju u sastavu proizvodnih procesa

svrstavaju se u sledeca Cetiri vida i to:
jednostavne,
analitiCke,
sintetitke i
meSovite.

Sl. 10. Jednostavan tehnoloSki proces

Jednostavan vid tehnoloSkih procesa je jednolinijski, sl. 10, pri Cemu
predmet obrade menja svoj oblik, dimenzije ili unutraSnje svojstvo od sirovine
(S) preko materijala (M), poluproizvoda (PP) i finalnog proizvoda (P).

Sl. 11. Analititki tehnoloSki proces

Ovo predstavlja najprostiji vid tehnoloSkog procesa, na primer, pri
proizvodnji kamena od vadjenja pa do njegove prerade u vidu kamenih blokova,
tucanika i sl.
Pri analitiCkom tehnoloSkom procesu polazi se od raselanjavanja sirovine (S)
na raznovrsne materijale (M) koji se u vise tehnoloSkih nizova granaju u
poluproizvode (PP), a oni se opet dalje granaju do gotovih proizvoda (P), sl. 11.
TEHNOLOSKIPROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA 19

Sl. 12. Sintetieki tehnoloSki proces

Ovo je sloieniji vid tehnoloSkog procesa i karakteristieanje kod prerade nafte
i gasa u petrohemijskoj industriji i sl.

a. b.
S1.13. MeSoviti tehnoloSki procesi: a ) AnalitiCko sintetieki, b) Sintetieko
analitieki
U sintetiekom tehnoloSkom procesu finalni proizvodi (P) se dobijaju
postepenim sklapanjem veceg broja sklopova (SP) i podsklopova (PS) sas-
tavljenih iz viSe delova (D), sl. 12. Ova vrsta tehnoloSkih procesa je sloienija
20 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA

od prethodnih i ima Siroku primenu u proizvodnji automobila, aviona, brodova

i sl.
-MeSoviti tehnoloSki proces moZe da se pojavi u dve varijante: kao
analitieko-sintetieki i kao sintetitko-analitieki, sl. 13. Kod analititko-sin-
tetiekog tehnoloSkog procesa najpre se vrSi raselanjavanje sirovine (S) na pojedine
materijale (M) Cijom se preradom dobijaju odgovarajuci poluproizvodi (PP) iz
kojih se dalje dobijaju gotovi proizvodi (P).
Kod sintetitko-analitiekog tehnoloSkog procesa iz vise sirovina (S) for-
miraju se odgovarajuci materijali (M) kojima se dodaju i drugi materijali Cime se

-+-a
formiraju poluproizvodi (FP) iz kojih se dalje sastavljaju odgovarajuci proizvodi.

2 c 9 . TehnoloS i prema tipovima proizvodnje

Treca podela proizvodnih procesa je prema tipovima proizvodnje, koje

mogu biti pojedinatne, serijske i masovne.
Tabela 2.
VeliCina GodiSnji obim proizvodnje u hiljadama komada
Otpresaka Maloserijska Srednje serijska Velikoserijska Masovna
Veliki
250 do 1000 do 5 5 do 50 50 do 500 preko 500 ' ':
mm
Srednji do 20 20 do 200 200 do 2000 preko 2000
.50 do 250 rnm
Mali do 50 50 do 500 500 do 10000 preko 10000
do 50 mm

U procesima pojedinaCne proizvodnjeep~o-ise- _ s a m o j _ l ili

__-- nekoliko proizvoda iste vrste. Proizvodni program se Cesto menja.
istovremeno
$riprema konstgktivn_e dokumentacije svodi se na izradu jediniCnih c r t e b
po pojedinim delovima proizvoda dok se, tehnoloSka priprema,vrSikroz razradu
operacija po pojedinim zahvatima. Vremenska norma imavede pripremno zavrSno
i komadno vreme, Sto stoji u tesnoj vezi sa primenom prete2no standardnih alata
na univerzalnim maSinama. Takvoj proizvodnji su potrebni visoko struCni
kadrovi. Proizvodna radna mesta su zatvorenog tipa, Sto znaCi da su ista potpuno
o p r e m svim. potrebnim sredstvima i rasporedjena po odgovarajucim
grupama. Posle svake operacije kontrola kvaliteta je potupna ili stopostotna.
Kretanje predmeta obrade u unutraSnjem transportu je sa prekidima. ZaStita na 1
I
radu i odriavanje proizvodne opreme su preventivnog karaktera. Prisustvo
vremenskih gubitaka u proizvodnji je veliko. SkladiSta sirovina i materijala . ,
 TEHNOLOSKI PROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA 21

snabdevena su raznovrsnim zalihama. Zbog Sirokog asortimana proizvoda,

stepen iskorigknja kapaciteta je nizak. Svi pomenuti uticajni faktori na ovaj
tip proizvodnje povechvaju troSkove proizvodnjeSto dovodi do rasta cena kogtanja
jedinice proizvoda. Zbog Sirokog asortimana proizvoda troSkovi istrdivanja i
razvoja su visoki.
Seriisku proizvodnju karakteriSe veCi ---.----
broj grupa istih-proizvoda
------ iaovih
delova. Takve grupe proizvoda ili d e l ~ ~ a - k se~ j istovremeno
l puStaju u pi&-
vodnju nazivaju se serijama. Za manji as~rtimmroizvoda~sedje su veCe.
---
dok sa ~ v e c a n j e masortimana
--.
-<
vodnja moie da K d e maloserijska,
proizvoda, serije su manje. Serijska
srednjeses~~vel~kose~j_s~Orijentacioni
C-
proiz-

broj komada, za primere presersluh 1 livatkih radova, na osnovu kojih se

odredjuje tip proizvodnje dati su u tabelama 2 i 3.
Tabelarni pregledi proizvodne opreme u zavisaosti od tipa proizvodnje za
proizvodno organizacijske jedinice mehanitke obrade i obrade plastitnim defor-
misanjem, dati su u tabelama 4 i 5.
Tabela 3.
GodiSnji obim u MN odlivaka
Vrsta odlivka Maloserijska
i srednjeserijska Velikoserijska Masovna

Pribori u maSinstvu,
raCunske i SivaCe
5 do 20 20 do 60 preko 60
.masine, el. apara-
ture, armature i sl.

Autornobili, traktori
mali kompresori, 8 do 30 30 do 90 -
pumpe, polj. maSine

Automobili od 15
MN - 1500 do 1600
P PP

Autornobili od 30
MN
- 500 do 600 -
b Priprema konstruktivne dokumentacije kod maloserijske i srednjeserijske
proizvodnje svodi se na izradu radionitkih crte2a po delovima, dok kod
velikoserijske proizvodnje radioniiki crte2i mogu biti razradjeni po
odgovarajucim operacijama.
P ~ a w b . i 3 c d & m e n U c i j a . - s ~ jma1oserijske.pr.ok~od~nje~ je
h - kao
>_-
i za pojed1naCabdak.k-od_velikoserijske. .pqkw dnje..
. operacije se
. rastlan-
javafu na --zahvate, p~laz~e-pa-Cak.-i-na~..~krete.
.. .. . Raspored radnih mesta pri
 Tip proizvodnje
Oprema Serijska
Pojedinacna Masovna
Maloserijska Srednjeserijska Velikoserijska
Masine: Univerzalne Produkcione Poluautomati i Autiomatske Spec.automati
-Konvencional. automati -visevreteni -0bradne
-strugovi -strugovi
-NUMA, KUMA, -glodalice -revolver -jednovreteni automati i dr. jedinice
ADUMA i sl. -brusilice strugovi i dr. -transfer
i dr. i dr. linije i dr.

---
Standardni Specijalni za jednu ili vise operacija Specijalni
Rezni -nozevi -Profilni nozevi i glodala. stepenaste samo za jed-
-glodala i dr. burgije, programski alati idr. nu operaciju
-
Pod-esljivi Kontrolnici za odredjenu operaciju Automatski
-
.--D-+ -kl~un.merilo-racve, cepovi, zavojni kontrolnici i dr. kontrolnici
-x Merni -mikrometar

Univerzalni Stezanje pomocu pneumatskih, hidraulicnih Potpuno

Stezni -stezna glava elektricnih,magnetskih i ostalih automatizovani
-masinska st. steznih uredjaja

Postavljanje Rucno ili Poluautomatski Automatski Automatski

komada na Rucno pomocu pomocu trans
masinu uredjaja Pomocu posebnih uredjaja fer uredjaja
TEHNOLOSKIPROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA

Tip proizvodnje
Oprema Malo i srednje-
serijska Velikoserijska Masovna

Brzohodna sa ured-
jajima za dotur Specijalne i
Prese Univerzalne

Jednostavni, uni - Kombinovani jedno-

Specijalni za veCi
Alati verzalni sa izmen- stavni sa vise opera-
broj operacija
ljivim elementima cija

RuCni pomak lirnova Automatski pomak

Potpuno automat.
traka i komada. Za limova i traka.
sLpen automatiza- pomak, dotur i
veCe predmete obra Poluautomatski do-
cije skidanje predmeta
de uredjaj za postav tur velikih predmeta
obrade svih veliCina
ljanje obrade

Neprekidna
Obim proizvodnje Mali i srednji Veliki
proizvodnja

maloserijskoj proizvodnji je grupni, pri velikoserijskoj linijski, dokjepri

-
srednjeserijskoj proizvodnji kombinovan. K6tr-akvalitemjeeji maloserijgkoj
proizvodnji ~ot~t@a,-pi-yelikaserijskoj se vrSi putem uzor-aka-a- pri
___ _ -_ --kombinovana.
srednjeserijskoj -- _ ___--Kretanje predmeta obrade u unutraSnjem transpor-
tu je pri maloserijskoj proizvodnji sa prekidima, pri velikoserijskoj neprekidno,
tekude, dok kod srednjeserijske proizvodnje kombinovano. ZaStita na radu i
oddavanje proizvodne opreme su preventivnog karaktera. U odnosu na
pojedinatnu proizvodnju vremenski gubici sa povecanjem serijnosti se smanjuju
a stepeni iskoriSCena kapaciteta povedavaju. Iz navedenih_reloga kod-
- --
-- --___
poveCanj_aserijnosti troSkovi proizvodnje a samim tim i prodajne cenepro&voda
su niZe. Zbog uZeg asortimana proizvoda troSkovi razvoja i istfiivanja su takodje
niZi.
4 Masovna proizvglnja predstavlja takav tip proizvodnje kod koje se u istom
evodnomc<kiu:u
---.--- -- - - pro-kvodi-veliki broj jednakih delova i to tako da se isti
-

prema utvrdjenom tehnoloSkom procesu pomeraju od'jednog do drugog radnog

mesta. Na svakom radnom mestu se sukcesivno vrSi ponavljanje jedne te iste
operacije.
Masovna proizvodnja se mo2e vrSiti u vidu kontinualnog i prekidnog
protoka.
 24 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA

Karakteristike masovne proizvodnje sa.kontinualnim protokom su takve Sto

se predmeti obrade ili delovi neprekidno krecu od jednog do drugog radnog
mesta koja su postavljena prema redosledu tehnoloskih operacija. Vremena obrade
na svimradnim mestima su
.-- -_ ista i_nazivaju
_- se tempom ili taktom proizvodnje. ~ k o
se na svim maSinama ne mo2e postici ravnomernost vremena obrade, onda se za
neke operacije predvidja veCi broj istorodnih maSina Ciji ukupan kapacitet treba da
bude najmanje jednak kapacitetu najproduktivnije maSine na liniji.
@ Kod masovne proizvodnie sa preh~mprotokom,~tehnoloSke operacije se
razbijaju na pojedina radna mesta koja su rasporedjena prema redosledu faza
izrade. Vremena potrebna za izvrSenje pojedinih operacija nisu jednaka, pri
&mu protok postaje diskontinualan.
Priprema konstmktivne~okumkumen@~e za masovnu proizvodnju sastoji se u
izradi ~dionir;kihcrte2azasyaki dea, pri Cemu se crte2i razradjuju po operacijama
i zahvatma-Kroz tehnoloSku pripremu razrada operacija se vrSi detaljno sve do
-- 4

pokreta pa i mikropokreta. Pripremno-zav_rSno vreme odnosi se na celu liniju a

---vreme, u -@nosu-na ostale tipove proizvodnje, svedeno na minimum.
komadno
Za sve zahvate koristi se specijalnaoprema. Priprema proizvodnje se proverava
kroz izradu prototipova, probnih, nultih i prvih serija, pa se tek onda prelazi
na masovnu proizvodnju. Struktura kadrova je sa niiim kvalifikacijarna. Radna
mesta su stabilizovanog tipa rasporedjena dui linije prema redosledu operacija.
Kontrola kvaliteta se vrSi uglavnom na osnovu uzorka i ima preventivni karakter.
1, Bilo kakvi gubici, zastoji i Cekanja kod ovog tipa proizvodnje mom da budu
- iskljuCeni. TroSkovi proizvod~esunis&pajg cena po jedinici- pmizvoda znatno
niZa u odnosu na pojedinaCnu i serijsku proizvodn..

Tip proizvodnje je mogude odrediti preko koeficijenta serijnosti Ks , Cije

vrednosti mogu biti:
Ks = I d 0 2 za masovnu,
KS = 2 do 10 za velikoserijsku,
Ks = 10 do 20 za srednje seriijsku,
Ks = preko 20 za maloserijsku proizvodnju.
~~eficijentserijn_o-dobij'a se kao odnos taktaiansmana proizvoda tL i
veliC&srednjeg komadnog vremena svedenog na jednu operaciju, tj.:

Taktfiansmana zavisi od aktivnog godiSnjeg fonda dsova rada opreme Fg

i godiSnjeg plamflansmana izraienog u komadima N, odnosno:
 TEHNOLOSKIPROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA 25

Srednje komadno vreme svedeno na jednu operaciju dobija se kao odnos

zbira komadnog vremena svih operacija C tki i broja operacija zastupljegh
na izradi proizvoda nop Sto daje:

'i
/
,
-
@
2 3 4 . Proizvodni procesi i v_remenu_kreta_nja
,\.

, ,*yPodela proizvodnih procesaprgpa putevima ivremenu kretanja proizvoda

/\

%&or proces proi~~@~jef%@i+i r e S ~ a ~ a - Z K ; E ~ r n ~ ~ o ~ ~ o d Z ~ C

r&mle(laa-opcr~clja,~
=.- pri Cemu~ddefi~gupravci, . . smerovi i duiine transportnih
~

puteva/zatim
.. vremena kretanja kroz proces proizvodnje
. .. .. u koja s e ukljuCuju
viemena. izrade i kontrole kvaliteta, vremena unutraSnjeg transporta i
skladiStenja
.- i vremena predvidjenih zastoja i Cekanja u proizvodnji.
Sa glediita puteva treba teiiti da transportni putevi b u d Sto
~ je moguce kraci,
pravolinijski bez povratnih hodova sa obezbedjenjem minimalnog zamora
angaiovane radne snage.
A \

'2
Utvrdjivanje vremena kretanja predmeta obrade kroz proces proizvodnje
-/vrSi se na osnovu operacija tehnoloSkog procesa..Vreme kretanja predmeta obrade
zavisi _od tipa proizvodnje. Pri projektovanju treba teiiti da brzina kretanja
predmeta obrade u procesu bude optimalna a vreme zastoja i Cekanja minimalno
sa njegovim sagledavanjem unapred.
Struktura vremena proizvodnog procesa prikazana je na sl. 14.
Proizvodni ciklus predstavlja aktivnu fazu vremena proizvodnje na osnovu
Cega je moguce donoSenje odgovarajude ocene o nivou organizacije proizvod-
nog procesa. Proizvodni ciklus se rastlaniava na vr,eme ~ s k a i v ~ e m prekida
e
-
proizvodnog-oje - ukljuCuje
1.-
i noci
-..-.---- - k o ~ v o s m e n ~
pr-;tz@k Vreme prolaska ukljuCuje vreme radnog perioda, vreme trajanja
k ~ g _ r ~i a , ~ n ~ ~ ~ e _
s o d n i h procesa (ukoliko ih ima), kao i vreme prekida nastalo usled tehnitkih i
organizacijskih neispravnosti.
a y r e m e ra&og~e&da_predstavl~n~b~~ji-.v_remens~ deo jer u okviru
ovog vremena Covek pomocu sredstava rada vrSi neposrednu promenu na
predmetu rada. Ukoliko-se vreme prolaska pribliiava vremenu radnog perioda
radi se o boljoj 6ganizovanosti proizvodnog t o k g
A
26 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA

PTehniEki i organhacijski prekidi u okviru vremena radnog procesa

nastaju zbog potreba oko transporta izmedju radnih rnesta, Cekanja pre i posle
izvcdjenja operacija, razne tehniCke provere i sl.
4'
2 Sa glediSta vremena kretanja predrneta obrade posebno treba razmotriti
takt i ritam proizvod&. P r g i z _ v ~ n j ~ ~ ~ i ~ p ~ k i d n a . i n e p r eodnosno
kidna,
bez ritma-i sa ritmom._Za objagnjenje ritrna proizvodnje najjednostavnije je poci
//

a Ciklus radnl;g ~ i r o c e s a

0 Tt-ajat-lje p:-iro::lnih pr-ocesa

-;'. " crc!
CjLri2, te\-,r,n1
, L,2 K,i I-,
+--, c-.->,,:
8 L
r.

i'ekorlje

Tranz~ort.

Sl. 14. TehnoloSki,ciklus u sklopu vremena prolaska

od pojma takta. Taktprojzvodnje
-- predstavlja vrernenski interva1.uk~mese proizvod
predaje sa jedne operacije na d r u g ~dok
, ritam predstavlja brzinu izvrSe_njamad<
na jednom delu ili operaciji, izrafenu koliCinorn uradjenih komada u jedinici
vremena.
Prekidna proizvodnja je zastupljena kcd pojedinaCne i rnaloserijske
proizvodnje gde je raspored radnih mesta grupan. U ovirn slui-ajevima predmeti
obrade Cekaju na radnim mestima na dalju obradu ili se posle pojedinih operacija
 TEHNOLOSKIPROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA 27

Salju u skladiSta. Prekidna proizvodnja je po pravilu sa promenljivim ritmom

i sa nizom promenljivih parametara vezanih za transport, univerzalnost opreme,
reiime rada, opterecenje kapaciteta, i sl.
Neprekidna proizvodnja se kodsfi ..11.~ e f i k o s e ~ j s k- oi j .,maloserijskoj
proizvodn.ii saJinijski-m.raspo.~_eP_o_m_.
mesta, takQ_-da... predmet. .abrade..uz.isti ili
promenljivi- rltam po zavrSetku jedne, prelazi na drugu operaciju, itd.
povoljniji od prekidnih te se uvek
Nepr_ekidni.p_rocesi.p-roj~y~dnj~~u~daleko
teii p a s k u od pojedinaCne ka serjjsko~iod--serijseka'masovnoj proizvodnji,
Cime $ obezbedjuju standardni kvaliteti i niii troikovi proizvodnje.

procesi prerna mehanizaciji i automatizaciji proizvodnje

~ l a . p _ o ~ i--.--
z v o d nprocesa
ih prema nivou~ . . mehanizacije
.. .. . . i automatizacije
pr&vo~nje..zavisjodJ@~'a_gro~vodnee opread na kojoj :se procesi obavljaju.
-~roizvodnaoprema karakteriie' podruCje primene i naCin dejstv-an a predmet
obrade. Prema podruCj~.~rimene i..dejstvu,proizvolna oprema u koju se ubrajaju
i
.. masine. moie da se podeli na:
univerzalnu,
specijalizovanu,
specijalnu,
automatsku i
agregatnu.
Kod univepalne proizvodne.opreme. . yrSe se ruCna.. podeiavanja
~
. . pri Cemu . se
op~r2c;ije--iz~.ode..
uz neposredno uCeSce radnika.. Primena o&e
.
s
.
,
. opreme je
viSestruka i koristi se pri obradi malog broja komada raznorodnog asortimana.

Specijalizovana oprema omogucuje podeiavanje prema predmetu obrade

.u.-
odreqzom periodu vremena. Ovakav vid opreme se primenjuje u serijskoj ,
proizvodnji radi obrade raznih proizvoda posle podeSavanja prema
odgovarajucem proizvodu i operaciji.
Osnovna karakteristika specijalne opreme je njena automatizov@ost
ciklus-a p ~ ~ i z v r ~ v ~ ~ a g o ~ a r a ~ f k v p e r a e oi d v a n jpredmeta
skidanje e
obrade na ovakvim maiinama-obavlja seposredstvom radnika. Ovakva oprema
se primenjuje kod velikoserijske i masovne proizvodnje, a u odredjenim uslovima
i serijske proizvodnje radi obavljanja odredjene operacije.
kornals-b-opremu ,karakteriSg _a~utom~izovanost_ ciklusa obrade uz
$
paralelni rad na vise operacija, automatsko dovodjenje predmeta obrade u radni
poloiaj i automatsko skidanje po izvrSenoj operaciji. Ovakva oprema se
primenjuje pri serijskoj, velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji prilikom
obrade delova odredjenih oblika.

Agregatna oprema ima-- karakteristike

--- slitne kao i specijalna, s _tom
.razlikom &je iastaljena d vise specijalnih maSina komponovanih u jednu radnu
jedinicu sa-automatskim_pgmeranjem sa jedne operacije na drugu. Ova oprema
se upotrebljava za obradu samo odredjenih predmeta obrade i na odredjenim
operacijama masovne i velikoserijske proizvodnje.
OStra granica izmedju pojedinih nivoa automatizacije i mehanizacije
proizvodne opreme ne postoji. Na sl. 15. ilustrovana je medjusobna zavisnost
tipa proizvodnje (senjnosti) i broja razlititih predmeta obrade uz primenu

Serij -
nost

2 8 1 00 800
mali srednji veliki
Broj razlicitih proizvoda

S1. 15. Proizvodna koncepcija

proizvodne opreme sa razliCitim stepenom automatizacije i mehanizacije.
Srafirane povrsine govore o preklapanju pojedinih tehnoloskih kon-
cepcija. U tim slubjevima se ide na detaljnije analize programa sa gledista koliCine
i asortimana delova a posebno je odlutujuci faktor vezan za ekonomske razloge,
kao Sto su buduci porast proizvodnje, intezitet tehniCkih promena kao i poslovna
politika proizvodnje.
TEHNOLOSKI PROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA 29

Sa glediita fleksibilnosti proizvodne opreme ne sme se prenebregnuti

nesigurnost triiinog potencijala, Ceste pojave oko konstrukcijskih izmena i
du8ine veka proizvoda, Sto ima za posledicu visoke investicije uloiene u pro'iz-
vodnu opremu.
* Mehanizaciiu i automatizaci~~proizvodne opreme moguce je razvrstati u
.- .-_

d e s t nivoa k a h ,jedalo ~ ~ a b _ e l i 6 , ,osnovu

Na ovih $m4novoa moize--iij$rehail
i oceniti nivo zastupljene mehanizacije i automatlzacije u nekom proizvodnom
procesu.
Potrebno je napomenuti da o broju nivoa mehanizacije i automatizacije
proizvodne opreme postoje i druge gradacije, koje u manjoj ili u vecoj meri
preciznije razgranitavaju navedene nivoe.

Nivo
meh . i Uticajni faktori UpravljaCki
sistem Primeri primene
automat.
RuCna montaia i
1. Covek bez alata Covek
pakovanje

Rad CekiCem, testerom,

2. Covek sa ruCnim alatom Covek
kljuCem i sl.

Covek sa motorizovanim Motorni odvijati,

3. Covek
alatom motorne testere i sl.

MaSine radilice na '

Strugovi, glodalice,
Covek brusilice, buSilice,
motorni pogon
rendisaljke i sl.

MaSine radilice i proiz-
5. vodni uredjaji sa ponav-
IjajuCim ciklusom obrade
Poluautomatske maSine
radilice, razne peCi za
Covek i maSina
zagrevanje sa regulacijom
i slitno.

Automatske masine
radilice, uredjaj~sa NumeriCki upravljane
MaSina
programskom sarno- masine
kontrolom

Automatske masine i ure-

7.
djaji sa samokontrolom i
samopodeSavanjem
Adapt~vnoi kompjuterski
RaCunar
upravljane masine
30 PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA

Izloieni pojmovi i vrste proizvodnih i tehnoloSkih procesa predstavljaju

osnovna predznaja koja su neophodna za projektovanje pomenutih procesa.