PRIMENA ACTIVITY BASED COSTINGA

Šta je zajedničko doktoru i prostitutki u Nemačkoj? Oni tačno znaju koliko košta svaka aktivnost koju
obavljaju, odnosno koja je cena koštanja njihovih usluga. Na klinikama u Nemačkoj doktori tačno znaju
koliko košta svaka interakcija. Menadžer bolnice može da proceni koliko je pacijenata potrebno da se
pregleda tokom dana, kao i koliko dugo pregled treba da traje. Sa druge strane, u Nemačkoj je prostitucija
legalizovana i postoje legalne kompanije koje se njom bave. To se narodski zove “javne kuće”, mada ovaj
izraz pomalo podseća i na naš izraz “javna preduzeća”. Vlasnik javne kuće želi da proceni cenu koštanja
svake aktivnosti i da na osnovu nje definiše prodajnu cenu i miks proizvoda.

U oba slučaja koristi se metodologija koja se zove Activity Based Costing (ABC), a koja odgovara na
jednostavno pitanje: koliko me košta jedna aktivnost? Cilj ABC modela je da se definiše trošak svake
aktivnosti kako bi se na adekvatan način upravljalo njima, odnosno procesima u kompaniji. Troškovi se u
kompanijama tradicionalno vezuju za nosioce troškova, odnosno za proizvode.

Troškove inače možemo podeliti na direktne (DM Direct Material i DL Direct Labor) i na indirektne (MOH
i SGA). ABC model koristi se u slučaju alokacije indirektnih troškova, odnosno MOH Manufacturing
Overhead i SGA Sales General Administration.

Postoje četri glavna koraka ABC modela:

1. Definisanje procesa
2. Kvantifikovanje izazivača troškova (cost drivers)
3. Alociranje resursa
4. Računica tarife (cost rates)

Prvi korak je definisanje procesa, odnosno aktivnosti kao dela procesa. Merenje aktivnosti radi se uz
pomoć time loga, odnosno ručnog ili automatskog zapisivanja aktivnosti koje sprovode doktori i sestre u
ordinaciji. Neke kompanije zapisuju aktivnosti radnika na 15 ili 30 minuta, a neke evidentiraju aktivnosti
na dnevnom, nedeljnom ili mesečnom nivou. Procena aktivnosti i izazivača troškova ponekad zahteva
iscrpno trošenje vremena i treba naći optimalan odnos između troškova i koristi od takvih informacija. U
nastavku je pregled aktivnosti i njihov obim u ordinaciji tokom jednog meseca.
 Definisanje aktivnosti
Sledeći korak je alociranje resursa (novca). Na primer, pretpostavimo da u ordinaciji rade dve medicinske
sestre i dva doktora i da svi zajedno pružaju medicinske usluge. Prvo ćemo izračunati troškove
organizacione jedinice (cost centra). Oni iznose 32.667 EUR za jedan mesec.