Seminarski rad

Tema: krivična odgovornost

Mentor: Milan Cvetković

Radio ucenik: Nemanja Petrović

SADRŽAJ:

UVOD............................................................................................................................................... .... 1

OPSTI POJAM ODGOVORNOSTI...................................................................................................... .... 2,3

POJAM I ELEMENTI KRIVIČNOG DELA................ ............................................................................... . 4

KRIVICNA ODGOVORNOST.............................................................................. ...............................5,6,7

ZAKLJUCAK............................................... ........................................................................................... 8

LITERATURA........................................ ........................... .....................................................................9

 UVOD

Da bi neko delo bilo kažnjivo, neophodno je da je kao takvo zakonom propisano. Drugim rečima, dok
neko ponašanje nije propisano zakonom kao kažnjivo delo, za to se ponašanje ne može
kaznenopravno odgovarati, tj. Ne postoji ni krivična odgovornost. Ovo načelo označava se latinskom
izrekom nullum crimen, nulla poena sine lege.

1
 1. OPŠTI POJAM ODGOVORNOSTI

Odgovornost se obično izjednačava sa krivicom iako to u pravnom smislu nije tačno. Imamo krivičnu
odgovornost, političku odgovornost, moralnu odgovornost i metafizičku odgovornost.

Krivična odgovornost, je ona čije postojanje u propisanom postupku utvrđuje sud. Politička
odgovornost je odgovornost za političko vođstvo države. Moralna odgovornost je ona koju svaki
čovek ima pred sopstvenom savescu. Metafizička odgovornost je odgovornost koja postoji za sva
stradanja i nepravdu u svetu koja nastupa kada čovek ne učini sve što je u njegovoj moći da ih spreči .

Treba imati u vidu da su ovi oblici odgovornosti međusobno različiti.

Pravna i moralna odgovornost su odgovornost pojedinca za posledice njegovog sopstvenog

ponašanja. Od moralne odgovornosti pravna se razlikuje po tome što: „I što nije zabranjeno, može da
ne bude pošteno“, (ovo sam izvukao iz nekog prastarog zakona).

Ono što formalno razlikuje pravnu od moralne odgovornosti je subjekat i način izricanja sankcije. Kod
pravne odgovornosti sankciju u posebno propisanom postupku izriče sud, dok kod moralne
odgovornosti sankciju izriče bilo neorganizovano društvo, bilo sam prekršilac moralne norme, tj. Griza
savest.

Pravna odgovornost predstavlja odgovornost za kršenje pravnih propisa, koju u zakonom

predviđenom postupku utvrđuje sud. Kako se pravo deli na različite pravne oblasti i pravne grane,
tako postoji više vrsta pravne odgovornosti koje se međusobno razlikuju. Osnovna podela pravne
odgovornosti je na:

I. Kaznenopravnu koja predstavlja odgovornost učinioca za izvršeno kažnjivo djelo. Ona se dalje
dijeli na:

• Krivičnopravnu odgovornost, koja podrazumeva odgovornost za izvršeno krivično

delo i
• Prekršajnopravnu odgovornost, koja podrazumeva odgovornost za izvršeni prekršaj.
2
 II. Građanskopravnu odgovornost koja predstavlja odgovornost lica za prouzrokovanu štetu,
koja može biti materijalna ili nematerijalna. Ona se deli na:

• Ugovornu i

• Vanugovornu odgovornost

Pored ove dve vrste pravne odgovornosti postoje i neke manje značajne vrste, kao disciplinska
odgovornost

3
 2. Pojam i elementi krivičnog dela

Pojam

Krivično delo je društveno opasno delo koji pravni poredak zabranjuje pod pretnjom primene krivične
sankcije. U teoriji krivičnog prava krivično delo je definisano na različite načine koje možemo svrstati
na dva shvatanja pojma krivičnog dela: formalističko i materijalističko.

U Krivičnom zakonu Republike Srpske krivično delo je opisano kao protivpravno delo kojim se
povređuju ili ugrožavaju zaštićene vrednosti i koje je zbog svoje opasnosti u zakonu određeno kao
krivično delo i za njega propisana krivična sankcija.

Osnovni elemenat krivičnog dela je radnja bez koje ne može biti ni ostvareno krivično delo, a radnja
se može izvršiti činjenjem ili nečinjenjem.

2.1. Elementi krivičnog dela

Kao što smo videli na osnovu pojma krivičnog dela ono se sastoji od osnovnih elemenata:

1) Postojanje dela, tj. Posledice uzrokovane ljudskom radnjom,

2) Društvena opasnost dela,

3) Protivpravnost dela,

III. Određenost dela Krivičnim zakonom i

IV. Vinost učinioca dela.

Svako krivično delo mora u sebi sadržavati sve navedene elemente i nepostojanje bilo kojeg
elementa dovodi do nepostojanja krivičnog dela .Osim osnovnih elemenata svako krivično delo ima i
svoje posebne elemente po kojima se razlikuje od drugih krivičnog dela, i ti posebni elementi
uslovljavaju postojanje određenog, konkretnog krivičnog dela.

4
 3. KRIVIČNA ODGOVORNOST

3.1. Kaznena odgovornost

Kaznena odgovornost je odgovornost za kažnjiva dela. Najznažajniju oblast u okviru kaznene

odgovornosti obuhvata krivična odgovornost, odnosno odgovornost pojedinca za izvršeno krivično
delo. Pored ovog najbitnijeg oblika, u našoj zemlji postoji i odgovornost pravnog lica za privredne
prestupe, i odgovornost za prekršaje.

Za krivično delo može odgovarati samo fizičko lice, za privredni prestup samo pravno lice i fizičko lice
koje u njemu odgovara za zakonitost poslovanja (npr. Direktor), a za prekršaj mogu odgovarati i
pravno i fizičko lice.

Svaki zakonodavac donosi sistem kaznenopravnih pravila kojima se uređuju tri vrste pitanja:

a) Koja su ponašanja kažnjiva,

b) Koji su uslovi kaznenopravne odgovornosti i

c) Koje su kaznenopravne sankcije.

Najozbiljnija kažnjiva ponašanja, koje zakon naziva društveno opasnim ponašanjima, jesu krivična
dela (npr. Razbojništvo, ubistvo, krađa, utaja poreza...). Uslovi kaznenopravne odgovornosti, pored
izvršenja kažnjivog dela kao objektivnog uslova, jesu i uračunljivost učinioca i njegova vinost (krivica).
To podrazumjeva da je onaj ko je izvršio kažnjivo delo bio svestan svojih postupaka, te da je delo
izvršio umišljajno (namerno) ili bar nehatno.

5
Kaznenopravne sankcije imaju za cilj delovanje na ličnost učinioca i delovanje na druga lica da se
uzdrže od vršenja kažnjivih dela . Bilo da je reč o kazni lišenja slobode ili novčanoj kazni,
kaznenopravna sankcija ima u vidu kažnjavanje učinioca zbog izvršenog dela.

Krivičnopravna sankcija je prevashodno kazna, ona nema u vidu ličnost oštećenog već je prije svega
uperena na učinioca, a posredno i na sva treća lica. Pod odrđenim uslovima umjesto kazne učiniocu
se može izreći samo opomena. Pored ovih sankcija, moguće je i izricanje mera bezbednosti odnosno
zaštitnih mera ( obavezno lečenje alkoholičara i narkomana ). Njihov cilj je najčešće specijalna
prevencija, odnosno sprečavanje učinioca da ponovo izvrši neko kažnjivo delo.

3.2. Pojam i elementi krivične odgovornosti

Za krivično delo u zakonu se uvekk određuje kazna i ona se može izreći samo krivično odgovornom
učiniocu. Krivično je odgovoran učinilac koji je uračunljiv i koji je krivično delo učinio sa umišljajem ili
iz nehata.

Postojanje krivične odgovornosti je uslov za primenu kazne za učinjeno krivično delo, a sastoji se od
subjektivnih i objektivnih uslova .

3.3. Uračunljivost i neuračunljivost

Uračunljivost predstavlja skup intelektualnih i voljnih elemenata koji čine čoveka sposobnim da misli,
rasuđuje i odlučuje o svojim postupcima.

Na osnovu toga krivičnog zakonika RS. propisuje da nije uračunljiv učinilac koji u vreme izvršenja
krivičnog dela nije mogao shvatiti značaj svog dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima usled:

• Duševne bolesti,

• Privremene duševne poremećenosti ili

• Zaostalog duševnog razvoja (neuračunljivost).

6
Za razliku od toga, krivično je odgovoran učinilac krivičnog dela koji upotrebom alkohola, droga ili na
drugi način dovede sebe u stanje u kome nije mogao shvatiti značaj svog dela ili upravljati svojim
postupcima, ako je u vreme dovođenja u to stanje delo bilo obuhvaćeno njegovim umišljajem ili je u
odnosu na delo kod njega postojao nehat, a zakon za takvo delo predvidja krivičnu odgovornost i za
nehat.

Po tradicionalnom shvatanju uračunljivost je osnov vinosti jer vinost ne može postojati bez
uračunljivosti. Po savremenim shvatanjima uračunljivost se smatra opštim uslovom za postojanje
krivične odgovornosti jer svako lice mora biti sposobno za rasuđivanje i odlučivanje da bi bilo i
krivično odgovorno za učinjeno krivično delo.

3.4. Vinost(kravica)

Vinost je psihički odnos učinioca prema svom delu i izražava se u postojanju svesti o radnji. Bi učinilac
krivičnog dela bio i krivično odgovoran sud mora utvrditi postojanje vinosti.

Utvrđivanje vinosti se vrši u krivičnom postupku od strane suda putem dokaza.

3.5. Odgovornost pravnih lica za krivična dela

U našem Krivičnom zakonu postoji propisana odgovornost pravnog lica za krivično delo koje je
učinilac učinio u ime ili u korist pravnog lica.

Pravno lice je odgovorno za krivično delo i kada učinilac za učinjeno krivično delo nije krivično
odgovoran. Odgovornost pravnog lica ne isključuje krivičnu odgovornost fizičkih lica za učinjeno
krivično delo.

7
 ZAKLJUČAK

Da bi neko bio podložan krivičnim sankcijama on mora izvršiti krivično delo i da se utvrdi njegova
vinost ili nevinost. Takodje zakonom mora to delo biti inkriminisano. Ako jedan od navedenih uslova
nije ispunjen krivično delo ne postoji. Krivična odgovornost predstavlja odgovornost lica za neko
učinjeno delo koje predstavlja krivično delo.

8
 LITERATURA

[1] Čejović, B. (2002): Krivično pravo/opšti deo.

[2] http://www.sirius.rs/clanci

[3] Jovanović, Lj. (1973): Krivično pravo, Opšti deo, Naučna knjiga, Beograd

[4] Jovašević, D. (2006): Osnovne karakteristike novog Krivičnog zakonodavstva Republike Srbije

[5] Krivični zakon RS, Službeni glasnik

P. S. Predavanja profesora Milana Cvetkovića