У народу је била позната кошуља једноданка – кошуља која се

уради за један дан, а била је у функцији заштите од болести у

време епидемија. Познат је пример из Милошеве Србије када се

1837. године појавила куга у Крагујевцу. „Онда су девет голих

баба сашиле кошуљу у глухо доба ноћи, кроз коју су се провукли

кнез Милош, његова породица и сви војници, да би се заштитили

од куге“ (СМР 1970: 171).