b1 ^il II

КАКО ћ Е Ш
ПОЗНАТИ ЧОВЕКА
АНАЛИЗА KAPAKTEPA И СПОСОБНОСТИ
по

ХАРЛЛНУ ТЛРБЕЛУ, ФЛРНСФОРТУ И РАЛФУ

Н АП ИСЛ 0

НИКОЛА ЂОНОВИЋ

Б Е 0 Г Р А Л
ИЗДДВАЧНО И КЊИЖАРСНО ПРЕЛУЗЕЋЕ ГЕЦА КОП Д. Д.
12 Кнез Михаилова улица 12
1935
ШТАМПАРИЈА
ДРАГ. ГРЕГОРИЋА
Б Е О Г Р А Д
 С А Д Р Ж А |
Предговор...................................................................
Личност и успех......................................................... II
Метафор систем...............................................................13
Значење боја................................................................... 16
Читање карактера......................................................... 19
Форме и темпераменти ... 24
Осећања............................................................................. 34
Анализа............................................................................. 40
Бројеви............................................................................. 46
Лице као израз карактера испособиости ... 48
Практично посматрање ........................................... 123
Примена...................................................................... 126
Посматрање ликова истакиутих личности
из nanie средиис........................................................ 136-
 ПРЕДГОВОР
Ова књига је иаписаиа да послужи као пома-
гач за читање људског карактера, оиако како је
он оцртап на лицу човековом.
Огроман број људи нема никакву одређеиу спо-
собност за читање карактера, и све искуство које
појединци добијају, као у мраку, вољно или невољно,
не води ка правом сазнању, ако се не позове у
помоћ један научни систем.
Једна од пајзначајнијих ствари у људским од-
посима је познавање човека као јединке. Индиви-
дуално варира у начину мишљења, у раду, у изражају,
у допадању и недопадању и т. д. Оно што једноме
доноси радост, другом може причињавати тугу. Јед-
нога интересује изнесан догађај целим бићем, за
његовог суседа то може бити испод прага интере-
совања и т. д.
* *
*
Сви су тигрови крволочни; сви су пацови пла-
шљивн; све су овце мирне. Човек по својој физич-
кој природи један je облпк, али се разликује по
карактеру скоро толико исто колико и побројане
животињскс феле, које нису никакав род једиа другој.
Врло је мали број људи који иешто знају о
својој околнни. Велики број мужева, жена н деце,
8

браће, сестара, пријатеља — да не идемо даље —

потпуно су страни један другоме. Сукоби и изне-
нађења увек су могућни. То долази од непознавања
у човеку онога што је индивидуално. Јер, искуство
од случаја до случаја не ствара једно иостојано
становиште за посматрање и унознавање човека,
нити га такво искуство без наслона на једаи нау-
чан систем може створити.
Сваки је посао однос човека према човеку.
Од познавања људског као индивидуалног за-
виси велика снага и успех човеков, био он философ,
трговац, адвокат, лекар, законодавац, професор, по-
литичар, полицајац и т. д.
Анализом карактера стиче се једно моћно ору-
жје помоћу којега се може једпа акција спречити или
изазвати. Путем аиализе карактера даду се много
лакшс адаптирати околини сопствене навике и жеље;
одомаћити своју личност и проширити свој унлив!
Многи мисле да је познавање каракгера једна
мистериозна вештина, слична вештини егинатских
читача мисли, пророка и уличних факира!
Данас је наука у могућности да постави један
научни систем за читање и распознавање карактера.
То данас није више погађање (guessvvork). На лицу
сваког човека написана је нсторија његовог живота.
Развитак ма које линије интелекта, ма које диспо-
зиције поставља барјачић на лицу човековом, но
коме се она може распознати.
Научним методом може се открити карактер,
као што ћемо касније видети, не само онакав какав.
се он појављује, као резултат дугогодишњег фор-
мирања, већ и његове неосетне промене које сс врше
 нод упливом свакодневних догађаја. Може се извр-
шити успешно анализа карактера човека когаирви
пут видите и о чијем животу немате никаквих по-
датака. На овај начин стиче се једна значајна за-
штита тако потребна у људском саобраћају.
Поред личног искуства, које је пнсац стекао,
налазећи се годинама на великим светским раскр-
сницама. овоме делу је главна основа: Метафор си-
стем боја, бројева и описа, који је поставио познати
амерички научник Наггу Daniels. Његов систем је
регистрован као науча.н у научном оделењу Мин.
просвсте Сједињених Држава.
Клишеа са описом за илустрацију овог си-
стема узета су дело.м од Херлана Тарбела (Here’s
Povver), делом од Joseph-a Ralpli-a (Vocational Ana-
lysis) док су цртежи карактеристичиих европских
глава paljemi од чувеног сликара Cessare, а домаће
је израдио Пјер.
Писац.
 I

Ј1ИЧНОСТ И УСПЕХ
У природи сваког човека је да може понешто
учинити боље него други. То је дужа страна; то је
нарочита урођена снособност.
Сваки човек има за нешто диспозицију и че-
сто његов успех у животу зависи да ли је та ди-
спозиција откривена и обрађена.
Сви су људи једнаки до увета, али оно од уве-
та до темена чини их неједнаким.
Често се каже за иеког: „за свашта је спосо-
бан,“ па се такве особе цене, насупрот једностранима.
Човек за „свашта створен“ а низашта нарочито,
није умео да нађе своју дужу страну, било из не-
достатка разумевања своје личности, било nno су
га у томе снречили околина или какви обзири, или
животни услови, или је одиста за „свашта створен".
Често човек нокушава да развије своју краћу
страну зато што се његова способност не подудара
са његовим амбицијама. На тај начин обичио постају
сваштари. Кад би могло ностојати једно друштво
сваштара, а друго само специјалиста, одвојено једно •
од другога, и кад би се измериле тековине које би биле
збир рада специјалиста са творевинама сваштара,
резултат овнх последњих био би ништаван према
горостасним тековпнама специјалног рада.
 Специјалан рад почива још на економској ну-
жности поделе рада, и стеченом животном искуству.
Ако му је још уз то подлога природпа наклоносг
и способност, онда он долази до великих резултата.
Идеално би било да се сваки човек, одмах у почетку
свога рада, упути најачом линијом својих урођепих
способности, макар се осећала једностраност код
личности. Једностраност друштва неће сс осетити,
јер је оно збир^
По саопштењу савременика једап наш даровит
војник био је инфантилно необавештен у финансиј-
ским питањима. То му није сметало да добија битке,
и да иајвеће и најтеже зада гке своје струке решава
са невероватнол1 лакоћом и успехом.
У сваком човеку постоји нека способност за
рад и стварање, која тежи да се испољи на извесан
начин. То је притисак природе човекове. То је ре-
акција на леност и инертност.
Животиња је задовољна ако може своје потребе
да адаптира околини у којој живи. Човек ни пај-
простији иије задовољан тиме.
Животни притисак или акција, није никада
једнака код две особе. Она је тајансгвена и лежи
иза молекуларног живота ћелијица, које сачињавају
физичку организацију живота и чине покретну силу
живота самих ћелија. Ова сила хоће увек да се
испољи. Она је у суштини енергија, а енергија зах-
тева кретање и форму изражаја. Кад се она изра-
жава кроз нервни систем и интелекат човека, она
оставља увек осеган траг на лицу човековом, по
коме се да утврдити њен квалнтет и интеизнвност.
Кад се ове унутрашње силе управе добрим пу-
тем, т. ј. по линији урођеиих способиости, оне онда
подижу човска до највећих успеха у људској де-
латности.

11
МЕТАФОР СИСТЕМ
ОСНОВНА СХВАТА1БА

Врло је важно, за онога који хоће да иде испод

површнога, дубље у људску нрироду, преко Ме-
тафор система, да потпуно разуме теорију боја, бро-
јева и говора. Само преко тих посредника могао је
Метафор систем, на коме је базирана ова књига,
да дадс своју моБну интерпретацију живота.
Да би се могла правилпо оценити једна личност,
потребно је проучити њен целокупни ментални са-
став, од чега је и како формиран. Пошто је у све-
ту све постало у хармонији са законпма природе,
то се не сме ништа изгубити из вида, јер се иишта
не дешава без једног одређеног узрока. Познавање
закона и карактеристика човекове физичке и ду-
ховне конструкције пружа аналисти једну чврсту
одређену полазну тачку за оцену и посматрање мен-
талности и способности човекових.
Да би се могао објаснити унутрашњи склоп
човекове нрироде, који и ако је спиритуалан јако
зависи од материјалнога, потребно је проучити,ана-
лизовати и применити један велики закон из фи-
зичког света, а то је закон вибрације, који ствара
материјалне форме и облике преко којих се изра-
жавају спиритуалие снаге и вредности. Нема појаве
која се пе изражава помоћу вибрација. Оне се раз-
 ликују као и caAie ствари по себи. Преко њих се
једино и опажају, како у егзистенцији ствари тако
и њихови контрасти и релативности.
Потешкоће вибрације, понекад, представљају
грдну збрку за лаика, но за искусно око компли-
кација постаје обична, јер се да редуцирати сложено
на просто. Свака индивидуа има своју сопствепу че-
сто замршену вибрацију. Она се ипак да раставити
на просте и једноставне чипиоце. Неколико простих
вибрација мењајући своју пронорцију чине један
бескрајан број индивидуалних садржаја.
Пошто се фииије животне вибрације не могу
тако лако уочити, као што су оне које сс односе
на физиоиомију, то је потребно да се пронађу ефекти
који су у вези са њима и да се помоћу њих одре-
ди њихов квалитет и интензивиост.
Анализа показује да свака вибрација има своју
одређену боју, извесан талас, извесан размак и број;
један нарочити изражај или говор. И свака тежи
да сама себе испољи у форми себи сопствеиој. Тс-
мељно познавање свих ових разних карактеристика
чини да се јасно може разликовати једна вибрација
од друге. Посматрајући извесне форме, могу се од-
мах распознати боје, бројеви и говор употребљен
при формирању истих. За студирање физиономије
најпрактичнији пут је за просечног студента ових
питања: темељно позиавање форме и њеног рела-
тивног развитка. Али за разумевање и размишљање
као и за јасноћу и изразитост, најбоље и најсигур-
није је радити помоћу боја, бројева и говора.
Са становишта боја основну вибрацију је лако
уочити, растављајући сунчеву светлост на њенс
спектарне боје: љубичасто, плаво, зелено, наранџасто,
жуто и црвено. Проучавање боја из спектрума от-
крива join једну бојнудопуну између љубичастога и
црвенога. Свака од ових боја има одређену вибрацију,
са карактеристикама које су им сопствене. Број ви-
брација одређујс квалитет боје: тако на пример, да
би се добила црвена боја, број вибрација у секунди
мора бити 450.000.000; неранџаста, 472.000.000; жута
526.000.000; зелена 589.000.000; плава 640.000.000;
пндиго плава 722.000 000; љубичаста, 790.000.000.
Посматрајући развитак живота, опажа се да
је материјални живот посгао из плавог поља. У про-
цесу рађања плави зраци постају љубичасти. Даље,
посматрајући црвено и зелено видимо да се од њих
формира жуто. Рађање супца пружа нам дивну сли-
ку свега овога.
Два су велика животна поља: познато и ие-
позиаго. Овај систем у практичном смислу повлачи
једну линију између њих и одваја познато од онога
што треба тек да се докаже. Плаво, љубичасто и за-
гворено црвено, представљају метафизички троугао
који подупире физички. Физички троугао: црвено,
жуто и зелено предмет су испитивања наше поставке.
Анализирајући ове три боје налазимо да, кад
се споје црвено и зелено, формирају жуту боју. Како
је жута боја постала као комбинација од црвене
и зелене боје, то она представља компоненту у раду
репродукцијеуЦрвено и зелено представљају једно
двојство, које је нужно за изражај живота, као што
су мужјак и женка нужност за појаву новорођених.
Да није ових сиља, живот би био без вариабилности
у формама и контрастима! Опозитне карактеристике
дуалног закона су: позитивно и негативно; одбија-
ње и привлачење; електрицитет и магнетизам; за-
тегнутост и опуштеност; ладно и вруће; тврдо и меко
и т. д. Тамо где се црвено и зелено спаја, трећа
сила улази одмах у састав. Зелено и црвено постоје
као дуалне силе засебно, али чим се сједине, трој-
ство боја само себе потврђује. Недостатак само је-
дне боје, значе распадање других двеју. Ова чиње-
ница је од великог значаја при стварању живота.
Слика Бр. 1. представља троктао живота са црве-
ним (3). као базом; зеленим (2), перпендикуларним
на њ и са жутим (I) као хипотенузом.

III
ЗНАЧЕЊЕ БОЈА
1. Црвено (3) значи виталитет, изражава
конструктивност или примарну енергију живота. То
је у опште речено: виталитет (храна, топлота и
крвоток). To je магнет, који има и статичку силу.
Ои ствара структуру, тежп да јој да округлу
форму и да је рашири.
2. Зелено (2) значи вољу. Представља кон-
структивност, изградњу структуре: напон, силу, рад,
активност свију врста и заштиту. То је једна уни-
верзална батерија са великом кинетичком силом,
која увск дејствује. Не мења ствар колико једна
особа има виталитета и крви, ова сила увек ради.
Зелено чини да структура буде квадратна, или мно-
гоугаона и настојава да је направи солидном путем
својствених сила за коиструкцију.
3. Жуто (1) значи интелект: еволуцију, ми-
сао, једном речју интелигенцију. То је светлост која
пада па ствари да би се схватиле и разумеле. То је
у исго време путовођ, тумач, судија и извршилац.
Црвено даје крв; зелено структуру; жуто одре-
ђује однос између структуре и смишљене активности.
Узимајући грубо локомотиву за нример: цр-
вено представља угаљ и ватру у машини; зелено,
пару и структуру, а жуто даје вођства и способ-
ност управљања машином; оно даје каквоћу, пре-
фињсност и складност управљања структуром.
Равнотежа између ове три боје доноси хармо-
нију, а ова у људској природи ствара задовољство,
здравље и снагу. Недостатак ове равнотеже проуз-
рокује дисхармонију, болест, дубоку меланхолију и
несрећу у животу.
Ако живот није онакав какав треба да буде,
треба пажљиво студирати у којој бојној вибрацији
има недостатка — дефицита, па одмах треба насто-
јаоти да се тај недостатак свесном акцијом надокна-
2
 ди и успостави равнотежа. Пошто пажљиво прочи-
та ову књигу, то he читаоцу бити сасвим олак-
шано. Не постоје две особе код којих је иста про-
порција у вибрацијама. Свака има по нешто што је
сасвим индивидуално. Нешто што је на једном ме-
сту сувишио, на другоме је недовољно. Свако од
нас има свој троугао са специјалним пропорцијама.
Свако може ако пажљиво настоји поправити, ак-
цијол1 споља, одиосе у вибрацијама: управо попунити
дефицит у бојнил1 одиосима, који репрезентују ква-
литете људске природе. Око људског троугла на-
лази се околина у којој човек живи. Свака особа
живи у центру своје релативне околине или у цен-
тру једног универзалиог круга. Но свака особа
може бити свесна само онога шго пада у њен хо-
ризонт. Све њене калкулације, оцене и расуђивања
о прошлости, садашњости и будућности, могу бити
само о стварима у овоме кругу, а она долазе из
самога центра, јер човек мора бити у центру свога
круга. Пошто не постоје две особе идентичне, то
ни два круга не могу имати заједиички центар. Ова
вечита истина подигла је па висини труизма позна-
то схватање: да нема питања које нема две стране!
То значи да нема две особе, које имају идентично гле-
диште. Круг овога диаграма, то је свет у коме чо-
век живи и о њему може рећи таман толико, колико-
је свесан своје околине. Овај круг пружа човеку
све што му је потребно да одржи својтроугао: ви-
талитет, вољу и интелект.
Сваки људски тип понаша се према пропор-
цијама свога троугла. Човек у еволуцији испитује
прошлост, калкулира садашњост и процењује будуН-
ност. Према томе може се рећи да троугао живота
претставља скалу сволуције.

IV.
ЧИТАЊЕ КАРАКТЕРА
При студирању карактера треба строго водити
рачуна о великим разликама у умној снази између
детињства, дечаштва и зрелог доба. Потпуно сазрео
карактер јавља се после дугогодишњег искуства, не
преконоћ.
 Кад дете до1)е на свет оно је без свести. Но, од
тога момента сва његова импресија је његово лич-
но искуство, и карактер његов зависи од његове
околине, као што фотографска плоча зависи од
звучних таласа на њу управљених.
Истина, дете наслеђује од својих предака нз-
весне потенцијале у мозгу: способности или неспо-
собности; али све оио што ће оно стварио знати о
свету, зависи од околине и његовог личног иску-
ства. Наследне подобности процветаће и сазрети,
или коначно угинуги, према томе каква буде око-
лина у којој дете буде живело.
Као шго околина утиче на развитак наследннх
тежња, тако и наслеђе модификује реакције чо-
векове на дату околину. Кад уплашите човска,
он ће се понашати као човек; кад уплашите лава,
он ће се понашати као лав; кад уплашите овцу, она
ће реаговати на начин како обично овце чине кад
се уплаше.
Дакле, као што се види, и наслеђе и околина
играју значајиу улогу при развитку и формирању
карактера. Једно хоће да утиче на друго а ииједно
није свемоћно.
Нема два карактера који се развијају истим
путем и истом брзином. Ту има таман толико ва-
риација колико има јединки на свету.
Пре него што се донесе макар и овлашиа оцсна
о једном карактеру, мора се пажљиво погледати у
његово релативно развиће, околину и наследство.
Доба може да значи много, али не мора увек. Често чо-
век од четрдесет година има мање зрелости иего други
од двадесет и пет. Понеко остане целог века закр-
 жљао умно, или сс тек у каснијим зрелим годинама
отргне; док други ноказују јаку интелектуалност
још из ране младости. Понеки остају целог века
зависни од вођства и заштите других.
Нужност или погреба је та која ствара вредно-
сти у човеку. Ум човеков се богати и развија у
вечитој тежњи да разреши мистерију живота, савлада
и отклони његове препоне. Одговорност развија иај-
веће квалитете у човеку. Ко бежи од одговорности
т. ј. да прими одговорне дужности, тај је далеко од
једног изразитог и формираног карактера.
Дете које расте корачајући стално по тегшху
извезеном ружама, опкољено изобиљем које доноси
новац, праћено на сваком кораку безумним страхом
родитеља и излишном протекцијом, стиче једну сви-
репу заблуду да је живот лак и ружичаст. Таква
особа кад одрасте има снаге само дотле док други
сносе одговорност за њене поступке. Нађе ли се
оваква особа у положају да сама себе спасава сво-
јом сопственом одлуком, она је онда изгубљена!
Детињство тражи само довољно хране, одеће,
обуће и сиа. За све друго брину, и одговорни су
родитељи. Кад ће доћи момент да се и деца учине
одговорним за своје поступке и да се осећају сами
за своје поступке одговорни околини и друштву,
то ће зависити од трезвености и предвиђања ро-
дитеља. За многе дође час кад грубе чињенице уда-
рају у лице; долази се у сусрет камеиитом зиду где ни-
какве чаробне речи ие могу пронаћи врата. Овај се
зид мора срушити или прескочити ако хоће да се
савлада препрека. А за то је потребно имати енергије
и самопоуздања. Затакве препоне ваља се спремити.
 Ко није спреман, тај преклиње за помоћ или пада
под зид, и заплаче очајнички.
Кад човек дође до уверења да може у животу
без заштите других да сам управља собом и својим
пословима, онда почиње да се користи искуством
и да успева. Чим почне да сам себи поставља од-
брану и да ради према своме сопственом сазнању
реалности, онда тек стаје на сигурно тло и постаје
користан друштву.
Друштво је школа у којој сс учи искуство.
Главни предмет у тој школи је опрезност. Она не
сме од потребе прећи у манију: да у свакој ства-
ри гледа мрачну страну, и да не верује у врлину
где се она не може опипати.
У импресионистичким данима младости човек
суди површно и иде за гомилом. То је понекад до-
бра тактика и за скептичке дане. Али идући у го-
мили и за гомилом ие треба заборавити да свака
гомила има своје кесароше!
Свако искуство је основ истине. Оно учи да
има нешто изнад снаге, физичке угодности и задо-
вољства, а то је памет! Уколико се памет више
јача и развија, утолико је човек снисходљивији. У
колико је јаднији и ужи круг видика, утолико
човек себи изгледа већи. Народ добро каже: „Не-
знање све зна“!
Кад се визија човекова раширидо бесконачности;
кад дух човеков од реалног света пређе на трансце-
дентни, човек изгледа себи као безначајан атом у
једном несхватљивом космичком плану. Па ипак
је човек тек тада најближе загонетки живота.
Пењући се уз брдо живота човек се бори за
љубав, снагу и мудрост. Кад се успе близу врха и
окрене за собом, види у долини масу где влада сила
и површности где се нико не отима.о право сазнање.
Из оваквих дубина чују се често вапаји масе за
помоћ и очајни покрети да се ослободе криза које
не разумеју, и из којих не умеју наћи излаза.
Дајте нам светлости...! — вапије обесвешћена
маса. Треба јој во1) кога нема у њеним дубинама.
Из долине незнања и насиља може да је изведе
само дух комбинован од снаге, љубави и мудрости.
Велики људи у историји нису случајности. Сва-
ки је од њих волео заносно своју мисао, учио и
трпео! Сваки је од њих силазио у дубину, јер дру-
гог пута нема ка великом вођству.
Кад прочитате ову књигу, вратите се поново
на ово заглавље: из њега ћете извући о стању духа
и свес.ти у маси овај резиме:
1. Не зна, и не зна да незна! (Несвесне незналице).
2. Не зиа али зиа да не зна! (Свесне незналице).
3. Зна али не зна да зна! (свест у тами).
4. Зна да зиа! (Сазнање).
Под оваквим приликама духа, формирање карак-
тера подлежи фантастичним условима и променама.
Ако су узроци компликовани, променљиви и замр-
шени, последнце су ипак просте и одређене. Читање
карактера у суштини није ништа друго до систем
сабирања и одузимања умних и карактериих свој-
става иаглашених и оцртаних на човековом лицу.
Често је иа једном месту једном линијом наглашена
једна од великих особина духа, али другом линијом
иа истом лицу она је потпуио или делимично па-
ралисаиа. На пр. иа једном лицу је упадљиво на-
глашена линија патериитета упоредо са линијом
егоизма. У оваквом случају врши се просто одузи-
мање или сабирање. Она линија која је јаче нагла-
шена даје карактерпстику и предоминацију извесних
својстава духа.

ФОРМЕ И ТЕМПЕРАМЕНТИ
*)
1. ШИРОКА И ДУГУЉАСТА ГЛАВА

Постоје два разна типа главе: широка и ду-

гуљаста глава. Прва као резултат црвене, а друга
као резултат зелене вибрације. Округла глава је
широка од увета до увета колико од чела до по-
тиљка. Ово је типично за црвену вибрацију, која
тежи да ствара округле форме. Округла глава има
за своју базу виталну енергију.
Дугачка глава је ужа од увета до увета пего
с чела до потиљка. Ово је типично за зелспу впбрацију,.

*) Израз темпераменат употребљен је да окарактерише

извесну групу психофизичких квалитста у природи људској^
како га јс употребио и Хари Даниелс.
 која тежи да ствара дугуљасту, квадратну или
многоугаону форму.
Дугачка глава има за базу физички активитет.
Ово диференцирање глава најлакше се опажа
код деце. На округлој глави уши се налазе сасвим
назад; док на дугуљастој глави уши су знатно на-
пред. Дете округле главе обично је весело. Плаче
само онда кад је гладно и нема физичког конфора.
Варење има добро, добро спава, врло брзо прохода
и лроговори, радо се игра, пева и т. д.
Беба дугуљасте главе проведе већи део вре-
мена у нелагодности и нерасположењу. Код неис-
кусних родитеља убрзо постане зао „господар куће“
насупрот „доброј округлоглавој беби“. Да би се
код оваквог детета задржало што дуже добро ра-
сположење, треба му што више кретања и промене.
Оваква деца немилице ломе и крхају све што стиг-
ну, особито сонорне играчке, јер их необично го-
лица оно што изиутра даје звук.

ТРИ ТЕМПЕРАМЕНТА

• Ове три слике које долазе показују три разна

темперамента у односу један према другоме.
Проучавање темперамента, то јс систем мерења
који се употребљава, да се утврди и измери предо-
минирајућа црта у менталитету округлоглаваца. Ту
највећи простор заузима темперамент и ои је домн-
нантан. Ментални темперамент заузима простор по-
кривен чеоиом кости. Витални темперамент полази
од чеоне кости, заузима централну садржину главе
до линије према увету. Темперамент воље налази се
у стражњем делу главе иза виталног. Развиће гла-
ве знатно опредељује наслеђене потенције.
Човекове реакције иа околину могу се читати
на његовом лицу.

ВИТАЛНИ ТЕМПЕРАМЕНТ

(5. Црбено)

Овај темперамент контролише виталне органе,

крвоток и храну. Од овога темперамента зависи
витални процес живота: топлота, метаболизам, ва-
рење, асимилација, аисорбација и секреција. Оне
чиие човека свесним својих природних потреба.
Ствара глад и жељу за исхраном, да би се задовољиле
природне потребе. Помоћу осећања мириса и укуса

опредељује се за своје потребс. Он је велика снага

за репродукцију и пораст. Ту се налази велика и
компликована лабораторија тела. Виталитет је маг-
нетичан. Он чини човека одупЈевљеним, пријатним
и љубазним. Он даје човеку вољу за одмор и сан,
стварајући у човеку жељу за конфор и нагомила-
вање материјалних ствари.
 ТЕМПЕРАМЕНАТ ВОЉЕ

(2. Зелено)

Овај темпера.ченат контролише: мускуле, жиле,

кости, крв и жлезде. Од овог темперамеи ra зависи
снага скупљања и ширења, као и комотност струк-
туре тела. Он држи уједно све подструктуре спа-
јајући њихове функције и оријентирајуКи их кајед-
ном задатку. Он даје снагу да се стане усправно;
он даје и веће квалитете снаге, покретљивост, реси-
стенцију и равнотежу, а то је основа за кретање, за-
штиту и одбрану. Он има и снагу расхлађивања, по-
требну као баланс топлоте виталногтемперамента.
Он има и одбијајућу силу, која чини човека ре-
зервисаним, коисервативним, скепгиком и опрезним.

МЕНТАЛНИ ТЕМИЕРАМЕНАТ
(1 Жуто)

Овај темпераменат контролише нервни систем и

мозак. Он је резултат искуства духа и тела и основна
база за схватање и разумевање. Он одређује, хармо-
низира и рафинира утиске и расне склоности струк-
туре и хемикалије тела. Он чини да свака ћелија
врши у најбољем реду додељену јој дужност, а
тако исто да расту и да се множе ћелије мозга; да плу-
ћа, стомак, срце и остали органи буду тачнина своме
 послу. Мудрост, знањс, савест, морал и интерпре-
тација живота зависе од мснталног темперамента.

ТРИ ТЕМПЕРАМЕНТА

Горња слпка нрсдставља релативне сфере сва

три темперамента, на предњој страни лица:
а) ВИТАЛНИ ТЕМПЕРАМЕНАТ
заузима онај део који се биди гледајући у огледало,
и који се да надувати кад се уста напуне ваздухом;
б) ТЕМПЕРАК1ЕНАТ ВОЉЕ
показује се на склопу костију на лицу, образима
и вилицама.
 в) МЕНТАЛНИ 1ЕМПЕРАМЕНАТ
изражава сс нарочито на носу н горњој усни.

ВИТАЛНИ ТЕМПЕРАМЕНАТ

(5 Црбено)

Црвена вибрација ствара циркуларно или

округло лице.
Ако би лице „црвеног
** човека било само од
коже испуњене животним флуидом могло би се ипак
лако закључити да је имало округлу форму.
Количина и размере развића типичне су код
овога темперамента.
 32
АНАЛИЗА КАРАКТЕРА

'1ЕМПЕРАМЕНАТ ВОЉЕ

(2 Зелено)

Зелена вибрација која располаже снагом кон-

центрисања, тензиЈе и контракције ствара струк-
туру кости, жиле и мускуле. Ова вибрација ства-
ра ћошкасте квадратне форме. Солидност развића
је типична овде.
 МЕНТАЛНИ ТЕМПЕРАМЕНАТ

(1 Жуто)
Жута вибрација прави троугаоне форме, као
последицу недостатка снаге у виталној и вољној
арени. Нос и горња усна су врло рафинирани и ви-
соко стилизовани. Каквоћа, а не величина развића,
типична је за ментални темпераменат.
 IV. ОСЕЋАЊА
ЧЕТИРИ СЕНТИМЕНТА

Горња слика показује сфере четири разна осе-

ћања, и њихове односе једних према другима. Осе-
ћања су основа мерења, да би се утврдила предо-
минирајућа природа умности код дугоглавца, вп-
талитета код округлоглаваца, и воље код ћошка-
стих физиономија.
Да би се утврдио предоминантан ocehaj треба
нотирати најдуже одстојање од чела до потиљка у
коме се сентимент налази. Глава показује резултат
развића преко другог низа предака па све до да-
нашњег дана.
*) Израз сентимент употребљен је код John-a Roll-a и
Farnswort-a да обележи продоминантну карактеристику ду-
ховне природе човекове.
 Да би се утврдило стање развитка једног чо-
века од рођења треба проучити његово лице.
Партије означене на округлој глави, једнаке
су онима на дугуљастој, с тим изузетком што сег-
менат о преставља ипдивидуалио осећање. Индиви-
дуалност округле главе изражена је једним „плусом
*
у развитку темперамента.

'ГРГОВАЧКИ СЕНТИМЕНТ
(3 Цр&ено)
Овај ocehaj служи као база акцији за снабде-
вање и одржавање тела материјалним потребама..
Ово је, да га тако назовемо, неки хемијски осећај
3*
који регулише одбијање и привлачење хемијских
елемената у процесу живота. Ту лежи снага за но-
кретљивост, трговину, промену и удобпости. Овај
је осећај магнетичан и привлачи необично оне ства-
ри, које су потребне материјалном конфору. То је
осећај поштовања ауторитета до зависности.
Често се може наћи да дугоглавац иде у на-
порима до гладовања да сачува своје име и углед, и
одржи своју радњу, али ретко или никада нећете
иаћи да страда на том путу округлоглавац са пре-
доминантиим осећајем за трговину. Овај тип греши
као и остали, али га никада нећете наћи где седи
сам на глупи у парку или на празном сандуку од
робе и оплакује своју судбину, нити да са тугом
посматра живот. Он пада да устане. Њему недо-
стаје способност за дубоке проблеме и размишља-
ња, али за то он види необично јасно стварност,
уме да је осети, да је има, и искористи.
 11РОТEKTI1ВНИ СЕНТИМЕНТ

(2. Зелено)

Овај се ocehaj развио и постао предоминантан

од извесних типова преко човекове потребе за са-
мозаштиту. Средства за одбрану су памћење, опа-
жање, сконцентрисаност, језик, изражај, методи,
опрезност и т. д. Добра за одбрану кућа, породи-
ца, својина уопште и морална добра. Овај осећај је
значајан за развитак човека и човечанства. Он је
основ Мојсијевих таблица и свију закона.
 \ ОСЕЋАЈ ЕВОЛУЦИЈЕ

\ (1. Жута бибрација)

Овај ocehaj је самочспитивач и проучавач. Он

се пре свега бави интелектуалном страном живота
и оним стварима које припадају мудрости. Он xohe
савршено разумевање и боље вођење живота. Мо-
трећи добро на закон узрочности, тежи да отклони
све оне сметње које спречавају развитак духа и
комодитет тела. Овај је ocehaj инспирациони, има-
гинативан, стваралачки, резонујући, девотиван и
сдан хармонији и правди.
 ИНДИВИДУАЛНИ ОСЕЋАЈ
(о мрка Вибрација)
Овај ocehaj је израз најјаче снаге у човеку и
постао је мешањем и репрздукцијом она друга три
ocehaja. Он је резулгат конструктивиости (црвена
виорација), снаге (зелена вибрација) и интелектуал-
ности (жута вибрација). То је главно и највеће осе-
ћање у човеку. Оно је израз памети, љубави и силе.
Тим су путевима велики мајстори човечанства до-
шли до своје моћи. Тим путем је постала култура,
процес, религија, хуманитарност. Иидивидуални
осећај изражава потпуну зрелост. Он је осећај
метафизике и хармоније.

VII. АНАЛИЗА
КЉУЧ ЗА АНАЛИЗУ ЦРВЕНЕ ВИБРАЦИЈЕ
Битални—тргоБачки тигг

Улогу коју има ватра при продукцији паре,

личи на улогу коју има емоција у животу, да га
тако назовемо, „црвеног" човека. Уколико је жи-
вље и интензивније осећање емоције, утолико је
већи систем топлоте и сиаге расподељепе иа таласе
мисли или пројектоване вибрационе струје. Због тога
су вибрације мисли код особа које су емоциране ве-
ликим жељама и амбицијама, далеко интензивније,
него код особа без одушевљења и емоција.
Интензиван интерес у некој ствари производи
снагу и узбуђење у вибрирању мисли. Интересова-
ње је стварио емоционално осећање и није непо-
средни продукат интелекта. Због тога, уколико
пеко боље позпаЈе своје жеље и аспирације, уто-
лико је јача његова вибрација мисли, која контро-
лише ствари које га интсресују. Интересовање и
жеља служе као огањ који ироизводи снагу воље.
Интересантно је посматрати код „црвеног" чо-
века разлику у ступњевима његових осећања.
АНАЛИЗА „ЦРВЕНОГ” ЧОВЕКА
а) Како изипеда:
„Црвени човек“ има округло лице и главу, са
јако наглашеним кошчатим деловима. (Као што смо
напред рекли, црвена вибрација тежи да створи
округле форме.) По тежини је углавном изнад
просечне тежине човекове.
б) Како мисли:
Ои посматра догађаје и живог са оптимистич-
ког гледишта. „Црвени човек" је оптимиста! Воли
органпзацију, задовољства, живот. Он схвата витал-
иу страну живота и о њој се брине. Он је склон
илузијама, мистеријама, религији и површном схва-
тању проблема.
Необично воли аплауз.
в) Какав је на послу:
Радљив и способан за тешке напоре. Врло по-
кретљив али роб обичаја.
 Пун поуздања у себе; тражи резултате од
својих напора, које махом прецењује. Привлачи га
све што је велико и корисно. То је углавном у
пословном свету онај тип који почиње као шегрчић
ајзавршава као велики организатор и финансијер,
Штедљив је и склон предвиђању..
Нова схватања -и нове идеје не усељавају се
лакоЈу [његову главу, али кад су једанпут већ
тамо, оне ту добију своју пуну снагу.

КЉУЧ ЗА АНАЛИЗУ „ЗЕЛЕНОГ" ЧОВЕКА

Снага „зеленог" човека је у концентрацији. Об-

лик и интензивност њену одређујс ступањ његове
способности. И када се до највећсг обима код њега
развије интересовање и имагинација, он ипак остаје
контролор и једног и другог. Концентрациона спо-
собиост ради као сочиво које скупља зраке да на
једној тачки створи велику светлост, топлоту и
најзад и саму ватру.
„Зелени човек" је несравњено мање, од друга
два типа, склон да се поведе за импресијама и ма-
штом и да остане под њиховим упливом,
Концентрација јача снагу „зеленог човека".
као што емоција убрзава вибрације „црвеног“.
АНАЛИЗА „ЗЕЛЕНОГ“ ЧОВЕКА
а) Како изгледа:
Тип четвороугаоног лица, мускулозан, јаких
костију и жила; крупан и куражан.
б) Како мисли:
Његова се мисао креће са протективног, опре-
зног, чак неповерљивог становишта. Скептик који
тражи факта. По узроцима цени последице, а не
узроке по последицама. Његове су оцене солидне и
отпорне. Добро одмерава, и тежак је за општење.
Не тражи да се придружи. Сам почиње и
умиу и физичку акцију. Цени слободно време и снагу.
в) У друштву:
Консервативан је и опрезан. Контролише па-
жљиво и своје држање и своју реч. Озбиљан у ма-
нирима и држању. Чини утисак човека као да на
њему почива одговорност за цео свет. Воли одго-
ворност, јер осећа снагу.
г) На послу:
Занима се стварима које су материалне и могу се
опипати. Интересује га стварно више од апстрактног.
Код њега један грам материалног више вреди нсго-
тона теоријског. Осуђује траћење времена и упро-
пашћивање материалних добара. Има необичну му-
скулну снагу и покретљивост. Покаткад је суров.
и невероватно издржљив. У тој својој истрајности
и издржљивости често заборавља да његова околи-
на не може у корак са њим.

виталну и менталну силу, дотле је жути еволуцио-

нист: живи у визијама, мислима, проналасцима, уче-
њу, студијама еволуције мисли и материје. Његове су
мисли и схватања ствари често толико аваисираие,
да је понекад тешко веровати у њихову остварљивост.
Дешава се често да овакав тип умре, а околи-
ни остапу непознати његове мисли и његовживот.
Ако овакав тпп хоће материјалних успеха у
животу, мора тежити да развије сву „црвеиу“ и
„зелену“ страну.

Како изгледа:
Његово је лице нежпо и троугаоио. Његова је
физичка структура деликатпо организована. Он че-
сто изгледа рђаво иахрањен и нервозан.

Он резонује са гледишта васпитања и проце-

са. Он је уопште склон да у свакој ствари гледа
добру страну. Цени лепо, не може се задовољити
обичним. Тражи савршено. Следствено он није ни-
када задовољан. Тражи истииу иепосредно својим
чулима и разумом! Њега инспирише: имагинација,
уметност, процес и све што је лепо и савршено.

Какав је на тгослу:
Брз, нервозан, па ипак врло савестан и педан-
тан. Често заборавља своје материјалне интересе,
конфор, здравље п мпоге друге личне ствари, у те-
жњи да објективира своје умне конструкције. Иако
склон дубокој мисли, ипак због аутокритике врло
скроман, нарочито у оцени себе самог. Свет који ценн
по спољашњости и првој импреснји не може Бог зна
шта запазити код овог типа. Као професор, учитељ, за-
натлија, официр, нстраживач и т. д. врло је са-
вестан, издржљив и доследан. Више је особа од
темперамента него шаблонски рутинер. Верује чвр-
сто у свој позивни избор. Личну слободу не даје
ни зашта, и сматра да сваки треба да живи својим
животом према сопственој концепцији о срећи.

VIII- БРОЈЕВИ
Бројеви су најупрошћенији пут да се изразе
карактеристике једног човека исписивањем. На при-
мер, у место да се описује диспозиција патерните-
та као функција виталне заштите, или да се она
обележи бојом, то се просто много лакше изрази
исписивањем бројева 2. 4.
Горња слика, нешто компликована на први по-
глед, у ствари је лака за разумевање, кад се пажљиво
промотри, и кад се имају у виду до сада изложене
чињенице. На самој глави су темпераменти и осе-
ћања нумерирани. Осећања су подељсна у три дела
које називамо функцијама, а свака функција је поде-
љена даље у три дела, које називамо диспозицијама
или подобностима. Према овоме свако осећање има
девет подобности или диспозиција.
Пошто има менталне протективне и виталне
функције у сваком осећању, то је и подела подоб-
ности иста у свакој функцији.
Да би се разликовала једна подела функције
од друге, оие су различито нумериране од 1—9.
1,2, 3, су у менталној функцији; 4, 5, 6, су у
виталној функцији; 7, 8, и 9 су у функцији воље,
1, 4, 7 су ментална. Дакле, 1 је ментална подобност
интелектуалне функције, 4 и 7 су менталне подоб-
ности остале две функције; 3, б, 9 су виталне, по
истом посматрању које смо видели код 1, 4, 7.
Потребна су два броја да покажу место изве-
сне подобности. Први да покаже коме осећању
припада а други да покаже место где то осећање
припада. На пример: подобност за апетит, која је
шеста у трговачком осећају изразила би се са 3. 6.
У описивању подобности и потподобности употре-
бљаваћемо бројеве. Ово даје могућности да се при
проучавању види и место где се која диспозиција
налази и по којој еволуцији боје то долази. Треба ноти-
рати бројеве употребљене, па ондаих потражити усли-
ци бр. 18. Ово је потребно ради даљег разумевања.
Где су три броја употребљена, трећи одговара
потподобности или трећини једне подобности. На
пример: ако хоћете да се изразе способности разу-
 ма, под способношћу расуђивања, узима се број ),
синтеза (2) и анализа (3) и т. д. Синтеза се обеле-
жава са 1. 2. 2. 1. 2. и представља другу подобност
у еволуцији интелекта. Додајући два, обележава се
још синтеза као други део разума,

IX. ЛИЦЕ КАО ИЗРАЗ КАРАКТЕРА

И ОСОБИНА Д¥ХА
СПОСОБНОСТ НЕПОСРЕДНОСТИ (јединства)

Ова је способност велика цеитрална станица ду-

ха и тела. Она уноси силу у акцију дајући моћ да се
одбране сконцентришу на једну заједничку тачку и да
се према њој одмах управи акција. Кад је ова способ-
ност високо развијена, чини да индивидуум врло брзо
мисли и ради. Отуда способиост да се мисао брзо пре-
носи у акцију и дело. Где ових способности нема, осо-
ба није у стању да се одлучи лако и да своју мисао не-
посредно стави у дело. На једиој раскрсници било фи-
зичкој било идејној, особе са овом способношћу од-
мах се одлучују и продужују свој пут даље. Док
они други, нарочито на идејним раскрсницама, про-
веду скоро цео свој вке, не могући се одлучити да
своју мисао приведу у дело. Не воле да журе!
 При проучавању ове способности треба прави-
ти разлику између способпости да се брзо смисли
једна одлука или реши један проблем и способно-
<сти да се те одлуке одмах прихвате.

ВИСОКА СПОСОБНОСТ НЕПОСРЕДНОСТИ

Прву појаву видимо чссто код интелектуалаца,
нарочито код математичара и калкуланата који
брзо мисле и решавају, док врло често своје мисли
врло споро стављају у дело. Тако исто налазимо
често појаву тешког формирања мисли и одлука,
али кад се једном формирају, одмах се извршују.
Ово је већином осооина иословна света.
Директну и брзу хармонију мисли изражава
■ово лице са великом снагом да проникне и тако рећи
4
 од ока оцени чињенице. Оваква особа има високи1
ступањ пословне способности зато што брзо ради
и мисли са тачношћу која је својствена људима-
код којих се налазе и конструктивне и егзекутив-
не способности истоврсмспо, што јс реткост.
Доминирајућа динамична снага брзог одлучи-
вања и непосредне акције, чини да се у дело при-
воде тешки замршени планови и потхвати, пред
којима су често геиерације стајале скрштених руку..
Велики извршиоци су важни као и велики мисли-
оци. У њиховим рукама оживљавају често ствари
које кроз деценије немају живота. Овакве по-
јаве често се виђају код нашег народа. Данас се
почиње једна ствар која he се довршити после не-
колико деценија. ■/
Одлика је некултурних или културних народа,
или бар оних који још нису културно сазрели да
реагују непосредно и директно по осећајима док се
по мислима и умним конструкцијама врло тешко
и споро одлучују на акцију, а још теже остварују
своје замисли. Лако почињу. То је појамно, јер нема
човека који није у животу нешто почео, али је-
огромно мали број оних који су оно што су почели.
добро завршили.
Историја свију народа, па и нашег пуна је
оваквих примера и личиог и народног. карактера..
 НЕДОСТАТАК НЕПОСРЕДНОСТИ

Горња слика изражава склоп душевних свој-

става особе којој треба доста времена на размишљање
пре него приступи делу«, Ако мора да жури, мора
и да се збуни. Овај тип тежи да провери прво себе
и своје закључке па онда спољие околности, па по-
сле тек да изабере моменат за акцију. Није за брз
рад и одлучивање. Тамо где се тражи акција непо-
средна, хитна, спасилачка, она је изгубљена у рукама
овакве особе.
За послове где се xohe методично размишљање
и проучавање а има довољно времена, оваква лич-
ност је подесна.
4*
 ПОДОБНОСТ ОСЕЋАЊА ФОРМЕ

Ова подобност инспирише стваралачке амбиције;

ставља идеје у конкретне форме; даје спагу за исто-
времено опажање и размишљање; усредсређује паж-
њу и јача понмање форми и индивидуалитета. Кад
је ова особина високо развијена она даје сигурно
памћење форми, лица, облика и пропорција разно-
врсних ствари. Она омогућава да се човек присети
до најситнијих детаља ствари н догађаја у питању
из свакодневног живота — непосредног и посредног
искуства. Ова особина није никада одвише разви-
јена. Немогућно је и сувише јасно видети у животу.
Кад ове подобности .нема, често је иидивидуа
несвесна оног што се око ње дешава и не види ствари
које су доста јасне и на први поглед.
 ВИСОКО РАЗВИЈЕНО ОСЕЋАЊЕ ФОРМЕ

Јака инстинктивна снага опсервирања управља

оваквим типом. Његово је расуђивање наслоњено
на оно што он схвата као животну и материјалну
стварност. Пре него донесе свој суд, радије тражи
непосредно осведочење, него ли да прочита или чује.
При проучавању упознаје ствари у питању, са пот-
пуном савесношћу и свестрано. Он много више научи
кад само погледа Једаи предмет него да о њему
прочита читаву књигу. Његово гласно сазнање до-
лази преко искуства. Жели да буде запажен.
 НЕДОСТАТАК ОСЕЋАЊА ФОРМЕ

Овај тип млада човека стоји врло скучено са

перцепцијом и формама. Он је научио шта значи то
вредност искуства и о њему говори, као што учи-
тељ говори деци о стварима, које није никад видео,
и о којима радије нешто прочита него што би се
одлучио да их упозна преко непосредног иску-
ства. Он радије прима оно што свет каже и што
се сматра за тачно, него оно што он из непосредног
искуства види да је тако. Оваквим људима потребно
је добро отворити очи ка животу коме се иде у
сусрет, јер је сигурно и корисно искуство само оно
које се добије непосредно.
 ОСЕЋАЊЕ АПЕТИТА

Ово је инстинктиван импулс, проузрокован

жељом за храњење, конфором и чисто физичком
•сенсацијом живота, која је предоминирајућа особина
■код свију гурмана и љубитеља обилног храњења.
'Ова особина даје способност разликовања хране по
мирису, укусу и осталим мање приметним знацима.
•Она изазива стомачни активитет, помажући варење
<и дистрибуцију хране кроз цео организам. Ако је
•ова подобност развијена одвише, она проузрокује
•неумереност у јелу и пићу. Ако је ова подобност
.недовољно развијена, онда особа често пати од сла-
■бог варења. У том случају треба избегавати свако
узбуђење пре ручка и вечере, и нарочито одабирати
:храну, која се лако пробавља.
 НАРОЧИТО РАЗВИЈЕН АПЕТИТ

Изразити физички прохтеви чине суштину жи-

вота оваквог човека и савршено управљају њиме..
Он воли физичке удобности, задовољства сваке врсте,.
материјалне сензације и небригу. Сваки је његов
оброк мала гозба. Воли послове који доносе доста
новаца. Често долази до њих без скрупула. При-
влачан је; ие иде за светом већ га привлачи к себи,.
али ипак радије пристаје уз ауторитативна мишљења
него да сам лупа главу. Животом увек задовољан,
по правилу спада у „добричине“. Закржљао умно,.
даје утисак човека окованог у свега два до три
животна прохтева, којима служи оно мало мозга.
још не прекривеног лојем.
 НЕДОСТАТАК АНЕТИТЛ

Овакав тип је најчешће сконцентрисан на послу

Жеља за храном је проста физиолошка потреба.
Оштро глад не oceha чак ни онда кад му је узи-
мање хране неопходно потребно. За време док једе
обично чита или мисли, тако да је његов дух пот-
пуно одсутан иасупрот ономе из претходне слике,
чији је интелекат и нервии систем цео у тањиру и
на врху од виљушке. Тиха мирна сконцентрисана
природа без животних ексцеса, не зрачи на околину
ни за половину површног угојеног округлоглавца
са стране 56.
 ОСЕТЉИВОСТ

Ова особина садржи изразито ocehaj физичких

•сензација: топлоте, хладноће, притисака, атмосфер-
ских услова и т. д. Она чини да се боље осети и
примети физичка околина и да се према њој удеси
и прилагоди оно што је индивидуално код типа са
предоминантом ове категорије.
Кад је ова особина јаче развијена она још чини
.да особа тежи да буде непосредно уз жељени обје-
кат и да буде у контакту са њиме. Она чини особу
осетљивом и тражи друштва која се не иритирају.
Ако ове особиие нема, онда се неће лако осе-
тити ни температурне ни друге промене, нити так-
тичне сензације, и хоће се доста времена да се раз-
вије једно изоштрено осећање контакта. Док ова
•особина кад је ту, чини да се може успешно про-
тивстати тешкоћама и непријатним погодбама које
•се дају осетити.
 ВИСОКА РАЗВИЈЕНА ОСЕТЉИВОСТ

Овај тип xohe физички контакт у својим же-

љама за новцем, пријатељством, послом и љубављу.
Он воли да се покаже. Изражава своје пријатељ-
ство стезањем руке и дрмусањем, тапшањем по ра-
мену, хватањем испод руке и другим физичким де-
монстрацијама. Он свој новац просто oceha не као
израз куповне вредности једног добра Beh као такав.
Он га пребројава и меша кроз руке, xohe да га
осети физички, јер му није доста свест о његовој
вредности. Врло га је лако погодити по осећајима.
Кад је у невољи, очекује симпатије и помоћ. Огор-
чен је јако ако не долазе. Воли ласкања. Има јако
памћење прошлога, па одатле и љегово добро иску-
ство. Оваква особа требала би да посвети пеподе-
љену пажњу особини разликовања и да се позабави
анализом сопственог карактера.

НЕДОСТАТАК ОСЕТЉИВОСТИ

Ово је тип повучен и неосетљив. Он може у

току дана измењати невероватно много личних до-
дира и разговора; предузети масу послова; бити
много пута обманут и то другима вратити, а да
услед тога ни најмање не пати. Равнодушан је на
похвале као и на грдње, јер на то иишта не ефек-
тира. Склон је прекомерном раду. Не тражи у нужди
ни снмпатија ни сажаљења. То му све досађује јер
није у складу са његовом повученом природом.

ПОДОБНОСТ ЗА ИМГ1РЕСИОНИРАЊЕ

Ова подобност даје особиту могућност ономе

ко је има да изрази верно своју индивидуалиост.
И у коликој је мери више развијсна ова подобност
утолико се јаче код такве особе изражава инди-
видуалитет. Ова подобност омогућава анализу и
класификовање психолошког искуства, које недо-
стаје често код особа код којих се oceha недостатак
подобности за импресију. Оваква особа управља се
према импресијама и држи да је то случај и са дру-
гима. Она oceha квалитет, својства, погодбе и су-
штину ствари и догађаја који је окружавају и који
јој долазе у сусрет. Ова подобност омогу1тава да се
упозиају лако и брзо мисли и жеље других. Она
проузрокује разне менталне дирекције, којима се
неодољиво иде, и чини да се суди према ономе што
се види, чује и oceha. Она је један моћан помагач
тамо где је фино осећање нужно н есенцијално.
 Када је ова подобност недовољна или је никако
нема, тада таквим особама недостаје тако нужно
психолошко искуство и нису епособне да створе и
подигну менталну снагу, јер их тај недостатак чини
много зависним од конкретног разума.

ВИСОКО РАЗВИЈЕНА ИМПРЕСИОНАЛНОСТ

Јак импресионизам и прохтеви управл^ају ова-

квим типом, који мисли да су иВдруги под упливом
истих сила. Он прави одлучне покрете у пословима,
у друштву, једном речју свуда само да би напра-
вио повољну импресију. По њему „Одело прави чо-
века“. Треба бити приправан да се пре свега на-
прави добра импресија на првом сусрету, јер колико
се год од ње буде одузимало током даљих односа,.
ипак ће нешто остати! Лакше је да од иечега нешто
остане, него да ни од чега нешто постане!
Детињасто је посгављати базу за оцену људ-
ских вредности на оделу и спољном изгледу.
Импресионистичко, место аналитичког, често у
животу чини задовољство и срећу. Уличним односима
не би добро било увек их замењивати једно другим.
Но, како снага импулса може причинити у жи-
воту неред и забуну то је неопходно нотребио да се
развије снага разума као контрабаланс импулса.

НЕДОСТАТАК ИМПРЕСИОНИЗМА

Прохтеви ретко долазе оваквим људима, код.

којих је разум предоминантан. Они гледају дубље
 испод спољног изгледа тражећи чисту истину. Ин-
диферентни иа спољашност, овакви људи занемарују
свој спољашни изглед и на овај начин себи стварају
велике сметње у импресионистичком свету. Скептик
на први поглед, не даје много на изглед, и лако
постаје неверни Тома. Не привлаче га ванредни из-
гледи, екстравагантна обећања и комбинације нешто
на „брзу руку“! Он много више цени простоту и
једноставност него екстраваганцију. Али треба добро
да науче да само тачна импресија има вредности и
да служећи се њоме, економише и чувају енергију.

Подобност покретљивости (мобилитета)

Мобилност даје снагу за промене и стваражеље

:за физичким или умним кретањем. Она изазива
високо интересовање за остварење разних плаиова
трговачких и транспортних, и чини да се формира
она експедитивност и извршност од које зависе сви
успеси у трговачком и индустријском свету.
 Тамо где је ова подобност високо развијена, ства-
ра се жеља за путовањем и променама и трајна
чежња за непрекидном акцијом. Поиекад она ства-
ра уверење код људи: да промена климата и дуга
путовања у стране земље лече све и дају решења
за најтеже проблеме; даје снагу покретљивости и
издржљивости; стимулира жељу за сталним проме-
нама, како у послу тако и у друштвеним односи-
ма. Ако у пословном животу нема довољно рада
и промена, онда оваква особа пада у депресију и
не налази никакве животне радости јер јој недо-
стаје оно што је битно за задовољство оног типа,
а то је покретљивост. Ако је ова подобност изван-
редно развијена, онда се јавља глутонија — неза-
јажљивост, раскош и бежање од дужности морал-
ног и друштвеног карактера.
Ако се oceha у овом погледу иедостатак, осо-
ба се брзо осети исцрпљена услед физичке неиз-
држљивости, јер је ова подобност у исто време
карактеристичиа ие само за покретљивост и рад-
љивост, већ и за физичку издржљивост.
 МОБИЛНОСТ ВИСОКО РАЗВИЈЕНА

Извршна и органска способност предоминира

код овог типа, који има велику умну и физичку
резерву. Њега интересују велики планови у грађе-
винарству, инжињерству, великој трговини, транс-
порту, банкарству и финансијама. Апстрактио и
философско не улази лако у његов дух.
Он располаже силом да завитла ствари, да им
да правац и одреди акцију. Он се може толико
занети послом да заборавља да има свој дом и
обавезе према њему. Он је оштар и поздан у ре-
зоиовању, подупрт јаком одлучношћу и самопошто-
вањем. Мобилност коју показује на послу не остав-
ља га чак ни у одмору ни у задовољству. Мо-
 билност је животна битност код овог типа, као
што је топлота својство ватре.

НЕДОСТАТАК МОБИЛНОСТИ

Оваква особа употребљава и искоришћује енер-

гију у толикој мери брзо у коликој се мери ова
јавља и у колико је има. Нарочито тежи да
остане у положају где се никаква одговорност не
тражи. Наклоњена је естетским студијама, дангубн
и разним забавама; заборавља на велику важност
здравог умног и физичког развића. Како иикакве
резерве овакав тип нема, то се он у времену кризе
лако умори и клоне. Он би требао да чува своју
5*
енергију, и да сконцентрише своје мисли. Умере-
ност је главно; треба увести систем самодисципли-
не_и потражити више и сна и одмора ради ства-
рања мобилних резерви.

РУШИЛАЧКА ПОДОБНОСТ

Ова подобност је одбрана која делује да се

одржи или задобије преимућство. Она даје снагу да
се поведе акција и да се сруше препоне; даје пре-
досећање за приближавање опасности и спрема оси-
гурање за будућност. Кад је ова особина високо
развијена, она води човека ка рушењу препона и
обарању поколебаних и оспорених догми ауторитета,
величина итд. То чини да овакав тип иде неумитно
према свакој капији која га привлачи без разлике
колико времена и колико напора то стаје.. Ако су
сметње велике да се не могу савладати, овај тип
просто оболи за дуго времена, јер немогућност нор-
малног излива енергије и остварења својих битних
тежњи изазива необично тешку реакцију од које
пати нервни систем па и сам физикум.
 За кривце тражи строгу казну и никада се
не колеба у казни.
Тамо где ова подобност иије развијеиа, особа ни-
је у стању да издржи никаква физичка искушења, и
успротивиће се да прихвати сваку ситуацију гдс
може до11П до физичког или душевног страдања. Та-
кве особе не воле борбу. Радије ће пристати на све
старе установе и методе пего што he повести и нај-
мању борбу да добије нову. Много више воле да опра-
штају него да се свете, јер верују да на свету има
толико зла да га човек не мора нарочито стварати.

ВИСОКО РАЗВИЈЕНИ РУШИЛАЧКИ ДУХ

Оваква личност хоће пошто пото врховни ауто-

ритет. Руши све препоие, са великим захтевима.
Не опрашта никоме; тачност и строгост провејава у
свим поступцима, сем ако није изравнотеженост на-
ступила услед поремећаја односа са осталим свој-
ствима.
Предвиђа опасност која се приближава и спре-
ман је увек да је сачека и савлада. Борба га снажи
и даје му полета. Допушта другима да живе сло-
бодно, признајући да и они имају право, као и он,
да изразе своју индивидуалност. Није равнодушан
да ли га околина воли и сматра правим човеком

НЕДОСТАТАК ДЕСТРУКТИВНОСТИ
Борба овакве људе депримира и плаши у место
да их подстиче. Част и сујета победиоца њима је не-
позната. Њихова је жеља да живе у миру и хармо-
нији. Њихова неспособност да стану усправно и
да се боре за своја права, често их паводи на мисао,
тако лажну, да су „лоше cpeheu. Критика и прија-
тељска обавештења досадна су им, кад су управље-
на противу њиховог схватања, макар долазила од
најближих сродника. Оп је успешан кад је цео свет
оа њим, као што пада кад је околина противу
њега. Искуство га мора научити шта све значи са-
влађивати препоне, а шта стењати под њима.

ПОДОБНОСТ ОДБИЈАЊА

Овај израз није довољно срећан да окаракте-

рише подобност, у исто време одвратности и опрез-
ности помешан са неповерењем. Употребићемо један
израз за који нам се чини да садржи бар већи део
ових својстава, а то је одбојност. Овај инстинкт од-
бојности је у служби самоодржања. Он изазива спон-
тано енергију, подиже темпераменат, позива инте-
лекат и емоције и ствара жестину и напад. Он про-
узрокује искључивост и тежак контакт са људима.
Кад је ова особина јако развијена, особа у питању
неће се ни мало устручавати да јавно и отворено из-
рази своје недопадање, па чак и врло грубу антипа-
тију према другима.Ова особина чини да човек че-
сто поступа грубо према околини без помисли ка-
кве ће то последице имати за обе стране.
Ако ова подобност није развијена, та околносг
чини да се овакве особе изражавају на врло углађен
начин, желећи увек да сачувају пријатељство дру-
гих, а околину и себе од узбуђења и непријатности.

$
ОДБОЈНОСТ ВИСОКО РАЗВИЈЕНА

Овај тип живи са једним „теретом на леђима^

Урођени противник свију ствари и схватања, те-
шко стиче место у друштву, а нарочито оно које бш
хтео по својим амбицијама. Антагонист по природи,
и ако по савету разума учини обратно, не прође дуго
па опет избије његова основна боја карактера. У так-
вим приликама његов дух лучи прави отров који
просто разбија основе и друштва и пријатељства.
Полемичан изванредно, постојан у тврђењима
а често и разуман у оцени супротних схватања.
Жеља за супрематијом просто га мучи. Кад
је подређен тражи прибежиште у самоћи.

НЕДОСТАТАК ОДБОЈНОСТИ
Овај тип више воли хармониЈу него конфликт,
и учиниће знатне уступке пре него се баци на свога
нападача. Супротности га интересују, али не'владају
 њиме. Он настојава да избегне трвење и да створи
мирну атмосферу у својој околини. Друштвеност у
његовој природи је предоминантна. У сређивању
међусобних односа он увек претпоставља разум и
хладне дискусије физичкој снази и темпераменту.
Његово избегавање конфликта може насртљивцима
изгледати као кукавичлук и као такав од њих бити
искоришћаван, али то је далеко од његове природе,
која сваког часа пружа диван пример сигурности
и постојаности.

ПОДОБНОСТ ЗА УСРЕДСРЕЂЕНОСТ И ПАЖЊУ

Пажња даје снагу концентрације и познавања

ствари^које нас окружавају. Она нарочито много
значи за акцију и њене различите фазе: системати-
зира и тумачи све појаве према последњем иску-
ству и сазнању. Кад је ова подобност обилно раз-
вијена, особа брзо запажа сваку радњу па' и нај-
мањи покрет у њој, као и свако држање ма колико се
хтео маскирати прави смер извесне особе. Пажња
даје човеку велику снагу концентрације. Тип обда-
рен овом подобношћу не да се лако збуиити ни ра-
сејати. Његове су мисли прибране и наслоњене на
ванредно памћење чињеница које условљавају ја-
сноћу и тачност размишљања и закључака. Асоција-
ција раннјег искуства осветљава пут новим идејама
и чини их јасним не само у духу онога ко их фор-
мира и везује већ и онима којима се казује. Кад
ова особина није никако, или је недовољно развије-
на, особа у питању неће никако моћи поклонити
неподељену пажњу једном тежем и компликовани-
јем послу. Неће бити у стању да се сконцентрише
на детаље и да их задржи у свести.

ВИСОКО РАЗВИЈЕНА ПАЖЊА

Овај тип ванредно запажа и у стању је да
усредсреди пажњу на најситније и најбезначајни-
је детаље, који врло лако измичу обимном посма-
трачу. Он ie ванредан истраживач, „има нос", како
би се то рекло описно. Обдарен јс ванредним пам-
ћењем, а мисао му је суптилна и продирућа. Склон
изналажењу новпх ствари и нових комбинација,
овакав тип се често виђа у штампи и јавном жи-
воту. Брз у одлукама и у раду, даје утисак чове-
ка коме никакви спољни послови ие могу ударити
на машту и одстранити брзо и стварно посматра-
ње чињеница и брзо доношење закључака.
Кад је ова подобност одвећ развијена и нешто
застрањена, не> чини особите услуге, јер се претва-
ра у радозналост, Имати подобност да се „завуче
нос у свашта4, није жељена«
 НЕДОСТАТАК ПАЖЊЕ

Овај тип представља сву расејаност пажње и

неусредсре1јеност духа. Њега не интересују детаљи
и пуна стварност Једног питања, јер је аадовољан
да иде по површној генералној линији, пошто за
такав пут треба најмање напора и усредсређености-
Расејаност ове врсте толико далеко иде, да овакав
тип није у стању да каже чак ни шта је видео у
једном циркусу ако није сачувао програм. Он ра-
дије иде за оним што му други каже, него што се
управља по сопственом нахођењу и искуству. Ње-
му су добре и мисли из друге руке. Он не жели
да копа далеко за животним златом. Последице га
-'интересују, док за испитивање узрока не мари, а
најмање да трага за њима.
 ПОДОБНОСТ ПАТЕРНИТЕТА

Патернитет је чињеница која је пресудна у ства-

рању и одржању породице. Он даје ауторитет, од-
говорност и љубав, без чега се породица не би мо-
гла одржати. Ова особина улива поверење и љу-
бав околине. Речи овакве особе имају снагу десст
заповести Божјих. Путем поверења нежности и пре-
дусретљивости постиже што другим средствима не
би могао постићи. Кад је ова особина високо раз-
вијена, онда се породицом и околином не управља
силом већ добром вољом и пристанком. Ова подоб-
ност чини да у дому влада мир, хармонија и рас-
положење.
Ако ова особина није развијена, тип запостав-
ља породицу; напушта најосновпије дужности према
њој; сматра је као терет и насиље које му је намет-
нуто а не као продукат своје воље и свога стварања.
Ако и одржи породицу, у њој управља брутално и
неспретно, и не стара се много о њеној будућности.
 ВИСОКО РАЗВИЈЕН ПАТЕРНИТЕТ

Овај тип даје јак израз очинства, који се

огледа у изразу сигурности, одговорности и добро-
те према ближњем. Који год посао предузме, он га
ради са најбољим намерама да користи и учини
добро. Он је учитељ закона породичних: верности,
скромности и поштовања. На њега се радо обра-
ћају и они који му нису близу. Свој очински дух
преноси с породице и на послове. Своје сараднике
и млађе сматра као чланове своје фамилије. Он је
носилац доброг духа на коме почива породица и
друштво.
 НЕДОСТАТАК ПАТЕРНИТЕТА

Овај тип бежи од породичне одговорности. Он

врло радо уступа управу кућом жени, мајци, сестри
или ма коме, само да одговорност не падне на
њега. Деца га ни најмање не интересују и не жели
их. Његово је интересовање ван куће. Довољно је
да је њему личио добро, па да стекне спокојство
као да је целом свету добро. Сроднички односи за
оваквог човека немају значаја. Врло је похлепаи
на све привилегије породице, док од одговорности
према њој лака срца бежи.
Овакви људи могу бити врло високих својста-
ва духа. Могу чак бити и велики друштвени до-
бротвори, па чак ревносно помагати сиротишта и
домове за нахочад.
 Опрезност опомиње, чува и брани. Она изази-
ва лукавство, препреденост, понекад чак помало и
хипокризију и страх. Ствара повученост, плашњу
и помиње на опасност. Ствара смисао за одговор-
ност, издржљивост и одбрану; она ствара такође
тенденције код човека да се сакрију многе мисли
и радње од других. Даје чврстину тела а тако
исто и стабилност и чврстину духа.
Када је ова особина високо развијена, особа у
питању је врло закопчана, да је тешко околини
ући у њене намере и мисли. Она даје подобност
да се лако уђе у смерове и тајне других, не изла-
жући се ни најмање да се открију сопствени пла-
нови и сопствене мисли. Она чини да се често стра-
хује чак и кад се нема за то никаквог разлога.
На послу су овакве особе понајчешће консерватив-
не и споре. Кад ова подобност није ни мало раз-
вијена онда такве особе срљају као мува без гла-
ве, не предвиђају неуспех и непријатности од из-
ненађења која долазе услед неспреме и неприправ-
ности да се једном послу приступи.
Анализа карактера. 6
 Трагедија неспреме и неопрезности је свако-
дневна појава друштвена. Она није никада још
успела да опамети грамзивог, површног и бсзобзир-
ног човека.

Обезбеда и заштита су лозинке овог типа.

Пре него предузме ма какав посао он себи прво
постави питање: какве he бити последице? Стога,
пре сваке акције он много испитује и дискутује
пре но што се одлучи. Он је увек на опрези од
могућих опасности, што га чини неповерљивим и
уздржљивим.
Кад је ова особина високо развијена, страх од
опасности и изненађења може постати хроничан, и
на тај начин убити свако животно задовољство.
Ако се оваквом човеку деси неки крупан пад и не-
успех, то he по свој прилици бити као резултат
тога што се није имало куражи да се предузме
каква разумна и корисна акција. Оваквој је особи
потребно да је неко подстиче на одлучне радње.

Н ЕДОСТАТА К ОП РЕЗ Н ОСТИ

Овај тип ће да појури тамо где се опрезан

човек устручава да учини и један корак. Ои је
гњурац који не мисли и ие предвиђа последице.
Његов недостатак у разборитости, опрезности, пред-
виђању, у говору и раду често причињава велике
6
непријатности и њему и другима. Али њему се
чини чим прилика куцне на његова врата, да је
изгубљен ако се још колеба. Искрен и отворен по
карактеру, због тога је вољен. Склон је авантура-
ма и смелим потхватима.

НАПАДАЧКА ПОДОБНОСТ (агрссивност)

Ова подобност не долази потпуна са рође-

њем, већ се током живота развија и расте према
околини у којој човек живи и према животу који
води. Она се понајчешће налази код великих го-
ворника, војсковођа итд. Људи са овом подобнош-
ћу способни су да буду вође и носиоци гениалних
мисли, које их чине значајним и великим. Ова осо-
бина чини људе одважним што је први услов за
извршење тешких задатака.
Кад су разум, подобност за одбрану, и подоб-
ност нападачка развијени сви троје у довољној
мери истовремено, престављају јак комбинован дух
по чијој се вољи управља и организује свет. Кад
је ова особина јако развијена, особа у питању је
енергична и неуморна у одбрани права која је
истакла и у којима је заинтересована. Она наме-
he своја схватања другима. У случају опасности
хладнокрвна је и мисли јасно и прибрано. Кад је ова
подобност слабо развијена, такве се особе дају
лако водити и показаће врло сиромашну отпорну
сиагу. Она ће рације покушати да избегне незгоде
и тешкоће вођства иего шго ће се одлучити да свој
живот посвети добру или злу других.

ВИСОКО РАЗВИЈЕНА АГРЕСИВНОСТ

Велика снага ума и кураж, са необичном ве-

штином и одлучиошћу да изврши своју дужиост,
налазе се код овог типа. Он има спаге да заповеда
и управља, да примењује и извршава. Он је тачан,
али не безобзиран, брз кад треба, али врло хладан.
У случајевима побуне, револуције или других ка-
квих узбудљивих друшгвених радња, то је тип који
увек одржи своју хладнокрвност и присебпост, која
му даје вођство масе, а то је да друге изводи из
заблуде и неприлика, које доиосе такве радње.

ПОДОБНОСТ ЗА ЗАШТИТУ
(протективна диспозиција).

Заштита је снага човекова: она је у мислима,

у темпераменту и готова увек на акцију. Она де-
лује непосредно без одлагања. Она је основа из-
вршења главних дужности човекових. Под њеним
притиском брани се личност, част, породица, рели-
гија и отаџбина. Ова је особина врло јако развијепа
код свију изразитих во!)а људских послова. Она је
много јаче развијена код људи изразитијих и кул-
турнијих раса него код иифериорних. Кад је ова
подобност високо развијена, она помаже да се ор-
ганизује и припреми довољна одбраиа и заштита
не само од опасности које су у изгледу да he на-
ступити, већ и од оних које се створе лице у лице.
Особе са овом подобношћу, ако су инклини-
ране религији, обично постају религиозни фанатици-
 Кад ова подобност није довољно развијена,
онда је особа слаба, неотпорна, и жртва првих
брзих удара.
Кад се стеку код исте особе подобиост опрез-
ности са подобношћу заштите или одбране, онда је
то Јшјвећа гарантија за живот и опстанак човеков.

ВИСОКО РАЗВИЈЕНА ЗАШТИТА

Овде имамо пред собом правог поборника ху-
манитарности, који је квалификован за вођење људ-
ских радљи преко необично развијеног осећаја за-
штите туђег добра, и самодисциплине да своје инте-
ресе помири са интересима других па чак и да сво-
је потчини. У његовом изразу оличава се сила која
потчињава ситне ствари садашњице великим ногле-
дима у будућност. Њему је успех обезбеђен у сва-
ком погледу где његова воља може да добије пуну
снагу и израз. Складно духовној природи његовоЈ
привлаче га велики подхвати друштва, јер само
тамо налазе израза његове велике подобности. Ово
је тип неразочараног и упорног човека, који се да
обарати, али врло тешко оборити.

ПОДОБНОСТ ЗА ОДБРАНУ

Ово је врло значајна особина за одржавање са-

мога себе, као и за заштиту других лица и њихо-
вих добара. Ова подобност улива снагу мислима
човековим и присиљава га на одбрану породице,
околине, државе, религије итд.
Кад је ова особина високо развијена, особа у
питању неће ни најмање оклевати да се лати од-
бране од сваког напада, ма одкуда долазио. Ма
какве околности биле, он ће стићи да брани и дру-
гог и себе. Ту му није потребан никакав подстицај
ни звање у помоћ; одбрана лежи у његовој природи
и она делује несвесно и не чека на образложење.
Полетети у одбрану слабијег, бацити се у воду ради
спасавања, утрчати у кућу где је избио пожар
ради спасавања— сасвим су обични гестови оваквих
људи. Они су у великим кризама и опасностима
јачи и хладнији од других и та им особина обез-
беђује вођство у друштву.
Ако ова особина није развијена, особа радије
прима ма какав мир и измирење него да се изла-
же непријатности и несигурности сукоба и рата.

НЕОБИЧНО РАЗВИЈЕНА ПОДОБНОСТ ЗА ОДБРАНУ

Ово је тип човека који је у стању са ванредном
вештином да брани себе морално и физички. Никада
не заборавља да ваља бити на опрези тамо где цве-
тају несигурности. Овакав тип је увек спреман и
увек добро види. Никакве мисли нису у стању од-
 ■

вићи његов ум и затворити његове очи, да не види

пред собом и око себе. У свакој борби је истрајан
са’ квалитетима правог борца. Укратко: ово је човек
створен за тешкоће и опасности. Тамо где се други
збуњују и падају пред тешкоћама или ударцима, он
ће увек наћи положај са кога да победи. Против-
ности и сукоби буде у њему победничке жеље и
ојачавају његову борбеност и истрајност. Ни најма-
ње се неће устручавати да своје мисли и схвата-
ња енергнчним настојањем натури другима.

НЕДОСТАТАК ЗАШТИТЕ, ОДБРАНЕ И НАПАДА

Овој особи недостаје стваралачка и извршна
подобност стога што она нема одважности духа.
Она је без иницијативе, да чак ни своју мисао није
у стању изразити како ваља, а камо ли да има
снаге да је браии. Да би ма где стигао, овај тип
мора имати вођу, јер се он ослања увек на дру-
гога ради упута и заштите. Недостаје му самодис-
циплина преко које се стиче самозаштита и неза-
висност. Он увек иде за во1)ом не из лојалности
према њему, већ из потребе да буде заштићен. Он
је неодговоран, нестрпљив и неопрезан. За овакве
типове је неодољива нотреба да настојавају да ра-
звију своје дефанзивне подобности уместо да се
привезују за оне који такве подобности имају.

Ова подобност анализира, изводи, мери, дели,

процењује, елиминише, саставља и даје форме. Она
тражи истину, вежба расуђивање и даје човеку
највећу снагу размишљања. Кад је ова особина ви-
соко развијена, она чиии осооу пажљивом како у
начину мишљења, тако и у раду. Чини да се по-
сматрања врше систематски и савесно. Ова подоб-
ност подстиче инвентивне способности у човеку;
помаже увођењу нових метода и праваца у васпи-
тању, путем бољег разумевања спориог живота и
његових потреба; помаже и омогућава увођење
бољег и културнијег система управљања људским
пословима и државом.
Кад ова особина није развијена, особа нема
смисла за посматрање компликованих и замршених
питања и проблема. Она неће јасио уочити и схва-
тити принципе природних закона и њихове после-
дице на друштвени живот, нити ће напредак чове-
чанства јасно видети са гледишта историјске уз-
рочности, већ ће се радо приклонити туђим схва-
тањима и закључцима, који се одиосе на ова
питања.
Човек високо развијена ума тражи чињенице
и управља се по њима. Он је прави иосилац про-
греса. Правилно мери прошлост, процењује садаш-
њост, и по једном одређеном систему ради и при-
према будућност.
 АНАЛИЗА КАРАКТЕРА

АНАЛИТИЧКА ПОДОБНОСТ

Необична снага дедуктивног резоновања осо-

бина је овог типа. Он узима детаљ по детаљ једне
стварности да би могао прокламовати целу истину.
Он је у стању да среди и доведе у склад најрасту-
реније чињенице; да из овог хаоса створи сагла-
сност и систем, и да обичном површном посматра-
чу осветли и покаже пут како се улази у сложе-
на питања материјалне и духовне природе. Ово су
у опште оии вешти мајстори који постављају ћу-
прију између мрака и светлости, незнања и сазиа-
ња, садашњости и будућиости.
 ПОДОБНОСТ СИНТЕЗЕ

Особина оваквог типа је да све компоненте јед-

ног проблема, једног питања, једног дога!)а|а види
и тражи да види једним простим погледом, како из-
гледају свака за себе пре него их покупи у једну
целину. Овај тип припада потпуно садашњици; про-
шлост и будућпост су јако подређени у његовој
мисли. Овакав човек може се назвати „машина за
сабирање“.
Кад се овакав гип nalje пред проблемима и пи-
тањима неопипљивим и мистериозним, он је збуњен
и оборен, но ако су чињенице у његовој руци,
оне добијају снагу и надмоћност јер се само преко
њих може испољити оно што је карактернстика и
снага оваквог духа.

ВИСОКО Ј1АГАНО РАЗМИШЉАЊЕ

Овај тип је судија по природи. Он је наклоњен

разумевању замршених и дубоких проблема. Спор
је у доношењу одлука зато што му је потребно да
узме у обзир велики број чињеница које су од зна-
чаја да би се утврдила крајња чиста истина. Он ис-
питује, мери, одваја илузијс од стварности, логич-
ност од чињенице, право од заинтересованих, тежећи
увек да дође свака ствар там.о где јој је место. Он
би се још могао назвати и типом правог диплома-
те- јер је подобан за рашчишћавање и решавање
најтежих проблема за које се хоће велика оштро-
умност и тачност мисли.

ПОВРШНО БРЗО РАСУЂИВАЊЕ

Овај тип нема никакве склонос.ти за комплико-

ване проблеме, нити за њих има способности. По-
несен импресијом и моментом он доноси површне
брзе закључке, који су потпуно субјективни и у ве-
ћини случајева не могу се одржати. Овом типу недо-
стаје подобност за анализу и за синтезу. Кад би ма
која од ових подобиости била ту, уз подобност бр-
због посматрања, добиле би се доста поуздане и
брзе оцене прилика и догађаја који се посматрају.

НЕРАЗВИЈЕН РАЗУМ

Овде разум није развијен. Снови и амбиције

мду без контроле у разним правцима. Повија се пре-
ма приликама јер нема ништа одређено ни израђено
за живот: данас би хтео да буде банкар, сутра де-
тектив и т. д. Живот још није схватио довољно ни-
ти је још'?прошао ниједну животну капију. Без ика-
квог искуства ни расуђивање не може бити поузда-
но. Пошто се по природи оваквим људима тешко
снаћи, врло је нужно да их неко изведе на „друм
Живота“, где би аутоматски корачајући могао не^
сметано прећи свој животни пут. •' >7
Код овог типа није развијен разум, па према
томе ни подобност ни синтезе ни анализе.

РАЗВИЈЕНА ИНТУИЦИЈА

Овим интелектом управљају чудне појаве: ог-

њеви који избијају сами од себе. Његове идеје, тачне
и узвишене, долазе до изражаја без процеса раз-
мишљања. Тачност његове интуиције мора се узе-
ти као исправна, јер се нема начина да се провери
процес доношења његових закључака. Он верује и
чека на инспирацију и иде за њом као за саврше-
ном истином. Он је спекулативан философ, који
диже моћ открића далеко изнад моћи'размишљања.
 ПОДОБНОСТ ОДАНОСТИ

Ова подобносг чини да се идеализира и обо-

жава оно што се воли. Она не допушта да се на
две стране истовремено воли, ма и не било под-
једнако. Особе са овом подобношћу знају само за
једну љубав. Оданост ствара истрајност у пошто-
вању и љубави што чини пријатност и срећу.
Оваква љубав и поштовање не старе, већ се про-
дужавају са истом нежношћу током живота без ика-
ква захтева да се то видно испољи и покаже.
Ова подобност чини да је човек искрен и по-
шген у својим приватним личним односима: нити
ради да придобије друге, нити се даје придобити.
Кад је ова особина високо развијена, она чини
особу у толикој мери поверљивом да је просто сле-
па према погрешкама и издајству љубљене особе.
Она чини да се тек код ковчега свога друга раски-
ва слатко само себи наметнуто ропство, управо потчи-
њеност, док љубав и поштовање иде и иза гроба.
Ако ове подобности нема, онда је особа хладг
на, ћутљива, резервисана и на отстојању према су-
протном полу, водећи рачуна само о материјалним
потребама.

ВИСОКО РАЗВИЈЕНА ОДАНОСТ

(„једног човека жена“)
Ова жена припада само једном човеку, коме je
одана у толикој мери да га је попела на пједестал и
гледа у њега као неког живог физичког бога. Она
је лојална своме мужу или пријатељу и кроз најтеже
прилике и несреће готова увек да га брани без обзи-
ра на то да ли је прав или крив. Њена је љубав не-
променљива, јер живи да свога мужа чини срећним
налазећи и сама срећу у томе. Она је увек срећна
јер живот макар био и физички тежак, посматра
као романсу пуну лепих животних снова и нада.
 Не разбијају јој спокојство и нерве успеси и
раскош других, нити чезне за оним што је оличе-
ње сујете и улична живота.
Данашње нервозно друштво на жалост ломи и
изопачава овај тип упркос природним подобностима.

ТИП „Ј1ЕПТИРА*

Сваки мушкарац заинтересован женама, кад

прође поред овакве жене, учини му се могућна
веза са њом. Она има јаку магнетичну привла-
чност, која отвара брза пријатељства нарочито
код супротног пола, али се неће много колебати
да та пријатељства напусти првом приликом кад
јој се појаве нова и интересантнија.
 Воли да је популарна и да јој се указује па-
жња и изузетна предусретљивост. Воли демонстра-
тивно пред целим светом, стога доста површно и
непостојано. При избору мужа колеба се стога

ПОДОБНОСТ ЗА ИНТЕГРИТЕТ
Интегритет је база лојалности, привржености,
поузданости, части и велике оданости дужности-
ма. Он тражи компромисан пут између сопствених
намера и намера околине. Кад је ова особина раз-
вијена јаче, особа хоће правилан и частан однос у
друштву у складу са свима законима који важе,
били писани или не. Једном речју тежи беспрекор-
ном животу и тражи равнотежу сваке акције и
чини човека пажљивим. Ако се и почине грешке,
настојава се одмах да се исправе. То је нека врста
инстинкта законигости или правичносги у човеку.
Он he отворено рећи свакоме шта је у стању да
учини, а шта не. Ова подобност регулише и контро-
лише остале подобности и доводи их на пут зако-
нитости и правичности, желећи да легализује и
оправда њихове радње. Ако је нешто законито онда
је и правично. Овакве особе имају страх од зако-
на и сваку своју и најмању радњу желе да лега-
лизују била добра.или рђава.
Ако ове подобности нема, ту је онда много
иеистина и невероватности па и сам недостатак мо-
ралне
* ‘куражи.

ИЗРАЗИТ ИНТЕГРИТЕТ

Овај тип удешава свој живот и понашање пре-

ма нормама правде, дужности и законитости. Он има
тачно опажање о томе шта је право, а шта неправо.
Овакви људи су велика добит и потреба друштва.
Они су највећи пропагатори и учитељи равнотеже и
'законитости у односима човека према човеку. Од њих
се околина учи како ваља живети, понашати се и
радити па да се увек остане у границама и државних
и моралних закона. Овакви људи иистинктивно виде
суштину сваког питања. Стога лакше налазе исти-
ну од других и мање греше трагајући за њом. Оми
су лојални у породици, кући и држави. Гледајући
сваку ствар са гледишта закона, на њих не може
имаги пресудан утицај спољашност ни људске скло-
носги. Дисциплиновани и одани дужностима, тра-
же тачно извршење свију обавеза.

НЕДОСТАТАК ИНТЕГРИТЕТА

Овај тип никако не воли да се његове интелек-

туалне и физичке силе мере и упоређују. Он је ин-
дивидуалист, резервисан, али стога и опортунист, јер
ту своју индивидуалност не жели да потврди савла-
ђивањем супротности и препрека. Он не посматра
свет са гледишта правде или неправде, већ са гле-
дишта да ли је њему у томе свету добро или не.
Слобода је за њега потпуно лична ствар. Пре
he се подчинити и постати зависним него што ће
примити озбиљну одбрану. Подчињава се лако дис-
циплиии и респектује права других.
Овакви су типови већином импресионисти па.
стога јако подложни нервима и неотпорни.

ПОДОБНОСТ ЗА ИНДУСТРИЈУ
Ова подобност уноси живот у посао и ствара-
ње. Она даје способност за остварење и управља-
ње великим пословима, носећи велика људска поду-
зећа до савршенства. Индустрији је људски род.
наменио стварање вредности — добара. То је слу-
жба профиту. Када је ова особина изразито раз-
вијена, чини особу предводником великих људских.
послова, која је у стању извршити највеће послове
са одушевљењем журећи ка успеху и профиту
што је брже могућно. Ове подобности дају живот
и снагу мртвом капиталу, а човечанству благоста-
ње и културу.
Кад ова подобност није развијена, особа се ко-
леба пред тешкоћама и не рескира. Она радије пре-
пушта другима вођство а преко њега и одговорност..
 СПОСОБНОСТ ЗА СТВАРАЊЕ

Тип радише, кога одушевљава рад, нарочито

-.добар рад. Његова је главна црта радљивост, али
не обична радљивост на извршењу туђих замисли.
уОвај тип са онолико исто тачности са колико изво-
ди туђ план, са таквом истом тачношћу пројектује
■ свој. Његова оштроумна опажања и изналажења^у
складу су са његовом личном вештином пословања.
Ово је тип енергичних предузимача без којих би
капитали били мртви и без високих користи које
дају човечанству. Овај тип оличава онај капитал
који се налази у човеку, који је важнији од оно-
,.га који лежи у касама и разним ипвестицијама
 Живети продуктивним животом, највеће је
задовољство човека овог кова.

НЕДОСТАТАК СПОСОБНОСТИ СТВАРАЊА

Помисао на самосталан и одговоран рад задаје

■бригу и страх овом типу. Он радије замишља свој
живот у друштвеним забавама и задовољсгвима без
одговорности и напора, иего у озбиљном одговорном
раду. Ако је приморан да ради своје егзистенције
потражи себи рада, онда тражи „пристојан" и гладак
рад. По спољашњости је обично беспрекоран а по
раду врло аљкав и несигуран. Није одвише скрупу-
лозан на изворе својих прихода, нити те приходе
цени док му долазе без напора. Укратко тип чове-
ка каквих је све више, са доста захтева према
околини и друштву, а са мало спреме и радљнво-
сти да те своје захтеве образложи и оправда.

ПОДОБНОСТ ПРИЈАТЕЉСТВА

Ова подобност има снагу да уопште пробуди

пријатељство и љубав, а и вештину да скрене пажњу
супротног пола. (Јна чини да се ужива у срећи дру-
гога, па тим путем доноси и сопствену срећу и рас-
положење. Она изражава искреност, часност и даје
особи природну тенденцију да буде отмена, љу-
базна што чини пријатним сваки додир са таквом
особом. Ова особина улива и ствара поверење, чи-
нећи да људи верују у пријатељство и врлину.
Кад је ова особина солидно развијена, она
даје особи велику привлачну снагу, а нарочито код.
супротног пола. Сваки ко дође у додир са оваквом
особом осети непосредно дејство доброг карактера
израженог у искрености, љубазности, предусрет-
љивости и поверењу.
Кад је ова особина неразвијена, особа је его-
тична, набусита и необазрива; тешко ствара при-
јатељства и у друштву је нежељена..
 Леио стилизована горња усна изражава ви-
соко развијену подобносг пријатељства.

ВИСОКО РАЗВИЈЕНО НРНЈATEJbCTBO

ЈБубазност преовлађује на лицу ове особе која

изражава више тежњу да разуме друге него да им
се допадне. Њени одмерени покрети и лепи манири
привлаче сваког без разлике. Она настојава и труди
се да помогне другима да се узвисе и буду бољи
него што су, као што се искрено труди и за саму
себе да то буде. Њена је гипична особина пажња
и предусретљивост према другима. Њено ванредно
осећање за хармонију, равнотежу и мир улива око-
лини поверење и ствара интензивна пријатељства.
Као учитељица има необичну снагу владања својом
децом. Та се снага оснива на љубави и поверењу
њених ученика. Ова је природа створена за излив.
добрих својстава: несравњено више осећаја душев-
ног задовољства да учини пријатност другима, не-
го да се њој учини.

НЕДОСТАТАК ПРИЈАТЕЉСТВА

Тип сурове особе са доста сарказма и одврат-

ности, коју ништа не интересује добро и cpeha дру-
гих. Себична по својој природи, врло оштро и од-
лучно стоји увек на становишту својих интереса
преко којих и кроз које гледа цео свет, па по томе је
и врло хитра и умешна у одбрани себе и свога. Ње
на схватања и изражавања не воде довољно рачу-
на о другима, као да је она један неизбежан цен-
тар око кога се окреће околина. Отуда оваква осо-
ба тешко ствара пријатељство. Љубав употребља-
ва као образину, склона је више сили и грубом
притиску него куртоазији и љубазности.
Недостатак пријатељства може доћи и од жи-
вотних невоља и тешкоћа, које проузрокују губитак
наде и поверења у пожртвовање и хуманитарност..

ПОДОБНОСТ^ДРУШТВЕНОСТИ И КОМУНИКАТИВНОСТИ

Ова је особина услов за свако брзо и лако при-

лагођавање приликама. Она чини да се особа пријат-
но осећа у друштву и да друштво њу не осећа као
терет. Чини особу племенитом, искреном, способном
за лако говорно изражавање и подражавање. Кад
је ова особина јаче развијена, онда је особа спо-
собиа да забавља друштво духовитим причама, ле-
пим изражавањем и топлином својих осећања. Ова
подобност даје још особи квалитете за глумачки и
говорнички посао и за имперсонацију. Обдарена ху-
мором, оваква особа је радо тражена и вољена. Кад
ова подобиост није развијена, онда особи недостаје
 подобност прилагођавања: не воли друштва, повла-
'чи се из средине која тражи брзо и лако опште-
ње свију чланова. Комуникативност је буни: по
својој подобности за ћутање повлачи се у свој кут
и-жели да остане непримећена.

ВИСОКО РАЗВИЈЕНА ДРУШТВЕНОСТ

Ово је интересантан тип код кога је душевност

ванредно развијена. Та се душевност не састоји у
томе што би ова особа волела друштво већ што дру-
штво њу воли, јер је комуникативна и утиче на људе
и њихово расположење. Ова подобност даје вештину
подражавања, и снагу да се потпуно пренесе у ка-
рактер особе коју креира или подражава. Чини да се
особа лако прилагођена свима приликама па и нај-
-суптилнијим односима у друштву. Ово је особа која
себи лако направи дом ма где било. Служећи се
углађеним и љубазним манирима у говору и опхо-
1)ењу она постиже у друштву много што шта, што се
■без овнх особина не би могло постићи.
Вслики глумци н говорници који зраче, опи-
јају и заносе масе, постају из ове подобности која
им даје љубав да их заволе, интелигенцију да их
разумеју, и срце да осећају са њима.

НЕДОСТАТАК ДРУШТВЕНОСТИ

Овај се тип оссћа стално усамљен. Врло тешко

се прилаго1)ава околини. Из њега се не осећа онај
живи флуид који чини човека друштвеним и инте-
ресантним. За њега је вемогућно бити у „Риму као
8
Римљанин“. Његове су навике тврде и жнвот укочен..
Слабог интелекта, па стога бојажљив и несигуран,
он не зна шта је то прићи „на пола пута“ да би се
олакшао контакт и омогућио саобраћај са људима.
У друштву даје утисак човека који не схвата и не
реагује. Врло мало заинтересовап пријатељством>
остаје индиферентан и безначајан.

УПЛИВ (ЗРАЧЕЊЕ)

Подобност која чини људе утицајним, популар-

ним и поверљивим садржи у себи ове основе:
искреност, љубав и отвореност. Оваква особа преко
ових својстава постаје центар друштва и околине.
Њен широки видик, и тачно познавање осетљивости
околине, чини да она увек стоји изнад ситних лич-
них питања на којима се спотичу мали и обични
људи, и претставља увек арбитра, хармонизатора и
саветника околине.
Кад је ова особина осетно развијена онда се
необично испољава осећање братства, пожртвовања
и племенитости.
Очигледно је за свакога, да се човек са оваквим.
својствима рађа. Ни васпитање, ни знање нити какве
животне прилике не могу дати снагу угицаја и попу-
ларност једном човеку ако он по своме типу и својим
природним подобностима пије предиспониран да то
буде.
Подобност за утицај и популарност чини да чо-
век добро види око себе и да никада не прескочи или
не погази врлине других; да не омаловажи већ напро-
тив да подигне, похвали, подржи и ојача друге ко-
јима је стало до тога. Ова подобност може бити и
злоупотребљена кад се сва ова лепа својства ставе
у службу рђавим смеровима.
Кад ова подобност није развијена особа је се-
бична, нелојалпа, неприступачна и превртљива.

ВИСОКО РАЗВИЈЕНА ПОДОБНОСТ ПОПУЛАРНОСТИ

Тип алтруисте, којп налази задовољство"у томе
ако помогне и обрадује другога. То је високо раз-
8*
вијено осећање људи, насупрот себичњаку који
осећа само себе и не верује у идеале којн се недају
осетити прстом и језиком.
Велика и чврста вера у врлину даје спаге овак-
вим људима да поправљају друштво од малоду-
шности, себичности и кукавичлука. Они су браниоци
човечности, отаџбине, поноса и свију оних идеала
човекових који измичу испред очију свакодневног
пословног ускоглавца.
Подобност утицаја била је оспова свима оснива-
чима религија, политичких идеја и покрета широке
наде у бољу будућност.

НЕДОСТАТАК ПОДОБНОСТИ УТИЦАЈА

Овај тип прво живи за себе. Само овоземаљске
ствари улазе у његов дух, који јс несравњено ужи
од његовог стомака. Насупрот популарним особама
које дају околини и друштву све што има пајбољега
у њиховом интелекту и .нервима, овај напротив,
сабира, купи и одузима, у своме сопственом инте-
ресу. Његова је животпа философија да му је свет
дужан и да ваља наплаћивати на сваком кораку
ако се може. Безобзиран у борби за своје интересе,
без икаквог респекта за ту 1)е, овај тип претставља
декаденцију духа и надмоћност материјалног надду-
ховним. Једини пут преко кога се може апеловати
на овакву личност јесте пут његових сопствених
интереса. Ако се још какав посао да помирити са
њима, онда се тек може рачунати са њим.

Г1ОДОБНОСТ СТАБИЛИТЕТА

Ова подобиост даје чврстину мисли, одлучност

воље, физички стабилитет, сталиост и истрајност
у послу. Кад је ова подобиост довољио развијена,
особа је отпорна и постојана у својим мислима, без
обзира иа тешкоће и непријатности које отуда
проистичу. Овакви су типови несаломљиви носиоци
прогањаних идеја који успевају да им кроз сва
гоњења сачувају чистину и надмоћност. На њих
се не може утицати обичном пресијом и упливом
којим се служи власт, новац и порок.
Кад ова особина није развијена, особа је неод-
лучна, нестална у мислима и неотпорна.

ВИСОКО РАЗВИЈЕН СТАБИЛИТЕТ

Тип човека јаке воље да управља собом и дру-

гима. Његова власт над самим собом ниче из јаке
одлучности и одважности да се ухвати у коштац
са најтежим искушењима и непријатељима чврсте
и одређене воље. Његова власт над другима долази
од јаке изразите духовне снаге која се не колеба, а
огледа се у најситнијим радњама и односима, а наро-
чито услед несебичне бриге и старања о другима.
У исто време и господар воље и заштитник сла-
бих и неформираних карактера, овај тип окупља људе
идаје изглед и тои опсежним и врло значајним делат-
ностима, јер је довољно да се у њима види једна из-
разита воља и виши карактер, па да се људи од-
мах определе, придруже и одушеве.
Ово је тип конспиратора и вође људских по-
слова, кога је немогућно обичним сметњама скренути
<а одређеног пута.

НЕДОСТАТАК СТАБИЛНОСТИ

Недостатак умне»снаге код овога типа чини да

је несталан у својим мислима и закључцима и крај-
ње подложан околини.
Немајући довољно чврстине и самопоуздања,
■оваква особа бежи од сваке одговорности и сукоба.
Ако у предузетом послу не дође брзо до резултата
декуражира се, клоне, изгуби љубав према том послу
и под утицајем слабог карактера хтео би да утекне на
други посао, или да се склони под заштиту јачих
како би радио без одговорности. Немајући одваж-
ности да својим пословима да сопствени правац и
темпо, он обично имитира и удешава их према раду
других; отуда су радње оваквих људи увек неси-
гурне и недовољно проучене.

ПОДОБНОСТ ДОСТОЈАНСТВА
Ова подобност чини дачовек верује у самогсебе,.
да цени своју вредност и да има толико поверења
у себе да стане сам иасупрот свим тешкоћама и не-
згодама које га сналазе. Ои осећа себе јаким, вели-
ким и способним за одговорност. Код овог типа
се испољава природии инстиикт самоцењења и само-
одржања. Он воли живот. У том животу љубљеии
објект је он сам, али не и његов личии материјални
интерес, већ његов морални интерес; слава, част,
углед и т. д. Ово самопоштовање у стању је да из-
дигне човека до највећег степена часности.
Ова се особина налази изразито развијена код.
диктатора и носиоца строге и поштене власти.
 Кад је ова подобност неосетљива, особа је без
једне моћпе заштнте од порока и других слабости,
које потчнњавају н уништавају човека.

ВИСОКО РАЗВИЈЕНО ДОСТОЈАНСТВО

Овај човек цени себе изнад околине. Он то по-

казује позом и односом према људима. Кад овај
тип има власт, то је онда неумитна ефикасна власт,
која не зна за обилажења и праштања. Оп oceha
своју Moh и независност, и свесан је да то и други
осећају, па стога и заузима позу центра око кога
се окрећу други. Изврсан у управљању и рукова-
њу овај тип је нсобично цењен као тачан и прави-
чан извршилац важних и великих послова људских.
 Подобност личног достојанства јс једна од нај-
лепших људских особина, јер се само преко ње мо-
гао одржати бољи и поштенији део човечанства
који још није огрезао у порок и злочин.
Ако код овог типа није довољно развијена воља,
што је врло често случај, онда је то обично тип сте-
рилног, леног господина без покре гљивости и одваж-
ности.

ТИП НИТКОВА

Ниткови познају себе: не верују у своја добра

својства, не воде о њима рачуна, нити их стварно
имају. Без икаквог достојанства и угледа у околини
и друштву, без пријатеља и одушевљења, овај тип
гледа у сваком човеку непријатеља и противника,
коме треба учинити неку пакост ијш подлост.
Без подобности патернитета, друштвености, ду-
ховне чврстине, достојанства, пријатељства, а нао-
ружан одлучношћу и интелигенцијом, овај тип може
бити врло опасан по околину и друштво. Човек без
срца и достојанства, нажалост је све чешћи про-
дукат данашње средине; њега је немогућно сузбити
али га је лако познати и обележити.
Његови су карактеристични иедостаци одсу-
ство подобности достојанства и патериитега.

XI
ПРАКТИЧНО ПОСМАТРАЊЕ
Опште је позната чињеница да нема два под-
једнака човека на свету, који би се подједнако ин-
спирисали, одлучивали, волели и т. д.
Као што смо до сада видели, три су главна
типа људи који се сретају а између њих безброј ии-
јанса са предоминантама једног, другог или трећег
типа. Да би се испитивач могао снаћи у тако сло-
женом послу, одредити и проучити тип који жели
да позна, најбоље је као што смо раније рекли, поћи
од три велика животна поља, од три вибрације: цр-
вене, зелене и жуте.
Погледајте једнога човека у лице и утврдите
које је вибрације резултат или ако је комбинован, која
вибрација преовлађује па се према томе практич-
но ваља управљати овако:
1) ЦРВЕНИ ЧОВЕК (ВИТАЛИТЕТ).
Апелуј на њега преко осећања, емоција, им-
пресија, конфора и користи. Он ће радије поћи за
импресијом него за разумом. Он вас цени по вашој
појави, вашем достојанству, вашој имовипи и репу-
тацији коју уживате. Он сматра да је успех финан-
сијска моћ и материјална корист. Клања се пред
ауторитетима и целебритетима. Кад нешто уради
добро, воли да то види и оцепи цео свет. Радо при-
хвата све што подиже љегову сујету. Воли забаве
и церемоније. Мистерије утичу на његову машту.
Врло је осетљив на критику и тешко признаје своје
грешке. Врло тешко мења начин живота и рада.
Чувеног човека је најлакше придобити за сваки
посао који не преоптерећује његова душевпа свој-
ства, стога што се он опредељује по импресији и спољ-
ном изгледу ствари. Ово је нарочито важно сазнање
за трговце и трговачке путнике, чији успех често
зависи од познавања људи са којима хоће да закључе
посао.

ЗЕЛЕНИ ЧОВЕК (ВОЉА).

Зелена вибрација даје резултате скоро супротне
црвеној.
Зелени човек се управља по разуму а не по им-
пресији. Воли стварност више него реч и леп опис.
Он је увек дефанзиван; захтева чињенице; не цени
људе по говору већ по раду. У разговору једва
чека да дође на оно ради чега говорите, да би пре-
кратио губљење времена. Он не скреће никада
са свога пута да би се допао коме и да би услед тога
постао популаран. Зеленом човеку треба говорити
кратко и концизно. У његов дух ие улазе разву-
чене, безначајне историје нити га то иитересује.
Врло је неповерљив на похвале. Зелени човек је
тежак за општсње: одређен, позитиван и енергичан,
не допушта да се лако yl)e у његов дух на други на-
чип сем онако како тражи састав његових душевних
својстава. Зелени човек цени спагу, одговорност
тачност и акцију; њега he пре освојити једна једина
чнњеница јасна и опинљива него читаве беседе нај-
слађих речи.

3) ЖУТИ ЧОВЕК (ИНТЕЛЕКТ).

На жутог човека ваља апеловати преко васпи-
тања, прогреса и свега пгго је лепо и узвишено. Он
гледа у будућност н одушевљава га прогрес и мир
човечанства. Необично цени уметничке, књижевне,
научне и културне вредности. Њега интересују нове
тсорије и нове идеје, без обзира да ли су оне утвр-
ђене и признате као тачне. Много више га инте-
ресује наука и философија него сила и богатство.
Док зелени човек гледа сваку ствар са сумњом дотле
жути гледа добрим оптимистичким оком. Необично
цени префињеност и васпитање, док га поражава
вулгарпост и суровост.
Брзо и свестрано схватање чини сваки разго-
вор са жутим човеком лаким и интересантним. Ко
хоће да придобије жутог човеказа своје идеје и на-
мере треба да говори са што више светлости и пре-
цизности о самом питању, не губећи пз вида велике
линије науке, уметности и културе које живе у духу
интелектуалаца. Преко ових великих посредника
лако је наћи потребан ослонац код „жутог човека".
 НА КРАЈУ:

Црвени човек је: импресиониста, љубитељ жи-

вота и задовољства.
Зелени човекје: опрезан, позитиван, енергичан,
снажан стваралац.
Жути човек је: идеалист, уман и одушевљен за
духовне вредности више него за материјалне.
Сем ова три главна типа може бити и комбино-
ваних који су ређи и престављају јачи и бољи
тип човека. (В. стр. 37.)

XII.
ПРИМЕНА
Да би се пракгично утврдило све ово што је
до сада изложено, извршићемо примену овога си-
стема на неколико најистакнутијих и опште позна-
тих личности у Европи и.то само у најглавнијим ли-
нијама остављајући читаоцуда сам изврши детаљну-
анализу. Обележићемо само које су вибрације рс.
зултат и штаје предоминантно у њиховом карактеру
Особе обрасле у бради и брковима сакривају
најинтересантније лииије на лицу, па их је стога
врло тешко, скоро немогућно тачно анализовати.
Врло је често на лицу једном линијом наглашена
нека од врло добрих или врло рђавих особина док
је на другом месту паралисана или коригована,
па је према томе врло важио за примену овога си-
стема да се јасно виде све црте на лицу. Ту су жене
у тежем положају иего људи, јер је још увек велики
број људи обраслих.
 РАМСЕЈ МАКДОНАЛД
Умни енглески раднички вођ и шеф владе Вел.
Британије.
Проницљив, аналитичан и компромисан дух,
без ичега деструктивног, са широким линијама хума-
нитарности, увек одушевљен великим и лепим, одан
пријатељ али опрезан и тактичан.
Комбинован тип са предоминантом жуте вибра-
ције: више сталожен интелектуалац него агитатор,
са ванредним одбранбеним способностима. Не цени
по импресијама нити по спољној страпи живота.
Линија утицаја доста неизражена.
Само у Енглеској је могућно да човек оваквих
својстава духа постане раднички вођ. (В. ст. 40—44.)
 ЖАН ЖОРЕС
Велики беседник и вођа сјјранцуских социјалиста.
Ванредно осећајна нрирода, icojoj ипак језик
никада није отишао испред разума. Борбен, агре-
сиван, врло одлучан, али ии најмање деструктиван.
Подобност зрачења — освајања људи ванредно на-
глашена. Синтетичан и еволутиван дух. Ванредно
наглашена подобност осећања форме, па отуда и
љубав ка лепом и узвишеном. Врло изразита пажња
показује човека који је у стању да од ситних и безна-
чајних чињсница направи грандиозне конструкције.
Доњи део лица према горњој слици немогућно
,је аналисати због обраслости.
 Стабилна и енергична глава показује да је ре-
зултат жуте и зелене вибрације без предоминације
једног или другог: коликојеуман био ЖанЖорес, то-
ликоје био и позитиван и енергичан. (Б. стр. 40—44).

ФРИДРИХ ЕБЕРТ
биБ. претседник Немачке републике.
Сјајно изражена линија јединства т.ј. директна
и непосредна брза веза између мисли и акције. Ван-
редан физички стабилитет, воља и апетит. И ако
конструктиваи и очински расположен према сва-
коме (јака линија патернитета) на његовом се лицу
•огледају две ошгре супротности: линија конструк-
тивности јако је наглашена као и линија деструк-
9
тивности. Линија зрачења - утицаја широких је
размера и врло моћна док је линија интегритета
врло скучена.
Необично позитиван, пун животне снаге и рац-
љивости, без икаквих склоности ка естетици и фи-
лософији, лик Ебертов показује резултат црвене и
зелене вибрације са претежном зеленом. (В.ст.38—42>

БРАНТИНГ
Детаљна анализа овога лица врло је лака јер
је на њему све јасно изражено.
Ово је најтипичнија могућа креација зелене ви-
брације. Тип хладан, позитиван, енергичан. Сем ових
типично наглашених линија, на његовом је лицу
изражен необичаи ум, достојанство, сујета до узно-
шења, част, правичност и необичио чврста воља.

ЖОРЖ КЛЕМАНСО
Знаменити нобинар, књижебник, беседник и биБши
претседник француске бладе.

0 особинама Жоржа Клемансоа толико се много

зна, да је свака анализа његовог лика сувишна с об-
зиром да се упознају његова својства и његов ка-
рактер, али је врло иитересантан и од необичног
значаја за примену овога система. Његов лик одаје
човека необично агресивног и деструктивног, чвр-
стог и неуморног, како физички тако и умно; дух
9*
интуитиван и дирекган, који ванредно брзо реа-
гује. Линија патернитета, као и линија зрачења нису
нарочито наглашене, док је линија осећања форме
и естетских вредности необично истакнута.
Његово лице истовремено показује необичан
виталитет, необичну енергију и необичан ум. Он је
резултат све три вибрације; управо т.зв. мрке ви-
брације. То показује глава са правилним сегментом
на врху лобање (в. стр. 40—44). То је највећи израз
старања, то је пун човек.

БЕНИТО МУСОЛИНИ
bol) Италије.
Тешко је наћи једно лице, које као ово изра-
жава тако потпуно хармонично готово сва својства
која се дају видети на човековом лицу. Тешко је наћи
толико пластике, правилпости и чистине линија
колико показујс горља слика: интелекат, воља,
енергија, популарност, позитивност, достојанство,
стабилиост и т. д. Све је то хармонично и ско-
ро подједпако наглашено. Нема дужих и кра-
ћих липија, све је као удешено. Према томе Му-
солини иије иеобичаи ни по чему. Он је израз све
три вибрације од којих је свака подједнако урадила.
Мусолини је говориик колико и писац, уман колико
и енергичан, популараи колико и пријатељ идеа-
листа колико и позитивист, агресиван колико и
компромисан, деструктиван колико и коиструктиван.
Кад би човек био један механизам, Мусолини би био
једна бедна паралисана личност, али човекиијето. Он
распоређује, управља: на једиој страии руши, на дру-
гој зида; на једној поклања, на другој отима и т. д.
Као да је ово лице нарочито удешавано да на
њему не изостане ниједна липија. Отуда оволика
пластика и изразитост која вероватно нешто оду-
дара од правог лика.
У сваком случају горња слика изражава један
потпун позерски италнјански тип.
 ЛОЈД ЦОРЏ
би&. претседник Бладе Вел. Британије, нобинар и адбокат
Пред горњом сликом мора и најоштроумнији
испитивач бити у недоумици, шта је предоминантно
на лицу овог даровитог енглеског државника.
Необично уман, брзомислен, духовит, одлучан,
агресиваи, ни мало сентименталан па ипак са јако
наглашеном покретљивошћу и виталитетом. Ово до-
некле чини низ неосетних контраста који се сређују
у његовим удаљеним, размакнутим очима које одају
далековидост и ширину мисли.
Импресионист, кога занимају и инспиришу
форме и лепи облици. Отуда лепота његових на-
писа и говора.
 Његова глава је резултат све три вибрације,
где је виталитет — интересовање за свакодневни
практичан живот, изразито наглашено.

ВЛАДИМИР ИЛИЋ ЛЕЊИН — УЉАНОВ

6nb. претседник СоБјетске Републике.

Словенска могућност: контраст и деманти свију

теорија и принципа!
Лице Лењиново, онако како га изражава горња
слика не показује ничега деструктивног; напротив,
генијалиу конструктивиост. Линија осећања форме
осетно је развијена као код каквог великог уметника.
Док врх носа показује расејаног непажљивог источ-
њака пуног пасије, дотле корен у односу према че-
оној кости показује дубоког лаганог мислиоца. Не-
обично је развијена линија умног стабилитета, осе-
ћајности, линија патернитета и пријатељства. Према
овоме Лењин не би требао да буде сасвим необична
личност. Но, када се загледа боље у његову лобању,
тамо где је велики лабораториј мисли и акције, опа-
зиће се правилни сегменат темсњаче што изражава
велики индивидуалитет. То у исто време показује да је
та форма резултат све три вибрације. (в. стр. 40—44).

XIII
ПОСМАТРАЊЕ ЛИКОВА ИСТАКНУТИХ ЛИЧ-
НОСТИ ИЗ НАШЕ СРЕДИНЕ.
Посматрајући физиономије наших истакнутих
политичких личности, опажа се једна јака и чудно-
вата различитост, не само у самом типу, форми и
изразу, што се да објаснити разним најездама и по-
литичком историјом наше земље, већ и у подобно-
стима, како физичким тако и духовним.
Код посматраних личности из западне и сред-
ње Европе запажа се велика сличност у духов-
ним подобностима што наглашава исти или бар сли-
чан пут формирања, исте објективне услове за рад
и успех, те је разумљиво што су они и дали сличне
људе са сличним подобностима и способностима.
Код нас је сасвим друкче! Наши истакнути
људи имају само једну изразиту заједничку линију,
која је доста значајна да обележи карактер једног
човека а то је линија сујете, која је без мало код
свију даље посматраних ликова осетно наглашена.
Како се ово проматрање не врши на фотографијама
већ на скицама, то је појамно, да овде не може бити
говора о детаљној анализи, већ само о томе, које је
вибрације које лице резултат и шта је предоминантно.

НИКОЛА ПАШИЋ

У току целога свога века, сем ране младости,

овај ретки српски државник, био је покривен бра-
дом и брковима, да је тешко било проучити његов
тип преко покрета и нагласака линија његовог
лица. Све оно што изражава доњи део лица остало
је непознато. А то је оно што јс најинтересантније
да се упозна при проучавању човека. На том делу
лица изражена је: воља, часност, духовна чврстина
патернитет и човекољубље, покретљивост, деструк-
тивност и т. д.
Горњи део лица Пашићевог изражава ванредан
■склоп и хармонију, који се не види ни код једног
од наших значајних људи. Он показује човека који
врло брзо мисли, а споро даје форму и израз
своје мисли; аналитичан и конструктиван дух,
опрезан, агресиван, и са јако наглашеном линијом
осећања форме.
Његова је глава резултат зелене и жуте вибра-
ције. Ма да је његов дух нарочито запажао пози-
тивно и материјално, услед скучено израженог ви-
талитета, тешко је одређено рећи да је и црвена ви-
брација узела удела у стварању. Ако се проматра
форма главе, онда се збиља долази до супротног за-
кључка, а то је да је он резултат све три вибрације,
што изражава највећи облик стварања. Лепо сти-
лизован нос одаје вођу људи и људских послова
са јако израженом протективном подобношћу.
И поред обраслости у бради, код Пашића се
види особито моћна линија патернитета, док линија
сујете није нарочито наглашена, што није случај
код осталих наших државника.
 Ванредно изражена енергија, воља радљивост
и интелекат.
На његовом лицу има велики број наглашених
супротиости. Па ипак он је један сјајан израз пре-
доминације зелене вибрације над црвеном: конструк-
тиван колико и деструктиван, некомпромисан, без
нарочито наглашене линије утицаја, сујетан; са врло
скромним осећањем форме. Његове су типске црте:
хладаи, поуздан и енергичан: линија личног досто-
јанства развијена ванредно. Према горњој скици, а
и према сећању на изразиту и значајну личност
пок. Протића, интересантно је да је линија опрез-
ности била врло слабо наглашеиа, док је линија
осећајиости била знатно изразитија.
 ЉУБА ДАВИДОВИЋ

Само је фотографски апарат и око једног

сликара у стању да ухвати извесне значајне ли-
није на лицу једног човека, који обичном посма-
трачу измичу испред очију.
Тип господина Давидовића више од свију дру-
гих, приближава се правом српском племенском
типу; или, како неки погрешпо веле, расном
српском типу. Осећајан, директан, умаи, покрет-
љив и агресиван: ово су атрибути нашег племен-
ског типа. Сем тога на горњем лику наглашена је
у изванредној размери линија интегритета личпог
достојанства, часности, умне чврстине и одваж-
ности. Линија деструктивности коригована је ли-
нијом опрезности, која је такође јако наглашена.
Под притиском јаке воље и интелигенције дају
се ограничити, па и потпуно сузбити извесне по-
добности, макар и пе биле паралисане или кориго-
ваним супротним својствима. Удаљене очи нагла-
шавају ширину мисли, схватања и предвиђања, где
се лично баца у заборав, а води брига и старање
о општем.
Горњн лик је резултат ове три вибрације са
зеленом као предоминантом. Одсуство сваког инте-
ресовања за метеријално и конфор, наглашава да
је црвепа вибрација унела само осећајност и покрет-
љивост.

ЈОВАН М. ЈОВАНОВИЋ

Горњи лик и линије на њему наглашене изра-

жаваЈу једну нарочиту стилизацију форме и духа.
Ни код једног од наших истакиутих људи није тако
хармонична форма са духом, као код Г. Јовановића.
 Горњи лик је израз жуте и зелене вибрације;
црвена је сарађивала утолико уколико је дала
правилан облик сегменту, по чему се да~закључити
да је ова форма израз вишег стварања, мрке вибра-
ције. Предоминантна је интелектуалност.
Горњи лик једним делом својих линија потсећа
јако на Макдоналда, а другим на Брантинга. На
њему има ванредних сразмера и хармоније, што на-
говештава духовну мирноћу и равнотежу. Инте-
лектуалност, умна чврстина, интегритет, часност,
одлучност и одважност изражени су прецизно и
пуно, т. ј. нису ни једном другом линијом парали-
сани, ни парциелно ни тотално, тако да ниЈедпо
својство није потребно изналазити упоређивањем.
Напротив, има по нешто и нагомилано: на пример,
недостатак импресионалности уз необично изра-
жену линију опрезности! Човек које се не да им-
пресионирати, није потребно да буде и сувише
опрезан, јер највеће опасности долазе преко им-
пресија.
Необично наглашена конструктивност и ста-
билност, ствара високо поверење околине и друштва,
а нарочито када се то изражава у једној рафини-
раној форми, која одаје прецизност, хармонију и
поступност, што су карактеристике авансираног
човека.
 СТЕПАН РАДИЋ

Лик Г. Радића тешко је проматрати због велике-

гојазности у коју су утонуле скоро све линије на
доњем делу лица. Радићи, како Стипа' тако и остали,
нису лепи типови, али су изразити и интересантни,
Уколико нам је познат хрватски народни тип са села,
чини нам сс да су Радићи и у томе његови прави
представници.
Са великим резервоаром умне снаге и радљиво-
сти, осећајан. сујетан, без линије стабилности и умне
чврстинс, покретљив, пун виталитета, компромисан
позитиван, заинтересован конфором, задовољством.
физичким и душевним, са ванредном линијом ути-
цаја и пажње, Г. Радић је творевина све три вибра-
ције, од којих је црвена предоминантна, што није-
случај ни код једног нашег значајног човека. (В.
стр. 24 и 25).
 И ако карикатурно наглашен лик, ипак са
свима типичним линијама које се налазе на лицу Г.
Јовановића. Личност Г. Јовановића се не види јасно
при сусрету и разговору. То је човек који толико
много зрачи својом интелектуалношћу и ауторите-
том, да не даје довољно времена за анализу и про-
матрање склопа његовог лица. Отуда мора свако да
застане, па чак и његови 1)аци са извесним чуђењем
пред његовим фотографским снимцима, јер камера
види много боље него обично око. Његов је лик из-
раз највеће интелектуалности: резултат жуте ви-
брације са великом енергијом и одређеном вољом
управљеном у интелектуалном правцу, што се види
' на стражњем делу главе. Док се код зеленог чо-
века воља и енергија огледа више на лицу, дотле
се код чистих интелектуалаца огледа на последњој
партији главе.

АДАМ БОГОСАВЉЕВИЋ
народни трибун из КоприБнице

Кошчата стабилна фигура, борбене пасиони-

ране дурашности, која се запажа код наших првих
политичких генерација. Тип човека који сам устаје,
и у стању je да пружи руку да помогне и другоме
да устане. Необично наглашене линије запажања.
Високо, упорно и тврлоглаво чело са ниским ушима
и стабилном осиовом виличних костију приказује
врсту наших најбољих, расних примерака, колико
упорних толико и присебних и разумних. Тип три-
буна Богосављевића заслужује да се у њега загле-
дамо. То је најбоља основа нашег расног човека.

АНДРА НИКОЛИЋ

Ретко хармонична и стилизована глава. Више

продоран него дубок интелекат. Осећајна и уви-